Prilozi, 30, Sarajevo, 2001., str. 217-381

PRIКAZI, OSVRTI, PROMOCIJE- REVJEWS, PRESENTATIONS

Uz izdanje zbomika: Rudaгstю i metalurgija Bosne i Hercego11ine od pralzistorije do pocetka ХХ vijeka, Izdanje Muzeja grada Zenice, Zenica 1999., str. 486.

3 Najnovija pti!Ьiikacija Muzeja grada Zenice predstavlja zbomik referata sa simpozijuшa о гudarstvu i metalurgiji kroz proslost Bosne i Hercegovine. odrzanog u Zenici novembra 1973. g. Posvecen је nedavno preшiпulom, Fikretu 1Ьra11impasicu - Fici, najzпacajnijem 11eimaru i djelatniku zeпickog muzeja. U zbornik su uvrsteпi kompletпiji rezнltati odrZ:anog simpozUuma: prateci pozdrav ucesпicima, uvodno izlagaпje, referati, te zakljucпa rijec sa skupa. Na kraju је pridodat pogovor izdavaca i prikaz rada skupa prema zablljeskama F. IЬrahim­pasica. lako se tematika i hronologija saopcenja u zborпiku пiје пajprecizпije razdvajala, medu 28 referata, uocavaju se cjeline s izlaganjima geologa, histo­ricara, arl1eologa, etnologa i historicara шnjetnosti s temama iz rudarske i meta­Jurske proslosti od najstarijih do modernih v11emena. Zbornik nije ostavio tragove diskusije.

Svojim izlaganjem Mehmed Ramovic је apostrofirao nalazista ruda s pregledom rudarskiћ bazena; Nikola Gostisa је nacinio pregled istrazivanja metalurske tehnologUe, а Kemal Kapetaш~vic је predstavio rezultate ispitivanja metalurskih uzoraka arheoloskih nalaza. Prethistorijsko rudarstvo i metalurgiju pratio је Borivoj Covic, а Dшо Basler rudnike i metalurske pogone rimskog doba kroz piizmu rudarsko-metalurskog podrucja doline Japre. Rudarska te.Jшika r·anog eneolita na centralnom Balkanu pl'edmet је izlaganja Borislava Jovanovica. Anticko rudarstvo kroz epigrafske i пшnizmaticke izvore zaokruzio је izlaganjem Ivo Bojanovski. Rudarstvu srednjovjekovne Bosne referate su posvetill Desanka Kovacevic-Kojic, lgnacij Voje, Marko Vego) Braпislav Durdev, Ра ... ·о Aш1elic 1 Fikret IЬraћimpasic, а za osmansko doba Аdеш Handzic, Skeпder Rizaj, Avdo Suceska, Muhamed Hadzijahic, Ljubomir Bakic i Ahmed Alicic. Svoje izlagaпje Vlajko Palavestra posvetio је ispitivanju vjerovaпja u jamskog dulш "Perkmana", Alija Bejtic metalu u historijskoj arl1itekturi Воsпе i Hercegoviпe а Zivko Ili6 starom пасiпu rasvjete i rudar·skiш lampama. Vladiшir Dшnbovic паЬiпiо је historijsko-topografski prikaz. Kreseva kroz rnetalursku proizvodnju, Josip Klicic је obradio rudnik i zeljezaru Vares

217

Prikazi, osvrti, pronюcije Prilozi, 30, Sarajevo, 2001., str. 217-381

kroz proslost, а Ahmet FetiЬegovic је pгatio austrougarski projekat zeljezare u Prijedoru. Нistorijatu zeljezare Zeпica paznju su posvetili Кешаl Hrelja i Fikret IЬrahimpasic, а Sшail Til1ic spomeпiciшa telшike, пjilюvom cuvanju i prezenta­ciji. Pored kraceg sizea uz referate su dati i reziшei, pгetezno na njemackom jeziku. Zborнik је kroz pristupe nekoliciпe autora sпabdjeveп pratecim ilustracijama, skicaшa i semama. Njegova telшicka izvedba је primjerena.

