ČASOPIS ZA TEORIJU I PRAKSU OSIGURANJA - dunav.com · lizovane, koji se nalaze na moru (off-shore...

ČASOPIS ZA TEORIJU I PRAKSU OSIGURANJA

BEOGRAD 2013 / BROJ 1GODINA XXVIII

ISSN 1451 - 3757, UDK: 368 TO

KO

VI O

SIG

UR

AN

JA •

BR

OJ

1/20

13

BEOGRAD 2013 / BROJ 1 / GODINA XXVIII

ISSN 1451 - 3757, UDK: 368

2 | 1/2013

Izdavač:KOMPANIJA „DUNAV OSIGURANJE“ A.D.O. Beograd, Makedonska 4

Izdavački savet:dr Маrkо Ćulibrk, prоf. dr Rаdivоје Мitrоvić, prоf. dr Prеdrаg Šulејić, dr Rајkо Теpаvаc, dr Slоbоdаn Sаmаrdžić, dr Мirоslаv Rаdојičić, dr Јоvаn Ćirić, dr Zоrаn Rаdоvić, Ljilјаnа Lаzаrеvić-Dаvidоvić

Redakcijski odbor:dr Zоrаn Rаdоvić, dr Dејаn Drlјаčа, prоf. dr Мilе Sаmаrdžić, mr Sаnjа Sаvо, Маrgеritа Bоškоvić Ibrаhimpаšić, mr Аndriја Vuјičić, Мilаn Kоvаč, dr Мilicа Sliјеpčеvić, Ljilјаnа Lаzаrеvić-Dаvidоvić

Glavni i odgovorni urednik:dr Zoran Radović

Redaktor:Ljiljana Lazarević-Davidović

Lektor:Draško Vuksanović

Sekretar redakcije:Julija Pejaković

Redakcija:Makedonska 4/VI, 11000 Beograd tel.:011/3245-142; e-mail: [email protected]

Kreativni koncept, grafički dizajn:Kreativni tim Agencije „Profile“ www.eu-profile.com

Štampa: Štamparija Dunav, Zadrugarska 14A, 11080 Beograd

Tiraž:1000 primeraka

Publisher:DUNAV INSURANCE COMPANY Makedonska 4, Belgrade

Publishing Board:Маrkо Ćulibrk, PhD, prоf. Rаdivоје Мitrоvić, PhD, prоf. Prеdrаg Šulејić, PhD, Rајkо Теpаvаc, PhD, Slоbоdаn Sаmаrdžić, PhD, Мirоslаv Rаdојičić, PhD, Јоvаn Ćirić, PhD, Zоrаn Rаdоvić, PhD, Ljilјаnа Lаzаrеvić-Dаvidоvić

Editorial Board:Zоrаn Rаdоvić, PhD, Dејаn Drlјаčа, PhD, prоf. Мilе Sаmаrdžić, PhD, Sаnjа Sаvо, M. Sc, Маrgеritа Bоškоvić Ibrаhimpаšić, Аndriја Vuјičić, M. Sc, Мilаn Kоvаč, Мilicа Sliјеpčеvić PhD, Ljilјаnа Lаzаrеvić-Dаvidоvić

Editor-in-chief:Zoran Radović, PhD

Sub-editor: Ljiljana Lazarević-Davidović

Language Editor:Draško Vuksanović

Editorial Office Secretary:Julija Pejaković

Editorial Office:Makedonska 4/VI, 11000 Belgrade Phone:+381 11/3245-142 e-mail: [email protected]

Concept and Design:Creative team „Profile“ Agency www.eu-profile.com

Print:Štamparija Dunav, Zadrugarska 14A, 11080 Beograd

Circulation: 1000 copies

CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd

368

TOKOVI osiguranja: časopis za teoriju i praksu osiguranja / glavni i odgovorni urednik Zoran Radović. – God. 16, br. 1 (2002) – Beograd (Makedonska 4): Kompanija „Dunav osiguranje”, 2002 – (Beograd: Dunav). – 30 cm

Je nastavak: Osiguranje u teoriji i praksi = ISSN 0353-7242 ISSN 1451-3757 = Tokovi osiguranja COBISS.SR-ID 112095244

1/2013 | 3

Sadržaj

Članci, rasprave, analize, prikazi – Аrticles, Discussions, analyses, reviews

Zoran RadovićOSIGURANJE OPERATERĀ MEĐUNARODNIH TRANSPORTNIH TERMINALA OD ODGOVORNOSTI

INSURANCE OF INTERNATIONAL TRANSPORT OPERATORS AGAINST LIABILITY ....................................................................5

Milan CerovićEVROPSKI IZVEŠTAJ O SAOBRAĆAJNOJ NEZGODI

EUROPEAN ACCIDENT STATEMENT..................................................................................... 18

Nebojša StevanovićOSIGURANJE ŽIVOTA ZA SLUČAJ SMRTI KORISNIKA KREDITA

LIFE INSURANCE IN THE CASE OF CREDIT BENEFICIARY DEATH ............................... 33

Aleksandar VuletićMULTISTRUKOVNI INERCIJSKI SINONIMI U SRPSKOM JEZIKU BANKARSTVA, FINANSIJA I OSIGURANJA

MULTIPROFESSIONAL INERTIAL SYNONYMS OF THE SERBIAN LANGUAGE FOR BANKING, FINANCE AND INSURANCE ...................................................................... 42

prikaz savetovanja – conference review

DEVETO SAVETOVANJE UDRUŽENJA PRAVNIKA REPUBLIKE SRPSKE IZ UGLA OSIGURANJA

NINTH CONFERENCE OF THE ASSOCIATON OF LAWYERS OF THE REPUBLIC OF SRPSKA FROM INSURANCE PERSPECTIVE .............................. 48

prikaz knjige – Book review

„OSIGURANJE”„INSURANCE” ............................................................................................................................... 54

inostrano osiguranje – foreign theory anD practice

Prikazi inostranih članaka – Reviews of International Articles: BRODSKE OLUPINE SVE VIŠE KOŠTAJU OSIGURAVAČE

RISING COST OF SHIPWRECKS AFFECTS INSURERS ..................................................... 57

4 | 1/2013

Sadržaj

DATA PODACI POD KLJUČEM OSIGURAVAČADATA HELD IN SAFE CUSTODY BY INSURERS ................................................................... 60

Propisi Evropske unije – EU RegulationsREGULISANJE OSIGURANJA KROZ EU DIREKTIVE

INSURANCE REGULATION THROUGH EU DIRECTIVES .................................................. 62

Inostrana sudska praksa – International Court PracticeKAZNENE ŠTETE

PUNITIVE DAMAGES ................................................................................................................. 65

vesti iz sveta – foreign news ..................................................................................... 69

suDska praksa – court practice ............................................................................. 76

pitanja i oDgovori – Questions anD answers ............................................. 80

BiBliografija – BiBliography ..................................................................................... 82

1/2013 | 5

Članci, raSprave, analize, prikazi

UDK: 634.071: 681.022:368.8:368.222: 621.869.88(1-87)

Dr Zoran D. Radović,doktor pravnih nauka, glavni i odgovorni urednik časopisa „Tokovi osiguranja“, Beograd, i-mejl: [email protected]

osiguranje operaterĀ MeĐunaroDnih transportnih terMinala oD oDgovornosti

Delatnost transportnih terminala postaje sve značajnija u međunarodnoj robnoj razmeni. U prevozu robe od skladišta prodavca do skladišta kupca međuna-rodni transportni terminal često se ne može zaobići. I to ne samo zbog carinjenja robe. Skladištenje robe samo je jedna od delatnosti terminala. Operater koji spro-vodi delatnost terminala izložen je raznim rizicima, zbog čega mu je potrebna za-štita koju ostvaruje osiguranjem od odgovornosti.

Ključne reči: međunarodni terminal, operater, kontejnerizacija, osiguranje od od-govornosti.

1. uvod

Postoji više razloga iz kojih skladištari robe u jednom času nisu više mo-gli da odgovore potrebama međunarodne robne razmene. Promenila se, nai-me, transportna tehnologija. Kontejnerizacija1 je izvršila revoluciju u robnom transportu. Prevoz robe u kontejnerima obezbeđuje da se brže, sigurnije, bez-bednije i jeftinije skladišti roba, a sve to važi i za utovar i istovar robe iz tran-

1 Kontejnerizacija se može definisati kao način prevoza robe u velikim jednoobraznim jedinicama koje se mogu prevoziti i pretovarivati s jednog prevoznog sredstva na drugo, G. B. Hepworth, „The contener revolution and marine insurance”, The Journal of Commerce and Shipping Telegraph, 5. avgust 1967.

6 | 1/2013

Članci, rasprave, analize, prikazi

sportnog sredstva. Smanjuje se i mogućnost nastanka šteta na robi usled loma i krađe u kopnenom, vazdušnom i pomorskom prevozu. Kontejner predstavlja novo racionalno rešenje u transportnoj delatnosti.2

U transportnom lancu prevoza robe „od vrata do vrata”, skladištar je po-stao više izložen riziku da za štetu na robi odgovara nego što je slučaj s prevo-ziocima, koji obavljaju međunarodni transport. Prevozioci mogu da ograniče svoju odgovornost pozivajući se na međunarodnu konvenciju3 koja im takvu mogućnost daje. Skladištar za štete na robi nema pravo da ograniči svoju odgo-vornost (Zakon o obligacionim odnosima /ZOO/). Prevozioci robe neretko po-kušavaju da za štetu na robi za koju odgovaraju odgovornim učine skladištara.

Međunarodna regulativa iz oblasti transportnog prava putem konven-cija nije potpuno dovršena. Napori zemalja u razvoju da se donese međunarod-na konvencija o multimodalnom prevozu robe nisu urodili plodom. Konvencija je, naime, doneta, ali nije stupila na snagu jer je nije ratifikovao dovoljan broj zemalja.4 Ni u perspektivi ne postoje realni izgledi da će je ratifikovati broj drža-va koji je propisan da bi konvencija stupila na snagu. Očigledno, postoji potre-ba da se reguliše odgovornost preduzetnika multimodalnog transporta robe. Pojedine države, npr. Indija, propisima su regulisale odgovornost preduzetnika multimodalnog transporta robe. Postoje znatne razlike između međunarodnih konvencija koje regulišu prevoz robe različitim prevoznim sredstvima. Čine se napori da se u ovoj oblasti harmonizuje pravo, i to donošenjem konvencije o prevoznom pravu.5 Taj put je, međutim, dug.

2. izvori prava

Brojni su obligacioni odnosi koji se tiču transportnih terminala. U svom poslovanju terminal se nalazi u transportnom lancu prevoza robe „od skladišta do skladišta”. Za naše izlaganje važni su sledeći izvori prava:Zakon o obligacionim odnosima (ZOO)

2 Zoran Radović, „Kontejnerizacija s osvrtom na osiguranje”, Osiguranje i privreda, Zagreb, br. 10-11/69, str. 48.

3 Npr. Haška pravila iz 1924, koja se odnose na pomorski prevoz.4 The United Nations Multimodal Convention, http://en.wikipedia.org./wiki/

Multimodal-transport, 11. februar 2013. 5 Draft instrument on transport law, Vesna Skorupan, „Obveze prijevoznika – rješenja

Konvencije o prijevoznom pravu”, Poredbeno pomorsko pravo, PPP, god. 43, broj 158, str. 101.

1/2013 | 7

Osiguranje operatera međunarodnih transportnih terminala od odgovornosti

• Zakon o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi (ZPUP)• Zakonski propisi koji regulišu prevoz robe železnicom, drumom i vazduhom• Međunarodna konvencija za izjednačavanje nekih pravila o teretnici (Haška

pravila)• Međunarodna konvencija o bezbednosti kontejnera• Konvencija o ugovoru o međunarodnom prevozu robe drumom (CMR)• Međunarodna konvencija o prevozu robe železnicom (CIM)• Međunarodna konvencija o prevozu robe morem (Hamburška pravila)• Međunarodna konvencija o građanskoj odgovornosti za štetu prouzroko-

vanu za vreme prevoza opasnih materija drumom, železnicom i brodom unutrašnje plovidbe

• Konvencija za izjednačavanje nekih pravila u međunarodnom prevozu vaz-duhom (Varšavska konvencija sa Haškim protokolom)

• Konvencija o prevozu robe u celosti ili delimično morem (Roterdamska pra-vila)

• Konvencija Ujedinjenih nacija o odgovornosti preduzetnika transportnih terminala u međunarodnoj trgovini (Konvencija O. T. T.)

• Opšti uslovi poslovanja transportnih terminala• Opšti uslovi osiguranja od odgovornosti transportnih terminala.

Svi navedeni zakonski propisi i međunarodne konvencije iz oblasti tran-sportnog prava mogu da utiču na odgovornost preduzetnika transportnog ter-minala, a sadrže mehanizam koji se tiče podele rizika i odgovornosti između ugovornih strana.

3. Delatnost

Delatnost terminala odnosi se na prevoz robe ukoliko se mesto iz ko-jeg se roba otprema i mesto u koje se roba upućuje nalaze u različitim država-ma. Delatnost transportnog terminala obavlja se u bilo kojem organizovanom prostoru gde se roba konsoliduje radi otpremanja ili prijema u segmentnom ili multimodalnom prevozu. Najvažniji elementi terminala su sledeći:6 • Lokacija, koja predstavlja važan činilac terminala, gde se obavlja raznovrsna

6 Dr. Jean-Paul Rodrige i dr. Brian Slack, „The function of transport terminals” http://peope.hofstra.edu.geotrans/eng/ch4en/conc4clen.html, 7. februar 2013.

8 | 1/2013


delatnost, u zavisnosti od blizine luke, aerodroma i železnice• Pogodnost za prikupljanje, skladištenje, slaganje, pričvršćivanje, sortiranje

i preradu robe • Infrastruktura terminala, koja treba da omogući brzu manipulaciju robom.

Terminali treba da omoguće korisnicima raznovrsne usluge, npr. tre-tman tereta koji se prevoze u rasutom stanju, kao i za denčanu robu. Organi-zacija kontejnerskih terminala pretpostavlja manipulaciju robom uz korišćenje minimalne radne snage, te korišćenje paleta i specijalizovanih kranova. Kon-tejnerski terminali predstavljaju prostorno-mehanizovane, složene skladišno-transportne sisteme, koji prevozu daju veliki kapacitet.

Troškovi terminala važna su komponenta u ukupim transportnim troš-kovima. Sastoje se od troškova infrastrukture (uključujući održavanje mehani-zacije za manipulaciju i skladištenje robe), troškove prekrcaja i administrativne troškove. Efikasnost terminala neposredno utiče na visinu troškova koju kori-snik namiruje, uključujući vreme zadržavanja broda ili vazduhoplova za ukrcaj i iskrcaj robe.

Terminale delimo na konvencionalne, koji se nalaze na kopnu, i specija-lizovane, koji se nalaze na moru (off-shore terminals) i namenjeni su za prekrcaj nafte i drugih tečnih tereta.7 Terminali se ne grade bez modeliranja, već moraju da zadovolje potrebe operatera i korisnika terminala.8 Terminal se, dakle, pre gradnje modelira.9 Pri tom je potrebno pripremiti proračun proizvodnosti, to jest transportnog kapaciteta pretovarne mehanizacije, u zavisnosti od opreme, tehničkih karakteristika i tipa procesa.10

U rečnim, pomorskim i vazdušnim lukama terminali posluju na osnovu dozvole lučkih vlasti ili nadležne agencije. Lučki operateri pružaju uslugu uz na-knadu, čiji se maksimalni iznos utvrđuje u okviru lučkih tarifa za pojedine vrste tereta i usluga. Ukoliko operater prema korisnicima primenjuje diskriminacione mere, dozvola mu se može ukinuti.

7 Čedomir Dundović, Natalija Maletić i Ines Kolanović, „Possibilites for instalation and usage of the off-shore terminals in the Republic of Croatia”, International conference on traffic science, Portorož, 2000, str. 117.

8 Branislav Dragović, „Definisanje kriterijuma modeliranja kontejnerskih terminala”, Drugi jugoslovenski naučno-stručni skup: Vodni saobraćaj u 21. veku, Beograd, 2002, str. 23.

9 Predrag Jevremović, „Stimulacioni model za određivanje optimalnog broja pristanišnih mesta i broja dizalica u luci” (fusnota br. 8), str. 29.

10 Milorad Vidović i Hwan Kim, „Ciklus trofaznih pretovarnih sistema i kapaciteta terminala” (fusnota br. 8), str. 57.

1/2013 | 9


Transportni terminali u SAD pojavljuju se prvi put pod imenom „inter-modalni terminali” i imaju ključnu ulogu u transportnom lancu time što na efi-kasan i siguran način obezbeđuju prevoz robe, povezujući drumski i železnički transport, kao i ostale vidove transporta. Dok je kontejnerizacija tehnološka novina, intermodalizam predstavlja mnogo širi koncept.11 Intermodalitet (inter-modality) prihvatila je i Evropsku komisiju. Cilj je da se razvije okvir za optimal-nu integraciju raznih vidova transporta, te da se omogući prevoz robe u lancu „od vrata do vrata” sa smanjenim transportnim troškovima.12 Intermodalni tran-sport robe znatno je efikasniji od tradicionalnog.

4. operater

Prema Konvenciji O. T. T, operater transportnog terminala predstavlja lice koje u svom poslovanju preuzima robu koja se odnosi na međunarodni pre-voz, s ciljem da pruži ili obezbedi transportne usluge u vezi s robom u području pod svojom kontrolom. Međutim, on se neće smatrati operaterom ako se nalazi u ulozi prevozioca na osnovu odredbi prava koje se na konkretan prevoz pri-menjuje.13

Operater često pruža usluge krcanja ili iskrcavanja i slaganja robe u brodske štive. Nije u ugovornom odnosu s korisnikom prevoza. Ugovaranjem „Circular Indemnity Clause”, korisnik prevoza obavezuje se da neće postavljati odštetni zahtev prema operateru i da će naknaditi prevoziocu štetu koja zbog radnje operatera nastane,14 npr. ako operater pričini štetu na brodu koji je pre-vozio robu korisnika prevoza.

Naš zakon (ZOO) sadrži odredbe koje regulišu poslovanje skladištara.

11 Bliže, David P. Middendorf, Intermodal terminal database, New York, 1998.12 Prema izveštaju Komisije upućenom Evropskom parlamentu i Savetu 2011.13 Joseph C. Sweeney, „New U. N. Convention on Liability of Terminal Operators

in International Trade”, Fondham international law journal (Vol. 14: 1115), SAD. Prema autoru, ovakvom formulacijom želela se isključiti mogućnost da se konvencija primenjuje na stivadore (slagače tereta). Stivadori su lica koja ukrcavaju i slažu robu u brodske štive i iskrcavaju je. Njihov pravni polažaj uređen je zakonskim propisima, O. C. Giles, Chorley and Giles’ Shipping Law, London, 1980, str. 269.

14 Drago Pavić, Pomorsko pravo, Split, 2002, str. 224.

10 | 1/2013


5. ugovorne obaveze

Poslovanje terminala obavlja se na osnovu ugovora s korisnikom u kome su određene obaveze operatera. Osnovna obaveza terminala, u svoj-stvu skladištara, sastoji se u čuvanju robe u bezbednom stanju, ali takođe i u preduzimanju drugih radnji predviđenih ugovorom. Korisnik ima obavezu da terminalu plati određenu naknadu, kao i da mu podmiri troškove potrebne za očuvanje robe.

Na zahtev ostavioca, operater mu izdaje potvrdu o prijemu robe u kojoj se roba identifikuje, uz opis njenog vidljivog stanja i količine (O. T. T.).

Obaveze skladištara određene su zakonom (ZOO), a tu spada i dužnost da ostaviocu izda skladišnicu. Imalac skladišnice ima pravo da od skladištara zahteva da mu se preda robu označenu u njoj. Za svoja potraživanja iz ugovora o uskladištenju robe, kao i za ostala potraživanja nastala u vezi s čuvanjem robe, skladištar ima založno pravo na robi.

6. odgovornost

Rizik od odgovornosti po svojoj prirodi ne uklapa se u tipizirane oblike osiguranja od rizika fizičkog gubitka ili od oštećenja osiguranog predmeta.15 Ugovorna odgovornost operatera nastaje povredom ispunjenja obaveze pre-uzete ugovorom. Odgovornost operatera zasniva se na pretpostavljenoj krivi-ci (presumed fault). Krivica (fault) preuzeta je iz anglosaksonskog prava. Pojam nije dovoljno definisan. Ne opisuje, naime, kakav se oblik krivice traži (namera, gruba nepažnja i sl.).16 Na operateru je teret dokaza da nije odgovoran za štetu na robi dok se ona nalazila pod njegovom kontrolom. On neće odgovarati ako dokaže da su on ili njegovi službenici preduzeli sve razumne mere da štetne posledice ne nastanu. Odgovoran je za zakašnjenje u predaji robe licu koje je ovlašćeno da je primi. Operater je odgovoran u obimu u kome se gubitak, šteta na robi i zakašnjenje može pripisati njegovoj grešci ili propustu da preduzme potrebne radnje za očuvanje robe. U slučaju da operater nije u stanju da robu preda u roku od 30 dana od dana kad je dužnost predaje nastupila, smatraće se

15 Drago Pavić, Pomorsko osiguranje, Split, 2012, str. 419.16 Vesna Skorupan Wolff, „Poredna analiza haških i roterdamskih pravila”, Poredbeno

pomorsko pravo, PPP, Zagreb, vol 49, br. 164/2010, str. 187.

1/2013 | 11


da je roba izgubljena.Operater ima pravo da svoju odgovornost ograniči na iznos koji ne pre-

lazi 8,33 obračunske jedinice17 po bruto težini robe koja je izgubljena ili ošteće-na. U slučaju zakašnjenja u predaji robe, operater može da ograniči odgovor-nost na iznos od dve i po naknade koje prima za svoje usluge. Ni u kom slučaju odgovornost operatera ne može da bude veća od iznosa za koji odgovara za slučaj izgubljene robe.18 Operater nema pravo da ograniči svoju odgovornost ukoliko se dokaže da su on ili njegovi službenici namerno prouzrokovali gubi-tak, štetu ili zakašnjenje, ili da su bili bezobzirni pred mogućnošću da takve po-sledice nastanu. Ovo pravo nemaju ni druga lica koja rade za račun operatera.

Konvencija sadrži posebne odredbe koje se odnose na opasnu robu. Kad se opasna roba predaje operateru, mora biti obeležena kao takva, u skladu s propisima zemlje u kojoj operater posluje, sem u slučaju kad su operateru po-znata svojstva opasne robe koju prima. Operater je dužan da preduzme sve po-trebne mere da se opasna roba sačuva. U slučaju neposredne opasnosti, dužan je da opasnu robu učini bezopasnom ili je uništi (na primer robu koja oslobađa otrovne gasove).

Momenat utvrđivanja štete na robi od znatne je važnosti. Ukoliko ope-rateru nije predato obaveštenje o šteti na robi, najkasnije tri dana od dana preuzimanja robe od primaoca, stvara se pretpostavka (prima facie) da je roba predata u ispravnom stanju. Ako šteta nije očigledna, ovaj se rok produžava na 15 dana. Dok su radnje ukrcaja i iskrcaja robe u prevozno sredstvo materijalne prirode, prijem i predaja robe pravne su prirode. Ukoliko primalac robe propusti da je prilikom predaje na uskladištenje pregleda, on još ima pravo da dokazuje kako je do oštećenja robe došlo u razdoblju od njenog prijema na uskladištenje do iskladištenja i predaje.19 Predaja robe neovlašćenom licu smatra se gubit-kom robe. U zavisnosti od mesta terminala, roba iz terminala često se ne pre-daje ovlašćenom primaocu, već neposredno prevoziocu, ukrcavanjem u brod ili vazduhoplov.

17 Obračunska jedinica predstavlja specijalno pravo vučenja Međunarodnog monetarnog fonda. U vreme kada je konvencija doneta (1991), vrednost jednog prava vučenja iznosila je 1,52679 američkih dolara, Sweeney.

18 Ako se uporedi odgovornost drugih prevozilaca, npr. pomorskih (Haško-vizbijska pravila, Hamburška pravila i Roterdamska pravila) sa odgovornošću operatera, odgovornost operatera u pogledu iznosa do kojeg može da ograniči odgovornost jeste blaža.

19 Vesna Skorupan, Prikaz sudske presude Vrhovnog suda Republike Hrvatske, Poredbeno pomorsko pravo, vol 45, broj 160/2006, Zagreb, str. 153.

12 | 1/2013


Naknada štete koju je skladištar dužan da namiri zbog propasti, uma-njenja ili oštećenja robe za vreme od njenog prijema do predaje ne može preći stvarnu vrednost robe, osim ako je štetu prouzrokovao namerno ili krajnjom nepažnjom. Skladištar je dužan da ovlašćenom licu dozvoli da pregleda robu i da uzima njene uzroke.

