ORIGINAL FALSIFIKATA - rastko.rsrastko.rs/drama/ssd/ssd03/r_radovanovic.pdf · Radni sto, foteqe,...

$: ORIGINAL FALSIFIKATA - rastko.rsrastko.rs/drama/ssd/ssd03/r_radovanovic.pdf · Radni sto, foteqe, plakar, polica sa kwigama... Pavlovi}, mladolik i sna`an ~etrdesetogodi{wak, nad-$
Rade Radovanovi}

ORIGINALFALSIFIKATA

54 Rade Radovanovi}

Ro|en je u Kragujevcu 6. 11. 1950. Novinar i dramski pisac.Studirao je psihologiju i dramaturgiju koju je diplomirao 1986.dramom Vreme sutra kojoj je potom promenio naziv u Originalfalsifikata.

Orginal falsifikata je premijerno izveden u januaru 1989. u“Zvezdara teatru”, a igrana je i u Zaje~arskom i Para}inskompozori{tu. Radovanovi} je autor i scenarija za film Originalfalsifikata, koji je 1991. bio jugoslovenski predstavnik u no-minaciji za Oskara.

Autor je radio drame Dokumenti jednog sna (1993). Upravo jezavr{io dramu Kosovski tribali. Kao novinar Radio Beogradaautor je vi{e od 1.600 emisija. Jedan je od osniva~a i urednikkulture u listu “Danas”.

LICA

PAVLOVI], predsednik komiteta

VUJI], penzioner

PAVLE, profesor, {umar

STOJAN, sekretar komiteta

LENA, devojka, supruga, majka

NIKOLA, dete

DRAGI[A, udba{

MILEVA, baba

PAVLE, dete

Original falsifikata 55

Rade RADOVANOVI]

ORIGINAL FALSIFIKATA

PRVI ^IN

I – maj, 1945.

Pavle, Stojan i Dragi{a, tri ratna druga, pobedni~ki veseli za ka-fanskim stolom, pevaju “[umadiju”. Sva trojica su u vojnim unifor-mama i sa ~inovima. Pavle i Dragi{a su kapetani a Stojan je poru~nik.Ori se pesme:

P{enica je stasala

[umadija glasala

[umadija na{a dika

Bi}e republika!

Po{o Hitler na Rusa

Pa se busa u prsa:

Pregazi}u ruskog baju

Kao srpsku raju.

Slu{a Staqin Hitlera,

Poludelog molera,

Pa se smeje na po brka,

[vabo bi}e trka!

[aqu Rusi i Staqin,

Plamen bombe na Berlin,

A Hitlera boli glava,

To je napast prava!

Eto tako [vabo moj,

Do{ao je konac tvoj,

Ne mo` svako da nas voda

Do{la je sloboda!

Zagrqeni, klate}i se i pucaju}i iz pi{toqa, izlaze.

56 Rade Radovanovi}

II – 11. juni 1986.

Kancelarija predsednika komiteta. Radni sto, foteqe, plakar, policasa kwigama... Pavlovi}, mladolik i snaàn ~etrdesetogodi{wak, nad-net nad stolom, lista neke papire. Vuji}, pritisnut godinama, zavaqenu foteqi. I{~ekuje {ta }e Pavlovi} re}i...

PAVLOVI]: Jeste li se setili, druè Vuji}u?

VUJI]: (Sleè ramenima)Nisam. [ta da se setim kad ne znam.

PAVLOVI]: [ta ne znate?

VUJI]: Ni {to sam ovde ni {to si me zvao...

PAVLOVI]: Ba{ vam ni{ta ne pada na pamet... Bar neka pretpostavka?

VUJI]: Kaèm ti – ne znam... [ta da pretpostavqam?

PAVLOVI]: Dobro, druè Vuji}u!(Odlazi do plakara)Jeste li za neko pi}e?

VUJI]: Hvala, ne pijem.

PAVLOVI]: (Uzima “Votku” iz plakara)Ne pijete? To sigurno otkad ste u penziji... [etwe,pecawe...

VUJI]: Ne. Jo{ od pre ~etiri, pet godina... Operisani mi i srce ijetra...

PAVLOVI]: E, onda je boqe da pazite... Ho}ete li sok ili kafu?

VUJI]: Jok, jok, ne}u ni{ta.

PAVLOVI]: (Sipa pi}e)Kako ho}ete... Ako se predomislite...(Diè ~a{u)Hajde, ìveli!

VUJI]: @iveli, ìveli!

PAVLOVI]: (Pije)Prema informacijama koje ja dobijam vi ste, i kao pen-zioner, vrlo aktivni. Dajete ton tako kod va{ih drugovaboraca.

VUJI]: [ta ga znam... vaqda navika?


PAVLOVI]: Lepo... samo malo nelogi~no.

VUJI]: A {to? Da mo`da to nekome ne smeta?

PAVLOVI]: Ne, ne... samo kaèm... Vi tako ~ili, kao u najboqimskojevskim danima, a va{a biv{a “Pobeda”... znate ve}...

VUJI]: Da nisam mo`da ja kriv {to ih nabiste pod ste~aj? Vuji}ana silu u penziju – pa katanac u bravu, a?

PAVLOVI]: Ih, na silu... Nije ba{ tako bilo...

VUJI]: Pavlovi}u, ja tebi da kaèm... Jebe{ ti takvu ra~unicu itakvu politiku... Jebe{ ti to!

PAVLOVI]: Te{ke re~i, druè Vuji}u! Te{ke...

VUJI]: Te{ke, jel? A nije vam bilo te{ko da {esto qudi osta-vite bez posla? To vam nije bilo te{ko?

PAVLOVI]: Nije. Mrtvaca mora{ sahraniti.

VUJI]: Jes, jes... Pogotovo ako ga pre toga ubije{.

PAVLOVI]: Drugim re~ima – vi tako doìvqavate svoj odlazak upenziju? Da niste malo, ipak...

VUJI]: Ja dok sam bio u “Pobedi” niko nije smeo da pomenelikvidaciju... Ni da pomene... A da sam ostao jo{ godinudana...(Pavlovi} se smeje)Smej se ti, smej...

PAVLOVI]: Pa zaista je sme{no...(Uzima neki papir)Znate li vi {ta pri~ate?

VUJI]: Znam ja {ta pri~am, znam...

PAVLOVI]: Posledwih godinu dana, do odlaska u penziju, vi ste proiz-vodili milijardu gubitaka dnevno... U ~etvrtom kvartralu~ak i vi{e, ali neka bude... milijardu dnevno.

VUJI]: Ko je, bre, proizvodio? Ja?

PAVLOVI]: Ho}ete li da vam pokaèm ~iji potpisi stoje ovde?

VUJI]: Ne treba, hvala. Znam ja dobro {ta sam potpisivao...

PAVLOVI]: Ne znate, u tome i jeste va{ problem.

VUJI]: A ti zna{, jel? Ti sve zna{... vidim ja...

58 Rade Radovanovi}

PAVLOVI]: Ja sam studirao ekonomiju, druè Vuji}u... Pa sam diplo-mirao, pa magistrirao... radim doktorat... Ja to moram daznam...

VUJI]: E pa, brajko, ako mora{ da zna{... mora{ da zna{ i da tonisu gubici... To, Pavlovi}u, nisu gubici!

PAVLOVI]: Nisu gubici?(Smeje se)Ako je tako, ako vi to meni dokaète... ja }u uzeti sve svojediplome i poje{}u ih ovde pred vama... Ako mi todokaète...

VUJI]: Preko osamdeset posto su nenapla}ena potraìvawa...Preko osamdeset posto... I ti to, Pavlovi}u, mora{ dazna{... Ostalo su kursne razlike...

PAVLOVI]: Nenapla}ena potraìvawa... Nenaplativa potraìvawa,druè Vuji}u! Objasnite mi za{to su nenaplativa... To miobjasnite...

VUJI]: To neka ti objasne u Komori i SIV-u... Nesam ja smi{qaokompenzacione poslove.

PAVLOVI]: Ta~no. Vi ste samo potpisivali ugovore po kojima vamArapi vrednost radova obra~unavaju ne samo u nafti, {toje tako|e glupost, nego i u... bananana, urmama, kokosu, {taja znam u ~emu sve... ûdi me da niste i pesak prihvatili...to im ba{ uspeva...

VUJI]: Ma je l’ tebi, bre, jasno ~ove~e da se to od mene traìlo?Je l’ tebi to jasno?

PAVLOVI]: Naravno da mi je jasno!

Zvoni telefon.

VUJI]: Pa {ta onda o}e{? [ta ti od mene o}e{?

PAVLOVI]: Ni{ta.(Uzima slu{alicu)... Molim... A, ti si... Jesam, zauzet sam... A traja}e doktraje... Gde da ostane?... Ceo dan... ne dolazi u obzir!...Ni{ta se ja ne derem... samo ti kaèm... To mene nezanima... Ako ne}e{ – ne mora{... Ne, ne ja }u to srediti!... Moè{ i da se ne vra}a{... Da, da... Rekao sam – ja }usrediti...(Spusti slu{alicu)


Izvinite za trenutak...(Uzme slu{alicu i okrene broj)Idi, molim te, uzmi mi klinca... Jeste... Dobro, samo munemoj kupovati sladoled... Vidi da li je ru~ao... Zdravo!(Spusti slu{alicu)Razgovor o va{oj “Pobedi” smo zavr{ili... To me nezanima... Razumete?

VUJI]: [ta smo zavr{ili? Ja bi tebe molio...

PAVLOVI]: Nemate vi mene, Vuji}u, {ta da molite. Ovo nije crkva, aja nisam ni Bog ni pop. Ne delim indulgencije.

VUJI]: [ta ne deli{?

PAVLOVI]: Opro{taj grehova.

VUJI]: Ma, Boga ti! Nema{ ti meni, brajko, {ta da opra{ta{,nego ti meni objasni jednu stvar...

PAVLOVI]: Ne, nego objasnite vi meni...

VUJI]: Nemam ja tebi {ta da obja{wavam... ti si magistar...

PAVLOVI]: Ostavite se tih sitnih {tosova... Objasnite mi {ta steradili posle rata?

VUJI]: [ta, {ta sam radio... posle rata?

PAVLOVI]: [ta ste radili, posle rata, sa onima koji su krali,pqa~kali, {pekulisali... Sa onima koji su, kako stegovorili, podrivali sistem? To mi objasnite?

VUJI]: (Zapawen)O}e{ da kaè{, predsedni~e...

PAVLOVI]: Ni{ta ja ne}u da kaèm! Ja sam pitao?

VUJI]: Zvao si me da mi kaè{ kako sam ja taj koji podrivasistem?

PAVLOVI]: Ne!

VUJI]: Hvala ti, druè predsedni~e!

PAVLOVI]: Bez zahvaqivawa!... Ako ste u ratu mogli da se ubijate zajabuku i {qivu ili za par~e slanine... a posle rata daosu|ujete na smrt zbog kila marmelade ili par metaraìce... {ta bi mi danas trebalo da radimo? [ta mi danasda radimo, druè Vuji}u?

Vuji} ga nemo gleda.

60 Rade Radovanovi}

III – 18. januar 1954.

Lenin stan. Kredenac, {poret, sto, leàj... Na kredencu radio aparat“Kosmaj”... Na zidu fotografije: Tito, Kardeq, Rankovi} i \ilas. Lena,vidno trudna, ~isti krompir. Nikola, dete od pet godina, igra se nakrevetu. Pavle, sa rukama na le|ima, kora~a tamo-amo i slu{a radioizve{taj sa tre}eg plenuma CK SKJ.

SPIKER: ... Plenum je otvorio drug Tito i predloìo dnevni red:Slu~aj druga Milovana \ilasa i pitawe sprovo|ewaodluka ñI kongresa SKJ... Posle referata druga Kardeqarazvila se diskusija u kojoj je u~estvovao ve}i broj ~lanovaCK.

LENA: Pusti malo ja~e...

Pavle poja~a.

SPIKER: Po{to je diskusija zavr{ena, drug Vladimir Bakari},izvestilac komisije koja je bila formirana u vezi saslu~ajem Milovana \ilasa, predloìo je da Plenum CKusvoji slede}u odluku o drugu Milovanu \ilasu. Odlukaglasi:Tre}i plenum CK SKJ, sazvan radi pretresawa slu~ajaMilovana \ilasa, ~lana CK, na sednici od 16. i 17. januara1954. godine, posle opse`ne diskusije i oceneidejno-politi~kih stavova druga \ilasa, koje je on izneo usvojim ~lancima u “Borbi” od 11. oktobra 1953. do 7.januara 1954. i u januarskom broju ~asopisa “Nova misao”,kao i posle ocene wegovih postupaka u toku posledwihmeseci, utvrdio je:Prvo: – da su shvatawa koja je Milovan \ilas izneo usvojim ~lancima, u svojoj osnovi, protivna politi~kojliniji usvojenoj na ñI kongresu SKJ.Drugo: – da su ta shvatawa, s obzirom na poloàj druga\ilasa u CK, unela zabunu u javnost i nanela ozbiqnu{tetu kako Savezu komunista tako i interesima zemqe.Tre}e: – drug \ilas se svojim stavovima i postupcimaudaqio od CK i ~itavog SK. Izoluju}i se li~no odprakti~nog rada, dao je politi~ku izjavu za razbijaweidejnog i organizacionog jedinstva CK i za wegovulikvidaciju.Zbog toga, plenarni sastanak CK odlu~uje da se drugMilovan \ilas iskqu~i iz CK, udaqi sa svih funkcija uSK i kazni posledwom opomenom...


Slu{aju}i izve{taj Pavle se povremeno zaustavqa i smeje. Trqa ruke igleda fotografije na zidu. Po{to iskqu~i radio smeje se na sav glas...

LENA: Objasni mi, molim te, {ta ti je to toliko sme{no?

Pavlu se pridruùje i Nikola. Onako kako to deca rade podraàvaju}istarije. Dolazi kod Pavla.

LENA: Nikola, prestani!(Pavlu)A i ti bi mogao.

PAVLE: A {to da se ne smejemo? Kome je ào – neka pla~e...(Daqe se smeju)

NIKOLA: Ajde da se smejemo, ajde da se smejemo...

LENA: (Nikoli)Hajde, prestani! ûje{ li {ta ja govorim?(Pavlu)Ni na ~ijem grobu ne treba pevati!

NIKOLA: Ajde da pevamo, ajde da pevamo...

LENA: Prestani kad kaèm!

PAVLE: (Nikoli)A {ta }emo da pevamo? Koju ti zna{?

NIKOLA: Znam, znam... ovu:(Peva)“Sve ti~ice iz gore, sve ti~ice iz gore... Sve ti~ice izgore spustile se na more... Sve ti~ice iz gore...”

PAVLE: Nemoj tu, ta ne vaqa... Seti se neke lep{e...(Leni)@ao ti je druga \ide, je li? Ba{ ti ga je ào?

LENA: Nije mi ga ào.

PAVLE: (Uzima stolicu i stavqa je ispod fotografija na zidu)Nije... Smeta ti samo {to se ja radujem...

LENA: Pogre{no se Pavle raduje{...

PAVLE: (Pewe se na stolicu i skida \ilasovu fotografiju)Je li? Kako to misli{, pogre{no? Vaqda je va`no da jeiskreno?

NIKOLA: (Pruà ruke ka fotografijama)Meni onu... meni onu...

62 Rade Radovanovi}

PAVLE: Tu }emo drugi put... ne mo`emo sada...(Leni)I otkud ti zna{ da je pogre{no?

LENA: Tako su se neki i za tebe...(Za}uti)

PAVLE: Zavr{i, zavr{i...(Silazi sa stolice)

LENA: ... neki su se radovali...

PAVLE: A, je li?... Samo neki... nisu svi... Va`no je da ti nisi bilame|u wima... za ostale je lako...

NIKOLA: (Pavlu)Daj mi... daj mi sliku... Daj mi...

PAVLE: (Nikoli)Dosta! Ajd mar{ tamo!(Gurne ga ka Leni)

NIKOLA: (Pla~e)Mama... ~ika Pavle mi ne da sliku...

LENA: Za{to si takav prema detetu? Nije ti ono krivo.

NIKOLA: (Pla~e)Ne volim... ~ika Pavla... Ne volim...

LENA: (Nikoli)Nemoj da pla~e{... I nemoj tatu tako da zove{...

PAVLE: (Lomi ram \ilasove fotografije)“Nemoj tatu... tako da zove{”... Nemoj tatu... Nemoj dala`e{... i mene i to dete....

NIKOLA: (Pavlu)Nisi moj tata... nisi... nisi

LENA: (Nikoli)Prestani! Umukni ve} jednom!(Drmusa ga. Nikola se dere na sav glas)Umukni!

PAVLE: (Cepa \ilasovu fotografiju)Leno, ostavi dete... Ono nije krivo...

Uzima kaput i izlazi. Lena privija Nikolu uz sebe. Oboje pla~u.


IV – 20. januar 1954.

Kancelarija UDBE. Islednik Dragi{a sedi za stolom. Pavle, sav skru-{en, stoji naspram wega.

DRAGI[A: (Gleda u papire)Zna~i, ne}e{ da mi kaè{? A, U~o?

PAVLE: Pi{e tu.

DRAGI[A: Ne pi{e. Ja o}u da mi ti kaè{.

PAVLE: Nisu.

DRAGI[A: [ta nisu?

PAVLE: Drugovi nas nisu mu~ili.

DRAGI[A: A {ta su vam onda radili?

PAVLE: (]uti)Drugovi su nam... pruìli priliku... da shvatimo... kolikosmo... pogre{ili.

DRAGI[A: Pa kako su vam to – pruìli priliku? Kaì mi –slobodno?

PAVLE: Radili smo... i u~ili...

DRAGI[A: [ta ste radili? Trebili vunu?

PAVLE: Radili smo luku... i put...

