МИСТЕЦЬКИЙ СІЧЕНЬ–2017– П. Чайковський «Спляча красуня» за мотивами казок Ш. Перро (балет-феєрія на
НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР 2018. ГОДИНА XIV, БРОЈ 119 · 2018. 11. 29. ·...
Transcript of НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР 2018. ГОДИНА XIV, БРОЈ 119 · 2018. 11. 29. ·...
НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР 2018. ГОДИНА XIV, БРОЈ 119
ИЗДАЈЕ НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ У БЕОГРАДУ
Свечаномакадемијомкоја је 22. новембраодржана на Великој сцени, у оквиру које су додељена
годишња признања за уметничкеираднерезултате,узподсећањанабогат историјат и великане Куће,обележено је 150 година постојања и успешног деловања НародногпозориштауБеограду,једнеоднајстаријих културноуметничкихинституцијауСрбији.
Програм прославе, у режијиИване Драгутиновић Маричић,(драматург Молина Удовички)а који су, уз балетску игру ДејанаКоларова,водилидрамскиуметнициЉиљанаБлагојевићиМиленкоПавлов, отворен је подсетникомна најзначајније догађаје из претходних150година,акојисузапочели 22. новембра 1868. године,кадајеугостионици„Коденглеске
краљице“, изведена прва представаНародногпозоришта–„ЂурађБранковић“КарољаОберњака.
У наставку свечаности, насцени се, са директорима Опере(Јасмина Трумбеташ Петровић),Балета (Константин Костјуков),Технике(МалишаЂурашиновић),извршномдиректоркомЈасминомЗотовић, која привремено обављафункцијудиректораДрамеидесетак сарадника, појавила вршилацдужности управника НародногпозориштауБеоградуИванаВујићкоју је Влада Републике Србијеименоваланатоместодваданараније, после једномесечне кризечијијеепилогбиоразрешењеДејанаСавића.
Поздравивши присутне, међукојима су били министар културеи информисања Владан Вукосављевић,представнициВладеРепубликеСрбијеидипломатскогкора,
госпођаВујићје,украткомговору,казала да је веома почаствованаштостоји„наовомместу,данас,на150. рођендан, наше највеће, најдуготрајнијекултурнеипросветитељскеинституције“.
„Бескрајно сам захвална назадатку да сарађујем са више одхиљаду вредних сарадника и дасвакевечерирадимозаокохиљаду гледалаца. Рећи ћу само једну реченицу: није довољно самоволети позориште, њему требабескрајнослужити“,казалајеИванаВујићкојујепубликанаградиласнажнимаплаузом.
Потом је, уз филмски записПетра Антоновића, презентованмалиподсетникувезисанајзначајнијим дешавањима у претходнојсезони у којој је, поред представаса редовног репертоара и бројнихгостовања,изведено12премијера.
(наставакнастр.2и3)
НАРОД НО ПОЗО РИ ШТЕ У БЕО ГРА ДУ СВЕ ЧА НО ОБЕ ЛЕ ЖИ ЛО 150 ГОДИ НА ПОСТО ЈА ЊА
Позо ри шту тре ба бес крај но слу жи тиНепуних годину дана
касније, 30. октобра1869. године, представом„Посмртна слава кнезаМихаила“ Ђорђа Малетића,свечанојеотвореназграда Народног позоришта.Одуживањем успоменина позоришног добротвора и иницијатора подизања зграде, кнеза Михаила, Народно позориште јена најприкладнији начинотпочело рад у новом, заондашње прилике велелепномздању.Указом,запрвогуправника постављен јеЈован Ђорђевић, а уз његаизСрпскогнародногпозориштасаодушевљењемдолази и половина глумачкогансамблаупрестоницу.
2 ПОЗОРИШНЕ НОВИНЕ НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2018.
НАСТАВАК СА НАСЛОВНЕ СТРАНЕЈАВ НЕ ПОХВА ЛЕ
Јавне Похвале зарезултате у раду
од изузетног ипосебногзначајазауспешнуактивностНародног позоришта у Београду засезону 2017/2018.добили су драмскиуметници Небојша Дугалић, ВањаЕјдус, РадмилаЖивковић, ОлгаОдановић, Светлана Бојковић,Златија Ивановић,Слобода Мићаловић, Милош
Ђорђевић, Павле Јеринић, Данијела Угреновић, ДушанкаСтојановић Глид, Александар Срећковић, Милена Ђорђевић,композиторкаАњаЂорђевић,суфлериДушанкаВукић,ГорданаПеровски,инспицијентиАлександраРоквић,СањаУгринић Мимица (дирекција Драме), Хор Опере НародногпозориштауБеограду,ОркестарНародногпозориштауБеограду(дирекцијаОпере),МилошЖивановић,ТатјанаТатић,МилицаЈевићДрндаревић,АнсамблБалетаНародногпозориштауБеограду(дирекцијаБалета),ЗапосленинапословимапомоћнирадникипословимавозачдекорауСлужбизаизвођењепредстава,ДанијелаШиндракПовић,фризервласуљар,ЗаимАлишановић(секторТехнике),Биљана Јоксић,ДраганИлић,ЉубисавПетровић,ЗоранЈоксић,ДејанПавловић,МарицаМолдован,РадмилаЈовановић,ВеснаЗрински,Снежана Андрић и Латинка Шалипур (Сектор стручних иопштихпослова).
ЗЛАТ НЕ ЗНАЧ КЕ
ЗлатнезначкечлановимаКућеза20годинарададобилисуДраганаделМонако(првакОпере), МилошДрагић
(извођ.музич.дела1првикларинет),ТамараЂурић(извођ.музич.дела3др.флаутасапиколом),ИванМитић(извођ.музич. дела 3тути виолончело), Милош Николић (извођ.музич.дела1првифагот),ДејанПопин(извођ.музич.дела3друга хорна), Никола Станковић (извођ. музич. дела3тути прва виолина), Предраг Стојковић (извођ. музич.дела 1први фагот), Александар Илић, (солиста Балета),Владимир Панајотовић (члан ансамбла Балета), МихајлоСтефановић (солиста Балета), Горан Милошевић (координатор за израду и одржавање декора) и Стеван Штрбац(декоратер).
ПЕН ЗИ О НЕ РИ
Чланови Народног позоришта који одлазе у пензију суЗоранаЈуришић(хорскипеваччланХора),ИгорМатве
јев (оперски солиста), Драгослав Илић (оперски солиста),Милутин Филиповић (техничар инвестиц. и техн.одржавања), Јован Рајић (администрат. референт) , Десимир Лукић(возач возила Ц категорије) и Александар Шапкин (радникФТППО–ватрогасацкомандир).
Драмајеоствариласедампремијера то су представе „Ожалошћена породица“, „Деведесете“,„ДомБернардеАлбе“, „Боливуд“,„Плуто“,укопродукцијисаНационалнимтеатромуАтини,„Топографија раја“, у копродукцији сачувенимДраматеноми јошнеколико европских позоришта и насамомпочеткуовесезоне„Балканскишпијун“.
Оперски ансамбл извео јетри премијере – „Дон Ђованија“, укопродукцијисаОперомитеатром Мадленианум, „АндреаШенијеа“, док је премијернообновљена чувена представа„Пепељуга“.
Балет је имао две премијере–„ЕвгенијеОњегин“и„Хазарски речник – Ловци на снове“, укопродукцији са Опером и театромМадленианум.
У периоду између два Данапозоришта, наше представе учествовале су на више домаћих ииностраних фестивала, на којимасуосвојенебројненаграде.
„Царство мрака“ је била најбоља представа на трећем Театарском фестивалу „Позоришнопролеће“ у Шапцу, а на истојманифестацији, Хана СелимовићједобилаНаградузанајбољуглумицу,докјеОлгиОдановићприпалаНаградазаглумачкоостварење.