NeuoЬicajena vremeпska razdaljiпa izmedu podпosenja referata, odгZaпog simpozijuma, i pojave zbomika, u ravno 26 godina, povezana s objavUivanjem najvecim dijelom vec poznatih i tl пauci afirmiraпih radova, predstavUa izdavacki kuriozitet. Skup је okupio zavidan broj izlagaca i gostiju, narocito historicara, kompetentni izraz struke, а veci broj referata zasnivao se na istrazi­vanjima i predstavljenim rezultatima prevazilazio је razinu prigodnih saopsteпja. Vecina jz\aganja, neka prosireпa i metodoloski modificit·ana, prije pojave ovog zborпika bila је objavljeпa i ро svojim dometima znacajno је us\a u modernu historiografiju. Daпas, dodatпo, veciпa tadasпjih referenata vise пiје medu zivi­ma. Dilema је ostala u pitanju zasto kvalitetпa saopcenja jednog od zпacajnijih skupova u posljednje vrijeme nisu Ьila ranije stampana. Tu iпtrigantnu dimenziju zbornik је, ne donoseci pojasnjenja, tek svojom pojavom pretvorio, kontraverzпo ј suvremenom izdavastvu primjereпo, u poucпu cinjeпicu.

Famoznj "Radovi VIII" pojavljivali su se u javnosti zadnjih tridesetak godiпa ро fusпotama, пaroeito medievalista, i ostajali nedodirljivim onima koji su tragali za njima ро registrima ЬiЬlioteka. Као daje 1978. godine Ьila povoUna atmosfera za njihovu pojavu. Eпtuzijazam Fikreta Љrahimpasica ј zenickog muzeja za objavljivanje zbomika radova s ovoga skupa ipak nije imao dovoljno podrske.1 Naglasen је utisak da nije Ьilo materijalnih sredstava za njegovu raniju realizaciju.

Kako se zbomik nije pojavljivao referenti su svoja izlaganja ponudili javпosti, objavljujuci ih zasebвo u strucniш puЬiikacjjama. Razlozj su Ьili ociti. Objavljeni referati, vezani za period sredпjeg vijeka, D. Kovacevic-Kojic, r. Vojea, Р. Andelica, В. Hrabaka i А. Handzica, najveci su dopriпosi u prouca­vanju rudarstva u posljednje vrijeme. Medu prvima svoj referat, objavio је А. Handzic, prosirujuci ga i ne пapominjuci da је Ьiо izlagan na siшpozijшnu u Zenici.2 Svoje izlaganje 1. Voje је objavio kao "ргеzЉјеn referat", pojasnjava­juci, "se mi је zdelo potrebno, da referat cirnprej objavitn". Voje nije propustio

1 "Uskoro се iz ~tampe izaci nasa publikacija Radovi VIII - sa referatima sa simpozijuma lstorija rudarstva ... ", IЬrahimpa~ic F., Ljetopis jednog muzeja (Uz 10-godisnjicu plodпog djelovanja), Odjek 30/13-14, Sarajevo 1977 .. 22.

2 Handzi(: А., Rudnici и Bosni и dntgoj polovini Xl'. stoljeca, POF 26 (1976), Sш·ajevo 1978., 7-42. Ne~to kasnije се Handzic referate D. Kovaecvic-Kojic i В. Durdeva, koji su podneseni па simpozijumu u Zenici, citirati pod "Radovi VIII, Zenica 1978", HanM.ic А., Rudnici u Bosni od dntge polovine ,'\:11 do pocetka XI'II \>ijekn. Ptilozi za istoriju Воsпе i Hcrcegovine Jl, РоsеЬпа izdanja ANtJ BiH 79, Odjeljcnje drustvenih n:шkil 18, Sat·ajevo J<}S7 .. 5-38. 9, nap. 15.

218

Prikazi. osvrti, promocijc Prilozi. 30, Sarajcvo, 2001., str. 217-381

priliku da navede da "referat Ьi moral bit tiskan v puЬJikaciji Muzeja grada Zenice v Radovi VII, vender na vprasanje, kdaj namerava revija iziti" u Zenici nije Ьilo odgovora.3 U "Spisku naucnill radova Marka Vega", objavljenom 1980., zaЬiljezeno је pod redнiш brojem 257., da је пjegov rad "Rudarstvo u Bosni i Hercegovini od VII do kraja XV stoljeca", "odstampan ovih dana u 'Radovi' VIII, izdanje Muzeja gгada Zenice 1978. godine, na osnovu referata na Simpozijumu u Zenici u 1973. godini".4 U kapitalnom djelu о gradskim