DRAGI[A: Jebiga U~o! Svaku re~ treba da ti izvla~im kqe{tima.Sedi, {to stoji{?(Pavle sedne)Da kaè{ ti meni ne{to po{teno. Onako, ~ove~anski.O}e{?

PAVLE: [ta da kaèm? Tu ti sve pi{e.

DRAGI[A: Ti i ja se, U~o, ne znamo od ju~e. Neki smo, vajni, ratnidrugovi.(Pavle }uti)Kaì mi po{teno – mrzi{ li ti mene?

PAVLE: Ne, {to bi te mrzeo?

DRAGI[A: Sve mi se tako ~ini. ]uti{. Ne}e{ da razgovaramo kodrugovi.

PAVLE: Ti zna{, Dragi{a, za{to }utim.

64 Rade Radovanovi}

DRAGI[A: Dobro, al meni moè{ da kaè{. Nemoj drugima. Nisam teja zvao ovde da bi te proveravao. Znam ja da ti tamo nijebilo lako.

PAVLE: Nije.

DRAGI[A: A {ta ti je bilo najteè?

PAVLE: Da shvatim da sam postao izdajnik... svog naroda... i svojePartije...

DRAGI[A: I ti si to shvatio?

PAVLE: Jesam. Drugovi su mi pomogli da shvatim... i da se vratimna pravi put.

DRAGI[A: Dobro Pavle, i ovde tako pi{e. Sad sve zavisi od tebe.

PAVLE: Ne zavisi.

DRAGI[A: [to je do nas – bi}e u~iweno.

PAVLE: Mogu li da se vratim na posao?

DRAGI[A: Vide}emo. Da vidimo {ta bi ti odgovaralo.

PAVLE: Ti zna{ – bio sam u {koli.

DRAGI[A: Znam, al tamo ne moè. Mo`da u “[umskom”. Vide}u ovidana...

PAVLE: [ta bi ja tamo radio?

DRAGI[A: Ne{to }emo da ti smislimo. Mo`da – {umar, bar za prvovreme.

PAVLE: (Ustaje)Dobro, vidi {to pre. Mogu li da idem?

DRAGI[A: [to ne bi mogao? Ti si slobodan ~ovek ko i drugi.

PAVLE: (Odlazi)Zdravo. I hvala ti.

DRAGI[A: Zdravo U~o, nema na ~emu. îm ne{to bude – zva}u te.(Pavle iza|e)E, moj komesaru!


V – 23. juli 1947.

Sreski komitet. Kancelarija sekretara Stojana. Na zidu slike: Tito,Staqin, Marks i Engels. Lena sedi. Stojan {eta i pomno ~ita nekipapir...

STOJAN: Ne mo` biti boqe? I {ta bi ti sad tela?

LENA: Ako ti nije jasno – pro~itaj jo{ jednom. Ja da tiobja{wavam sve iz po~etka ne}u.

STOJAN: Jasno je, jasno je meni. Samo, ja ovo ne}u da potpi{em. Jok,Boga mi!

LENA: E, onda }e{ mi dat napismeno da ne}e{. Pa da vidimo dalsi ti Bog ili sekretar sreskog komiteta.

STOJAN: (Gleda u papir)Nit se vidi ko predlaè, nit za{to...

LENA: Vidi se, vidi se... Sve tu lepo pi{e samo se ti pravi{ dane vidi{. Al ako misli{ da me tako zadrì{, da }u takoda ostanem s tobom – grdno se vara{, Stojane. Grdno sevara{. Ja nisam do{la da te molim...

STOJAN: Ni dosad nisi molila. Ja samo velim da to tako ne moè.

LENA: [ta ne moè? Ti }e{ da mi zabrani{ da ja studiram? Ti}e{ da upravqa{ mojim ìvotom?

STOJAN: Nemoj da vi~e{. Svud se zna neki red pa i ovde.

LENA: Ne vi~em, a taj red drì ti ovde, u komitetu, ne kod mene.

STOJAN: Jes ti do{la ovde da se sva|a{ sa mnom? Jel to o}e{?

LENA: Ne, zna{ ti {ta ja o}u?

STOJAN: Znam. O}e{ kako ti o}e{, al ja mislim da to tako nemoè. Ako je dosad tako i bilo – vi{e ne moè...

LENA: [ta je bilo – bilo je, a da vi{e ne moè da bude – to samti i ja govorila.

STOJAN: Nisi ti mene razumela, il se pravi{ da me nisi razumela.Zna{ ti na {ta ja mislim.

LENA: Ne znam, izjasni se do kraja.

STOJAN: Zna{, zna{ i opet }u da ti ponovim.

66 Rade Radovanovi}

LENA: Ako }e{ opet da se ube|ujemo ko je kriv, a ko prav – boqenemoj. Tu smo rekli {to smo imali.

STOJAN: Mislio sam, sasvim konkretno, povodom ove stvari.

LENA: Dobro, da ~ujem.

STOJAN: Kao prvo, ja mislim da tebi ovde ni{ta ne fali. [tafali bit kwigovo|a?

LENA: Aha, to je ono konkretno.

STOJAN: Mi ti kadrova nemamo, a trebaju nam. Kaì i sama – kad biti oti{la ko bi na to mesto, ko da radi tvoj poso? To kaoprvo.

LENA: A kao drugo?

STOJAN: A kao drugo... Ja mislim da mi ovo do sad nismo bazgalisamo onako... idimi – do|imi...

LENA: Opet po~iwe{. Opet sve iz po~etka...

STOJAN: A {ta bi ti tela – da ti jo{ kupim kartu za Beograd. Glemajku mu! Na {ta ti ja li~im, na budalu?

LENA: A na {ta ja tebi li~im? Na nepismenu skojevku ilfrontovku...

STOJAN: Nemoj da vre|a{, pazi {ta govori{!

LENA: Ma ranije je trebalo ja da pazim, sad mi je kasno.

STOJAN: Nije kasno. Samo kad bi razmislila, kad bi se dobro uzelau pamet...

LENA: Stojane – posledwi put ti kaèm: me|u nama je gotovo iostavi me na miru. Ako o}e{ to da mi potpi{e{ –potpi{i, a ako ne}e{ – kaì pa da idem daqe.

STOJAN: Tako dakle. Ti ni da razmisli{, a ja samo da potpi{em, pasmo kvit.

LENA: Kvit smo i bez toga. Ako ne}e{ – idem ja da studiram i bezte potvrde...

STOJAN: Kad bi tek tako primali – svi bi i{li.

LENA: Zna~i, ucewuje{. Hvala ti Stojane!(Ustaje)

STOJAN: Ne ucewujem, o}u samo da razmisli{.

LENA: A da potpi{e{ – ne}e{?


STOJAN: Moram i ja da razmislim – pa da vidimo {ta }emo. I {ta}emo i kako }emo?

LENA: (Ide ka vratima)U redu, dru`e sekretaru! Vide}emo mi za tvoje raz-mi{qawe. Vide}u dal }e{ onda da potpi{e{.(Iza|e)

STOJAN: Pazi da me ne upla{i{. Ti }e{ men da komanduje{ i dapreti{.(Sipa sebi rakiju i ispija)Do}e{ ti – nebio ja Stojan.(Sipa ponovo)O}e{, o}e{!

VI

Kancelarija predsednika komiteta. Pavlovi} sipa pi}e. Jednu ~a{uprinosi i nudi Vuji}u.

VUJI]: (Odmahuje glavom)Ne}u. Reko sam da ne pijem.

PAVLOVI]: Votka. Original ruska.

VUJI]: Nikad je nisam qubio.

PAVLOVI]: Ih, nikad?

VUJI]: Ba{ nikad.

PAVLOVI]: Ni kad ste qubili Ruse?

VUJI]: Ja nikad nisam qubio Ruse.

PAVLOVI]: Ba{ nikad?

VUJI]: (Uzdi{e)[ta ti ustvari o}e{? Nije mi jasno?

PAVLOVI]: Ni meni.(Odnosi pi}e)Ne pijete, a jetra... Nije vaqda od limunade i sokova?

VUJI]: Nije ni od votke. Drugo sam pio.

PAVLOVI]: Ja pijem ovo, a drugo nemam.

68 Rade Radovanovi}

VUJI]: Nisam ti ni traìo. [ta ti o}e{ od mene?

PAVLOVI]: Ho}u istinu.

VUJI]: Kakvu istinu?

PAVLOVI]: Pravu, naravno.

VUJI]: Pravu...(Pavlovi} klima glavom)Ja kad sam hteo istinu, ja sam oti{ao dole, u narod, me|uradnike...

PAVLOVI]: Me|u radnike?

VUJI]: Jeste, sinko maj~in, me|u radnike...

PAVLOVI]: A kad to?

VUJI]: Tamo, negde, posle rata... Nije va`no.

PAVLOVI]: Jeste, jeste... Va`no je. Va`no je jer nije istina.

VUJI]: [ta nije istina?

PAVLOVI]: Da ste oti{li me|u radnike.

VUJI]: Ma, gle majku mu! Dal }e biti da ti sve zna{?

PAVLOVI]: Samo ono {to me zanima, {to mi treba... Niste vi oti{lime|u radnike nego na direktorsko mesto. Jel tako bilo?

VUJI]: A to, po tvom, nije isto? To nije me|u radnicima?

PAVLOVI]: Naravno da nije. A ina~e bi bilo mnogo po{tenije da steoti{li me|u radnike. Svi vi!

VUJI]: Koji – svi mi?

PAVLOVI]: Direktori i rukovodioci kao vi. Sad bi vam bila ~istasavest.

VUJI]: Ne brini ti za moju savest... A ti, druè, ako si ve} tolikosavestan i po{ten, {to ne ode{ me|u radnike? Sve sebojim da bi oti{ao s ovog mesta.

PAVLOVI]: Ne bih, ali to nema nikakve veze ni sa po{tewem, ni sasave{}u...

VUJI]: Kad si ti u pitawu, a kad sam ja u pitawu onda...

PAVLOVI]: Ja sam ekonomista i me|u radnicima nemam {ta da traìm.Radim svoj posao, a nisam od onih koji sve znaju i sve mogu...

VUJI]: A ja jesam od tih koji sve znaju i sve mogu, jel tako?


PAVLOVI]: Tako je. Kako bi, ina~e, pekarski pomo}nik mogao da budedirektor... I to ne pekare, nego fabrike obu}e“Budu}nost”.(Teatralno)BUDU]NOST, kako to samo... plemenito zvu~i!

VUJI]: Podjebavaj, podjebavaj...

PAVLOVI]: “Budu}nost” nije sastavila ni tri godine... Igrali sterevolucionare privrede i ekonomije... i {ire!

VUJI]: Podjebavaj, moè ti se! To smo i zasluìli!

PAVLOVI]: Vi podjebavate, Vuji}u, ne ja!(Zvoni telefon)Molim... A ti si!... Dobro... Dobro... Jel ona do{la?...Kome se javqala?... Dobro... A nije se pojavila?... Da, da...Jel on {to jeo?... Dobro... Hvala ti, zdravo!... Zdravo!(Spusti slu{alicu. Pije)Vi podjebavate, a ne ja!

VUJI]: A kako ja to podjebavam i koga?

PAVLOVI]: (Uzima jedan papir)Nosilac spomenice, Ordena za hrabrost...

VUJI]: Ko?

PAVLOVI]: Drug Vuji}...

VUJI]: Da, pa {ta s tim?

PAVLOVI]: ... ^lan Partije od ~etrdeset i tre}e, posle rata ruko-vodilac, privrednik, ~lan CK, opet privrednik...

VUJI]: O}e{ da kaè{ kako sve o meni zna{?

PAVLOVI]: ... Danas u penziji, aktivan u svojoj bora~koj organizaciji...Imate li {to da dodate, druè Vuji}u?

VUJI]: [ta? Ne{to u svoju odbranu?

PAVLOVI]: Zar se vi ose}ate krivim?

VUJI]: A, {ta ga ja znam? Sve je mogu}e. Ju~e pravi, danas krivi...

PAVLOVI]: (Ironi~no)Da, te{ka vremena. Danas se sve moè i sve sme. Izmi{qase i montira... Padaju glave...

VUJI]: Ja to nisam rekao.

PAVLOVI]: Jeste, jeste... i gore!

70 Rade Radovanovi}

VUJI]: A, ti sad moè{ da okre}e{ kako o}e{!

PAVLOVI]: Dobro...(Uzima papir)Da ne bude kako ja okre}em i kako je sve mogu}e, da mizajedno razmotrimo neka pitawa. Slaète li se?(Vuji} }uti)Na prmer: Za{to drugu Vuji}u, ~lanu Partije od ~etrdeseti tre}e, danas ne vaqa ni Partija ni dru{tvo? Za{to?

VUJI]: A kad je to i gde Vuji} reko da mu ne vaqa ni Partija nidru{tvo?

PAVLOVI]: U posledwe vreme drug Vuji} to ~esto govori. U raznimprilikama, a ponekad i bez ikakvog povoda...

VUJI]: Slu{aj ti Pavlovi}u! Ja nisam ni pijandura ni budala kojatrtqa gde {ta stigne i kako mu padne na pamet...

PAVLOVI]: Zar sam ja to rekao? Ko to kaè?

VUJI]: Znam ja {ta si ti reko! Ako ima{ {ta konkretno...

PAVLOVI]: Najkonkretnije. Evo, citiram... Ali pre toga... Ovo steizjavili sad u maju, ta~nije... 16. maja, igraju}i {ah sasvojim drugovima borcima, tamo, kod vas, u va{em klubu...Citiram: “Jebe{ ti sve ovo. I takvo rukovodstvo i takvuPartiju. Da je Partija bila ovakva ~etrdesprve, evo joj gana, {to bi po{o s wom i za wenim rukovodstvom”... I takodaqe, i tako daqe... Je li dovoqno konkretno, druèVuji}u?

VUJI]: Nije, Pavlovi}u! Ko to tvrdi da sam ja to reko?

PAVLOVI]: Ho}ete da kaète da vi to niste rekli?

VUJI]: Pitam, ko tvrdi!

PAVLOVI]: Prestanite da pitate! I odgovarajte na ono {to ja pitam!

VUJI]: Ma nemoj! Bogati! Jesam li ja to ovde na saslu{awu?... [tali?

PAVLOVI]: Zovite vi to kako ho}ete, ali odgovarajte! Jel vam jasno?

VUJI]: Da, sve mi je jasno!

PAVLOVI]: Onda da ~ujem odgovor: Jeste li to izjavili ili niste?

VUJI]: Zna{ {ta, Pavlovi}u?

PAVLOVI]: (Vi~e)Jeste li izjavili ili niste? Konkretno?


VUJI]: Moè{ ti da se dere{ na mene kolko o}e{...

PAVLOVI]: (Vi~e)Jeste ili niste? ûjete {ta pitam?

VUJI]: (Vi~e)ûjem, nisam gluv!

PAVLOVI]: Onda, da ~ujem odgovor...

VUJI]: Evo ti ga... Ako ti moje priznawe treba da bi me izbacio izPartije...

PAVLOVI]: Ja ne izbacujem iz Partije!

VUJI]: Moè{, Pavlovi}u, slobodno! Moè{ i bez priznawa,ne}u se ni àliti...(Ustaje)

PAVLOVI]: Pa da, normalno! “Jebe{ ti ovakvu Partiju... i ruko-vodstvo”. Za{to bi se àlili?

VUJI]: (Dolazi do stola i uzima pi}e)Ja imam vi{e partijskog staà nego ti godina!(Ispija na eks)

PAVLOVI]: To vam je oteàvaju}a, a ne olak{avaju}a okolnost, Vuji}u!(Diè ~a{u)@iveli!(Ispija pi}e)

VII – decembar 1947.

Sreski komitet. Stojan sedi za stolom. Pavle {eta po kancelariji.Piju.

STOJAN: Sedi, {to stoji{?

PAVLE: Ne}u da sedim, nemam vremena. Kaì {ta ima{ – pa daidem.

STOJAN: Zvao sam te da popri~amo, al ne mogu ovako navrat-nanos.Sedi malo...

PAVLE: Onda je mo`da boqe da pomerimo za neki drugi dan.(Gleda na sat)âsovi mi po~iwu za mawe od sat.

72 Rade Radovanovi}

STOJAN: Jok, jok, boqe sad. Ti ina~e, u zadwe vreme, retko navra}a{u komitet.

PAVLE: Imam i drugih poslova.

STOJAN: Imao si i pre, al si svra}ao.

PAVLE: Ja sam tebi rekao {ta mislim o tvom pona{awu i opojedinim potezima i vidim da to na tebe nije imalonikakvog uticaja. Kad je tako... I sad ne bih do{ao da menisi zvao.

STOJAN: Ti bi celog `ivota da mi bude{ politi~ki komesar.

PAVLE: Ne bi – zato i ne dolazim.

STOJAN: Pa ja, tako je lak{e. Zavu} dupe u {kolu, u~it decu ra~un ipodjebavati iz zavetrine... Lako je tako U~o, graditkomunizam.

PAVLE: [ta je lako?... [ta ka`e{?

STOJAN: To {to si ~uo.

PAVLE: Ja, zna~i, podjebavam iz zavetrine... u~e}i decu ra~un. Ti tomeni, Stojane?

STOJAN: [ta o}e{ – nisi se ba{ pretrgo. Na terenu te nema...

PAVLE: ([eta i }uti)Slu{aj Stojane! Jedno }u ti re}i – i to da zapamti{.Dobro da zapamti{! Vi{e predamnom da nisi izustio re~i:komunizam, socijalizam, reakcija... marksizam, le-winizam... i sli~ne. Jel ti jasno?

STOJAN: Ma {ta ti meni – jel mi jasno? Jel jasno tebi bre, da je ovobre ~etres sedma, da nije vi{e rat i da mi nisi tipoliti~ki komesar. [ta ti men nare|uje{?

PAVLE: Ne nare|ujem ti.

STOJAN: [ta ne nare|uje{... “Jel ti jasno!”, pazi majku mu. U {kolupa u~i |ake – nemoj men d’u~i{!

