Operating networks for Victim support services - RS networks for Victim support... · Operativne...

IzrazizahvalnostiSvetskabankaiMultidonatorskifondzapodrškusektorupravde(MDTF-JSS), u partnerstvu sa Victim Support Europe- VSE (Organizacija zapodršku žrtvama u Evropi), implementiraju brojne aktivnosti s ciljemjačanjauslugapodrškežrtvamauSrbiji.

Izveštaj su pripremili Aleksandra Ivanković (Victim Support Europe) iLeventAltan (VictimSupportEurope).Eksperti JérômeBertin i IsabelleSadowski, izFrancuskefederacijezapomoćžrtvama(INAVEM)iLeena-Kaisa Åberg,Organizacije za pomoć žrtvama u Finskoj (Victim SupportFinland,RIKU)obezbedilisuinformacijeozakonskojregulativiipraksiuanaliziranimzemljama.

GeorgiaHarley (stručnjak za reformupravosuđa i vođa tima) iMarinaMatić Bošković (ekspert za reformu pravosuđa) dali su dragocenesmerniceisavete.

SADRŽAJ

IZVRŠNIREZIME................................................................................................................11. UVOD.......................................................................................................................32. Istorijatrazvojaorganizacijazapodrškužrtvama....................................................6

1.1.RazvojRIKU-a–OrganizacijazapodrškužrtvamauFinskoj.................................71.2.RazvojfrancuskeFederacijeFranceVictimes.......................................................8

3. Zakonskiaranžmanizafunkcionisanjemreža........................................................114. Finansijeifinansiranje...........................................................................................13

4.1. Finska............................................................................................................154.2. Francuska......................................................................................................19

5. Organizacionaiupravljačkastruktura...................................................................235.1. Finska............................................................................................................25

Organizacioniokvir................................................................................................25

Regionalnoprisustvo.............................................................................................26ZaposleniRIKU-a....................................................................................................28

Volonteri................................................................................................................31

5.2. Francuska......................................................................................................32Bazačlanstva.........................................................................................................32

ZaposleniFranceVictimes-a..................................................................................34

Upravljačkiokvir....................................................................................................34

Volonteri................................................................................................................36

6. Evaluacijaimonitoring..........................................................................................376.1. Finska............................................................................................................376.2. Francuska......................................................................................................39

7. Pružanjeusluga......................................................................................................427.1. Finska............................................................................................................437.2. Francuska......................................................................................................48

8. Eksterniodnosi......................................................................................................538.1. Finska............................................................................................................548.2. Francuska......................................................................................................56

9. Zaključciipreporuke.............................................................................................589.1. Okvirzapružanjeuslugapodrškežrtvama...................................................589.2. Finansiranjeifinansijskaodgovornost..........................................................609.3. Pružanjeuslugaikontrolakvaliteta..............................................................629.4. Ljudskiresursi...............................................................................................639.5. Eksterniodnosi.............................................................................................64

Operativnemrežezauslugepodrškežrtvama

1

IZVRŠNIREZIME

Izveštajsefokusiranadvaprimera–finskiifrancuski,upogledunačinaorganizovanjasveobuhvatnihuslugažrtvamananivousvakezemlje.Obezemlje izabrane su na osnovu nalaza iz prethodnog istraživanjaobavljenog u okviruMDTF JSS, Analiza prava žrtava i usluga u Srbiji injihova usaglašenost sa Direktivom EU 2012/29/EU1. Ovo istraživanjepokazalojedauSrbijipostojiodređenainfrastrukturazapružanjeuslugapodrškežrtvama.Iakojevećinanjihfokusirananaodređenevrstežrtava,brojne su one koje su pokazale interesovanje da prošire delokrugaktivnosti.Istovremeno,državaSrbijajeiznelastavdabiželeladatamogde je to moguće koristi postojeće kapacitete radije nego da pravipotpuno nov sistem, što bi bio neefikasan i neinkluzivan pristup. IFrancuskaiFinskasuprimeripostojanjadugotrajnihidobroutemeljenihusluga podrške, što je u saglasnosti sa kriterijumima Direktive EU ožrtvama i korišćenja postojećih infrastruktura i organizacija ufunkcionisanjunacionalnogsistema.

UFinskoj,zemljisa5,5milionastanovnika,podrškužrtvamaobezbeđujeOrganizacija za podršku žrtvama Finske - Rikosuhripäivystys (VictimSupport Finland, RIKU). Organizacija raspolaže budžetom od skoro 4milionaEUR,zahvaljujućikomeima50zaposlenihipodržavaradvišeod400volontera.

RIKUnemastatuspravnog lica ion funkcionišekaoneformalnamrežašestkoordinacionihorganizacija,petorganizacijacivilnogdruštva(OCD)iFinskeluteranskecrkve.OCDučesniceustupajustatuspravnoglicaRIKU,kakobiobezbedilenjegovoposlovanje.Toznačidaukupno17različitihpravnih lica pružaju podršku kroz formalno zapošljavanje osoblja iobezbeđivanje administrativne podrške. Iako takva struktura možedelovatikomplikovano,pokazalosedaonadobrofunkcionišeuFinskoj.Važno je istaći da ovakva struktura znatno smanjuje administrativnetroškovesamogRIKU,budućidaadministrativneifinansijskeprocedure,na primer, obavljaju koordinacione organizacije. Može se, međutim,

1IzveštajsemoženaćinawebsajtuMDTFJSS,http://www.mdtfjss.org.rs/en/mdtf_activities/2016/-analysis-on-serbia-s-alignment-with-the-eu-directive-2012-29-#.WXctaoVOK3h


2

pretpostaviti, da se na ovaj način povećavaju troškovi koordinacionihorganizacija.

NajvećideobudžetaobezbeđujeMinistarstvopravde.Ovajbudžetse,zasada,direktnougovaraizmeđuMinistarstvapravdeiRIKU,iakoseplanirada se finansiranje učini kompetitivnim. Neki projekti su finansirani odstraneFinskog sistemadržavnogmonopolana igrena sreću, gdeRIKUučestvujenakompetitivnojosnovisaostalimprijavljenimprojektima.

RIKU ima upravljačku strukturu, koja obezbeđuje da njegovikoordinacioni partneri, kao i Ministarstvo pravde, budu zastupljeni iučestvujuuprocesuodlučivanja.

RIKU,usaradnjisakoordinacionimpartnerima,ioslanjajućiseuglavnomnavelikibrojobučenihvolontera,obezbeđujeuslugepodrškedirektnožrtvamanacelojteritorijiFinske.

Istovremeno, u Francuskoj, zemlji sa 66,8 miliona stanovnika, ukupanbudžetzapodrškužrtvamaprocenjujesena50milionaEUR,apodrškažrtvama pruža se posredstvom ukupno 130OCD. Sve oveOCD imajustatus zasebnih pravnih lica, zajedno pokrivaju kompletnu kopnenu iprekomorskuteritorijuFrancuske, iujedinjenesuukrovnuorganizacijuFédération France Victimes (Victims France, nekada poznatu kaoINAVEM),kojaje,takođe,zasebanpravnisubjekat.Celamrežazapošljava1300 ljudi,doksamaFranceVictimes,nadležnazapružanje limitiranogsetauslugaikoordinacijumreže,zapošljava20.

FinansiranjeFranceVictimes,kaoičlanovanjihovemreže,obezbeđujeseizraznihizvora.Većinugodišnjihsredstava(26milionaEUR)obezbeđujeMinistarstvopravdeposredstvomkompetitivnogfinansiranja.Preostalapotrebnasredstvadobijajuseizraznihdrugihresursarepubličkevlade,regionalnihilokalnihvlasti.

France Victimes ima razrađenu upravljačku strukturu, uključujućiGeneralnuskupštinu,OdbordirektoraiNaučnisavet,kojaomogućavadadelovanjemreže injenihčlanovabudeobavljenouskladusapravilimadobrogupravljanja,kaoiusaglasnostisaeksternomregulativomdržavei samoregulatornim instrumentima. Da bi postala i ostala članmreže,


3

svakaOCDjeobaveznadapotpišesaglasnostopoštovanjustriktnogsetapravila i očekivanja, kojim se standardizuje podrška žrtvama uFrancuskoj.

France Vicitmes direktno obezbeđuje samo nacionalnu sos-liniju, dokorganizaciječlanicepružajudrugevidoveuslugažrtvama.Poredtoga,onetakođe obezbeđuju obuku, uključujući besplatnu uvodnu obuku zaosobljeuorganizacijamačlanicama.

IRIKUiFranceVictimesrazvijajuiodržavajubliskusaradnjusadržavnimorganimavlasti,posebnosaMinistarstvompravde.Onitakođeradenauspostavljaju sinergija na nacionalnom, evropskom i međunarodnomnivou, kako bi obezbedili razmenu iskustava i uticali na evropske imeđunarodnepolitike.

1. UVOD

1. Obezbeđivanje podrške žrtvama krivičnih dela je neophodnokakobiseosiguralopoštovanjenjihovihosnovnihpravageneralno,aposebnopristupsistemukrivičnogpravosuđa.SobziromnavisokustopuviktimizacijeuEvropi,verovatnoćajedaćesvakiEvropljaninbarjednomuživotubitižrtvakriminala.

2. Pružanjepodrškežrtvamakrivičnihdelajeuskladusačlanom47Povelje EU o osnovnim pravima. Kriminal je posebno teško kršenjeosnovnihpravaistogakrivičnopravoikrivičnopravosuđetežedazaštitenajznačajnije aspekte individualnih osnovnih prava. Sudska praksaEvropskogsudazaljudskaprava(ECtHR)takođepodržavaovajpristup.Udveznačajneodlukekojesuseticaleseksualnognasilja,ECtHRjeizneostavdaje,kadasuupitanjusuštinskiaspektiljudskihprava,neophodnaefektivna primerena kazna i da se onamože postići samo odredbamakrivičnogzakona.Kaznapredviđenakrivičnimzakonom,međutim,biće–barnadužirok–kredibilnasamouzpomoćefikasnogpolicijskogaparata


4

i ako državni organi vlasti pokažu odlučnost da sprovode zakonskeodredbe.Paralelnostim,žrtvetrebadadobijudelotvornupodršku.2

3. Zadovoljavanje potreba žrtava pre, tokom i nakon krivičnogpostupka može znatno da ublaži negativne posledice viktimizacije.Možetakođeidasprečipogoršanjestanjausledlošegtretmanatokomprocesa.Akožrtvedobijuodgovarajućupodrškuizaštitu,onećesebržeoporavitikakofizičkitakoiemocionalnoodposledicakriminalnihradnji.3

4. Organizacije za podršku žrtvama obavljaju važnu društvenufunkciju. Istraživanja pokazuju da su žrtve koje su bile u kontaktu sauslugamapodrškemanjepogođeneposledicamakriminalneradnje.4

5. UokviruSporazumaostabilizacijiipridruživanjusaEvropskomUnijom,Srbijajepreuzelaobavezudauspostavisistemsveobuhvatnih,opštih usluga, koje će omogućiti podršku svim žrtvama svih vrstakrivičnih dela, bez obzira gde se u Srbiji nalaze, u saglasnosti saDirektivom2012/29/EU.NatajnačinjeMDTFJSSušaoupartnerstvosaVladomSrbijesjednestrane,isaVictimSupportEuropesdruge,kakobipodržala i olakšala proces uspostavljanja takve sveobuhvatne mrežeuslugapodrškežrtvamauSrbiji.

6. Kao prvi korak u tom procesu, u 2016, MDTF JSS je načinilaizveštaj “Analiza prava žrtava i usluga podrške u Srbiji i njihovausaglašenostsaDirektivom2012/29/EU5.”Uizveštajusuidentifikovanačetiriosnovnaokvirazapružanjepodrškežrtvama:1)Zasebna,odstranedržavefinansiranaorganizacijacivilnogdruštva(OCD),kojaobezbeđuje

2ECtHR,XiYvs.Holandije,br.8978/80,26.mart1985,stav27;M.C.vs.Bugarske,br.39272/98,4.decembar2003,stav150;takođeValiulienėvs.Litvanije,br.33234/07,26.mart2013,stav75,uskladusaAgencijomzaosnovnapravaEU,ŽrtvekriminalauEU:dometikarakterpodrškežrtvama,2014,dostupnona:http://fra.europa.eu/en/publication/2014/victims-crime-eu-extent-and-nature-support-victims3Procenaučinka4Iakojeuzorakciljnegrupebiomali,autorismatrajudastepenkonzistentnostiurezultatimasugerišedasepozitivanučinakuslugapodrškežrtvamamožepokazatikaostatističkiznačajanusveobuhvatnimanalizama.Maguire,MiC.Corbett(1987).Posledicezločinairadsistemazazapodrškužrtvama.Gower:Oxford,str.169-170,uskladusaizveštajem.5Ceotekstizveštajamožesenaćiovde:http://documents.worldbank.org/curated/en/141201473857309462/pdf/108242-V1-WP-P121377-PUBLIC-ABSTRACT-SENT-VictimSupportServices.pdf


5

usluge podrške za sve vrste žrtava krivičnih dela; 2) zasebna državnaslužbazapodrškužrtvama(pravnisubjekatposebi iliorganizacijakojapruža druge usluge); 3)mreža OCD koju koordinira zasebno telo kojedobija državna sredstva; 4)mrežaOCD koju koordiniraUpravni odborkogafinansiradržava.Uizveštajusetakođesugerišeda, imajućiuviduspecifičnusituacijuuSrbiji, francuskimodelpodrškežrtvamabimogaobitinajprimenljiviji.Daljesekažeda‘udruženjeorganizacijatrebadaseokupipod jednimtelom–možetobitiNVO,nezavisnotelo ilidržavnaagencija. To bi omogućilo mreži da uspostavi sopstveni nacionalniidentitet (posebnovažnozapovećanjeobuhvata),dabudeu snažnompartnerstvu sa vladom, da omogući konzistentnost i koordinaciju nanacionalnom nivou i obezbedi da se standardi primenjuju na celojteritoriji.’

7. Kao drugi korak u procesu, mapirane su postojeće uslugepodrškežrtvamauSrbiji.Izveštaj“PregledpostojećihuslugapodrškeuSrbiji”6, koji je objavljen u 2017, pokazuje da iako je broj vladinih inevladinigorganizacijakojepružajuuslugepodrškeuSrbiji izjednačen,OCDobezbeđujuširirasponsveobuhvatnijihusluga,širemspektružrtava.Upripremiizveštajakonsultovanesuivladiniinevladininosiociinteresa,iuizveštajusesugerišedabinajboljirezultatiupružanjuuslugapodrškežrtvama u Srbiji bili postignuti uspostavljanjem mreže za podrškužrtvama.

8. Ovaj izveštaj fokusiran je na način na koji funkcionišu dveevropskemreže zapodrškužrtvama.Dvaprimera, Finska i Francuska,izabrana su na osnovu prethodne analize i istraživanja, kaonajrelevantnija za srpski kontekst.7. Dve mreže posmatrane su saaspekata svoje istorije, finansija i upravljanja, zahteva za evaluaciju imonitoring, pružanja usluga i eksternih relacija. Konačno, izveštaj

6Ceotekstizveštajamožesenaćiovde:http://www.mdtfjss.org.rs/en/mdtf_activities/2017/victims-access-to-support-services-in-serbia#.WXc4X4VOK3g7IzborzemaljabaziranjenaistraživanjuobavljenomzaizveštajoAnalizipravažrtavaiuslugapodrškeuSrbijiiusklađenostisaDirektivom2012/29/EU,imajućiuvidupravnonasleđeipotrebudasekoriste,unajvećojmogućojmeri,postojećiresursiIiskustvauovojoblasti.


6

predlažesetzaključakaipreporuka,kojiproizlazeizistraživanjaitekstasamogizveštaja.

2. Istorijatrazvojaorganizacijazapodrškužrtvama

9. Razvoj prava žrtava i politika u Evropi iUSA započeo je svojusporuevolucijupedesetih i šezdesetihgodina,auzeo jemahatokomsedamdesetih i osamdesetih. Na promenu su uticali brojni faktori:uvođenje sistema za kompenzaciju žrtava, razvoj viktimologije, velikiporast zločina i značaja sistema krivičnog pravosuđa, jačanje ženskogpokreta–posebnofokusiranognaseksualnezločineinasiljeuporodici,kaoiporastaktivizmasamihžrtava.