Представа „Царство небеско Епика балканика“ добила је Стеријину награду Округлог столакритике „Дејан Пенчић Пољански“ на 63. Стеријином позорју,редитељу Јернеју Лоренцију припалајеНаградаредакцијеновосадскоглиста„Дневник“″зауметничкоостварење,БојанЖировићјезаулогууистојпредставидобиоСтеријинунаградузаглумачкоостварење,КарминаШилец–Стеријинунаградузаоригиналнусценскумузику, Грегор Луштек – Стеријину награду за сценски покрет, аМатицСтарина–СпецијалнуСтеријинунаградузадраматургију.
„Ожалошћена породица“ једобилаНаградупубликезанајбољу представу на 35. „Нушићевим
данима“ у Смедереву и Награду „Милан Миња Обрадовић”за најбољу продукцију позоришне представе изведене на петомПозоришном фестивалу „Буцинидани”уАлександровцу.
На Глумачким свечаностима „Миливоје Живановић’’ уПожаревцу, Саша Торлаковић једобио две награде Глумац вечери и Награда за најбоље глумач
ко остварење, док му је на петомПозоришном фестивалу „Буцинидани”припалаНаградазанајбољеглумачкоостварење.
НелаМихаиловићјебилаГлумица вечери на 35. „Нушићевимданима“, Вања Ејдус је добилаНаграду за глумачку бравуру напетом Позоришном фестивалу„Буцинидани”,докјеДаницаМаксимовић, одлуком жирија публике,на23.Глумачкимсвечаностима„Миливоје Живановић“, проглашеназаглумицувечери.
„Балкански шпијун“ је на 27.„Данима Зорана Радмиловића“ уЗајечару добио Награду за најбољу представу по оцени публике,а Нела Михаиловић – „Зорановбрк“.
На47.Фестивалу„Даникомедије“ у Јагодини, Андраш УрбанједобиоСтатуету„Ћуран“занајбоље редитељско остварење запредставу„Сумњиволице“,амеђу
награђенима су и Никола Вујовић(Награда„НиколаМилић“занајбољу епизодну улогу), СузанаЛукић (Награда за најбољу младу глумицу) и Ирена Драговић(Наградазанајбољумузику).
У претходних годину дананаграде су освојили и ПредрагЕјдус(Стеријинанаградазанарочите заслуге на унапређењу позоришне уметности и културе),
Марко Николић (Златна медаљаза изузетне заслуге и постигнутерезултате у јавним и културнимделатностима), Јагош Марковић(Нушићеванаградазаафирмацију драмске класике за 2018. годину), Наташа Нинковић (Награда„ЖанкаСтокић”),АндрашУрбан(Награда за режију „Бојан Ступица” за представу „Родољупци”),МилошЂорђевић(Награда„Љубинка Бобић“), Олга Одановић (Награда „Раша Плаовић”),Слободан Бештић (Награда„ВитомирБогић”занајуспешнијерадиофонско глумачко остварење у протеклој сезони), НебојшаКундачина(Награда„Златнибеочуг“),БојанКривокапић(Награда„Петар Банићевић“), Југ Радивојевић(НаградастручногижиријапубликенаТеатарфестууДобоју)и Нада Шаргин (Глумица трећевечери „Виминацијум феста” уПожаревцу).
МеђунаграђенимасуиЈадранка Јовановић (Награда „БраћаКарић“уобластикултуреиуметности. Национално признање„Капетан Миша Анастасијевић“за афирмацију српске музике иуметностиусвету),МилкаСтојановић(ИзузетнаВукованаграда),Дејан Савић (Вукова награда),Ђорђе Павловић (Награда градаБеограда за музичко стваралаштво), Светлана Бојчевић Цицовић (Награда „Златни беочуг“),ЉубицаВранеш(Награда„ОскарДанон“), Маргарита Черомухина (Награда „Радомир Вучић”)и Бојана Жегарац Кнежевић(Награда„Терпсихора“).
Након рекапитулације претходнесезоне,урученесуНаградеНародног позоришта за најбоља
Снажан аплауз припаојеиЈанкуСинадинови
ћу,који јеувеомаемотивном обраћању указао да јеНародно позориште светоместо,јер„већвекипоосветљава наше душе” ијерје„претогабиломестострадања”. „Вечерас ћусвузахвалностичастзбогдобијене награде изрећипозивом свима да својимречима и делима будемоувексвеснинашепролазности, достојни овог светогместакојесунамзавештали преци и које ми требада оставимо нашој деци”,поручиојеСинадиновић.
3ПОЗОРИШНЕ НОВИНЕНОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2018.
Музеј Народног позоришта у Београду. Tел: 328 44 73
ДЕЦЕМБАР 2018.ИЗЛОЖБЕ
• ПРВА ПОСТАВКА аутор Зорица Јанковић
• ИЗЛОЖБА Никола Митић – баритон 20. века
аутор Драган Стевовић(Изложба остварена у сарадњи са Музејом позоришне уметности Србије)
индивидуална премијерна уметничкаостварења у оквирурепертоараНародногпозоришта, која судобили Нела Михаиловић, (глумица),Татјана Мандић –Ригонат (редитељДраме),МајаПелевић(књижевникидраматург), Бојана ЖегарацКнежевић(првакБалета),ЈованВеселиновић(првакБалета)иЈанкоСинадиновић(првакОпере).
МајаПелевић,којаје била спречена даприсуствује, поручилаједајојјетовеликачастичеститалаколегама на „истрајнојборби која се срећомзавршилапобедом”.
„Хвала што сте ми вратиливеру у солидарност. Ово је вашданижелимвамјош150година”,истаклајеупоруцикојујепрочитаоглумацПавлеЈеринић.
По одлуци Управног одбораНаградузаизузетнозначајанукупниуметничкидоприносдобилајепрвакињаОпереЈеленаВлаховић,а Награду за изузетно значајанукупни радни допринос креаторсценске маскемајстор специјалистаМаркоДукић.
Круну свечаности, као и сваке године, представљала је додела Награде „Раша Плаовић“, занајбоље глумачко остварење набеоградским сценама између дваДанапозоришта,којујеовегодине добила Нела Михаиловић заулогу Данице Чворовић у представи„Балканскишпијун“,потекстуДушанаКовачевића,урежијиТатјанеМандићРигонат.
Призната глумица примилаје статуету из руку председницежирија Александре Гловацки, докјојједелосликараДраганаТодоровићауручиодиректорУстановезакултуру и спорт културноспортскогцентраУбРадованПулетић.
Истакавши да је НароднопозориштеуБеоградувећпуних25годинањенаматичнаКућа–матица,НелаМихаиловићјеуказаладасиноними за ту реч могу да буду
центар,језгро,срце,душа,завичај,постојбина,дедовина,дом,земља,мајка.
„Све то, за мене, је Народнопозориште. Кад неко дирне у то,кад неко то покуша да омаловажи, да уруши, да понизи, онда сеподигне глас. Ових дана, многиуметници, продуценти, организатори, шминкери, суфлери... суподиглиглас.Тајглассмодизали,
пре свега, збогсебе. Тај глассмо подиглизато што смодужни генерацијама које ћедоћи иза нас. Апонајвише смотај глас подигли, јер смодужни свимоним великанима који сустваралинаовојсцени и који суградили угледове Куће. Једанодтаквихвеликанабиоје,свакако, великиглумацигосподин Раша Плаовић. Ја заистаосећам огромну част што
држим награду која носи његовоиме.Овосуонитренуцисрећекоји се памте за цео живот. Нисуоничестиумомпослу.Затетренутке срећеумомживотусу,пресвега, задужене моје ћерке МартаиПетра,мојВладимир,мојамајка,мојаМина,мојипријатељи,понека представа, понека премијера иево,ованаградавечерас.Затохвалажиријукојими јесвојомодлукомприуштиоовајтренутаксреће,хвала свим оним људима који судопринели да „Балкански шпијун“ почне свој живот на Сцени„РашаПлаовић“,хвалаТањиМандић Ригонат која ми је доделилаовуулогуиштојеверовалаумене.Такође,великохвалаимојимколегама,мојимдиректнимпартнериманасцениВањи,Дуди,Милутину, Катарини и Иљи Чворовићу–ЉубиБандовићу,великомглумцу и божанственом партнеру.ДаницабезИлијенепостојииобрнуто.Затоованаграда припадаињему,коликоимени.Хвалавама,нашојпублици,штоупорнодолазите у ово наше позориште, штонампраштатегрешкеиштославитесанаманашеуспехе.Неканамјесвимасрећан150рођенданнашегНародногпозоришта“,поручилајеНелаМихаиловићкоју суприсутнипоздравилибурнимаплаузом.
