UVOD

Bilans stanja kao deo ukupnog finansijskog izveštaja jedne kompanije otkriva nam stanje sredstava, obaveza i sopstvenog kapitala. Bilans stanja, bilans uspeha i izveštaj o novčanim tokovima čine celinu na kojoj se zasniva rad analitičara poznatih brokerskih kuća i investicionih fondova. Ukoliko želite da se bavite investiranjem neophodno je da poznajete osnovne stavke bilansa stanja i da znate kako da ih tumačite i uporedite sa sličnim kompanijama u sektoru.

Ekonomska situacija preduzeća se ogleda u veličini i strukturi njegovih sredstava i izvora sredstava. Da bi se sagledala ekonomska situacija preduzeća, potrebno je da se ona i formalno prikaže. U tu svrhu koristi se bilans, koji suštinski i nije ništa drugo do formalni prikaz date ekonomske situacije u preduzeću.

Naime, bilans stanja je pregled stanja vrednosti aktive i pasive u određenom trenutku. Bilans se sastavlja na osnovu stvarnog stanja aktive i pasive, utvrđenog inventarom.

Znači, bilans stanja je tabelarni prikaz sredstava i izvora sredstava određenog preduzeća na određeni dan. U nastavku je dat izgled jednog bilansa stanja.

Bilans uspeha, kao krajnji rezultat, daje razliku između potrošenog i zarađenog novca, dakle profit ili gubitak. Tu se u opštim crtama daju troškovi proizvodnje (direktan rad, materijal itd.), operativni troškovi ( troškovi prodaje, marketinga, administracije itd.), kao i prihodi. Ukoliko se biznis plan pravi sa projekcijom od više od jedne godine, bilans uspeha mora da se prikaže za svaku godinu.

1

1. BILANS STANJA

Bilans stanja podeljen je na dva dela koja u svakom trenutku moraju biti u ravnoteži. Ova ravnoteža se prikazuje formulom:

               sredstva (assets) = obaveze (liabilities) + kapital (shareholder's equity)

Sredstva su ono što kompanija upotrebljava u svakodnevnom poslovanju, dok obaveze i kapital predstavljaju izvore finansiranja tih sredstava. Važno je shvatiti da bilans stanja predstavlja finansijsku poziciju preduzeća u datom momentu.

1.1 VRSTA SREDSTAVA

Obrtna sredstva (imovina) su kratkoročna sredstva koja mogu brzo i lako biti pretvorena u novac. Najbitnije stavke su gotovina, kratkoročna potrživanja i plasmani, zalihe i inventar. Kratkoročna potraživanja su obaveze koje kupci imaju prema kompaniji koja je predmet analize. Kratkoročni plasmani su najčešće plasmani u kratkoročne hartije od vrednosti kao što su komercijalni zapisi i ostale hartije od vrednosti koje mogu u svakom trenutku biti unovčene.

Stalna sredstva (imovina) su ona sredstva koja ne mogu tako lako biti unovčena i čine ih nekretnine, postrojenja, oprema, nematerijalna ulaganja, zemljište...U nematerijalna sredstva spadaju goodwill, patenti i licence. Iako neopipljiva ovo su najčešće sredstva koja čine kompaniju uspešnom ali i koja u slučaju neadekvatnosti i predimenzioniranosti mogu kompaniju da dovedu do bankrotstva. Važna stavka kod osnovnih sredstava jeste njihova amortizacija. Amortizacija predstavlja postepeno trošenje i otplaćivanje osnovnih sredstava u toku njihovog ekonomskog veka trajanja. Kompanije za sredstva amortizacije izdvajaju poseban račun na kome se ova sredstva gomilaju. Ubrzana amortizacija je najčešći način za uvećanje troškova i legalno umanjivanje poreske osnovice.

Pasivna strana bilansa, struktura kapitala i obaveze

Akcionarski kapital (shareholder's equity) je početna suma novca koja je investirana u kompaniju. Na kraju godine ako kompanija ostvari dobit i istu reinvestira, stavka akcionarskog kapitala biće uvećana.