10. U Velikoj Britaniji, ideja da bi država trebalo da obezbeđujefinansijske naknade žrtvama zločina došla je najpre od reformatoraengleskekaznenepolitikeMargeryFrypedesetihgodina.PrimenjenojeprvonaNovomZelandu1963,auskorojezakondonetiuVelikojBritaniji.Prviprogramikompenzacijabilisusocijalniprogramikojisuobezbeđivalinaknadežrtvamabezsredstava8.

11. U SAD, visoka stopa kriminaliteta dovela je 1966. godine doformiranjaKomisijeprikabinetuPredsednikazasprovođenjezakonaivršenjesudskefunkcije,koja jeobavilaprveanketeoviktimizacijinanacionalnomnivou.Istraživanjasupokazaladasustopeviktimizacijebilemnogovišenegoštosu tozvaničnipodacipokazivali ida jevelikibrojneprijavljenih žrtava tako postupio zbog nepoverenja u pravosudnisistem9.Svevišesaznanja idostupnostpodatakanesumnjivosudonelinapredakuovojoblastisobestraneAtlantika.

12. Otprilike u isto vreme, unapređena su prava žrtava nameđunarodnomnivou;posebnosemislinaDeklaracijuUNoosnovnimpravnimprincipimazažrtvekrivičnihdelaizloupotrebemoći,usvojenu1985.UskorozatimusledilajePreporukaSavetaEvropeR(85)opoložaju

8https://www.ncjrs.gov/ovc_archives/ncvrw/2005/pdf/historyofcrime.pdf9https://www.ncjrs.gov/ovc_archives/ncvrw/2005/pg4c.html


7

žrtavauokvirukrivičnogpravaikrivičnogpostupka,10uzdaljuzaštitukojaseuspostavljalakrozevolucijuzakonao ljudskimpravima,a joškasnijepropisimaEUopravimažrtava.

13. Uzvišeznanja,pritiska iočekivanja,počelo jeosnivanjenovihorganizacija, posebno fokusiranih na podršku žrtvama krivičnih dela.Čestozapočinjućikaoorganizacijefokusiranenaženskapitanja,kojesuosnivalipolicijaizaposlenizaduženizapraćenjelicauslovnopuštenihnaslobodu,ilisamežrtve,svakazemljaimasvojposebanistorijatpodrškežrtvamazasnovannakulturnimnormama,pravnomsistemuipostojećimNVO.

14. UEvropi,nekeodnajstarijihorganizacijazapodrškužrtvamakaošto su Weisser Ring German i Victim Support England and Walesosnovane su sredinom sedamdesetih kao rezultat rastuće svesti oproblemu i nezadovoljstva tretmanom žrtava. France Victimes jeosnovan osamdesetih, a finski RIKU nešto kasnije, početkomdevedesetih.Tokomsledećihdecenija,obeorganizacijesurazvilesvojumrežu ili uniju organizacija za podršku, koje sumeđu najuspešnijim uEvropidanas.

1.1.RazvojRIKU-a–OrganizacijazapodrškužrtvamauFinskoj

15. Dopočetkadevedesetih,pokretzapodrškužrtvamadoživeojesnažan zamah u Finskoj. Neke usluge su već postojale, posebno krozorganizacije koje su već radile sa žrtvama krivičnih dela, a naročito saodređenimspecifičnimgrupamažrtava,naprimerženama.Sobziromdajeorganizacijazaopštupodrškužrtvamaosnovanakrajemosamdesetihu Švedskoj, ona je poslužila kao model za osnivanje Organizacije zapodrškužrtvamauFinskoj-Rikosuhripäivystys(RIKU).

16. Brojneorganizacijecivilnogdruštva(OCD)bilesuuključenesuuprocesuspostavljanjaRIKU-a.Iakojepokretupočetkubioprevashodnofokusirannaproblemporodičnognasilja,Savetzarodnuravnopravnost

10https://polis.osce.org/node/4651


8

Finskejetakođeimaoaktivnuuloguurazvojuokvira.Poredtoga,iFinskaluteranska crkva je učestvovala u početnim diskusijama. Do 1995,međutim,dogovoreno jedaće seRIKU fokusiratinapružanjepodrškesvim žrtvama, što jeodvratilo Savet za rodnu ravnopravnostoddaljegučešća. Tako se dogodilo da su RIKU zvanično osnovale šest OCD iLuteranska crkva. Sve izuzev jedne OCD i dalje deluju kao partneri uimplementaciji11.

17. RIKUjeorganizovankaomrežapartnerskihorganizacija.IakojepriznataiprepoznatakaobrenduFinskojiobezbeđujevažneusluge,ovaorganizacijanijezasebnopravnolice.PartneriuimplementacijidogovorilisusedaćeseokoordinacijiRIKUmrežediskutovatisvakihpetgodina,sciljem da koordinaciju prebacuju s jednog partnera na drugog nakonizvesnog vremena, bez fiksiranog rasporeda. Tako je tokom prvih 12godinasvogpostojanjaRIKUbiokoordiniranodstranefinskogCrvenogkrstaifunkcionisaouokvirunjihovogpravnoglica,nakončegajesedamgodina postojao u okviru Finske federacije „Settlement Houses“.Konačno,od2014,delujeuokviruFinskeasocijacijezamentalnozdravlje.

1.2.RazvojfrancuskeFederacijeFranceVictimes

18. RazvojpokretapodrškežrtvamauFrancuskojzapočeojeneštoranije.Naime,većdokraja1970.razvilasesvestotomedažrtvekrivičnihdelatrebadadobijunekividkompennzacije.

19. Ipak, pristup koji bi obezbedio podršku žrtvama i stvorio odpodrškežrtvamapolitikuposebinijedobiosnažnijizamahdopočetkaosamdesetih.Tojevremekadasuvlastishvatiledajekomplementaranodgovordržavenatopitanjeključankakobisepotrebežrtavakrivičnihdelauzeleuobzirkolikogodjetomoguće.

11NVOpartnerisuFederacijadomovazamajkeidecuiprihvatiliša(Ensi–jaturvakotienliitto),MannerheimLiga za zaštitu dece (Mannerheimin Lastensuojeluliitto), Finska asocijacija za mentalno zdravlje (SuomenMielenterveysseura), Crveni krst Finske (Suomen Punainen Risti) i Finska federacija “Settlement Houses”(SuomenSetlementtiliitto).SamojeFeminističkaasocijacijaUnioniistupilaizprvobitnekoordinacije.


9

20. Uovakvomkontekstuje1981,RobertBadinter,Ministarpravde,osnovao komisiju za pitanja podrške žrtvama i imenovao profesoraPaulaMilliezada rukovodi njenim radom. Izveštaj komisije je podnet1982.Tuje,izmeđuostalog,datpredlogdasepodržistvaranjemrežezapodršku žrtvama. Osnovna ideja je bila da podrška žrtvama budedostupna, prisutna i pristupačna. Takva pomoć nije trebalo da liči naistraguilidanabilokojinačinbudeobavezujuća,većopštaiotvorenazasvežrtve,bezdiskriminacijeilirazlikeupristupuitretmanu.

21. Sciljemdaserealizujuovipredlozi,1982.Ministarstvopravdejeosnovalokancelariju zazaštitužrtava iprevenciju.Kancelarija idanaspostojipodimenomLebureaude l'aideauxvictimesetde lapolitiqueassociative(Kancelarijazapodrškužrtvamaipovezanepolitike,BAVPA).OnajepripojenaServicedel'accèsaudroitetàlajusticeetdel'aideauxvictimes(Službazapristuppravdiizakonuipodrškužrtvama,SADJAV).Kancelarija danas ima misiju da proučava, koordinira i promoviše, usaradnji sadrugimadministrativnimtelima, reforme iakcijekoje trebapreduzetiuoblastizaštitežrtava.Dvaznačajnazadatkakojasuidaljeunadležnosti kancelarije su rad na daljem poboljšanju instrumenatakompenzacijeiobezbeđenjeučešćažrtavausudskimpostupcimasjednestrane,ipodržavanjerazvojaorganizacijazapodrškužrtvamasdruge.

22. Nakon pionirskog rada Ministarstva pravde, prve OCD zapružanje podrške žrtvama osnovane su u oktobru 1982. u Rouenu,ColmaruiLionu.

23. U 1983, Ministarstvo pravde je utvrdilo budžetsku linijurezervisanu za podršku ovoj inicijativi. Tokom godina, organizacije zapodrškužrtvamaosnovanesuusvimadministrativnimjedinicamakakonakopnenojtakoiprekomorskojteritorijiFrancuske.

24. The Institut National d’Aide aux Victimes et de Médiation(Nacionalniisntitutzapodrškužrtvamaimedijaciju,INAVEM)osnovanjekaonacionalnaorganizacija1986,prilikomprvogsusretaoko15većpostojećihorganizacijazapodrškužrtvama.Njenciljbiojedaobezbedifunkcionisanje i koordinacijunacionalnemrežeorganizacija zapodršku


10

žrtvama.U2004,INAVEMpostajefederacijasvojihpridruženihčlanica,sa130članicaširomčitaveteritorijepodkontrolomRepublikeFrancuske.

Slika1–FranceVictimes(INAVEM)mreža

25. U2016,INAVEMjepromenioimeiuzeonoviidentitet.SadasezoveFranceVictimes,telokojeslediisteciljevekaoINAVEM,alitakođepredstavlja usluge koje njene članice pružaju žrtvama. Novi konceptorganizacije znači da je France Victimes profesionalnamreža za opštupodrškužrtvama,alitakođeisvojimpartnerima.

26. Trenutno France Victimes mreža okuplja 130 organizacija zapodrškue žrtvama na čitavoj teritoriji kopnene i prekomorskeFrancuske.


11

3. Zakonskiaranžmanizafunkcionisanjemreža

27. Kaoštojenapredrečeno,RIKUnijezasebnopravnolice12.Stogamoradadelujeuokvirunacionalnekoordinacioneorganizacije,koja,naneki način, ustupa svoj status pravnog lica RIKU, kako bi omogućilanjegovofunkcionisanje.Naprimer,zasvasredstvaseformalnoapliciraiizveštavau imeRIKU-a,odstranetrenutnognacionalnogkoordinatora.Toje,od2014,Finskaasocijacijazamentalnozdravlje.

28. RIKU je osnovan Sporazumom između šest partnera zaimplementaciju.OvajSporazumoimenovanjunacionalnogkoordinatorasadržanjeuaneksusporazumaionseperiodičnorevidira.Sporazumsuodobriliovlašćenipredstavnicisvihpartnerazaimplementaciju,uskladusanjihovimstatutimaipropisima.AmandmanenaSporazumpripremiojeSekretarijatRIKU-a,aodobrioOdborRIKU-apreslanjapotpisnicima.

29. NepostojeposebnipropisikojibiregulisalipodrškužrtvamauFinskoj.Zakonokrivičnompostupku(Esitutkintalaki805/2011;poglavlje4, stav 10) jedini sadrži referencu o uslugama žrtvama, obavezujućipolicijudauputižrtvunauslugepodrškeuodređenimsituacijama.

30. Generalno,OCDuFinskojregulisanesuZakonomoudruživanju(Yhdistyslaki 503/1989), što je primenljivo na Finsku asocijaciju zamentalno zdravlje,uokvirukojeRIKU trenutnodeluje. Jediniod šestpartneraRIKU-akojinedelujeuokviruovogzakonajeFinskaluteranskacrkva,zakojuvažeposebanzakon,Zakonocrkvi(Kirkkolaki1054/1993).

31. FinskavladanijeninakojinačinbilauključenauosnivanjeRIKU-a,kojiostajestrogoukorenjenupokretcivilnogdruštva.Uprkostome,RIKUjerazviosnažnopartnerstvosavladom,apredstavnikMinistarstvapravdečlanjeOdboraRIKU-a.

32. Za razlikuodRIKU-a, FranceVictimes jeosnovanakaopravnoliceodsamogpočetka.OnajeosnovanauskladusfrancuskimZakonom

12Ovasituacijaukojojprominentnaorganizacijaposlujedecenijamanemajućistatuspravnoglica,bezsumnjeje jedinstvena ina to trebagledatikaona izuzetak.To,međutim,pokazujedasuza funkcionisanjemrežemanjevažniadministrativniizakonskiokvirikadajemogućepružitiuslugeuokvirunekihpostojećihstruktura.


12

o pravu na udruživanje iz 1901. Svaka organizacija, članica FranceVictimes-ajejednakoosnovanauskladusaovimzakonom.

33. France Victimes ima sopstveni statut koji su usvojili njeničlanovi,ikojipropisujeprincipenjenogfunkcionisanja.Statutsemožepromeniti jedino uz odobrenje Generalne skupštine, a na predlogUpravnogodboraorganizacijeilijednepetinenjenihčlanovaiglasovimanajmanjedvetrećineprisutnihilinjihovihzastupnika.

34. Takođe,zarazlikuodRIKU-a,narazvojFranceVictimes-asnažnosuuticalezvaničnepolitikekrivičnogpravosuđa,kojesubileizgrađenena snažnom partnerstvu sa civilnim društvom. Mnoge zakonskeinicijative,odsedamdesetihgodinauticalesunaorganizacijuidelovanjeFRANCEVICTIMES-a, i danaspodrška žrtvamaostajeprioritetdržavnihpolitikauFrancuskoj.

35. Natajnačin,1999.vladajenaručilaizveštajopodršcižrtvamakoji je rezultirao u više od stotinu preporuka i predloga u pravcupoboljšanja podrške žrtvama, tretmana žalbi, informacija za žrtve injihove pratioce13. Kao rezultat ovog izveštaja, vlada je formulisalameđuministarski plan saradnje s državnim službama, lokalnimzajednicamaiOCDupravcupoboljšanjasituacijeukojojsenalazežrtve.

36. U2000.ovainicijativarezultiralajeZakonombr.2000-516od15.juna2000,kojiobezbeđujezaštituprezumpcijenevinostiipravažrtava.Ovajzakonjevodećidokumentopravimažrtava.Onregulišeorganizacijeza podršku žrtvama. On takođe uvodi Član 41 (7) Zakona o krivičnompostupku,kojipredviđadajavnitužilacmožedaseobratiorganizacijizapodrškužrtvama,kojajeušlauaranžmansaapelacionimsudom,kakobiobezbediodažrtvadobijeadekvatnupodršku.

13Marie-NoëlleLienemann,Pourunenouvellepolitiquepubliqued'aideauxvictimes(Kanovojjavnojpoliticipodrške žrtvama), podneto Lionelu Jospinu, premijeru, 26. marta 1999, dostupno na:http://www.ladocumentationfrancaise.fr/rapports-publics/994000991/index.shtml


13

Slika2–Delovanjemrežezapodrškužrtvama

4. Finansijeifinansiranje

37. Kao što je analizirano u zasebnom izveštaju koji je pripremioMDTFJSS,finansiranjeuslugapodrškežrtvamamožeseobezbeditikrozbrojnefinansijsketokove14.Nekasredstvamoguseobezbeditiizopštegdržavnog budžeta, dok se takođe mogu koristiti posebna sredstvarezervisana i namenjena uslugama podrške žrtvama, i to uvođenjemnovih šema finansiranja ili preusmeravanjem postojećih za podrškužrtvama.UFinskoj,većinaovihsredstavajeoduvekdolazilaodDržavnogmonopolanahazardneiigrenasreću,izvorprihodakojiobezbeđujevišeodmilijardu evra godišnje vraća se društvu kroz finansiranje različitihdruštvenih projekata. Francuska, s druge strane, održava jedan dobrorazrađenivelikodušansistemkompenzacijažrtvama,kojesefinansirajuizporezanaugovoreoosiguranjuimovine.

14Izveštajo“Obezbeđenjusredstavazauslugepodrškežrtvama”opisujekakorazličitisistemi,uključujućifrancuskiifinski,obezbeđujufinansiranjepodrškežrtvama.KompletanizveštajdostupanjenawebsajtuMDTFJSS-a.