Isprava koju operater izdaje ostaviocu robe (skladišnica) može biti pre-nosiva ili neprenosiva isprava. Prenosiva skladišnica približava ovu ispravu har-tiji od vrednosti.

7. osiguranje od odgovornosti

U našoj je zemlji predmetna materija regulisana zakonskim propisima (ZOO i ZPUP). Odredbom ZOO isključena je primena zakona na plovidbena osi-guranja (ZPUP). Odredbom ZPUP predviđeno je da se njegove odredbe, po-red ostalog, primenjuju na osiguranja slična plovidbenim ako su zaključena po polisama i uslovima uobičajenim za plovidbena osiguranja. Dok ZOO reguliše osiguranje od odgovornosti, ZPUP reguliše osiguranje odgovornosti. Kod osi-guranja odgovornosti, kada se jedno lice osigurava za slučaj nastanka njegove odgovornosti prema trećem licu, odgovornost predstavlja predmet osiguranja. Kod osiguranja odgovornosti ugovorni odnos postoji samo između osigurava-ča i osiguranika. Treća lica sa ovim odnosom nemaju ništa. Ugovor o osiguranju odgovornosti često sadrži klauzulu „kad platiš, ja ću da platim”, čime se isključu-je mogućnost da treća lica potražuju naknadu od osiguravača za štetu za koju je osiguranik odgovoran. Osiguravač može biti odgovoran trećim licima za štete koje pričini njegov osiguranik jedino kad je takva mogućnost zakonom propi-sana (ZOO).

Osiguravajuće pokriće operatera, s obzirom na njegovu delatnost, obu-hvata sledeće:20

• odgovornost operatera za gubitak terminala i za gubitak i štetu na robi, te za zakašnjenje u predaji robe

• odgovornost operatera za gubitak ili štetu nanetu trećim licima, uključujući brodove, vozila, hidrauličke strukture i opremu uzetu u zakup

20 Insurance of liability of operators of transport terminals/Kominsur, http://www.kominsur.ee/en/ariklienttranspordiriskide-kindustamine/transporierminali, 7. februar 2013.

1/2013 | 13


• odgovornost operatera za greške pilota brodova i drugih lica koja uvode brodove u terminal

• odgovornost operatera za smrt i povredu i narušavanje zdravlja lica koja posluju s terminalom, kao i trećih lica kao posledica udesa

• odgovornost terminala za štete prouzrokovane životnoj sredini• troškove u sudskom ili arbitražnom postupku koji su podneti radi zaštite

operatera od odgovornosti.Jednim ugovorom o osiguranju može se pokriti odgovornost terminala koji je istovremeno nosilac manipulativnih operacija s robom na vazdušnom ili plovidbenom terminalu.21

Postoji mogućnost da operater osigura svoju odgovornost u svojstvu skladištara. Ovakvo osiguranje uobičajeno je i tiče se samo odnosa koji ope-rater ima sa ostaviocem robe. Ovakvim osiguranjem operater je pokriven za gubitak i štete na robi za slučaj svog nehata, to jest ako nije pokazao razumnu pažnju da robu sačuva u svojstvu skladištara. Pokriće može da uključi i odgo-vornost operatera prema trećim licima. Skladištar ima mogućnost da jednim ugovorom osigura sledeće:22

• građevinske objekte za skladištenje robe• robu i druge stvari koje se u skladištu nalaze• štetu na opremi, zbog čega može nastupiti prekid poslovanja (gubitak zara-

de i povećanje troškova poslovanja).Predmetno osiguranje može se proširiti tako da obuhvati rizik od pljač-

ke (ne i obične krađe), rizik od loma opreme, računara itd. Osiguranje od odgovornosti obuhvata sledeće:

• odgovornost prema trećim licima za povredu lica ili imovinsku štetu nastalu • u toku poslovanja• odgovornost prema zaposlenim licima• odgovornost za štete na robi dok se nalazi u vozilu skladištara• kreditno osiguranje koje pokriva neplaćene fakture izdate za usluge uskla-

dištenja robe • pokriće za prevaru i nesavesno poslovanje zaposlenih lica (fidelity insuran-

ce)

21 City Marine Brokers, Port/Terminal Operators & Transport Operators Insurance, http://www.citymarinebrokers.com.en/23/maarine/port-terminal.operators-transport-, 7. februar 2013.

22 UK Commercial Ltd, Warehouse Insurance, http://www.uk-commercial-insurance.com/warehouse-insurance, 7. februar 2013.

14 | 1/2013


• osiguranje od pravnih troškova. Na tržištu osiguranja moguće je dobiti pokriće za skladištenje robe

u tečnom stanju, kao i plovnih sredstava skladištara.23 Osiguravajuće pokriće može se proširiti tako da obuhvati gubitak zarade koja nastaje kao posledica katastrofe, robe u tranzitu (oštećenje, kvar i krađu) i rizik od zatrovanosti.

Specijalizovane osiguravajuće kuće24 pokrivaju odgovornost operatera podvodeći je pod sledeće kategorije:• gubitak ili šteta na robi• gubitak ili šteta na opremi ili brodovima korisnika usluga operatera• upućivanje robe na pogrešnu destinaciju• zakašnjenje u rukovanju opremom ili brodovima korisnika usluga opera-

tera• pogrešna predaja (isporuka) robe• dobijene suprotne instrukcije• predaja robe bez prijema skladišnice.

Odgovornost prema trećim licima obuhvata sledeće:• materijalnu štetu na imovini• smrt, povredu ili bolest• novčane kazne.

8. utvrđivanje štete

Za operatera je važno da se pri nastanku štete na robi utvrdi štetni uzrok. Šteta na robi nastaje u dva oblika: a) oštećenje, tj. pogoršanje stanja robe koje utiče na smanjenje njene vrednosti i b) manjak, bilo u formi delimičnog neisporučivanja ili rastura. Praksa osiguranja razlikuje neisporučivanje (kad se preda manji broj vreća robe) i manjak (kad je količina robe u vrećama manja). Međutim, pravne posledice ovih vrsta šteta su jednake.25

Pažljivim i dokumentovanim utvrđivanjem prirode, uzroka i visine štete na robi u skladištu operatera može se utvrditi koje je lice za štetu odgovorno i da li je šteta pokrivena osiguranjem operatera ili ostavioca robe.

23 Cargo Insurance Pro http://cargoinsurancepro.com/index.php/warehouse-insurance, 7. februar 2013.

24 Through Transport Mutual Insurance Associated Limited, London.25 Branko Jakaša, Kopneno i zračno saobraćajno pravo, Zagreb, 1969, str. 375.

1/2013 | 15


Radi zaštite svojih interesa, operater utvrđuje štetu na robi angažo-vanjem havarijskog komesara svog osiguravajućeg društva. Mada je zapisnik havarijskog komesara na prvom mestu merodavan za odnos osiguravača i osi-guranika, u praksi se ovom dokumentu pridaje veći značaj. Dok se havarijski za-pisnik smatra dovoljnim dokazom za štetu po osiguravača, on ima ograničeno dejstvo za utvrđivanje odgovornosti ostavioca. Za njegovu odgovornost zapi-snik će se smatrati dovoljnim dokazom samo ako je na nesumnjiv način utvrđe-no činjenično stanje (npr. da je operateru predata roba u oštećenom stanju).26

Postoji mogućnost, a često i potreba, da se stručna lica angažuju kako bi izvršila kontrolu kvaliteta i količine prispele robe.27 Ugovorom o kontroli robe vršilac kontrole obavezuje se da obavi kontrolu kvaliteta i količine prispele robe i o tome izda sertifikat. Prema odredbi zakona (ZOO), kontrola robe može se sastojati od utvrđivanja identiteta, kvaliteta, količine i njenih drugih svojstava. Svrha kontrole može biti i obezbeđenje dokaza. S obzirom na to da se specija-lizovana organizacija redovno bavi kontrolom robe, njen nalaz se često prihva-ta kao dokaz za štetu na robi. Prema stavu suda,28 ako kontrolu količine robe vrši posebna stručna (specijalizovana) organizacija, smatra se, dok se ne doka-že suprotno, da je nalaz te organizacije tačan. Zapisnik koji u skladištu sastavi operater predstavlja ispravu privatnog karaktera, te se stoga ne može smatrati dokazom protiv trećih lica.29

9. zaključak

U transportnom lancu međunarodnog prevoza robe od skladišta pro-davca do skladišta kupca korišćenje terminala retko se može zaobići. Manipula-cijom robe na terminalu operater robu čuva, obezbeđuje je za prevoz, tovari je u prevozno sredstvo, slaže je i pričvršćuje da se neoštećena preveze do odredišta.

Operater terminala odgovoran je za posao za koji je angažovan. Njego-

26 Gavro Badovinac, komentar sudske presude, Uporedno pomorsko pravo i pomorska kupoprodaja, Zagreb, br. 71/76.

27 Zoran Radović i Vukosav Jovović, „Utvrđivanje štete na robi pričinjene u toku prevoza”, Privrednopravni priručnik, Beograd, br. 4/81, str. 43.

28 Gavro Badovinac, komentar presude, Uporedno pomorsko pravo i pomorska kupoprodaja, br. 45/70.

29 Presuda Trgovačkog suda u Marselju, komentar G. B, Uporedno pomorsko pravo i pomorska kupoprodaja, br. 69/76.

16 | 1/2013


va odgovornost ograničena je po odredbama Konvencije o odgovornosti ope-ratera terminala u međunarodnoj trgovini. Međutim, ograničenu odgovornost imaju i svi prevozioci u skladu s međunarodnim konvencijama (Haško-vizbijska pravila, Varšavska konvencija, CIM i CMR). Naša zemlja, za razliku od nekih su-sednih zemalja (Bugarska i Grčka), nije ratifikovala konvenciju o odgovornosti operatera terminala u međunarodnoj trgovini, koja operateru omogućava da svoju odgovornost takođe ograniči. Ova okolnost izlaže našeg operatera većoj odgovornosti budući da nije zaštićen u dovoljnoj meri.

Osiguranje od odgovornosti operatera je neophodno. Pokriće treba da bude sveobuhvatno, da pokrije njegovu odgovornost kao skladištara, njegovu celokupnu delatnost koja je raznolika, kao i odgovornost prema trećim licima. Potrebno je doneti opšte uslove za osiguranje od odgovornosti operatera za sveobuhvatnu zaštitu njegovih interesa. Ovakvim osiguranjem širina pokrića približava se pokriću koju pružaju specijalizovani osiguravači, kao što su engle-ski klubovi za zaštitu i naknadu (Protecting & Indemnity clubs). Zaštita interesa operatera šira je od osiguranja od odgovornosti, a to zahteva novi pristup osi-guravača ovom predmetu.

Summary

insurance of international transport operators against liability

Zoran Radović, PhD

Activities of international transport operators are indispensable in worldwide trade. They facilitate the interchange of goods between carriers of different modes of transport. The carriage of goods has become quicker and safer.

Until recently, only carriers of goods in sea, air and inland carriage were able to limit their liability invoking provisions of international conventions un-der which they were entitled to limit their liability. By enacting the U. N. Con-vention on Liability of Terminal Operators in International Trade, terminal ope-rators became entitled to limit their liability too. This limit is lower than in other

1/2013 | 17


conventions. While many countries had ratified the U. N. Convention, it was not the case with our country. For this reason our terminal operators became more exposed to liability.

For terminal operators insurance against liability is a necessity. Due to variety of their business activities, it is important that special general insurance conditions should be enacted in this respect. These conditions should be in line with the general conditions of English Protecting and Indemnity clubs. The cover granted by clubs is wider than insurance against liability.

18 | 1/2013


UDK: 368.214.2:351.811.122(4-672EZ)(047.3):614.86:347.426.3

Dr Milan B. Cerović,predsednik Udruženja korisnika osiguranja

evropski izveŠtaj o saoBraĆajnoj nezgoDi

Da bi treće oštećeno lice ostvarilo pravo na naknadu štete koju je pre-trpelo u saobraćajnoj nezgodi, moralo je, sve doskora, dokazivati da je vozač kriv za štetu. To je često bilo teško, a u pojedinim slučajevima čak i nemoguće učiniti. Veoma brz razvoj saobraćaja i povećanje broja saobraćajnih nezgoda zahtevali su nova rešenja, prvenstveno radi brže i bolje zaštite žrtve, ali i zarad povećanja bezbednosti i otklanjanja zastoja u saobraćaju. U međuvremenu, za slučajeve kada u saobraćajnom udesu nema povređenih, odnosno poginulih lica, stvoren je Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi, kao zamena za brojne dokaze koji su se morali koristiti pri podnošenju zahteva za naknadu štete, što se pre svega odnosi na zapisnik o uviđaju saobraćajne policije i druge dokaze o nastanku štete. Njegova upotreba u našoj zemlji ograničena je na slučajeve kad je materijalna šteta srazmerno mala. U ovom radu analiziraju se propisi koji uređuju upotrebu ovog dokumenta, koji je u početku izazivao različite stavove i ponašanje osiguravača, ali i sudova. Radi dosledne primene propisa koji uređu-ju ovu materiju i zbog otklanjanja određenih nedostataka, autor predlaže izme-ne i dopune propisā, kojima će se preciznije definisati visina manje materijalne štete ili predvideti upotreba Evropskog izveštaja o saobraćajnoj nezgodi u svim slučajevima kad nastupi materijalna šteta bez povređenih, odnosno poginulih lica – a to je praksa u svim drugim evropskim zemljama.

Ključne reči: motorno vozilo, osiguranje, saobraćajna nezgoda, manja materijal-na šteta, Evropski izveštaj, naknada štete.

1/2013 | 19

Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi

1. uvod

U skoro svim evropskim zemljama, osiguranje motornih vozila zauzima prvo mesto u ukupnoj premiji svih vrsta neživotnih osiguranja, kao i po bro-ju i iznosu isplaćenih odšteta i velikom broju drugih pokazatelja o poslovanju osiguravajućih društava. Pritom, poseban značaj za građane svake zemlje ima obavezno osiguranje od građanske odgovornosti prilikom upotrebe motornih vozila, bez obzira na to da li su ujedno vlasnici motornog vozila i osiguranici od odgovornosti za štete pričinjene trećim licima (auto-odgovornost), ili su po-sredi treća oštećena lica. Svaka je država zainteresovana da na njenoj teritoriji osiguranje od auto-odgovornosti bude obavezno i da se osiguravajuća društva na odgovarajući način, u skladu sa vrstom delatnosti koju obavljaju, što više uključe u aktivnosti i mere državnih organa kojima se obezbeđuje slobodno kretanje lica i motornih vozila. U tom pogledu, posebno mesto pripada napo-rima Evropske unije da se proširi, pojača i učvrsti unutrašnje tržište motornih vozila. To se postiže donošenjem direktiva o usklađivanju zakona država članica EU u oblasti osiguranja od auto-odgovornosti. Zbog rešenja koja podižu kva-litet osiguranja od auto-odgovornosti, unapređuju bezbednost te olakšavaju i ubrzavaju saobraćaj – direktive veoma brzo postaju standard i u zemljama u kojima je praksa do tada bila drugačija. Jedno od važnih rešenja zauzima i upo-treba Evropskog izveštaja o saobraćajnoj nezgodi (European report on the acci-dent), koji u znatnoj meri olakšava i ubrzava drumski saobraćaj, a istovremeno omogućava pravo na naknadu štete i skraćuje ceo postupak. U svim zemljama, skoro po pravilu, odmah po uvođenju Evropskog izveštaja o saobraćajnoj nez-godi često iskrsavaju razni problemi koji otežavaju njegovu upotrebu, za šta su prvenstveno odgovorni vlasnici motornih vozila kada su u ulozi trećih ošteće-nih lica, a znatno ređe kada su u saobraćajnom udesu oštećene druge stvari.

2. značaj evropskog izveštaja o nezgodi

Vlasnici, odnosno korisnici motornih vozila, odgovaraju za štetu koju njihovom upotrebom pričine trećim oštećenim licima kako na osnovu odgo-vornosti i krivice tako i na osnovu objektivne odgovornosti. U teoriji i upored-nom pravu osnov odgovornosti dugo se zasnivao na principu krivice prema licima izvan vozila i u slučaju sudara između vozilā, a ne na principu ugovorne

20 | 1/2013


odgovornosti prema putnicima i licima čija se stvar (tovar) prevozi. U ovakvim okolnostima, oštećena lica izvan motornog vozila bila su u znatno nepovoljnijoj situaciji. Morala su dokazivati da je vozač kriv za štetu, što je često bilo teško, a u pojedinim slučajevima čak i nemoguće učiniti. Kako se razvijao drumski sao-braćaj i povećavao broj motornih vozila, saobraćajnih nezgoda i oštećenih lica, postajalo je sve jasnije da često i nema krivice vozača za nezgodu, ali da kao korisnik motornog vozila sa svojstvima opasne stvari on snosi rizik i odgova-ra za štetu bez dokazivanja krivice, objektivno i na principu odgovornosti pre-ma žrtvama. U takvim situacijama dovoljno je da se dokaže sámo postojanje uzajamne uzročne veze između saobraćajne nezgode i štete i da se pravo na naknadu štete odvoji od odgovornosti za štetu. To shvatanje je ostvareno u za-konodavnoj praksi u većini država, tako da je preovladalo kao načelo i u teoriji i u uporednom pravu.1 Upravo kao rezultat tog shvatanja postalo je jasno da se mora pronaći rešenje koje istovremeno obuhvata više važnih funkcija – od ubrzanja i podizanja bezbednosti saobraćaja na putevima do bolje, brže i pra-vednije zaštite trećih oštećenih lica. Stalno povećanje broja saobraćajnih nez-goda i nepovoljan položaj trećih oštećenih lica, kao slabije strane, zahtevali su nova, pravičnija i jednostavnija rešenja. Veoma uspešno rešenje pronađeno je upotrebom Evropskog izveštaja, koji se koristi u svim zemljama članicama EU i u velikom broju drugih zemalja, među kojima je i Republika Srbija.2

Evropski izveštaj počeo se upotrebljavati pre nešto više od četrdeset godina, najpre u Francuskoj, ali je ubrzo prihvaćen i u Belgiji, Nemačkoj, Italiji i drugim zemljama. Zahvaljujući prvim pozitivnim rezultatima, posebna komisija Evropskog odbora za osiguranje izradila je obrazac i preporučila ga svim evrop-skim osiguravačima.3 Tada utvrđen, i danas se koristi u istom obliku i sa istim sadržajem kao standardizovan obrazac Evropskog osiguranja (Insurance Euro-pa – CEA). Sastoji se od originala i jedne kopije na jeziku svake zemlje u kojoj se upotrebljava. Preporučen je svim članicama CEA, uz prethodno odobrenje koje CEA naplaćuje po fiksnoj ceni. Pre početka upotrebe izveštaja reprezen-tativno nacionalno udruženje društava za osiguranje pribavlja saglasnost CEA da njegov izgled i sadržaj odgovara standardnom obrascu, što je Udruženje

1 Nikolić, Nikola: Obavezno osiguranje od auto-odgovornosti, Beograd, 1977, strana 83.

2 Od bivših republika SFRJ, pored Slovenije kao članice EU, koristi se u Crnoj Gori i Hrvatskoj.

3 Ćurković, Marijan: „Naknada štete iz prometne nesreće s vozilom inozemne registracije”, Informator, Zagreb 1982, strana 47.

1/2013 | 21


osiguravača Srbije učinilo septembra 2009. godine, pre početka primene Zako-na o bezbednosti saobraćaja na putevima i Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju.

Evropski izveštaj tekstualno se dopunjava podacima o nezgodi, o vozilu A i o vozilu B, dok se krstićima (latinično slovo X) potvrđuju odgovori o okolno-stima koje su dovele do saobraćajne nezgode i označavaju mesta na vozilima koja su oštećena. Postavljena pitanja označena su rednim brojevima i ispisana na jeziku svake zemlje. Imaju isto značenje, tako da se Evropski izveštaj lako koristi i u slučaju kada su učesnici saobraćajne nezgode lica iz različitih zemalja. Popunjavanjem se identifikuju sledeći podaci:

1. datum, vreme i mesto saobraćajne nezgode, podaci o povređenim lici-ma, o šteti na vozilima i drugim stvarima, te podaci o svedocima;

2. podaci o vozilu A i o vozilu B, koji obuhvataju podatke o osiguraniku, o vozilu, osiguranju, vozaču, o mestu inicijalnog udara, kao i vidljiva ošte-ćenja i vlastite napomene svakog od vozača;

3. okolnosti koje su dovele do nezgode i skicu nezgode u trenutku njenog nastanka;

4. potpis vozača A i vozača B.Kada u udesu učestvuju dva vozila, Evropski izveštaj popunjava se u

dva primerka, original zadržava vozač koji ima pravo na naknadu štete, a kopija ostaje vozaču koji je prouzrokovao saobraćajnu nezgodu. Ako u nezgodi uče-stvuju tri vozila, popunjavaju se dva obrasca u po dva primerka, što znači jedan obrazac manje od broja vozila koja su učestvovala u saobraćajnoj nezgodi bez obzira na to da li su oštećena.

Jedna od veoma važnih karakteristika Evropskog izveštaja o nezgodi predstavlja činjenica da njegovim popunjavanjem i potpisivanjem nijedan od vozača ne priznaje odgovornost u vezi sa nastankom saobraćajnog udesa, što je na obrascu i navedeno. Obrazac služi isključivo za utvrđivanje identiteta i okolnosti koje pomažu bržem regulisanju naknade štete, ali nije dokument na osnovu koga se pokreće bilo kakav postupak protiv vozača koji je izazvao nez-godu. Trećem oštećenom licu izveštaj služi kao dokaz o pravu na naknadu šte-te, a zbog toga što sadrži i druge neophodne podatke za podnošenje zahteva, omogućava mu da brže i lakše ostvari naknadu štete, dok vozača koji je izazvao nezgodu oslobađa od sankcije koju bi snosio da je uviđaj nezgode izvršila sao-braćajna policija.

Evropski izveštaj pokazao se veoma korisnim u ostvarivanju više ciljeva

22 | 1/2013


koji obezbeđuju sledeće:1. olakšavanje i ubrzavanje saobraćaja;2. smanjenje posla saobraćajne policije, tužilaštva i sudova;3. omogućavanje oštećenim licima da lakše, jeftinije i brže pribave dokaze

i ostvare pravo na naknadu štete; 4. ubrzavanje postupka za naknadu štete kod društva za osiguranje.

Korišćenje Evropskog izveštaja omogućava da se oštećena vozila brže uklanjaju sa kolovoza i da se ne zaustavlja saobraćaj, što u znatnoj meri poveća-va bezbednost na drumu, te olakšava i ubrzava promet vozila.

Mogućnost da se ne izađe na uviđaj saobraćajnih nezgoda bez povre-đenih, odnosno poginulih lica, kada je pričinjena samo manja materijalna šteta, znatno smanjuje posao saobraćajne policije koja ne mora da dođe, izvrši uviđaj i vrati se sa lica mesta – a izbegavaju se i administrativni poslovi u vezi s pisa-njem izveštaja, izradom skice mesta udesa, pokretanjem prekršajnog ili sud-skog postupka i drugih poslova u zavisnosti od vrste i broja učesnika u saobra-ćajnom udesu. Pored ove materijalne, izveštaj ima i drugu značajnu korist, koja se ogleda u bržem izlasku na udese sa povređenim, odnosno poginulim licima, i na nezgode sa većom materijalnom štetom, što olakšava i ubrzava saobraćaj i stvara uslove da saobraćajna policija veći deo vremena posveti poslovima kon-trole i regulisanja saobraćaja, ali i preventivnom delovanju koje, u krajnjoj liniji, doprinosi smanjivanju broja saobraćajnih nesreća, broja povređenih i poginu-lih lica i iznosa za naknadu štete. Zbog toga što Evropski izveštaj ne zahteva priznavanje odgovornosti u vezi s nastankom saobraćajnog udesa, saobraćajna policija ne pokreće prekršajni ili krivični postupak, što bi, u suprotnom, uveliko uposlilo i prekršajne sudije, tužilaštva i sudove.

Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi sadrži sve podatke neophod-ne za podnošenje zahteva za naknadu štete osiguravajućem društvu kod kojeg je vlasnik motornog vozila kojim je izazvana nezgoda zaključio ugovor o osigu-ranju od auto-odgovornosti. Izveštaj u potpunosti zamenjuje veći broj doku-menata kao što je zapisnik policije, potvrda o osiguranju, prijava o pokretanju prekršajnog postupka, rešenje prekršajnog suda ili presuda suda i drugi dokazi o podacima koje ovaj obrazac sadrži, u zavisnosti od vrste i okolnosti nezgode. Za pribavljanje ovih dokaza, pored vremena, neophodni su i finansijski izdaci za takse i druge troškove, što se na ovaj način izbegava. Umesto da gube vreme

1/2013 | 23


i novac za troškove pribavljanja dokaza, oštećeno lice i osiguranik mogu kori-stiti uredno popunjen i potpisan Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi kao odštetni zahtev za naknadu štete iz osiguranja od auto-odgovornosti.4 Tako se oštećenim licima omogućava da brže, jeftinije i lakše ostvare pravo na naknadu štete. U većini slučajeva istog dana, odmah posle nezgode, oni mogu otići u osi-guravajuće društvo i podneti Evropski izveštaj koji služi i kao zahtev za naknadu štete, mogu dobiti procenu štete i predati vozilo na popravku, ili se dogovoriti o naknadi štete po predračunu.

Pored pogodnosti koje pruža oštećenom licu, Evropski izveštaj i druš-tvu za osiguranje omogućava da brže obavi sve poslove i procedure u vezi s pri-jemom zahteva, procenom, likvidacijom i isplatom štete. Ukoliko postoji potre-ba, društvo ima pravo da koristi i izvođenje drugih dokaza u vezi s nastankom nezgode i visinom štete.

Četiri direktive Evropske unije koje su izmenjene i dopunjene Petom direktivom, a zatim sve zamenjene Direktivom o osiguranju od auto-odgovor-nosti 2009. godine, u potpunosti su prihvatile ciljeve Evropskog izveštaja o sa-obraćajnoj nezgodi.5 Mada se nisu konkretno pozivale na Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi, članom 26. Pete direktive od država članica EU zahteva se da preduzmu sve odgovarajuće mere da se oštećenim licima, njihovim osi-guravačima ili pravnim zastupnicima blagovremeno omogući da lakše dođu do osnovnih podataka neophodnih za naplatu odštetnog zahteva. Tamo gde je prikladno, ovi podaci treba da budu dostupni u elektronskoj formi u central-noj bazi podataka u svakoj državi članici EU, te da joj sve strane uključene u saobraćajnu nezgodu, na njihov izričit zahtev, dobiju pristup. Upravo se radi o podacima koje sadrži Evropski izveštaj u pismenoj formi, a veći broj ovih poda-taka nalazi se i u informacionom centru koji se obavezno organizuje u svakoj državi članici EU.6 Na osnovu ovoga, može se sa sigurnošću zaključiti da postoji veoma jasna povezanost direktiva s ciljevima koji se obezbeđuju upotrebom Evropskog izveštaja o saobraćajnoj nezgodi.

4 Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju, član 31, stav 1 (Sl. glasnik RS, br. 51/09, 78/11, 101/11, 93/12 i 7/13 Odluka Ustavnog suda).

5 Direktiva Evropskog parlamenta i Saveta 2009/103/EC od 16. septembra 2009, koja se odnosi na osiguranje od građanske odgovornosti za štete u vezi sa upotrebom motornih vozila i na ustanovljenje obaveze da se osigura od te odgovornosti (OJL 263/07.10.2009).

6 Rad Informacionog centra pri Udruženju osiguravača u Srbiji počeo je 1. aprila 2011. pošto je prethodno, tokom 2010. godine, nabavljena oprema (hardver i softver) i priprema drugih uslova za početak rada.

24 | 1/2013


Evropski izveštaj u početku je imao i pristalice i protivnike. Pristalice su isticale višestruke koristi koje izveštaj nudi učesnicima u nezgodi, policiji, sud-skoj vlasti i društvima za osiguranje, a protivnici nedostatke koji se uglavnom odnose na to da on pruža veće mogućnosti za prevare i izbegavanje sankci-onisanja vozača koji pričine nezgodu, posebno u slučaju većih materijalnih šteta, koje predstavljaju krivično delo. Pored toga, protivnici izveštaja ističu da izostanak preventivnog delovanja sankcija doprinosi pogoršanju bezbednosti saobraćaja na putevima. Bez obzira na sve, koliko su koristi za razvoj i unapre-đenje bezbednosti saobraćaja na putevima veće i značajnije od nedostataka izveštaja, i koliko olakšavaju oštećenim licima naknadu šteta – najbolje govori činjenica da se Evropski izveštaj, pored 27 zemalja članica EU, koristi u Andori, Crnoj Gori, Hrvatskoj, na Islandu, u Norveškoj, Srbiji i Švajcarskoj, uz sve veće izglede za dalje prostorno širenje.

Zbog jednostavnosti upotrebe i višestruke koristi, Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi proširio se na veći broj evropskih zemalja, među kojima je i sve više zemalja koje nisu članice EU. Propisima o bezbednosti saobraćaja na putevima uvodi se obaveza upotrebe ovog izveštaja, obaveza osiguravajućeg društva da pri zaključivanju osiguranja od auto- odgovornosti uz polisu osigu-raniku uruči obrazac Evropskog izveštaja, kao i obaveza vozača da izveštaj ima kod sebe za vreme korišćenja vozila. Mada nije neophodno, veoma često, ista ova obaveza uvodi se i zakonom o obaveznom osiguranju u saobraćaju. U sva-kom ili bar jednom od ovih propisa predviđaju se i sankcije u slučaju kršenja propisane obaveze.7

Evropski izveštaj, odmah posle donošenja propisā o njegovoj upotrebi, nailazio je, a i sada nailazi na otpor pojedinih osiguravača. Pojavljuju se pro-blemi u Grčkoj, Hrvatskoj i Sloveniji, a samo izuzetno i veoma retko i u drugim zemljama. U našoj zemlji komplikacije nastaju uglavnom zbog problema u vezi sa izjednačavanjem različitog definisanja manje materijalne štete u Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima i male štete u Zakonu o obaveznom osi-guranju u saobraćaju – kako pri utvrđivanju visine manje materijalne štete na mestu saobraćajne nezgode od strane učesnika nezgode tako i u postupanju saobraćajne policije.

7 U Republici Crnoj Gori sankcije su definisane samo u Zakonu o obaveznom osiguranju u saobraćaju.

1/2013 | 25


3. zakonodavna regulativa

Na prostorima bivše Jugoslavije Evropski izveštaj počeo se upotreblja-vati početkom osamdesetih8, ali je ta praksa prestala početkom devedesetih godina prošlog veka.9 Kod nas je ponovo uveden krajem 2009. godine. Njegovu upotrebu uređuju dva zakona.

Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima (ZOBS)10 obavezuje uče-snike u saobraćaju da postupaju u skladu s propisima o pravilima saobraća-ja, saobraćajnoj signalizaciji i znacima, kao i naredbama koje daje ovlašćeno službeno lice. Zakon propisuje da je ovlašćeno lice dužno da izađe na mesto saobraćajne nezgode s povređenim, odnosno poginulim licima, ili kad nastupi velika materijalna šteta, te da tom prilikom sačini uviđajnu dokumentaciju (za-pisnik o uviđaju, skicu lica mesta, situacioni plan, foto-dokumentaciju i ostale priloge). Ako to zahteva jedan od učesnika saobraćajne nezgode ili lice koje je u nezgodi pretrpelo materijalnu štetu, policijski službenik dužan je da izađe na mesto nezgode u kojoj je nastupila samo manja materijalna šteta i izvrši uviđaj. U tom slučaju, ostali učesnici u saobraćaju dužni su da ostanu na mestu nezgo-de do završetka uviđaja. Troškove uviđaja snosi društvo za osiguranje kod kojeg je osiguran vlasnik vozila koji zahteva izvršenje uviđaja.11 Vozač, to jest učesnik u saobraćajnoj nezgodi u kojoj je nastala samo manja materijalna šteta, dužan

8 Zakon o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima (Službeni list SFRJ, broj 63/80)

9 Zakon o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima (Službeni list SFRJ, broj 50/88, 63/88, 80/89, 29/90, 11/91, Službeni list SRJ, broj 34/92, Оdluka US IV broj 78/1-89, 13/93, 24/94, 41/94, 28/96, 3/02, Ustavna povelja, Službeni list SCG, broj 1/03, 101/05 i 72/05).

10 Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima (Sl. glasnik RS, broj 41/09, 53/10) uređuje pravila saobraćaja, ponašanje učesnika u saobraćaju, ograničenja saobraćaja, saobraćajnu signalizaciju, znake i naredbe kojih se moraju pridržavati učesnici u saobraćaju, uslove koje moraju ispunjavati vozači za upravljanje vozilima, osposobljavanje kandidata za vozače, polaganje vozačkih ispita, pravo na upravljanje vozilima, izdavanje vozačkih dozvola, izdavanje nalepnica za vozila za osobe sa invaliditetom, uslove koje moraju da ispunjavaju vozila, tehničke preglede, ispitivanje i registraciju vozila, posebne mere i ovlašćenja koji se primenjuju u saobraćaju, kao i druga pitanja koja se odnose na bezbednost saobraćaja na putevima. Ovim zakonom uređuju se i osnovni uslovi koje moraju ispunjavati putevi u pogledu bezbednosti saobraćaja. Svaki učesnik u saobraćaju dužan je da se ponaša na način kojim neće ometati, ugroziti ili povrediti druge učesnike, kao i da preduzme sve mere potrebne radi izbegavanja ili otklanjanja opasnih situacija nastalih ponašanjem drugih učesnika u saobraćaju, ako sebe ili drugog time ne dovodi u opasnost. Licu koje nije sposobno ili je ograničeno sposobno za bezbedno učešće u saobraćaju, ili licu koje se nalazi u situaciji u kojoj mu je potrebna pomoć, učesnik u saobraćaju dužan je da pruži pomoć, osim ako time sebe izlaže opasnosti.

11 Isto, član 171.

26 | 1/2013


je da popuni Evropski izveštaj i ostavi podatke o sebi i vozilu vozaču oštećenog vozila ili držaocu druge oštećene stvari u nezgodi. Ako zbog odsutnosti vozača drugog vozila nije u mogućnosti da mu pruži lične podatke i podatke o osigura-nju vozila, dužan je da o nezgodi obavesti nadležni organ unutrašnjih poslova i da mu dostavi ove podatke,12 pod pretnjom kazne za vozača od 6.000 do 20.000 dinara13 i dva kaznena poena.14

Osiguravajuće društvo dužno je da vodi evidenciju o saobraćajnim nez-godama za koje je sačinjen Evropski izveštaj, da te podatke mesečno dostav-lja Ministarstvu unutrašnjih poslova i Agenciji za bezbednost saobraćaja, te da prilikom izdavanja polise osiguranja od auto-odgovornosti osiguraniku izda i obrazac Evropskog izveštaja,15 pod pretnjom kazne za društvo od 60.000 do 600.000 din. i za odgovorno lice u društvu od 3.000 do 30.000 dinara.16

Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju (ZOOS)17 obavezuje lice koje upravlja motornim vozilom da za vreme upotrebe vozila u saobraćaju kod sebe drži polisu osiguranja od auto-odgovornosti ili drugi dokaz o ovom osi-guranju i Evropski izveštaj, pod pretnjom kazne za pravno lice vlasnika vozila od 100.000 do 3.000.000 din. i za odgovorno lice od 20.000 do 200.00018 di-nara, za preduzetnika od 10.000 do 300.000 din, a za fizičko lice koje upravlja vozilom od 10.000 do 50.000 dinara.19 Vozač prevoznog sredstva dužan je da svim učesnicima u nezgodi koji imaju pravo podnošenja odštetnog zahteva dâ lične podatke i podatke o osiguranju od auto-odgovornosti, ili drugi dokaz o postojanju takvog osiguranja ili graničnog osiguranja, kao i Evropski izveštaj, te da ih predoči na zahtev ovlašćenog službenog lica; u slučaju saobraćajne nezgode, svim učesnicima te nezgode koji imaju pravo podnošenja odštetnog zahteva vozač je dužan da stavi na uvid lične podatke i podatke o osiguranju, kao i da razmeni popunjen i potpisan Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi, pod pretnjom kazne za vozača od 10.000 do 50.000 din, a za fizičko lice učesni-ka štetnog događaja od 100.000 do 200.000 dinara.20

12 Isto, član 172.13 Isto, član 332, stav 1, tačka 70.14 Isto, član 335, stav 1, tačka 76.15 Isto, član 173, stav 2, i 3.16 Isto, član 327, stav 1, tačka 32. i 33. i stav 2.17 Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju (Sl. glasnik RS, br 51/09, 78/11, 101/11,

93/12 i 7/13 Odluka US)18 Isto, član 97, stav 1, tačka 2. i član 98, stav 1, tačka 1.19 Isto, član 100, stav 1, tačka 2.20 Isto, član 101, stav 1, tačka 2.

1/2013 | 27


ZOOS obavezuje učesnike u saobraćajnoj nezgodi da popune, potpišu i međusobno razmene Evropski izveštaj, saglasno zakonu kojim se uređuje bez-bednost saobraćaja na putevima, a da ga oštećeno lice i osiguranik mogu kori-stiti kao odštetni zahtev za naknadu štete iz osiguranja od auto-odgovornosti.

Štete manje od 500 evra, a od ulaska Republike Srbije u Evropsku uni-ju od 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, za koje su, uz zahtev, dostavljeni dokazi na osnovu kojih se može utvrditi obaveza osiguravajućeg društva, sma-traju se malim štetama i moraju se naknaditi po ubrzanom postupku u roku od osam dana od dana prijema zahteva, pa i u slučaju kad se u postupku naknade štete utvrdi da je šteta mala, iako zahtev nije opredeljen kao zahtev za malu štetu, pod pretnjom veoma visoke kazne za društvo od 300.000 do 3.000.000 dinara, a za odgovorno lice u društvu od 100.000 do 200.000 dinara.21

4. upotreba evropskog izveštaja

Upotrebu Evropskog izveštaja uglavnom prate problemi koji su pre svega karakteristika domaće zakonodavne regulative i prakse. Radi se o odre-đenim nepreciznostima u Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima, razli-kama između pojedinih odredaba ovog Zakona i Zakona o obaveznom osigu-ranju u saobraćaju, teškoćama u vezi s procenom visine manje materijalne štete na mestu nezgode22 i o kratkom vremenu za ujednačavanje sudske prakse.

1. Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima predviđa obavezu izla-ska saobraćajne policije na mesto nezgode s povređenim, odnosno poginulim licima, ili kada nastane velika materijalna šteta. Kada pak nastupi samo manja materijalna šteta, koristi se Evropski izveštaj. Na ovaj način, definisane su dve krajnosti sa znatnim odstupanjem između ta dva pojma koji označavaju veliku materijalnu štetu i manju materijalnu štetu. To u praksi stvara probleme voza-čima učesnicima u nezgodi, ali i saobraćajnoj policiji. Problem se dodatno po-većao zbog toga što je Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) s velikim zakaš-njenjem zauzelo stav prema visini manje materijalne štete, prema kojem ona

21 Isto, član 98, stav 1, tačka 6.22 Kecojević, Dragiša: Izveštaj o saobraćajnoj nezgodi kao osnov za naknadu materijalne

štete nastale u saobraćajnoj nezgodi, Okrugli sto „Prva iskustva o sprovođenju (novog) Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju”, 14. jun 2010. godine, Udruženje osiguravača Srbije i Udruženje za pravo osiguranja Srbije.

28 | 1/2013


iznosi 200.000 dinara, i što je veoma problematično da se ovako važno pitanje, umesto propisom, uređuje stavom organa izvršne vlasti. Izgleda da je zakono-davac olako prešao preko propisa o obligacionim odnosima i naknadi štete i da je ispustio iz vida do kojih problema može doći ako se precizno ne definiše koji iznos predstavlja manju materijalnu štetu i kako se postupa u slučaju kad je šteta veća od tako utvrđenog iznosa. Sve dok se ne izmeni, ZOBS će stvarati probleme u saobraćaju koji najviše pogađaju treća oštećena lica u postupcima za naknadu štete. Da to nije jednostavno, najbolji dokaz je situacija u kojoj se Evropski izveštaj upotrebljava u drugim zemljama. Verovatno se svaka od njih ne bi opredelila za to da se izveštaj koristi bez ograničenja u svim slučajevi-ma kad nastupi samo materijalna šteta. Jedini izuzetak je Crna Gora, gde se Evropski izveštaj koristi u slučaju kad je materijalna šteta nastala na vozilima (i samo na vozilima) bez obzira na njenu veličinu, pri čemu vozila mogu propisno nastaviti kretanje ako su se učesnici saglasili o okolnostima pod kojima je do saobraćajne nezgode došlo.23

2. Izjednačavanje pojma manje materijalne štete u Zakonu o bezbed-nosti saobraćaja na putevima i male štete u Zakonu o obaveznom osiguranju u saobraćaju, na čemu su prvenstveno insistirala osiguravajuća društva, pred-stavljalo je veoma veliki problem. Na samom početku MUP je zauzeo stav da manja materijalna šteta iznosi 2.000 evra u dinarskoj protivvrednosti imajući u vidu da po Krivičnom zakonu šteta preko ovog iznosa predstavlja krivično delo. Pozivajući se na član 27. ZOOS-a, društva su se tome suprotstavila tvrdnjom da manju materijalnu štetu po ZOBS-u treba izjednačiti s malom materijalnom štetom po ZOOS-u, koja iznosi do 1.000, a do ulaska naše zemlje u Evropsku uniju do 500 evra u dinarskoj protivvrednosti, što su u praksi naknade štete osi-guravajuće kuće uporno primenjivale. Krajem 2011. godine, sa zakašnjenjem od pune dve godine, MUP je definitivno ostao pri stavu da manja materijalna šteta iznosi 200.000 dinara i tako otklonio svaku dalju mogućnost nesporazu-ma. Konačno je sasvim osnovano odbačen stav društava za osiguranje zato što ZOOS ne definiše pojam male materijalne štete u vezi sa uviđajem saobraćajne nezgode, već u pogledu posebnog postupka brže naknade male štete bez ob-zira na to o kakvoj se šteti radi. Ne pravi se, naime, razlika između materijalne i štete na licima, što je u vezi sa upotrebom Evropskog izveštaja veoma jasno odvojeno. U prilog ovom stavu išle su dve činjenice. Prvo, ZOOS definiše da se

23 Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju, član 28, stav 2 (Službeni list CG, broj 44/2012).

1/2013 | 29


štete do 1.000, a do ulaska naše zemlje u Evropsku uniju do 500 evra u dinarskoj protivvrednosti za koje su uz zahtev dostavljeni dokazi, naknađuju po ubrzanoj proceduri u roku od osam dana. Očito je da se misli na svaku štetu bez obzira na to da li je materijalna šteta ili šteta na licima i da li je osnov za naknadu šte-te Evropski izveštaj, zapisnik saobraćajne policije ili drugi odgovarajući dokaz. Drugo, član 31. ZOOS-a propisuje da su učesnici saobraćajne nezgode dužni da popune, potpišu i međusobno razmene Evropski izveštaj, saglasno zakonu kojim se uređuje bezbednost saobraćaja na putevima, te da ga oštećeno lice i osiguranik mogu koristiti kao odštetni zahtev iz osiguranja od auto-odgovor-nosti. Naknada male štete ne povezuje se sa Evropskim izveštajem, već se samo upućuje na način kako se on koristi. Imamo li u vidu ove činjenice, nema dileme koji iznos predstavlja manju materijalnu štetu, ali ostaje značajno pitanje da li je prihvatljivo mišljenje MUP-a i njegovo obaveštenje javnosti preko sredstava informisanja. Definisanje pojma i visine manje materijalne štete zaslužuje da se detaljnije uredi zakonom ili propisom koji donosi ministar unutrašnjih poslo-va ili ministar saobraćaja, kao što je već predviđeno za druga otvorena pitanja u ZOBS-u. U protivnom, ostaje više nejasnih pitanja koja otežavaju upotrebu Evropskog izveštaja, među kojima je možda najvažnije to na osnovu kojeg će propisa i kako postupati sud i da li je za sudsku vlast kao nezavisnu granu vla-sti dovoljno mišljenje MUP-a ili bilo kog drugog organa izvršne vlasti. Pri tome treba imati u vidu sličnu situaciju u vezi sa stavom 2. člana 26. Zakona o obave-znom osiguranju u saobraćaju prilikom davanja ovlašćenja Vladi da propisuje način i kriterijume za utvrđivanje materijalne štete i način i kriterijume za utvr-đivanje nematerijalne štete, koji je Ustavni sud Srbije stavio van snage.24 Na ovaj način, prestala je da važi Uredba Vlade kojom su propisani kriterijumi i način za utvrđivanje visine materijalne i nematerijalne štete u osiguranju od auto-odgo-vornosti. Imamo li u vidu ovu odluku Ustavnog suda, neophodan je odgovor na pitanje da li Ministarstvo unutrašnjih poslova može utvrđivati visinu manje materijalne štete. Ako može, kako i na koji način to radi, a ako ne može, kako i ko to treba da uredi? Treba razjasniti da li visina manje materijalne štete mora biti propisana zakonom, može li se prenositi u nadležnost organa izvršne vlasti, ili je, u skladu sa obligacionim odnosima, u nadležnosti sudske vlasti. Sve dok se ne razjasni i ne uredi na zakonit način, to će stvarati probleme korisnicima motornih vozila, pre svega onima što će se naći u ulozi trećih oštećenih lica, ali i

24 Odluka Ustavnog suda Srbije od 20. decembra 2012. godine objavljena u Službenom glasniku RS broj 7/13.

30 | 1/2013


sudovima – jer su u dosadašnjoj praksi postupali na različite načine. Ukoliko se ne pronađe adekvatno rešenje bližeg definisanja visine manje materijalne štete i toga kakve su posledice po treća oštećena lica ako stvarna šteta bude veća, dobra namera zakonodavca da olakša i ubrza postupak za naknadu štete može se pretvoriti u svoju suprotnost.

5. zaključak

Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima i Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju veoma jasno definišu posedovanje, upotrebu i kori-šćenje Evropskog izveštaja pod pretnjom prilično velikih sankcija. Bez obzira na veličinu sankcija, u dosadašnjoj praksi nije se primetila odgovarajuća aktivnost i odgovornost osiguravača i nadležnih organa u doslednoj primeni ovih propisa. Prvo, saobraćajna policija prilikom kontrole saobraćaja veoma retko proverava da li vozač poseduje i Evropski izveštaj. Drugo, na početku stupanja na snagu ovih zakona društva za osiguranje podelila su obrasce Evropskog izveštaja svim vlasnicima vozila koji su bili osigurani od auto-odgovornosti. Kasnije, prilikom obnove osiguranja, sve se češće dešava da predstavnici društava ne uručuju ili ne proveravaju da li vlasnik vozila već ima ovaj obrazac. Razumljivo je da obra-zac nije potrebno uručivati osiguranicima koji ga već imaju. Takvih je blizu 97 odsto i oni u toku trajanja osiguranja nisu pričinili štetu, ali uz ovakvo ponašanje može se dogoditi da ga ne dobiju ni osiguranici koji su u prethodnom periodu osiguranja upotrebili obrazac koji su imali. Društvo je dužno da ponudi obrazac Evropskog izveštaja, a ne mora da ga uruči onome ko ga već poseduje. Pro-puštajući da osiguraniku ponudi Evropski izveštaj, društvo za osiguranje krši obavezu utvrđenu u dva gorenavedena zakona, izlažući društvo i odgovorno lice u ovom društvu veoma velikim sankcijama, a u istu situaciju dovodi i svog osiguranika. Ukoliko osiguranik bude sankcionisan zbog neposedovanja Evrop-skog izveštaja, može se dogoditi da bude sankcionisano i društvo, ali, što je još nepovoljnije, u tim slučajevima veoma se lako može dogoditi da osiguranik više ne obnovi osiguranje kod onog društva koje mu prilikom uručivanja polise osiguranja nije ponudilo i obrazac Evropskog izveštaja. Imamo li u vidu dosa-dašnje iskustvo, jasno je da društva za osiguranje i saobraćajna policija moraju tome pristupiti organizovanije i odgovornije, dosta bolje nego što se radilo u dosadašnjem periodu. Naime, očito je da u velikom broju slučajeva nisu postu-

1/2013 | 31


pali na način kako je uređeno ovim zakonima. Ako se tako nastavi, postaviće se pitanje zašto su ZOBS-om i ZOOS-om propisane obaveza njegovog posedo-vanja, sankcije za osiguravajuća društva ako ga ne uručuju svom osiguraniku i sankcije za vozače ako ga nemaju kod sebe za vreme korišćenja vozila.