PAVLE: Ne deri se! Mnogo si mi ne{to postao hrabar odkad si ...sekretar sreskog...

STOJAN: A tu smo zna~i. To je ono {to teb smeta, {to sam ja naovom mestu... Da neb mo`da ti teo tako u~en...

PAVLE: Da sam hteo – ne bi tebe predlagao. Ali, ti si to ve}zaboravio... Od izgradwe komunizma nema{ ni vremena dase seti{...


STOJAN: Onda }e biti da se ti ne{to kaje{ za to predlagawe. Akose kaje{ {to si me predlagao? Jel zato da bi me sadzajebavo, da bi mi nare|ivao {ta smem i {ta ne smem dakaèm... Jel zato?

PAVLE: Zinulo ti dupe za vlast Stjane, eto {ta je. Tako i narodgovori. Ako o}e{ da vidi{ kakav je ko – daj mu vlast.Ali... [ta je – tu je!

STOJAN: Aj sad do kraja kad si po~o. Nemoj vrd, mrd... Kaì slo-bodno {ta ti to meni konkretno nalazi{ da ne vaqa, da nedolikuje, ko sekretaru...

PAVLE: Ja sam to tebi ve} govorio pa {ta je vredelo – ni{ta. I{to da ti ponavqam kad, vaqda, i sam zna{ kud sizabrazdio. [to da ti ponavqam?

STOJAN: Ni mawe ni vi{e nego – zabrazdio. Ko da sam oti{o nastranu reakcije...

PAVLE: Qudi te se pla{e, ova manguparija koju si poprimao uSKOJ iìvqava se sa seqacima, zovu te Krvopija, hapsi{– pu{ta{...

STOJAN: (Ispije rakiju)A koji se to qudi mene pla{e, a? Zna{ li to da miodgovori{?(Pavle }uti)Ajde, ajde U~o, nemoj da mi se skawera{... Uvati{, na-re|a{, izvre|a{... sve bez dokaza – pa nikom ni{ta. Pojeovuk magarca...

PAVLE: Zna{ ti dobro da ja ne pri~am bez dokaza. Zna{, zna{.

STOJAN: Znam ja dobro koji me se boje. Oni {to zakopavaju mas iìto, i {to glasaju u “}oravu”, i {to ~ekaju ka}emo mi dapolip{emo od gladi pa da oni opet zasednu... Jel teb to wiào?

PAVLE: Nije meni wih ào, al te se ne pla{e samo oni. I nije ovdesve sama reakcija i nije svaki seqak kulak. A ti zare|aopa... Nek se pri~a {ta se pri~a, tebe nije briga.

STOJAN: Ni ti nemoj zato da brine{. Znam ja seqaka boqe neg ti.Nek pri~aju {ta o}e – da daju moraju.

PAVLE: Da daju, Stojane, a ne da im se otima. I kad smo se borili –nismo otimali. Jel tako bilo, sekretare?

74 Rade Radovanovi}

STOJAN: Jeste, al ovo je drugo. Voleo bi ja teb da vidim na ovommestu. Da vidim kako bi sprovodio direktivu. Nisam japravio plan otkupa nego ga dobio. A za izvr{ewe – zna sekoga }e za gu{u...

PAVLE: [to se moè – moè se, a {to se ne moè – ne sme se ni nasilu. Ali kod tebe se sve moè i sve sme...

STOJAN: Ako zna{ boqe – ko ti brani? Idi pa agituj druè U~o, ane ovde men da u~i{. Ja znam {ta znam...

PAVLE: (Posle poduèg }utawa)[to si me zvao?

STOJAN: Zvao sam te da ti kaèm, ako izme|u nas dvoice jo{ ne{toima, da se mane{ te upi{uqe.

PAVLE: O Leni nemoj tako da se izraàva{ – to ti najozbiqnijekaèm. Ona je ~lan Partije kao ti i ja, samo malo boqi.

STOJAN: Bi}e da ja boqe znam ko je i kaka je ona. O}e{ da tipri~am?

PAVLE: Rekao sam ti – pripazi {ta govori{. Tvoje me pri~e o wojne zanimaju. Jel ti jasno!

STOJAN: Boqe ti pripazi {ta radi{ – jer vidim da ne zna{ s kimima{ posla...

PAVLE: (Vikne)Za-ve-ì! Jel ti jasno!(Prilazi mu prete}i)Jel ti jasno?

STOJAN: U~o, nemoj da se dere{ na mene. Nisam je ja teb oteo nego timen. I nemoj ti meni da preti{, jel zna{!

PAVLE: (Izmahuje pesnicom)Ja je tebi oteo – je li? Ja je tebi oteo? [ta sam ja...?

STOJAN: (Ustaje od stola)U~o – be` daqe! I nemoj da preti{...

PAVLE: Ne}u da pretim nego }u da ti...(Gura mu pesnicu pod nos)Samo jo{ jednu izusti... samo zini...

STOJAN: (Gurne ga od sebe)Odbij daqe! Il si poludeo il si pijan...

PAVLE: Ku{ kad kaèm!

STOJAN: Ku{uj ti wu – nemoj men, jel zna{! Nisam ti ja kriv...


PAVLE: (Do~epa Stojana za kragnu. Gurne ga iz sve snage. Stojanpada preko stola i stolice)Ja sam kriv, ja!

STOJAN: Za ovo }e{ me zapamtit U~o!(Ustaje)

PAVLE: Ti sekretar sreskog komiteta! [ta je Lena – tvoje vla-sni{tvo... kao stoka...

STOJAN: Za ovo }u ti pokazat ja U~o... Znam ja {ta je i ona i ti...

PAVLE: Mar{ – sram te bilo! Ti misli{ da qudi moraju da ìvepo tvojoj direktivi.

STOJAN: Mene sram – a tebe jok. Sa mnom je bila dve godine – ej bre,dve godine – pa joj nisam vaqo. Sad s tobom.

PAVLE: (Prete}i)Nije ti bilo dosta?

STOJAN: O}e{ s wom da se èni{? Nis na{o ni jednu drugu negoba{ wu...

PAVLE: Zaveì kad ti kaèm!

STOJAN: Da zaveèm, jel! Fala ti U~o! Fala ti ko ro|enom!

PAVLE: Nema na ~emu.

STOJAN: Reakcija jedva ~eka da se mi zakrvimo...

PAVLE: Ne zaklawaj se iza reakcije... i ne zabadaj wu{ku u mojìvot... i wen. Ne zanima me {ta si i koliko imao s wom...

STOJAN: Ne zanima te ni {ta mislim...

PAVLE: Jebe mi se {ta ti misli{!

STOJAN: Tako zna~i?

PAVLE: S tobom druga~ije ne moè... i ne treba...

STOJAN: E jebe se onda i men za teb i wu!(Pokazuje mu lakat)I ti i ona. Idite u crkvu pa se registrujte...

PAVLE: Ako mi od tebe zavisi ta dozvola – pre }u u crkvu.

STOJAN: Idi odma. Pop voli vas tako u~ene..

PAVLE: (Posle }utawa)Nisi, nisi ti kriv. Ja sam zajebo stvar, ja, ja...

STOJAN: Za{to se kaje{? Kaì slobodno.(Pavle }uti)

76 Rade Radovanovi}

Jel za ono... ~etresdruge? Jel za to?(Pavle }uti)@ao ti je {to me ne ubi?(Vikne)Jel ti ào {to me nisi streqo U~o! Jel ti zato ào?ûje{ {ta te pitam!(Pavle }uti)@ao ti zna~i... A Bratunac ne pamti{? Ko te izvukorawenog, ne pamti{, a? To ne pamti{?

PAVLE: Pamtim! Sve pamtim!

STOJAN: Ni{ta ja teb ne dugujem!

PAVLE: Nisam ni rekao da duguje{.

STOJAN: Pa {ta onda o}e{? [ta bi teo od mene?

PAVLE: Ni{ta.(Gleda na sat)Ni{ta ja od tebe ne}u. I nemoj me vi{e zvati.(Iza|e)

STOJAN: Pavle! Stani Pavle!(Izlazi za wim)U~o! U~o!

VIII – 18. april 1948.

Lenin stan. Sto postavqen za dvoje. Pavle unosi Lenu preko ku}nogpraga. I jedno i drugo obu~eni su tek ne{to malo sve~anije. Lena u rucidrì cve}e.

PAVLE: (Vrti Lenu drè}i je u naru~ju)... Sedamnaesti april 1948. bi}e krupnim slovima upisanu... u

LENA: ... U istoriji!

PAVLE: ... U na{oj istoriji! U na{oj!

LENA: A u toj istoriji glavna istorijska li~nost... Lena Iv-kovi}!... Boè, kako to samo zvu~i... Lena Ivkovi}!

PAVLE: A ja? [ta sam ja u toj istoriji? Vaqda i ja imam nekuulogu...?


LENA: (^vrsto ga sleè)Ima{... Onu koju ti ja dam!(Qube se)Ti si moj junak... Moj... moj...

PAVLE: (Spu{ta je. Zvizne)[ta smo zaboravili!(Istr~ava)

LENA: Radio!...

PAVLE: (Unosi radio “Kosmaj”)Mogli smo da ostanemo bez najve}eg poklona...(Gleda gde bi ga stavio)

LENA: Nismo... ko bi smeo... Moè na kredenac...

PAVLE: (Stavqa radio na kredenac)Tako... sad da ukqu~imo...

LENA: Divno se uklapa... Divno...

PAVLE: Da li ima ne{to? Koliko je sati?

LENA: (Gleda na sat)Tri i dvadeset... Moralo bi da bude...

PAVLE: (Okre}e dugme skale)Sad }emo da vidimo...

LENA: Ba{ su divni moji drugovi, zar ne?

PAVLE: Jesu, divni su...

LENA: Cela podru`nica je sakupqala, a ja nisam ni znala...

PAVLE: I moji u {koli nam ne{to spremaju... ~ujem, neke kwige idva metra drva... bi}e za celu zimu...(Iz radija se za~uje: “Ajde Jano, ku}u da prodamo”)

LENA: Sviraaaa!(Tr~i Pavlu u zagrqaj)... Ovu ne}emo prodavati... U ovoj ku}i uvek }e se pevati!

PAVLE: (Peva i vrti Lenu po kuhiwi)... Ajde Leno, ajde du{o, ku}u da prodamo... Da prodamo, samoda igramo. Da prodamo, Leno du{o, samo da igramo...

LENA: (Peva)Igrat }emo Pavle, du{o al prodat ne}emo.(Smeju se)

PAVLE: (Spu{ta je)Slaèm se!... A sad, da nazdravimo!

78 Rade Radovanovi}

LENA: Sve mi se vrti... pa{}u ti...

PAVLE: (Sipa rakiju u ~a{e)Drì se... tek po~iwe!(Pruà Leni jednu ~a{u)Izvolite, drugarice Ivkovi}!

LENA: (Uzima ~a{u)Hvala, druè Ivkovi}u!(Gledaju se)Ko drì govor?

PAVLE: Govore neka drè drugi... [to èlim sebi èlim i tebi!

LENA: [to èlim sebi – èlim i nama!(Kucaju se)]erku i sina!

PAVLE: Sina i }erku!... @iveli!

LENA: @iveli!

Piju.

IH – februar 1954.

Lenin stan. Pavle i Nikola prave luk i strelu. Nikola na glavi imatitovku. Zati~e ih Lena.

NIKOLA: A jesu i partizani imali strele?

PAVLE: Nisu. Partizani su nosili pu{ke... bombe... mitraqez.

NIKOLA: A jesi i ti imao pu{ku?

PAVLE: Ih, ovoliku.([iri ruke)

NIKOLA: A bombu?

PAVLE: Koliko ho}e{.(Pokazuje na pojas)Ovde su mi stajale... visile... A zna{ ko su nam bilinajboqi bomba{i?

NIKOLA: Ko?


PAVLE: Pioniri.(Pokazuje)Ovako mali, a veliki junaci.

NIKOLA: Jel mali ko ja?

PAVLE: E, malo ve}i... malo stariji. A svuda oko opasa~a – bombe.Pa se no}u, po mraku, prikradu bunkeru i... bum, bum, bum...bace bombe na neprijateqa...

NIKOLA: A {ta je to bunker?

PAVLE: Bunker? To ti je... neprijateqsko utvr|ewe... To je kaojedna... tako... ku}ica od betona... Zna{ {ta je beton?

NIKOLA: Znam – ono {to se ne sedi.

PAVLE: Kako – {to se ne sedi?

NIKOLA: Pa napoqu... Kad ja iza|em da se igram mama kaè: “Nemojda sedi{ na betonu”...

Ulazi Lena. Stane i gleda ih. Oni je ne prime}uju.

PAVLE: A, to zna~i! Da, da... ne sme{ sedeti na betonu... Ko sedi nabetonu moè da se razboli... onda lekovi, pa leàwe... inema igrawa...

NIKOLA: A {to mama kaè da ti ìvi{ u bunkeru?

PAVLE: To ona onako... u bunkeru se ne ìvi...

NIKOLA: Jer moè da se razboli...

PAVLE: Da, da...(Zateè luk)E, da vidimo {ta smo uradili...(U tom trenutku primeti Lenu. Preneraèn, van sebe odstraha, ska~e u stranu, savija se i hvata za glavu. Krikne)Aaaaa!... Ne, ne, ne...

LENA: (Zapawena)Pavle! Pavle!(Priska~e mu)Je li ti dobro? Pavle...

Drmusa ga. Odlazi po vodu. Nikola – prestra{en, po~iwe da pla~e.

PAVLE: (Polako seda na stolicu. Gleda u prazno)Ne... ne.

80 Rade Radovanovi}

LENA: (Daje mu vodu)Uzmi vode...(Nikoli)Nemoh da pla~e{ sine, nemoj... [ta sam uradila?(Kr{i ruke)Samo sam u{la...

PAVLE: (Pije vodu)Stra{no...(Uzima vazduh)Stra{no...

LENA: (Uzima Nikolu)Nemoj da pla~e{... Dobro je tati...

PAVLE: (Miluje Nikolu po glavi)I ti si mi se upla{io? Nemoj da pla~e{, dobro mi je...

Nikola prestaje da pla~e.

LENA: Ho}e{ malo {e}era?

PAVLE: U redu je, ne treba... Za{to si tako u{la?

LENA: Ne znam... tako... ne znam ni sama... samo sam vas gledala...

NIKOLA: Mama, jesi li kupila lu{u?

PAVLE: Ne sme{ mi iza le|a... tako tiho... nemoj nikad...

LENA: (Uhvati ga za ruku)Nikad vi{e... Izvini... Nisam znala...

NIKOLA: Mama! Jesi mi kupila lu{u?

PAVLE: To mi se pre nije de{avalo... Ne znam ni {ta je...

LENA: Ma, ni{ta! [ta mo`e da bude? Malo sam vas Á– iznenadila...

NIKOLA: Mama, daj mi lu{u!

PAVLE: Daj mu ako si mu kupila.

LENA: (Nikoli)A jesi li ti zaslu`io da je dobije{?

NIKOLA: Jesam, bio sam dobar. Jesi mi kupila?

LENA: A kako si bio dobar? Da ~ujem!

NIKOLA: Nisam izlazio napoqe.

LENA: I jo{?


NIKOLA: Igrao sam se u ku}i.

LENA: Sa kim si se igrao?

NIKOLA: Sam... Pa posle je do{ao on... pa smo pravili strelu...Vidi...

LENA: Ko je do{ao?

NIKOLA: (Malo okleva)Tata. Pravio mi strelu... Vidi...

LENA: (Iz torbe vadi {e}erlemu)Kad si bio dobar... evo...(Nikola uzima {e}erlemu)I nemoj sad sa tom... strelom... tu po ku}i...

NIKOLA: Idem napoqe...(Pavlu)O}e{ i ti? Da je probamo?

PAVLE: Idi ti... do}i }u ja kasnije...

LENA: (Nikoli)Stani, kud }e{?(Uzima Nikolin kaputi})Obuci ovo.

NIKOLA: (Obla~i se)I ne}u da sedim na betonu. Od wega se pravi bunker zaneprijateqa...(Istr~i)

LENA: (Gleda Pavla. ]ute)Jel ti boqe?

PAVLE: Jeste... Ne}emo vi{e o tome...

LENA: (Miluje ga po licu)Donela sam ne{to... Da ti poka`em?

Pavle }uti. Lena iz torbe vadi papire.

LENA: Uzmi. Pogledaj...

PAVLE: (Uzima, ^ita... Odmah ih vra}a)... I {ta }u ja s tim?

LENA: (Skru{eno)Pa, mislila sam...

82 Rade Radovanovi}

PAVLE: (Ustaje)Da si mislila... ne bi sad ovako...

LENA: Makar zbog deteta...

PAVLE: Zbog kog deteta? Tog {to nosi{...

LENA: (Tiho pla~e)Ne mora{... sama }u ja... Ali bar budi...

PAVLE: Nemoj da pla~e{... ne mogu da slu{am... A ne mogu ni dapevam... Da se veselim... {ta?

LENA: (Kroz pla~)Nikola je tvoje dete... tvoj sin...

PAVLE: Ni za wega nisam otac... Kupuje{ mu lu{e...

LENA: ... Ja te zbog wega molim... I prekliwem...

PAVLE: Nemoj da me moli{.. Nisam se ja ni razvodio... Ako nisvom detetu nisam otac... kako }u da budem tu|em?

Lena rida od pla~a.

H

Kancelarija predsedinka komiteta. Pavlovi} i Vuji}.

PAVLOVI]: ... Kad ste operisali srce tad ste jo{ uvek bili u pred-stavni{tvu u Be~u, jel tako?

VUJI]: Jeste, al sam se ovde operisao.

PAVLOVI]: Za{to?

VUJI]: (Gleda ga)I to ti je sumwivo?

PAVLOVI]: Svako ko mo`e, odavde, ide u [vajcarsku, u Ameriku... i zamnogo sitnije stvari.