Francevictimes

• Osnivanjepoduticajemvladinihpolitika

• Pravnolice• Striktanzvaničnistatut• Vladanijeuključenauupravljačkustrukturu

• Zakonskaosnovazaučešćeupostupcima

RIKU,Finland

• Vladanijeučestvovalauosnivanju

• Nemastatuspravnoglica• Fleksibilnastruktura,nijeregulisanazakonom

• Učešćevladeuupravljačkojstrukturi


14

38. Kao što se iz izveštaja vidi, dokle god sistem finansiranjaobezbeđuje sigurna i dovoljna sredstva za pružanje usluga podrškežrtvama, pitanje je političkog prioriteta i društvenog konsenzusa daodlučikojićepristupizabrati.Svakipristup,međutim,moradaosigurausaglašenost sa zahtevima Direktive o pravima žrtava da „omogućižrtvama,uskladusanjihovimpotrebama,pristuppoverljivimuslugamapodrške, besplatno, postupajući u interesu žrtava pre, tokom iodgovarajućevremenakonokončanjakrivičnogpostupka.“

39. Obezemlje,iFinskaiFrancuska,izdvajajuznatanbudžetzasvojemreže, ili putem direktnih pregovora kao što je slučaj u Finskoj iliprimenomkompetitivnogsistemauFrancuskoj.Pravilojedasedodatnasredstva pribavljaju kroz projekte. Treba, međutim, istaći da bifinansiranje ključnih usluga podrške žrtvama kroz projekte moglo bitirizično, budući dapružaoci uslugapodrškemoraju računati na sigurneizvore finansiranja. Imajući u vidu potrebu da se obezbeditransparentnostikonkurentnostkadauslugepodrškežrtvamanepružadržava, treba osigurati da eksterni pružaoci usluga budu stabilni ipouzdanikakobipružaliuslugenakonzistentaniorganizovannačin.

40. Imajućiuvidurazlikeubrojustanovnika, troškovipercapitasuveomaslični.Naime,uFrancuskojse50milionaEURizdvajazaukupnupopulacijuod66,81miliona,auFinskojdo4milionaEURzapopulacijuod 5,5 miliona. Prosečni budžet per capita u Francuskoj je značiaproksimativno 0,75 EUR, a u Finskoj 0,73 EUR. Da bi se utvrdioodgovarajući budžet za podršku žrtvama u Srbiji, trebalo bi pripremitizasebnuprocenuuticaja.


15

Slika3–FinansiranjeuslugapodrškežrtvamauFrancuskojiFinskoj

4.1. Finska

41. RIKUima50stalnozaposlenih,angažujevišeod400volonterairaspolažebudžetomodskoro4milionaEURna5,5milionastanovnika.Budući da nikada nije imao status pravnog lica, nije bilo troškova zaosnivanje organizacije. Međutim, registracija imena, neophodna zaobezbeđivanjebrendaRIKU,iziskivalajeodređenetroškove.InformacijeizvremenakadajeRIKUosnovannisudostupne,alidanasbitajtrošakiznosioizmeđu225i275EUR.

42. Za1994,koja jebilaprvagodinadelovanjaRIKU-a,budžetod182.000FIM(finskamarka)danasbiodgovaraoiznosuodoko30.500EUR15. 82.000 FIM (aproksimativno 13.700 EUR) prikupljeno je krozkampanjekojesusponzorisaliTVprogrami,dokjepreostalih100.000FIM(16.800EUR)obezbediloMinistarstvounutrašnjihposlova.Većsledećegodine,sredstvasuznatnopovećanakadajefinskoUdruženjeslotmašina15Finskamarkaprocenjenajena5.94573premaevru.

Francuska

• Godišnjibudžet:50milionaEUR

• Trošakpercapita:0,75 EUR• OsnovnasredstvaizMinistarstvapravde

• Članarine• Sredstvazakompenzaciježrtavaizosiguranja

• Projekti (izdrugihizvora)• Ukupantrošak

Finska

• Godišnjibudžet:4milionaEUR

• Trošakpercapita:0,73 EUR• Do 2016:finansiranjeiz dobitiodhazardnihigara

• Od 2016:grantodMinistarstvapravde

• Projekti (prihodiodhazardnihigaraidrugihizvora)


16

preuzelofinansiranjeRIKU-agrantomod670.000FIM(113.000EUR),štoje pripojeno dodatnim sredstvima iz Ministarstva pravde u iznosu od150.000FIM(25.200EUR).Trendporastabudžetaseodtadaodržava,aznatno povećanje budžeta je obezbeđeno 2017, kada je državnofinansiranjeRIKU-a,krozMinistarstvopravdedoseglo3,7milionaEUR.Osimtoga, skoro500.000EUR jegenerisanozaprojektno finansiranje,uglavnom od finskog Udruženja slot mašina 16. Na lokalnom nivou,dodatnasumaodukupno80.000EURjedošlaizopštinakaopodrškazaradRIKU-analokalnomnivou.

Slika4–KretanjebudžetazapodrškužrtvamauFinskoj

43. Da bi obezbedio sadašnji nivo usluga, RIKU-u je potrebnonajmanje 4 miliona evra za osnovne usluge u Finskoj, koja ima 5,5milionastanovnika.RIKU,međutim,prepoznajedaimamnogožrtavadokojih nije dosegla ova organizacija. Pored toga, projektno finansiranjetrebadapodrži razvojnovihusluga.Poovojproceni, znatandeoposlatrebadaobaveprofesionalnoobučenivolonteri.

16VišedetaljaotomekakosegenerišeikoristiprihododfinskogUdruženjaslotmašina,MDTFJSSjedao2017.uzasebnomizveštajuofinansiranjuorganizacijazapodrškužrtvama.

€0

€500,000

€1,000,000

€1,500,000

€2,000,000

€2,500,000

€3,000,000

€3,500,000

€4,000,000

€4,500,000

1994 1995 2014 2015 2016 2017

Budžetzapodrškužrtvama


17

44. Troškove upravljanja RIKU-a je teško proceniti zato što nisujasno odvojeni u budžetu. Rad centrale jasno je fokusiran, više negoregioni,naupravljanjemrežom.RIKUprocenjujedaseoko50%ukupnihtroškovacentraleodnosenaupravljanjemrežom.Trebaipakrazumetidase centrala ne bavi direktno podrškom žrtvama i da je to veomamalisekretarijat,kojimoradaobezbedidaregionalnekancelarijedobijusvupodrškukojaimjepotrebna.Onsebavipitanjimaupravljanja,izradomsmernica i instrukcijaregionima,obezbeđenjemkomunikacijezačitavumrežuiizradommaterijalazaobuku17.Treba,međutim,imatiuvidudaje i ovaj rad, iako indirektno, usmeren na podršku žrtvama. Rad sažrtvamanebibiomogućbezoperativnestrukturekojadobrofunkcionišeiresursazapromovisanjeusluga.

45. Praktično,radRIKU-aseodvijausedamregionaisvakiregionalniogranakRIKU-aimasopstvenibudžet.SobziromdaRIKUnemastatuspravnoglicaposebi,organizacionastrukturapartnerazaimplementacijuse koristi za to da obezbedi rad RIKU-a. Budući da partneri zaimplementaciju imaju svoje regionalne članove u sedam regiona,različitimorganizacijamakojetrebadakoordinirajuaktivnostiusvakomodregionadodeljujuserazličitidelovibudžeta.NacionalnofinansiranjeRIKU-asetransferišenaregioneuskladusatakozvanimsporazumimaotransferusredstava,kojiregulišukorišćenjeovihsredstavaiizveštavanjeonjima.

46. PreliminarnuodlukuoodobrenimsredstvimazaregionedonosiizvršnidirektorRIKU-a iodobrava jeOdbor. Regionipripremaju svojebudžeteuskladusainstrukcijamaizcentraleidiskusijemenadžmenttimakoji čine izvršni direktor, direktor za razvoj i 7 regionalnih direktora.Regionimogupredstavitinovetroškoveuskladusasvojimpotrebamaitesugestijezatimprocenjujeizvršnidirektor,kojijenadležanzapripremunacionalnogbudžetazaRIKU.BudžetRIKU-aseprezentujeOdborutakoštojepodeljenna8glavnihstavki:centralai7regiona.

17BudućidaRIKUnemaobavezudaevidentiravremeprovedenonarazličitimzadacima,teškojedatitačnuprocenukonkretnihtroškova.


18

Slika5–AlokacijabudžetapobrojustanovnikaiporegionimauFinskoj

47. Bazični rad RIKU-a – umrežavanje i usluge podrške žrtvama –finansiradržava.Takvajesituacijaod2017.BudućidaRIKUnemasvoječlanove, nema ni članarine. Partneri za implementaciju ne plaćajudoprinosezaRIKU.

48. FinansijskastrukturaRIKU-asetokomvremenamenjala.Nekih20 godina najveći finansijer je bilo finsko Udruženje slot mašina.Ministarstvopravdejebiodrugivelikifinansijerskoroistotolikodugo,alismanjimsredstvima.

49. Od 2016, finska država je, posredstvom Ministarstva pravdepreuzelaprimarnuodgovornostzafinansiranjeRIKU-a.SmatralisudajetobilopotrebnobudućidaseobavezeizDirektiveEUožrtvamaodnosedirektnonadržave.

50. Sadašnje finansiranje deluje veoma stabilno. Država seobavezalanafinansiranjeopštihuslugapodrškežrtvamabudućidajeto

0

500

1,000

1,500

2,000

2,500

3,000

3,500

0

500,000

1,000,000

1,500,000

2,000,000

2,500,000

2014 2015 2016 BROJSTANOVNIKA BROJŽRTAVA


19

zahtev Direktive o pravima žrtava. Političke promene, međutim, ilikonkurencijaupružanjuuslugamožedapromenisituaciju.MinistarstvopravdetakođerazmatradalidaklasifikujeaktivnostiRIKU-apodPravilao uslugama od opšteg ekonomskog interesa.18 Ovim bi se osiguralofinansiranje zamaksimum 10 godina, ali bi takođe zahtevalo primenukonkurentnogprocesa.TodosadanijebioslučajbudućidaRIKUugovarafinansiranjedirektnosaMinistarstvompravdeiimasvogpredstavnikaunjihovomOdboru.

51. Finansijska struktura RIKU-a je regulisana zakonima,instrukcijama finansijera, RIKU-ovim sopstvenim finansijskimpropisima,kaoipropisimairegulativomrazličitihkoordinacionihNVO.Troškove na regionalnom nivou odobravaju regionalni direktori, kojimoraju da o troškovima izveštavaju centralu/izvršnog direktora.Regionalna koordinaciona organizacija je nadležna za kontrolu naregionalnomnivou.Nanacionalnomnivou i u centrali, Izvršni direktorodobrava troškove, a nacionalna koordinaciona organizacija obavljakontrole.OdborRIKU-aodobravaukupnegodišnjetroškoveRIKU-a,iakoje formalno odgovoran Odbor Finske asocijacije za mentalno zdravlje(nacionalnakoordinacionaorganizacija).

52. Postoji godišnja finansijska revizija, koja se obavlja nanacionalnom,regionalnomilokalnomnivou.Sistemirevizijeregulisanisufinskimzakonima.Pozakonu,revizorimorajubitinezavisni.Orevizijise izveštavaju finansijeri, koji dodatno imaju različite sisteme kontrolefinansijaiobaveznerevizije.

4.2. Francuska

53. FranceVictimes,kaopravnolice,zapošljavaukupno20osoba.12 zaposlenih su zaduženi za upravljanje različitim aspektimamreže i

18Uslugeodopštegekonomskoginteresa(SGEI)suekonomskeaktivnostikojeorganijavneupraveprepoznajukaoaktivnostiodposebnogznačajazagrađane,akojenebibileobavljene(ilibibileobavljenepoddrugačijimuslovima)danemajavneintervencije.NanjihseprimenjujupravilaEUokonkurentnostiislobodnomtržištu,kakobiseizbeglodapomoćdržavenapravidistorzijukonkurencije;http://ec.europa.eu/competition/state_aid/overview/public_services_en.html


20

eksterneodnose, doknjih 8pružauslugeposredstvomnacionalne soslinije.

Slika6–OrganigramFranceVictimes-a

54. UFrancuskojosnivanjeudruženjaneiziskujenikakvetroškove.Dovoljnajesamačinjenicadajenadležnimorganimapriloženstatut.Dabibiliustanjudapružausluge,udruženjimasu,naravno,potrebniresursi.PrvibudžetuFrancuskojsaposebnoalociranimsredstvimazapodrškužrtvama191982, iznosio je1milionFFR (štobidanasbilooko150.000EUR20).

19Francuskajeimalablizu60milionastanovnika1982.20Vrednostfrancuskogfrankabilajefiksiranana1evro=6.55957francuskihfranaka


21

Slika7–BudžetzapodrškužrtvamauFrancuskojtokomgodina

55. U2017,Ministarstvopravdejeodvojilooko26milionaEURzapodršku žrtvama.Ovaj iznos se distribuira lokalno za usluge podrškežrtvama posredstvom apelacionih sudova, što je opisano detaljnije udaljem tekstu. Danas se procenjuje da je za 130 organizacija kojezapošljavaju1.300profesionalaca,koristeusluge1/3volonteraipružajuuslugepodrškeza300.000žrtavagodišnje,potrebnoukupno50milionaEUR da bi obezbedile svoje usluge. Budžet donosi svaka organizacijačlanica, i na osnovu te procene Ministarstvo pravde utvrđuje iznosegranta. Finansiranje koje obezbeđuje Ministarstvo pravde za lokalneorganizacije obavlja se putem apelacionih sudova21, a pre donošenjaodluke o finansiranju obavlja se ‘dialog rukovodstva’. Iznos dodeljenihsredstavazavisićeodukupnesumenamenjenezapodrškužrtvama,kojaseutvrđujekrozdržavnibudžet.

56. Da bi se prevazišao jaz, organizacije imaju pristup različitimizvorimafinansiranja,uključujući:

21VidetiizveštajMDTFJSS-a:Obezbeđenjesredstavazauslugepodrškežrtvama.

€0

€2,000,000

€4,000,000

€6,000,000

€8,000,000

€10,000,000

€12,000,000

€14,000,000

1982 1997 2007 2017

Budžetzapodrškužrtvama


22

- druge linije državnog budžeta, kao što sumeđuministarskasredstvazasprečavanjedelikvencije ilisredstvaMinistarstvazarodnuravnopravnost;

- javniresursivezanizaizvesneobavezneaktivnostiplaćeneizbudžeta za pravosuđe (na primer, sredstva za pratnjumaloletnika);

- javnasredstvazaokruge,opštineiregione;- drugasopstvenasredstva,kaoštosučlanarine,nakanadeza

privatnapreduzeća,naknadezaobuku,donacijeitd.

57. NedavnosuuFrancuskojuvedenenaknadeza žrtve. To jebiopokušajdaseobezbedidodatnofinansiranjezauslugepodrškežrtvama.Alikaoštojenaprednapomenuto,implementacijazakonajošuveknijeupotpunostisprovedenatakodabisvakaprocenabilapreuranjena.

58. Svaki član FRANCE VICTIMES-a je nezavisan, ima sopstvenibudžetipostavljasopstvenezahtevefinansijerimauvezisasredstvima.ČlanoviFranceVictimes-asuzasebnapravnalica,organizacijeosnovanenezavisno i u skladu saposebnimpotrebamageografskogpodručjanakomedeluju.Bezobziranakriterijumezačlanstvo istandardeopisanedalje u ovom izveštaju, France Victimes ne učestvuje u procesuupravljanjailipružanjuuslugasvojihčlanica.

59. Finansijska kontrola se obavlja na nekoliko načina. Generalnaskupštinaodobravafinansijskeizveštaje,glasazabudžetiobičnopažljivopratifinansijskeoperacijeFranceVictimes-a.Odbordirektorajenadležanda pregovara, predlaže generalnoj skupštini kupovinu i raspolaganjeimovinom,prihvatanjedonacijaitd.Upravajenadležnazaodlukekojesetiču zapošljavanja osoblja. Blagajnik radi pod kontrolom eksternogrevizora.Blagajnikjeodgovoranzaračunovodstvenisistemorganizacijeigodišnje prezentuje račune generalnoj skupštini, nakon njihovogzatvaranja.