2

1.2 UPOTREBA RACIO BROJEVA

Nakon uspešno savladanih stavki u bilansu stanja možemo pogledati koji su to alati koje analitičari koriste kako bi iz priloženih informacija izvukli zaključke i doneli odluke o investiranju. Najčešće korišćen alat jesu racio brojevi koji čine tzv. racio analizu. Racio brojevi nam omogućavaju da bolje shvatimo trenutni finansijski položaj kompanije i da isti uporedimo sa konkurentskim firmama.1 Kada govorimo o primeni racio analize na bilans stanja prvi koji bi trebalo uraditi je tzv. „debt to equity“ racio koji pokazuje odnos sopstvenog i tudjeg kapitala. Važno je napomenuti da će izračunavanje većine racio brojeva zahtevati korišćenje stavki iz svih delova finansijskog izveštaja uključujući i delove konsolidovanih bilansa za holding kompanije. U praksi je moguće naći preko 250 različitih vrsta racio brojeva ali se njih 20-tak najčešće koristi. Napomenimo samo neke od njih: P/E (price to earnings), P/S (price to sales), P/B (price to book), ROE (return on equity), ROA (return on assets), EPS (earnings per share)....

Na kraju, jako je važno spomenuti da sve ovo valja uraditi posmatrajući vremenske serije podataka. Najčešće analitičari koriste dostupne podatke za zadnje 3 godine koje preuzimaju sa sajta Beogradske berze ili sa sajtova brokerskih kuća koje posluju kao korporativni agenti emitenata odredjenih hartija.

1.3 PRIMER BILANSA STANJA

Kompanija X poseduje osnovna sredstva u iznosu od 700.000 din i obrtna sredstva u iznosu od 300.000 din. Sopstveni kapital iznosi 600.000 din. dok obaveze iznose 400.000 din, od toga 200.000 dugoročne a 200.000 kratkoročne obaveze.

Analiza bilansa stanja kompanije X pokazuje da većinu sredstava kompanija finansira iz sopstvenih izvora. Ovaj racio dobijamo na sledeći način:

Sopstveni kapital / ukupna sredstva = 600.000 / 1.000.000 = 0.6Zaključujemo da kompanija 60% svojih sredstva finansira iz sopstvenog kapitala.

Ukoliko želimo da proverimo da li kompanija pravilno finansira svoje obaveze to možemo uraditi na sledeći način:

Stalna sredstva / dugoročne obaveze = 700.000 / 200.000 = 3.5Obrtna sredstva / kratkoročne obaveze = 300.000 / 200.000 = 1.5

Racio brojevi pokazuju da postoji potpuna pokrivenost i dugoročnih i kratkoročnih obaveza. Postoji pravilo koje kaže da dugoročne obaveze ne bi trebale da prelaze visinu stalnih sredtava dok je jos važnije da kratkoročne obaveze ne prelaze visinu kratkoročnih sredstava kako kompanija ne bi zapala u nelikvidnost.

1J. Ranković, Repetitorijum o finansijskom položaju i kreditnoj sposobnosti preduzeća, Beograd, 1997.

3

Pri sastavljanju bilansa potrebno je pridržavati se određenih pravila ili principa. Bilans se  može sastavljati po principu opadajuće likvidnosti u aktivi - najlikvidnija imovina se stavlja na prvo mesto, a imovina koja nije namenjena prodaji na poslednje mesto, koji nužno prati princip rastuće ročnosti u pasivi - prvo se stavljaju obaveze koje najpre dospevaju na naplatu, a na kraju sopstveni kapital.

Zlatno pravilo finansiranja u užem smislu nalaže da postrojenjska imovina bude finansirana sopstvenim i dugoročno pozajmljenim kapitalom, a obrtna imovina kratkoročnim kapitalom.

Sa druge strane, unošenje pozicija aktive prema principu opadajuće likvidnosti i pozicija pasive prema principu rastuće ročnosti, pojavljuje se u SAD kao posledica naglašavanja značaja likvidnosti. Ovaj pricnip se naziva acid test, i zahteva jednakost između gotovine, menica i potraživanja, sa jedne, i kratkoročnog kapitala sa druge strane.

 

U nastavku je dat bilans stanja prikazan u formi izveštaja:

 

4

5

2. BILANS USPEHA

Bilans uspeha prikazuje samo globalnu veličinu ili deo ukupnog rezultata ostvarenog u jednom periodu. Orijentisan je na prikazivanje uspeha iskazivanjem ostvarenog uspeha po vrstama, visini i izvorima.