11aselj ima sredпjovjekovпe bosanske driave D. Kovacevic-Kojic је koristila svoj, kao i refer-ate r. Vojea, В. Durdeva i А. Haпdzica. Citirane straпe su izostale, а svi su navedeпi u ocekivaпim "Radovima VПI, 1978.g."5 Svoj referat, uz napomenu da је s пavedenog simpozijшna i da је prosiren, D. Kovaёevic­Kojic objavila је 1983.6 Kada је svoje izlagaпje objavljivao 1983., Р. Aпdelic nije navodio da је ono Ьilo prezentirano u Zenici.7 Na svoje izlaganje В. Нrabak је struci skreпuo pazпju 1976.8 Objavljujuci ga пesto kasnije В. Hrabak је dao posiroko objasnjenje njegove zakasnjele pojave. Objavljeпi rad dio је veceg teksta "Izvoz rudarskih proizvoda iz Bosne u prvo doba osmanlijske vlasti", koji је koпacno redigiran i predat za stampu krajem 1973, poslije autorovog referata па паuспоm skupu u Zeпici novembra 1973 ., а s obziroш da "izdavac nije Ьiо u stanju da ptibavi SI·edstva za objavljivanje velike simpozijske sveske, rad је 1976. povucen". Dodatno, navodi da је prilog koji objavUuje оЬоgасеп novim arhivskim podacima.9 Baveci se temeljitije i duze vreme11a proЬlemom rudarskog zakona za Novo Brdo, svoje izlaganje Braпislav Durdev је

apostroflrao vise puta. 10 Rekapitulirajuci svoj tematski aпgazmaп 1987 .g. Durdev је istakao daje пjegovo izlaganje u Zenici 1973.g. predstavljalo prvenac

3 Vojc 1., Bosenski svinec v kredillli trgovini srednjeveskega Dubrovnika, Zgodovinski ~asopis 32/1-2, LjuЬ!jana 1978., 37-59.

4 Ро svemu sudeci М. Vcgo је autor ovog, i ina~e potrebitim ЬiЬiiografskim podacima nepre­ciznog spiska, Vego М., lz istorije Bosne i Hercego1,ine, Svjetlost, Sarajevo 1980., 500. Uporedi, L. Feke~a, lzbor iz ЬiЬliogJ·a[lje naucnih radova Marka Vega, GZM (А) NS 40/41 (1985-1986), Sarajevo 1986 .. 5-6, 6.

5 Kovacevic-Kojic D .. Gradska nase/ja sred,ljovjekovne bosanske drzave. Veselin Maslesa. Sarajevo 1978.

6 Kovacevic-Kojic D .. О пtdarskoj proizvodnji 11 srednjovjek01moj Bosпi, GDI BiH 34, Sarajevo 1983., 113-122.

7 Andelic Р., Margiпalije о t1·ago1•ima starog rudarst1'a i metalurgije 11 srednjoj Bosni, GZM (А) NS 38. Sw-ajevo 1983., 145-152.

8 Нrabak tada za svojc izlaganje navodi da се Ьiti objav1jcno u: "Radovi Muzeja Zenice Vl", ... , "Zenica 1974 (u stampi)", HraЬak В., P!'odaja proiz1юda bosanskag rudarsn'a и Veпeciji i Mlecanima u Dalmaciji, GDI BiH 21-27, Sarajevo 1976., 59-72, 59 пар. 2.

9 Hrabak В., Gleta iz Bosne и XV i XVZ veku, lstorijski zbornik 5, Banja Luka 1985 .. 183-202. Vjerovatno је pov1acenje referata i us1ovilo da se оп i ne pojavi u ovom dan~njem zborniku.

10 J-)urdev В., Kada i kako su nastali despota Stefaпa zakoni za N01ю 81·do, GDI ВiН 20 (1972-1973), Saщjevo 1974 .. 41-64, 62, пар. 43: Isti, 7itrski pre1юd rudarskog ::akona :д Novo Br,io despota Stefr_ma La:arel' fca, POF 25 (Ј 975). Sarajevo 1977., 11 З-131. 1 16. пар. 15.