23

Slika8–GrafičkiprikazfinansijskekontroleFranceVictimes-a

5. Organizacionaiupravljačkastruktura

60. Dobro upravljanje je ključ funkcionisanja i stabilnosti svakeorganizacijecivilnogdruštva.Tojeposebnovažnozavelike,nacionalneorganizacije koje pružaju direktne usluge osetljivim grupama. Zato jevažno uspostaviti snažnu upravljačku strukturu, koja će osiguratiefikasnost,transparentnostiintegritet.

61. Upravljačka struktura treba da bude zasnovana na podeliodgovornostiizmeđudržaveipružaocauslugaijasnimnadležnostimasvakog aktera. Dobro upravljanje moraju podržavati principi koji suformalnostrukturiraniidokumentovani.Iakonepostojreceptzadobruupravljačkustrukturu,nekeodkarakteristikasuopštepoznate.

62. Irskaasocijacijazakorporativnoupravljanje(CGAI),naprimer,predlažeusvajanjesetasledećihkriterijuma.2222Videti,CGAI,donošenjekodeksaokorporativnomupravljanjuNVOuIrskoj,dostupanna:http://www.dochas.ie/sites/default/files/CGAI_Governance_Code__FINAL_0.pdf


24

Slika9–Kriterijumizadobroupravljanje

63. Upogledu gore navedenih kriterijuma, imamnogo pristupa uutvrđivanju načina upravljanja organizacijama koje pružaju podrškužrtvama.Unastavkujeopisanonekolikotakvihpristupa.


25

5.1. Finska

Organizacioniokvir

64. RIKUnijetipičnaorganizacijazasnovananačlanstvu.Naime,onanedelujenaprincipimarazvijanjasopstvenebazečlanstva,većseoslanjana mrežu svojih partnera za implementaciju koji su, uglavnom,organizacijezasnovanenačlanstvu.RIKU,međutim,nemauticajanabazučlanstva svojih osnivača, već deluje blisko sarađujući sa njima uimplementacijiključnihaktivnosti,odnosnopodršcižrtvamaširomsedamregiona.

65. RIKUimavrlospecifičnuorganizacionustrukturu(videtiSliku2).RIKU-om praktično upravlja nekoliko organizacija na regionalnom ilokalnom nivou. Trenutno postoji sedam regionalnih kancelarija i 30filijala.Svezajedno,postoji17različitihOCDkojesutrenutnouključeneumenadžmentRIKU-a.Sporazumotransferunovcajepotpisansasvimregionalnim organizacijama za implementaciju ili lokalnimkoordinacionimorganizacijama.

66. RIKU-omupravljaOdbor–Nacionalnaupravljačkagrupa,čijesuuloge i funkcije definisane u Sporazumu sa partnerima zaimplementaciju. Kao što se vidi na Slici 2, Odbor čine predstavnicipartneraza implementaciju iMinistarstvapravde.Porednjihtusudvaeksperta, jedan iz Odbora policije i jedan iz Ministarstva za socijalnupolitiku i zdravstvo. Izvršni direktor je izvestilac Odbora, a direktor zarazvojjesekretar.OsnovnizadatakOdborajedarukovodiradomRIKU-aiodobravaplanoveradaibudžete,kaoigodišnje izveštaje i finansijskeizveštajezaprethodnugodinu.

67. Krajnja zakonskla odgovornost za rad RIKU-a leži na OdboruFinskeasocijacijezamentalnozdravlje(FAMH),kojaustupasvojstatuspravnog licaRIKU-u. IzvršnidirektorFAMH-anadležan jedaproblemeRIKU-aprezentujeOdboruFAMH-a.OnjetakođeipotpredsednikOdboraRIKU-a.


26

Slika10–OrganigramRIKU-a23

Regionalnoprisustvo

68. RIKU obezbeđuje svoje usluge podrške žrtvama kroz svojeprisustvo u regionima. Pored centrale u Helsinkiju, RIKU je takođeprisutannasedamregionalnihpunktova.RadRIKU-anaterenuregulisanjesanekolikonacionalnih i regionalnih/lokalnihsporazumakoji se tičukako pitanja upravljanja i transfera novca, tako i različitih propisa ismernica.

69. RIKUdonosisetstandarda,propisaipolitika,kojisuobavezujućizasvenjegovezaposlene,bezobziranaorganizacijuzaimplementacijuskojomsuformalnopovezani.NaovajnačinupravljanjeimetoderadaRIKU-aostaju sličniu različitimdelovimaorganizacije.Naprimer,RIKUimapropisofinansijamasakojimsusesveNVOzaimplementacijusložile

23 U žutoj boji –strukture RIKU-a koje deluju samostalno pod zakonskom zaštitom Finske asocijacije zamenatlnozdravlje.Ostalebojepokazujunadležnostirazličitihorganizacijazarazličiteoblasti radaRIKU-ausedamregionaicentraliuHelsinkiju.Naregionalnomilokalnomnivou,ograncipetuključenihorganizacija,koje imaju zasebna svojstva pravnih lica,mogu se uključiti u formalno osposobljavanje osoblja RIKU-a zaobavljanjenjihovihzadataka.Toznačidaukupno17pravnihsubjekataučestvujeupodržavanjuradaRIKU-a.


27

da će poštovati. Rad sa klijentima i sistem volontiranja regulisan jesmernicama i ovim pitanjima se bave u okviru obuke koju RIKUorganizuje.

Slika11–RegionalnoprisustvoRIKU-a

70. RIKUimatakođeiregionalnuupravljačkustrukturu.Svihsedamregiona imaju takozvane regionalne radne grupe u kojima supredstavljene regionalne sekcije glavnih nacionalnih partnera zaimplementacijuRIKU-a.Regionalnidirektori su izvestioci/sekretariovihradnihgrupa.

71. Uloga regionalnih radnih grupa je da prati i podržava radregiona. Ove radne grupe grade važnu kooperativnu strukturu zapartnere za implementaciju na regionalnom nivou. Oni takođeodobravajubudžetiplanradazasledećugodinu,iusvajajuizveštajeza


28

prethodnugodinu.Sedamregionalnihdirektora,izvršnidirektoridirektorzarazvojRIKU-aradeintenzivnozajednoformirajućitakozvanioperativniupravljački tim. Upravljački tim priprema i planira akcije RIKU-a,odgovoran je za implementaciju i rezultate odluka RIKU-a i ima važnuuloguupodržavanjuradadevetdirektoraOdbora.

ZaposleniRIKU-a

72. Da bi obezbedio osnovnu delatnost, sekretarijat RIKU-azapošljava 50 osoba. Osim toga, petoro zaposlenih rade na realizacijiprojekata. Pozicije zaposlenih podeljene su na zaposlene u centrali,zaposleneuregionimaizaposlenekojeradinaprojektima.ZapošljavanjeosobljazaRIKUseobavljakrozosnivačkeorganizacije,sobziromdaRIKUnemastatuspravnoglicainemoženidazapošljava.Onsestogaoslanjanapartnereda to formalnoučine. Zaposlenimaprevashodno rukovodiizvršnidirektor,uzpomoćdirektorazarazvoj,kaoiregionalnihdirektora.

73. OdborRIKU-anadležanjezaizborizvršnogdirektora.Pozakonu,izvršnog direktora postavlja nacionalna koorinaciona organizacija.Procedurazapošljavanjaostalogosobljaucentraliodvijaseuskladusapropisima nacionalne koordinacione organizacije. Nadležni menadžerimaglavnuuloguuprocesuzapošljavanja,alisveodlukeozapošljavanjuucentraliformalnodonosiizvršnidirektorRIKU-ai,unekimslučajevima,izvršnidirektornacionalnekoordinacioneorganizacije.

74. Zapošljavanje se bazira na principu konkurencije, ali nekielementarni kriterijumi su utvrđeni za svaki položaj. Tako savetnici islužbenici koji rade na projektnomplaniranjumoraju imati diplomu izoblasti socijalnog rada ili srodne oblasti. Regionalnimenadžerimorajuimati fakultet, još bolje ako imajumaster. Izvršni direktor, direktor zarazvojiprojektnimenadžeritakođemorajuimativišistepenfakultetskogobrazovanja, dok zaposleni na poslovima komunikacije treba da imajuodgovarajućufakultetskudiplomuiozbiljnoiskustvouraduutojoblasti.

75. Regionalni direktori se postavljaju u saradnji sa izvršnimdirektorom RIKU-a i rukovodstvom regionalnih koordinacionih


29

organizacija. U praksi, učešće i interes regionalnih koordinacionihorganizacija u procesu zapošljavanja varira. Savetnici se zapošljavajuusaradnji sa regionalnim direktorom i regionalnom/lokalnomkoordinacionomorganizacijom,aliregionalnidirektorjeglavniakter.

76. ObičnosuoglasiRIKU-azazapošljavanjejavni.Nekeorganizacijeza koordinaciju, međutim, imaju interne smernice prema kojima seslobodna radna mesta najpre oglašavaju interno. Uprkos tome, nijeobaveznozaposlitiosobuizsameorganizacije,izuzevuslučajevimakadafinski zakoni daju prioritet internom zapošljavanju radnika koji sutehnološkivišak.

77. Postoji opšti antidiskriminatorni princip koji RIKU poštuje.Štaviše,sviposlodavciuključeniuzapošljavanjeosobljazaRIKUmorajupoštovatiprincipejednakostipredviđenezakonom.RIKUimasmerniceozaštitipodataka,kaoismerniceonačinunakojiseproveravaeventualnakriminalnaprošlostbudućihvolontera.

78. Upravljačkastrukturauregionimajetakođespecifična.Svakimod sedam regiona upravlja regionalni direktor. Regionalni direktori sunadležni menadžeri savetnicima koji rade sa klijentima i nadziruvolontere. Neki savetnici administrativno pripadaju različitimorganizacijama,aneregionalnojkoordinacionojorganizacijikojaupravljaregionalnom kancelarijom. U ovakvim situacijama, savetnik ima jošjednogsupervizorakoji jeobičnodirektormanjelokalnekoordinacioneorganizacije.

79. Regionalnidirektoriimaju,uprincipu,dvanadležnamenadžera.JedanjeizvršnidirektorRIKU-a,adrugijeosobaodgovornazaregionalnukoordinacionu organizaciju. Postoji podela zaduženja između ova dvamenadžera,gdeseizvršnidirektorRIKU-afokusiravišenasadržaj,doksemenadžerregionalneorganizacijeuglavnombavidnevnimaktivnostimaiadministrativnimnadzorom.


30

Slika12–OrganigramRIKU-a

80. Projektimamožekoordiniratiilicentralailijednaodregionalnihkancelarija. Kada centrala koordinira projekat, odgovornost je nadirektoru za razvoj ili projektnom koordinatoru. Kada projektimaupravljajuregionalnekancelarije,običnojeregionalnidirektorodgovoranzaprojekat,imožedanadzireosobljeokupljenookosvakogkonkretnogprojekta24.

81. Najvećiizazovuovomsistemujepoložajzaposlenihbudućidasu njihovi zakonski poslodavci različiti. U nekim slučajevima, njihovaprava variraju u zavisnosti od kolektivnog ugovora o radu koji seprimenjujeuorganizacijikojajezvaničniposlodavaczaposlenog.Zaradetakođevarirajudoizvesnemere,alismerniceRIKU-aozaradamauspešnoslederazličiteorganizacijezaimplementaciju.

24NekiprimeriprojekatakojimaupravljaRIKU:razvojaktivnostinaterenuiradsažrtvamamigrantima;razvojaktivnostinaterenuiradsamladimžrtvama;razvojvolonterskogradasažrtvamaporodičnognasiljailiprojekatkojiuključujevolonterekojipomažužrtvamausudskompostupku.


31

Volonteri

82. RIKU ima preko 400 volontera koji imaju važnu ulogu uimplementiranjuusluga25.Onisuodgovornizapozivenasoslinijiidelove„chat“usluga.Njihovosnovniposao,međutim,jestedaobezbedeuslugedirektnog kontakta za žrtve. Savetnici u filijalama (lokalne kancelarijeRIKU-a)odgovornisuzaangažovanje,usmeravanjeiorganizovanjeobukezavolontere.

83. Volonterinisuuključeniuupravljačkustrukturu.Oni,međutim,bivaju konsultovani u pripremi strategije RIKU-a i procenamavolontarijata.

84. Volonteri ne moraju imati posebno profesionalno iskustvo.Osnovni kriterijum je da su odrasli (između 25 i 70 godina u trenutkuangažovanja)idasudostigliizvestannivoravnotežeuživotuidanjihovličniživotnijeukrizi.Trebalobidabuduširokihpogledaidapoštujusveljudebezpravljenjarazlika;nebitrebalodaimajudosijekaoosuđivanalicaitrebalobidabuduveomamotivisaniiposvećenivolontiranjuuRIKU.

85. Angažovanjevolonterajeproceskojiseodvijautrifaze.Uprvojfazi, volonteri se kontinuiranopozivaju da apliciraju u pismenoj formi.Pozivi za prijavljivanje se objavljuju u novinama, na radiju, kao ikorišćenjempostojećemrežekontakata.Akojeprijavazadovoljavajuća,kandidati se pozivaju na razgovor, tokom koga se procenjuje njihovapodobnostzatežakradsažrtvama.

86. Utrećojfazi,volonteriseobučavajuzaradsažrtvamakriminala.Ufaziobuke,instruktoritakođeprocenjujukandidateimogudautvrdeda li osoba možda nije najbolji kandidat za ovaj posao (na primer,

25U2016,RIKUjeangažovaoukupno426volontera,kojisuradili,procenjujese,22.300satitokomgodine.Točinioko57satipovolonteru.Obračunsatisenepravintakodavolonteribeležesvesvojesate.Umestotoga,postojisistemukomenjihovikonkretnizadaci(kojeoniregistruju,naprimer,saslušanjeusudu,sastanaksklijentom) imaju izračunatu prosečnu vrednost koja se koristi za obračun ukupnih sati. Ovaj broj takođeuključuje vreme provedeno na obuci i instrukcijama. Volonteri RIKU-a uglavnom rade kao osobe zaindividualnupodrškužrtvama.Onipratežrtvenarazgovoreupoliciju,sudskoročište itd.Volonteri takođeradenasoslinijamaionlinechatu.Sveovosedodajenanjihoveradnesate.Nepostojiminimumradneobavezezavolontere.Odsvakogodnjihseočekujedaradekolikomogu.


32

nedostatak empatije, nezadovoljavajuće komunikacijske veštine,problemiuponašanjuitd.).Obukatrajeizmeđu40i60sati.

87. U Finskoj, postoji snažna tradicija volontiranja.Volontiranje uRIKU-uspadauzahtevnijevolonterskezadatke.Onofunkcionišedobrozahvaljujući dobroj obuci i stalnim sesijama grupe za konsultacije.Direktnapodrškaplaćenogosobljajetakođeizuzetnoznačajna.

88. U proseku, volonter radi nekoliko godina. Iako se ne vodievidencijaotrajanjuvolontiranja,znasedasunekiodvolonteraostajaliuorganizacijivišeod10godina.

5.2. Francuska

Bazačlanstva

89. Francuskamreža zapodršku žrtvamadelujekrozdvaosnovnakanala.Putemfederacijekojajenačelumreže,kojaodržavatelefonskupodršku iuslugeopštepodrške, i posredstvom130 lokalnihasocijacijazastupljenihnacelojteritorijiFrancuske.

90. ZarazlikuodFinske,francuskaorganizacijazapodrškužrtvamajemreža sa statusompravnog subjektakoji regrutuje svoje članstvo.NjenečlanicetakođeimajustatuspravnoglicaisvesuosnovaneuskladusaZakonomoudruženjimaiz1901.

91. Da bi postala članica France Victimes-a, organizacijamora daprihvati opšte uslove članstva. Kao takve, članice prihvataju statuteFranceVictimes-aiobavezujusenapoštovanjeinternihpropisaiplaćanječlanarine.Nakonštojeprijavapodneta,postojidetaljanprocesprenegoštoorganizacijabudeprihvaćenakaopunopravnačlanica.