Bilans uspeha predstavlja osamostaljeni i razvijeni potkonto sopstvenog kapitala na kome su obuhvaćeni svi prihodi i rashodi obračunskog perioda, na način da se jasno uočavaju vrste, visina i izvori ostvarenog rezultata. Informacioni zahtev vlasnika preduzeća, poverilaca, radnika i drugih će biti manje ili više zadovoljeni, u zavisnosti od iskazane moći koja je određena formom, strukturom i sadržinom ovog izveštaja, što je povezano sa sledećim pitanjima:

1. izvor forme prikaza 2. način uključivanja pozicija prihoda i rashoda 3. način obračunavanja rezultata 4. dubine raščlanjivanja prihoda i rashoda

Rashodi nastaju potrošnjom aktive i povećanjem obaveza, a prihodi prouzrokuju povećanje aktive ili smanjenje obaveza.

Računovodstveno - finansijski standardi su deo računovodstvene regulative koje su doneli Savez računovođa i revizora Srbije (SRRS) i Međunarodna federacija računovođa. Oni se moraju primenjivati kod vođenja poslovnih knjiga i sastavljanja računovodstveno finansijskih izveštaja (Bilansa). 2

Međunarodni računovodstveni standardi (MRS) dozvoljavaju slobodu izbora između klasifikacije rashoda zasnovane na principu ukupnih troškova i na funkcionalnom principu.

Prema Međunarodnim finansijskim standardima minimum pozicija koje treba da budu prikazane u bilansu uspeha su:

prihod od prodaje - revenue

rezultat poslovnih aktivnosti - the results of operating activities

troskovi finansiranja - finance costs

pripadajući deo dobitka ili gubitak koji su ostvarila pridružena preduzeća ili koji

potiču iz zajedničkih ulaganja - equity method

2 Škarić-Jovanović dr Kata, Finansijsko računovodstvo, Ekonomski fakultet Beograd, 2008

6

porezi iz dobitka - tax expense

dobitak ili gubitak iz redovnog poslovanja - profit or loss from ordinary activities

vanredni prihodi i rashodi - extraordinary items

manjinski interesi - minority interests

neto dobitak ili gubitak perioda - net profit or loss for the period

Kada se uspeh utrvrđuje na bazi metoda ukupnih troskova, u bilans uspeha se mora uključiti vrednost promene vrednosti zaliha. Ovo smanjenje ili povećanje se može uključiti u bilans uspeha po:

bruto principu - koristeći podatke na kraju i na početku perioda i neto principu - kao razlika početnih i krajnjih zaliha.

Ako se ovo povećanje odnosno povećanje uključi na rashodnu stranu, bilans uspeha izgleda ovako:

 

7

Bilans uspeha prikazuje samo globalnu veličinu ili deo ukupnog rezultata ostvarenog u jednom periodu. Orijentisan je na prikazivanje uspeha iskazivanjem ostvarenog uspeha po vrstama, visini i izvorima.

Bilans uspeha predstavlja osamostaljeni i razvijeni potkonto sopstvenog kapitala na kome su obuhvaćeni svi prihodi i rashodi obračunskog perioda, na način da se jasno uočavaju vrste, visina i izvori ostvarenog rezultata. Informacioni zahtev vlasnika preduzeća, poverilaca, radnika i drugih će biti manje ili više zadovoljeni, u zavisnosti od iskazane moći koja je određena formom, strukturom i sadržinom ovog izveštaja, što je povezano sa sledećim pitanjima:

1. izvor forme prikaza 2. način uključivanja pozicija prihoda i rashoda 3. način obračunavanja rezultata 4. dubine raščlanjivanja prihoda i rashoda

Rashodi nastaju potrošnjom aktive i povećanjem obaveza, a prihodi prouzrokuju povećanje aktive ili smanjenje obaveza.

Međunarodni računovodstveni standardi dozvoljavaju slobodu izbora između klasifikacije rashoda zasnovane na principu ukupnih troškova i na funkcionalnom principu.