VUJI]: Za druge ne znam i ne zanima me... Za mene znam...(]uti)Moje }e kosti ovde da budu zakopane...

PAVLOVI]: Strah od smrti?

VUJI]: A, jebem li ga... A {to to tebe zanima, i {to }e ti sve to?


PAVLOVI]: Treba mi... A kad mi ne{to treba, kad me neko zanima, znase metod... Nauka, a ja dr`im do nauke...

VUJI]: Jebe{ ti tu nauku. Tako je radio i Rankovi}.

PAVLOVI]: Molim?(Vuji} }uti)Kako je radio Rankovi}?

VUJI]: Tako... Sve znao o qudima...

PAVLOVI]: Zna~i – ja sam rankovi}evac?

VUJI]: Ja to nisam reko...

PAVLOVI]: I nemojte!... Rankovi} nije radio ovako... Nije, nije...Wegov metod je bio pogre{an, a o qudima je malo znao.Uop{te je malo znao...

VUJI]: Ne zanima me, ja sam s wim ra{~istio.

PAVLOVI]: Kad to?

VUJI]: Pre jedno dvaestinu godina.

PAVLOVI]: (Pije)Vi ste s mnogima tada ra{~istili... I tada i pre toga... Uratu ste ubijali zbog Trockog, al sa permanentnimobra~unom – nikad niste prestali... Da, da.

VUJI]: Kakav, bre, Trocki, o ~emu pri~a{?

PAVLOVI]: O permanentnom obra~unu... O tome da va{ Marko nije biotako crn kako ste ga vi, wegovi drugovi, predstavili...

VUJI]: Jok, nego je bio beo! Po tvom je bio beo, jel?

PAVLOVI]: Ni crn ni beo nego... naivan. Nevin i naivan!

VUJI]: (@esti se)Ko, Rankovi}? Rankovi} nevin? Jel ti to men Pavlovi}une{to provocira{?

PAVLOVI]: Ja vas? Za{to bi ja vas provocirao?

VUJI]: Ne znam ja... Ti to boqe zna{...

PAVLOVI]: Ni{ta ja vas ne provociram... Samo vam ka`em ono {to jeistina, ono {to se mora re}i... jednom!

VUJI]: Zna~i – ti to ... ozbiqno?

PAVLOVI]: Ja to najozbiqnije.

VUJI]: Najozbiqnije?

84 Rade Radovanovi}

PAVLOVI]: Da, naravno! [ta tu ima ~udno?

VUJI]: (]uti)Jel to ta nova politika?

PAVLOVI]: (Smeje se)Nova politika? Politika nikad nije nova. Ne bar u ovimprostorima... Novi su qudi...

VUJI]: (Uzdi{e)Blago nama sa novim qudima!

PAVLOVI]: “Jebe{ ti i ovakvo rukovodstvo i ovakvu Partiju”!Kaìte slobodno, {to se pla{ite?

VUJI]: Ne pla{im se... nisam tako reko... Al, neka...

PAVLOVI]: [ta neka? Kaìte slobodno... [ta se pla{ite?

VUJI]: Ni{ta se ja ne pla{im... Nismo se mi Pavlovi}u, za toborili!... Nisam ja ni sawo da }e...

PAVLOVI]: Samo trenutak! Za koje TO ste se vi borili?

VUJI]: (Okleva)Ako si ti druè za Rankovi}a...

PAVLOVI]: Nemojte da izmi{qate, ja to nisam rekao!

VUJI]: Na to mu, nekako, izlazi...

PAVLOVI]: Na to mu nikako ne izlazi... sem va{im pogre{nimzakqu~ivawem... Za{ta ste se vi borili, to me zanima?

VUJI]: I za to, sinko maj~in, da se ti i tvoji danas bavitepolitikom. I zato!

PAVLOVI]: E, ba{ vam hvala! Za taj ciq borbe do danas nisam znao. Iza{ta jo{?

VUJI]: Sad je lako zajebavat se... Vi za ovo niste krvavili ga}e.

PAVLOVI]: Ja se ne zajebavam. I za{ta jo{?

VUJI]: Sve {to imate – nama da zahvalite. Mi smo vam toostavili, nije vam palo s Marsa... Al vidim koliko ste...

PAVLOVI]: E, to je ve} ne{to drugo...

VUJI]: To je prvo Pavlovi}u, pa je posle sve drugo...

PAVLOVI]: Hajde da vidimo... Mala komparativna analiza... Evo, ova-ko... Je li predratna Jugoslavija bila jedna od najzao-stalijih zemaqa u Evropi?


(Vuji} }uti)Jeste ili nije?(Vuji} }uti)Jeste, jeste... Najnià stopa rasta, jedna od najve}ih stopanezaposlenost, ali ne najve}a... Vlast sastavqena odkorumpiranih politi~ara, nacionalizam je karta na kojusvi igraju... Kraq i wegova kamarila, pa namesnici...generali i pu~evi... trula Jugoslavija... Tako je bilo...

VUJI]: Aha, a i komunisti, bi}e po tvom, u istom tom kolu... Tu sii nas strpo...

PAVLOVI]: Nisam. Komunisti nisu u tom kolu... Komunisti su... prerata... bili... komunisti!

VUJI]: Da nama narod nije verovo – nebi ni krenuo za nama~etresprve... To ti ja kaèm!

PAVLOVI]: Potpuno se slaèm!... Sasvim ste u pravu!(Diè ~a{u)Hajd, ìveli!

VUJI]: @iveli!(Piju)To je bila Partija, moj Pavlovi}u! To je bila Partija!

PAVLOVI]: A ne ovo danas – slobodno kaìte.

VUJI]: Ne}u ja da upore|ujem...

PAVLOVI]: Za{to da ne? To su ~iwenice! Komunisti~ka Partija upredratnoj Jugoslaviji – boqa je... Mnogo je boqa nego udana{woj! – to je ~iwenica i to je, jednostavno, tako!

VUJI]: (Razmi{qa)Pa sad, ako }emo po{teno...

PAVLOVI]: Ja ho}u po{teno, ne znam vi?(Vuji} ga gleda)Kakva je razlika, druè Vuji}u, izme|u predratne, trule,kapitalisti~ke Jugoslavije, protiv koje ste se borili, iove na{e, samoupravne, socijalisti~ke – za koju ste seborili? Kakva je razlika?

VUJI]: (]uti)Kako – kakva je razlika?

PAVLOVI]: Upravo tako – kakva je. Ima li razlike?

86 Rade Radovanovi}

VUJI]: îm pita{, izgleda da za tebe nema nikakve razlike...

PAVLOVI]: Ma kako da nema – ima... Ima dosta razlika... Na primer –mnogi ekonomski kriteriji pokazuju da je u dana{wojJugoslaviji situacija mnogo gora nego u predratnoj..Socijalni tako|e... i tako daqe... A znamo ko je na vlasti,jel tako?

VUJI]: Ti sad to ko da ti nisi jedan od tih na vlasti...

PAVLOVI]: Ja sad iznosim ~iwenice, druè Vuji}u, a ~iwenice kaù...(Pije)... îwenice kaù da je dru{tvo za koje ste se borili goreod onoga koje ste sru{ili... I to je ono {to... je najgore...

VUJI]: A, izvini}e{ ti za to Pavlovi}u, izvini}e{ ti za to!Nemoj ti meni...

PAVLOVI]: [ta }u izviniti?

VUJI]: ... Nemoj ti nama tovarit sva govna koja danas postoje...Lako je sad... e, vi ste za sve krivi, to je lako... A ja senisam borio za ovo danas... Ni ja ni svi mi koji smo sepo{teno borili, moj brajko! To budi siguran.

PAVLOVI]: A za{ta ste se vi to, po{teno, borili?

VUJI]: Za ovo danas, nismo sigurno – to ti ja kaèm... A ako ba{o}e{ – va{e su “zasluge” za ovo danas daleko ve}e odna{ih... Za ovo danas ja se nisam borio...

PAVLOVI]: Dobro, moè i tako... Vi ste se borili za ono ju~e, a onoju~e rodilo je ovo danas... I to je taj kontinuitet, druèVuji}u, ako se slaète...

VUJI]: Nemam ja tu {ta s tobom da se sloìm... a tebi je sad lakoda svaquje{...

PAVLOVI]: Ne, nego je vama sad te{ko da priznate...

VUJI]: [ta, bre, da priznam?... [ta da priznam?

PAVLOVI]: Za{ta ste se borili? Ne izbegavate vi slu~ajno tajodgovor... Ne, ne...

VUJI]: Za{ta po tvom? Za ovo danas?


PAVLOVI]: Ne – nego za vlast! Za vlast, druè Vuji}u!

VUJI]: Za vlast, je li? I ginuli smo za vlast, jel?

PAVLOVI]: Za vlast i boqe sutra! Ali su se ìvi brzo... vrlo brzo...iluzija oslobodili. Revolucionarima se snovi nisuostvarili ali su se isplatili – kaè jedan mudroser, alidobro kaè!

VUJI]: Da, da... A od tog boqeg sutra ti ni{ta nisi video, tini{ta nema{... Vidim...

PAVLOVI]: Potpuno ta~no! Nit iluzija imam – nit ih unov~ujem!

VUJI]: (Ustaje. Pruà mu ruku)E pa hvala ti predsedni~e! Sve si mi objasnio!

PAVLOVI]: (Drì mu ruku)Nisam sve!

HI – 2. juli 1948.

Lenin stan. Pavle {eta sa “Borbom” u rukama. îta rezoluciju IB-a.Lena sedi za stolom i slu{a.

PAVLE: ... IB konstatuje da je usled svega ovoga CK KPJ iskqu~iosebe i KPJ iz porodice bratskih komunisti~kih partija izjedinstvenog komunisti~kog fronta i, prema tome, izredova IB-a...Jugoslovenski rukovodioci verovatno ne shvataju, ili seprave da ne shvataju, da sli~na nacionalisti~ka koncep-cija moè dovesti samo do odro|avawa Jugoslavije uobi~nu buròasku republiku, do gubitka nezavisnostiJugoslavije, i do pretvarawa Jugoslavije u kolonijuimperijalisti~kih zemaqa.IB ne sumwa u to da u krilu KPJ ima dovoqno zdravihelemenata, vernih marksizmu-lewinizmu, vernih inter-nacionalisti~kim tradicijama KPJ, vernih socija-listi~kom frontu.Zadatak ovih zdravih ~lanova KPJ jeste da prisile svojedana{we rukovodioce da otvoreno i po{teno priznajusvoje gre{ke i da ih poprave, da napuste nacionalizam, dade vrate internacionalizmu i da svim silama u~vr{}ujujedinstveni socijalisti~ki front protiv imperijalizma,

88 Rade Radovanovi}

ili – ako se dana{wi rukovodioci KPJ POKA@U ZA TONESPOSOBNI – da ih smene i istaknu novo internacio-nalisti~ko rukovodstvo Komunisti~ke partijeJugoslavije...

LENA: Dobro, dosta zaboga! ^itala sam i sama... tri puta.

PAVLE: E, onda ti mora biti jasno. Svakom pametnom mora bitijasno!

LENA: Jasno mi je!(Prilazi mu i uzima “Borbu”. ^ita:)CK KPJ poziva partijsko ~lanstvo da zbije svoje redove uborbu za ostvarivawe partijske linije i jo{ ve}eu~vr{}ivawe jedinstva Partije, a radni~ku klasu i ostaleradne mase okupqene u Narodnom frontu, da jo{ upornijenastave rad na izgradwi na{e socijalisti~ke domovine!(Baci novine na sto)Jel tebi jasno! Jesi li i ovo pro~itao?

PAVLE: Samo jednom – i bilo mi je jasno... i dovoqno.

LENA: Nije ti dovoqno, Pavle. O~igledno nije...

PAVLE: A {ta si ti o~ekivala? Da mo`da priznaju gre{ke? Kad bito mogli ne bi ih ni pravili...

LENA: Ma o ~emu to govori{? O ~ijim gre{kama?

PAVLE: Zna se o ~ijim. Dobro se zna o ~ijim i o kojim. Ti misli{Crni je lud {to je rekao: “Stoj, ne ide tako! Stanite darazmislimo!”

LENA: A ti zna{ {ta je on rekao? Ti zna{...

PAVLE: Znam. I on, i Hebrang, i ambasador Bo{kovi} u Rumuniji,i pola bosanskog komiteta, i crnogorskog...

LENA: Ja ne znam ovde ko je lud, a ko nije, i {ta ko ho}e, ali znamda nije...

PAVLE: ... da su Tito i ovi oko wega u pravu. To zna{!

LENA: Dozvoli da zavr{im...

PAVLE: Oni su u pravu, an|eli na{i nepogre{ivi... a Staqin icela sovjetska Partija, i sve komunisti~ke partije usvetu... Sve! Zna{ li da nema partije u svetu koja nas nijeosudila?


LENA: Ne zanima me, ja wihovu brigu ne vidim.

PAVLE: Ne zanima te, je li? [to bi tebe zanimalo? [to bi tezanimalo kad si ti sigurna da Staqin i svi oni redomgre{e, da su skrenuli s pravog puta... Tebi je va`no da mi,sa svojim mudrim rukovodstvom, krupnim koracimagrabimo u komunizam... Mi smo od Staqina pametniji i odsvih boqi! Mi smo najpametniji i najboqi! Ko je ko mi? AStaqin ako ho}e to da shvati neka shvati, a ako ne}e... Toti zna{...

LENA: Ne znam ja mnogo toga...

PAVLE: Ta~no! Tu si u pravu!

LENA: (Qutito)Ho}e{ li mi dozvoliti...

PAVLE: Izvini... izvini...

LENA: Ako misli{ da sam toliko glupa... ako ne mogu da kaèmni {ta mislim... onda izvoli... drì govor – ne}u tismetati.

PAVLE: Ti mora{ da shvati{...

LENA: Ni{ta ja ne moram... Ne moram i ne}u! Ne}e{ me ubeditini ti ni ceo ruski Ce Ka... da jeste ono {to nije.

PAVLE: [ta nije? [ta nije?

LENA: Ne vi~i. Na{a vlast nije ni Turska ni kula~ka niizdajni~ka, a i to su napisali... I jo{ gore laì!

PAVLE: Laì! Za tebe su to laì?

LENA: Ono {to nije istina – za mene je la`! Staqinu su topodmetnuli... Nek do|e pa nek vidi kako je...

PAVLE: Nemoj da pri~a{ gluposti!... Svi ste mi vi pametniji odStaqina...

LENA: Hvala ti, Pavle!

PAVLE: Ti ne vidi{ {ta se ovde de{ava, {ta se radi...(Vi~e)Na{li su prave da agituju protiv Staqina... Razne Stoja-ne... On mi sprovodi partijsku liniju... on je taj svesni ele-ment... Drugi su dali ìvote... Za{ta? Da bi on i wemusli~ni srali protiv Staqina i Rusa. Zaseli paobrenovi}evski: Use, na se i poda se! Grade komuziam!

90 Rade Radovanovi}

LENA: Wega si ti doveo na to mesto...

PAVLE: E, ja }u ga i odvesti... I wega i wegove... Neka nas je sto –pa nas je dosta!... Ne}e ni Staqin sedeti skr{tenih ruku...Ne}e, ne}e!

LENA: Ti bi opet u neki rat?... Zar ti nije bilo dosta?

PAVLE: Nije! Ja se za ovo nisam borio!

LENA: A ja se, Pavle, nisam udala za Staqina!... Ja mislim da smomi ipak sebi najva`niji...

PAVLE: Mi!... Koji to MI?

LENA: Ti i ja... Dete koje }emo imati.

PAVLE: Ni zato se ja nisam borio... Zapamti to i tako ne{to vi{eda nisam ~uo! Jel ti jasno?

LENA: Ako je to nare|ewe – onda je to trebalo ranije da mika`e{!

PAVLE: Nije nare|ewe... Za{to?... To je ne{to {to se podra-zumeva...

LENA: (Jurne ka slici Staqina)Ma {ta se podrazumeva!

PAVLE: (Sko~i i stane ispred slike brane}i je)Wega mi ne diraj! Wega mi ne diraj!

Lena mu padne oko vrata.

HII – 11. oktobar 1948.

Komitet. Stojan i Dragi{a udbovac. Piju.

STOJAN: (Sipa Dragi{i pi}e)Tako ka`e{ – nema ni{ta novo?

DRAGI[A: Ako ti zna{ da ima – ajd da ~ujem. Mo`da se pone{to ukomitetu pre i sazna.

STOJAN: Pa sad, kad bi se komitet obave{tavao kako je red tako bibilo... al, vidi{, nije...

DRAGI[A: [ta nije?


STOJAN: Nije kako treba. Zaobilazi se Partija... radi {ta ko o}e...Neki nit me pitaju nit me zarezuju...

DRAGI[A: Kaì koji su pa da gonimo... ako treba.

STOJAN: [ta da gonimo, koji moj, kad si i ti taki. Jebe se teb,Dragi{a, {ta misli sekretar komiteta.

DRAGI[A: Ja mislim, Stojane, da ne}e biti ba{ tako... aj ti malokonkretnije pa da vidimo...

STOJAN: Najkonkretnije... Apsi{ – ne pita{. Ni dal treba – ni dalmoè. Ni dal ovoga – ni dal onoga... Pa koji sam ja breovde? Vredil {togod Partija za tebe?

DRAGI[A: Samo polako – da se objasnimo. Ja malo druga~ije vidim tustvar...

STOJAN: Ja sam te i zvao da se objasnimo. Ne moè, bre, ko u klin kou plo~u.

DRAGI[A: E, vidi{, to bi ja tebi pre mogo da kaèm. Al prvo ovo:nemoj ti Stojane meni – ja Partija. To {to si ti sekretarne zna~i da je ona vi{e tvoja nego moja... i mani se toga dati mene pla{i{ Partijom...