92. FederacijaFranceVictimesutvrdila jeetičkiokvirkojiprihvatavrednostiudruženepodrške ipomoći žrtvama.Ova internapravila suvažan deo identiteta mreže, koji joj pomaže da obezbedi sopstveni


33

integritetireputaciju.BitandeosamoregulisanjamrežejeEtičkikodeks26iPoveljuouslugama27,kojesvakičlanmoradapotpiše.Mrežazatimpratiimplementacijuovihpravila.

93. Ethičkoponašanječinivažandeouradumreže.Žrtvakojakojaimaprimedbenaetičkoponašanjenekeorganizacije,možedapodnesetužbuFranceVictimes-uiliMinistarstvupravde.FranceVictimestakođeima i interni sistem upozorenja, koji pokreće proceduru podrškeorganizacijamaakosenađuubilokakvojteškoći.

94. OrganizacijamožebitisankcionisanaodstraneFranceVitimes-aiMinistarstvapravdeukolikosenepridržavaetičkihprincipa.Prvamožeda isključiorganizaciju iz svogčlanstva,dokdrugimožedasuspendujenjenofinansiranje.Dosadatakvesankcijenisubilepotrebne.

95. Opštiprincipidelovanjaprimenljivinaorganizacije zapodrškužrtvama zasnivaju se na ovoj filozofiji etičkog ponašanja i snažnesamoregulacije.Ovosutiprincipi:

- adekvatan prijem svake osobe, bez bilo kojeg vidadiskriminacije, u slučaju da se smatraju žrtvama napada naličnostiliimovinu,individualnoilikolektivno;

- besplatneusluge;- poverljivostrazgovora;- uvažavanjesamostalnogodlučivanjažrtve;- razmatranjesvakepritužbeodstranežrtve;- nezastupanježrtavausudu(izuzevuadhocadministrativnim

stvarima);- zabranaupućivanjažrtavanaprofesionalceukomercijalnom

ilisektoruusluga.

96. Osimtoga,zajedničkiokvirminimumaintervencijeutvrđenjezasve organizacije France Victimes-a. Ovaj okvir treba ad garantujeujednačenostuslugažrtvamaucelojzemljiiodstranesvihorganizacija.26Dostupnonafrancuskomna:http://www.france-victimes.fr/index.php/docman/grand-public/26-code-de-deontologie-inavem27Dostupnonafrancuskomna:http://www.adiav2000.org/ADIAV/media/telechargement/22_A_Charte-Inavem.PDF


34

Aktivnostibitrebalodabudupodržaneodstraneprofesionalnogtimakojiuključujebarjednogkoordinatorainekolikospecijalistameđukojimajenajmanjejedankoordinatoruslugakaoistručnjacizapravoipsihologiju.Timbitakođetrebalodaimaspecijalnoobučenoosobljekojeobezbeđujeprvikontaktiustanjujedaproceniteškoćekoježrtvaimaidanadziresituaciju.

97. Uovimokvirima,svakičlanFranceVictimes-aimasvojeinternepropiseistrukturu.Budućidasvakičlanimastatuspravnoglicaidaimasvojspecifičanpristup,ovdenećebitiopisani.

ZaposleniFranceVictimes-a

98. Osoblje France Victimes-a učestvuje u dva osnovna tokaaktivnosti. Sekretarijat obavlja administrativne poslove, kao što suupravljanje,koordinacijamreže,obuka,komunikacije,računovodstvoitd.Drugitokaktivnostijevezanzavođenjetelefonskeplatforme08Victimes,nacionalnesoslinijeosnovane2001.

Upravljačkiokvir

99. Mrežom rukovodi Odbor direktora koji broji između 18 i 24člana,predstavnikaorganizacijačlanica,gdesuzaposleniiliizabraninafunkciju.Direktoriobavljajusvojefunkcijekaovolonteri.Odbordirektorasastaje se najmanje tri puta godišnje. Predsednik-osnivač FranceVictimes-a, kao i odlazeći predsednici tokom tri godine od završetkamandatasutakođepozvanidaučestvujunasastancimaOdboraiimajukonsultativniglas.Istotako,Odboruključujeusvojrad,sakonsultativnimglasom,NaučnovećeFranceVictimes-a.

100. Upravniodborbira,tajnimglasanjem,članoveUprave,kojučine:predsednik, dva potpredsednika, generalni sekretar, blagajnik ipomoćnikblagajnika.Članoviupravesebirajunaperiododtrigodine,uzmogućnost reizbora. Predsednik predstavlja Federaciju u svim civilnimpitanjima.


35

101. FranceVictimes takođe imenujeNaučni savet, koji promovišeproblemežrtavaidajedoprinospromocijiključneporukeorganizacije.Trenutno Savet ima sedam članova koji su stručnjaci u oblasti prava,psihijatrije,sociologijeitd.

Slika13–UpravljačkastrukturaFranceVictimes-au2016/17.

102. DemokratskaprirodaFranceVictimes-aseposebnoreflektujenanjenuGeneralnuskupštinu,kojusačinjavajusvinjeničlanovi.Skupštinasesastajejednomgodišnjedabirazmotriladogađajeizprethodnegodinei planirala akcije za budućnost. Generalna skupština ima, takođe, izadatakdaizaberečlanoveOdboradirektora.

103. 130 članica ima sličnu strukturu. One uglavnom imajuprofesionalnisekretrijat,abrojzaposlenihzavisiodposebnihokolnosti.


36

Trenutno,oko1.300profesionalacadoprinosiradumreže,odkojihsudvetrećinezaposleni,ajednatrećinasuvolonteri.Upogleduzapošljavanjaosoblja,FranceVictimesiliorganizacija,njenačlanica,oglašavaslobodnoradnomestoizapošljavaosobljenatransparentannačin.Mrežainjeneorganizaciječlanice suposlodavcikojiobezbeđuju jednakemogućnostiprizapošljavanju.

Volonteri

104. Volonteri se često angažuju s ciljem da podrže organizacije upružanjuprvogodgovora,obezbedevezusazaposlenimosobljem,itd.Za razliku od RIKU-a, France Victimes i njene članice se ne oslanjajusuštinskinaradvolontera.Praksarazličitihčlanicamreževarira,nekeodnjihinsistirajunaprofesionalizacijisvihpoložaja,drugeozbiljnoračunajunapodrškuvolontera.

105. Francuska volonterska organizacija (l'association FranceBénévolat) uvela je 2007. volonterski pasoš. Volonterski pasošomogućava onom ko ga poseduje da verifikuje svoj volonterski rad upotrazizazaposlenjem28(naprimer,francuskizavodzazapošljavanjeilibudućiposlodavac ćeprihvatiti takvo iskustvokao radno iskustvo) i toiskustvo ulazi u procenu kvalifikovanosti (Validation des Acquis del'Expérience)29.

106. Sistemizdavanjavolonterskogpasošanespadauobavezunizavolontere niti za organizacije u kojima rade.Uprkos tome, francuskivolonteri i organizacije civilnog društva se ohrabruju u tom pravcu, ipostojisnažnapodrškavladeisektoracivilnogdruštvaovojinicijativi.

107. France Victimes je donela smernice kojima se podstičevolontiranjeuorganizacijama,njenimčlanicama.Iporedtoga,oniimajumalo kontrole nad tim kako članice angažuju volontere i u kojojmeri.Neke članice angažuju volontere za posebne zadatke, kao što su oni,

28Upraksi,volonterskipasošsadržiinformacijesličneonimauradnojknjižiciuSrbiji.29Ovajsistemomogućavaljudimadasteknukvalifikacijekrozradnoiskustvo,umestokrozformalnoobrazovanje.


37

vremenski ograničeni, vezani za sudske postupke, dok druge angažujuvolonterenadugoročnijojosnovi,kakobiobezbedileuslugepodrškekojezahtevaju mnogo vremena, ali nisu dobro plaćene (na primer,predstavljanjemaloletnikausudskimpostupcima,adhocadministrativneprocedure,itd.)

108. Nezavisnoodokolnostinjihovogangažovanja,odvolonteraseočekuje da budu na raspolaganju dugoročno i od svih se zahteva daprođuobuku.Zahteviobukezavisićeodkonkretnihciljevavolontiranja,naprimer,daliseodnjihočekujedadirektnoradesažrtvamailineitd.Bez obzira na to, svi volonteri moraju proći kroz osnovnu obuku. Taosnovnaobukasastojiseod35-časovnogmodula,kojiuključujesesijeoistoriji, etici, veštini slušanja, organizaciji pravosuđa, pravima žrtava,socijalnojpodršci,senzibilizacijinatraumuitd.).Osnovnuobukumožedapratiuvođenjeuradilipraksaunekojorganizaciji.

109. Uizvesnimslučajevima,volonterisaposebnimveštinamadobićemogućnostdaradenaposebnimzadacima.Trebaistaćidaseposlednjihgodinasvevišestudenataprijavljujezavolonterskepozicijeufrancuskimorganizacijamazapodrškužrtvama.

6. Evaluacijaimonitoring

110. Sciljemdasevodiračunaokvalitetuiefikasnostiusluga,važnojeuspostavitimehanizmeevaluacijei/ilimonitoringa.Ovaevaluacijabimogladaseradiinterno,eksternoilioba,itrebadaosiguraodgovornostpružaocauslugažrtvamaiopravdadruštvenuinvesticijuutakveusluge.

6.1. Finska

111. ProcesevaluacijeRIKU-akoristibrojnealatekakobiinformisaoSekretarijat i Upravni odbor o radnom učinku. Proces nije trenutnoorganizovan kroz zaseban koherentni sistem, već se sastoji odprikupljanjasledećihelemenata:


38

- statistističkipodacioklijentimaurazličitimslužbamairazličitimregionalnim/lokalnimfilijalama;

- statistističkipodacioupućivanjunauslugeRIKU-a;- upitniciosamoocenjuvanjusakupljeniodvolontera;- upitnicisapovratniminformacijamaklijenata;- mogućnostotvorenihpovratnihinformacijanawebstranici;- sastancizaposlenihiupravenakojimaseocenjujerad;- adhoceksterneevaluacije;30- evaluacije koje obavljaju finansijeri – obično sistem

samoocenjivanjauključujućistatističkepodatke;- godišnja revizija finansija RIKU-a, koja uključuje reviziju

upravljanja.

112. Evaluaciju priprema i obavlja direktor za razvoj. Nalazi sepripremajuidostavljajuNacionalnojupravljačkojgrupiifinansijerima.

113. Postojećisistemevaluacijejevrlonasumičanisporadičan,inijedobro osmišljen da bi imao uticaja na rad sa žrtvama. On može, uizvesnojmeri,dapomognedaseidentifikujunekiproblemiuregionu–na primer, smanjenje broja klijenata u regionu koje ne odgovarasmanjenju kriminaliteta. Ako bi došlo do takve situacije, ona bi bilaanalizirana i mere preduzete, mada cilj evaluacije nije identifikovanjetakvihsituacijailinjihovorešavanje.114. Uspostavljanje sveobuhvatnog sistema evaluacije smatra seveoma značajnim, posebno za dobro upravljanje i kao alat zaobezbeđivanjeboljihusluga.Sveobuhvatnisistemevaluacijesetrenutnouspostavljaitrebalobidapočnedafunkcionišedo2018.Utomsmislu,preranojerećikojećebitinjegoveosnovnekarakteristike.

30Naprimer,u2017.obavljenajeevaluacijanačitavojteritorijiovolonterskimuslugamapodprofesionalnimvođstvom,uključujućii“tajneklijente”kojisuradilievaluacijutelefonskihusluga.


39

6.2. Francuska

115. FederacijaFranceVictimesjeobaveznadaobezbedievaluacijusvojim članicama. Posebna služba, koja posluje u okviru sekretarijatamrežejeosnovanadabiovajzadatakbioobavljen.FranceVictimesimaslužbu ‘upravljanja mrežom’ koja se sastoji od petoro zaposlenihodgovornihzaorganizacijupružanjakvalitetnihuslugapodrškežrtvamanaceloj teritoriji Francuske.Takvaslužbazapodrškužrtvamatrebadabude lako dostupna žrtvama, treba da poštuje interne propise, dapomažečlanicamaunjihovojmisiji,daolakšavanjihovradiobezbeđujeobukuzanjihovetimove.

116. Setdokumentacije seobezbeđujeorganizacijamakandidatimakakobise informisaleozahtevimazaučlanjenje.PaketsadržistatuteFranceVictimes-a,etičkikodeks,Poveljuouslugama,minimumzahtevazaintervencijuifinalniizveštajoaktivnostima.

117. Sledećadokumentatrebadostavitiuzaplikacijuzačlanstvo:- MotivacionopismoadresovanonapredsednikaFranceVictimes-

a,ukomeseposebnoističeusaglašenostaktivnostiorganizacijesastandardimamreže;

- statuteorganizacije,uključujućisastavOdboradirektorailidrugihupravljačkihtela;

- finansijskiizveštajilibudžet;- pristuporganizacijepružanjuuslugapodrškežrtvama;- bilokojidrugidokumentkojimožepomoćiFranceVictimes-uda

dobijeuviduaktivnostiorganizacijevezanezažrtve.118. SvakaorganizacijakojaaplicirazačlanstvouFederacijuFranceVictimessadapodležeinicijalnojulaznojevaluaciji.Procespridruživanjaodvijaseučetirifaze:

- Timmenadžmentamrežeprimazahtevezaučlanjenje,uveravaseda su kompletirani, prikuplja sve neophodne informacije oaktivnostimaorganizacije koja sekandiduje i konačnopripremaizveštaj za administratore; u zavisnosti od situacije, može seorganizovatiiposeta;


40

- grupačlanovaOdborasastajesesapredstavnicimaorganizacijekojasekandiduje;ovajsastanakmožedaseorganizujeuličnomkontaktu,telefonomiliupismenojformi;

- aplikacijasezatimprosleđujeOdborudirektoranarazmatranjeiglasanjeočlanstvu;

- inicijalno članstvo je uslovno i traje samo godinu dana, tokomkojihjeorganizacijapodmonitoringom;

- ako je nakon probne godine Odbor direktora zadovoljanstandardimaukandidovanojorganizaciji,onapostajepunopravničlanFederacijeFranceVictimes.

Slika14–KakosepostaječlanFranceVictimes-a(dijagramtoka)


41

119. Pažljivopraćenjeradanezavršavasedobijanjempunopravnogčlanstva.Imavišenačinadaseaktiviraalarm,nezavisnoodvrsteteškoćaskojimasejednaorganizacijasuočava–finansijske,političke,strukturneili neke druge. Alarm se može aktivirati u slučajevima organizacionih,finansijskihilidrugihproblemaskojimaorganizacijamožebitisuočena.Natomoguupozoritikorisnici,sameorganizacije,Ministarstvopravdeilidrugiakteri.

120. Nakon što je problem identifikovan, počinje hitna procedura.Uloga Federacije je dapomogneorganizaciji daprevaziđepoteškoće skojima se suočava. U ovakvim slučajevima, organizuju se individualnapomoćipostupakevaluacije,putemkojihpredstavniciFederacijeFranceVictimes-avršerevizijučlanstvaorganizacijeokojojjereč.

121. Nakon evaluacije, sačinjava se izveštaj o reviziji i dostavlja seodgovornimslužbenicimaorganizacijekojajeupitanju. Izveštajsadržipreporukezarešavanjekrize.Uzavisnostiodsituacije,izveštajsemožedostaviti državnimorganimau slučaju da su učestvovali u finansiranjuorganizacije.

122. UslučajevimanepoštovanjapropisaFranceVictimes-a,posebnoetičkogkodeksa,procesoduzimanjastatusačlanamožeiniciratiOdbor.OvosemožedogoditiakoorganizacijaodbijadadoprinesefunkcionisanjuFederacijetokomdvegodineuzastopnoiliizdrugihozbiljnihrazloga.Prenego što procedura počne, predsednik te organizacije se poziva da osituacijirazgovarasaOdboromdirektora.