S obzirom na dosadašnju praksu, možemo reći da nije rešeno ni pita-nje visine manje materijalne štete, što u značajnoj meri stvara probleme pri na-knadi štete, tako da veliki broj trećih oštećenih lica, umesto da to pravo ostvari lakše i brže, mora da ga ostvaruje preko suda, što je znatno komplikovaniji i sporiji način. Imamo li u vidu i to da je Evropski izveštaj opšteprihvaćen u skoro svim evropskim državama, nije realno da se kod nas njegova upotreba ukine. Naprotiv, sasvim je sigurno da će se sve više proširivati. Realnije je očekivati da će se u dogledno vreme izveštaj upotrebljavati u svim slučajevima kad nastane samo materijalna šteta (bez ograničenja), uz uslov da nema povređenih, od-nosno poginulih lica. Zato je Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima neophodno definitivno urediti pitanje visine manje materijalne štete. Ako se to pitanje ne može prenositi na izvršnu vlast, treba ga urediti zakonom ili ga osta-viti u nadležnosti sudske vlasti. U svemu ovome, najbitnije je da korisnici mo-tornih vozila, a posebno treća oštećena lica koja su bez svoje krivice nastradala u saobraćajnim nezgodama, budu obavešteni kako treba da postupaju, da to bude zakonito i da im se obezbedi da na lakši i brži način ostvare svoje pravo na naknadu štete, što je jedan od osnovnih ciljeva upotrebe Evropskog izveštaja o saobraćajnoj nezgodi.

Summary

european accident statement

Milan Cerović, PhD

Given the past practice, it can be said that the issue of the amount of minor material damage has not been solved, which constitutes a considerable problem in the process of claim settlement. Instead of exercising their rights in the quickest and easiest possible manner, vast number of third injured par-ties have to claim their right in court, in a much more complicated and slower

32 | 1/2013


procedure. Having in mind that the European Accident Statement is widely accepted in almost all European countries, it is not reasonable to discontinue its use in our country. On the contrary, it is quite certain the Statement will be used even more so. It is likely to expect it to be used in the near future for all accidents involving only material damage (without limitation), provided there are not any injured or killed persons. For this reason, the Road Traffic Safety Law finally needs to regulate the issue of the amount of minor material damage. If such matter cannot be regulated by the exective authority, it should be gover-ned under the law or left to the competent court of jurisdiction. In all this, the most important thing is that motor vehicle users, and in particular third injured parties who have been involved in an accident through no fault of theirs, get informed what legal steps to take, and to be enabled to exercise their right to indemnity in an easy and quick manner, which is one of the basic goals of use of the European Accident Statement.

1/2013 | 33

Osiguranje života za slučaj srmti korisnika kredita

UDK: 368.81.1: 336.722.34: 368.912.2

Nebojša Z. Stevanović, dipl. pravnik, pravni zastupnik u GFO Valjevo, Kompanija „Dunav osiguranje“

osiguranje Života za sluČaj sMrti korisnika kreDita

Osiguranje je finansijska aktivnost koja se sastoji u tome da privredni su-bjekti, tačnije osiguravajuća društva, prikupljaju finansijska sredstva u obliku pre-mije osiguranja od fizičkih i pravnih lica da bi im, u slučaju ostvarivanja rizika pred-viđenih ugovorom o osiguranju iliti polisom, isplatili osiguranu sumu novca.

Osnov osiguranja leži u načelu uzajamnosti i na tom načelu zasnivaju se pojedine oblasti osiguranja, u koje ubrajamo i životno osiguranje (ŽO). Na razvoj ŽO utiču razni faktori, a najznačajniji su životni standard i ekonomska stabilnost zemlje. Jedna vrsta životnog osiguranja jeste i osiguranje života za slučaj smrti ko-risnika kredita. Zastupljena je u zemljama EU, ali odnedavno i u našoj zemlji, i utiče na rast portfelja osiguravajućih kuća koje se time bave. Sa ekonomskim razvojem i stabilizacijom prilika u zemlji, kao i sa otvaranjem tržišta, omogućeno je rešavanje egzistencijalnih pitanja građana kao što je kupovina stanova putem kredita dobi-jenih od poslovnih banaka. Pri tom se kao jedna od mera obezbeđenja koristi i po-lisa osiguranja života korisnika kredita založena u korist banke. Zalaganjem polise osiguranja u korist banke poverilac (banka) može naplatiti dospelo potraživanje osiguranika do visine ugovorene osigurane sume ukoliko nastupi osiguravajući slučaj.1

Ključne reči: zakon, polisa, zalaganje, kredit

1 D. Mrkšić, J. Miloradić, N. Žarković: Uvod u osiguranje i životno osiguranje, 2006

34 | 1/2013


osiguranje života

Osiguranje života najopširnije se može definisati kao ugovor kojim se osiguravač, u skladu sa plaćenim premijama, obavezuje da osiguraniku ili licu koje on odredi isplati određenu sumu novca ili rentu u slučaju smrti osiguranika ili osiguranog lica, ili za slučaj doživljenja određenog vremenskog raspona.2

Osim pružanja finansijske zaštite porodici osiguranika, osiguranje živo-ta predstavlja i vrstu štednje. Osiguranje života može se razvrstati prema kriteri-jumima, na primer osiguranje života s obzirom na rizik obuhvaćen osiguranjem, zatim podela prema načinu zaključenja ugovora, prema načinu isplate osigura-ne sume, prema broju osiguranih lica itd.

Ugovorom o osiguranju života ugovarač se obavezuje da plaća premiju osiguravaču, a osiguravač se obavezuje da osiguraniku ili korisniku, kada se do-godi osiguravajući slučaj, isplati osiguranu sumu, odnosno njen deo.3

osiguranje života za slučaj smrti

Kod osiguranja za slučaj smrti, osiguravajući slučaj nastupa u momentu smrti osiguranog lica. Ono se može posmatrati kao osiguranje na ceo život koje ima štedne elemente i gde korisnik iz ugovora o osiguranju naplaćuje osigu-ranu sumu, i kao privremeno osiguranje gde je nastanak obaveze osiguravača uslovljen nastupanjem osiguravajućeg slučaja, to jest smrti. Ukoliko osigura-vajući slučaj ne nastane, to jest ako osiguranik doživi istek ugovora, osiguravač zadržava do tada plaćene premije, što znači da štednje nema. Osiguranje za rizik od smrti služi pokrivanju jedne prelazne potrebe, to jest zaštite (npr. za plaćanje kredita u slučaju smrti dužnika).4

2 P. Šulejić, „Pravo osiguranja”, 2005.3 Posebni uslovi za osiguranje života samo za slučaj smrti korisnika kredita – Kompanija

„Dunav osiguranje” a.d.o, Beograd.4 P. Šulejić, „Pravo osiguranja“, 2005.

1/2013 | 35


osiguranje života samo za slučaj smrti korisnika kredita

Ova vrsta osiguranja života zauzima sve značajnije mesto u portfelju osiguravajućih kuća koje u ponudi imaju usluge osiguranja života. Ekspanzija kreditnih aktivnosti u okruženju, ali i kod nas, dovela je do sve veće zastupljeno-sti riziko-osiguranja života korisnika kredita, ali shodno ekonomskoj moći sta-novništva, najznačajnije je osiguranje života za slučaj smrti korisnika kredita.5 Ova usluga u potpunosti zadovoljava kako potrebe banaka tako i potrebe kori-snika kredita, pošto je jedno od sredstava obezbeđenja kredita koje zahtevaju poslovne banke. Da bi polisa osiguranja poslužila kao sredstvo obezbeđenja kredita, potrebno je da se kao korisnik za slučaj smrti imenuje banka, i to do vi-sine ostatka glavnog duga, a maksimalno do iznosa ugovorene osigurane sume novca.

Osiguranje života za slučaj smrti korisnika kredita zaključuje se po po-sebnim uslovima i odgovarajućim tarifama za riziko-osiguranje života. Ovom vrstom osiguranja osigurava se samo od rizika smrti korisnika kredita. Ako osi-guranik doživi ugovoreni rok otplate kredita, ne postoji nikakva obaveza osi-guravajućeg društva. Ugovor o osiguranju zaključuje se na određeno vreme, to jest na period trajanja otplate kredita.

Osigurati se mogu samo lica starija od četrnaest godina, s tim da osigu-ranje prestaje najkasnije kada osiguranik navrši 65 godina, pošto stope za ovu vrstu osiguranja postoje do šezdeset pete godine života osiguranika. Uz ovo osiguranje nije moguće zaključiti dopunsko osiguranje od posledica nesrećnog slučaja (nezgode) i njime se može obuhvatiti samo jedno lice.

U zavisnosti od visine osigurane sume, ovo osiguranje ugovara se s le-karskim pregledom ili bez lekarskog pregleda. Ako je osiguranje zaključeno bez lekarskog pregleda, korisniku se isplaćuje 50 odsto osigurane sume ako smrt nastupi u prvih šest meseci trajanja osiguranja, a cela osigurana suma ako smrt nastupi posle šest meseci od početka osiguranja. Ako je osiguranje zaključeno sa lekarskim pregledom, a smrt nastupi u toku trajanja osiguranja, korisniku se isplaćuje ugovorena suma bez obzira na protek vremena od početka osigura-nja.6

5 Dr D. Mrkšić, G. Tomašević Dražić: „Polisa osiguranja života u funkciji dobijanja komercijalnih kredita”, zbornik radova Osiguranje u susret procesu pridruživanja SCG EU, Palić, 2006.

6 Prof. dr D. Mrkšić, S. Vuksanović, „Koncept banka osiguranja i primena na tržištu u Srbiji”, Evropski put prava osiguranja Srbije, posebno ugovora o osiguranju, zbornik radova, Palić,

36 | 1/2013


Ugovorom o osiguranju života za slučaj smrti korisnika kredita osigu-ravač preuzima obavezu da u slučaju smrti osiguranika (kreditnog dužnika) u toku trajanja osiguranja isplati korisniku osiguranja (banci) osiguranu sumu ili njen deo. Banci koja je zaključila ugovor o kreditu sa osiguranikom u slučaju nastupanja osiguravajućeg slučaja isplaćuje se osigurana suma, odnosno njen deo, a sve iznad tog iznosa licu koje je u polisi, pored banke, određeno za kori-snika.

isključenja i ograničenja u osiguranju života

Osiguravajuće kuće kod drugih vidova osiguranja života, a samim tim i kod osiguranja života za slučaj smrti korisnika kredita definišu isključenja i ograničenja svojih obaveza, i to je sve sadržano u uslovima osiguranja. Oba-veza osiguravača na isplatu osigurane sume ne postoji ako je smrt osiguranika nastupila usled sledećeg:• ratova, unutrašnjih nemira, pobuna, terorizma• samoubistva osiguranika u toku trajanja osiguranja• izvršenja krivičnog dela ili pokušaja izvršenja, kao i bekstva nakon takve

radnje• korišćenja droge ili alkohola• avionske nesreće, a u vazduhoplovu se osiguranik nalazio bez odgovaraju-

će isprave• AIDS-a u prvih sedam godina trajanja osiguranja, a nije rađen test• zle namere jedne od ugovornih strana ili korisnika osiguranja• važne okolnosti koju je ugovarač namerno prećutao ili netačno prijavio• usled upravljanja plovilom, vazduhoplovom, motornim vozilom bez služ-

bene isprave za upravljanje.Isto važi i za obavljanje sledećih poslova:

• kaskadera, minera, rudara, akrobate, obezbeđenja javnih ličnosti i političara• pripadnika oružanih snaga, novinara, reportera, fotografa na područjima

zahvaćenim ratom ili revolucijom• profesionalnih vozača trka

2008, str. 135

1/2013 | 37


• pripadnika vojnih snaga.7

Osiguranje života za slučaj smrti korisnika kredita može prestati ukoli-ko osiguranik dođe u situaciju da ne plati premiju o dospelosti. Osiguravač je u obavezi da pismenim putem pozove osiguranika i ostavi mu rok od mesec dana za plaćanje dospele premije. Ako osiguranik ni posle dva meseca od njene dospelosti ne plati premiju, osiguravač upućuje opomenu osiguraniku, a banci davaocu kredita obaveštenje o neplaćanju. Ako premija ne bude plaćena ni na-kon tri meseca od dospelosti, smatraće se da je osiguranik odustao od ugovora o osiguranju, a osiguravajuće društvo mora obavestiti banku o prestanku oba-veze na isplatu osigurane sume. Ne postoji mogućnost naplate premije osigu-ranja života sudskim putem.8

U našem pravu, Zakon o obligacionim odnosima predviđa isključenja iz osiguranja, i to za samoubistvo (čl. 944), za namerno ubistvo (čl. 950), za ratne operacije (čl. 952), kao i za mogućnost da se ugovorom o osiguranju isključe drugi rizici iz osiguranja (čl. 953).9

pribavljanje osiguranja

Ugovor o osiguranju života za slučaj smrti korisnika kredita zaključuje se na osnovu pisane ponude koju osiguranik ugovarač iznese osiguravajućem društvu, ugovora o kreditu koji je zaključen sa bankom, anuitetnog plana (ot-plata), kao i druge dokumentacije po potrebi.

Ponuda je obrazac koji kreira osiguravač i predstavlja osnovni doku-ment iz kog se crpe podaci za izdavanje polise i stvaranje baze podataka. Po-nuda mora biti potpuna, nedvosmislena, jasna i konkretna. Ponuda mora da sadrži i bitne elemente ugovora: ugovorne strane, premiju, rizik, lica i osiguranu sumu. Pored ovih elemenata, može sadržati i elemente unapred određene op-štim uslovima osiguranja. Ponudu mora izneti ovlašćeno lice i mora biti data u nameri da se zaključi ugovor. Prema Zakonu o obligacionim odnosima (čl. 901), kod ugovora o osiguranju samo pismeno iznesena ponuda vezuje ponudioca za određeno vreme, ima dejstvo u pogledu prihvata od strane osiguravača, kao

7 Posebni uslovi za osiguranje života samo za slučaj smrti korisnika kredita – Kompanija „Dunav osiguranje” a.d.o, Beograd

8 Zakon o obligacionim odnosima, Sl. glasnik SFRJ, 1978, čl. 9459 P. Šulejić, „Pravo osiguranja“, 2005.

38 | 1/2013


i momenat zaključenja ugovora. Pismena ponuda učinjena osiguravaču za za-ključenje ugovora vezuje ponudioca, ako on nije odredio kraći rok, za vreme od osam dana od dana kad je ponuda prispela osiguravaču, a ako je potreban lekarski pregled, za vreme od 30 dana.10

Unos podataka sa ponude, naplata premije, štampanje polise, prilogā uz polisu, kao i praćenje promena u toku trajanja osiguranja vrši se prema posebnim uputstvima koje donose osiguravajuća društva. Kod osiguranja sa lekarskim pregledom uz ponudu se prilaže i izveštaj lekara o zdravstvenom stanju ponuđača iz zdravstvene ustanove u kojoj je pregled obavljen. Uz ovaj dokument ide i mišljenje lekara cenzora koji radi za osiguravača i koji daje oce-nu podobnosti za prijem u osiguranje. Izveštaj lekarske ustanove mora biti u skladu sa instrukcijom o lekarskom pregledu koju takođe propisuje osiguravač.

Kada je u pitanju pribava osiguranja, a posebno trenutak popunjavanja ponude koji prethodi zaključenju ugovora, ugovarač osiguranja i osiguranik imaju određene obaveze, a one se odnose na sledeće:

a) prijavu okolnosti od značaja za ocenu rizikab) plaćanje prve premije.

Što se tiče prijave okolnosti od značaja za ocenu rizika, važi sledeće: bu-dući da ugovarač osiguranik bolje od osiguravača poznaje činjenice od značaja za procenu rizika, u pravnim sistemima postoji obaveza osiguranika da u mo-mentu zaključenja ugovora dâ tačne i potpune podatke o važnim okolnostima. Ova obaveza osiguranika ne proizlazi iz ugovora o osiguranju, već iz zakona, običaja i sudske prakse.

Zakon o obligacionim odnosima u članu 907. jasno kaže sledeće: „Ugo-varač osiguranja dužan je prijaviti osiguravaču prilikom zaključenja ugovora sve okolnosti koje su od značaja za ocenu rizika, a koje su mu poznate ili mu nisu mogle ostati nepoznate“. Za ispravnost ovih podataka osiguranik snosi odgovornost bez obzira na to da li je sam popunjavao ponudu za zaključenje ugovora ili ju je samo potpisao.11

Okolnošću od značaja za ocenu rizika može se smatrati svaka okolnost za koju je osiguravač postavio pismeno pitanje, a koja bi bila od uticaja na odlu-ku osiguravača da uopšte zaključi ugovor ili da ga zaključi onako kako je zaklju-čen. Okolnosti mogu biti subjektivnog i objektivnog karaktera (npr. postojanje bolesti ili bavljenje određenim zanimanjem).

10 P. Šulejić „Pravo osiguranja“, 2005.11 Zakon o obligacionim odnosima, čl. 907

1/2013 | 39


Okolnosti koje osiguranik treba da prijavi i koje mogu dovesti do odre-đenih pravnih posledica treba da poseduju sledeća svojstva:

1. da budu istinite i potpune2. da budu poznate osiguraniku3. da postoje do zaključenja ugovora 4. da budu od uticaja na težinu rizika5. da nisu poznate osiguravaču.

Nakon zaključenja ugovora o osiguranju, može se utvrditi da osiguranik nije dao tačne i istinite podatke o okolnostima bitnim za ocenu rizika. U našem pravu postoji razlika između namerne netačne prijave (prećutkivanja) i nena-merne netačne prijave okolnosti.

Zakon o obligacionim odnosima u članu 908 navodi da zbog namer-nog prećutkivanja osiguravač može tražiti poništenje ugovora. Do poništaja ne dolazi po samom zakonu, već na zahtev osiguravača. Pravo da zahteva poništaj ugovora prestaje ako u roku od tri meseca od dana saznanja za netačnost pri-jave osiguravač ne saopšti ugovaraču da namerava da koristi to svoje pravo.12

U članu 909 Zakona o obligacionim odnosima navodi se da osiguravač, ako je osiguranik nenamerno učinio netačnu prijavu okolnosti od značaja za ocenu rizika, ima pravo da zahteva povećanje premije srazmerno uvećanom riziku, ili da zahteva raskid ugovora.13

U osiguranju života postoje specifična pravila u pogledu netačne pri-jave godina starosti osiguranika. Ukoliko stvarne godine života osiguranika prelaze granicu do koje osiguravač nudi osiguranje života, ugovor je ništav, a osiguravač mora da vrati premiju. Ako je netačno prijavljeno da osiguranik ima manje godina, a njegove stvarne godine života ne prelaze granicu do koje osi-guravač vrši osiguranje života, ugovor je punovažan, a osigurana suma smanju-je se u srazmeri ugovorene premije i premije koja je predviđena za lice tih go-dina starosti. Kad osiguranik ima manje godina nego što je prijavljeno prilikom zaključenja ugovora, premija se smanjuje na odgovarajući iznos, a osiguravač mora vratitit razliku između primljenih premija i onih na koje ima pravo (čl. 944 Zakona o obligacionim odnosima).14

Što se tiče plaćanja prve premije – premija se po pravilu plaća na po-četku perioda na koji se odnosi, a ovaj princip izražen je i u članu 912 Zakona

12 Zakon o obligacionim odnosima, čl. 90813 Zakon o obligacionim odnosima, čl. 90914 Zakon o obligacionim odnosima, čl. 944

40 | 1/2013


o obligacionim odnosima: „ (...) premija se plaća u ugovorenim rokovima, a ako treba da se isplati odjednom, plaća se prilikom zaključenja ugovora.“ Do plaća-nja prve premije, prema tome, može doći već u momentu zaključenja ugovora, ili u vrlo kratkom roku po zaključenju, a po pravilu, početak obaveze osigurava-ča vezuje se za uplatu prve premije.15

zalaganje polise osiguranja

Pravo osiguranika da zalaže polisu osiguranja života proizlazi iz njego-vog šireg prava, po kome sve do nastupanja osiguravajućeg slučaja osiguranik može punovažno raspolagati svim pravima iz zaključenog osiguranja, što znači da menja korisnika, ustupa ili zalaže svoju ili korisnikovu polisu itd.

Zalaganje polise može da posluži osiguraniku kao sredstvo za dobijanje kredita i to tako što poverilac koji strahuje od prerane smrti dužnika, dobija-njem polise u zalogu, stiče sigurnost da će naplatiti potraživanje iz dužnikovog osiguranja ako se ovome šta dogodi. Da bi zalaganje polise imalo dejstvo pre-ma osiguravaču, potrebno je da on bude pismeno obavešten:

1. o zalaganju polise2. da je polisa založena kod određenog poverioca.

Prema pravilima osiguranja života, ova osiguranikova radnja obavezuje osiguravača samo ako je za nju saznao pre nastanka osiguravajućeg slučaja. Zalaganjem polise, prema opštim pravilima građanskog prava, poverilac može najpre da ispunjava obaveze svog dužnika radi očuvanja njegovih prava, npr. plaćanje premije umesto osiguranika kad ovaj to ne čini. Poverilac može od svog dužnika osiguranika da traži povraćaj ovih iznosa do visine stvorene mate-matičke rezerve. U odnosu dužnik –poverilac postavlja se pitanje otkupa polise koja je data poveriocu u zalogu. U teoriji prava smatra se da pravo otkupa pove-riocu treba priznati bez obzira na lični karakter prava otkupa, pošto je poverilac više nego korisnik osiguranja, jer polisa služi kao mera obezbeđenja duga koji je dospeo i čiju naplatu osiguranik ne bi mogao da omete.

Naš zakon o obligacionim odnosima u čl. 954, stav 4. predviđa da pove-rilac kome je polisa predata u zalogu može koristiti pravo otkupa ako potraživa-

15 P. Šulejić, „Pravo osiguranja“, 2005.

1/2013 | 41

Ugovor o osiguranju života (polisa) i klauzule koje štite osiguranike

nje radi čijeg je osiguranja data zaloga ne bude namireno o dospelosti.16

zaključak

Ugovor o osiguranju života samo za slučaj smrti korisnika kredita pred-stavlja najbolji garant otplate kredita. Iako je praksa i primena ovih polisa krat-kog veka, svega dve-tri godine, broj zaključenih polisa je popriličan. I pored nedovoljne informisanosti klijenata o ovoj vrsti osiguranja, oni se lako odluču-ju za zaključenje ugovora o osiguranju života za slučaj smrti korisnika kredita, pošto taj ugovor omogućava najbržu i najjednostavniju otplatu ostatka duga nakon osiguranikove smrti. Ovim ugovorom ne štiti se samo banka od rizika neizmirenja obaveze po osnovu kredita, već on ima i ulogu finansijskog zaštit-nika porodice osiguranika. Napred navedeno upućuje na to da bi osiguravajuće kuće trebalo da s bankama sklapaju više fleksibilnih ugovora u kojima se javlja-ju poslovi osiguranja, a koji su vezani za neke bankarske poslove, kao što je na primer osiguranje života za slučaj smrti korisnika kredita.

Summary

life insurance in the case of credit Beneficiary Death

Nebojša Z. Stevanović

Life insurance in event of death of credit beneficiary is the best guaran-tee of credit repayment. Although the practice and application of these policies are short-lived, only a few years, the number of signed policies is growing. Despite the lack of customer awareness about this type of insurance, they can easily decide to puchase life insurance in a case of death of the borrower, because the policy provides the fastest and easiest payment of remaining debt after the death of the insured. This contract not only protects the bank from the risk of default on credit obligation, but also has the role of the financial security of the family of the insured.

16 P. Šulejić, „Pravo osiguranja“, 2005.

42 | 1/2013


UDK: 808.61:801.316.4:351.854:336+336.71+368.01

Mr Aleksandar Vuletić,profesor engleskog jezika i književnosti

Multistrukovni inercijski sinoniMi u srpskoM jeziku Bankarstva, finansija i osiguranja

Lična je odluka svakog autora bilo koje vrste naučno-stručnog materijala kojim će leksičkim sredstvima predstaviti svoj rad. Međutim, više je nego očigledna pojava da se ionako teško razumljiva užestručna terminologija dodatno mistifikuje i bespotrebno usložnjava upotrebom niza anglicizama multistrukovnog vantermi-nološkog tipa.