М.Б.
Плакету поводом значајних активности
у раду Народног позоришта добили су кореографи балетски педагог Владимир Логунов и HyundaiСрбијад.о.о.Београд.Логунов је кратко казао да муовопризнањепредстављасрећу и част, подсетившида је у Народном позориштуод1964.годинеидамујетовремевеомабрзопролетело. Награда Народногпозоришта у Београду занајбољупредставууоквиру репертоара Народногпозоришта у периоду од22. новембра 2017. годинедо10.новембра2018.годинеприпалајеопери„Пепељуга“,ЂоакинаРосинијаурежијиЈагошаМарковића.
ПРОМОЦИЈА5. 12 | 18.00 проф. др Јелисавета МилојевићШЕКСПИР НА ОГЛЕДАЛУ СОНЕТИ (аудио књига)
КОНЦЕРТИ – ПРЕДСТАВЉАМО МЛАДЕ6. 12 | 18.00Ученици Гудачког одсека МШ „Јосиф Маринковић“
ЧИТАЛИШТЕ–ПОЗОРИШТЕ 12. 12 | 19.30 Бранислав Нушић, ПРИПОВЕТКЕ ЈЕДНОГ КАПЛАРА, у извођењу драмског уметника Зорана Ћосића и Нине Ћосић (обоа)
КОНЦЕРТИ – ФМУ у Музеју 14. 12 | 18.00Студенти соло певањакласа Катарине Јовановић
21. 12 | 18.00Студенти виолинекласа Марије Шпенглер Марковић
24. 12 | 18.00Вече камерне музикекласа Катарине Поповић
26. 12 | 18.00Вече камерне музикекласа Људмиле Грос Поповић
МОДНА РЕВИЈА17. 12 | 18.30НОВОГОДИШЊЕ ИСКРЕ у организацији Дрине Пешић, балерине
ОТВОРЕНА ВРАТА22. 12| 12.00
ИЗЛО ЖБА О НИКО ЛИ МИТИ ЋУ
Поводом 80. рођендана некадашњег
првакаОпереНародногпозоришта у Београду,чувеногсрпскогбаритона Николе Митића, 27.новембра у Музеју НП,отворена је изложба„НиколаМитић–баритон 20. века“, аутора Драгана Стевовића. О овом врхунскомуметнику, говорили су в.д. управника Народног позориштаИвана Вујић, директорка Опере Јасмина Трумбеташ Петровић,диригентДејанСавић,примадонеМилкаСтојановићиРадмилаБакочевићиауторСтевовић.
Р.П.Н.
„РОДО ЉУП ЦИ“ У КЛУ ЖУ
Представа„Родољупци“,урежијиАндрашаУрбана,одиграна26.новембрауКлужу,уоквирушестогИнтерна
ционалногпозоришногфестивала„Interferences“,одушевилајепубликукојајеовупоставкуједногоднајпознатијихкомаданајвећегсрпскогдрамскогкласикаЈованаСтеријеПоповића испратила бурним аплаузом. За ово „весело позорје упет дејствија“, владало је велико интересовање румунскихљубитеља позоришта који су у препуној сали од 800 местаимали прилику да погледају један бескомпромисан комадса упозоравајућом поруком о опасности национализма,лажномморалу,лицемерству,политичким„прелетачима”…УлогесуостварилиСлободанБештић(Жутилов),АнастасиаМандић(Нанчика),СузанаЛукић(Милчика),ПавлеЈеринић(ШандорЛепршић),НелаМихаиловић(ГоспођаЗеленићка),Хаџи Ненад Маричић (Шербулић), Никола Вујовић (Смрдић), Зоран Карајић (Гавриловић), Бранко Јеринић (НађПал) и Бојан Кривокапић (Еден). На фестивалу у Клужу,којијеревијалногкарактера,уселекцијисуиизузетнозначајниевропскитеатри:VolkstheaterизАустрије,SchaubuhneamLehnninerPlatzизНемачке,BalticHouseизРусије,Pikolo teatar iTeatarEuropaизИталије,KlaipedaDramateatarизЛитваније, Народно позориште из Будимпеште и НароднопозориштеизАтине.
Р.П.Н.
IN MEMORIAMГОРАН СТЕФАНОВСКИ ГоранСтефановски,признати
македонски драмски писац,цењен и извођен у Европи и усвету, изненада је преминуо 27.новембра. Последње појављивањеујавности,имаоје9.јулаовегодиненаВеликојсцениНародног позоришта у Београду гдеје, у оквиру Светског конгреса Међународне федерације запозоришна истраживања, одржао предавање „Позориште имиграција позориште нација
идентитет између миграције инекретања“. Његови најпознатији комади су „Дивље месо“,„Тетовиране душе“, „Дуплодно“...Добитник једвеСтеријине награде. Горан Стефановскирођен је 27. априла 1952. године у Битољу. Дипломирао је наФилозофском факултету у Скопљу,астудираодраматургијунаФакултету драмских уметностиуБеоградугдејеимагистрирао.
Р.П.Н.
Горан Стефановски, признатимакедонски драмски писац,
цењен и извођен у Европи и усвету, изненада је преминуо 27.новембра. Последње појављивање у јавности, имао је 9. јула ове
4 ПОЗОРИШНЕ НОВИНЕ НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2018.
Одлуком Владе Републике Србије, уместо диригентаДејана Савића, разрешеног на лични
захтевдужностидосадашњегуправника Народног позоришта у Београду, на ту функцију именована јередитељкаипрофесоркаФакултетадрамских уметности Ивана Вујић.На тај начин, само два дана уочисвечане прославе 150 година Националногтеатра,22.новембра,окончана јевишенедељнакризау једнојод најзначајнијих институција српскекултуреиотклоњенисуразлозиза најављени штрајк драмског синдикатаСинглус.
Ивана Вујић је од 2005. године редовни професор Факултетадрамске уметности, на предметуПозоришна режија. ДипломиралајенаKатедризапозоришнуирадиорежију на ФДУ у Београду, постдипломске студије завршила је напарискојСорбони,инаЊујоршкомуниверзитету (одсек извођачкихуметности). Била је уметничкидиректор Битеф театра од 1990.до 1997, као и уметнички директор ФИАТ а (Фестивал интернационалног алтернативног театрау Подгорици) од 19941996. Оснивач је и уметнички директор урбаног „фринџ“ фестивала „Аеропланбез мотора“ од 19941997, а билаје и уметнички директор фестивала Белеф од 19972001. Оснивач јеи директор позоришта Бетон халатеатаруБеограду.ВишегодинабилаједиректорИнтернационалнихлетњих школа Универзитета уметности.Задоприносразвојуобразовањаикултуредобила јевисокопризнање Министарства за образоване инауку Француске – Орден академских палми – витез командирскогреда2010.године.НасценамаСрбије, Словеније, Немачке, Италијепоставила је више од 80 представа.Радила јеширомбившеЈугославије у Београду, Новом Саду, Суботици, Зрењанину, Сомбору, Панчеву,Kрагујевцу, Приштини, Љубљани,Марибору,Подгорици...
zz Интерzвјуz заz „Позоzриzшнеzновиzне“z радиzмоz тачzноz недеzљуzданаz послеz Вашегz имеzноzваzњаzнаz челоz Народzногz позоzриzшта.zУz каквојz атмосzфеzриz суz Вамzпроzтеzклиzпретzходzниzдани?Ја сам на ногама, усправно
стојим. Мислим да је то правиположај у оквиру једног позоришта,поготовууоквируједнеовакозначајне институције националнекултуре. Стојим, ходам, корачамитрудимседанатајначинидемонапред,свизаједно.Овдесамрадила велике и мени бескрајно драге представе, са бескрајно драгимљудима. Још на ФДУу, научиласам да редитељ долази у позориште рано ујутру, да одлази у кројачку радионицу, радионицу декора... Увек сам била заинтересованаза истраживање простора у комерадим,јерсматрамдауархитектуритогпросторакојимстеокружени,свакипут,засвојрад,можедасе пронађе инспирација. Ова Kућаје препуна даровитих људи, али ионихкојисутокомпретходних150година радили и играли у њој. И,они су још увек ту, гледају на нас.Овде сам у добром друштву. Овдесе налази друштво посвећених идостојанствених људи, великихрадникакојисетрудеикојисусвојживотпосветиликреирањусценскеистине,аистинајеконкретнакакокажеБрехт.