123. Trenutno, mreža razmatra uvođenje procedure izdavanjacertifikatapodoznakom“Marianne”.Od2003.PoveljaMarianneimazacilj da poboljša kvalitet uslugau javnom sektoru. Više od2.000 javnihorganizacijapotpisalojepoveljuiprihvatilonjenestandarde.

124. Marianne standardi sve više postaju referentna tačka. Onidefinišu19obavezakojesetičutretmanaiuslugakojedobijajukorisnicijavnih usluga. Ovi standardi omogućavaju eksterno prepoznavanjekvaliteta,kojećezatimvrednovatipartneriifinansijeriorganizacije.Ovi


42

standardisemoguprimenitinaceluorganizacijuilisamonaonedelovekoji obezbeđuju usluge klijentima. Eksterna evaluacija koja verifikujeusaglašenostsaobavezamadefinisanimuokviruneophodnajedabisedobioMariannesertifikat.

125. Ufebruaru2017,državnisekretarzapodrškužrtvamaobjaviojeizveštajoimplementacijijavnepolitikeopodršcižrtvama.Uizveštajusesugerišedabitrebaloojačatimrežuorganizacijazapodrškužrtvama,kojeobavljajujavnumisiju.Predlažeseuvođenjesledećihpristupa:

- procedura za nacionalnu akreditaciju koju će voditi Služba zapristup pravu i pravdi i pomoć žrtvama (SADJAV), koja će bitipostupno implementirana u periodu od pet godina nadeklarativnojosnovi;

- koordiniranaelaboracijanacionalnogreferentnogsistemadobreprakseupodršcižrtvama.

126. Predlog, ukoliko bude prihvaćen kako se sugeriše, zahtevaćezakonskuintervenciju.Ovopitanjejenedavnorazmatralavlada.

7. Pružanjeusluga

127. Centralizovanjekoordinacijepodrškežrtvamaneznačinužnodaće se centralizovati pružanje usluga. Čitava filozofija usluga podrškežrtvamazasnivasenanjihovojdostupnostinalokalnomnivou.Praktično,podršku će obezbeđivati regionalne podružnice centralnog tela (kao uFinskoj) ili će to činiti nezavisni članovi nacionalne mreže (kao uFrancuskoj). Istovremeno, za neke usluge kao što je sos linija, lokalnadostupnostnijepotrebnainjihjeboljeobezbeđivatinacentralnomnivoukakobiseobezbediokvalitetiravnopravanpristup.


43

Slika15–Pregledobezbeđenihusluga

7.1. Finska

128. Sa aspekta njegove kompleksne strukture, bilo bi logičnoočekivatidaRIKUobezbeđujeuslugesamoputemsvojihorganizacijazaimplementaciju.Krozovestrukture,RIKUpružasledećeusluge:

- ličnidirektankontakt;- nacionalnusosliniju;- pravnupomoćnasosliniji;

- on-line„chat“;- webstranicuuključujućibrojneinformacijedirektnozažrtve.

129. U2016,RIKUjeimaoukupno44.000kontakatasapotencijalnimžrtvama. Obezbedio je podršku za 8.400 klijenata omogućavajući impristup različitim uslugama, uključujući 3.600 klijenata koji su dobilirazličite vidove podrške u direktnom kontaktu. Većina klijenata su biližrtvenasilja31,apreko80%njihsubiležene.

31Različitevrstekriminalasuspecifikovanekaoštosledi:žrtvepartnerskogiporodičnognasilja32%;žrtveseksualnognasilja(odrasliideca)15%;žrtvedrugihvidovaagresije11%;slučajevikojisetičuzabrane

FranceVictimes(2014)

• 130članovamreže• Višeod800lokacijazapodršku• 330.000osobakojimajepruženapodrška

• 270.000žrtavakojimajepruženapodrška

• 26.000pozivaprimljenihnasosliniji

RIKU,Finska (2016)

• 44.000kontakata ukupno• 8.400individualnihklijenatadobilopodršku

• 3.600klijenata dobilopodrškuudirektnomkontaktu

• Većinaklijenatasužrtvenasilja

• 80%klijenatasužene


44

130. RIKU pruža svoje usluge u raznim oblicima kako bi bileprihvatljive za sve grupe, na primer, uzimajući u obzir osobe sainvaliditetom. Klijent nije obavezan da pruži informacije o svomidentitetudabidobiouslugepodrške.Akoklijentodlučidavodisudskipostupak,uslugesumudostupnepresudskogpostupka,tokomtrajanjaiurazumnomvremenunakonokončanjasuđenja.Akoklijentodlučidanepokrećesudskipostupak,uslugesumuidaljenaraspolaganju.

131. Ravnopravnost jeveomavažanprincipuslugaRIKU-a.Toznačida svako, bez obzira na lične karakteristike kao što su rod, seksualnaorijentacija, rasno ili etničko poreklo, ili neki drugi status, ima pristupuslugama na ravnopravnoj osnovi. Za klijente koji ne govore finski,obezbeđenjeprevodilac,beztroškovazaklijenta.

132. Uobičajeno je da obučeni volonteri pružaju većinu usluga.Događaju se, ipak, i izuzeci od ovog pravila. Na primer, specijalističkeusluge za žrtve trgovine ljudima pruža samo plaćeno, kvalifikovanoosoblje, izuzev ako se evaluacijom utvrdi da su potrebe žrtvejednostavne.

133. RIKU ima sistem upravljanja predmetima. Ovaj sistemomogućavaosobljudaupravlja,posebno,predmetimagdežrtve imajukompleksnije potrebe, kao što su ubistva, slučajevi teškog porodičnognasilja ili slučajevi trgovine ljudima. Sveobuhvatniji sistem upravljanjapredmetima se trenutnouspostavlja da bi se olakšalo pružanje uslugaunesrećenimčlanovimaporodicažrtavaubistva.

134. Sistemupravljanjapredmetimanijeumogućnostidaobezbedipraćenjekvalitetausluga.Postojećisistemsadržisledećeinformacije:

- imežrtve(možesekoristitiisamoimeakožrtvaneželidaseznaiprezime);

- starosnagrupa;- jezik:finski,švedski,drugi;

prilaska8%;žrtveuznemiravanjaiemocionalnezloupotrebe16%;žrtvekriminalazbogimovine6%;drugekriminalneradnje12%


45

- daliježrtvaupućenanaRIKUikojeuputio:policija,prihvatilište,socijalneslužbe,zdravstvenaustanova,kriznicentaritd;

- vrstakrivičnogdela;- regionifilijala;- osnovne informacije o fazi sudskog postupka u kome žrtva

učestvuje,bezkonkretnihinformacijakaoštosubrojpredmeta,imepočinioca itd. (ovo važi samo zaosobe koje seobraćaju zapodršku,nezaklijentekoji traže jednokratnuusluguputemsoslinijeilichata).

135. U kompleksnim slučajevima, RIKU će preuzeti ulogukoordinatora. Ostvariće neophodne kontakte sa uključenim organimavlasti i uputiti na odgovarajuće specijalističke službe ako je potrebno.RIKUmožeimatikoordinacionuuloguupružanjuusluga,kontaktiranjusaorganimavlastiiupućivanjunaspecijalističkeusluge.

136. Posebnemerezaštitesuuvedenekakobiseosiguralaadekvatnakomunikacija koja se tiče individualnih klijenata. Poverljivost i zaštitapodatakasuključnizaradnapodršcižrtvama.Upućivanjeseobezbeđujeputeme-mailailitelefonom.Postojestriktnapravilaonačinunakojiseštitiidentitetklijenta.Naprimer,imeikontaktklijentasedajusamoakojeneophodnoiuzasebnome-mailu,neuistomukomeseopisujeslučaj.Samoodređeneinformacijesemogunapisatiue-mailporukama,aakoseimeklijentamoraotkrititosečiniunajmanjedvae-maila.Ujednomseopisujuokolnosti,adrugisadržipodatkeokontaktu.Kakobisepropisisprovodili,osobljeseobučavaozaštitipodataka,postojestrogiprotokolio načinu na koji se informacije mogu prosleđivati, a menadžeri suodgovornizanadzornadcelimprocesom.

137. Sve RIKU filijale obezbeđuju iste bazične usluge direktnogkontakta.Regionalnidirektorisuodgovornizatodaosnovneuslugebuduobezbeđenenanivoukoji jekonstantan iu saglasnosti sa smernicamaRIKU-a. Istovremeno, dostupnost specijalističkih usluga u lokalnimpodručjima može uticati na sadržaj usluga koje RIKU isporučuje. Naprimer,akopostojislužbaspecijalizovanazapomoćžrtvamaseksualnog


46

nasilja, tada će RIKU napraviti podelu zaduženja u dogovoru sapružaocemspecijalizovanihusluga.Organivlastimogu takođeunekimokolnostimadaisporučeuslugežrtvamanarazličitimnivoima,štoutičenavrstuinivouslugakojepružaRIKU.

138. Mogupostojatirazlikeunačinunakojifilijaleinjihovoosobljeivolonteri učestvuju u nacionalnim uslugama podrške kao što su soslinija i „chat“. Na primer, svi regioni moraju imati 1-2 zaposlena kojiučestvuju u implementaciji nacionalne „chat“ usluge, kao i nekolikovolontera.

139. Nekefilijalemogutakođedarazvijuspecijalističketipoveusluga.Na primer, dve filijale imaju osoblje čije je zaduženje uspostavljanjeuslugaRIKU-azažrtvemigrante.Takoodgovornostiuregionumogudasepodeleuzavisnostiodfilijala.

140. Sistem obuke za osoblje i volontere RIKU-a je sličan. Najvećuodgovornostzaobukunovogosobljaimajuregionalnekancelarije.Obukajeobaveznazasvezaposleneivolontere.Zavolontere,obukasesastojiodoko70satiosnovnihinaprednihkurseva,štoobuhvatalistutemakojetreba obraditi.Osim toga, volonterimoraju da učestvuju na redovnimsesijamakonsultantskegrupe.Novizaposleniobičnopohađajuosnovnuobuku čim sklope ugovor. U nekim slučajevima je neophodno odložitiobuku s obziromda regioni običnoorganizuju samo2-4 ciklusaobukegodišnje.Centralaorganizujesamojednomgodišnjedvodnevniseminarzacelokupnoosobljeiuvodnuobukuzanovozaposlene.

141. RIKU je izradio smernice o pružanju usluga i volontiranju.Standardi usluga se baziraju na tim smernicama. Postoje smernice zarazličitemetodepružanjausluga(naprimer,soslinija,pravnasoslinija,chat)iopštijesmernicekojeseodnosenazaštitupodatakaibezbednost.Pored toga, RIKU imamnogo smernica koje daju uputstva u skladu sagledištimaRIKU-anapitanjasudskihpostupakaiposredovanja.

142. Smernicekojeseodnosenavolonterebavesepitanjimakaoštosu angažovanje, provera policijske evidencije o novim volonterima,


47

obuka,okončanjesaradnjesavolonterom,kao imodelsporazumazavolontere.SvestandardeutvrđujeiimplementirasamRIKU.

143. MinistarstvopravdezahtevadaosnovneuslugekojeisporučujeRIKUzadovoljavajuzahteveizčlanova8i9Direktiveopravimažrtava.Ministarstvoneulazi udetaljenačinana koji RIKU implementira svojeusluge,ostavljajućidasamregulišekvalitetsvojihusluga.Kaodeostalnograzvoja kvaliteta svojih usluga, u 2016. RIKU je odlučio da njegovatelefonskasoslinijabudebesplatnazasveklijente.

144. TrenutnoRIKUradinauvođenjuuslugazamanjinuuFinskojkojagovorišvedskijezik.OvojevažnozaravnopravnuimplementacijuuslugaimajućiuvidudajeFinskazvaničnodvojezičnazemlja.

145. OčiglednaprednostobezbeđivanjauslugaputemmrežejetadajeRIKUustanjudasvojeuslugeisporučujeucelojzemlji.KadajeRIKUpočeo da širi svoje usluge na nove filijale devedesetih godina, bilo jemnogo lakše osnovati službu u bliskoj saradnji sa partnerskomorganizacijom.

146. Lokalne filijale su obično locirane u prostorijama drugeorganizacije,štojekorisnoiznekolikorazloga.Smatrasedajekorisnijezadobrobitradnikainjihovubezbednost,kaoizabezbednostklijenatada budu u okviru šireg radnog okruženja. Štaviše, podela prostoradoprinosirentabilnostioperacija.

147. Sistemmrežeobezbeđujetakođelokalnuplatformuzasaradnjunapitanjimakojasetičužrtava.Lakšejeodržatidobreradneodnosesaorganizacijama koje pripadaju nacionalnojmreži RIKU-a. Sistemmrežetakođe podržava sinergije u zagovaranju ciljeva sa nacionalnim,regionalnimilokalnimpartnerima.

148. Ima nekoliko većih izazova u mrežnoj strukturi u okviru kojeRIKU deluje. Ponekad može doći do kompeticije između organizacijaukoliko ima preklapanja u radu RIKU-a i partnerskih organizacija (naprimer,decailiženežrtvekriminala).TotakođemožeuticatinaklijenteakoseslužbapartnerskeorganizacijepreklapasaradomRIKU-a.


48

7.2. Francuska

149. Iakolokalničlanovipružajurazličiteuslugepodrškežrtvama,od2001. Federacija France Victimes je aktivirala telefonsku platformu.Jedinstveni broj za celu zemlju se koristi da obezbedi efikasan pristuppružaocimauslugaumrežiidrugimnadležnimtelima.Platformasadaimanekolikodomena,odnosno,08Victimesplatformu,partnerstvosaMAIF32i SNCF33 i nacionalni broj zaAide aux victims (pomoć žrtvama). Izuzevtelefonske platforme, France Victimes ne isporučuje direktne uslugežrtvama.Točini130članicamreže.Kadasesažrtvamastupiukontakt,FranceVictimessepostaradaonebuduupućenenaslužbukojanajvišeodgovaranjihovojspecifičnojsituaciji,bilodajetočlanicamrežeilidrugipružalacuslugapodrške.

150. 08Victimes je nacionalna sos linija za žrtve krivičnih dela.Jedinstveninacionalnibroj0884284637 (kojina telefonskoj tastaturiodgovara pozivu 08Victimes, otuda ime) je dostupan svakom uFrancuskoj.SOSLinijaimarelativnostabilanprilivpoziva.

Slika16–Prilivpozivanasosliniju08Victimes

32MAIF,osiguravajućakompnija,iINAVEMušlisuupartnerstvokakobiobezbedilipsihološkupodrškužrtvamasaobraćajnihnezgodaizaslučajevepokrivenepolisomživotnogosiguranja.33SNCF,Francuskanacionalnaželezničkakompanija,ušlajeupartnerstvosaINAVEMdabiosiguralipodrškuzažrtvenasiljameđusvojimosobljemilizažrtveozbiljnihincidenatanaposlu.

2445

1400015023

19257

36601

204232099618380

1609418717

242262594625421

227622126420321

0

5000

10000

15000

20000

25000

30000

35000

40000


49

151. U 2016, sos linija primila je više od 20.000 poziva.Kao što jepredstavljeno na Slici 16, 70% tih poziva dolazi direktno od žrtava,preostalih 30% od drugih osoba. Žene predstavljaju 60% pozivalaca, anajvećibrojpozivadolaziodosobaizmeđu21i30godina.