219

Prikazi. osvrti, promocije Prilozi. 30, Sarajevo, 2001., str. 217-381

u prjstupu pitanju kada је ј kako nastao Zakonik Novog Brda despota Stefana Lazarevica, da је оп о "pisaпo па brzitш", te da ga u svojoj rekapitulacij i, svojim daljim istrazivaпjima djeliшicno potvrduje i djelimictю revidira. 11 Durdev 1987.g. iznosi i koпstataciju da zboшik radova sa Simpozija "nije objavljen, iako se nalazio u stampi". 12

Objavljeпim izlagaпjem М. Vega upotpunjena је slika pozпatih referata medievalista u pristupu srednjovjekovпom rudarstvu i tehnologiji. U posUedпje vrijeme izlaganja о rudarstvu ostavila su traga i u obnavljaпju diskusije "о pocecima rudarstva u sredпjovjekovnoj Bosпi", prezentiratюj u prepravljeпom tekstu Апtе ВаЬiса, "Sredпjovjekovna bosaпska dr:lava" u Eпciklopediji

Jugoslavije i пjegovoj kritici. 13 Daпas Ьi se mogli pomaknuti od pretjeraпih iпsistiranja па izricitim "росесiша rudarstva" i "zlatnom dobu Kulina bana utemeljenog na rudarstvu" koja se upomo poпavljaju. 14 Neospornom Ьi ostala konstatacija da se о koпtiпuitetu rudarskog ј metalurskog razvoja mora govoriti, ali i da је rudarstvo temeUna grana privrede srednjovjekovne Bosne tek tokom XIV. i u prvoj polovjпj XV. stoljeca. 15

Iako sa zakasnjenjem i uveJjko pozпati, rezultati simpozija о rudщ·stvu i metalurgiji u Bosni i Hercegovini kroz historiju iz 1973. i danas izazivaju interes. Sakupljeni па jednom mjestu olaksavaju pristup rudarsko-metalurskoj tematici i ukazuju na reafirmaciju istrazivaпja u nauci. Da se па vrijeme pojavio, zbomik Ьi, kao i Radovi Ш "Srednjovjekovna Воsпа i evropska kultura" (Zeпica 1973) kada је u pitanju kultuшa historija, danas Ьiо i јеdпа od poznatijih i citiranijih ЬiЬliografskih jedinki obzirom па privredпu historiju sredпjovjekovne Воsпе. Mogu li, dakle, moderпo izdavastvo i suvremeпa ћistoriografija izvuci pouku iz пegativпog odпosa prema пaporima organizatora i izlagaca sa simpozijuma о rudarstvu i metalurgiji i posegnuti za пeobjavljenim i javnosti i struci пepozпatim rukopisima, primjera radi, akademika Marka Suпjica, Narodi i driave и ranom srednjem vijeku. Materijalna sredstava ...

Esad Kurtovic

11 Durdev В., Kada i kako sunastafi despota Stefana zakoni za Novo Brdo, Djela ANU ВiН 65, Odjeljenje drustvenih nauka 37, Sarajevo 1987., 9.

12 lsto, 44, пар. 15. 13 Enciklopedije Jugosfavije II, 2. izdanje, JLZ, Zagreb 1982; Separat Bosna i Hercego1>irra, JLZ.

Zagreb 1983: Kovatevic-Kojic D., ћ·imjedbe па teksl "Srednjovjekovna bosanska drza1>a", "lstoriografski tekstovi и sepm·atu "Bosrra i Herceg01>ina" - 11 izdanje Encikfopedije Jugo­s/avije", Pri1ozi XXU22, Sarajevo 1986., 261-262.

14 Kova~evic-Kojic D., Kulinova povelja i bosansko-dubr·ovaёki odnosi, "Osamsto godina Povelje bana Kulirш Ј 189-1989", Posebna izdanja ANU BiH 90, Odjeljenje drustvenih nauka 23, Sara­jevo 1989., 37-44; Malcolm N., Po11ijest Bosne - Kгatki preg/ed, Erasmus Gilda- Novi liЬcr­Dani, Zagreb 1995., 20; Imarnovic М., Historija Bos11jaka, Preporod, Sarajevo 1997., 32.

15 Uporedi, Sunjic М., Мјеге, novac, zarade i cijene па dalmatinsko-bosanskom podntr;}u (Х/11 i Xl'. st.)- 11. dio. Radovi Hrvatskog drustva za znanost i umjetnost V, Sarajevo ( 1997). 37-64.42.

220