Osnovni principi Feng Sui
6
OSNOVNE POSTAVKE Glavna postavka na kojoj počiva Feng Šui zasniva se na saobraznosti i interakciji spoljašnjeg i unutrašnjeg. Princip saobraznosti je zasnovan na učenju kosmologije, odnosno na sveopštoj povezanosti i međudejstvu svega što postoji. Unutrašnje se odražava u spoljašnjem, dok se preko spoljašnjeg može zaključiti o unutrašnjem. Unutrašnje utiče na spoljašnje, i obratno, spoljašnje utiče na unutrašnje i menja ga. Takvo dejstvo je moguće zato što postoji zajednička osnova svega, a to je energija. Iz energije se sastoje naše misli, naša osećanja i naše telo, energija ispunjava stvari u našem domu, i van njega; energija ispunjava sav prostor. Zavisno od akcenta, nekada je jedna te ista stvar (recimo naše telo) unutrašnje, a drugi put spoljašnje. Tako, kada npr. govorimo o tome da naše misli i naša osećanja utiču na naše zdravlje (u poslednje vreme zvanični medicinski krugovi u svetu se sve više priklanjaju teoriji da je više od 75% bolesti psihosomatske prirode), to zapravo znači da su osećanja i misli naše unutrašnje koje utiče na naše spoljašnje – telo. Kada posmatramo svoju sobu ili stan, tada naše telo, skupa sa našim emocijama i mislima postaje unutrašnje, a stan je tada spoljašnje koje odražava to unutrašnje. Kada posmatramo okolinu svog stana, tada je naša kuća unutrašnje, a okolina je spoljašnje. Kada posmatramo sa još šireg aspekta, onda možemo da kažemo da je grad spoljašnje, a kvart u kome stanujemo unutrašnje. U svakom slučaju to dvoje se uvek uzajamno
description
Osnovi na kojima počiva Feng Šui , kratak tekst, srpski
Transcript of Osnovni principi Feng Sui
OSNOVNE POSTAVKE
Glavna postavka na kojoj poiva Feng ui zasniva se na saobraznosti i interakciji spoljanjeg i unutranjeg. Princip saobraznosti je zasnovan na uenju kosmologije, odnosno na sveoptoj povezanosti i meudejstvu svega to postoji. Unutranje se odraava u spoljanjem, dok se preko spoljanjeg moe zakljuiti o unutranjem. Unutranje utie na spoljanje, i obratno, spoljanje utie na unutranje i menja ga. Takvo dejstvo je mogue zato to postoji zajednika osnova svega, a to je energija. Iz energije se sastoje nae misli, naa oseanja i nae telo, energija ispunjava stvari u naem domu, i van njega; energija ispunjava sav prostor.
Zavisno od akcenta, nekada je jedna te ista stvar (recimo nae telo) unutranje, a drugi put spoljanje. Tako, kada npr. govorimo o tome da nae misli i naa oseanja utiu na nae zdravlje (u poslednje vreme zvanini medicinski krugovi u svetu se sve vie priklanjaju teoriji da je vie od 75% bolesti psihosomatske prirode), to zapravo znai da su oseanja i misli nae unutranje koje utie na nae spoljanje telo.
Kada posmatramo svoju sobu ili stan, tada nae telo, skupa sa naim emocijama i mislima postaje unutranje, a stan je tada spoljanje koje odraava to unutranje. Kada posmatramo okolinu svog stana, tada je naa kua unutranje, a okolina je spoljanje. Kada posmatramo sa jo ireg aspekta, onda moemo da kaemo da je grad spoljanje, a kvart u kome stanujemo unutranje. U svakom sluaju to dvoje se uvek uzajamno odraavaju, iako je to prosenom ljudskom umu, nenaviknutom da bude odgovoran za svoj ivot, esto teko prihvatljivo.