Prema MRS minimum pozicija koje treba da budu prikazane u bilansu uspeha su:

prihod od prodaje - revenue rezultat poslovnih aktivnosti - the results of operating activities troskovi finansiranja - finance costs pripadajući deo dobitka ili gubitak koji su ostvarila pridružena preduzeća ili koji

potiču iz zajedničkih ulaganja - equity method porezi iz dobitka - tax expense dobitak ili gubitak iz redovnog poslovanja - profit or loss from ordinary activities vanredni prihodi i rashodi - extraordinary items manjinski interesi - minority interests neto dobitak ili gubitak perioda - net profit or loss for the period

Kada se uspeh utrvrđuje na bazi metoda ukupnih troskova, u bilans uspeha se mora uključiti vrednost promene vrednosti zaliha. Ovo smanjenje ili povećanje se može uključiti u bilans uspeha po:

bruto principu - koristeći podatke na kraju i na početku perioda i neto principu - kao razlika početnih i krajnjih zaliha.

8

Ako se ovo povećanje odnosno povećanje uključi na rashodnu stranu, bilans uspeha izgleda ovako:

 

Ukoliko se, pak to smanjenje odnosno povećanje uključi na prihodu stranu, bilans izgleda ovako:

Pored ovoga, moguće je vršiti korekciju na obe strane, pri čemu se na rashodnoj strani evidentira smanjenje zaliha, a na prihodnoj strani povećanje zaliha, i tada bilans izgleda ovako:

9

Iako se dobija isti rezultat, korektura vrednosti zaliha ne bi smela da se vrši na rashodnoj strani zato što metoda ukupnih troškova upravo ima za cilj da prikaže ukupne rashode perioda.

U našoj zemlji bilans uspeha je dat u formi liste, a primenjuje se metoda ukupnih troškova po neto principu sa korekcijom vrednosti zaliha na prihodoj strani.

Svrha sastavljanja bilansa uspeha je da preko oblika i visine finansijskog rezultata pruži podlogu za kontrolu uspešnosti poslovanja. S obzirom da se u bilansu uspeha prihodima sučeljavju rashodi tj. rashodi koji su nastali u cilju sticanja prihoda, to su za izradu bilansa važni principi priznavanja prihoda, jer se prema njima balansiraju i rashodi.

10

Šematski prikaz bilansa uspeha

I Poslovni prihodi i rashodi1. Poslovni prihodi2. Poslovni rashodi

I a) Poslovni dobitak (1>2)b) Poslovni gubitak (1<2)

II Finansijski prihodi i rashodi3. Finansijski prihodi4. Finansijski rashodi

II a) Dobitak finansiranja (3>4)b) Gubitak finansiranja (3<4)

III Neposlovni i vanredniprihodi i rashodi5. Neposlovni i vanredni prihodi6. Neposlovni i vanredni rashodi

III a) Neposlovni i vanredni dobitak (5>6)b) Neposlovni i vanredni gubitak (5<6)

Sastavljanju Bilansa uspeha pristupa se nakon proknjiženih prihoda i rashoda, nastalih u periodu obračuna.

11

2,1 KLASA 5 – RASHODI

U okviru za sastavljanje i predstavljanje finansijskih uzvještaja daju se osnovna pravila za postupanje sa troškovima. Rashodi se po pravilu povezuju sa smanjenjem imovine, odnosno odlivom sredstava ili povećaju obaveza. Međutim, rashodi ne moraju uvijek nastati u svrhu ulaganja u poslovne svrhe, pa se stoga u njih ubrajaju i gubici koji nisu uvek povezani sa ostvarivanjem prihoda. Gubicima se smatraju razne štete, negativne kursne razlike, gubici nastali prodajom nekurentnih zaliha.

Sa računovodstvenog stanovišta svi troškovi nastali u obračunskom periodu knjiže se na računima klase 5 po prirodi nastanka. Proizvodna preduzeća u računovodstvenim politikama moraju tačno definisati metode obračuna utroška zaliha materijala. U vezi utroška materijala treba podsjetiti na priznavanje troškova kala, rasipa, kvara i loma na zalihama koji se regulišu aktom preduzeća.