Slika17–strukturaklijenatasoslinije08Victimespotipužrtve,roduistarosti

152. Strukturakriminalakojaseprijavljujetelefonompokazujedajevećinažrtavakrivičnihdelaprotivličnosti,kaoštoproizlazisaslike18. Slika18–Strukturaklijenatasoslinije08Victimespovrstikriminala

Krivičnadelaprotivličnosti

Krivičnadelaprotivimovine

Saobraćajnenezgode

Ostalekriminalneradnje

Neprijavljeno

71% 23% 5% 0,2% 0,8%


50

153. 17,4%pozivatičuseponovljenihkršenjazakona.43,4%subiladela nasilja, od čega 58,5 % partnerskog nasilja. 5 % poziva tiče sezloupotrebepoverenjailiprevare.Slika19–Strukturaklijenatasoslinije08Victimespovrstikrivičnihdela

Delaprotivličnosti DelaprotivimovineUbistvo,atentat 20,7% Običnakrađa 10,9%Silovanjeidrugaseksualnanasilja

15% Teškakrađa 15,7%

Nasilnaponašanja 35,2% Uništavanje,degradacijaimovine

12,2%

odčegapartnerskonasilje

35,3% Zloupotrebapoverenja 56,9%

Ubistvo,ubistvoiznehata

6,4% Nedopuštenaupotrebanačinaplaćanja

1,6%

Napuštanječlanaporodice

0,4% Ostalo 2,7%

Neobavljenapredajadeteta

0,6%

Uznemiravanjenaradnommestu

3%

Lekarskegreškeilinehat 1,3%Pretnja,povreda 9,3%Ostalo 8,1%

154. Nasoslinijiradivelikibrojstalnozaposlenih.Ovdesuuključenimenadžerisaradnicirazličitihprofila(advokati,psiholozi,socijalniradniciitd.) ionisusviobučenizapružanjepodrškežrtvama.Saradnicinasoslinijinudedasaslušajužrtvu,evaluaciju,informacijeiusmeravanje.Ovaslužbaradiod9ujutrudo9uvečesvakogadana.

155. Pored sos linije, žrtve mogu da se obrate France Victimes-utakođe i preko drugih sredstava komunikacije.U 2016, 1.347 osobapodnelojepisanezahteve(e-mail,postnawebsajtuFranceVictimes-a,postilidruštvenemreže)zapodršku.Ovajbrojukazujenapovećanjeodvišeod180%upoređenjusa2015.


51

Slika20–StrukturapismenihzahtevazapodrškuFranceVictimes-a

156. Uvećiniovihslučajeva,žrtveseupućujunaslužbukojasesmatraadekvatnomzanjihovuspecifičnusituaciju.Slika21pokazujestrukturuovihupućivanja.

Slika21–Strukturaupućivanjanaosnovupismenihzahtevazapodršku

72%

18%

6% 4%

Upućivanjenaorganizacijuzapodrškužrtvama

Upućivanjenadrugeorganizacijezapružanjepodrške

Drugaupućivanja

Bezupućivanja

80%

11% 9%

Direktnežrtvekrivičnihdelailisanjimapovezaneosobe

Upitoparničnompostupku

Nijedefinisano


52

157. JednaodosnovnihmisijaFederacijejedaobezbedigarancijezaravnopravan tretman svih žrtava. Podrškamora biti osigurana svima,nezavisnoodmestastanovanja.Ciljjedasvakažrtvadobijeistikvalitetprofesionalnepodrške,bezobziragdejetapodrškatraženaidobijena.

158. Obuka je važan element rada France Victimes-a. Ona seobezbeđujeuformipočetneobukeikontinuiraneobukeuoblastipravnepomoćiipsihološkepodrške.

159. Da bi osigurala visoki profesionalizam osoblja i volontera kojimogu učestvovati u pružanju usluga podrške žrtvama, Federacijaorganizujeobukeod1993.Obukeobuhvatajupravažrtava,psihološkupomoći,uopštenije,organizacionaaspekteopružaocimauslugapodrškežrtvama.Obukaseplaća,sapovoljnijimcenamazačlanove.

160. Besplatnisumoduliobukeutrajanjuodnedeljudanazanovoosoblje organizacija za podršku žrtvama. Ova obuka je ključna zaneophodno uvođenje u probleme i profesionalne prakse podrškežrtvama,inajzadzakvalitetnijeusluge.

161. U slučajevima kolektivne viktimizacije, kao što su terorističkinapadi i masovna stradanja, Federacija angažuje svoje lokalneasocijacije. Asocijacije se mobilišu u zavisnosti od mesta stanovanjažrtavailinjihovihporodicakakobiseprofesionalcimaomogućiodirektanpristupžrtvama.

162. Istinska promena u pristupu organizacija prisutna je uslučajevima masovne viktimizacije. Početkom osamdesetih pružaociusluga bi čekali da žrtve spontano traže pomoć i podršku. Topodrazumevadaježrtvadobroinformisanakakobibilaustanjudastupiukontaktsapružaocemusluga.

163. Danas je pristup pružalaca usluga u mnogo većoj meriproaktivan. Oni dolaze do žrtava – pružaoci usluga su ti koji čine prvikorak i stupaju u kontakt sa žrtvom, sugerišu podršku i neposrednupomoćnaduži rok.Ovakavpristup je u skladu sadomaćim zakonima.Naime, na osnovu člana 41 Zakona o krivičnom postupku, pravosudni


53

organi ovlašćuju organizacije i dele sa njima kontak informacije ožrtavama,kakobižrtvamamoglodasepriđeidaimsepružipodrška.

8. Eksterniodnosi

164. Organizacije za podršku žrtvama treba da razviju odnose svladinimsektoromistrukturamacivilnogdruštvakakonanacionalnomtakoinameđunarodnomnivou.Tiodnosipredstavljajuvažanelementadekvatnogpružanjausluga,optimalnogkorišćenjaresursa,upućivanjaidobreprakse.

165. Na nacionalnom nivou, važno je razviti odnose s relevantnimakterimanasvimnivoima.Ovojeodključnevažnostikakobise,sjednestrane, obezbedila podrška organima koji rade sa organizacijama kojepružaju podršku žrtvama. S druge strane, ova saradnja je od ključnevažnostikakobiseuticalonanacionalnozakonodavstvoipolitikeiizvršiopritisaknadonosiocepolitikau ciljuunapređenjaonihpolitika koje seodnose na podršku žrtvama. Jednako je važno obezbediti i saradnju spružaocima usluga i podrške ugroženim grupama (ženama, deci,osobamasinvaliditetom,itd.),kakobiseobezbedilodapreklapanjaiduu korist ugroženih žrtava, da su resursi koordinisani i da se koriste naoptimalannačin.

166. Nameđunarodnomnivou,pružaocipodrškežrtvamauključenisu u inicijative bilaternalne,multilateralne, evropske imeđunarodnesaradnje.FranceVictimesje1989.godinebilajedanodosnivačaVictimSupportEurope(VSE),evropskemrežeorganizacijazapodrškužrtvama,dok je RIKU pristupio VSE 1996, ubrzo nakon samog osnivanja. Obeorganizacije su aktivne kako u bilateralnoj saradnji u Evropi, tako i nameđunarodnomplanuigradepartnerstvakakobipružileboljupodrškužrtvamakrivičnihdela.IRIKUiFranceVictimesimajurazvijenusaradnjus drugim evropskim organizacija za podršku žrtvama i četso sa njimaučestvujuuevropskimprojektimasaradnje.


54

8.1. Finska

167. RIKU sarađuje s drugim mrežama i organizacijama civilnogdruštva,aposebnosonimakojisebaverazličitimaspektimaproblemažrtava.Ovo je širok pojam, što znači da su, na primer, organizacije zaljudskapravaaktivnepopitanjimakaoštosuženežrtve,zločiniizmržnjei trgovina ljudima. U poslednjih nekoliko godina, započeta je većasaradnjasamanjinskimgrupama,kaoštosulokalnemigrantskezajedniceimrežekojesezalažuzapravamigranatabezdokumenata.

168. RIKUnijedeonijedneširemrežeuFinskoj.Međutim,sobziromdasuimplementacionipartnerivelikeorganizacije,kaoštojeCrvenikrstFinske,postojiprirodnamrežahumanitarnihakteraokoRIKU-a.

169. RIKU ima dobre odnose sa vladinim i državnim organima.Međutim,toneznačidaseRIKUuzdržavaodtogadabudekritičanpremapoliticiiodlukamaVladeirazličitihorganavlasti.Naprimer,RIKUzauzimastav o predlozima zakona, vladinim strateškim dokumentima iimplementacijiusluga.

170. Problemkojiseponavlja jenizaknivoupućivanja izpolicijekauslugama koje RIKU pruža. RIKU je uputio otvorene kritike zbog ovesituacije,ali,ipak,nastavljadabliskosarađujespolicijom.

171. Glavni izvor finansiranja RIKU-a je država, prekoMinistarstvapravde.Međutim,nedelujedatosprečavaRIKUdazauzmekritičanstavonekompitanju,zakojesmatradajeodključnevažnostizapravažrtavazločina.Mnogobrojniproblemikojiseodnosenažrtvemogubitipriličnopolitički obojeni, gde dolaze do izražaja i politike koje se odnose namigracijeisferuradnihodnosa.

172. RIKU održava redovne sastanke, i to najmanje dva ili tri putagodišnje,sMinistrstvompravde,Upravomkriminalističkepolicije.Ovisastancisefokusirajunapitanjafinansiranjaipružanjeusluga.UpravajenadležnazarazvojpolitikakojesetičužrtavauFinskojkaoipraktičanradsa organima koji rade u direktnom kontaktu sa žrtvama. Stoga,mnogobrojnesuradnegrupeiodboriukojimaRIKUučestvuje,kaočlan.


55

RIKU se takođe sastaje s ministrima koji se bave pitanjima žrtava.Sastanak se obično organizuje barem s Ministrom pravde prilikompostavljenjanoveVlade.

173. Vlada nema direktan uticaj na strateške pravce RIKU-a.Indirektno, međutim, vladine politike mogu uticati na rad RIKU-a sobzirom da mnoga pitanja politike utiču žrtve zločina. Ovo obuhvatasocijalnuizdravstvenuzaštitu,rad,politikekojeseodnosenakriminalimigracije.

174. RIKUradiusaradnjisrazličitimsegmentimasudstva,tužilaštvaipolicije.Ovoseodnosikakonarazvojuslugakojesenudežrtvamatakoinapojedinačnepredmete.Naprimer,RIKUtrenutnopripremausluguzažrtve i svedoke, koja će se realizovati u sudovima. Obučeni volonteri,obično studenti, prisutni su u sudu i na raspolaganju su da pružeinformacijeismernicekakožrtvamatakoisvedocima.Ovauslugarazvijaseusaradnjisalokalnimsudovima.

175. Kadajerečopoliciji,saradnjajeintenzivnajerjeulogapolicijeod ključnog značaja za pružanje inforamcija žrtvama, vođenjepretpretresneistrageiupućivanježrtavanauslugeRIKU-a.PonekadajeRIKUdirektnoukontaktustužilaštvom,ukoliko,naprimer,žrtvaimaželjeuvezisaslušanja.Nekežrtveneželesasesuočesosumljičenimnasuduitužilac može biti od pomoći u takvim situacijama. Pored toga RIKUučestvujeuradurazličitihlokalnih,regionalnihinacionalnihradnihgrupa,gdenavedenestranemogubitiprisutne.

176. Nameđunarodnomplanu,RIKU jeaktivni članVictimSupportEurope, evropskemreže nacionalnih organizacija za pomoć žrtvama.IzvršnidirektorRIKU-aječlanOdboradirektoraVictimSupportEuropeiaktivno učestvuje u kreiranju evropskih politika koje se odnose napodršku žrtvama. Pored toga RIKU učestvuje i u neformalnimstrukturamasaradnjeNordijskih službi zapomoćžrtvama.Predstavniciovihslužbisastajusegodišnjenadvodnevnomsastanku.PoredtogaRIKUjeičlanmeđunarodnemrežezaborbuprotivtrgovineljudima.ZajednosaFranceVictims,RIKUučestvujeuprojektuEvropskeUnijekojiimaza


56

ciljdaprocenipraktičnuprimenuDirektiveopravimažrtavauzemljamačlanicama.

8.2. Francuska

177. InterakcijeirazmenesVladom,suutoku,aposebnosaSlužbomza pristup pravu i pravdi i pomoć žrtvama (SADJAV) pri Ministrstvupravde.TosupartneriFranceVictime’s.Poredfinansijskogaspekta,drugiaranžmaninapravljenisusdrugimministarstvima iobuhvatajudnevnurazmenu,radisaradnju:

- saMinistarstvom poljoprivrede: postoji aranžman da sezaposlenimauMinistarstvuobezbediobukaotomekakoda se ponašaju u slučajevima agresije, neučtivosti ilitraumatskihdogađajatokomobavljanjasvojihdužnostiilikodkuće;

- saMinistarstvomzaprekomorsketeritorije:promovišesesaradnja kako bi se obezbedila podrška francuskimdržavljanima, žrtvama krivičnih dela u inostrnstvu, kao ičlanovimanjihovihporodica,osiguraoprijem,psihološkapodrška,informacijeopravimaisocijalnapodrškanalicumesta;

- sa Ministarstvom prosvete: garantovanje uspostavljanjapsihološkepodrške,zanastavnikadarižrtvenasiljauškoli,savetovanje žrtava u sudskim postupcima, pružanjeinforamcije o njihovim pravima, sastavljanju tužbi, iliupućivanje na specijalizovane ili druge usluge podrškežrtvama,shodnopotrebama;

- Nedavno sa Ministarstvom spoljnih poslova u formiuspostavljanja sistema podrške za žrtve prisilnograseljavanjaizprekomorskihteritorijaukontinentalnideoFrancuske, kojima se sada daje dozvola da traže svojeporeklo34.

34Zavišeinforamcija,vidinaprimer:http://www.la-croix.com/France/Laffaire-Reunionnais-Creuse-seclaire-2017-02-16-1200825303


57

178. Mrežaudruženjazapomoćžrtvama,kaoštojeFranceVictimes,vođena globalnom brigom o žrtvama, mora biti u stanju da izgradipartnerstvoisinergiju.OrganizacijaFranceVictimes,kaoinjeničlanovi,uvek je otvorena za saradnju s drugim udruženjima, preduzećima iupravama, u korist žrtava. Na nacionalnom nivou France Victimesučestvujeubrojniminicijativamakojimaseobezbeđujedažrtvekrivičnihdeladobijuuslugekojesuimpotrebne.Udruženjeostvarujesaradnjuinameđunarodnomnivou.

179. Nanacionalnomnivou,postojizajedničkatelefonskaplatformazaupućivanježrtava.Platformaobuhvatapreko500mogućihinstitucijaili udruženja na koja se žrtva može uputiti. Ovo može bitikomplementarna veza s pružaocima usluga za žrtve ili isključiva, kadazahtev klijenta nije oblast delovanja podrške žrtvama. Operateritelefonske platforme organizacije France Victimes poseduju odličnopoznavanjebazepodataka.Ovabazapodatakajepravadodatavrednostpopitanjuresursazastručnjake.

180. Poregtoga,postignutisusporazumisadrugimmrežamakakobiseboljegarantovaliodnosiiuslugeupojedinimoblastima.Tiaranžmanipostignuti su s mrežama organizacija civilnog društva, na primer, samrežom za borbu protim diskriminacije i rasizma, mrežom udruženjaosoba s invaliditetom i udruženjem medijatora. Pored toga,uspostavljena su partnerstva s pravnicima i advokatima prekokonferencijasadvokatskomkomoromiliunijommladihadvokata.

181. I na kraju, 24 organizacije koje pružaju pomoćpreko telefonapristupilesuumartu2012.godineUdruženjuzasocijalnutelefoniju izdravlje (Collective TeSS). Glavni ciljevi Udruženja su promovisanjepodrškekojaseobezbeđujeputemsocijalnetelefonijeipružanjepodrškena daljinu u cilju poboljšanja kvaliteta usluga i promovisanja javnihpolitika. TeSS Collective je uspostavio specifičan program obuke zaveštine slušanja žrtava, u okviru koga se organizuje nekoliko sesijagodišnje.Svakegodine,organizujese iDanslušanja isocijalne izdravetelefonije.


58

182. Nameđunarodnomplanu,FranceVictimesjedugogodišnjičlanVictim Support Europe, i ima bilateralnu saradnju s mnogobrojnimevropskimzemljama,aposebnosKanadom.Poredtoga,organizacijajeuključena u gore pomenute porjekte o transponovanju Direktive opravima žrtava. France Victimes radi i sa brojnim evropskimorganizacijamanaprojektu Evropskogparlamentaopotrebama žrtavaterorizma.