Ključne reči: inercijski sinonimi, anglicizmi, srpski jezik struke i nauke

1. uvod

Multistrukovni anglicizmi su sve reči, izrazi i fraze koji nisu deo specijali-zovane, užestručne terminologije, već opšte leksike srpskog jezika bankarstva, finansija i osiguranja. Pod ovim pojmom podrazumevamo leksiku koja pripada opštem leksičkom fondu srpskoga jezika, učestalo se pojavljuje u svim jezicima struka i nauka i potpuno je anglicizirana. Pojava i postojanje multistrukovne anglicizirane leksike o kojoj ovde govorimo blisko je povezana sa inercijskom sinonimijom. Inercijski sinonimi su, u okviru ovog prikaza, najkraće rečeno, objektivno nepotrebni anglicizmi u srpskom jeziku. Nepotrebni su zato što u srpskom jeziku već (odavno) postoje odgovarajuće reči za te pojmove. Inercijski sinonimi su semantički balast i neopravdani su kako u neterminologizovanoj leksici jezika struka i nauka tako i u njihovoj užestručnoj leksici. Izlišnost ovih anglicizama još je uočljivija kada su ti anglicizmi nestručno adaptirani ili čak potpuno preuzeti u sirovom obliku (u izvornoj engleskoj grafiji). Veliki broj ovih inercijskih sinonima anglicizama krije se pod maskom takozvanih grekolatini-

1/2013 | 43

Multistrukovni inercijski sinonim u Srpskom jeziku bankarstva, finansija i osiguranja

zama, a u srpskom jeziku često su predstavljeni kao internacionalizmi.

2. poreklo pojave

Upotreba ovakve vrste jezičkih sredstava motivisana je željom autora stručno-naučnog materijala da „fascinira“ korisnike svojom „elokvencijom“, da iskaže svoj „profesionalizam i intelektualnost“, te da ostavi utisak „izuzetno inte-ligentne i obrazovane osobe“. Potreba za uvođenjem anglicizama, pored posto-jećih srpskih reči koje izražavaju istovetan sadržaj i semantički su potpuno isto-vredne, zasniva se i na odražavanju želje za pripadnošću određenom, tobože nadmoćnijem kulturno-jezičkom obrascu koji je anglo-američkog porekla. „Pri tome, postojeće domaće reči srpskog jezika – usled sve učestalijeg ponavljanja konkurentskih anglicizama – ili polako bivaju njima potisnute, ili su već sasvim istisnute iz svakodnevne upotrebe, pa postaju u većoj ili manjoj meri zastarele.“1

Multistrukovni inercijski anglicizmi „zvuče“ kao užestručni termini i podsećaju na njih, ali to nisu. Oni su varka, često neuspešna i loša. Stvarni razlo-zi za upotrebu ovakve anglicizirane leksike, pored postojećih srpskih reči, sno-bovske su i kvazinaučne prirode. Pomenuti bespotrebni anglicizmi, na primer, često se koriste u zahuktaloj propagandnoj mašineriji bankarstva i osiguranja kao sredstvo za pridobijanje klijenata. Njima se proizvodi i usluge koji nam do-laze sa Zapada predstavljaju kao vrlo poželjni i kvalitetni, a samim tim i preko potrebni.

Neumerena upotreba i gomilanje objektivno nepotrebnih anglicizama ostavlja mučan utisak kod korisnika jezika, često potpuno zbunjenog i ozloje-đenog zbog teškoća u upotrebi angliciziranog jezika.2 Štaviše, ako se već an-gliciziranoj specijalizovanoj leksici doda i anglicizirana opštejezička leksika, rezultati su poražavajući. Od želje da stvori izuzetan naučno-stručni tekst, am-biciozni, katkad i jezički priučen i nedoučen „čovek struke“ stvara frankenštaj-nizovani jezik, koji više nije ni srpski jezički hibrid (anglosrpski), već nešto gore od toga. Kao što svi znamo, cilj upotrebe jezika jeste prenošenje smislene, precizne

1 Prćić, 2005:1582 Vasić, Prćić, Nejgebauer (2001:7) pišu u uvodu svog Rečnika novijih anglicizama:

„Podsetimo se samo da u dnevnoj štampi i političkom jeziku implementacija uspešno potiskuje i sprovođenje i realizaciju, dok se pacijenti sada upućuju na monitoring, a ne na posmatranje i kontrolu.“

44 | 1/2013


i kvalitetno oblikovane poruke. Ovo je posebno izraženo u jeziku struke i nauke, gde se te poruke moraju preneti potpuno jasno i nedvosmisleno! Na ovo su, izgleda, mnogi naučnici i stručnjaci zaboravili.

Pojedini autori materijala iz oblasti srpskog jezika bankarstva, finansija i osiguranja kao da se ponekad utrkuju u „fabrikovanju“ novih anglicizama u srp-skom jeziku, nespremni, nevoljni i nenaučeni da koriste postojeće srpske reči. Ni oblast javne upotrebe jezika ovih struka i nauka širokog tipa nije pošteđena ove pojave (reklame, brošure, obraćanje lica iz finansijskog sektora javnosti).

3. zaključak i primeri

U nastavku dajemo spisak (koji nije konačan!) anglicizama koji se učestalo pojavljuju u diskursu lica zaposlenih u sektorima bankarstva, finansija i osiguranja. Oni su prikazani u levom stupcu tabele, a njihovi srpski sinonimi dati su u desnom stupcu tabele. Sigurni smo da se ovi isti anglicizmi javljaju i u drugim raslojenim varijetetima srpskoga jezika, posebno jezicima struka i nauka (zato smo ih i nazvali multistrukovni), te stoga ovaj prikaz ima još širu vrednost i upotrebljivost. Isključivi cilj preporuke za upotrebu srpskih reči jeste da se njihovom upotrebom, pogotovo kada se pojavljuju uz uskostručnu leksiku jezika struke i nauke u istom štivu, dobija jasna, nemistifikovana, nedvosmislena, pouzdana i precizna informacija. Ovo su, kao što znamo, osnovne odlike svake uspešne i korisne komunikacije, i to pre svega komunikacije u naučnom svetu. Naposletku, još jednom ističemo da govorimo o opštejezičkoj multistrukovnoj leksici, te da se, ukoliko se neki od naših primera iz tabele koristi u oblastima bankarstva, finansija i osiguranja kao stručni termin, taj naš primer ne odnosi na takvu pojmovnu realizaciju lekseme.Tabela 1. Multistrukovni anglicizmi srpskog jezika bankarstva, finansija i osiguranja i njihovi srpski sinonimi

apdejtovanje, apdejting, updating ažuriranje

aplikacija zahtev, prijava, molba

aplicirati podneti molbu ili zahtev, konkurisati

atraktivna (ponuda) primamljiva (ponuda)

autentifikovati utvrditi verodostojnost

benefit korist, pogodnost

benčmark, benchmark pokazatelj, reper

1/2013 | 45


disintermedijarni bez posrednika

ekonomija (eng. economy) privreda

euro evro

edukacija obrazovanje, osposobljavanje

ekspertni, expertni stručni

eksplikacija objašnjenje, pojašnjenje

eksterni, externi spoljni

implementacija sprovođenje, realizacija

investiranje ulaganje

indikator, indicator pokazatelj

inicijalan početni

inkompatibilnost nekompatibilnost, neuklopivost

interni, internalni unutrašnji

konekcija veza, povezanost

konfirmativan potvrdan

krucijalan suštinski, važan, vrlo bitan

limit granica, ograničenje

limitirati ograničiti

lukrativan isplativ, unosan

miks, mix kombinacija, mešavina

mitigacija ublažavanje, smanjenje

monitoring nadgledanje, kontrola

municipalan opštinski, gradski, lokalni

neautorizovan neovlašćen

noveliran nov

opcija mogućnost, izbor

oficijelan zvaničan

office kancelarija

participacija učešće, učestvovanje

permanentno stalno, neprekidno

profitabilan isplativ, unosan

realokacija preusmeravanje, preraspodela

rejting, rating rang, vrednost, ugled

retencija zadržavanje

set komplet, skup, zbirka

signifikantan značajan, bitan

46 | 1/2013


simplifikacija uprošćavanje, pojednostavljenje

spekulacije nagađanja

startovati početi

stopirati sprečiti, zaustaviti

subordiniran podređen, nižeg ranga

suplementaran dodatan

supstitucija zamena

totalno potpuno, sasvim, u potpunosti

transfer prebacivanje

transferabilan prenosiv

ultimativan vrhunski, krajnji, najbolji

uniforman jednoobrazan, isti, jednak

utilizacija iskoristivost

federalni savezni

fiksing, fixing utvrđivanje, potvrđivanje, određivanje

finalan završni, krajnji, konačni

finalizovati završiti, okončati

fluktuacija variranje, kolebanje

fokusirati (se) usredsrediti (se), usmeriti (se)

Literatura:1. Vasić, Prćić, Nejgebauer, 2001: V. Vasić, T. Prćić, G. Nejgebauer, Du yu spe-

ak anglosrpski? Rečnik novijih anglicizama. Novi Sad, Zmaj. 2. Gortan-Premk, 2004: D. Gortan-Premk, Polisemija i organizacija leksič-

kog sistema u srpskome jeziku, Beograd, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

3. Klajn, Šipka, 2008: I. Klajn, M. Šipka, Veliki rečnik stranih reči i izraza, če-tvrto izdanje, Novi Sad, Prometej.

4. Mekenzi, 2006: I. MacKenzie, Professional English in Use: Finance, Bank-ing and Insurance, Cambridge: Cambridge University Press.

5. Pešikan, Jerković, Pižurica, 2010: M. Pešikan, J. Jerković, M. Pižurica, Pra-vopis srpskoga jezika (izmenjeno i dopunjeno izdanje), Novi Sad, Matica srpska.

6. Prćić, 2005: T. Prćić, Engleski u srpskom, Novi Sad, Zmaj.7. Stijović, 2009: R. Stijović, Srpski jezik: norma i praksa – prilozi pisanoj i go-

vornoj komunikaciji, Beograd, Čigoja štampa.

1/2013 | 47


Summary

Multiprofessional inertial synonyms of the serbian language for Banking, finance and insurance

Aleksandar Vuletić, M. A.

Multiprofessional inertial synonymy is a very common lexical-semantic phenomenon in Serbian For General Purposes and Serbian for Banking, Finan-ce and Insurance. The synonymy is based on parallel use of anglicisms and au-tochthonous Serbian words. The tendency for usage of anglicisms originates in an idea that anglicisms are more professional, more prestigious, and therefore more preferable lexical items than their already existing Serbian equivalents. As a result, heavily anglicised professional/occupational discourse becomes uncle-ar, mystified and (even) snobbish, which is altogether in opposition to main principles of scientific communication. A suggestion is made for Serbian words (given in the Table of examples) to be used as to avoid the problem mentioned.

48 | 1/2013

Prikazi

UDK: 303.443:34:368.013 (497.15) (047.3)

Mr Slobodan N. Ilijić,član Predsedništva Udruženja pravnika Srbije

prikaz SaveTOvanja

Deveto savetovanje uDruŽenja pravnika repuBlike srpske iz ugla osiguranja

1. Udruženje pravnika Republike Srpske organizovalo je deveto redov-no savetovanje „Oktobarski pravnički dani“ u Banjaluci 12. i 13. oktobra 2012. godine. Suorganizatori su bili Advokatska komora RS, Notarska komora RS i Centar za edukaciju sudija i tužilaca RS. Generalni pokrovitelj savetovanja bila je Vlada Republike Srpske, a medijski pokrovitelj Radio-televizija Republike Srp-ske.

Kao i ranijih godina, opšta tema savetovanja bila je „Izgradnja i funkci-onisanje pravnog sistema“. Savetovanje je održano na Pravnom fakultetu Uni-verziteta u Banjaluci. Zapažena uvodna izlaganja na svečanom otvaranju sa-vetovanja imali su akademik prof. dr Rajko Kuzmanović, predsednik Udruženja pravnika Republike Srpske, i akademik prof. dr Slobodan Perović, predsednik Saveza udruženja pravnika Srbije i Republike Srpske. Takođe, pre prelaska na rad po katedrama, učesnike savetovanja pozdravili su prof. dr Vitomir Popović i prof. dr Mile Dimčić, oba sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Banjaluci, kao i druge javne ličnosti sa Pravnog fakulteta Univerziteta Istočno Sarajevo i iz Re-publike Srpske. Rad savetovanja odvijao se u četiri katedre: (1) za državnoprav-nu, upravnopravnu i radnopravnu oblast; (2) za građanskopravnu oblast; (3) za privrednopravnu i međunarodnopravnu oblast; (4) za krivičnopravnu oblast. Referati raspoređeni u sve četiri katedre odštampani su u časopisu za pravnu te-oriju i praksu Pravna riječ, stručnom glasilu ovog udruženja. Referate iz materije osiguranja organizator je rasporedio u građanskopravnu oblast i u privredno-

1/2013 | 49

Prikazi

pravnu oblast. Težište ovog prikaza je na referatima iz oblasti prava osiguranja, ali je zaposlenom u osiguravajućoj delatnosti u Srbiji potrebno ukazati i na još neke interesantne referate.

2. U osnovne referate građanskopravne oblasti organizator je svrstao tri referata. Prvo mesto pripalo je predsedniku Saveza udruženja pravnika Srbije i Republike Srpske prof. dr slobodanu peroviću, koji je obradio temu „Ugovor-na odgovornost i moralna dužnost”, sa težištem na analitičkom i sintetičkom sagledavanju tri pojma: pravičnost, savesnost i poštenje, dobri običaji. Ova tri fundamentalna pojma ugovorne odgovornosti imaju veliku važnost i u pravu osiguranja, s obzirom na to da ih je normativno izrazio i važeći zakon o osigu-ranju Srbije. Drugi osnovni referat potekao je iz pera prof. dr Duška Medića, a razmatrano je jedno od osnovnih načela založnog prava – „Akcesornost založ-nog prava u Republici Srpskoj”. Pravo osiguranja bilo je zastupljeno u trećem osnovnom referatu građanskopravne katedre. Autor je doc. Darko radić sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Banjaluci, koji je podneo referat pod naslo-vom „Razvoj građanskog prava u Bosni i Hercegovini”. Autor je, pored ostalog, sastavio vrlo precizan popis svih važećih zakona u delatnosti osiguranja koji su doneti u Republici Srpskoj i Federaciji BiH. Taj popis pravnih izvora dragocen je za pravničku struku izvan Republike Srpske.

2.1. U broju 32/2012 časopisa Pravna riječ na početku odštampanih re-ferata iz građanskopravne oblasti čelno mesto dato je referatima iz stvarnog prava. Iz te materije za čitaoca u Srbiji mogla bi da budu interesantna dva refe-rata o stvarnopravnom aspektu imisije u životnoj sredini. Mada se ni u jednom od ova dva referata odnos između stvarnopravnog instituta imisije u životnoj sredini i prava osiguranja izričito ne pominje, valja se podsetiti da je u Repu-blici Srbiji zakonom uvedeno obavezno osiguranje od odgovornosti velikih zagađivača za zagađivanje životne sredine, što uključuje i stvarnopravni insti-tut imisije. Na temu „Imisije u građanskom pravu” prvi referat podneo je prof. dr ilija Babić sa Fakulteta za evropske pravno-političke studije u Novom Sadu Univerziteta „Singidunum“, a drugi, na temu „Imisije i građanskopravna zaštita”, podneo je prof. dr Miroslav lazić sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu.

2.2. U zborniku radova posle stvarnopravne materije odštampani su referati iz materije obligacionog prava, a počasno mesto pripalo je jednoj ak-tuelnoj temi u odštetnom pravu Srbije. Ta tema je bila „Pravo pravnih lica na naknadu nematerijalne štete” autora prof. dr zdravka petrovića sa Univerzi-teta „Sigmund Frojd“ u Beču. Pošto je u referatu ukazano na tri uporedna za-

50 | 1/2013

Prikazi

konodavstva koja su predvidela mogućnost da se prizna pravo pravnih lica na naknadu nematerijalne štete, usled povrede ugleda tog lica, autor je podvukao da u Zakonu o obligacionim odnosima Republike Srbije nisu predviđene odred-be koje omogućavaju pravnom licu da ostvari pravo na naknadu nematerijalne štete zbog povrede ugleda tog lica. Zaključeno je da je Prednacrt građanskog zakonika stao na stanovište suprotno važećem ZOO, i to time što je predvideo da se pravnom licu prizna pravo na naknadu nematerijalne štete zbog povrede ugleda ili drugih vrednosti.

2.3. Referati iz materije osiguranja činili su gotovo polovinu svih refe-rata iz obligacionog prava. Prvo mesto je pripalo prof. dr vladimiru Čolovi-ću, naučnom savetniku Instituta za uporedno pravo iz Beograda, sa referatom „Primena pravila imovinskog osiguranja na osiguranje od posledica nesrećnog slučaja”. Predmet referata je analiza specifičnosti osiguranja od nesrećnog slu-čaja. To osiguranje spada u osiguranja lica, ali ako nastupi osiguravajući slučaj, kao jedna od specifičnosti javlja se kumulacija prava na naknadu štete i sume osiguranja. Drugim rečima, osiguravač je dužan da isplati naknadu štete u vidu troškova lečenja i izgubljene dobiti, ali i sumu osiguranja kao kod svakog osi-guranja lica. Autor je ukazao i da je u osiguranju imovine isplata naknade štete dozvoljena, a da je u osiguranju lica isplata naknade štete nedozvoljena, osim u konkretnom slučaju. Posle toga, pažnja u referatu poklonjena je izlaganju o obaveznom osiguranju putnika od posledica nesrećnog slučaja u javnom sao-braćaju i specifičnostima tog oblika obaveznog osiguranja u saobraćaju.

2.4. „Pravni odnosi u osiguranju od odgovornosti s osvrtom na pravnu prirodu građanske odgovornosti osiguravača” činili su predmet referata doc. dr slobodana stanišića, advokata iz Banjaluke i docenta na Fakultetu pravnih na-uka Panevropskog univerziteta „Apeiron“ u Banjaluci. Posle kratkog ali iscrpnog istorijskopravnog pogleda na osiguranje od odgovornosti tokom druge Jugo-slavije, autor je analizirao važeće odredbe Zakona o osiguranju od odgovorno-sti za motorna vozila i ostala obavezna osiguranja od odgovornosti (Službeni glasnik Republike Srpske, br. 102/2009 – prečišćeni tekst) i reperkusije tih odre-daba na različite pravne institute osiguranja od auto-odgovornosti. Takođe, pri-kazani su pravni odnosi zasnovani na zakonskoj obavezi zaključenja ugovora o obaveznom osiguranju od auto-odgovornosti. Za čitaoca iz Srbije interesantno je da je autor pod pojam osiguravača u Republici Srpskoj podveo pojedine osi-guravače, zatim još dva odvojena zaštitna fonda, jedan za Republiku Srpsku i drugi za Federaciju BiH, a na kraju i Biro zelene karte BiH. Težište referata je au-

1/2013 | 51

Prikazi

torovo shvatanje pravne prirode obaveznog osiguranja od auto-odgovornosti. Naime, autor smatra da se kod obaveznog osiguranja od auto-odgovornosti radi o odgovornosti osiguravača za štetu, ili da se radi o posebnom slučaju od-govornosti osiguravača za drugog. Autor se ne slaže s pravnim teoretičarima u nas koji smatraju da se kod obaveznog osiguranja od auto-odgovornosti radi o „preuzimanju posledica građanske odgovornosti osiguranika“.

2.5. Referat dva doktoranta – mr Belme Bajrić, višeg asistenta Pravnog fakulteta Univerziteta u Bihaću, i mr ramize hamulić, šefa Poreske ispostave u Velikoj Kladuši, obe iz Federacije BiH – poneo je naslov „Premija ili doprinos u osiguranju”. Referat obuhvata četiri odeljka i zaključne napomene. Prvi ode-ljak tiče se pojma i značaja premije u osiguranju, u drugom odeljku prikazana je obaveza i način plaćanja premije, a u trećem se interpretira odnos između premije i rizika vezano sa sumom osiguranja. Četvrti i najkraći odeljak ima za predmet premiju u smislu tehnike osiguranja i način njenog izračunavanja. U zaključnim napomenama referenti su istakli da je premija osiguranja novčani ekvivalent procenjenom riziku, da je sastavni deo svakog ugovora o osiguranju, kao i da postoje uzročno-posledične veze – s jedne strane između premije i rizi-ka u poslovima osiguranja, a s druge strane između premije i sume osiguranja. Najzad, referenti su podvukli da je premija krajnji cilj svakog osiguravača.

2.6. Među referatima iz građanskoprocesne materije na „Oktobarskim pravničkim danima“ jedan je pobudio veliku pažnju stručne javnosti. Reč je o referatu „Privatizacija sudske funkcije u postupku izvršenja”, čiji je autor prof. dr gordana stanković sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu. U referatu je obrađen poseban postupak izvršenja za namirenje potraživanja po osnovu ko-munalnih usluga u kome, umesto suda, privatni izvršitelj vrši sudsku funkciju i određuje izvršenje, a sve to prema Zakonu o izvršenju i obezbeđenju Republike Srbije iz 2011. godine. U referatu su analizirana neka nova zakonska rešenja i ukazano je da ona nisu u skladu sa Ustavom Republike Srbije i sa ratifikovanom Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda. Iako se ne pominje osiguranje, za zaposlene u osiguranju ovaj referat je interesantan. Prvo, stoga što je navedenim zakonom iz 2011. godine uvedeno obavezno osigura-nje od odgovornosti privatnih izvršitelja. I drugo, autor referata navela je da su Slovenija i Hrvatska ranije, pre Srbije, donele zakone iz iste materije, licencirale privatne izvršitelje i predvidele njihovo obavezno osiguranje od odgovornosti, a zatim te zakone prestale da primenjuju, kao i da je Advokatska komora Crne Gore podnela inicijativu za ocenu ustavnosti njihovog zakona iz ove materije.

52 | 1/2013

Prikazi

3. Među referatima raspoređenim u privrednopravnu oblast i publiko-vanim u zborniku radova, samo dva referata obrađivala su teme iz prava osigu-ranja, ali je određen broj referata obuhvaćen u ovom prikazu jer je interesantan, ili je mogao da bude interesantan za čitaoca zaposlenog u osiguranju.

3.1. nedeljko Milijević, sudija Okružnog privrednog suda u Banjaluci, pripremio je referat na osnovu Zakona o stečajnom postupku Republike Srp-ske (Službeni glasnik RS, br. 26/2010 – prečišćen tekst) i Zakona o stečajnom postupku Federacije BiH (Službene novine Federacije BiH, br. 20/2003). Tema re-ferata je „Stečajni upravnik – centralni organ stečajnog postupka”. Prikazani su najpre organi stečajnog postupka, uloga stečajnog upravnika, faza imenovanja stečajnog upravnika, a zatim pogled na stečajnog upravnika kao menadžera i njegov odnos s javnošću, kao i odgovornost stečajnog upravnika, a u poseb-nom poglavlju razmatra se samo osiguranje stečajnog upravnika. U poglavlju o osiguranju autor konstatuje da je zakonom uvedeno obavezno osiguranje od odgovornosti stečajnog upravnika, ali da visinu osigurane sume određuje stečajni sudija, te da je to slaba tačka ovog zakonskog rešenja. On prigovara zakonodavcu da u zakonu nisu predviđeni opravdani slučajevi u kojima stečaj-ni sudija može da oslobodi stečajnog upravnika obaveze da zaključi ugovor o obaveznom osiguranju od odgovornosti. U drugom delu referata analiziraju se kvaliteti potrebni za kandidata za stečajnog upravnika, zatim program stručnog ispita i podzakonski opšti akt o polaganju stručnog ispita za stečajnog upravni-ka. Na kraju tog dela referata autor izlaže iskustva iz prakse, razume se, iz ugla stečajnog sudije, ocenjujući da je tek 30 odsto stečajnih upravnika sposobno da vodi složene stečajne postupke. U zaključku, autor se zalaže za strožu kontrolu rada stečajnih upravnika, pogotovu kontrolu materijalno-finansijskog poslova-nja stečajnog dužnika.

3.2. Među referatima iz privrednopravne oblasti još jedan je tretirao temu iz materije osiguranja, a tema je glasila „Obavezno osiguranje stečajnih upravnika u Republici Srbiji”. Autor je mr slobodan ilijić, član Predsedništva Udruženja pravnika Srbije. Referent je najpre prikazao zakonske elemente oba-veznog osiguranja stečajnog upravnika fizičkog lica po Stečajnom zakonu Sr-bije, koji je godinu dana u primeni – a zatim je ukazao i na stečajne upravnike poverenike Agencije za privatizaciju i Agencije za osiguranje depozita, koji nisu dužni da se obavezno osiguraju od odgovornosti dok vrše funkcije stečajnog upravnika poverenika tih agencija u konkretnom stečajnom postupku, iako u stečajnom postupku imaju ista procesna prava i obaveze kao i stečajni upravnici

1/2013 | 53

Prikazi

koji su fizička lica. U referatu se komentarišu pojedini zakonski elementi oblika obaveznog osiguranja od odgovornosti stečajnog upravnika fizičkog lica, a u zaključku je konstatovano da je Stečajni zakon relativno svestrano i sveobuhvat-no regulisao taj oblik obaveznog osiguranja. Autor se u zaključku založio da se uvede obavezno osiguranje od odgovornosti i za stečajne upravnike povereni-ke kako Agencije za privatizaciju tako i Agencije za osiguranje depozita.