Sem to se unutranje i spoljanje meusobno odraavaju (to naa kua govori o nama, o naem zdravlju, naim oseajnim i misaonim emama, blokadama i eljama), oni i privlae jedno drugo. Tako, naa oseanja i misli mogu da utiu na nau okolinu i, na izvestan nain, je privlae. Primer je depresivna osoba koja za stanovanje odabira ba lokaciju koja je isto tako depresivna, bez biljaka i ivotinja, i koja lii na pustaru. Radi se o tome da mi, svojim unutranjim stanjem, moemo da privuemo odreenu spoljanju sredinu. Samim tim je mogue da svaka promena u spoljanjem svetu, odnosno naoj okolini utie i na nas, na nae telo (zdravlje), oseanja, misli i sve oblasti ivota.
Vano je istai da, budui da je na dom postao deo nae svesti, on predstavlja ne samo nas same, ve i nae telo. Po ovom principu lako se moe zakljuiti da zdravlje i srea zavise i od dizajna kue. Tako se dogaa da imunitet slabi u zgradama i kuama koje imaju oblik slova L, a kada neki deo kue ili stana nedostaje, to je kao da nedostaje neki ud, moda ruka ili noga (videti poglavlje 5). Zdravlje zavisi i od onoga to ispunjava jedan prostor, pa je stoga mogue povui paralelu izmeu praine, starih i nekorisnih stvari i pojave raznih zdravstvenih problema. Kad god se neto u naoj okolini pomeri, moemo oekivati, shodno Feng uiju, promene u naem unutranjem svetu. Tako, ako se pomeri neki komad nametaja, to moe uticati na raspoloenje i moe doneti, u zavisnosti od vrste promene, i oseanje umora ili sveine, zabrinutosti ili bezbrinosti, straha ili sigurnosti, nezadovoljstva ili sree, nevoljenosti ili ljubavi, neznanja ili mudrosti...
Kad god se dese neke promene u ovekovom okruenju, ma kako sitne izgledale, one ipak utiu na njegovu egzistenciju. Tako, razna oseanja: ogranienosti, neslobode, neimanja izbora, kao i druga, mogu poticati iz ovekove posredne ili neposredne okoline. Neki put je uzrok u krupnim i tamnim komadima nametaja u sobi, dok drugi put ta ista oseanja nastaju kao posledica ivota u zgradi koja je stenjena izmeu dve mnogo vee zgrade. U razne uticaje koji dolaze spolja, a koji ipak utiu na ivot pojedinca, spada i dolazak novih suseda, nova zgrada koja zaklanja vidik ili ubrite koje je preko noi doseljeno pred neija ulazna vrata.
Idealna okolina bi, po Feng uiju, trebalo da u oveku probudi utisak udobnosti, sigurnosti, lepote i savrene harmonije, bez obzira na to da li se radi o unutranjosti neijeg doma ili o spoljanjem prostoru. Oseanje sigurnosti je za svaki dom, pa i za svaku lokaciju veoma vano. Kada bi manjako oseaj sigurnosti, to bi moglo da dovede do nestabilnosti svih oblasti ivota, pa i do loeg psihikog i fizikog stanja. Nedostatak udobnosti moe da oznaava i nedostatak bliskosti i intimnosti, a to uvek znai i neku distanciranost od sopstvenog bia. Lepota i sklad ne zavise toliko od materijalnog stanja, kao to se esto misli, ve su vie odraz odnosa prema ivotu. Lepa i skladna okolina kreira lepu i skladnu, uravnoteenu osobu, i omoguava joj lep i uravnoteen ivot (i obratno).