183. FranceVictimes jesarađivalasbrojnimevropskimzemljamaupružanjupodrškežrtvama,stranimdržavljanima.Ovojeposebnovažnonakon terorističkih napada u novembru 2015, kada sumnoge žrtve uFrancuskoj bile strani državljani. Slično tome, organizacija sarađuje saslužbamaiorganimazapodrškužrtvamadrugihzemaljakakobipružilipomoćfrancuskimgrađanimakojisužrtvekrivičnihdelavanFrancuske.RIKUtakođepružauslugeFincimažrtvamauinostranstvu.

9. Zaključciipreporuke

9.1. Okvirzapružanjeuslugapodrškežrtvama

184. Izveštajpredstavljasamodvaodmnogobrojnihprimera.FinskaiFrancuskasuodabranesobziromnatodaobemrežefunkcionišuveomauspešno,tokomdužegvremenskogperiodaucentralizovanimdržavamai u okviru kontinentalnog pravnog sistema. One su odabrane zbograzličitih pristupa sličnim problemima, u relativno sličnom pravnomokruženju.Finskipristupjeveomaspecifičanzbogsvojenetradicionalnepravnestrukture inaizgledneformalnogpristupauspostavljanjumrežepružaoca usluga. U Francuskoj, s druge strane, sistem je veomastruktuiran,auslovizačlanstvosupriličnorazrađeniizahtevni.185. ZanimljivojedaRIKUnemastatuspravnoglica.Međutim,togane sprečavadaupravljaoperacijamakoristeći resurse i saradnju sa17drugihpravnih subjekatane samokakobi seosiguraloda žrtvedobijuusluge koje su im potrebne, već i da bi se uticalo na politike nanacionalnomievropskomnivou.


59

186. Istovremeno,francuskisistemjesveobuhvatnamrežasveomadobrodefinisanimuslovimaprimanjaučlanstvoistalnimzalaganjemzaosiguranjekvaliteta.Međutim,uobaovasistema,žrtvedobijajupodrškunaprofesionalanikonzistentannačin.187. UzimajućiuobzirpravnookruženjeirealnostuSrbiji,bilokojabudućamrežapodrškežrtvamamoralabidaseuspostaviuformalnom

okviru. Finski neformalni pristup može delovati privlačno u pogledulakoćenjegovoguspsotavljanjaimogućihuštedazahvaljujućiminimalnojadministraciji. Međutim, potrebno je razumeti da ovaj pristupfunkcionišeuFinstoj,uvelikojmerizbogčinjenicedaonobuhvatašestjakih, već postojećih organizacija na nacionalnom nivou, koje suposvećene pružanju podrške žrtvama u poslednjih 20 godina. Ipak,neformalnastrukturamožebitiosetljivanapromenepolitika iliprakseunutar organizacija s kojima se sarađuje. Pored toga, iako smanjujeadministrativne troškove RIKU-a, učešće u mreži neizbežno povećavaadministrativnetroškovesamihorganizacija,sobziromdanekotajposaomoradaobavi.188. Iz analize sistema vidi se da jeVlada, a posebnoMinistarstvopravde,aktivnouključenouomogućavanjepružanjapodrškežrtvama.U Francuskoj, Ministarstvo je više uključeno u postavljanje osnove zauspostavljanjesveobuhvatnemrežepodrškežrtvamainastavljadaradinanjenoj standardizaciji,dok jeuFinskoj,Ministarstvopravdeaktivnouključeno u funkcionisanje mreže podrške žrtvama. Ne samo daobezbeđujeukupanbudžetzadobrofinansiranjepodrškežrtvama,većjeidirektnouključenoprekočlanstvauOdboruRIKU-a.VažnojeistaćidaseučešćeMinistarstvauOdboruRIKU-aneodnosinakontroluiupravljanje,već na partnerstvo i stvarno angažovanje u rešavanju potreba žrtavakrivičnihdela.189. Pružanje podrške žrtvama krivičnih dela predstavlja važanzadatakpravosudnogsistemasvakezemlje.USrbiji,pružanjepodrškežrtvama zahtevaće značajno učešće i veliko angažovanje Ministarstvapravde, koje treba da stvori okruženje u kome žrtve mogu dobiti


60

neophodnupodrškuzahtevanogstandardakvaliteta,svedokjepodrškaneophodna.190. Bezobziradalipodrškužrtvamapružaposebnopravnoliceilijeto poluformalno partnerstvo, vlada je važan element strukture.Obeorganizacije analiziraneuokviruovog izveštaja imajuOdbordirektora,koji nisu plaćeni za svoj rad u Odboru i koji snose odgovornost zafunkcionisanjemreže.191. U cilju postizanja transparentnog i odgovornog vođenjaorganizacije, potrebno je uspostaviti upravljačku strukturu. PrilikomuspostavljanjasistemapodrškežrtvamauSrbiji,potrebnojeuspostavititelo–upravljačkiodbor,odbordirektora ilinekudrugu formu,kojaćeobezbeditistrateškesmernice,vođstvoipodrškuorganizaciji.Odčlanovatakvogjednogtelaseočekujedaučestvujunadobrovoljnojosnovi,iakosenekiodnjihovihtroškovamoguplatiti.

9.2. Finansiranjeifinansijskaodgovornost

192. Štosetičefinansijskihsredstava,kakoFinskatako iFrancuskaizdvajajuznačajnasredstvazapodrškužrtvama.UFrancuskoj,ukupnasredstvanasvimnivoimai izsvih izvorafinansiranja iznose50miliona,dokjeuFinskojto4milionaEUR.193. Kada je reč o finansiranju, Finska i dalje primenjuje modeldirektnogpregovaranja,dokpristupuFrancuskojpredviđafinansiranjena konkurentnim osnovama. Važno je napomenuti, međutim, da ćemožda i Finskaprećina finansiranjenakonkurentnimosnovama, zbogzahtevakojiseodnosenatransparentnostiotvorenotržište.194. Prilikom dodeljivanja sredstava organizacijama koje pružaju

podršku žrtvama, potrebno je razmotriri nekoliko faktora. Ovo jenaročitorelevantnosobziromdajevažnouspostavitiravnotežuizmeđupotrebe da se obezbedi kontinuitet usluga s jedne strane, i kvalitet iekonomičnost, s druge. Detaljna analiza finansiranja organizacija zapodrškužrtvamadatajeuizveštajuMultidonatorskogfondazapodršku


61

sektorupravdeuSrbiji(MDTFJSS)“Obezbeđivanjefinansiranjazauslugepodrškežrtvama”.195. Finansijske zaštitne mere postoje. Organizacije podležunacionalnim zatevima koji se odnose na reviziju, a njihovi troškovi sepažljivoispitujuodstraneinternihieksternihkontrolnihmehanizama.196. Potrošnjamorabitiodgovornaikontrolisana.Izuzetnojevažnos aspekta finansijera kao i sa stanovišta pružalaca usluga, postojanjestriktne finansijske discipline. Potrebno je uspostaviti sisteme koji ćeosiguratida,bezobziranaformuprekokojeseuslugežrtvamapružaju,postojirigoroznakontrolarashodakaoisistemskaodgovornostzaiste.197. Finansiranje usluga podrške žrtvamamože dolaziti iz različitihizvora.Možedoćiizmodelafinansiranjaposebnorazvijenihzapotrebeovakvih vrsta usluga (npr, kompenzacija za žrtve), opštih modeladruštveneodgovornost (npr, igrenasreću) ili izdržavnogbudžeta.Bezobzira na oblik prihodovanja, usluge podrške žrtvama moraju imatiodređeni stepen stabilnog finansiranja usluga, potrošnja mora bitinamenska,aprihodidovoljniikonzistentni.198. Kada je reč o obezbeđivanju sredstava, bilo bi potrebnokonsultovati udruženja za podršku žrtvama i udruženja žrtava.Konkretno,kadaseplanirajuirealizujuprilivi,uslučajudasedeouslugežrtvamafinansirasredstavimaizvršiocakrivičnogdela,potrebnojeuzetiuobzirstavžrtavapopitanjutakvihmodelafinansiranjaiizbećimogućuponovnuviktimizaciju35.199. Potrebno je obezbediti sistem praćenja i evalaucije rezultataprojekata i striktnu finansijsku disciplinu i kontrolu. Takav sistem biobezbedio da investicije u usluge podrške žrtvamabuduusmerene naobezbeđivanjepoštovanja,zaštiteizadovoljenjapravažrtava.

35OvojeposebnorelevantnozaimplementacijutakozvanognačelaoportunitetauSrbiji.Naime,postojibojazanuveziskorišćenjemovogprincipauslučajevimanasiljauporodici.Postojigeneralnistavžrtvinasiljauporodici,dasepočinioci(običnomuškarcikojisuupoređenjusažrtvomboljefinansijskisituirani)natajnačiniskupljuju.Korišćenjetihsredstavazapodrškužrtvamanasiljasamobiprodubiloranu.


62

9.3. Pružanjeuslugaikontrolakvaliteta

200. UFinskoj, postoji sistempraćenja i evaluacije koji je predmetrevizije i modernizacije. U Francuskoj postoji sveobuhvatni sistemskrininga prilikom pristupanja novih članova, kao i stalni nadzorpostojećih članova, kako bi se obezbedio standard izvrsnosti međučlanovima. Pored toga, postoji i inicijativa Vlade da se uvede državnisistemakreditacijeuslugapodrškežrtvama201. Obeorganizacijepružajupodrškužrtvamadirektno.RIKU,prekozaposlenih,volonteraiusinergijiskoordinacionimorganizacijama,pružasveusluge svim žrtvama krivičnih dela.U Francuskoj, Federacija pružasamosos linijudirektno,dokdrugeuslugepružajuorganizaciječlanice.Međutim, obe organizacije pružaju usluge upućivanja i pružanjainformacijasvimlicimakojaimseobrate.

202. Francuska radi na razvoju proaktivnog pristupa u pružanjupodrškežrtvamaterorizmaikolektivneviktimizacije.Ovojeodznačajau sferi podrške žrtvama, pokazujući kako se usluge razvijaju tokomvremenikakojepotrebnodaorganizacijekojepružajupodrškužrtvamaostanu senzitivne na potrebe svojih korisnika kako bi konstantnounapređivaleusluge.

203. Obe organizacije rade kako bi osigurale konzistentne,pristupačneikvalitetneuslugenacelojteritorijizemlje.Utusvrhu,onesu uspostavile različite mehanizme. U Finskoj se ulažu napori da seiskoristepostojećiresursiistvorisinergijasdrugimorganizacijama,kakobiseosiguralekonzistentneusluge,smanjilapreklapanja inanajmanjumogućumerusvelioperativnitroškovitekućihusluga.204. UFrancuskojjeuspostavljenasveobuhvatnamrežakojučini130nezavisnih organizacija. Sve te organizacije primenjuju iste kvalitete istandardeiposvećenesuistojfilozofijikojapodrazumevazajedničkiradna pružanju usluga svim žrtvama svih krivičnih dela na celoj teritorijiFrancuske.


63

205. BilokojabudućastrukturakojaimazaciljdaobezbedipodrškužrtvamakrivičnihdelatrebadabudeprisutnanacelojteritorijiSrbije.Ovosemožepostićiiliprekostrukturasamihorganizacijeiliakreditacijompostojećihilibudućihorganizacijakojepružajupodrškužrtvamakrivičnihdela. Preporučuje se da u oba slučaja u cilju obezbeđivanja jasnoće itransparentnosti,svakaorganizacijakojapružapodrškužrtvamaegzistirazasebno kao posebno pravno lice, s jasnom strukturom, ciljem iupravljačkimodgovornostima.206. Svakabudućapodrškažrtvamatrebadaobezbedidakakoopštetako i specijalizovane usluge budu obezbeđene svim žrtvama svihkrivičnihdela.Pristup timuslugamamorabitiupotpunostiu skladu sDirektivom Evropske Unije o pravima žrtava, ne treba da zavisi odkrivičnogilibilokogdrugoggonjenjapočinioca,mestaboravištažrtveilidrugogstatusa,imoraseobezbeditibesplatno.207. Uslugepodrškežrtvamamogupružatidirektnoorganizacijezapodršku žrtvama ili putem upućivanja drugim organizacijama iinstitucijama.Kadaseuslugeobezbeđujuputemupućivanja,potrebnojeobratitipažnjunakapacitetorganizacijenakojusežrtvaupućuje.208. Prilikom uspostavljanja usluge podrške žrtvama, potrebno jeuspostavitinacentralnomnivoustriktnestandardekojiseodnosenafunkcionisanje i pružanje usluga žrtvama krivičnih dela. Pored toga,potrebnojeuspostaviti ikontrolnemehanizmekojimaćeseobezbeditikonzistentnost i kvalitet usluga. Ovi standardi kvaliteta treba da buduprimenjivijednakoinauslugekojesepružajudirektnoinaonekojeseostvarujuputemupućivanja.

9.4. Ljudskiresursi

209. Obe organizacije imaju zaposlene, a oslanjaju se i na radvolontera.Onoštosemožeprimetiti,međutim,jedajeuFinskojučešćevolontera u pružanju usluga žrtvama značajnije nego što je to u


64

Francuskoj36. Obe organizacije posvećuju pažnju obuci volontera iobezbeđujudabezobziradalisupružaociuslugaplaćenizasvojradiligaobavljajubesplatno,uslugemorajuuvekbitidefinisanognivoakvaliteta.

210. Volonterski rad nije razvijen u Srbiji. Međutim, istraživanjeraspoloživih resursa, kao na primer, načela oportuniteta, kojim sepredviđamogućnostdaokrivljeni izaberedaobavljadruštvenokorisneaktivnostiumesto zatvorskekazne,moglobida se razmotri kakobi seohrabrilo volontiranje u organizacijama koje pružaju pomoć žrtvama.Istovremeno, inicijative i stimulansi države mogu povećati interes zavolontiranje. Privatni sektor takođe može da pomogne u volontiranjuprimenom principa korporativne društvene odgovornsoti. Sameorganizacije za podršku žrtvama takođe mogu povećati priemčivostvolontiranja,naprimer izdavanjemsertifikata, ciljanjemstudenatakojiradeurelevantnimoblastima,itd.Uciljupodsticanjevolonterstva,Vladausaradnjiscivilnimsektorommožedarazmotriuvođenjesličnogsistemakoštojefrancuskipasošvolontera.

9.5. Eksterniodnosi

211. Organizacijezapodrškužrtvamanepostojeuvakumu.Izgradnjaodnosa sa organizacijama civilnog društva, kao i bilateralna imultilateralnasaradnjasuodključnevažnostiprilikomrazvijanjausluga,razmene prakse i, konačno, obezbeđivanja boljih usluga za žrtve pomanjojceni.Poredtoga,razvojpartnerstvasaministarstvima,policijom,pravosuđem, regionalnim i lokalnim organima obezbeđuje uticaj napolitike iprakse iopšte razumevanjevažnostiuslugapodrškežrtvama.Međunarodna saradnja, preko evropskih i međunarodnih mreža,obezbeđujeda seuticaj širi i prekogranica idameđunarodnepolitikeuzimajuuobzirpotrebenaterenuishodnotomebuduikreirane.

36Malojedokazakojiukazujunatačanrazlogoverazlike.OnoštomoždajesterazlogječinjenicadauFinskojnekeuslugenudiicrkva,kojasetradicionalnouvećojmerioslanjanavolontere,dokuFrancuskojtonijeslučaj.


65

212. S obzirom na aspiracije Srbije da pristupi EU, kao i delikatnugeografsku poziciju na putu velikog talasamigracija, pitanje podrškežrtvamastranimdržavljanimajerelevantno.OvoćepredstavljativažnopitanjeiukontekstuDirektiveopravimažrtava,DiretiveokompenzacijižrtavakaoiDirektiveoborbiprtivterorizma.

213. Svakibudućiokvirzapodrškužrtvamatrebadauspostavidobrusaradnju sa domaćim i međunarodnim akterima. Posebno je važnoobezbeditidažrtvestranidržavljanidobijupomoćkojaimjepotrebna,štoćepredstavljati izazov ipotrebnajemeđunarodnasaradnja idobrakomunikacija sa drugim evropskim pružaocima podrške žrtvama kao iangažovanihinstitucijaislužbi.

Operating networks for Victim support services - RS networks for Victim support... · Operativne...

Documents

Transcript of Operating networks for Victim support services - RS networks for Victim support... · Operativne...