STOJAN: Ni{ta ja tebe ne pla{im... Pravilno kaè{ – koliko jePartija moja toliko je i tvoja, al vaqda ima i nekerazlike...

DRAGI[A: Koje, na primer?

STOJAN: Pa vaqda se ja Dragi{a, ko neki vajni sekretar sreskogkomiteta, vaqda se pitam za ne{to... Il ti misli{ da mo`kako ti se }efne...

DRAGI[A: Moè{ ti da misli{ {togod o}e{ al tvoj poso nije dameni govori{ ni {ta }u ni kako }u da radim... Ako to dosadnisi znao – odsad da zna{ i da ti je jasno!

STOJAN: (Vi~e)Ma ne mo` ti bre da apsi{ bez mog znawa! De si ti tovideo da se to tako radi? Do sad to tako nije bilo!

DRAGI[A: Ne vi~i i ne povisuj na mene glas, Stojane! Mnogo }e biti{to nije bilo...

STOJAN: Nemoj ti mene ni da opomiwe{ ni da me podu~ava{... i jaznam pone{to...

92 Rade Radovanovi}

DRAGI[A: Da te podu~avam ne}u, a jedno }u samo da ti kaèm: pazi{ta radi{, Stojane! Dobro se uzmi upamet!

STOJAN: Ma jel ti to meni preti{, a? Kaì slobodno na{taciqa{...

DRAGI[A: Kaì ti boqe {ta to tebe svrbi... pa }u odma da kaèm igde da se po~e{e{...

STOJAN: Ni{ta mene ne svrbi Dragi{a... al ne moè{ ti tako kakosi zabrazdio...

DRAGI[A: Ja tebi reko da moj poso nije tvoja briga. Vodi ti ra~una otebi i o tvom poslu... da meni ne bi i ti pravio poso... a tisad kako o}e{...

STOJAN: Ja teb kaèm da to tako ne moè!

DRAGI[A: Ne da ti }avo mira...

STOJAN: Ko si ti bre da apsi{... U~u Ivkovi}a? Ej, bre, jel ti zna{ko je bio i {ta je bio U~a... i {ta je i danas za ovaj narod.A! Jel teb to poznato?

DRAGI[A: Jeste. Ko i tebi!

STOJAN: Pa?

DRAGI[A: A jel tebi poznato Stojane, da sam ja zatvorio i ro|enogstrica Milovana kad nije teo da da ìto? Dve nedeqe biozatvoren...

STOJAN: Tvoj stric Milovan nije isto {to i U~a Ivkovi}... U~a jebre ovaj narod poveo u borbu, jebo te bog... Za wim sui{li...

DRAGI[A: I danas bi tvoj, na{ komesar, da povede u borbu... Aha!Ruse veli~a, a na{e pquje... onako redom...

STOJAN: To nije istina!

DRAGI[A: (Vi~e)[ta nije istina? Nije istina ni da je u {koli, pred}acima, Staqina dizo u nebesa... Nije istina... Tako si tii na komitetu: “Drugovi, svi mi znamo U~u!” Jel i to nijeistina?

STOJAN: To jeste... i tebi }u opet da kaèm: To za U~u nije istina!


DRAGI[A: I ja }u tebi jo{ samo jednom da kaèm: Pazi, Stojane {tagovori{! Pazi, nemoj da te ujede guja!

STOJAN: êkaj da ti objasnim... Stani malo...

DRAGI[A: Nemoj ni{ta da mi obja{wava{! Boqe nemoj!

STOJAN: Da ti objasnim ber samo jednu stvar...

DRAGI[A: Kaèm ti ko ~oveku – nemoj da mi obja{wava{... ako mibude{ obja{wavao...

STOJAN: [ta }e da bude?

DRAGI[A: Moè sva{ta... zna{ ti dobro.

STOJAN: Da ne bi mo`da i mene?

DRAGI[A: [ta – i tebe?

STOJAN: Ajd, nemoj da mi se pravi{...

DRAGI[A: Ne bi, Stojane... ako ne moram! A ti povedi ra~una! Nemaigrawa.(Ispija pi}e)

STOJAN: Ja se ne igram nego ti ozbiqno govorim.

DRAGI[A: I ja tebi ozbiqno govorim, jebo te bog tvoj... i onaj tvojU~a staqina{! O}e{ da mu se pridruì{?

STOJAN: (]uti)Zna~i... tako... Dragi{a...

DRAGI[A: A {ta bi ti jo{ teo?

STOJAN: Dobro Dragi{a... ako je tako...

DRAGI[A: (Lakat)Kur je moj dobro... a tako jeste.(Ustaje)A ti sad gledaj pa napravi jo{ boqe.

STOJAN: Ba{ ti fala za savet.

DRAGI[A: Molim i drugi put.(Izlazi)I pozovi kad ti ustreba. Boqe ja kod tebe nego ti kodmene... Aj zdravo!

STOJAN: Zdravo.(Sipa pi}e i ispija ga na eks)Jebo ti pas mater... i ko te postavi!

94 Rade Radovanovi}

HIII – 18. mart 1954.

Kuhiwa Baba Mileve. Mileva, malo pogrbqena starica muva se poprostoriji. U|e Lena.

MILEVA: ([iri ruke)Ene, to je moja Lena! U, qubi je baba!(Padaju u zagrqaj)Otkad je nisam videla... Nema je da do|e... Sve mislim –mo`da se ne{to naqutila na babu, a?(Lena odmahuje glavom)Nije, nije... ne mo` ona na babu da se naquti...(Lena joj pruà torbu)Ma {to si to...(Uzima torbu)... [to si se to globila, rano moja?(Odlazi do stola i vadi poklone)... Sapun... pravi... Isti si otac, Leno moja, isti... E, Bog damu du{u prosti...(Vadi kesu)... [e}er... E, ovo Leno, ne}u da ~ujem. Ne}u...(Stavqa {e}er na stranu)... Kaki je to ~ovek bio... I on i tvoja jadna majka... Uvek sumi pruàli – laka im zemqa bila...(Vadi teglu)Ene, marmalada...([mrca)Otkad je nisam... Isti si otac... Pospremim ja du}an, a mojti gazda Simeon, Bog da mu du{u prosti,... “Uzmi Mileva,teb ne preti~e!” Nikad nisam prazni {aka izi{la izdu}ana... A eve, pe’set ~etvrta... Deset godina kakoizgibo{e, jadni, na pravdi Boga!(Krsti se)Sto puta sam, }erko, [vabu klela: Dabogda vi se semezatrlo!... Dabogda ve nigde ne bilo!... Zemqa vam kostiizbacila pa ku~i}i da i glo|u! Al {ta }e{, }eri, da seìvi mora!(Lena dolazi do kreveta i seda. Skida cipele. Legne)Ima{ ono tvoje dete, ima{ za{ta da se raduje{...(Lena pla~e)


MILEVA: Leno, {to }uti{? [ta ti je, blago meni?(Lena otkop~ava kaput)... E, Leno, Leno... Govorila je teb tvoja baba... “Beì Leno,od ti {umaca... Beì, Leno, di su oni za teb!”... Al ti jokda poslu{a{!... Sama si kriva, Leno moja!... I {to siverovala i {to si volela, jadna ne bila!... Al, da}e dragiBog, da i teb sunce ogreje... Ajde nemo da pla~e{... [to minis Nikolu dovela, otkad ga nisam videla?(Primeti Lenin stomak)... Ene... Leno, blago men, pa ti si nose}a!... Ako, blagomeni, nek ti je ìvo i zdravo!...(Lena sve ja~e pla~e)... [ta je... Leno?... A?... Da kaì mi...(Lena rida)... Ne}e{ vaqda... A Leno?...(Pipa joj stomak)Nemo qubi te baba... Nemo kad te molim, Leno!(Lena pla~e)... Ne mo`, bre!... Ne mo`, }erko, veliko je!...(Vi~e)... Greota je, Leno!

LENA: (Kroz pla~ krikne)Mooooram!

96 Rade Radovanovi}

DRUGI ÎN

I

Kancelarija predsednika komiteta. Pavlovi}. telefonom razgovara saènom. Vuji}, u foteqi, ispija jo{ jednu votku. Na stolu polupraznafla{a.

PAVLOVI]: (U slu{alicu)... Nemam ja {ta da razumem, jel ti jasno?... Ne moè ita~ka! Jel ti jasno?... To mene ne zanima... Jeste... To tisre|uj, nisam ti ja ni zakazivao... Rekao sam: ne moè!... Ma,~uje{ li ti {ta ja tebi kaèm?

VUJI]: (Ustaje)Gde je WC?

PAVLOVI]: (Zaklopi slu{alicu)Na kraju s leve strane...(Vuji} izlazi)... Da, tu sam... Sad sam sâm... Mene sramota!... Dete ti celopopodne u kom{iluku, barabo, a ti meni! Slu{aj... Ako tija do|em tamo oplavi}u te, mamu ti jebem!... Zaveì!Zaveì, kad kaèm!... Samo poku{aj da ga pipne{... Samopoku{aj!... Ma jebo te sud... Ja sam za tebe sud... Slu{aj:zva}u za petnaest minuta... Ne bude{ li sa detetom, boqebeì!... Ja sam ti rekao...(Zalupi slu{alicu)Mamicu ti jebem kurvinsku.

Sipa pi}e. Prinese ~a{u ustima pa zastane. razmi{qa. Ustaje i prosipapi}e u saksiju. Ostavqa ~a{u. Vra}a se Vuji}.

VUJI]: Ako ti mora{, da mi po|emo?

PAVLOVI]: Ni{ta ja ne moram, samo vi sedite...

VUJI]: Kako o}e{... Ja sam kroz te {kole pro{o.

PAVLOVI]: Kroz kakve {kole?

VUJI]: Mene je moja ostavila sa dvoje male dece. Muka sam senapatio.

PAVLOVI]: Kad vas je to ostavila?


VUJI]: Sinu mi je bilo sedam, a maloj ~etiri godine. Sâm sam ihpodizo... I otac i majka

PAVLOVI]: [to se niste oènili?

VUJI]: E, {to? Znao sam ja – do}e maca na vratanca...

PAVLOVI]: Gospo|a Marija?

VUJI]: (Iznena|ewe)Zna{ i èna ko mi je?

PAVLOVI]: Ne, mislio sam...

VUJI]: Ma {ta si mislio? [ta ja tebi pri~am, bre!

PAVLOVI]: Nisam znao da se to odnosi na va{u sada{wu ènu.

VUJI]: Sad zna{!(Ustaje i sipa pi}e)

PAVLOVI]: Jo{ to i dosta. Ne}u ja da brinem za va{e srce.

VUJI]: Nemoj ti za mene uop{te da brine{... ne samo za srce.

PAVLOVI]: I {ta je onda bilo?

VUJI]: Sa ~im?

PAVLOVI]: Vratila vam se èna?

VUJI]: Posle {est godina. Ni “a” joj nisam rekao, ko da je bila ugostima... Posle sam svatio kolko sam se zajebo.

PAVLOVI]: Za{to?

VUJI]: Za{to? Zato {to mi je èna poludela, eto za{to.

PAVLOVI]: Ma {ta pri~ate?

VUJI]: Znam ja dobro {ta pri~am... Kamo sre}e da je stvarno...

PAVLOVI]: Ni{ta vas ne razumem...

VUJI]: Ma to tvoja briga nije... [ta tu ima... da razume{?

PAVLOVI]: @ena vam bolesna, a vi tako?

VUJI]: Je, kur moj bolesna... Uvatila se subotara... Ajde, de,pomislim... pusti}e je ludilo... Al, jok! Sve vi{e i vi{e...Napravila mi crkvu od ku}e, maj~ina im lepa...

PAVLOVI]: Ku}a biv{eg ~lana CK – subotarska crkva! Lepo!

VUJI]: Ajd me malo sad i za to zajebavaj, {to ne bi...

PAVLOVI]: Va`no je da oni na vas nemaju uticaja.

98 Rade Radovanovi}

VUJI]: Ima}u ja na wih, ne brini. Jednog dana, sve }u ja wih osvom tro{ku, poslati tom winom Bogu... Nek mu se obratedirektno...

PAVLOVI]: Samo nemojte da prenaglite.

VUJI]: Ima da im {ibnem bombu pa svi u pizdu materinu! Slatko}u da ih robijam! @ivota mi!

PAVLOVI]: To vi samo pri~ate. Sem toga, i vernici su ~lanovi socsaveza.

VUJI]: Ma jebo ih soc savec... Jak mi soc savez... Nek im on dacrkvu, ne ja...(Ustaje i pruà ~a{u)Ajd sipaj...

PAVLOVI]: Rekli smo da je dosta. Ne}u da vas nosim odavde.

VUJI]: Ti mene da nosi{? Mogu ja, sinko maj~in, da se nosim upi}u s kojim o}e{ od vas mla|i...

PAVLOVI]: Mogao bi, je li? A bi li mogao da izbaci{ to svoje “sinkomaj~in”? Bi li to mogao?

VUJI]: [to ti to smeta?

PAVLOVI]: O tome ne}emo raspravqati.

VUJI]: Ne znam {ta smo ni {to smo i dosad raspravqali.

PAVLOVI]: Zna}e{, ne brini. Vidi{, i ja sam pre{ao na “ti”... Svesmo bliì...

VUJI]: Nekad su komunisti samo tako i razgovarali....

PAVLOVI]: Evo, i mi }emo kao nekad komunisti.

VUJI]: A, te{ko, Boga mi.

PAVLOVI]: Za{to? Ne odgovara ti ton?

VUJI]: Zato {to si ti politi~ar pa tek posle sve ostalo...

PAVLOVI]: A to tebi ne odgovara jer nikad nisi voleo ni politiku nipoliti~are.

VUJI]: To nisam rekao, al ima politi~ara i politi~ara...

PAVLOVI]: Vi{e si ti imao sre}e sa politikom nego sa ènama. Bardo sedamdesetih.

VUJI]: [ta do sedamdesetih?


PAVLOVI]: S funkcije na funkciju, sve do federacije... Pa onda, hop...(Pokazuje rukom)

VUJI]: Nije hop, nego sam i{o tamo gde me Partija slala...A timo` da zove{ to kako o}e{...

PAVLOVI]: A gde te Partija poslala sedamdeset druge?

VUJI]: O}e{ da kaè{ da sam bio s liberalima? To?

PAVLOVI]: Nisi ti nikad bio s wima, al te smako{e. Za{to?

VUJI]: Niko mene nije smako... Tu si se ti ne{to zajebo... Po-gre{no su ti dostavili...

PAVLOVI]: Toga se i sam dobro se}am... Poskidali su mla|e, obra-zovane kadrove, intelektualce... Ali, za{to tebe?

VUJI]: Ko {vaba tra la la... Za{to tebe, pa za{to tebe?

PAVLOVI]: (Gleda u papire)Dobro Vuji}u... Kad nekog iz CK nabiju u spoqnu trgovinu,u predstavni{tvo, {ta je onda to? Kako se to onda zove?

VUJI]: Ja odlazak u privredu nikad nisam smatro ka`wavawem...

PAVLOVI]: Nego partijskim zadatkom, jel da?(Vuji} }uti)Jel tebi jasno, Srbine, da si, ni kriv ni duàn, najebo zbogHrvata. Je li ti, bar danas, to jasno?

VUJI]: Ti meni nisi jasan!

PAVLOVI]: Svi ste vi tada skiknuli zbog bra}e Hrvata. Nevine `rtvemas-poka!

VUJI]: Dal bi mi malo objasnio...

PAVLOVI]: Ho}u, ho}u... sve }u da ti objasnim... Do{lo je bilo doporeme}aja ravnoteè na vagi bratstva i jedinstva. Pre-tezala je srpska strana, pa da se bra}a Hrvati ne biosetili zakinutim, poskidani su pojedini tegovi sasrpskog tasa... Strogo paritetno?

VUJI]: Jesi zavr{io?

PAVLOVI]: Nisam. Wima pada Savka, nama skido{e Latinku... WimaMika, nama Marko... I tako redom sve do tebe ili nekogjo{ nièg... Strogi paritet! Razume{?

VUJI]: Da, sve mi je jasno!

PAVLOVI]: Zajebo te tamo neki brat Hrvat, a ti ga i ne zna{. On je bioza EN DE HA, ti nikad nisi bio za Srbiju... Jelda nisi? A?

VUJI]: Za tvoju – nikad ne}u ni biti?

100 Rade Radovanovi}

PAVLOVI]: Ne}e{ ni mo}i!... Bilo kako da bilo, zavuko{e ti Vuji}upo kriteriju nacionalne ravnopravnosti... Jebiga!

VUJI]: Ti si, Pavlovi}u, nacionalista! Pravi!

PAVLOVI]: Ja nacionalista?

VUJI]: Ti, Pavlovi}u! Da mi je neko pri~ao ko }e nam sedet pokomitetima – ne bi verovao...

PAVLOVI]: Ili, drugim re~ima, “Jebe{ ti ovakvo rukovodstvo iovakvu Partiju”... A... Sada je meni jasno za{to si ti...

VUJI]: I meni je, Boga mi, jasno!

PAVLOVI]: Tebi nije! Zajebo si se, opet Vuji}u! Ja nisam nacio-nalista!

VUJI]: (Ironi~no)Ma verujem ti, {to ti ne bi verovao.

PAVLOVI]: Verovao, ne verovao... nisam. Kako da ti objasnim... Nisamiskreni...

VUJI]: Znam, nego ovako... Tako su te u~ili...

PAVLOVI]: Nisu me u~ili, nego mi du`nost nalaè... Ono ju~e rodiloje ovo danas... A i zajebavaju nas, razume{.

VUJI]: ... Nadam se da }e{ i ti mene razumeti...

PAVLOVI]: Zavisi {ta o~ekuje{.

VUJI]: Ti, brajko, ne moè{ ovde da bude{! Ti o~ekuj!

PAVLOVI]: A, to! Zvu~i kao pretwa?

VUJI]: Ja ti to otvoreno kaèm...