zz KакваzјеzбилаzВашаzпрваzреакциzјаzуzтреzнутzкуzкадаzстеzдобилиzпонуzдуzизzрепуzбличzкеzВлаzдеzдаzприzхваzтиzтеzједzнуzтаквуzвеомаzзнаzчајzнуzиzодгоzворzнуzфункциzју?zОвоје,наравно,пресвега,вели
ка част за мене. Почаствована самшто сам изабрана на ту функцију.Јер,овоместоиовопозориште,одсамог свог настанка, 1868. године,представљајуједанпросторослобођењаисамеземље,јерјерушењемСтамбол капије, а потом изградњом позоришне зграде, Србијасталауредзаједносадржавамаразвијенеевропскекултуреицивили
зације.Прематоме,овоместојезаменевеомапосебно.Иранијесам,као редитељ, бескрајно волела овуКућу,какозбогдаровитихидивнихглумаца,такоизбогсватриансамбла.Усвојимпредставама,„Војвоткињи од Малфија“ и „Балканскојпластици“, спајала сам ансамбле,тако да сам ја не само љубитељ,него и познавалац, пријатељ ипоштовалац сва три ансамбла, каоисамеKућекоја јепотомејединствена у нашем граду.На неки начин, Народнопозориштејеиуспењемоганарода,јерјенатомстратишту,послерушењаСтамболкапије, подигнута ова Kућакојетраје150година.То је,заиста, дуг, озбиљан пери
од.Људима,којисууспелидасветотрајетакодуго,требаодатипочаст.
zz Уz тихz 150z годиzна,z измеzђуz осталог,z убраzјаz сеz иz веоzмаz интеzре
санzтанz подаzтакz даz стеz послеzгоспоzђеzВидеzОгњеzноzвић,zједzнеzенерzгичzнеz осоzбеz каоz штоz стеz иzВи,z текz друzгаz женаz z уметzниzцаzнаzчелуzовогzхраzмаzкулzтуzре.zzДаzлиz мислиzтеz даz женаz управzникzможеzдаzимаzиzнекеzпредzноzстиzуzодноzсуzнаzмушкеzколеzге?Јасматрамдасуженеовогнашег
региона веома вредне. Балканскаженајенавиклајакомногодаради
итојењенаснагаињена,мождаи,предност.Неправимразликуизмеђу полова, а жене веома поштујеми мислим да је у нашем друштву,у том смислу, направљен великиискорак и велики напредак, односнода јеСрбијастестране,заиста,јако напредовала. Ми данас имамовелики број жена које су активнеу политици. Ја ћу само издвојитипремијеркуАнуБрнабићкојаје,помени, изузетна особа. Показала једа се може радити врло успешно,битиизузетноефикасан,дасемогудавати изузетни резултати и битижена. Почаствована сам тиме штојеВладаједнојжени,подругипутутакодугојисторијиНародногпозоришта, понудила овај изазов и овоместо које значи јако много рада.Али, рад води успењу, спасењу исрећи.
zz Токомz досаzдаzшњеz кариzјеzре,z уzНародzномz позоzриzшту,z осимzпомеzнуzтихz z „Војzвотzкиzњеz одzМалzфиzја“z иz „Балzканzскеz пластиzке“,zzчијимzјеzпраzиzзвоzђеzњемz7.z мајаz 2001.z годиzнеz отвоzреzнаzСцеzнаz„Петиzспрат“,zрежиzраzлиzстеz иz предzстаzвеz „Спаzљиzваzњеzудоzвиzца“,z „Хамлет“z иz „Ромеоzиz Јулиzја“,z преz триz годиzнеz учествоzваzлиz стеz наz конzкурzсуz заz
управzниzка…z Претzпоzстаzвљамzдаz суz тоz већz довољzниz параzметриzкојиzпокаzзуzјуzдаzстеzдоброzупоzзнаzтиz саz систеzмомz функциzоzниzсаzњаz једzнеz такоz велиzкеzиzкомzплекzснеzкулzтурzнеzинституzциzје?Да, свакако. Ја сеникаднебих
ни пријавила на тај конкурс, данисам осећала поштовање премаНародномпозоришту.Утомсми
слу, изучила сам све оно што је увезисаисторијскимиуметничкимходомовеKуће,њенимрезултатима, како у Драми, тако у Опери иБалету,изучиласампозицијупозориштауодносунапублику...Томијебиловрлоинтересантно.Већтада,утоммомелаборату,2018.годинусам навела као прекретну и веомазначајну годину. Говорила сам даје150годинаНародногпозориштајакозначајантренутаккојисеморадостојно обележити и после когаморамонаправитиискоракдаље.
zz Уz том,z какоz кажеzте,z искоzраzкуzдаље,z којиz би,z преzмаz Вашемzмишљеzњу,z треzбаzлоz даz будуzнајzзнаzчајzниzјиz правzциz разzвоzјаzНародzногzпозоzриzштаzуzнаредномzпериzоzду?Туимамовишеправаца.Дакле,
пресвегапотребнајеконсолидација.Јасамвећобишласвакипросторовог великог здања, ове, како бирекаоРашаПлаовић“„нашеKуће“,однивоа„минусдва“докрова,иусвакипросторсамулазиласљубављуипоштовањем.Дакле,с једнестранеимаморадовеназградикојису започети и морају се привестисвоме крају на најбољи начин поKућу.Такође,морајусезавршитиирадовинастолицамаусалиВелике
РАЗ ГО ВОР С ПОВО ДОМ | ИВА НА ВУЈИЋ, РЕДИ ТЕЉ, ПРО ФЕ СОР ФДУ И НОВИ В.Д. УПРАВНИKА НАРОД НОГ ПОЗО РИ ШТА У БЕО ГРА ДУ
Овде сам у дру штву добрих и досто јан стве них људи
Међубројнимпризнањима које
је Ивана Вујић добила током досадашњекаријере, издвајају сеиНаградаФакултетадрамских уметностиза најбољег студента позоришне режије из фонда ЗагоркаАрсенијевић, Награда за стваралаштвомладих Смели цвет,Признањепозоришта„Душко Радовић“ заотварање Вечерњесцене,Специјалнопризнањечасописа„Сцена“зарежијупредставе„Медеја“Награда„БожидарБатровић“ за режију представе„Звездани дечак”, НаградаНародног позоришта зарежију представе „Балканска пластика“, Великанаграда Бијенала сценскогдизајназапројекат„Аероплан без мотора“ Награда фестивала Инфант запредставу „Антигона“ ,Награда за радиофонскиексперимент „ВитомирБогић“, Јоакимова награда за режију за представу„Фрида Kало“, Јоакимова награда за ликовностпредставе за представу„Фрида Kало”, Јоакимованаграда за режију представе „Пионири из Инголштата”, Сребрнамедаља Универзитетауметности, Прстен саликомЈоакимаВујића....
5ПОЗОРИШНЕ НОВИНЕНОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2018.
Усезони у којој обележава веома значајан, лични, јубилеј – четврт векау ансамблу Драме
Народног позоришта, глумицаНела Михаиловић је своју успешну каријеру, овенчану бројнимнаградама, обогатила ових данајош једним великим признањем.Реч је о Награди „Раша Плаовић”коју њена матична Кућа додељујезанајбољеглумачкоостварењенасвим београдским позоришнимсценама у сезони 2017/2018. Признање, уручено 22. новембра, на150.годишњицуНационалногтеатра,припалојојјезаулогуДаницеЧворовићупредстави„Балканскишпијун“, по тексту Душана Ковачевића, у режији Татјане МандићРигонат.