Rashodi tj. klasa 5, obuhvata sledeće grupe računa :

50 – Nabavna vrednost prodate robe 51 – Troškovi materijala 52 – Troškovi zarada, naknade zarada, i ostalih ličnih primanja 53 – Troškovi proizvodnih usluga 54 – Troškovi amortizacije i rezervisanja 55 – Nematerijalni troškovi 56 – Finansijski rashodi 57 – Vanredni i neposlovni rashodi 58 – Revalorizacioni rashodi 59 – Prenos rashoda

12

2.2 KLASA 6 – PRIHODI

Računovodstveni postupak za priznavanje prihoda i evidentiranje zasniva se na Okviru za sastavljanje i predstavljanje finansijskih izveštaja. Npr. preduzeća koja se bave građevinskom delatnošću, izvođači radova i njihovi kooperanti treba da definišu priznavanje prihoda prema stepenu dovršenosti usluga na dan bilansiranja ako se to može pouzdano procijeniti. Kad to nije moguće, prihodi se priznaju samo u visini nastalih troškova za koje postoje verovatnoća da se ne mogu nadoknaditi. Prihod za izgradnju, poslovnih objekata i drugih građevinskih objekata za tržište uključuje se u prihode investitora u onom periodu u kome je izvršena izgradnja.

Prihodom se ne smatraju iznosi naplaćenih predračuna ili naplate po kojoj postoji obaveza prema trećim licima. Knjigovodstvene isprave, na osnovu kojih se prihodi evidentiraju su ispostavljeni (fakture) za prodatu robu, usluge i proizvode, obračun radova, ugovor sa elementima računa i svaki dr. dokument kojim se potvrđuje da je došlo do povećanja ekonomske koristi od prodaje robe, proizvoda i pružanja usluga, bez obzira na to kad će biti naplaćen.

Ova klasa 6, sadrži sledeće grupe računa :

60 – Prihod od prodaje robe 61 – Prihod od prodaje proizvoda i usluga 62 – Prihod od aktiviranja učinaka i robe 63 – Promena vrednosti zaliha učinaka 64 – Prihodi od premije, subvencije, dotacije i sl. 65 – Drugi poslovni prihodi 66 – Finansijski prihodi 67 – Neposlovni i vanredni prihodi 68 – Revalorizacioni prihodi 69 – Prenos prihoda

13

2.3 KLASA 7 – OTVARANJE I ZAKLJUČAK RAČUNA USPEHA I STANJA

70 – OTVARANJE GLAVNE KNJIGE

Obuhvataju se stanja početnih pozicija aktive i pasive na početku i kraju svake poslovne godine ili u toku godine pri otvaranju knjiga novog preduzeća. Posle otvaranja odgovarajućih konta račun 700 jednak je zbiru bilansa stanja na osnovu koga se vrši otvaranje računa glavne finansijskog računovodstva. Grafički prikazano to bi izgledalo ovako:

Račun pasive klase Račun 700 – Otvaranje Razlika aktive klase3 i 4 glavne knjige 0,1 i 2

71 – ZAKLJUČAK RAČUNA USPEHA :

1. 710 – Račun poslovnih rashoda i prihoda – ovaj račun obuhvata zaključak poslovnih rashoda i prihoda, zaduženjem ovog računa u korist računa 590 – Prenos rashoda, na teret računa 690 – Prenos prihoda. Knjiženjem na računu 710 vrši se po pojedinim pozicijama bilansa uspeha i posle prenosa poslovnih rashoda i prihoda saldo sa ovog računa se prenosi na račun 714 – Prenos ukupnog rezultata. Pri prenosu poslovnih rashoda računi poslovnih prihoda tj. računi 50, 51, 52, 53, 54 i 55 moraju biti solidarni jer se prenosi samo aktivni saldo. Računi poslovnih prihoda tj. računi grupe 60, 61, 62, 63, 64 i 65 moraju biti solidarni jer se prenosi pasivni saldo. Grafički to izgleda ovako:

590 – Prenos rashoda 710 – Račun poslovnih 690 – Prenos prihodarashoda i prihoda

2. 711 – Račun finansijskih rashoda i prihoda - zaduženjem ovog računa u korist računa 590 – Prenos rashoda vrši se prenos finansijskih rashoda, a odobravanjem ovog konta uz zaduženje računa 690 – Prenos prihoda vrši se prenos finansijskih prihoda. Saldo računa 711 posle prenosa finansijskih rashoda i prihoda prenosi sa na račun 714 – Prenos ukupnog razultata. Pri prenosu finansijskih rashoda grupe računa 56 moraju biti solidarne, prenosi se samo aktiva, pri prenosu finansijskih

14

prihoda isto tako grupa 66 mora biti solidarna jer se prenosi pasiva. Grafički to izgleda ovako:

590 – Prenos rashoda 711 – Račun finansijskih 690 – Prenos prihodaprihoda i rashoda

3. 712 – Račun neposlovnih i vanrednih rashoda i prihoda - neposlovni i vanredni rashodi prenose se zaduženjem ovog računa u korist računa 590 – Prenos rashoda a neposlovni i vanredni prihodi prenose se odobravanjem ovog računa na teret računa 690 – Prenos prihoda. Saldo računa 712 – posle prenosa neposlovnih i vanrednih prihoda i rashoda prenose se na račun 714 – Prenos ukupnog razultata. Grafički to izgleda ovako:

590 – Prenos rashoda 712 – Račun neposlovnih i 690 – Prenos prihodavanrednih rashoda i prihoda

4. 713 – Račun revalorizacionih rashoda i prihoda - na računu 713 zaključak revalorizacionih rashoda vrši se zaduženjem ovog računa u korist računa 590 – Prenos rashoda,zaključenjem računa revalorizacionih prihoda vrši se odobravanjem računa 713 uz zaduženje računa 690 – Prenos prihoda. Posle prenosa revalorizacionih prihoda i rashoda saldo na računu 713 prenosi se na račun 714 – Prenos ukupnog rezultata.

5. 714 – Prenos ukupnog razultata - kojim se obuhvata prenos dobitka na kraju obračunskog perioda njegovim zaduženjem uz odobrenje računa 720. Ukoliko je ostvaren gubitak prenos se vrši zaduženjem računa 720 u koris računa 714.

72 – RAČUN DOBITKA I GUBITKA 720 – Račun dobitka i gubitka - na ovom računu obuhvata se ostvareni dobitak ili gubitak na kraju obračunskog perioda odobravanjem ili zaduživanjem ovog računa u korist ili na teret računa 723 – Prenos dobitka i gubitka.

721 – Porezi i doprinosi iz dobitka -na ovom računu obuhvataju se porezi i doprinosi iz dobitka, zaduženjem ovog računa u korist računa 464 – Obaveze za porez iz rezultata i računa 465 – Obaveze za doprinose.

15

722 – Lična primanja poslodavca - na ovom računu knjiže se isplate ličnih primanja poslodavca u toku godine.

723 – Prenos dobitka i gubitka - ovde obuhvatamo ostvareni dobitak ili gubitak na kraju obračunskog perioda zaduženjem ili odobravanjem ovog računa u korist ili na teret računa 720, 721 i 723. Ostvaren dobitak prenosi se zaduženjem računa 723 u korist računa 321 – Neraspoređeni dobitak tekuće godine. Ostvareni gubitak na kraju obračunskog perioda prenosi se na teret računa 331 – Gubitak tekuće godine i u korist računa 723).

721- Porezi i doprinosi iz rezultata

721- Računi dobitka ili gubitka

714- Prenos ostvarenog rezultata

464 - Obaveze za porez iz rezultata

465 – Obaveze za doprinose iz rezultata

723- Prenos dobitka ili gubitka

321- Neraspoređeni dobitak tekuće godine

2

4

1

3

16

ZAKLJUČAK

Svako preduzeće ima svoju specifičnu strukturu i veličinu sredstava i izvora, koja je uslovljena vrstom i obimom poslovnih zadataka, ali i uspešnošću poslovanja.

Bilans vodi poreklo od italijanske reči bilancio što znači vaga sa dva tasa. Kao što tasovi vage stoje u ravnoteži, tako su i aktiva i pasiva u bilansu uvek u ravnoteži.