PAVLOVI]: Oti}i }e{ i prijaviti me: Drugovi, onaj Pavlovi} jenacionalista...

VUJI]: O}u! Budi siguran da o}u!

PAVLOVI]: Budi ti siguran da ne}e{! A ~ak i da poku{a{...

VUJI]: ... Ti }e{ me spre~iti?

PAVLOVI]: Ne, nego ti }erka tako ne{to nikad ne bi oprostila.

VUJI]: Ko mi ne bi oprostio?

PAVLOVI]: Tvoja }erka, Vuji}u! Magda bi ti to...

VUJI]: (Zapawen)Otkud ti wu zna{?


PAVLOVI]: (Uzima ~a{u s pi}em)Upoznali smo se!(Pije)

Vuji} ga nemo gleda.

II – 17. oktobar 1948.

Lenin stan. Lena pegla na stolu. Radio ukqu~en. îje se pesma: “Ah, mojDoro, dobri Doro”. Lena zastane sa peglawem. Zabrinuta. Dolazi doradija i mewa stanicu.

SPIKERKA: ... A u svom odgovoru na Rezoluciju IB-a radnici gra|evin-skog preduze}a “Slavija” iz Beograda kaù: “Na{ kolektivnajenergi~nije odbacuje klevete i laì i siguran je da }eistina pobediti i da }e se lice svih klevetnika jednogdana zacrveneti, kad ih wihovi narodi budu pitali za{tonisu govorili istinu”.(Dok slu{a radio Lena stoji nepomi~no, kao kip)Svoj telegram CK KPJ ìteqi sela Velika Ivan~a po-~iwu parolom: “[to je vi{e kleveta i laì – Tito nam jemiliji i draì!”(Lena iskqu~i radio. Pokriva lice rukama. Prilazi stolui nastavqa peglawe. Za~uje se kucawe na vratima. Lena setrgne. Po|e ka vratima)

LENA: (Krikne)Pavle!(Ulazi Stojan. ]uti)A gde je Pavle? Kaì mi... [ta je s wim?(Stojan }uti)Govori! Za{to }uti{?(Vi~e)Kaì mi!

STOJAN: Nije vredelo... Ni{ta nisam mogo...

LENA: (Kao u transu)Jaoj... Pavleeee! Jaoj... na{e dete! Jaooo!

Stojan ne`no prihvata Lenu za ramena. Ona se trese od pla~a.


III – 21. mart 1954.

Kancelarija UDBE. Pavle, u zelenoj {umarskoj uniformi, sedi ispredDragi{inog stola. Na stolu telefon. Dragi{a {eta po kancelariji srukama na le|ima.

DRAGI[A: ... Ti zna{ da }u ja sve da doznam... Zato mi boqe ka`i.(Pavle uzdi{e)^uje{ Pavle... Nemoj da me zajebava{... Nemoj da me te-ra{...

PAVLE: Sve {to sam znao rekao sam ti.

DRAGI[A: Nisi! Gde je baba!

PAVLE: Ne znam!

DRAGI[A: Ako ti ne zna{ – ko zna? Ko?

PAVLE: Ne znam. Ja wu uop{te ne znam... Ne znam!

DRAGI[A: (]uti)Ajmo jo{ jednom...(Pavle uzdi{e)Kad ti po~iwe radno vreme?

PAVLE: U {est.

DRAGI[A: A kad si ti iza{o iz ku}e?

PAVLE: Oko pola {est.

DRAGI[A: [ta je ona tad radila?

PAVLE: Hranila dete.

DRAGI[A: A weno radno vreme?

PAVLE: Isto od {est.

DRAGI[A: Isto od {est... A kad si stigo na poso?

PAVLE: Oko deset do {est.

DRAGI[A: Jesi li negde svra}ao usput?

PAVLE: Nisam.

DRAGI[A: S nekim pri~o?

PAVLE: Ne. Samo sam kupio novine.

DRAGI[A: [ta ste razgovarali pre nego {to si iza{o?


PAVLE: Kao i obi~no... Pitala me je... mogu li ja da uzmem deteposle posla...

DRAGI[A: [ta si joj ti odgovorio?

PAVLE: ... da ne mogu... U ~etvrtak smo radili do pet...

DRAGI[A: Za{to do pet?

PAVLE: Se~e se {uma u Velikom gaju.

DRAGI[A: I ti se~e{?

PAVLE: Ne. Numeri{em stabla... i upisujem kod metrewa...

DRAGI[A: Ko je jo{ bio s tobom?

PAVLE: Ovi iz “[umskog”... i seqaci koji seku...

DRAGI[A: I bili ste... sve do pet?

PAVLE: Po{li smo... ne{to pre pet... oko deset do pet.

DRAGI[A: Mogu li to i oni da potvrde?

PAVLE: Ne znam. To pitaj wih.

DRAGI[A: Verujem ja tebi...(]uti)... A kad je ona odlazila na poso?

PAVLE: Po{to bi nahranila dete... i ostavila ga kod kom{inice.

DRAGI[A: A ko je dete uzimao?

PAVLE: Nekad ona, nekad ja.

DRAGI[A: A u ~etvrtak?

PAVLE: Ja... Kad sam se vratio...

DRAGI[A: Kad je to bilo?

PAVLE: Oko pola {est.

DRAGI[A: Pravo si oti{o po dete?

PAVLE: Nisam... Do{ao sam ku}i... video da ih nema...

DRAGI[A: I {ta si uradio kad si video da ti nema `ene?

PAVLE: Oti{ao sam po dete...

DRAGI[A: Dobro, a posle?

PAVLE: (Uzdi{e)^ekao sam... Mislio sam... mo`da ima partijski.

DRAGI[A: Nema je celo ve~e... a ti ni{ta ne preduzima{?

PAVLE: Oko sedam su pozvali ovi iz bolnice...


DRAGI[A: A {ta ti je ona rekla kad si polazio na poso?

PAVLE: Pitala je da li mogu da uzmem dete posle posla. Reko sam jojda ne mogu...

DRAGI[A: Dobro, dobro... I ni{ta ti vi{e nije rekla?

PAVLE: Ni{ta.

DRAGI[A: Ti si znao da }e ona da ide kod te... vra~are?

PAVLE: Reko sam ti da nisam!

DRAGI[A: A jel ti govorila da o}e da pobaci?

PAVLE: Nije... Jednom je samo ne{to pomenula...

DRAGI[A: I ti si se sloìo?

PAVLE: Nisam. Rekao sam joj da se ne igra sa ìvotom. Bila je upetom mesecu.(Zvoni telefon na stolu)

DRAGI[A: U {estom... kaù doktori...(Uzima slu{alicu)Alo!... Jeste... Kad?... Kad jutros?... Aha... Dobro... Sa~ekajti tamo... do}u ja... Zdravo!(Spusti slu{alicu)... Na{li je...(Pavle ga gleda)Tu Milevu... Obesila se... na tavanu... Idi ku}i i gledaj onodete...

Pavle }uti.

IV

Kancelarija predsednika komiteta.

PAVLOVI]: ... Gurao si ga svim silama i izguro... a on sada ne}e da sevrati. Lepo ti vra}a.

VUJI]: Nit sam ga gurao, nit ga vu~em... Kako o}e...

PAVLOVI]: To pri~aj nekom drugom... I, uostalom, otkud wemu pare daon otvara svoje predstavni{tvo? ... Da nije mo`da na berzistekao?


VUJI]: Ne znam i ne zanima me... Idi pa ga pitaj...

PAVLOVI]: A, daleko je London... A tebi mora da se hvalio... Pred-stavni{tvo u Londonu nije mala stvar...

VUJI]: Ja s wim ne govorim... i nije me briga! Jel ti jasno!

PAVLOVI]: Sa kim ne govori{, sa Markom?

VUJI]: Jok... sa Svetim Petrom!

PAVLOVI]: A {to?

VUJI]: Pavlovi}u, moj sin nije tvoja briga...

PAVLOVI]: Zato {to se oènio crnkiwom? Zato?

VUJI]: Reko sam ti... moj sin nije tvoja briga!

PAVLOVI]: Dobro... nemoj da se quti{...(Pije)A }erka?

VUJI]: [ta }erka?

PAVLOVI]: Tvoja }erka... ~ija je briga: tvoja ili moja? A?

VUJI]: Otkud ti zna{ moju }erku?

PAVLOVI]: To si me ve} pitao.

VUJI]: Pa, odgovori mi, onda...

PAVLOVI]: Bio si protiv potencijalnog zeta... a da ga nisi ni video...

VUJI]: Kojeg zeta? Otkud ti zna{?

PAVLOVI]: Pogledaj me dobro...(Vuji} ga gleda)Ja sam taj! Razume{?

VUJI]: (Zapawen)Laè{!... Taj je bio razveden...

PAVLOVI]: Nije... nego treba da se razvede...

VUJI]: (Ustaje)Laè{!... To si smislio da me...

PAVLOVI]: Ne laèm i nemoj mi govoriti da laèm!

VUJI]: A kaì... Kako se zvao... ako, ako ne laè{...


PAVLOVI]: (Ironi{e)Kako se zvao... Zove se jo{ uvek... Magda me, jo{ uvek, zoveCole... Cole, Vuji}u, da ti ne bi saznao ko sam...

VUJI]: (Trese se. Steè pesnice)U, boìju ti majku!

PAVLOVI]: Samo bez dreke i pretwi... Ima{ slabo srce!

VUJI]: O, sunce ti krvavo jebem! [to nisam koju godinu mla|i,sad bi me zapamtio!

PAVLOVI]: Rekao sam bez dreke! Nemoj da ja promenim ton!

VUJI]: Barabo, kolko si samo stariji!

PAVLOVI]: I prestani da vre|a{!

VUJI]: Ima{ ènu i dete...

PAVLOVI]: To se tebe ne ti~e!

VUJI]: Mene se ne ti~e, sram te bilo! Upropastio si mi dete, pame se ne ti~e... Fakultet je zbog tebe ostavila... Ku}unapustila... oca i majku...

PAVLOVI]: Nije napustila nego si je ti izbacio... Ti, bri`niroditequ!

VUJI]: Laè{! Sama je oti{la!... Ti si je odvuko...

PAVLOVI]: (Prete}i)Laèm, e? Laèm ... je li?(Vuji} se povla~i)Laèm i da sam je zaposlio... i da sam joj na{ao stan... Jel ito laèm?

VUJI]: Ma sad je meni jasno... otkud tebi sve to... I za{ta ti menedrì{ ovde... Za{ta koristi{ poloàj... sunce ti boìje!

PAVLOVI]: Za{ta ja koristim poloàj? Za{ta, Vuji}u?

VUJI]: (Pokazuje lakat)Eve ti ga {to }e{ da se oèni{ mojom }erkom! Dok samìv...

PAVLOVI]: Jesi li ba{ siguran?

VUJI]: Jesam! Pre }e na grobqe!

PAVLOVI]: Pijani... idiote!


VUJI]: (Polazi ka vratima)Tek }e{ ti da vidi{ ko sam ja Pavlovi}u! Vide}emo ko jelud, a ko pust.

PAVLOVI]: (Priska~e vratima)A, ne}e mo}i! Nismo jo{ zavr{ili!

VUJI]: Pusti me da iza|em!

PAVLOVI]: Vrati se i sedi! Nismo jo{ zavr{ili!(Gura ga)

VUJI]: Nemam ja s tobom {ta vi{e... Pusti me, kad ti kaèm!

PAVLOVI]: (Gura ga ka foteqi)ûje{ li {ta ja tebi kaèm? Sedi tamo... ne deri se!

VUJI]: (Odgurne Pavlovi}a)Be` daqe od mene, bre! Da me nis pipnuo!

PAVLOVI]: Ajde, ajde, sedi... Sedi i smiri se...

VUJI]: (Seda)Odgovara}e{ ti za ovo, brajko, pazi {ta ti ja kaèm!Vide}emo... kolko sutra!

PAVLOVI]: [ta }emo videt? [ta – “kolko sutra”?

VUJI]: Ne}u te brenovat... za svaku re~! Vide}e{!

PAVLOVI]: Za svaku, jel da? Za svaku re~?

VUJI]: (Preti prstom)Nismo svi biv{i! Nismo! Vide}e{ ti jo{, Pavlovi}u, kosmo mi! Vide}e{! Nismo svi biv{i!

PAVLOVI]: (Unosi mu se)Koji vi! Koji vi, Vuji}u? Koji vi?

VUJI]: Vide}e{, ne brini!

PAVLOVI]: (Podvla~i svaku re~)Svi ste vi biv{i, Vuji}u! SVI! Svi ste vi deca brkatogoca pizda vam materina staqinisti~ka! SVI!(Pije)Samo {to su oni koje ste gurnuli ~etrdesetosme i kasnije...bili po{teniji i dosledniji od vas... Boqi od vas...

VUJI]: (Kao u {oku)Imforbira{i... boqi od nas?


PAVLOVI]: Da, Vuji}u! Boqi i po{teniji!... Idi sad pa i to prenesinadle`nina... slobodno...

VUJI]: Ti si, Pavlovi}u, neprijateq ovoga dru{tva i ja }u tojavno da ka`em! Ti si neprijateq!

PAVLOVI]: Neprijateq? Ja neprijateq?

VUJI]: Ti! Ti i svi takvi kao ti!

PAVLOVI]: Vuji}u, zapamti: ni ja, ni svi kao ja, ni ibeovci, ni...udru`eni neprijateqi svih boja, nismo ovo dru{tvo ovakousre}ili! Nismo! Neprijateqi su, moj Vuji}u, nevini!

VUJI]: Znam – mi smo neprijateqi!

PAVLOVI]: E, niste Vuji}u! Niste vi neprijateqi. Vi ste prijateqi –ali niste nevini! I zato mnogi od tvojih danas ho}e nastranu neprijateqa... Eno ih, samo {to ne vi~u: Primitenas, primite nas, mi smo va{i!... Kasno!... I niste na{i!...Prijateqi su se suvi{e dugo zajebavali prodaju}i maglu ukavezima i proizvode}i neprijateqe... Mislili ste dazajebavate i Ruse i Zapad, i Crne i Bele i @ute iCrvene... a zajebali ste samo nas i to definitivno! Jeltako Vuji}u? [ta je, {to }uti{? Ne zna{, je li? Nisi seti za to borio! Ti si samo sprovodio direktive! Seqakepu{kom u zadruge... otimaj zemqu... teraj u fabrike...(Unosi mu se)... Sve po boq{evi~kim receptima druga Lewina: Dikta-turu analfabeta, dekretom, proglasi{ diktaturom pro-letarijata... Kad vidi{ da to ni~emu ne vodi – ide{ daqe...Prolet-analfabete, novim dekretom, promovi{e{ uslobodne samoupravqa~e... A kompletan cirkus nazove{...Kako? Kako, Vuji}u?(Vuji} ga gleda)Ajde, to zna{! Te si direktive ti sprovodio! [ta }uti{sad?

VUJI]: Koji te postavi{e – mater im jebem!

Pavlovi} ispija jo{ jednu ~a{u.


V – 20. april 1954.

Lenin stan. Nikola spava na krevetu. Pavle pije i slu{a rusku muzikukoja dopire iz radija. Na zidu fotografije: Kardeq, Tito, Rankovi}.

PAVLE: (Obra}a se fotografijama)... Slu{ajte! Slu{ajte!... I mrtav Staqin ìvqi je od vasrevizonista i agenata imperijalizma... Istorija }e wegaslaviti... i progresivno ~ove~anstvo, a vi }ete zavr{itina wenom |ubri{tu...(Pije)@iveo Sovjetski Savez!... @iveo Staqin!... @ivela revo-lucija!(Nikola se budi. Pridiè se u krevetu. Trqa o~i. Pavlemu prilazi. Miluje ga po glavi)Spavaj, sine, spavaj... Hajde lezi... Ti si moj sinok... Spavaj,spavaj...(Nikola se spu{ta na jastuk. Pavle ga pokriva. Ustaje inastavqa da pije. Prilazi zidu. Uzima Rankovi}evu fo-tografiju)Leka!... Ha, ha, ha... Za sve si ti Leka! Drug Marko!... Imamja za tebe leka druè Marko!(Baci fotografiju i gazi je)Tako!... Tako treba!... Ha, ha, ha... Slede}i!(Skida Kardeqevu fotografiju)Tvoje teorije... socijaldemokrato... ja }u ti suditi!... Ja...kad nisam pre...(Nose}i fotografiju prilazi radiju. Odjekuje “Rjabi-nu{ka”)Ajde pevaj!... Pevaj!...(Peva)... O, Rjabina, Rjabina, ti rjabinu{ka...(Fotografiji)Ne zna{ da peva{?... Ne zna{ ruski?... Ne zna{!... Ja }u tenau~iti!(Iz sve snage pesnicom udara u fotografiju i izbija je izokvira)Kad ne zna{ da peva{!(Igra kao u transu)

SPIKER: Govori Moskva! Vi slu{ate emisiju za Jugoslaviju!


PAVLE: (Stavqa pesnicu na slepoo~nicu)Zdravstvujte! Zdravstvujte tavari{i!(Pije)@iveo Staqin!

NIKOLA: Mama... mama...(Po~iwe da pla~e)

PAVLE: (Prilazi mu)Spavaj, sinok, spavaj... Rasti... Ti si moj sin!... Ti si mojsinok... Nikolaj!

NIKOLA: Gde je.... mama?(Pla~e)Mama...

Pavle ga uspavquje. ûje se ruska muzika.

VI – 7. maj 1949.

Stojanov stan. Lena sedi na krevetu. U naru~ju drì bebu Nikolu. Dojiga. Pored kreveta de~ja kolica.

LENA: Ti si mamin Nikolica... Nikolica prikolica... maminosunce... Ti }e{ biti mamin student... mamin doktor...dale~i{ qude... Ne}e{ vi{e?... Dobro... tako... Ajde sad dapajki{...(Quqa ga)Radosti moja...