3.3. Važeći zakon o osiguranju Republike Srbije nije usklađivan ni sa Zakonom o privrednim društvima iz 2004. godine ni sa najnovijim zakonom o privrednim društvima iz 2011. godine. Šta je u Zakonu o privrednim društvima iz 2011. godine aktuelno i važno uopšte, pa i za delatnost osiguranja, osvetlio je prof. dr Mirko vasiljević, dekan Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, u referatu pod naslovom „Kritički pogled na Zakon o privrednim društvima (2011)”.

3.4. Posebnim zakonima (o reviziji i računovodstvu, o advokaturi, o osi-guranju i u tom okviru o posrednicima, o notarima i dr.) uvedeno je obavezno osiguranje od odgovornosti za niz privrednih društava slobodnih profesija. O tim privrednim društvima referat je napisala prof. dr Dragana knežević po-pović sa Pravnog fakulteta Univerziteta „Union” u Beogradu, pod naslovom „Pri-vredna društva slobodnih profesija – specifičnosti, prednosti, mane i perspekti-ve”. U referatu se ne pominje delatnost osiguranja kod nas i u svetu, ali je tekst pisan jasnim jezikom i zaposlenom u osiguranju daje reljefnu sliku jedne speci-fične vrste privrednih društava, s tim što je za neke od njih kod nas predviđeno uvođenje obaveznog osiguranja od odgovornosti.

3.5. U Zakonu o osiguranju pominje se pojam povezanih lica, ali sam pojam u tom zakonu nije definisan. O tom pojmu iz ugla privrednog prava i prava konkurencije referat je napisala prof. dr Dijana Marković Bajalović sa Pravnog fakulteta Univerziteta Istočno Sarajevo, pod naslovom „Povezana druš-tva u pravu privrednih društava i pravu konkurencije”.

4. U dnevni red na devetom savetovanju Udruženja pravnika Republi-ke Srpske bilo je uvršćeno 136 referata iz svih republika bivše Jugoslavije, koji su publikovani u stručnom časopisu Pravna riječ tog udruženja. Organizator je obezbedio sve potrebne uslove za uspeh savetovanja, uključujući ustavno pravo svakog pojedinog autora referata da koristi svoje pismo u tekstu publi-kovanog referata, tako da je u referatima bilo zastupljeno i ćirilično i latinično pismo. Uspehu savetovanja, a naročito opštoj atmosferi prema kolegama izvan Republike Srpske, mnogo su doprineli angažovani studenti i predavači Pravnog fakulteta Univerziteta u Banjaluci.

54 | 1/2013

UDK: 655.55:368.01+ 368.029

Prof. dr Dragan Lj. Mrkšić prof. dr Radovan N. Tomić

prikaz knjiGe

„osiguranje“

Autor: dr Dragica JankovićIzdavač: Alfa-graf NS, Novi sadObim: 352 str.

Knjiga Osiguranje rezultat je dugogodišnjeg naučnoistraživačkog rada i rada u struci osiguranja dr Dragice Janković. Strukturu knjige čini trinaest po-glavlja.

„Pojam, definicija i značaj osiguranja” prvo je poglavlje u kome je objaš-njen pojam osiguranja kao multidisciplinarne delatnosti, zbog čega postoji niz različitih definicija u zavisnosti od stanovišta onoga ko posmatra, i sve su te definicije navedene. Takođe, objašnjena su osnovna načela osiguranja, kao i njegova uloga i značaj za pojedinca, ali i za društvenu zajednicu u celosti.

Osiguranje je civilizacijska tekovina, čiji je istorijski razvoj tekao zajedno sa razvojem društva, sve do savremenog osiguranja zasnovanog na nauci, koje podleže državnoj kontroli. Razvoj osiguranja obrađen je u drugom poglavlju.

Osnovni elementi osiguranja rizik, premija i slučaj pokriven osigura-njem, iz koga proizlazi šteta i naknada štete, predmet su detaljne analize u tre-ćem poglavlju knjige. Detaljno su obrađeni pojam i definicija rizika, njegove osnovne karakteristike i klasifikacija. Zatim i premija, njena definicija, struktura, način obračuna, kao i način provere dovoljnosti obračunate premije. Posebno je obrađen slučaj pokriven osiguranjem, iz koga proizlazi osnovni cilj osiguranja – naknada štete.

U četvrtom poglavlju „Tarife i uslovi osiguranja” obrađen je naučni osnov osiguranja, zatim pojam, uloga i osnovni elementi formiranja tarifa u ovoj delat-

1/2013 | 55

Prikazi

nosti. Takođe, čitalac se može upoznati sa ulogom, značajem i sadržinom uslova osiguranja.

Najvažnija lica u procesu osiguranja, njihova uloga, prava i obaveze analizirani su u petom poglavlju knjige pod nazivom „Lica u osiguranju”.

Polisa, kao najvažniji dokument, kao i ostali dokumenti, obrađeni su u šestom poglavlju „Dokumenta u osiguranju”.

U sedmom poglavlju pod nazivom „Oblici organizovanja i nadzor delat-nosti osiguranja” autor analizira osnovne oblike organizovanja delatnosti, s po-sebnim osvrtom na način njenog organizovanja u Srbiji. Detaljno su objašnjeni razlozi i način regulisanja i nadzora poslovanja u ovoj oblasti. U ovom poglavlju dati su i osnovni elementi socijalnog osiguranja, kao veoma važnog oblika osi-guranja.

„Klasifikacija osiguranja” predočena je u osmom poglavlju s ciljem da se ukaže na postojanje različitih vrsta osiguranja, da se objasni uloga i značaj pojedinih vrsta i njihove osnovne karakteristike. Prikazana je i objašnjena i kla-sifikacija osiguranja u našoj zemlji prema važećim zakonskim propisima.

Deveto i deseto poglavlje detaljno obrađuju životna i neživotna osigu-ranja. Analizirane su osnovne karakteristike, razlike i vrste životnih i neživotnih osiguranja.

Saosiguranje i reosiguranje, kao oblici horizontalne i vertikalne raspo-dele rizika, obrađeni su u jedanaestom poglavlju. Objašnjen je pojam, uloga i značaj saosiguranja i reosiguranja, njihove osnovne karakteristike i oblici u ko-jima se najčešće pojavljuju.

Kao logičan sled, u dvanaestom poglavlju autor daje osnovne karakte-ristike i specifičnosti poslovanja društava za osiguranje. Posebno su obrađeni prihodi, rashodi, utvrđivanje rezultata poslovanja i imovina osiguravajućih dru-štava. U okviru imovine, pored osnovnog kapitala i garantnog fonda, poseb-na pažnja posvećena je tehničkim rezervama i njihovoj strukturi. Detaljno su objašnjeni pojam, uloga i način obračuna prenosne premije, zatim rezervisanih šteta, rezervi za izravnanje rizika i matematičke rezerve kod osiguranja života. Kao jedna od specifičnosti u poslovanju društava za osiguranje, posebno je obrađena margina solventnosti.

Poslednje, trinaesto poglavlje autor posvećuje upravljanju rizicima u osiguranju, koje je, kao značajan elemenat u procesu upravljanja, postalo važna disciplina koja zahteva zaseban organizacioni deo u osiguravajućem društvu. U okviru ovog poglavlja posebna pažnja autora, pored klasifikacije rizika i sa-

56 | 1/2013

Prikazi

mog procesa upravljanja rizicima, usmerena je ka projektu Solventnost II, kao novom zakonodavnom i regulatornom okviru ukupnog poslovanja društava za osiguranje i reosiguranje.

U knjizi su, na jednostavan način i sa mnogo primera i dokumenata iz struke, obrađeni osnovni pojmovi, kao što su uloga i značaj osiguranja, koji su se menjali i jačali tokom istorijskog razvoja društva. Obrađeni su i osnovni ele-menti i tehnička organizacija delatnosti, uslovi i tarife, lica i dokumenti, oblici organizovanja i kontrola delatnosti, klasifikacija osiguranja s posebnom ana-lizom životnih i neživotnih osiguranja, saosiguranje i reosiguranje kao oblici izravnanja rizika, osnovni elementi poslovanja osiguravajućih društava i uprav-ljanje rizicima.

Sa stanovišta značaja osiguranja u životu savremenog čoveka, proce-njuje se i značaj ove knjige. Život savremenog čoveka odlikuje posedovanje sve većeg broja materijalno vrednih dobara. Takođe, postoji svakodnevna izlože-nost dejstvu mnogobrojnih, raznovrsnih rizika, kao što su saobraćajni udesi, pad aviona, požari, oluje, poplave, bolest, povreda, smrt. Autor u knjizi posebno upozorava na činjenicu da se osiguranjem ne može sprečiti nastanak neželje-nih događaja, ali se može obezbediti ekonomsko obeštećenje. Kao jedan od najpouzdanijih oblika upravljanja rizikom, osiguranje je korisno i kad ne dođe do štetnog događaja, jer obezbeđuje mirniji i spokojniji život usled svesti o eko-nomskoj sigurnosti.

Knjiga Osiguranje dr Dragice Janković veoma je skladan spoj širokog spektra znanja iz oblasti osiguranja stečenog naučnoistraživačkim radom i u dugogodišnjoj radnoj praksi na vrlo važnim funkcijama u našem najvećem osi-guravajućem društvu. Taj spoj izoštrio je senzibilitet autora u smislu izgradnje osećaja za potrebnim znanjem i nužnom veštinom radnika u osiguranju, koji je sve vreme pisanja knjige vodio autora od želje do cilja da nastane knjiga, udž-benik, koja će biti od praktične koristi, a ne samo skup citata iz već viđenih knji-ga. Navedeno upućuje na zaključak da će ova knjiga vrlo brzo naći svoje mesto kod onih koji uče osiguranje, kao i kod onih koji misle da su ga već naučili.

Knjiga Osiguranje dr Dragice Janković daje značajan doprinos nauci i struci. Pisana lakim jezikom, ilustrovana praktičnim primerima i dokumentima, predstavlja odličan bazni udžbenik. Preporučuje se studentima visokih škola i fakulteta, početnicima u osiguranju, kao i svim stručnjacima koji se bave poslo-vima iz te oblasti.

1/2013 | 57

UDK:368.24

prikaz inOSTranOG Članka

BroDske olupine sve viŠe koŠtaju osiguravaČe

Statistike pokazuju da širom sveta rastu troškovi za uklanjanje brodskih olupina u okeanima i morima. Ostaci plovila sve su veća stavka u budžetu bro-dovlasnika, osiguravača, ugovarača spasavanja brodova i drugih posrednika u toj privrednoj grani.

Ta tema našla se u središtu londonske Pomorske konferencije osigu-ravača „Lojd“ i „Clyde and Co“ u novembru 2012. godine. Uklanjanje brodskih olupina sada je pokriveno Konvencijom međunarodne pomorske organizacije IMO, usvojenom u Najrobiju 2007. na konferenciji koju su organizovale Ujedi-njene nacije. Konvencija će na snagu stupiti kad je obalske države ratifikuju u svojim zakonodavstvima.

Cilj konvencije IMO jeste harmonizacija stavova o uklanjanju olupina kako bi se postigao veći konsenzus u vezi sa odlukom o tome da li brodske olu-pine treba ukloniti ili ih ostaviti na mestu udesa. Na novembarskoj konferenciji okupilo se više od 350 delegata i govornika, među kojima je bio i hju Šo, pred-stavnik Službe za pomorski transport, spasavanje i intervencije. On je, pored ostalog, rekao da su obalske vlasti u prošlosti bile manje zabrinute za zaštitu prirodne sredine, a podrazumevalo se da olupine ostanu na mestu udesa. Do danas je usvojeno mišljenje da bi ostatke brodova trebalo ukloniti s mesta gde su potonuli.

58 | 1/2013

Prikazi

više spasavanja – veći troškovi

Međunarodno udruženje za spasavanje u pomorskim nesrećama, čiji članovi najčešće i ugovaraju uklanjanje brodskih olupina, iznelo je podatke da je 1999. potrošeno 28 miliona američkih dolara za taj posao. Godine 2008. u tu je svrhu potrošeno 286 miliona dolara, što je rezultat strožih zahteva obalskih vlasti. Povišeni kriterijumi za brigu o brodskim olupinama i gorivu preostalom u opasnom pomorskom kargu uticali su na to da se profesionalnije pristupi nji-hovom uklanjanju. Nasukavanje broda kontejnera „MSC Napoli“ u vodama juž-ne Engleske i broda skladišta „Rene“, koji se nasukao na obali Novog Zelanda, u poslednje vreme opet su alarmirali nadležne svetske institucije da ozbiljnije pristupe uklanjanju posledica takvih šteta.

obračunata odgovornost

Ugovori za uklanjanje brodskih olupina najčešće imaju fiksnu cenu i sprovode se preko Baltičkog i Međunarodnog pomorskog saveta. Njihovo ukla-njanje nosi i veliki trgovački rizik za ugovarače tog posla, budući da često iskr-savaju nepredviđene okolnosti. To povišava cenu nastale štete i zahteva pro-širenje obuhvata rizika u osiguranju, a ujedno i veći iznos za isplatu naknade šteta osiguravačima. Osiguravajuća pokrića za brodske olupine podrazumevaju učešće reosiguravača „Lojda“, koji zapošljava stručnjake za pomorski saobraćaj, trgovinu i uklanjanje brodskih olupina.

Međunarodna pomorska organizacija IMO objavila je spisak troškova koji se najčešće dešavaju prilikom brodoloma (prvi put su objavljeni upravo na „Lojdovoj“ konferenciji).

Opšti je utisak da je stepen kontrole osiguravajućih ugovora za ukla-njanje olupina povišen, ali i da troškovi za to rastu zbog sve strožih kriterijuma obalskih vlasti. Vrednost projekta uklanjanja povećava se i kad je potrebno da se sa mesta udesa odnesu kontejneri s robom u transportu.

Majkl keleher, član zapadnoengleskog ogranka Međunarodne radne grupe za ispitivanje pomorskih udesa, na pomenutoj konferenciji naglasio je da postoje procene da će se odštetni zahtevi zbog udesa na pomorskim trasama u vremenu pred nama sve češće javljati. Zato je neophodno posvetiti veliku pažnju osmišljavanju adekvatnih polisa osiguranja za te transportne rizike.

1/2013 | 59

Prikazi

izvor

• http://www.lloyds.com/news-and-insight/news-and-features/lloyds-news/lloyds-news-2012/shipwreck-removal

Prevela i priredila: Ana Vodinelić, M. A.

60 | 1/2013

Prikazi

UDK: 556.04: 655.28.028:342.851:368.032.7

prikaz inOSTranOG Članka

Data poDaci poD kljuČeM osiguravaČa

Kompanije širom sveta moraju efikasno da se zaštite od rastućeg sajber-kriminala. Ali taj zahuktali problem još se ne shvata dovoljno ozbiljno. robin kroh, direktor Udruženog menadžmenta firme „Hi Solutions“ u Berlinu i autor tekstova u časopisu o tržištu Market magazine, tvrdi da se upravljanje rizicima u sferi internet komunikacija još praktikuje u opštim okvirima i da ne obuhva-ta specijalizovane polise. Krađe se obavljaju pošto mejlovi iscure, kad računari nestanu ili preko virusa koji su prodrli u internet mrežu. Njihova učestalost do-stigla je dosad nezabeležen broj. Ta vrsta pljačke cilja na intelektualnu svojinu i poverljive komercijalne podatke mnogobrojnih malih i velikih firmi. Agencija „Experian“ za kreditnu kontrolu objavila je da su u prvoj polovini 2012. godine kriminalci na crnom tržištu ilegalno trgovali sa više od 20 miliona podataka. Zabrinjava to što preovlađuju krađe identiteta na svetskoj elektronskoj mreži, jer sajber-kriminalci postavljaju lažne obračune u ime korisnika.

niska svest

Zbog alarmantnih finansijskih posledica i rušenja ugleda, mnogi poslo-vi širom Evrope moraju se uputiti na efektne strategije upravljanja rizicima. Iako je 69 odsto poslovnog sveta u proteklih godinu dana izrazilo zebnju zbog pora-sta sajber-rizika, svega 21 procenat tih firmi obezbedio je osiguravajuće pokriće od sajber-kriminala. A svega 11 procenata tih osiguranika navelo je da su polise ispunile njihove poslovne potrebe.

1/2013 | 61

Prikazi

novi zakon kao nova prilika

Visoka stopa pretnje od internet kriminala i niska svest o mogućim po-sledicama podstakli su uvođenje zakona o zaštiti internet podataka u Evropi. Taj zakon počeće da se primenjuje 2014. godine i omogućiće firmama da klijente ili potrošače obaveste o eventualnim prekidima ili nedostatku DATA komunika-cije s njima. Poslovanje traži brzinu i pouzdanost da bi trajalo. Ali odgovarajuća poslovna zaštita nezamisliva je bez osiguranja kao čvrstog poslovnog temelja.

U Sjedinjenim Američkim Državama izveštavanje o prekidu ugovora je obavezno, te polise osiguranja pomažu kompanijama da upravljaju rizicima od prekida određenih vrsta poslovanja. Zakonodavstvo je u toj zemlji bilo jedan od glavnih pokretača prakse da kompanije kupuju osiguranja od sajber-rizika.

Brokeri i osiguravači pronašli su način da kompanijama ilustruju poten-cijalne internet pretnje i ponude im polise koje pokrivaju nove rizike u „www mreži“, poput gubitka poslovnog ugleda. Osiguravač „Lojd“ uveliko je preuzeo vođstvo u rizicima 21. veka. Ta osiguravajuća kuća može da pomogne evrop-skim kompanijama ukazujući im kad su im odredbe u vezi sa sigurnošću DATA informacija deficitarne, ističe graham vest, predstavnik „Lojda“ za Švajcarsku. Taj osiguravač može da obezbedi i transfer rizika među klijentima. Vest tvrdi da je „Lojd“ u mogućnosti da prilagodi postojeće polise za sajber-rizike u Americi zahtevima evropskih tržišta. Put do većeg broja evropskih osiguranika za te vr-ste polisa jeste davanje veće uloge brokerima u savetovanju klijenata i adapti-ranju preuzetih rizika za njihove potrebe. Česta pojava kriminala na internetu upozorava da taj problem ne treba da potcenjuje nijedna firma i da nijedan tržišni učesnik ne treba da veruje kako baš njemu sajber-neprijatelj neće preko interneta ući u podatke.

izvor

• www.lloyds.com/.../news-and-features/emerging-risk/emerging-risk-2012/the-data-cloud-darkens

Prevela i priredila: Ana Vodinelić, M. A.

62 | 1/2013

UDK: 338.266(4-672EEZ) (048.83)

prOpiSi evrOpSke Unije

regulisanje osiguranja kroz eu Direktive

Pravni poredak Evropske unije organizovan je i strukturisan skup prav-nih normi koji ima sopstvene izvore, organe i procedure prilagođene tome da pravne norme stvaraju, tumače i konstatuju kršenje normi, te u tom slučaju sankcionišu počinioce dotičnih prestupa.

Sud pravde Evropske unije odredio je da komunitarno pravo EU čini poseban pravni poredak integrisan u pravni sistem država članica. Sud pravde naglašava autonomiju komunitarnog prava u odnosu na međunarodni pravni poredak i podvlači stepen centralizacije stvaranja i primene pravnih normi, za šta su uglavnom nadležne komunitarne institucije. To ovaj poredak približava unutrašnjem pravnom poretku. Jezgro, tj. centralni izvor komunitarnog prava predstavlja ono što nazivamo komunitarno pravo u užem smislu: osnivački ugovori EU jesu primarno komunitarno pravo i nalaze se na vrhu te juridičke hijerarhije.

Jednostrani akti institucija EU predstavljaju drugi izvor prava (derivatno komunitarno pravo). Ovde se ne radi o ugovornom, već o delegiranom pravu, tj. skupu pravila koja je zajednica sama donela. Donošenje pravnih pravila institu-cionalizovano je i povereno određenim organima. Radi se o normativnoj vlasti koja se može porediti sa zakonodavnom vlašću.

Parlament EU, zajedno sa Evropskim Savetom i Evropskom komisijom, usvaja uredbe i direktive. Uredba je osnovni izvor komunitarnog prava, opšti akt koji u svim svojim elementima obavezuje i direktno se primenjuje u svim državama članicama. Budući da je uredba obavezujuća, državama članicama zabranjena je njena nepotpuna ili delimična primena.

Direktiva (uputstvo) predstavlja zakonodavni metod. Uvođenje ove vr-ste pravnih akata (direktiva) u nomenklaturu rezultat je htenja redaktora ugo-vora da institucijama, pored uredbi, ponude instrument pravne harmonizacije koji počiva na podeli zadataka i saradnji između komunitarnog i nacionalnog nivoa. Ovaj instrument je fleksibilniji, uzima u obzir nacionalne posebnosti i

1/2013 | 63

Prikazi

pomaže približavanju nacionalnih zakonodavstava. Direktiva obavezuje sve države članice kojima je upućena u pogledu rezultata koje treba postići, ostav-ljajući nacionalnim instancijama nadležnost u pogledu izbora forme i sredstava izvršenja ovog akta. Direktive nemaju opštu, ali imaju obaveznu primenu, uz to da nisu uvek neposredno primenljive. Države članice moraju ih uneti u svoje propise u rokovima određenim u samim direktivama, a Komisija je zadužena da nadgleda njihovu primenu.

Evropski sud pravde usvojio je stav prema kome će direktiva, u slučaju da je neka država ne sprovede u propisanom roku, i pored toga imati pravni učinak. U slučaju „Franacovich protiv Italije”, sud je utvrdio da država može biti odgovorna zbog nesprovođenja direktive i time dužna da naknadi štetu fizič-kom ili pravnom licu.

Iz oblasti osiguranja doneto je više direktiva u materiji obaveznog osi-guranja u saobraćaju. Cilj prve bio je da se usaglase propisi u oblasti obaveznog osiguranja od odgovornosti vlasnika motornih vozila – ukidanje kontrole ze-lene karte očigledno je bilo prepreka za odvijanje međunarodnog saobraćaja (Direktiva 72/166/EEZ). Druga direktiva doneta je radi usaglašavanja zakono-davstava država članica u pogledu obima osiguravajuće zaštite žrtava saobra-ćajnih nezgoda (Direktiva 84/5). Treća direktiva u oblasti obaveznog osiguranja od građanske odgovornosti za štete nastale iz upotrebe motornih vozila do-neta je zarad daljeg usaglašavanja zakonodavstava država članica u ovoj obla-sti (Direktiva 90/223/EZZ). Četvrta direktiva utvrđuje pravila kojima se licima, koja su štetu pretrpela u drugoj državi, obezbeđuje da pravo na naknadu štete ostvare u svojoj zemlji (Direktiva 2000/26/EZ). Peta direktiva doneta je zbog da-ljeg usaglašavanja prava država članica u oblasti obaveznog osiguranja vozača motornih vozila (Direktiva 2005/14/CE). Iz oblasti životnog osiguranja doneto je više direktiva. Prva uređuje poslove životnog osiguranja (79/267/EEC). Dru-ga se odnosi na usklađivanje zakonskih propisa (Direktiva 79/267/EEC /90/619/EEC). Treća direktiva menja i dopunjuje prve dve direktive (Direktiva 92/96/EEC). Takođe, važne su direktive koje uređuju privredna društva. Odustalo se od prvobitne ideje da celokupna regulativa jedne evropske kompanije bude na nadnacionalnom nivou, i neka pitanja prepuštena su nacionalnim državama. Ovo razgraničenje putem direktiva izvršeno je ne baš jasnim sistemom opcija i upućivanja.

Ius commune je prvobitno označavalo rimsko jedinstveno pravo nasu-prot pravima gradskih statuta. Postoje mišljenja da ius commune predstavlja

64 | 1/2013

Prikazi

temelj budućeg evropskog privatnog prava. Novo evropsko pravo (pravo EU) biće mešavina pravnih sistema – evropskog kontinentalnog i anglo-američkog.

izvori

• Ćeranić, Jelena, „Osnove pravnog sistema Evropske unije”, publikacija Pe-deset godina Evropske unije, koju je uredio Jovan Ćirić, u izdanju Instituta za uporedno pravo, Beograd, 2007.

• Pak, Jasna, Pravo osiguranja, Beograd, 2011.• Pavliha, Marko, Zavarovalno pravo, Ljubljana, 2000.• Vasiljević, Mirko, Privredna društva, Beograd, 1999.

Dr Zoran D. Radović

1/2013 | 65

UDK: 341.42:347.426_343.28/.29(73)(4)

inOSTrana SUdSka prakSa

kaznene Štete

Da bismo razumeli predmetnu materiju, neophodno je ukazati na raz-like između američkog i evropskog, kontinentalnog prava. Prva se odnosi na instituciju porote sastavljene od lica koja nisu pravnici, od kojih se traži da odlu-čuju o visini naknade štete (u Evropi se čuje pitanje „da li želite da vam srce ope-riše pravnik ili hirurg”). Drugo, stranka koja je dobila spor sama podnosi svoje parnične troškove. Treće, kaznene štete vode nas u prošlost, kada se nije pravila razlika između kazne i naknade štete.