„Велика ми је част и задовољство што сам добила награду сањеговимименом“,каженапочеткуразговораза„Позоришненовине”НелаМихаиловићкојауНародномпозоришту игра и у представама„Мали брачни злочини” (Лиз),„Женскиоркестар“(ГђаОртанз),„Књига друга“ (Рајна МаретићДолска), „Родољупци” (Госпођа Зеленићка), „Народна драма”(Савка), „Ричард Трећи“ (Елизабета), „Сумњиво лице” (Анђа) и„Ожалошћенапородица”(Вида).
„Раша Плаовић, Велики
ГосподинГлумац је својимуметничким стваралаштвом и својимбитисањем на даскама Народног позоришта градио углед тогпозоришта,апотоњимгенерацијамаглумацаоставиоуаманетдачувајутајуглед,корачајућионимистимтрновитимглумачкимстазама, одолевајући свим искушењима и замкама, које глумачкиживот носи. Добивши наградукојаносињеговоиме,мислимнасве то, захвална и почаствованашто својим глумачким хтењимадобијамприликудаоправдамтаквонаслеђе.
zz Овоz преzстиzжноz приzзнаzњеzприzпаzлоzвамzјеzзаzулоzгуzДаницеzЧвоzроzвић,zженеzкоја,zиакоzсеz налаzзиz уz мужеzвљеzвојz сенци,zипак,zнаzнекиzначинzпредстаzвљаz стубz своzјеz пороzдиzце.zСвоzјимz рациzоzналzнимz стаzвомzиz сувиzслимz питаzњиzма,z онаzосвеzшћуzјуzћеzделуzјеzнаzИлиzју?zНије ми било тешко да про
нађемДаницуусеби.Мислимдаје она дубоко исконски усађенау сваку српску жену која је васпитавана по традиционалнимпостулатима, негујући честитост,поштење и надасве љубав према породици, као нуклеус свакогздравогдруштва.Јер,женаимајка су кичма и душа тог нуклеуса. Моја Даница је таква. Одана,
привржена,посвећена,забринутау покушају да преживи и одржипородицунаокупу.Здраворазумска, али дубоко емотивна у тренутку када јој разум надвладајусопственеемоције,постајежртвасвеобухватнедруштвенепаранојеукојуИлијаупадаодсамогпочеткакомада.
zz Иакоz јеz напиzсанz преz триz иzпоz децеzниzје,z овајz текстz веомаz доброz кореzспонzдиzраz иz саzданаzшњимz вреzмеzном.z Штаzвас,z генеzралzно,z фасциzниzраzкодzДушаzнаzКоваzчеzвиzћа,zкаоzписца?Душан Ковачевић је један од
највећих српских, савременихписаца. Његови комади су свевремени,његовиликовисуживи,дубоки, богато изнијансирани,тако трагични у својој комичности, тако комични у својој трагичности. И заправо, то и јестеоно најинтригантније у њима засваког глумца, који покуша даудахнеживоттаквомлику.
zz Кадz већz приzчаzмоz оz ликоzвима,z немиzновzноz сеz намеzћеz иzпитаzњеz –z колиzкиz јеz биоz изазов,z алиz иz одгоzворzностz даz сеzухваzтиzтеzуzкоштацzсаz једzномzтаквомzулоzгомzкојуzјеzуzистоиzмеzномz култzномz филмzскомzостваzреzњуz изz 1984.z годиzнеzвеоzмаz убеzдљиzвоz тумаzчиzлаzМираzБањац?zНикад се не бих усудила да
се поредим са великом МиромБањац. Њена Даница је овековечена на филмском платну. Тајфилм је одавно постао култни,генерације су одрасле на њему,цитирајући реплике свих актера.МојаДаницатекпочињесвојживот.Надамседаћетајживотбитидуг,даћенекеновегенерације одрастати уз нашу представу, да ће је волети, да ће размишљатиоњој...
zz Уz овојz сезоzниz слаzвиzтеz иz веомаz знаzчаzјанz јубиzлејz –z четвртzвекаz уz ансамzблуz ДраzмеzНародzногz позоzриzшта.z Какоzданас,z сz овеz дисzтанzце,z глеzдатеz наz тајz периzодz кадаz стеz иzзваzничzноz постаzлиz деоz једzнеzодzнајzзнаzчајzниzјихzкулzтурzнихzинстиzтуzциzјаzуzнашојzземљи?У Народно позориште ме
је примио Александар Берчек,тадашњи управник. Велико мухвалазбогтога.Итада,каоисад,биласамсвеснаколикајеточаст,колика је то одговорност. Биласамупорнаусвојојжељидатрајемутомпозоришту,даоставимнекисвојтраг,дасасвојомгенерацијом оправдам тај пријем.НадамседајеБерчекпоносаннанас.
zz Штаz заz свеz теz годиzнеz издвајаzтеzкаоzнештоzштоz јеzобеzлежиzло,z одноzсноz далоz посеzбанzпечатz вашојz позоzриzшнојzкариzјеzри?Увек сам волела своје улоге.
Свакој сам прилазила на истиначин, трудећи се да их урадимнајбоље што умем, да дам својмаксимум.Свеонесупечатмојекаријере,ионедобреионелоше.Абилојеиједнихидругих.
zz Параzлеzноz саz позоzриzшном,zвеоzмаz успеzшноz стеz граzдиzлиzкариzјеzруz иz уz друzгимz медиzјима,z нароzчиzтоz наz телеzвиzзиzји.zШтаzзаzвасzданас,zпослеzтоликоz годиzна,z уz послуz којимz сеzбавиzте,z предzстаzвљаz посеzбанzизаzзовzиzинспиzраzциzју?Добар текст, добра улога,
добар редитељ, добри глумачки партнери. То је моја вечитаинспирација, то су моји вечитиизазови.
МикојанБезбрадица
ИНТЕР ВЈУ | НЕЛА МИХА И ЛО ВИЋ, ОВО ГО ДИ ШЊИ ЛАУ РЕ АТ НАГРА ДЕ „РАША ПЛА О ВИЋ“
Не одри чем се нијед не сво је уло ге
Уиме жирија, који јеодлуку донео једно
гласно, образложење је насвечаности прочиталапредседница АлександраГловацки која је истаклада је у конкуренцији занаграду „било више изузетно јаких глумачкихостварења. Нела Михаиловић се издвојила изградивши од једне пасивнеулоге сугестивно свеприсутанликиактивногучесника. Несхватљиво напрви поглед лудило Даницино, Нела своди на људску меру, објаснивши иодбранившигасвимапрепознатљивим особинама оданошћу и обичномљудском слабошћу. ЊенаДаница није лик коме сетреба подсмевати, онаизазива висок ниво емпатије, као особа заробљена туђим лудилом, а притиснута нашом тешкомдруштвеном свакодневицом. Њени проблеми ињене муке нису особиненеког апартног лика, већсвакодневица у којој севећинаможепрепознати.За овакав резултат неопходан је широк глумачкидијапазон, дисциплиновано владање изузетно снажном експресијом, што јеНелаМихаиловићпоказала и овом улогом“, оцениојежири.