Merilo toga koliko jedan dom zadovoljava kriterijume dobrog doma po Feng uiju, jesu i oseanja prema domu, kao i oseanja koja preovladavaju unutar njega. Tako, npr. ako u nekome dominira radost zato to se vraa kui, ili se osea ispunjeno i zadovoljno to boravi u svom domu (ili sobi), to samo znai da su neki od tih kriterijuma zadovoljeni. Idealni dom bi trebalo da bude prostran i svetao, iako je leenjem prostora mogue i u manjem domu stvoriti slian utisak. Takav dom bi trebalo da bude ispunjen zelenilom, i eventualno bi u njemu trebalo da postoji i neki mali vodoskok ili mesto nalik na oazu. Poeljno je da prostor za odmor bude odvojen od prostora za rad, da se te dve energije ne bi meusobno meale. Naravno, dobro je i ako su prozori okrenuti ka jugu, da bi prostor dobijao dovoljno svetlosti i toplote, iako se sve nepravilnosti mogu korigovati dobrim Feng uijem.
Sledea vana postavka na koju se Feng ui oslanja jeste uravnoteenje suprotnosti, ili dostizanje sklada. U prvom redu misli se na ravnoteu dvaju osnovnih principa manifestacije koji se zovu jin i jang. Jin je enski princip, uz koji se vezuju karakteristike pasivnosti, hladnoe i prijemivosti, dok je jang muki princip, koji je aktivan, topao i onaj koji daje. Ono to treba zapamtiti u vezi sa ova dva principa jeste da svaki jin u sebi ima i zametak janga (i obrnuto), i da previe jina prelazi u jang (i obrnuto). Podela na jin i jang nikada nije iskljuiva, iako su npr. mukarci po svojoj grai i prirodi vie jang, dok su ene jin. Isto tako sama planeta Zemlja je jin, dok je nebo jang.
Podela na jin i jang je deo svakodnevnog ivota i prisutna je svuda, poevi od horoskopskih znakova (podela na muke i enske znake), pa do profesija (tvz. muke i enske profesije) i ovekovih oseanja (bes je vie jang emocija, dok je tuga vie jin). U sluaju ovekovog tela podela na jin i jang se vidi i preko same grae tela, i telesne konstitucije (snano i jako telo = jang, slabo i tano = jin), iako i unutar tela postoji podela na levu (jin) i desnu polovinu (jang). I organi u ovekovom telu mogu se podeliti na one koji su preteno jin (primer su bolesti cirkulacije) ili pak preteno jang (primer su razna zapaljenja). Podela na jin i jang moe se primeniti na sve to postoji, pa i na hranu preko koje se moe uticati na mnoge bolesti.
Feng ui ovu podelu koristi pri detektovanju poremeaja prostora, odnosno ivota, jer i svaki prostor ima svoju jin i jang stranu, odnosno polovinu. Tako, kada je jedna strana kue via ili tea (isturenija) to govori o dominaciji jednog od dva principa. Dominacija bilo jina ili janga, nije dobra, jer kreira neravnoteu koja se loe odraava na zdravlje i druge oblasti ivota stanovnika takvih prostora. Tako npr. u prostorima u kojima je (oblikom kue) prenaglaen jedan princip, npr. jang, probleme imaju ene, koje su jin i obrnuto.
Feng ui zna da jin i jang ine zaokruenu celinu, i u svojoj praksi leenja ivotnog prostora u velikoj meri koristi princip uravnoteenja suprotnosti. Knjiga promena, JI-ing, sadri kombinacije jina i janga, sadrane u 64 heksagrama (heksa je 6, odnosi se na kombinacije jina i janga). Primena heksagrama je razliita, poevi od detektovanja trenutne situacije pa do predvianja budunosti, pri emu ih Feng ui koristi i za leenje prostora.
Treba spomenuti i da Feng ui pridaje veliku vanost priznavanju svojstava pet elemenata (o tome vie u poglavlju 6), ija su manifestacija i planete. Feng ui insistira i na korienju intuicije, a vrednuje i psiholoke i kulturoloke specifinosti svakog lokaliteta, odnosno pojedinca. U OSNOVI POMENUTIH PRINCIPA FENG UIJA JE UVERENJE DA SVAKI POJEDINAC MOE I TREBA DA UPRAVLJA SVOJIM IVOTOM, KAO I DA SVAKI OVEK ZASLUUJE DA IVI IVOT u punom smislu te rei.