Drastičan slučaj odnosi se na spor BMW of North America vs. Gore (1996). Dr Gore je otkrio da je automobil koji je kupio u transportu ogreban. Au-tomobil je popravljen pre predaje kupcu i time je Gore prevaren. On je tužbom tražio naknadu za pretrpljenu štetu od 4.000 američkih dolara – i kaznenu štetu od 4.000.000 dolara. Porota je odštetni zahtev prihvatila, uzevši u obzir ponaša-nje tuženika. Američke presude kojima se dosuđuju kaznene štete ne mogu se izvršiti u evropskim državama s obzirom na to da se smatraju protivnim javnom poretku. Ovo je potvrdio nemačkog sud (slučaj John Doe, 1992). Španija, me-đutim, predstavlja izuzetak.

Kaznene štete sud često dosuđuje u slučajevima kada je tuženikov postupak ili propust bio zlonameran i maliciozan. Čvrstog pravila, međutim, nema. Porota donosi takve presude ako smatra da je ponašanje tuženika bilo necivilizovano, a u slučajevima kada se dosuđuju, presude nemaju svojstvo kompenzacije, nego kazne. Dosuđuju se, naime, u slučajevima vanugovorne odgovornosti tuženika i, retko, u slučajevima ugovorne odgovornosti tuženika. Međutim, dosuđuju se protiv osiguravača ukoliko sud utvrdi da nije postupao u dobroj veri i savesno. Tada ukupna šteta koju će osiguravač biti obavezan da nakadi prelazi sumu utvrđenu u polisi osiguranja.

U sporu Vorvis vs. „Insurance Corp. of British Columbia” (1989), sud je objasnio da su kaznene štete zamišljene upravo da kažnjavaju. U pitanju je izu-zetak od pravila prema kome se šteta koju je pretrpelo povređeno lice naknađu-

66 | 1/2013

Prikazi

je. Za razliku od štete koju je pretrpelo povređeno lice, kome se šteta naknađuje – što predstavlja glavnu svrhu koja se sudskom presudom želi postići – kaznene štete dosuđuju se pod okolnostima kada ponašanje tuženika to iziskuje. Sud ih dosuđuje ako zaključi da kompenzacija neće biti dovoljna da bi imala pre-ventivno dejstvo. U pitanju je izuzetak od opšteg pravila (presuda Daniels vs. Thomson /1998/). Po svojoj prirodi, kaznene štete predstavljaju novčanu kaznu, čime se približavaju polju krivičnog prava.

Prema regulativi EU (Rome II Regulation /EU/ 864/2007), kojom se ure-đuje sukob zakona u vanugovornim odnosima, sudske presude, čiji cilj nije kompenzacija (npr. kaznene štete), ne mogu se izvršiti s obzirom na to da su protivne javnoj politici Unije. Međutim, u nekim direktivama EU postoji sklo-nost da se kaznene štete prihvate, na primer kod potrošačkih kredita, diskrimi-nacije na radnom mestu i prestupa u vezi sa ravnopravnošću polova. Evropski sud pravde zahteva sankcije zbog toga što nacionalno pravo države članice nije poštovalo pravo zajednice. U sporu pred evropskim sudom (Von Colson & Kamann vs. Land Nordrhein-Westfalen), zbog toga što poslodavac nije po-štovao princip ravnopravnosti polova, sud je presudio da kompenzacija same štete nije dovoljna. Pravo Evropske unije u ovom delu još nije završeno. Postoji predlog da se Građanski zakonik Francuske izmeni tako da budu predviđene kaznene štete u oblasti vanugovorne odgovornosti. Pravna nauka podeljena je kad je reč o kaznenim štetama.

Protivnici kaznenih šteta iznose niz argumenata za svoj stav. Sama ideja o kaznenim štetama tuđa je privatnom pravu. To je slučaj i kod vanugovorne odgovornosti. Kažnjavanje je predmet krivičnog prava. Ideja da se jedno lice kazni tiče se povrede javnog interesa, no kada bi naknadu dobilo lice koje nije pretrpelo štetu, to bi predstavljalo njegovo neosnovano obogaćenje. Prema privatnom pravu, takvo rešenje ne bi bilo pravično. Objašnjenje prema kome su kaznene štete zamišljene da imaju preventivno dejstvo nije prihvatljivo. Pre-ventivom treba da se bavi krivično pravo. Dosuđivanje kaznene štete u slučaju vanugovorne odgovornosti tuženika suprotno je principu prema kome su pri-vatno i krivično pravo odvojene pravne oblasti. Da bi se neko mogao kazniti, neophodno je da postoji odgovarajuća norma u krivičnom zakonu.

Ukazano je da posledice primene kaznenih šteta mogu biti nepravič-ne. Na primer, lice koje zahteva kaznenu štetu zbog toga što se otrovalo jedući meso iz konzerve tvrdi da tužena kompanija nije bila savesna. Pošto je tužiocu dosuđena kaznena šteta, pojavljuju se nova lica sa istim zahtevom. Da li će tu-

1/2013 | 67

Prikazi

žena kompanija u svakom narednom sporu biti odgovorna da plati kaznenu štetu? Ili to znači da će samo prvi tužilac biti srećne ruke? Društvo od kaznene štete ništa ne dobija jer je sistem kaznenih šteta diskreditoran i subjektivan.

Kaznene štete, s druge strane, imaju pristalice. Smatra se da presude kojima se one dosuđuju imaju važnu društvenu funkciju, uključujući kompen-zaciju i prevenciju, te da osuđeno lice zasluženo plaća za svoje propuste.

S obzirom na to da prema američkom procesnom pravu sud tužiocu ne dosuđuje troškove spora, ima mišljenja da kaznena šteta služi za naknadu sud-skih troškova. Takođe, smatra se da kaznena šteta treba da predstavlja naknadu za nematerijalnu štetu ili za nedokazanu ekonomsku štetu (u obimu).

Pitanje osiguranja od odgovornosti koje bi pokrivalo kaznenu štetu u SAD nije rešeno. Američki sudovi nemaju jedinstven stav prema tome da li je presuda kojom je dosuđena kaznena šteta pokrivena osiguranjem od odgo-vornosti. Licima koja nekome mogu nenamerno da nanesu štetu takvo osigu-ravajuće pokriće jeste potrebno. U slučaju kada je osiguranik bio osuđen da plati odštetu, presuda je obavezala osiguravača da kaznenu štetu naknadi po osnovu osiguranja od odgovornosti lica koje upravlja motornim vozilom (spor suda u Arizoni 108 Ariz. 485, 502 Pac. 2d /1972/). U pet američkih država takvo osiguranje nije dozvoljeno. Vrhovni sud Teksasa u sporu Fairfield Insurance Co. vs. Stephen Marin Paving, koji još nije okončan, treba da odluči da li je osigura-nje koje pokriva naknadu kaznene štete dozvoljeno. U državi Njujork osigura-nik neće biti obeštećen od osiguravača, koji je ugovorom o osiguranju pokrio kaznene štete, ukoliko se na sudu utvrdi da je ponašanje osiguranika bilo „ne-moralno”. Sud u Teksasu, međutim, treba da odgovori na pitanje da li je gruba nepažnja osiguranika pokrivena ugovorom o osiguranju u ovakvom slučaju.

izvori

• Rhonda D. Orin, Shurti Engstrom, Gabrynowicz Jocelyn, Coverage for Puna-tive Damages: You May not Get What You Pay, For, Corporate Counsel, AKO, January 2005, USA.

• Long D. John, Should Punative Damages Be Insured, The Journal of Risk and Insurance, Vol. 44, No. 1 (Mar., 1977), USA.

• Koziol Helmut, Punative Damages – A Europen Perspective, Louisina Law Re-view, Volume 68, Number 3, Spring 2008, USA.

68 | 1/2013

Prikazi

• Punative damages definition, http://legal-dictionary.thefreedictionary.com/punarive+damages, 29. 11. 2012.

• Punative Damages Definition, Legal Dictionary, • http://www.duhaime.org/LegalDictionaty/P/PunativeDamages.aspx, 29.

11. 2012.• Punative Damages Not Popular in Europe, http://www.translegal.com/eu-

ropen-union/punative-damages-not-popunar-in-europe, 9. 4. 2013.


1/2013 | 69

VESti iz SVEta

svaka deseta šteta plod prevare

Kako izveštava evropsko udruženje osiguravača „insurance europe“ prevare u osiguranju su učestale, a posledice toga trpe osiguranici. Svaka de-seta šteta prijavljena osiguravaču je lažna i to poskupljuje polisu svakog osigu-ranika za 58 evra godišnje, procenjuju britanski osiguravači. Pogubna statistika potvrđuje da u Nemačkoj troškovi prevara prelaze četiri milijarde evra po godi-ni, a Britanija po ovom pitanju plaća ceh od 2,2 milijarde.

(Izvor: reosiguranje.com)

sumiranje katastrofalnih šteta

Izveštaj švajcarskog reosiguravača „Swiss Re“ o katastrofalnim štetama u 2012. godini pokazuje da su vremenske nepogode u ovoj godini odnele 140 milijardi dolara i jedanaest hiljada života. U Izveštaju nas podsećaju da je 2011. godine samo u Japanu posle katastrofalnog zemljotresa i cunamija izbrojano 15.878 ljudskih žrtava.

Štete od vremenskih nepogoda u 2012. su iznad proseka, a pet najvećih gu-bitaka je pretrpela privreda SAD koja se pored uragana Sendi, koji je koštao između 30 i 50 milijardi dolara, suočila i sa posledicama velike suše koja je poljoprivrednicima i osiguravačima nanela štete od 11 milijardi dolara. U uraganu Sendi je prošle godine stradalo 253 ljudi.

70 | 1/2013

Vesti iz sveta

Iako nam je klima prošle godine bila „naklonjenija“ po pitanju katastrofa, kli-matolozi upozoravaju da nam predstoje učestalije vremenske nepogode, kaže se u predmetnom izveštaju.

(Izvor: reosiguranje.com)

posrednici ključ dobrog osiguranja

Agenti i posrednici osiguranja su glavni oslonac poverenja klijenta, za-ključak je izveštaja koji je objavio IBM. I pored velikog postignuća elektronskog poslovanja i saveta koji se nude na komparativnim sajtovima koji nude i porede proizvode osiguranja, klijenti najviše veruju „živoj reči“. Digitalizacija koja po-država savremeno poslovanje i podaci koje preuzimamo sa sajtova često nisu potpuni i dovoljni da nam odgovore na pitanje koje osiguranje je najpogodinije za nas. Osiguranici svoje poverenje ipak najradije poklanjaju konkretnoj lično-sti. Izveštaj koji je objavio IBM zasnovan je na studiji „Osiguravači, posrednici i interakcije: preko kanala do mreže“. U izradi ove studije učlesvovalo je 8. 592 osiguranika i 1.360 posrednika u osiguranju iz 17 evropskih zemalja.

(Izvor: www. inese.es)

uključiti države u osiguranje od prirodnih katastrofa

Preporuka „Swiss Re“ na nedavnom Međunarodnoj konferenciji osigu-ravača koja se u aprilu ove godine održala u Čileu je da je odgovornost lokalnih vlada u obezbeđenju od prirodnih katastrofa veoma važna karika u saniranju posledica velikih šteta od prirodnih nepogoda. U poslednjih trideset godina, na svetskom nivou, osiguravči su sa svega 13 procenata udela učestvovali u re-šavanju katastrofalnih šteta. Kao pozitivan primer državne odgovornosti „Swiss Re“ ističe fond za ublažavanje posledica zemljotresa koji postoji u Meksiku, a nedavno je proširen i na sanaciju šteta od uragana.

( Izvor: www. inese.es)

1/2013 | 71

Vesti iz sveta

evropski aktuari za unapređenje standarda o izveštavanju

Predsednik Instituta španskih aktuara nedavno se sastao sa članovima Evropske savetodavne grupe aktuara prilikom okupljanja Komiteta za standar-de, slobodu i profesionalzam. Sastanak koji je ovog proleća održan u Edinbur-gu bio je pravo mesto za analizu postojećih aktuarskih standarda i razmatranje novog standarda o aktuarskom izveštavanju. Evropska savetodavna grupa ak-tuara smatra da bi trebalo razviti model opšte aktuarske prakse koji bi ispunja-vao potrebe konzistentog evropskog tržišta osiguranja. Ova aktuarska grupa sastavljena je od predstavnika aktuarske struke iz zemalja članica EU i kao takva zastupa stavove aktuarske delatnosti u institucijama EU. Na ovom okupljanju razmatana su i brojna pitanja koja se odnose na Međunarodno udruženje aktu-ara, kao i unapređenje Kodeksa ponašanja Savetodavne grupe.

(Izvor: www. inese.es)

sumnjive povrede od trzaja vratnog dela kičme

Povreda vratnog dela kičme se može steći pri najmanjim brzinama kre-tanja motornog vozila, čak i pri brzini od 10 kilometara na čas. Osiguravače u Velikoj Britaniji brine činjenica da je u velikom broju prijavljenih povreda vratne kičme, bilo vozača ili saputnika u automobilu, u pitanju prevara ili preterivanje. Jedan od „Lojdovih“ profesionalaca kaže da se na osnovu sprovedenih ispiti-vanja sumnja da između 10 i 60 posto prijavljenih povreda ovog tipa nije baš verodostojno prikazano.

(Izvor: www.guardian.com)

Priredila: Zorana Z. Nikolić Joldić

72 | 1/2013

Vesti iz sveta

cena polise između pola i stepena rizika

Osiguravajuće kuće u Evropskoj uniji do sada su imale pravo da prili-kom kalkulacija troškova kod auto-osiguranja u obzir uzimaju i pol osiguranika, pa su tako, na primer, mlađe žene vozači plaćale manju premiju nego muškarci iste životne dobi.

Argumenti osiguravača zasnivali su se na statističkim podacima, prema kojima su mlađi muškarci skloniji izazivanju saobraćajnih nesreća od svojih vrš-njakinja. Takođe, analize pokazuju da su udesi u kojima učestvuju mladi vozači muškog pola daleko ozbiljniji i teži od onih u kojima su akteri mlade žene za volanom.

Međutim, odlukom Suda pravde Evropske unije, koja je stupila na sna-gu 21. decembra 2012. godine, statistika više neće uticati na cenu polise auto-osiguranja, bar kada je reč o polu vozača.

Zanimljivo je da najnovija odluka organa EU, koja treba da doprinese sprečavanju diskriminacije na osnovu pola, ovoga puta neće doneti direktnu korist ženama, budući da će mnoge od njih sada morati da izdvajaju više novca za auto-osiguranje nego ranije.

S obzirom na to da je Sud pravde Evropske unije doneo novu odluku, ali i na statističku činjenicu da mlađe žene obazrivije voza od mlađih muškaraca, možemo zaključiti da osiguravajuće kuće u EU barem kod auto-osiguranja neće poslovati po ustaljenom pravilu, a to je da cenu polise određuje stepen rizika.

zakon o stranim ulaganjima kamen spoticanja

Federacija BIH mora da uplati „Triglav osiguranju“ najmanje 3,5 milio-na konvertibilnih maraka nezakonito obračunatog poreza, izvestili su mediji u Federaciji. Naime, „Triglav osiguranje“ tražilo je da se porez na dobit umanji na osnovu izvršenog ulaganja iz inostranstva, budući da je „Triglav Ljubljana“ in-vestirao sredstva u kupovinu većinskog paketa deonica „Triglav BH osiguranja Sarajevo“.

Kako to nije uzeto u obzir i poreska obaveza nije umanjena, slučaj je dospeo na sud, a sud je doneo presudu protiv koje nije dopuštena žalba.

– Sud je utvrdio da je Poreska uprava FBiH, to jest Federalno ministar-stvo finansija, mimo zakona o stranim ulaganjima, obračunalo porez „Triglav BH

1/2013 | 73

Vesti iz sveta

osiguranju“, pa je osporeno rešenje tuženika, dakle Federalnog ministarstva fi-nansija. Osporeno je i rešenje Poreske uprave, koje je poništeno u delu koji se odnosi i na utvrđene dodatne poreske obaveze na osnovu poreza na dobit u iznosu od 3.040.754 KM i kamata u visini od 528.428 KM – kaže slobodan niko-lić, sekretar Kantonalnog suda u Sarajevu.

Iz ovoga proizlazi da će Federacija morati da isplati „Triglav BH osigura-nju Sarajevo“ 3,5 miliona KM, s dodatnim zateznim kamatama, koje će se zara-čunavati od dana podnošenja zahteva za povraćaj novca.

Tužena strana zatražila je od Vrhovnog suda preispitivanje presude Kantonalnog suda, ali se izvršenje presude time ne odgađa.

Predstavnici Ministarstva finansija smatraju da je u ovom slučaju u pi-tanju samo promena vlasništva, ali ne i povećanje kapitala, što ne može biti razlog za umanjenje poreske obaveze.

– Tvrdimo da kupovina deonica drugog osiguravajućeg društva nije do-datno strano ulaganje. Nema dodatnog povećanja kapitala, a čim nema dodat-nog povećanja kapitala, nema ni stranog ulaganja – istakao je tihomir Ćurak, pomoćnik ministra finansija.

U Poreskoj upravi Federacije tvrde da su primili zahtev za povraćaj pre-plaćenog iznosa poreza, nakon čega će izvršiti proveru i postupiti u skladu sa sudskom odlukom.

– To može biti kredit ili neka buduća preplata na ime poreza, i mi ćemo to, u skladu sa zakonskim rokom, izvršiti. Uverenje koje budemo izdali oni će morati da odnesu u Kantonalno ministarstvo finansija, koje je i primilo ta sred-stva. Osiguravajuća kuća dužna je da u roku od mesec dana vrati novac – kazao je vinko križan, zamenik direktora Poreske uprave FBiH.

Predstavnici „Triglav BH osiguranja Sarajevo“ nisu su se oglasili ovim po-vodom.

Dоbrа iskustvа u rеgiоnu, аli i u Еu

Маkеdоnskа „Оhridskа bаnkа“, kаkо prеnоsi Таnјug, uvеlа је nеdаvnо zа grаđаnstvо nоvu vrsti krеditа – tаkоzvаnо krеditnо živоtnо оsigurаnjе, čiја је suštinа u tоmе dа u pоvеrilаčkо-dužničkоm оdnоsu rаvnоmеrnо štiti i kliјеntа i bаnku.

– Аkо kliјеnt zbоg nаstаnkа nеžеlјеnih оkоlnоsti nе mоžе dа оtplаti

74 | 1/2013

Vesti iz sveta

krеdit, glаvnicu krеditа vrаtićе оsigurаvајućа kućа nа оsnоvu pоlisе zа živоtnо оsigurаnjе – rеkао је člаn Uprаvnоg оdbоrа „Оhridskе bаnkе“ filip kоtаrа, izvеstilа је Маkеdоnskа infоrmаtivnа аgеnciја (МIА), а prеnео Таnјug.

Prеmа Kоtаrоvim rеčimа, Rumuniја, Bugаrskа i pојеdinе držаvе Еvrоpskе uniје pоput Itаliје, Pоrtugаlа i Špаniје imаlе su, kаdа је rеč о krеditnоm živоtnоm оsigurаnju, pоzitivnа iskustvа s оbzirоm nа tо dа оnо kоristi svim strаnаmа: grаđаnimа, bаnkаmа i оsigurаvајućim kućаmа, tе dоprinоsi pоvеćаnju еfikаsnоsti nаplаtе krеditа i оtvаrа nоvе pеrspеktivе u оblаsti krеditirаnjа stаnоvništvа.

nеоbičnа оsigurаnjа

Kао štо је pоznаtо, vеlikе zvеzdе zаklјučuјu rаzličitе nеоbičnе pоlisе оsigurаnjа, tе оsigurаvајu svоје prstе i tеlо, dоk vrhunski dеgustаtоri sirеvа i kаfе оsigurаvајu čаk i јеzikе. Меđutim, prоdајu sе i bаš „uvrnutе“ pоlisе, nајčеšćе kао spеcifični i šаlјivi pоklоni priјаtеlјimа, kоје, nа srеću pо оsigurаvаčа, nikаdа nisu nаplаćеnе budući dа је tаkаv štеtаn dоgаđај nеmоguć.

Еnglеskа brоkеrskа kućа „Goodfellas” оsigurаvа kliјеntе оd оtmicе vаnzеmаlјаcа, Јеtiја i čudоvištа iz Lоh Nеsа. Dirеktоr sајmоn Burdžеs izјаviо је dа tа kućа mоžе dа оsigurа lјudе prоtiv bilо čеgа, dоklе gоd su sprеmni dа tо plаtе.

Nјеgоvа kоmpаniја prоdаlа је nа hilјаdе neobičnih pоlisа, nајvišе u Sјеdinjеnim Аmеričkim Držаvаmа. Јеdnа оd nајpоpulаrniјih је „vаnzеmаlјski pаkеt оsigurаnjа“. Pаkеt kоštа izmеđu 100 i 260 funti i nudi оsigurаnjе u slučајu оtmicе vаnzеmаlјаcа, оd trudnоćе kојu su izаzvаli vаnzеmаlјci i оd ugrаđivаnjа čipа u tеlо. Osigurana suma je miliоn funti, а dа bi nаplаtili pоlisu, оsigurаnici mоrајu dа prilоžе fоtоgrаfiјu ili vidео-snimаk, dа prоđu dеtеktоr lаži i dа imајu pоuzdаnоg svеdоkа.

Оvаkvih i sličnih pоlisа prоdаtо је prеkо 40 hilјаdа širоm svеtа i niјеdnа јоš niје nаplаćеnа.

Pо cеni оd 260 funti, zаintеrеsоvаni mоgu dа sе оsigurајu оd nаpаdа čudоvištа iz Lоh Nеsа. Pоlisа pоkrivа trаumu, strеs, tеškе tеlеsnе pоvrеdе i smrt. Osigurana suma је miliоn funti, а intеrеsаntnо је dа pоlisа imа оdrеđеnе uslоvе budući dа је „hоdаnjе pоrеd čudоvištа zаbrаnjеnо, čаk i u vеоmа piјаnоm stаnju“. Kоmpаniја nudi оsigurаnjе prоtiv „Јеtiја ili sličnоg stvоrа sа

1/2013 | 75

Vesti iz sveta

vеlikim stоpаlimа“, а osigurana suma је takođe miliоn funti.Јеdnа оd nајčudniјih pоlisа kоје је „Goodfellas” nudiо imаlа је vеzе sа

2000. gоdinоm i rоđеnjеm nоvоg mеsiје. Prеkо 15 hilјаdа žеnа širоm svеtа оsigurаlо sе prоtiv zаčеćа i rаđаnjа nоvоg mеsiје. Nајčеšćе imе mеđu tim žеnаmа bilо је Меri ili Маriја.

Prеmа „Lојdоvоm” brоkеru rоbеrtu pаtriku, оkо 40 hilјаdа lјudi оsigurаlо је svоје dоmоvе оd duhоvа, 250 hilјаdа оsigurаnо је оd nаpаdа Јеtiја ili Vеlikоg Stоpаlа i 60 hilјаdа lјudi оsigurаlо sе оd prеtvаrаnjа u vukоdlаkа ili vаmpirа.

Kоlikо gоd nаm svе nаvеdеnо zvuči nеоzbilјnо i nаivnо, nе trеbа zаbоrаviti dа klаsičnа pоslоvnоst, šоu-biznis i mаrkеting idu ruku pоd ruku, pоgоtоvо u pоtrоšаčkim društvimа Аmеrikе i zаpаdnе Еvrоpе.

Priredio: Pеđа S. Rаdоsаvlјеvić

76 | 1/2013

SUdSka PrakSa

pravo na naknadu štete iz osiguranja od auto-odgovornosti

kako pravo na naknadu štete ne pripada vozaču koji je upravljao motornim vozilom čijom je upotrebom pričinjena šteta, pravo na naknadu štete, ako je dotični vozač za nju odgovoran, ne može pripadati ni tužioci-ma kao roditeljima ni sestri lica koje je upravljalo vozilom i prouzrokovalo saobraćajnu nezgodu.