РАЗ ГО ВОР С ПОВО ДОМ | ИВА НА ВУЈИЋ, РЕДИ ТЕЉ, ПРО ФЕ СОР ФДУ И НОВИ В.Д. УПРАВНИKА НАРОД НОГ ПОЗО РИ ШТА У БЕО ГРА ДУ
Овде сам у дру штву добрих и досто јан стве них људисцене.Потрудићемоседасегардеробенаобесценезнатноунапреде,како би се уметницима обезбедиопростор за једну озбиљну, нормалну припрему. С друге стране,у уметничком смислу, развијаћемо један подстицајни репертоару коме би све колеге које су запослене у Драми требало да добијумогућност да се искажу на сцени. Развијаћемо и едукацију свихзаинтересованих чланова у сарадњи са нашим иностраним партнерима. То подразумева одлазакнамастеркласове,каоидовођењеколега из иностранства који ће санашим уметницима размењиватинова знања у виду радионица,односно поменутих мастер класова. Такође,веомаважналинијајесте и излазак Народног позоришта на европску и светску сценуи његово повезивање са значајним националним кућама Европе у смислу размене представа,копродукција, различите сарадњеса уметницима... Ових дана смопотписали одличан споразум саНародним позориштем у Будимпешти.Мислимдаби,такође,веомаинтересантнабилаисарадњасаДраматеном,којајеувеликопостојалаикојутребаобновити,потомсатеатримаизКине,Јапана,Кореје,НационалнимтеатромуЛондону,саKомедифрансезиТеатаромдела Вил у Паризу, Пиколо театромизМилана,ФолксбинетеатромизБерлина,...Тосунекекућесакојима смо имали сарадњу. Њих требаинтензивирати,требаихдоброосмислити и, потом, снажно кренути даље. Јер, заиста, Народнопозориште јеблиставоместоовогнародаиовекултуре.Тогаморамодапостанемосвесни.Јамислимдаљудикојиовдерадејошувекнисусвесни,амногијесу,дарадеуједномизузетномпростору,наједномизузетном месту. Ово је специјално место, специјални простор. Исвибитребалода знајуданас светенашеколеге,којесунекад,негде,биле овде, гледају и прате. Збогтога,иморамо,аидужнисмо,дабудемоу заједништву, солидарности,поштовањуирадости.
zz Свеz вреzме,z токомz интерzвјуа,zсz мноzгоz љубаzви,z приzчаzлиz стеzоz овомz позоzриzшту.z Љубавz је,zзапраzво,zиzкључzнаzречzзаzВашzангаzжманz уz Народzномz позориzшту?Знате како, љубав је једна вео
ма тешка и велика тема. Љубав јемеђу људима, морам рећи, у свакодневном животу, једна чудна икомплексна категорија. Скоро даданас живимо без љубави. „Љубавје велики рад“, рекла би ЕлфридеЈелинек.Отомеразмишљам
МикојанБезбрадица
6 ПОЗОРИШНЕ НОВИНЕ НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2018.
Поздрављен бурним аплаузомпублике, али иод колега на сцени, недавно је, у
свечарској атмосфери, приређеној 10. новембра после извођењапредставе„Сумњиволице”,потекстуБраниславаНушића,урежијиАндраша Урбана, глумцу НародногпозориштауБеоградуМилошу Ђорђевићу уручена Награда„Љубинка Бобић”. Престижнобијенално признање, које седодељује за глумачка остварењауобластикомедије,добио је заулогеАлексеЖуњићаупоменутојпредстави,упродукцији његовог матичногтеатра и Рубеолеу комаду „Удај семушки”, по текстуДуње Петровић,у режији МаријеЛиповски и продукцији Центра заинтерактивнууметност Београд.
П е т о ч л а н ижири,укојемсубилиОлгаОдановић,РадаЂуричин,ДушанкаГлидСтојановић,ГоранЈевтићиИрфанМенсур,разматраоје13номинованихглумачкихостварења,аодлукуједонеовећиномгласова.Награда„Љубинка Бобић” установљена је2005.године,узнаксећањаназнамениту глумицу – знамениту поспособностима да улогу оплемениузбудљивимдетаљима,даигриобезбеди елементе новог на плану покрета, мимике и дикције, напољукомичкогикомедијеуопште.Додељујесесвакедругегодинеглумици или глумцу за улогу којаморабититрагалачка,иновативнаикојасеможеозначитикаосасвимновасмерницаглумачкогизразанапољукомедије.
У интервјуу за „Позоришненовине” Ђорђевић каже да му јеованаградасаименомвеликеглумице која је оставила неизбрисивтрагуНародномпозоришту,изузетнозначајнаидрагајерпредстављаједнооднајвећихпризнањазакомедијуунашојземљи.
„Са друге стране, ова наградасеиздвајаоддругихипотомешто, пре свега, име ЉубинкеБобић, само по себи, има изузетну специфичну тежину, имајућиу виду шта је све та велика диваНационалног театра постигла напољу комедије. Затим, у статутуове награде истиче се оригиналностихрабростуизборуглумачких средстава као и њихова иновативност.Дакле,свеоноштопомениморадакрасиједногглумцакомичараданасидагаиздвајаизмораестраднекомике.
zz Билиz стеzв е о zм аzм а л и ,zи м а zл иz
стеz свеzгаzдвеz годиzнеz
кадаz јеz
преzмиzнуzлаz Љубинzкаz Бобић,zглуzмиzцаz чијаz суz уроzђеzнаz„жица“z заz смехz иz суштинzскоzразzуzмеzваzњеz хумоzраz предzстављаzлиz кључz њенеz хариzзме,zпоz којојz је,z уостаzломz каоz иz поzупеzчаzтљиzвимzиzнезаzбоzравzнимzулоzгаzма,zмноzгиzиzданасzпамzте.zПоzчемуzјеzви,zизzнекихzдруzгихzизвоzра,zпосебzноzпамzтиzте?ЈасамовеликојЉубинкиучио
на факултету и већ тада слушаотонске записе неких њених улога. Сећам се да сам још тада биофасцинирансавременошћуњенихкомичких средстава која су нама,тада студентима, била забавна иизненађујуће блиска. Жао ми јештонисамимаоприликедајеупознам и играм са њом. Мислим дабисмобилисјајантандем.
zz Уz Нушиzћеzвомz „Сумzњиzвомzлицу“,z мајzсторzски,z филиzгранскиzпреzциzзноzиzтачzно,zтумаzчитеzликzсреzскогzшпиzјуzнаzАлекzсеzЖуњиzћа,z човеzкаz којиz јеz схватиоzдаzсеzуzондаzшњемzсрпzскомzдруzштвуz најzбоzљеz проzфиzтиzраzнаzцинzкаzреzњу,zпаzсходzноzтомеzнијеz ниz криоz своzјеz „заниzмање“,z већz сеz отвоzреzноz такоz иzпредzстаzвљао.z Колиzкоz смоz иzуz овомz треzнутzку,z тачzноz 130zгодиzнаz одz настанzкаz тогz комада,z окруzжеzниz таквимz иz сличнимzљудиzма?Нажалост, мислим да данас
живимо у времену у којем је одсилних Алекса тешко уочитиобичногчовека,човекакојисамогледасебеисвојживот,какодагаобогати и проведе у благостању.Живимоувремекадавишеживимо туђе животе него сопствениичаксељутимокаданадругене
утичемоуонојмериукојојсмопланирали.
zz Нушићz је,z сваzкаzко,z биоz нашzкраљzсатиzре,zаzЉубинzкаzБобићzјеz једzномz приzлиzком,z говоzрећиz оz томz књиzжевzномz облиzку,zказаzла:z„Сатиzраzјеzзаzмене,zкаоzиzзаzмениzдраzгогzНушиzћаz–zнеzвреzђаzти,z неz кариzкиzраzти,z негоzволеzтиz човеzка“.z Какоz бистеz јеzвиzдефиzниzсаzли?Надовезао бих се на Љубинку
ирекаодаморамоволетичовека,упознати му све слабости и врлине,aпотомодличноупознатисебеисвојеслабости.Тектадајемогућа права сатира. Морате одличнопознаватиживотдабистегаизврнули.
zz ПоредzЖуњиzћа,zжириzјеzовомzнаграzдомz обуzхваzтиоz иz улоzгуzРубеzоzлеz уz предzстаzвиz „Удајz сеzмушки“.zЗаниzмљиzвоzјеzдаzвамzјеz тајz веоzмаz интеzреzсанzтанz иzкомzплекzсанzлик,zкојиzјеzзаправоzиzписанzзаzвас,zдонеоz иz стаzтуеzтуz „Ћуран”zзаz најzбоzљеzг л у zм а ч zк оzо с т в а zр е њеz наz 46.z„ Д а н и zм аzк о м е zд и zј е “zуz Јагоzдиzни.z
Какваzјеzданасzфункzциzјаzкомедиzје,zосимzтогаzштоzбиzтреzбаzлоzдаzнасмеzјеzглеzдаzоzцаzиzимаzсрећанzкрај?zМислим да комедија треба да
има отрежњујућу и освешћујућуулогу. Она мора да буде бистра ибритка и да свакако има паметанкрај. Само тако ће њен ефекат ипорукабитијачиидуготрајнијииразликовати овај предиван жанродпукезабаве.