STOJAN: (Ulazi pripit. S treskom zatvara vrata)Dobar dan! Pozdravqam moju ènu i...

LENA: Ti{e... Ne vi~i!

STOJAN: [ta je, bre!... Opet uspavquje{ princa...

LENA: Ne deri se, lepo te molim!

STOJAN: Ja se derem, zna~i... Lepo me moli{... Lepo, ne moè bitilep{e...(Dolazi do ormara i uzima pi}e. Seda za sto. Lena sa bebomizlazi)Jebe{ ti taki ìvot... Sve sredi, sve progutaj... i opet nevaqa{...(Pije)Na prstima u ro|enoj ku}i... da se princ ne probudi...


(Gleda kolica)Otkud li je ovo?... pa da... sve za princa...(Sipa pi}e)Tako ti i treba... kad si lud.

LENA: (Vra}a se)Ho}e{ da jede{?

STOJAN: Fala, sit sam...

LENA: Va`no je da si se ti do~epao fla{e.

STOJAN: Svega sam ja sit... svega...

LENA: I ja sam sita... tvojih gwavaà...

STOJAN: I ti si sita... dobro... Onda najboqe da ja u}utim... Ja }u da}utim... a ti pri~aj.

LENA: (Donosi i stavqa tawire na sto)Najboqe je da ti prestane{ da pije{... i da bar jednomdo|e{ ku}i kao ~ovek, trezan... A ne... danima ovako...

STOJAN: A pita{ li ti mene... za{to ja pijem? [to ja to takodanima... a?

LENA: (Donosi {erpu sa jelom za sto)Ja te nisam molila... ni terala da se sa mnom ven~ava{.Sam si hteo...

STOJAN: A {ta bi bilo da ja nisam teo?... Gde bi ti sad sa ovimdetetom...?(Lena }uti)Od ~ega bi ìveli?

LENA: (Sipa jelo)Ako si to u~inio... da bi ti ja bila ponizno zahvalna...

STOJAN: Nisam zato... reko sam ti...

LENA: I ovako... ja ìvim u paklu... Nastavi tako i ne}emo dugo.

STOJAN: Kako... tako?

LENA: Tako... Tebi je pi}e va`nije od na{eg ìvota...

STOJAN: Ako je samo to u pitawu...(Ustaje i vra}a pi}e u ormar)Ajd i to da vidimo...

LENA: Tako si i pre neki dan... Ostavio za ru~ak, a uve~e se naliou kafani...


STOJAN: Ni u kafanu vi{e ne}u.

LENA: E, da vidim i to ~udo!

STOJAN: Vide}e{... A {ta }e da bude posle ~uda?

LENA: Prestani ti da pije{... pa }e{ i ti videti?

STOJAN: O}emol ko i sav normalan svet... Mislim... ko svaki mu` ièna?

LENA: Od tebe zavisi.

STOJAN: I od tebe... Od kada smo se registrovali... ja s tobom nisambio u krevetu...

LENA: Ti zna{ u kakvom sam ja stawu bila... [ta si hteo – da saovolikim stomakom ... legnem...?

STOJAN: Nisam ti to traìo....

LENA: [to mi onda nabija{ na nos? Ponekad mi izgleda... da smose ven~ali da bi ti... ravnao dugove...

STOJAN: Nikom ja ni{ta ne dugujem...

LENA: A jel tebi ko {ta dugovao?

STOJAN: (]uti)[ta je bilo – bilo je... Ja o}u da mi imamo na{ ìvot... koi sav normalan svet...

LENA: Ne moè i fla{a i... ko sav normalan svet...

STOJAN: Razumem ja tebe, Leno... al ti mene ne}e{...

LENA: Ubi se ti od razumevawa... Vidim – sredio si i da me vratena posao...

STOJAN: Vrati}e te... za to ima vremena...

LENA: Kada? Kad mi dete po|e u {kolu?

STOJAN: Nije kad ti po|e u {kolu nego kad ti vi{e ne bude nasisi... Otkud ova kolica?

LENA: Dobro ih primeti... Doneli moji iz sindikalne pod-ru`nice... Nisam ba{ za sve mrtva...

STOJAN: Lepo od wi... A mogli smo i sami da kupimo...

LENA: Nismo mogli... To je preko sindikata.


STOJAN: Mogli smo da nabavimo...

LENA: Ako smo mogli – {to nismo?

STOJAN: Vaqda ti najboqe zna{ {ta treba za dete.

LENA: Treba mnogo... dajem mu ono {to mogu...

STOJAN: Ti kaì... ja }u da nabavim {ta treba...

LENA: Nije sve u nabavci...

STOJAN: Znam da nije... znam ja to... al ja ne mogu da dojim dete... ilda ga s tri meseca vodim u {etwu...

LENA: Ne}e{ ti to mo}i ni kasnije.

STOJAN: A {to da ne}u?... Il, jo{ boqe, ajd da imamo jo{ jedno pada vidi{ da ne}u praviti nikakvu razliku...

LENA: To sad kaè{.

STOJAN: Rodi – pa }e{ se uveriti...

Lena ustaje i donosi {erpu.

VII

Kancelarija predsednika komiteta. Vuji} sedi. Pavlovi} gleda krozprozor.

VUJI]: ... Ja, Pavlovi}u, imam dva baj pasa i ne}u jo{ dugo...

PAVLOVI]: (Gleda ga)I?

VUJI]: Ima{ li ti neki poseban interes da mi skrati{ i ovomalo ìvota?

PAVLOVI]: (Okleva)[ta ti to zna~i?

VUJI]: Moèmo l’ mi da se dogovorimo... ko qudi?

PAVLOVI]: O ~emu?

VUJI]: Daj mi re~ da }e{... da }e{ da prestane{ sa mojom }erkom...


PAVLOVI]: I – {ta }e da bude?

VUJI]: ... Ni{ta... I ja }u da zaboravim...

PAVLOVI]: [ta }e{ da zaboravi{?

VUJI]: Ovo {to je bilo!

PAVLOVI]: Koje {to je bilo?

VUJI]: Pa... sve {to si govorio... i {to si uradio... Jebe{ ga, pilismo...

PAVLOVI]: Jesi li ti pijan?

VUJI]: Ja? Ja jok.

PAVLOVI]: Zna~i, trezni smo.(Vuji} ga gleda)[ta sam ja to, dakle, uradio? Da ~ujem?

VUJI]: Pa sad, ako }emo da se pravimo ludi...

PAVLOVI]: Ja se Vuji}u, ne pravim lud... i nisam te pozvao da bi se stobom poga|ao...

VUJI]: Nego za{ta...? Da bi me ucewivao?

PAVLOVI]: Ja tebe?... Kako ja tebe ucewujem?

VUJI]: Zna{ ti... Al ja ti ka`em...

PAVLOVI]: Samo nemoj opet da mi preti{... to me nervira...

VUJI]: ... Ako ma {ta poku{a{ sa mojom }erkom...(Za}uti)

PAVLOVI]: [ta }e da bude?

VUJI]: Bi}e krvi! To ti ja garantujem!

PAVLOVI]: To ti meni preti{?

VUJI]: Svati kako o}e{... To ti je moja zadwa...

PAVLOVI]: (Prilazi stolu i otvara fioku)Ako sam dobro razumeo... preti{ da bi me mogao i ubiti...(Vuji} }uti)... A kako to misli{ da izvede{? Ima{ li neku konkretnuideju? A, Vuji}u?

VUJI]: Ja sam ti reko!


PAVLOVI]: (Iz fijoke izvla~i “Nagan”)U redu, hajde da vidimo...(Ide ka Vuji}u)Ti zna{ {ta je ovo?

VUJI]: (Ispruà ruke kao da se brani)E, bre!... [ta }e{ to?

PAVLOVI]: (Pruà mu revolver na dlanu)Hajde, uzimaj! Evo ti... Hajde, ne}u da prekinem sa Magdom!

VUJI]: (Pani~no se opire)Beì to, beì!... Ne}u!...

PAVLOVI]: (Poku{ava da mu revolver ugura u {ake)[ta ne}e{?... A o}e{ da ubije{?... Preti{...(Ostavi mu revolver i povla~i se nazad)Hajde, pucaj!... Hajde!... Hajde, {ta ~eka{?

VUJI]: (Okre}e glavu u stranu)Ti ne zna{... {ta radi{... Ti ne zna{...

PAVLOVI]: Zaboravqa{ da sam neprijateq, Vuji}u. Hajde, povucisamo!... Hajde, oèni}u se tvojom }erkom! Pucaj, {ta ~e-ka{!... Zar }e{ dozvoliti da padne neprijatequ u ruke?

VUJI]: (Baca revolver u stranu)... Kaèm ti... skloni to!... Nemoj me vi{e... Nosi to...tamo...

PAVLOVI]: Pa kako ti to misli{ sa mnom, juna~ino?(Prilazi i uzima revolver)Da ne}e{ bombom kao subotare?(Prilazi mu sa uperenim revolverom)îji je ovo “nagan”? Zna{ li, Vuji}u?

VUJI]: (Stavqa {ake na o~i)Ne znam!... Beì s tim!

PAVLOVI]: Ne zna{?

VUJI]: Ne znam, skloni ga!

PAVLOVI]: Ne zna{ kad ne gleda{!(Gura mu cev pod nos)Hajde pogledaj! Pogledaj slobodno! Hajde!

VUJI]: Ne mogu!... Nemoj to da mi radi{... Ako o}e{ da me ubi-je{...


PAVLOVI]: Ne, to si ti meni obe}ao...(Spu{ta revolver)Ne voli{ oru`je, a? Ne voli{ ga?

VUJI]: (Vrti glavom)Ne... ne... Ti si pijan... Skloni ga...

PAVLOVI]: (Ponovo diè cev revolvera ka Vuji}u)Nisam pijan... Ja samo volim ovaj “nagan”...

VUJI]: (Stavqa ruke na o~i)Za{to me mu~i{?... [ta o}e{ od mene?... Kaì {ta o}e{?

PAVLOVI]: Kakav si ti borac bio... a ne voli{ oru`je? A? Ne sme{ni da pogleda{?

VUJI]: Drugo je to... Skloni ga, prekliwem te!

PAVLOVI]: Ma {ta... cmizdri{ tu... kao pi~ka neka...(Baci revolver na sto)... [to ne kaè{ da ima{ fobiju?(Skida mu {ake s lica)Digni glavu, Vuji}u! Digni glavu!(Vuji} te{ko di{e)Ima{ fobiju od rupice na cevi, a?(Vuji} klima glavom)To ti je od streqawa...? Negde na Limu...

VUJI]: (Klima glavom)Jeste... Otkud zna{?

PAVLOVI]: Ho}e{ li vode?

VUJI]: Ne}u... Otkud zna{ za streqawe?

PAVLOVI]: Pi{e u jednom dnevniku.

VUJI]: Kakvom... dnevniku?

PAVLOVI]: Ratnom!... Ratnom i poratnom.

VUJI]: Ko je to pisao?

PAVLOVI]: Moj otac.

VUJI]: (]uti)Ko je tvoj otac?

PAVLOVI]: To ja tebe pitam!


VIII – 10. decembar 1953.

Stojanov stan. Lena, vidno trudna, ~ita pismo. Uzbu|ena. Zastane pagleda u jednu ta~ku. Strovali se na stolicu. Opet ~ita. Smu~i joj se.Ostavqa pismo na sto i istr~ava. Povra}a. Vra}a se. Pije vodu. Seda nakrevet. Spoqa dopiru veseli glasovi Nikole i Stojana.

NIKOLA: (Utr~ava i juri oko stola)Mama... pada sneg... grudvao sam tatu...

STOJAN: (Ulazi. Juri Nikolu)Stani... sad }emo da vidimo ko je ja~i...

NIKOLA: (Ci~i. Be`i)Ja, ja... ja sam ja~i...

STOJAN: Ma samo da ga uhvatim... Stani!...

NIKOLA: (Uz ciku ska~e kod Lene na krevet)Mama... mama... Ka`i tati...

STOJAN: Ti misli{ da si se sad spaso...

LENA: (Nikoli)Ne ska~i...(Uzima ga)Dolazi ovamo...

NIKOLA: (Stojanu)Ja sam ja~i... ja!(Leni)Vodio me tata u kafanu... Pili smo pi}e...

STOJAN: Ajd, ajd...(Preti mu prstom)

NIKOLA: Jeste, jeste...

STOJAN: Zna~i tako... E, vide}e{ ko }e da te sanka... Moli}e{ timene... Neka, neka...(Leni)Smrzli smo se... Jes videla kako pada?

LENA: (Svla~i Nikoli kaputi})Ruke su ti kao led...

NIKOLA: (Odmotava {e}erlemu)Kupio mi tata lu{u...


STOJAN: (Leni)Tebi ne{to nije dobro?

LENA: Dobro mi je... ne moè biti boqe...

STOJAN: Ma ajde bre... slu{a{ wega {ta pri~a...

NIKOLA: Jeste, mama... bili smo... tata je pio rakiju, a ja ~aj.

LENA: (Nikoli)Dosta! Ne zanima me...

STOJAN: Svratili smo samo da se ogrejemo... [ta sam popio... jednurakijicu...

NIKOLA: Ovoliko...(Pokazuje tri prsta)

STOJAN: Dosta ti!(Vidi pismo)A {ta je... ovo?(Uzima ga)

LENA: (Ostavqa Nikolu)Ni{ta... ostavi to!(Ska~e)ûje{ {ta ti kaèm?

STOJAN: (Ne dozvoqava joj da ga uzme)Pazi, majku mu! Ko to pi{e kad ja ne smem da vidim?

LENA: (Navaquje)Daj mi... kad ti govorim! Stojane!

STOJAN: (Gura je poku{avaju}i da ~ita)Zato si ti neraspoloèna... Beì, bre... O}u da vidim...(îta)Draga Leno!

LENA: (Uspeva da uhvati pismo)Daj mi! Zaàli}e{ za ovo...

Nateù se... pocepaju pismo na dva dela. Jedno par~e je kod Stojana

STOJAN: Nemoj ti da zaàli{... sunce li ti jebem krvavo...

LENA: Stoko! Stoko jedna!

STOJAN: (îta sa svog par~eta)Voli vas... va{ Pavle!(Ostaje zabezeknut)


LENA: (Baca se na Stojana poku{avaju}i da ga pesnicama udari uglavu)Mrzim te! Mrzim te!... Barabo!

STOJAN: (Hvata je za ruke)Ej, bre... Leno!... Stani...

NIKOLA: (Pla~e na sav glas)Mama... mama...

STOJAN: Daj smiri se... {ta ti je?... Dete pla~e...

LENA: (Otima se)Pusti me... Bitango!(Poku{ava da ga ujede za ruku)Vide}e{... kad ti do|e...

STOJAN: (Pu{ta je)Ti si skroz poludela... Nek do|e... Ni{ta ja wemu nedugujem...

LENA: (Uzima Nikolu)Nemoj sine da pla~e{... Nemoj...

STOJAN: (]uti)Sad sam ja stoka... i baraba... i bitanga... Tako mi i treba...

LENA: (Pla~e)[ta si samo lagao... da mu nema povratka... da je mrtav...

STOJAN: Ni{ta ja nisam isiso iz prstiju... Tako je bilo re~eno.

LENA: Laè{!... I sad laè{!

STOJAN: (Vikne)Ne laèm! I prestani da slini{... niko nije umro...

LENA: Pazi da ti... Ti }e{... kad se vrati...Ti zna{ Pavla.

STOJAN: Zaveì!... I prestani da uzrujava{ to dete...(Nikoli)Odi ti kod mene...(Nikola pruà ruke)

LENA: (Steè Nikolu uz sebe)Da mi nisi pipnuo dete...!

STOJAN: (Ho}e da uzme Nikolu)Pusti dete... kad ti kaèm...

LENA: Mar{! Da ga nisi tako... To nije tvoje dete...


STOJAN: Vi{e je moje nego wegovo... U mojoj ku}i je rasto...

LENA: (Sklawa se od Stojana)Ne boj se... ne}e vi{e...(Obla~i Nikoli kaputi})

STOJAN: [ta }e{ to?(Lena }uti)Boqe se uzmi malo upamet. ûje{, Leno?

LENA: (Uzima i, drè}i Nikolu, obla~i svoj kaput)Samo mi se skloni...(Nikoli)Nemoj sine da pla~e{...

STOJAN: Ostavi dete... i sedi da razgovaramo... ko qudi...

LENA: (Uzima svoju torbicu)Nemamo vi{e {ta da razgovaramo.

STOJAN: Da ti objasnim...

LENA: Pusti me!

STOJAN: Ja mislim da sam ti ja jo{ uvek mu`...

LENA: (Kre}e ka vratima)Moè{ da misli{ {ta ho}e{...

STOJAN: (Staje ispred wih)Ej, bre... Kud si zapela... Pa ne mo` to samo tako...(Ho}e da uzme Nikolu)Pusti to dete...(Nikola pla~e)

LENA: Ja te molim... da mi se skloni{...

NIKOLA: Tata... mama...(Pla~e)

STOJAN: (Drì Nikolu za ruke)Pu{taj dete, kad ti kaèm...

LENA: (Otimaju se oko Nikole)Ostavi mi dete! Ostavi ga!(Posr}e)Ubi}e te Pavle za ovo!(Nikola vri{ti)

STOJAN: (Pusti Nikolu)Jebto te on! Do}e{ ti opet da me moli{...


(Sklawa se od vrata)Pazi {ta ti kaèm!

LENA: (Otvara vrata)Nikad te nisam ni molila...(Izlazi)

NIKOLA: (Spoqa)Tata... tata...

STOJAN: (Vi~e za wima)Pravi}e{ ti mene od blata... Zapamti dobro!... Od blata...}e{ me... praviti!

Seda za sto. Nabija glavu u {ake.

IH – 19. mart 1956.

Lenin stan. Na zidu samo Titova fotografija. Nikola, sa bukvarom uruci, {eta po sobi i u~i pesmicu.