Ravnoteža proisitiče otuda što je i na jednoj i na drugoj strani bilansa dato stanje sredstava preduzeća, i to na levoj strani po njihovoj nameni ili funkciji, a na desnoj po njihovom poreklu. S obzirom na to da se sredstva posmatraju sa dva aspekta, prirodno je da zbir  vrednosti dat sa dva aspekta bude jednak.

Bilans stanja je klasičan računovodstveni prikaz "leve i desne strane". Na levoj strani tabele obično se prikazuju sredstva, a na desnoj obaveze. Leva i desna strana kao krajnji rezultat, tj zbir svih tačaka, moraju da imaju istu cifru. Ukoliko nemaju, to je znak da niste obračunali ili neki trošak ili neku zaradu. U sredstva spadaju gotovina i potraživanja, ali i nekretnine i osnovna sredstva, kao i zalihe i eventualni gubici. Obaveze obuhvataju sva tekuća i buduća plaćanja, zajmove, osnovni kapital i zadržane zarade. Bilans stanja se takođe pravi za svaku godinu u biznis planu.

Za razliku od bilansa stanja, bilans uspeha se sastavlja za određeni izveštajni period u kome su iskazani svi prihodi i rashodi i na osnovu njih utvrđen dobitak ili gubitak.

  S obzirom na to da je bilans uspeha po svojoj prirodi vremenski račun, obračun tačnog periodičnog rezultata zahteva tačno vremensko alociranje prihoda i rashoda kao komponenti rezultata, što podrazumeva da obračunati prihodi i rashodi u bilansu uspeha treba da se odnose na posmatrani vremenski (obračunski) period za koji se uspeh obračunava. To znači da prihodima treba nasuprot da stoje troškovi koji su ih izazvali, što je saglasno principu uzročnosti (korelacije).

  Karakteristika bilansa uspeha je da se u njemu prihodi, rashodi i rezultat iskazuju u vidu više podbilansa i to: 1) poslovni prihodi, rashodi i rezultat; 2) finansijski prihodi, rashodi i rezultati; 3) neposlovni i vanredni prihodi, rashodi i rezultat. Međusobnim sumiranjem rezultata podbilansa dobija se ukupni bruto–rezultat preduzeća kao bruto-dobitak (zbir svih dobitaka) ili kao bruto-gubitak (zbir svih gubitaka ) u obračunskom periodu. To znači da preduzeće u bilansu uspeha može iskazati bruto-dobitak i bruto- gubitak. Ukoliko je bruto dobitak veći od bruto-gubitka, iskazuje se dobitak ili obrnuto, ako je veći bruto gubitak od bruto dobitka, iskazuje se gubitak. Tako pozitivan finansijski rezultat se iskazuje na strani rashoda, a negativan finansijski rezultat iskazuje na strani prihoda, čime se ostvaruje bilansna ravnoteža.

17

LITERATURA

1. Grey - Needls, Finansijsko računovodstvo (opšti pristup). Banja Luka, 2001

2. Finansijski izveštaji za 2008. godinu i izveštaj nezavisnog revizora "Deltafer" Beograd

3. Radovanović, R.,Bilansi preduzeća i banaka, Beograd, 1999

4. Ranković, J. Repetitorijum o finansijskom položaju i kreditnoj sposobnosti preduzeća, Beograd, 1997.

5. Rodić, J., Teorija i analiza bilansa, Beograd, 1990

6. Stojanović, D., Instrumenti finansijsko-računovodstvenih izveštavanja, Finansijsko računovodstvo II, Beograd, 1998

7. Škarić-Jovanović, K., Finansijsko računovodstvo, Ekonomski fakultet Beograd, 2008

18

SADRŽAJ

UVOD.......................................................................................................1

1 BILANS STANJA................................................................................2

1. 1 VRSTA SREDSTAVA..................................................................................2

1. 2 UPOTREBA RACIO BROJEVA.................................................................3

1. 3 PRIMER BILANSA STANJA......................................................................3

2. BILANS USPEHA...............................................................................6

2.1 KLASA 5 – RASHODI..................................................................................12

2.2 KLASA 6 – PRIHODI..................................................................................13

2.3 KLASA 7 – OTVARANJE I ZAKLJUČAK RAČUNA USPEHA I STANJA................................................................................................................14

ZAKLJUČAK....................................................................................17

LITERATURA.................................................................................18

19