zz Једzнаzодzвашихzнезаzбоzравzнихzпозоzриzшнихz креzаzциzјаz уz том,zкакоzкажеzте,zпреzдивzномzжанру,z аz коју,z нажаzлост,z нијеzданzжириz нијеz преzпоzзнао,z несумњиzвоz сеz одноzсиz иz наz улоzгуzАлџерzноzнаzМонzкриzфаzуzкултнојz предzстаzвиz „Важноz јеz зватиzсеzЕрнест“,zпоzтекzстуzОскараz Вајлzдаz иz уz режиzјиz НикоzлеzЗавиzшиzћа,z којаz сеz већz годинаzмаzиграzнаz„карzтуzвише“zнаzСцеzниz„РашаzПлаzоzвић“.zКоликоz вамz иz даље,z наконz 96z одиграzнихzпредzстаzва,zприzјаzњеговаzлежерzностzиzопуzштенzодносzпреzмаzживоzту?Алџернон Монкриф је једна
од, рекао бих, улога прекретницау мојој каријери. Иако то, како ивикажете,ниједанжиринијепрепознао, важно је да сам то схватиоијаипублика.Уживамоутомгосподинувећвишеодшестгодина и надам се да ћемо му се јошдугосмејати.Нисамсигурандабих
препоручио младим људима да сеугледајунадотичногумногочему,осимувећпоменутојлежерностиуодносунаживот.Јер,ипак,јеондео неког другог поднебља и временаинисамсигурандабиданасбиотакоуспешанусвомприступуживотуиљудима.
zz Кадzвећzпомиzњеzмоzнештоzштоzјеzуzвезиzсаz„успеzшнимzприzступом“,zондаzбиzуzтомzконzтекzстуzсваzкаzкоz треzбаzлоz подzсеzтиzтиzдаz сеz ви,z осимz глуzме,z такоzђе,zвеоzмаz успеzшно,z аz нароzчитоz уz последzњеz вреzме,z бавиzтеzиz режиzјом.z Проzшлеz годиzнеzдобиzлиzстеzПлаzкеzтуzзаzнајzбоzљуzрежиzјуz „Мироzславz Белоzвић“,zзаzпредzстаzвуz„Дар“...Режија јепочеладамезанима
још на факултету јер сам уочиодаимамдардаколегамауправомтренутку кажем праву индикацију. То се све наставило и касније током моје глумачке каријерекадасучесторедитељиприхваталимногамојарешењаихрабрилимеутојнамери.Сада,послевећскоро20 година сценског искуства, осетиосамдасамспремандасеупустим у редитељске воде и нисампогрешио. Прија и мени и мојимколегамаисвевишеме,утомсмислу, зову за сарадњу. Докле ће тоићиидалићеизмојередитељскепалице изаћи и неке озбиљнијествари,времећепоказати.
МикојанБезбрадица
ИНТЕР ВЈУ | МИЛОШ ЂОР ЂЕ ВИЋ, ДОБИТ НИК БИЈЕ НАЛ НЕ ГЛУ МАЧ КЕ НАГРА ДЕ „ЉУБИН КА БОБИЋ“
Више живи мо туђе живо те него соп стве ни
Жири је оценио даје Ђорђевић „глу
мац велике харизме, којипублику напросто исцељује радошћу. Он точини две деценије предано, упорно, истрајно,страсно, доследно, енергично и надасве надахнуто. Милош Ђорђевићје Љубинкин мили дечко,препун слободне маште ихрабре експресивне уметности.Изврнутерадостии наопачке насађене тугекојанародкојигледапредставу диже из седиштаилигагониданепознатомгледаоцу поред себе саопштава своје разлоге штосе необуздано смеје. Е, тоје оно позориште којепублика обожава. Да изађе исцрпљена од смеха, азатим упитана како тајчовек са толиком лакоћом то чини“... наведеноје,измеђуосталог,уобразложењужирија.
Поздрављен бурним аплаузомпублике, али иод колега на сцени, недавно је, у
свечарској атмосфери, приређеној 10. новембра после извођењапредставе„Сумњиволице”,потекстуБраниславаНушића,урежијиАндраша Урбана, глумцу НародногпозориштауБеоградуМилошу Ђорђевићу уручена Награда„Љубинка Бобић”. Престижнобијенално признање, које седодељује за глумачка остварењауобластикомедије,добио је заулогеАлексеЖуњићаупоменутојпредстави,упродукцији његовог матичногтеатра и Рубеолеу комаду „Удај семушки”, по текстуДуње Петровић,у режији МаријеЛиповски и продукцији Центра заинтерактивну
П е т о ч л а н ижири,укојемсубилиОлгаОдановић,РадаЂуричин,ДушанкаГлидСтојановић,ГоранЈевтићиИрфанМенсур,разматраоје13номинова
z Билиz стеzв е о zм аzм а л и ,zи м а zл иz
стеz свеzгаzдвеz годиzнеz
кадаz јеz
живимо у времену у којем је одсилних Алекса тешко уочитиобичногчовека,човекакојисамогледасебеисвојживот,какодагаобогати и проведе у благостању.Живимоувремекадавишеживимо туђе животе него сопствениичаксељутимокаданадругене
утичемоуонојмериукојојсмопланирали.
Жири је оценио даЖири је оценио даЖје Ђорђевић „глуЖје Ђорђевић „глуЖ
воzиzписанzзаzвас,zдонеоz иz стаzтуеzтуz „Ћуран”zзаz најzбоzљеzг л у zм а ч zк оzо с т в а zр е њеz наz 46.z„ Д а н и zм аzк о м е zд и zј е “zуz Јагоzдиzни.z
7ПОЗОРИШНЕ НОВИНЕНОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2018.
ПослепозивадирекцијесплитскеОпереда9,11,13,16.и18. фебруара 1984.године наступи
каоМизетауњиховојпремијернојпоставциПучинијевихБоема,Гордана је направила певачки и глумачки„излет”одчедне,заљубљенеинесрећнеМимидококетнеиобеснеМизете.
На пре ми је ри „Бое ма“ у сплитској Опе ри, 9. фебру а ра, она је била током дру гог и тре ћег чина заво дљи ва, рас ко шна и над ме на, док се у тра гич ном фина лу опере сти ша ва у болу и сау че шћу, искре ној потре се но сти изра же ној умет нич ки суп тил но, уздр жа но и са истин ском сузом у оку. Музичка кри ти чар ка Мир ја на Шкун ца издво ји ла је „гошћу из Бео гра да” од оста лих изво ђа ча ове пред ста ве по сигур но сти насту па и оства реним вокал но – сцен ским доме тима, и напи са ла у сплит ском листу „Сло бод на Дал ма ци ја,“ 13. фебруа ра 1984, да је „Гор да на Јев то вић тем пе ра мент но, те пје вач ки и глумач ки суве ре но у свим ситу а ци јама тума чи ла Мизе ту.“
Послед њи, шести пут у овој уло зи, насту пи ла је 11. маја 1985,
када је и пред б е о г р а д с к о м публи ком вео ма успе шно и убедљи во оства ри ла Мизе ту, при казу ју ћи при том све могућ но сти и доме те свог раско шног гла са и буј ног теа тар ског тем пе ра мен та.
Пошто је на сце ни Народног позо ри шта у Бео гра ду у преми јер ним извође њи ма Гуно о вог „Фау ста“ (1978), Вер ди је вог „Фалста фа“ (1978), Дони це ти је в ог „Дон Пасква леа“ (1979) и Бето вено вог „Фиде лиа“ (1979), испо љи ла сво је добро познате вокал носцен ске ква ли те те као Мар га ре та, Нане та, Нори на и Мар се ли на, Гор да на је 1980. наступи ла пред бео град ском публи ком у изу зет но зах тев ној уло зи Вио лете Вале ри у Вер ди је вој „Тра ви ја ти“.