NIKOLA: Vidi, vidi, druè mili {ta su qudi... napravili...(Gleda u bukvar)... izmislili... Vidi, vidi, druè mili {ta su qudiizmislili...(Premi{qa se)[ta su qudi... izmislili...(Gleda u bukvar)Da bez uzda i bez ama... ta ma{ina...(Gleda u bukvar)... ore sama...(Zaklopi bukvar)Vidi, vidi, druè mili {ta su qudi izmislili...(Razmi{qa)Da bez uzda i bez ama... ta ma{ina ore sama...(Tap{e rukama)Znam!(Pokloni se)Vidi, vidi, druè mili {ta su qudi...

Ulazi Pavle. Obu~en je u zelenu {umarsku uniformu. U rukama drìnovine.


PAVLE: (Iznena|eno)Nikola... {ta }e{ ti ovde? Zna{ koliko je sati?

NIKOLA: Kazala nam drugarica u~iteqica da danas do|emo kasnije...U~io sam pesmicu...

PAVLE: (Baca novinena sto)I...? Jesi li nau~io?

NIKOLA: Jesam... Slu{aj...

PAVLE: (Seda)Slu{am.

NIKOLA: Vidi, vidi, druè mili {ta su qudi izmislili, da bez...uzde i bez ama... ta ma{ina radi sama...

PAVLE: ... Ta ma{ina ore sama.

NIKOLA: Jao jeste... ore sama...

PAVLE: Dobro je. Vidi{ {ta zna~i kad se slova nau~e ranije?

NIKOLA: A sve sam sâm nau~io... Jovi sve mama ~ita...

PAVLE: Tako i treba... Najboqe sam...

NIKOLA: A Jovi mama ne da dâ se druì sa mnom.

PAVLE: Za{to ne da?

NIKOLA: Ne znam... al mi se druìmo...

PAVLE: E, onda je Jova stvarno dobar drug... A da nisi ti wemupri~ao za slike?(Pokazuje na zid. Nikola odmahuje glavom)Sigurno?

NIKOLA: Si-gur-no!

PAVLE: Nemoj ni da mu pri~a{... To samo mi znamo.

NIKOLA: Ne}u... A da se javim za pesmicu?

PAVLE: Javi se... I zapamti – ta ma{ina ore sama – a ne – radisama.

NIKOLA: Znam... ore sama.

PAVLE: A jel ti zna{ koja je to ma{ina?

NIKOLA: Pa, traktor.

PAVLE: Jeste... A zna{ li koja zemqa ima najvi{e traktora nasvetu?


NIKOLA: Na{a zemqa.

PAVLE: (Uzima Nikolu. Stavqa ga u krilo)Nije... Mi smo mali i imamo malo traktora... malo ma-{ina...

NIKOLA: Znam ko...

PAVLE: Ko?

NIKOLA: Rusi.

PAVLE: Ta~no... Bravo!... Sovjetski Savez ima vi{e traktora negomi... rala i motika.(Privija ga uz sebe)

NIKOLA: A jel smem to da ka`em u {koli?

PAVLE: Ne, nikako! To znamo ti i ja... i nemoj nikom da pri~a{...To je na{a tajna.

NIKOLA: Tajna ne sme nikom da se pri~a.

PAVLE: Ta~no.(Poqubi ga)Ti si moj... najboqi sin i najboqi drug...(Grli ga)Voli{ li ti mene?

NIKOLA: Volim...

PAVLE: I ja tebe volim... Jedino tebe!...(]ute zagrqeni)Imam za tebe jednu veliku molbu...

NIKOLA: Znam... da budem odli~an i da nau~im ruski...

PAVLE: Da, i jo{ jednu... Nemoj nikom da pri~a{ da sam ti ja tata...

NIKOLA: (Gleda ga za~u|eno)A za{to?

PAVLE: (Miluje ga po kosi)Neka i to bude na{a tajna... {ta druge briga...

NIKOLA: A Jovina mama ka`e da }e tebe opet da odvedu.

PAVLE: Tebi je rekla?

NIKOLA: (Odmahuje glavom)Jova ~uo...


PAVLE: Ona je budala... Ne brini, ne}e...(Spu{ta ga)Ajde, spremaj se... zakasni}e{...

Nikola stavqa bukvar u torbu. Obla~i kaputi}.

NIKOLA: Rekla drugarica da mi kupi{ svesku u kocke...

PAVLE: (Uzima iz notesa nov~anicu)Evo ti... kupi sam... kupi dve... da ima{...(Vadi iz yepa ~e{aq)Da te malo o~e{qam...(ê{qa ga)Tako...(Gleda ga)

NIKOLA: Moram da idem... zakasni}u...

PAVLE: Ajde, poùri...(Nikola polazi ka vratima)Da, jo{ ne{to... zaboravio sam da ti kaèm...(Razmi{qa)

NIKOLA: Tata zakasni}u...

PAVLE: Da... Zaboravio sam da ti kaèm... moram na jedan put...brzo }u se vratiti... Nego ti... kad se vrati{ iz {kole...idi pravo kod baba Bose... Spavaj kod we...

NIKOLA: Dobro...(Prinosi pesnicu slepoo~ici)Zdravo!

PAVLE: (Otpozdravqa mu)Zdravo!(Nikola izlazi)Javi se da kaè{ pesmicu...

NIKOLA: (Spoqa)Ako me bude pitala...

Pavle uzima fla{u sa pi}em i ~a{u. Sipa. Iskapi. Sipa ponovo. Seda zasto. îta novine. Pije. Ustaje. Iz ormara donosi drveni kofer. Iz wegavadi svesku i ruski “nagan”. Stavqa na sto. Odlazi do radija. Ukqu~ujega...

SPIKERKA: ... I ostale novinske agencije donose vesti i komentaresli~ne sadrìne. Aso{jeted pres, pod naslovom “Hru{~ovo{tro kritikovao Staqinove metode vladavine”,


saop{tava da je prvi sekretar KP SSSR referat sa na-slovom “Kult li~nosti i wegove posledice”, podneo nazatvorenoj sednici HH kongresa. Sednica je odràna 25.februara.(Pavle seda za sto. Ne{to zapisuje u svesku. Pije. Slu{a)

U referatu koji je nazvan “tajnim” Hru{~ov optuùjeStaqina za gre{ke po~iwene u periodu od 1934. godine,posebno isti~u}i Staqinovu odgovornost za progone i~istke – kaè se u izve{taju agncije Frans pres.Rojter, izme|u ostalog, saop{tava da su, tokom ~itawareferata, mnogi ~lanovi CK plakali, a bilo je i slu-~ajeva padawa u nesvest.Sovjetski ovla{}eni krugovi, isti~e daqe Rojter...(Pavle uzima “nagan” i u wega stavqa metak. Svesku

vra}a u kofer. Kofer u ormar. Uzima fla{u. Pije iz we)... smatraju da referat Nikite Sergijevi~a Hru{~ovatreba da stvori neophodne uslove za uklawawe i po-sledwih oklevawa u pogledu borbe koja je povedena protivkulta li~nosti...

PAVLE: (U jednoj ruci drì fla{u, u drugoj pi{toq)

Izdajnici!... Kurve!...(Pije)

... Jebem vam majku izdajni~ku!... Ne}ete ni vi dugo...(Ostavqa fla{u. Uzima stolicu i prinosi je zidu na

kojoj je Titova fotografija. Pewe se na stolicu. Gleda

fotografiju)

I wemu su svi klicali... Svi! I ti... Wega su wegovi... atebe }e tvoji... Ja ne}u!... To da zahvali{ Nikoli!(Silazi)

Nikoli da zahvali{... mom sinu!

Seda za sto. Sipa pi}e. Cev pi{toqa prislawa na slepoo~nicu. Pije.

SPIKERKA: Prognoza vremena za sutra. U zapadnim delovima na{ezemqe o~ekuje se poboq{awe vremenske situacije i po-rast temperature.

Ispijaju}i pi}e Pavle povla~i oroz. Pucaw. Wegova glava padne na sto.

SPIKERKA: Do 25. marta o~ekuje se sun~ano vreme i porast tempera-ture u celoj zemqi.


H

Kancelarija predsednika komiteta. Na stolu votka, revolver, bokal savodom... Vuji}, zapaweno gleda Pavlovi}a koji ide gore-dole po kan-celariji.

PAVLOVI]: ... Kupovao si mi lu{e... vodio me u kafane... u~io dapsujem... Jebem ti crkvu – to je bila tvoja omiqena...(Vuji} nabija glavu u {ake)... [ta je, Vuji}u? ... [ta sad tu...

VUJI]: Ja sam... Ja sam tebe... traìo...

PAVLOVI]: Ti se mene traìo?

VUJI]: (Te{ko di{e)Jesam...

PAVLOVI]: Kada?... Kada i gde si me traìo?

VUJI]: U domu... Kad si bio... u domu...

PAVLOVI]: Laè{!

VUJI]: Ne laèm... jesam...

PAVLOVI]: Laè{, Stojane Vuji}u!... Laè{!... Nisi ti mene traìo...A nisam ni ja tebe... Ja sam tebe ~ekao... êkao...(Vuji} trqa grudi)... [ta ti je? Gu{e te uspomene, a?...(Otvara prozor)Da nije srce?

VUJI]: ... Ni{ta... Dobro mi je...

PAVLOVI]: Ako ti je dobro... idemo daqe!... Ko je moj otac, Vuji}u?(Vuji} }uti)ûje{ li, Vuji}u?

VUJI]: ... U~a... Pavle...

PAVLOVI]: [ta U~a, {ta Pavle?

VUJI]: Tako smo ti zvali oca...

PAVLOVI]: Dok ste ga zvali... Posle je bio izdajnik... banda...(]uti)A mene kako si zvao?... Da ~ujem...

VUJI]: Tebe... Nikolica... Tako sam te ja zvao...


PAVLOVI]: Aha, se}am se... Nikolica... I ko sam onda ja?

VUJI]: Ti si... Pavlov sin...

PAVLOVI]: A moje prezime?

VUJI]: Pavlovi}... promenio si...

PAVLOVI]: Nemoj da se pravi{ lud!... Koje je bilo?

VUJI]: (]uti. Uzdi{e)Bilo je Vuji}...

PAVLOVI]: A, bilo je Vuji}... Zna~i, ja sam Nikola Vuji}?

VUJI]: Nisi... promenio si...

PAVLOVI]: (Vi~e)A pre toga?... Jesam li bio Nikola Vuji}?

VUJI]: Kad si se ti... rodio... Tvoja majka i ja smo...

PAVLOVI]: (Vi~e)Stoj! Dosta!(Do~epa revolver)Moju majku ne spomiwi! Jel ti jasno?(Vuji} }uti)Jel ti jasno... ~uje{ {ta pitam!?

VUJI]: (Klima glavom)Jeste.

PAVLOVI]: Ako jeste... onda odgovaraj.

VUJI]: [ta da odgovaram?

PAVLOVI]: Jesam li ja bio ... Nikola Vuji}?

VUJI]: (Uzdi{e)Tako je upisano...

PAVLOVI]: [ta je tako upisano?

VUJI]: ... To... Vuji}...

PAVLOVI]: Aha, Vuji}... A kako je trebalo da bude?

VUJI]: ... Ivkovi}... Pavlovo...

PAVLOVI]: Za{to Ivkovi}, za{to Pavlovo... Hajde, pri~aj ne}u svakure~ da ti izvla~im...

VUJI]: Zato {to ti je on... otac... Pavle...


PAVLOVI]: Zato {to mi je Pavle otac... Dobro je da si kona~noshvatio...(Pije. Vuji} }uti i uzdi{e)U kr{tenici mi je pisalo: Ime oca – Stojan! Prezime –Vuji}!... I posle svuda... Otac – Stojan... Prezime – Vuji}!...Svuda Vuji}! Kroz siroti{te... domove... u {koli... SvudaVuji}! Svuda Vuji}!... Ti si mene falsifikovao i ja samìveo kao falsifikat...(Vi~e)... Ja nisam bio ja!... Vuji}u. Kurvo!(Vuji} polako ustaje)Za{to sad }uti{? Kaì!... Kaì za{to...(Vuji} prilazi stolu. Uzima revolver)Ostavi to!(Poku{a da mu uzme revolver ali se Vuji} otreè. Po-vla~i se unazad. Pavlovi} ga gleda)Ostavi!(Tresu}i se, Vuji} polako diè revolver... Okre}e cev kaglavi... zatvara o~i... Pavlovi} polazi ka wemu)Vuji}u, nemoj!(Vuji} stavqa cev na slepoo~nicu)Ne!(Vuji} se trese. Pavlovi} ga udara po ruci u kojoj drì re-volver. Revolver pada... Vuji} se klati... Pavlovi} gaprihvata i dovla~i do foteqe. Odlazi do stola... sipavodu... donosi mu ~a{u)Uzmi... pij! ... Pij jo{...(Vuji} pije... trese se... Pavlovi} vra}a ~a{u na sto)Misli{... samo tako...([irom otvara prozor)

VUJI]: Nikola...

PAVLOVI]: (Trgne se)... Nemoj tako da me zove{!

VUJI]: ... To sa Magdom... To si se meni svetio...

PAVLOVI]: (]uti)... Ne}emo vi{e o tome...

VUJI]: ... O}u da znam... Moram... ûje{...

PAVLOVI]: (]uti)... Hteo sam... Nije bilo kako sam hteo...

VUJI]: Osvetio si se ti meni...


PAVLOVI]: Nisam...(Pije)... Bez tvog pe~ata... ja ne bih bio ovde... Samo je Vuji} imaoprolaz... A za Ivkovi}a... svavrata su bila... i ostala...zatvorena... Svuda!.. Ja sam teret... svog oca... nosio u sebi...a i{ao sa tvojom maskom... Bio fini... odan... aktivan...podoban... Podoban!... Sa svima lepo – ni sa kim iskreno!...Ni sa kim! Ni sa Magdom... ja nisam bio ja!

VUJI]: Ti si ovde do{ao kao Pavlovi}...

PAVLOVI]: Kao Pavlovi}... Kao Pavlovi}... Maska maske!... Dug premaocu... kome ja ni{ta ne dugujem!

VUJI]: Idi odavde!(Pavlovi} ga gleda)Idi odavde... I oca ti je satrla politika!

PAVLOVI]: Wega ste satrli vi... wegovi drugovi... A moji i wegovidrugovi... nisu isti... Nisu!

VUJI]: Politikaje ista – sam si reko...

PAVLOVI]: Politika je politika... ali ja nisam isti! Ne sluìm jawoj – nego ona meni!... Nama, ako ti se tako vi{e dopada...Politika mi daje vlast... Vlast sigurnost... Mo} isigurnost!... Ja sam Ja, Vuji}u, samo kad se ose}amsigurnim!

VUJI]: (]uti)Isti si otac!

PAVLOVI]: Koji otac? Koji otac, Vuji}u?

VUJI]: Tvoj... pqunuti Pavle...

PAVLOVI]: (Lagano diè glas)I ti i on ste, Vuji}u, moji o~evi!... I ti i on!... Nosim ja itvoj ìg i wegov teret!... Pla}am va{e ra~une!... Ja samva{a `rtva... i va{a gre{ka!... Ali, ja nisam va{!... Nitvoj ni wegov!... Zapamti!... Ja sam onaj za koga ti nisi hteoda zna{ da postoji! Ja za tebe nisam postojao – i to je tvojanajve}a gre{ka. Tvoj najve}i greh, Stojane Vuji}u!

VUJI]: (Jedva izgovara)Ako moè{... ako o}e{...

PAVLOVI]: Ja nisam ni Bog ni pop, rekao sam ti! ...Sam se iskupquj!..(Za}uti)


... A ja }u ti dati {ansu... To mogu... i ho}u!(Vuji} ga gleda)Bi}e{ predsednik... Predsednik, Vuji}u!

VUJI]: (Zapawen)Kakav predsednik?

PAVLOVI]: Dobar... Dobar, Vuji}u! Takvi nam trebaju!

VUJI]: Ja to ne mogu... Ja to ne}u... Boqe me...

PAVLOVI]: Ho}e{! Ho}e{, Vuji}u! ... To ti je partijski zadatak...Nova du`nost!

Vuji} spu{ta glavu, utr~ava Pavle, Pavlovi}ev sin, nose}i de~iji balonu ruci.

PAVLE: (Pavlovi}u)Tata!... Vidi, vidi {ta imam!

PAVLOVI]: Pavle, {ta }e{ ti ovde?

PAVLE: Mama me dovela... Samo do ulaza... Vidi!

PAVLOVI]: A gde je ona?

PAVLE: Oti{la... Rekla mi da do|em kod tebe...

PAVLOVI]: Kud je oti{la?

PAVLE: Sa onim... Ne znam...

PAVLOVI]: (Steè pesnicu. Okre}e se od deteta)Jebem ti...!

PAVLE: (Gleda Vuji}a, gleda oca)A ti si se opet napio...(Uzima revolver sa poda)I opet si uzeo dedin pi{toq...(Povla~i se unazad)

PAVLOVI]: (Okre}e se ka detetu)Pavle!

Dete polako diè revolver ka ocu. Ni{ani... Vuji} se diè iz foteqe...Dete puca u oca... Pavlovi} posrne i pada na kolena...


VUJI]: (Priska~e Pavlovi}u. Pridr`ava ga da ne padne)Nikolice!... Nikolice!

PAVLOVI]: Pavle!

Dete ni{ani i puca u Vuji}a. Vuji} pada. Dete im okre}e le|a i puca usve!!!!

KRAJ


ORIGINAL FALSIFIKATA - rastko.rsrastko.rs/drama/ssd/ssd03/r_radovanovic.pdf · Radni sto, foteqe,...

Documents

Transcript of ORIGINAL FALSIFIKATA - rastko.rsrastko.rs/drama/ssd/ssd03/r_radovanovic.pdf · Radni sto, foteqe,...