„Тра ви ја та“, сто педе сет два пута при ка за на у Бео гра ду изме ђу два свет ска рата, има ла је и у послерат ном пери о ду, али и данас има изу зет но вели ки број изво ђе ња. Раз ло ге што је ова опе ра тако дуго
на репер то а ру бео град ске Опе ре тре ба потра жи ти не само у њеној попу лар но сти коју ужи ва код Београ ђа на него и у ква ли тет ном тумаче њу лика Вио ле те Вале ри, који су топлом и дожи вље ном интер пре таци јом надах ну ле мно ге наше велике опер ске умет ни це, међу који ма је и Бахри ја Нури Хаџић, Зла та Ђунђе нац, Нада Штер ле, Добри ла Богоше вић, Рад ми ла Бако че вић, Мил ка Сто ја но вић, Олга Ђокић, Мари ка Пец Галер и Гор да на Јев то вић.
Гор да нин наступ на пре ми је ри „Тра ви ја те“ у Бео гра ду, 23. апри ла 1980, којом је дири го вао Нико лај Жли чар и у којој су јој били партне ри Мили вој Петро вић (Алфред Жер мон) и Нико ла Митић (Жорж Жер мон), по оце ни музич ког кри ти ча ра Сло бо да на Тур ла кова „пред ста вљао је један леп успех нове Вио ле те. Ако јој је фина ле првог чина било мање бри љант но, што је могло бити и због пре мијер не узбу ђе но сти, све оста ло било је достој но њеног ран га и њених вокал них моћи, пого то во пре тешка ари ја у четвр том чину у којој је забли ста ла пуним гла сов ним сјајем.” („Бор ба,” Бео град 12. V 1980).
Те вече ри, она је успе ла и певачки и сцен ски да потре сно доне
се суд би ну јед не сла бе, несрећ не, у дуби ни душе бла го род не жене. Избе га ва ју ћи шаблон ске гесто ве који ма се, често и несве сно, служи већи на опер ских пева ча, сва у уло зи, осво ји ла је гле да ли ште неуси ље но шћу и шар мом какав се на опер ској сце ни рет ко сре ће, као и рас ко шном лепо том гла са, пре фиње ним сен зи би ли те том и чуде сном лако ћом њених вокал но – тех ничких могућ но сти.
Као Вио ле та Вале ри више пута је само стал но госто ва ла у Сара јеву, Новом Саду, Ско пљу, Спли ту, Љубља ни, Рије ци, Ново си бирску (СССР, 15. III 1983), Алма Ати (СССР, 21. III 1983) и Пра гу (25. VI 1985), a са бео град ском Опе ром у Нишу, Сме де ре ву, Чач ку, Тито вом Ужи цу и дру гим гра до ви ма у Србији. Послед њи, седам де сет први пут је оства ри ла ову Вер ди је ву тра гичну јуна ки њу 8. апри ла 1992. годи не на сце ни Народ ног позо ри шта у Бео гра ду.
За тума че ње Вио ле те Валери Гор да ни Јев то вић је доде ље на Награ да Народ ног позо ри шта у Бео гра ду за нај бо ље оства ре ну улогу у пред ста ва ма бео град ске Опе ре у сезо ни 1979 – 1980. годи не.
(наста ви ће се)
ФЕЉТОНВЛА ДИ МИР ЈОВА НО ВИЋ: ПЕТИ ЧИН - ГОР ДА НА ЈЕВ ТО ВИЋ МИНОВ (5)
Раскошан глас и бујан театарски темперамент
Споразум о сарадњиизмеђу НародногпозориштауБеоградуиНародногпозоришта у Будимпе
штипотписанје23.новембрауочидводневног гостовањатог угледног мађарскогтеатрау српскојпрестоници. Тим уговором,који су потписали в.д.управника Националног театра Ивана ВујићињенколегаАтилаВидњански предвиђено јепроширење и унапређење уметничке сарадње,на основу заједничкихинтереса.
Обраћајући се присутним представницима медија,госпођа Вујић је, између осталог,казала да ће на тај начин, битиомогућени најбољи услови замеђународну позоришну и уметничку сарадњу која подразумеваразмену представа, аутора, уметника и других стручњака, заједничку продукцију представа каои друге облике сарадње који суод интереса за оба позоришта.Такође, Протокол ће омогући
ти и боравак глумаца Народногпозоришта на радионицама којеорганизује Народно позориште уБудимпештииобрнуто.
Ивана Вујић је истакла и даје веома поносна и срећна што
први документ, као челни човекНародног позоришта, потписује управо са драгим мађарскимколегом, који је, такође редитељ,каоиона.
Видњански је изразио задовољство потписаним споразумом,поручившидајесигурандаћеондопринетиподизањусарадњенавишиниво.
„Човек не може тако лаконаћи пријатеље. У ових шест
година колико радим у овомпозоришту,мисмо,ипак,успелиданађемомногодобрихпријатеља,аданассмонашлијошједне,овде у Народном позоришту уБеограду. Људи који раде у кул
тури требају дасе повезују и дасарађују”, рекаојеВидњански.
Он је подсетио да је представа „Родољупци“, по текстуЈована Стерије Поповића, урежији Андраша Урбана, 14.априла 2016.године с вели
ким успехом гостовала у Народном позоришту у Будимпешти,у оквиру трећег „MITEM”а(Mad″ch International TheatreMeeting) и најавио да ће на томфестивалу,следећегодине,такођеуаприлу,битиизведенЧеховљев„Иванов“, у режији Татјане МандићРигонат.
НароднопозориштеуБудимпешти,извелоједвепредставенаВеликој сцени Народног позо
ришта, обе у режији Атиле Видњанског, које померају жанровске границе „Вртешка“ и„БанБанк“.
Гостовање будимпештанскогНационалногтеатраувеличаојеидолазакмађарскогминистраљудскихресурса–проф.дрМиклошаКашлера(министаркултуре).
Пре почетка „Вртешке“,управница Вујић је поздравила господина Кашлера, а потомје подсетила на историјску везупозоришта Србије и Мађарскекојајошдатираодизвођењапрве
представенасрпскомјезику,одржаног24.августа1813.упештанскомпозоришту„Рондела“.
РечјеокомадуЈоакимаВујића „Крешталица“ у којем су, насрпском језику, играли српски имађарскиглумци.
Такође, подсетила је да је уНародном позоришту у Будим
пешти,2013.годинесвечанобилаобележена годишњица овог изузетног културног догађаја, односнопионирскогподухватазаразвојсрпскогтеатра.
Р.П.Н.
НАРОД НО ПОЗО РИ ШТЕ ПОТ ПИ СА ЛО СПО РА ЗУМ СА НАРОД НИМ ПОЗО РИ ШТЕМ У БУДИМ ПЕ ШТИ
Сарад ња на осно ву зајед нич ких инте ре са
8 ПОЗОРИШНЕ НОВИНЕ НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2018.
ВЕЛИКА СЦЕНА СЦЕНА „РАША ПЛАОВИЋ“
Р Е П Е Р Т О А Р З А Ј У Н 2 0 1 7 .
с е з о н а2016/17.
ВЕЛИКА СЦЕНА СЦЕНА „РАША ПЛАОВИЋ“
ДЕЦЕМБАР 2018.СЕЗОНА 2018/19.
Народно позориште у Београду | За издавача Ивана Вујић, в. д. управника | Уредник Позоришних новина Микојан Безбрадица | Графички уредници: Јован Тарбук, Јелена Ратковић | Редaкција: Бранкица Кнежевић, Јасмина Урошевић| Сарадници: Милица Зајцев, Вања Косанић, Марија Кнежевић | Фотограф Виценцио Жакнић; коришћене фотографије из фонда Народног позоришта, МПУС, личних архива | Припрема и дизајн: Издавачка делатност Народног позоришта у Београду | Народно позориште у Београду, Француска 3, 11000 Београд | Маркетинг 2622-180
ДЕЦ ДЕЦ
ЈАН
СРЕЋНИ БОЖИЋНИ И НОВОГОДИШЊИ ПРАЗНИЦИ