Iz obrazloženja:

Prvostepeni sud pravilno je odlučio kada je odbio tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se obaveže tuženi „V” da im, solidarno sa tuženom „B”, naknadi pretrpljenu štetu. Ovo stoga što je odredbom člana 85. Zakona o osiguranju imovine i lica (Sl. list SRJ, br. 30/96...) propisano da pravo na naknadu štete iz osiguranja od auto-odgovornosti nema 1) vlasnik, ili korisnik, suvlasnik ili drugi imalac motornog vozila čijom je upotrebom pričinjena šteta, bez obzira na to da li je upravljao vozilom u momentu nastanka štete, 2) vozač motor-nog vozila čijom je upotrebom pričinjena šteta ako je odgovoran za štetu, 3) lice koje je učestvovalo u protivpravnom oduzimanju motornog vozila čijom je upotrebom prouzrokovana šteta. Imajući u vidu i utvrđeno činjenično sta-nje, prvostepeni sud pravilno je zaključio da tuženi „V“, kao osiguravač, nije u obavezi da tužiocima naknadi štetu koju trpe, jer je za saobraćajnu nezgodu isključivo odgovorna sada pok. „P”, ćerka odnosno sestra tužilaca, koja je uprav-ljala motornim vozilom koje je bilo osigurano kod tuženog „V“, te koja je u toj nezgodi izgubila život. Kako pravo na naknadu štete ne bi pripadalo vozaču koji je upravljao motornim vozilom čijom je upotrebom pričinjena šteta, ako je odgovoran za štetu, u konkretnom slučaju pravo na naknadu štete ne može pripadati ni tužiocima kao roditeljima ni sestri lica koje je upravljalo vozilom i prouzrokovalo saobraćajnu nezgodu u kojoj je izgubilo život. Neosnovani su navodi žalbe tužilaca da ne postoji zakonski osnov za oslobađanje od odgovor-nosti za nastalu štetu tuženog „V“.

(Presuda Apelacionog suda u Beogradu, Gž. 11717/10 od 10. novembra 2011)

1/2013 | 77

Sudska praksa

zastarelost potraživanja po osnovima naknade nematerijalne štete

za zastarelost potraživanja po osnovima naknade nematerijalne štete od značaja je kada je po svakom od naznačenih osnova konsolidova-no stanje, a nije od značaja to da li je lečenje završeno ili ne, jer određena dijagnosticirana oboljenja mogu imati konačno stanje, pri čemu njihovo lečenje traje do kraja života.

Naime, prema odredbi člana 376. stav 1. Zakona o obligacionim odnosi-ma, potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva za tri godine od kada je oštećeni doznao za štetu i za lice koje je štetu pričinilo.

Radi poštovanja ove pravne norme kada se radi o naknadi nematerijal-ne štete po naznačenim osnovima, bilo je nužno razjasniti kada je po svakom od naznačenih osnova konsolidovano stanje. Pri tom nije od značaja to da li je lečenje završeno ili ne, jer određena dijagnosticirana oboljenja mogu imati konačno stanje, pri čemu njihovo lečenje traje do kraja života. Za vreme koje je merodavno za početak zastarelosti u smislu odredbe člana 361. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, bilo je nužno razjasniti kada je umanjenje životne aktivnosti dobilo svoj konačan oblik, kada su ožiljne promene koje predstav-ljaju osnov za naznačeni zaključak o navedenom stepenu naruženja postale definitivne i opažanju vidljive kao takve, te kada je fizički bol, posebno bol ja-kog i srednjeg intenziteta, prestao, odnosno kada je primarni i sekundarni strah prestao, a započele promene u sferi ličnosti koje se ispoljavaju umanjenjem ži-votne aktivnosti.

Pri tom, razlog koji koristi žalbena presuda za početak roka zastarelosti – vreme podnošenja odštetnog zahteva – bio bi merodavan samo pod uslovom da je u to vreme bilo konsolidovano stanje po svakom od naznačenih osnova nematerijalne štete, a u suprotnom bi bio pravno nevažna činjenica.

Radi toga, u odnosu na ovaj razlog, ni činjenično stanje nije potpuno utvrđeno (na okolnosti kada je konsolidovano stanje po svakom od naznačenih osnova nematerijalne štete).

(Presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž. 3903/12 od 22. avgusta 2012. godine)

78 | 1/2013

Sudska praksa

zastarelost potraživanja naknade štete

neposredan zahtev trećeg oštećenog lica prema osiguravaču za-stareva za isto vreme za koje zastareva njegov zahtev prema osiguraniku odgovornom za štetu.

Iz obrazloženja:

Odredbe člana 380. ZOO posebno regulišu rokove zastarelosti kod ugovora o osiguranju, pa pored ostalog, po oceni ovoga suda, i u konkretnom slučaju. Naime, u stavu 5. člana 380. ZOO navedeno je da neposredan zahtev trećeg oštećenog lica prema osiguravaču, ovde prema prvotuženom, zastareva za isto vreme za koje zastareva njegov zahtev prema osiguraniku odgovornom za štetu, ovde prema drugotuženom kao štetniku. Budući da se, po oceni ovo-ga suda, u radnjama drugotuženoga što se tiče saobraćajne nezgode koja se dogodila 2. maja 1993. godine u kojoj je tužilac zadobio teške telesne povrede i pretrpeo i materijalnu i nematerijalnu štetu, stiču elementi krivičnog dela iz člana 201. stav 3. u vezi sa članom 195. stav 3. KZS, i budući da je tužba za na-knadu ovih vidova štete podneta pre nastupanja apsolutnog roka zastarelosti za krivično gonjenje, a imajući u vidu odredbu člana 380. tačka 5. ZOO, tužbeni zahtev tužioca nije zastareo ni prema prvotuženom.

(Presuda Apelacionog suda u Kragujevcu, Gž. 337/12 od 21. marta 2012)

obavezno osiguranje vozila i regresni zahtev

regresni zahtev po isplati naknade štete ostvaruje se od vlasnika motornog vozila ili drugog prevoznog sredstva koji nije zaključio ugovor o obaveznom osiguranju, i to za isplaćene iznose naknade štete, kamatu i troškove.

Iz obrazloženja:

U konkretnom slučaju, imajući u vidu da je šteta nastala 23. jula 2004. godine, te da je oštećenome tužilac isplatio odštetu 31. maja 2006. godine, pri-menjuje se Zakon o osiguranju imovine i lica, kojim je, u članu 99. stav 2, pro-

1/2013 | 79

Sudska praksa

pisano da se sredstva Garantnog fonda koriste za naknadu štete koja je, pored ostalog, prouzrokovana upotrebom motornog vozila, vazduhoplova ili drugog prevoznog sredstva za koje nije bio zaključen ugovor o obaveznom osiguranju, u smislu ovog zakona. Članom 104. stav 2. istog zakona propisano je da se re-gresni zahtev po isplati naknade štete ostvaruje od vlasnika motornog vozila, vazduhoplova ili drugog prevoznog sredstva koji nije zaključio ugovor o oba-veznom osiguranju, i to za isplaćene iznose naknade štete, kamatu i troškove. Zakon o osiguranju imovine i lica predstavlja lex specialis u odnosu na Zakon o obligacionim odnosima kao lex generalis, pa je, u smislu navedene zakon-ske odredbe, vlasnik vozila regresni dužnik i u onim slučajevima kada je vozač vozila kriv za udes, s obzirom na obavezu vlasnika vozila da osigura vozilo. U tom smislu, vozač vozila nije pasivno legitimisan za isplatu regresa, pa je u kon-kretnom slučaju prvostepeni sud pogrešno obavezao prvotuženog na isplatu regresa, kao vozača i štetnika, a odbio tužbeni zahtev prema drugotuženom, kao vlasniku vozila. Drugotuženi je, kao regresni dužnik, dužan da na dosuđeni iznos plati kamatu od dana podnošenja tužbe, a ne od dana isplate dosuđenog iznosa oštećenom, jer je tuženi pao u docnju sa isplatom ovog iznosa na dan podnošenja tužbe, a ne na dan kada je tužilac izvršio isplatu oštećenom, pošto tužilac nije dokazao da je pozvao tuženog da isplati sporni dug.

(Presuda Apelacionog suda u Beogradu, Gž. 7566/11 od 23. novembra 2012)

odštetna odgovornost za drugog

za štetu koju prouzrokuje lice koje usled duševne bolesti ili zao-stalog umnog razvoja ili iz drugih razloga nije sposobno za rasuđivanje, odgovara onaj koji je na osnovu zakona, ili odluke državnog organa, ili ugovora, dužan da vodi nadzor nad njim.

(Presuda Apelacionog suda u Kragujevcu, Gž. 2969/11 od 2. decembra 2011)

80 | 1/2013

Pitanja i OdgOVOri

naknaDa Štete

Jedno od osnovnih načela odštetnog prava sadržano je u zahtevu da naknada odgovara šteti. Iz toga načela izvedeno je pravilo koje obezbeđuje, ili bi trebalo da obezbedi, da se pri određivanju naknade štete u obzir uzmu sve koristi koje je oštećeni postigao u vezi sa štetom, tako da se iznos smanjuje za te vrednosti. Drugim rečima, korist se prebija sa štetom.

Pod štetom zakon podrazumeva umanjenje sredstava odnosno nečije imovine, ili smanjenja njenog povećanja, kao i nanošenje drugog fizičkog ili psihičkog bola ili straha (Zakon o obligacionim odnosima, dalje: ZOO).

Novčana obaveza je osnova naknade štete. Usvojeno načelo zabrane prouzrokovanja štete u našem obligacionom pravu predstavlja osnov za da-lju razradu opšteg načela odgovornosti za nanošenje štete drugome. Naknada materijalne ili nematerijalne štete, bez obzira na mogućnost njenog saniranja na drugi način, uvek je moguća u novčanom obliku, pri čemu do utvrđivanja njene visine takva novčana obaveza ima karakter vrednosne obaveze koja ne podleže nominalizmu budući da novčani iznos u ovim slučajevima u najvećoj mogućoj meri treba da bude ekvivalentan povređenim materijalnim i nemate-rijalnim dobrima.

Ovakva činidba izražena u obliku novčane obaveze zamena je za uspo-stavljanje stanja koje je postojalo pre nastanka štete. Kriterijum za određivanje štete jeste određena kupovna moć koja takvo stanje može reparirati. Kod ma-terijalne štete ZOO predviđa naknadu u novcu. Potpuna naknada štete i njena visina istovremeno su i gornja granica koju dužnik mora naknaditi. Štetniku se ne mogu nametnuti obaveze koje bi mogle imati kazneni karakter. Pri utvrđi-vanju nematerijalne štete potrebno je izvršiti uvid u sudsku praksu. Na primer, postoji saglasnost da se naknada za telesno oštećenje uračunava u pravičnu naknadu za umanjene životnih aktivnosti. Naknada za telesno oštećenje i na-knada za umanjenje životne aktivnosti smatraju se komplementarnim. To znači da se invalidnina i naknada u punom obimu na osnovu istog štetnog događaja ne mogu kumulirati, ali pravo na invalidninu, istovremeno, ne isključuje pra-vo da se ostvari naknada, jer invalidnina u suštini nije puna naknada. Vrhovni sud Srbije zaključio je da „utvrđivanje novčane naknade za nematerijalnu štetu predstavlja primenu materijalnog prava”.

Savezni sud SFRJ je u drugoj polovini prošlog veka zauzeo načelan stav po kome se primanja na osnovu zdravstvenog, penzijskog i invalidskog osigu-

1/2013 | 81

Pitanja i odgovori

ranja uračunavaju u odgovarajuće vidove naknade štete tako da se šteta koju trpi osigurano lice sastoji u razlici između ukupne štete i onoga što oštećeni pri-mi po jednom ili više navedenih osnova. Prilikom odmeravanja naknade štete nastaju teškoće zbog toga što je u naknadu potrebno uračunati sva primanja koja je oštećeni ostvario na osnovu jednog štetnog događaja.

Ispunjenje obaveze prema oštećenom licu sankcioniše se sredstvima društvene prinude. Naposletku, u građanskom pravu sankcija je imovinska, a ne lična mera.

izvori

• Antić, Oliver, „Pravna priroda ugovornih obligacija”, Pravni život, Beograd, br. 10/2006.

• Bartulović, Mirko, „Novčana obaveza iz osnova naknade štete i monetarno pravo”, Pravni život Beograd, br. 10/2006.

• Petrović, Zdravko, Odnos naknade štete i drugih primanja ostvarenih po osno-vu istog štetnog događaja

• Zakon o obligacionim odnosima


82 | 1/2013

BiBliOgrafija

Cpt: kunstversicherung wird zur lifestiyle-absicherung. Börsenbullen nehmen kunst auf die hörner. – osiguranje umetničkih dela postaje obez-beđenje (i osiguranje) životnog stila. slike, luksuzan nakit i nameštaj – te-faf – sajam umetnina nije za plitke džepove. Osiguranje je od davnina jurilo po sajmovima umetnina. Sada su bankari otkrili lepu umetnost i propagiraju iz toga proizašlu ideju: investitor današnjice mora da nasluti trend ukusa za su-tra kako bi uvećao svoj novac. Tu su slike, luksuzni ukrasi i nameštaj – sajam umetnina nije za tanke novčanike. Ponovo se valjalo osvrnuti na svetski vodeći Tefaf sajam umetnosti i antikviteta organizovan sredinom marta u Mastrihtu (Maastricht). Sajam je organizovan pod motom „For love or for money“. Na 260 štandova na prodaju je bilo 30.000 eksponata u vrednosti od tri milijarde evra. Sto sedamdeset eksperata najrazličitijih stručnih oblasti ispitivali su njihov kva-litet i izgled. U članku je veoma detaljno navedeno čega je sve bilo na ovom sajmu. Jedno poglavlje nosi naslov „Osiguranje umetničkih dela teži ka ’lifestyle insurance’”. U njemu stoji da se osiguranje umetničkih dela u odnosu na ciljnu grupu (iznad jednog miliona evra neto imovine) razvilo u „lifestyle insurance“, koje, pored umetničkih dela, osigurava druge predmete u vezi sa životom na visokoj nozi. Veoma detaljno, analiziraju se podaci o poslovnom prometu svet-skog tržišta umetnina u 2011. i upoređuju se s kriznom 2009. godinom i sl. Sledi poglavlje „Renomirani eksperti i njihove ekspertize”, zatim se u nastavku govori o 250 miliona dolara za jednog impresionistu, a jedan deo posvećen je „Lojdo-vom” Sindikatu Hiscox 33, koji stoji u prednjem planu (Hiscox ima pravo na 25 odsto „Lojdovih” premija za osiguranje umetničkih dela.). U članku je prikazano mnogo zanimljivih i važnih podataka na temu ovog svetskog sajma umetničkih dela.

(Versicherungswirtschaft, br. 8/2012, str. 554-557)

1/2013 | 83

Bibliografija

ks: komposit: katastrophen: 2011 war das zweitteuerste jahr in der ges-chichte. erdbeben-schäden еreichen eine neue höchstmarke. – Mešoviti osiguravači: katastrofe: 2011. godina bila je druga najskuplja godina u istoriji osiguranja; štete od zemljotresa dostigle su novu najvišu granicu. Prirodne nepogode i katastrofe s ljudskim faktorom prouzrokovale su u pro-tekloj godini štete pokrivene osiguranjem u visini od 116 milijardi američkih dolara. Ovi podaci proističu iz aktuelne studije Sigma društva „Swiss re“. U ovom prikazu izdanja Sigme detaljno se iznose podaci o štetama ove vrste, uz grafič-ki prikaz šteta pokrivenih osiguranjem u dugom vremenskom rasponu (1970-2011).

(Versicherungswirtschaft, br. 8/2012, str. 553)

Peter Höppe: warum versicherer vom klimawandel profitieren? „risiken sind gut vesicherbar“. – zašto osiguravači profitiraju od promene klime? rizici su dobro osigurljivi, kaže u intervjuu Peter Hepe (Höppe), meteorolog i fizičar koji u reosiguravajućem društvu „Munich re“ vodi sektor istraživanja geo-rizikā. Posledična dejstva vetra, nevremena i promenā klime svakidašnjica su u društvu „Munich re“. Da bi mogao da proceni rizike od prirodnih nepogoda, ovaj reosiguravač insistira na geo-inteligenciji. Ono što je nekad bila štampana karta sveta sada je informacioni sistem povezan preko interneta, koji dozvolja-va pravovremenu analizu rizika – a pomaže i pri tarifiranju. Kako se to radi kod pomenutog reosiguravača, može se saznati iz ovog intervjua, koji je vodila Elke Pohl.


Komposit: Klaus Hoffmann, Jürgen Weyer, André Jambon: Mit wertorienirtr steuerung den ertrag erhöhrn. Defizitäre komposit. Bestände sanieren. – Mešovito osiguranje: povećanje dohotka upravljanjem koje je orijenti-sano prema vrednosti. potreba za saniranjem deficitarnih mešovitih por-tfelja. Mnogi osiguravači usmeravaju svoj novi posao prema ceni, a ne prema stvarnom riziku. Svaki klijent trebalo bi da plati za rizik odgovarajuću premiju. Dvadeset procenata sklopljenih ugovora nanosi trajne gubitke. Solventnost II, pored iznalaženja ukupne solventnosti preduzeća, predviđa njegovu obavezu za usmerenje prema vrednosti u okviru „orsa-procesa” (own risk and solvency

84 | 1/2013

Bibliografija

assesment). Prema privatnom poslu klijenata i standardizovanom zanatskom poslu proizlaze neki zahtevi – tri su pobrojana i objašnjena na samom početku članka. Četiri grafička prikaza snažno podupiru ovu obimnu analizu, čiji su au-tori saradnici aktuarske agencije savetodavne prirode o riziku (Risk. Consulting Prof. Dr. Weyer GmbH, Köln)


Industrijsko osiguranje: Christoph Baltzer: gute geschäfte. Haftpflicht-Sparte wächst und ist ausgesprochen profitabel. Dobri poslovi. grana osi-guranja od odgovornosti raste i izrazito je profitabilna. Osiguranje od od-govornosti veoma je ugodna grana za osiguravače. U 2010. godini poslovalo se izuzetno dobro. Kako izveštava statistika nadzorne vlasti Bafin, kvota šteta (bruto) opala je sa 59,2 na 57,8 odsto, dok su prihodi od premije na tržištu u ovoj grani porasli za 100 miliona. To odgovara porastu za 1,3 odsto. Prema po-dacima Udruženja nemačke delatnosti osiguranja, prihodi od premija branše u grani odgovornosti opali su u 2010. za 0,8 procenata i iznose 6,8 milijardi evra. Podatke iz teksta dopunjuje i ilustruje tabelarni prikaz poslovanja 122 nemačka osiguravača od odgovornosti.


lie: lebensversicherer sezen auf Berufunfähigkeitsgeschäft. renaissance der Berufsunfähigkeitsversicherung. infolge der niedrigzinsphase rückt die Bu bei vielen lebenversicherern wieder verstärkt in den fokus. – osiguravači života insistiraju na osiguranju od nesposobnosti za obavljanje određenog zanimanja (Bu). renesansa osiguranja od nesposobnosti za obavljanje odre-đenog zanimanja. U vreme nižih kamata, BU se ponovo intenzivno stavlja u fokus kod mnogih osiguravača života. U članku se povodom predstavljanja studije Nes-posobnost za obavljanje određenog zanimanja 2012 – potcenjeni rizik, koju je obja-vilo društvo za životno osiguranje „Gothaer Lebensversiherung“, razmatra pitanje renesanse pomenutog osiguranja. Ovo osiguranje u pomenutom društvu do sada se nudilo samo kao BU dodatno osiguranje. U članku se, pored kritike u vezi s flek-sibilnošću pri plaćanju premije, iznose podaci kako se ovo osiguranje plasira ili pla-nira kod društava „Axa”, „Volkswohl Bund“, „Die Zurich“, „Barmenia“ i „WWK“.


1/2013 | 85

Bibliografija

teure Medikamnte. In der PKV wird jeder neunte Euro für Arzneimittel ge-braucht. – skupi lekovi. u nemačkom privatnom zdravstvenom osiguranju svaki deveti evro upotrebi se za lek. Sa iznosom od 2,41 milijarde evra, iz-daci za lekove PKV u 2010. godini dostigli su udeo od 11,4 odsto u ukupnim izdacima PKV. U zakonskom zdravstvenom osiguranju (GKV) izdaci su dostigli obim od 30,18 milijardi evra. Udelom od 18,7 procenata, oni su drugi po veličini fiksnih troškova u GKV. U poslednjih pet godina troškovi su porasli za 26 proce-nata, a 30 odsto lekova predstavlja reimport.


Paul Kellenbenz: solvency ii kann nicht funktionieren. Versicherungsa-nalyst der Société Générale lässt kein gutes Haar am neuen Aufsichtsrsegi-me. – solventnost ii ne može da funkcioniše. U članku se iznose razmatranja Karstena Cilkea (Carasten Zielke), osiguravajućeg analitičara društva „Société Générale“, o novom režimu nadzora prema standardu Solventnost II i o nje-govom uticaju na osiguranje života, kao i na osiguranje industrije. Detaljno se analiziraju moguće neželjene posledice u oba pomenuta poslovna segmenta.


politik als störfaktor in der euroäischen aufsichtsstruktur. – politika kao faktor smetnje u evropskoj strukturi nadzora. Solventnost II u fokusu go-dišnjeg zasedanja Udruženja za nauku o osiguranju. Svetska kriza tržišta kapitala i poverenja u koji je zapala finansijska privreda pogodila je snažno i osiguravajuću delatnost. A ona, za razliku od banaka, nije ni uzrok ni posred-nik, već žrtva krize. U članku se izveštava o diskusijama o aktuelnim temama na pomenutom godišnjem zasedanju Nemačkog udruženja nauke o osiguranju u Hanoveru.


gefährliche augenblicke. – opasni trenuci. U kratkom napisu sažeto su izneti podaci o uzrocima saobraćajnih nezgoda, prema studiji Centra za tehniku druš-tva „Allianz“. Pobrojano je najpre šta sve vozači koji su doživeli nezgodu navode kako bi izbegli prigovor da su skrivali grubu nemarnost zbog koje im osigura-vač ne bi priznao naknadu štete (§ 6 VVG a.F:). Prema istoj studiji, više od 25

86 | 1/2013

Bibliografija

odsto svih vozača automobila za vreme vožnje podešava nešto na telu i odeći; jedna petina njih menja delove odeće i za vreme vožnje. Šest procenata brije se ili šminka dok vozi, pa i ne čudi što je od svih saobraćajnih nezgoda, kaže se u studiji, svaka deseta (u Nemačkoj) prouzrokovana skretanjem. To su pre svega radnje poput nameštanja nakita ili sata, kontrolisanja odeće, uređivanja frizure, posmatranja nečiste kože, nega noktiju, menjanje naočara, nanošenje zaštitne kreme za sunce.


assekuranz sieht sich auf wachstumskurs. – osiguranje vidi sebe na kursu rasta. Sa izuzetkom osiguranja života, sve osiguravajuće grane u 2011. godini bile su uspešne. U najvećoj grani – osiguranju motornih vozila – zabeležen je rast premija od čak 3,5 odsto, koje sada iznose 20,9 milijardi evra. Pri tom se, prvi put od 2004. godine, prosečna premija u osiguranju motornih vozila od odgovornosti povećala, i to za cela dva procenta. Takođe, dati su mnogi podaci iz izveštaja o osiguranju u Nemačkoj za 2011. i prognoza za 2012. godinu, uz tabelarni prikaz prihoda od premija svih grana osiguranja za 2009, 2010. i 2011.


u. s. k: seniorenzuschläge in der autoversicherung. – Doplaci za starije u automobilskom osiguranju. Rizik od nezgode starijih ljudi znatno se povećao. Na to su reagovali automobilski osiguravači, pa su uveli doplatke i za starije vo-zače. Kako su osiguravači proračunali, rizik da se izazove nezgoda s poginulim i povređenim licima veći je kod lica iznad 75 godina nego kod mladih vozača između 18 godina i 24 godine. Stariji najčešće izazivaju nezgode pri skretanju i na raskrsnicama. Već 2009. godine Centar za tehniku društva „Allianz“ pokazao je u jednoj studiji da se rizik od prouzrokovanja nezgoda u starosti od 75 godina i više natproporcionalno povećava. U članku se govori o velikim razlikama kod doplataka na tržištu, a autor nas uverava da su doplaci za stare vozače prime-reni.

(Zeitschrift für Versicherungswesen, br. 17/2012, str. 601)

Words for the Week (213) – Keith Purvis: catastrophe modelling. – Mode-liranje katastrofa. Osiguravači i reosiguravači koji se bave osiguranjem kata-

1/2013 | 87

Bibliografija

strofalnih rizika uglavnom koriste modele specijalizovanih kompanija čija je ekspertiza prihvaćena na tržištu. Ovi modeli pomažu im u proceni izloženosti rizicima.

(Versichrungswirtschaft, br. 19/2012, str. 1421)

brs: provisionsausweis auf heller und cent. predlozi evropske komisije za iMD 2 zadaju glavobolju nemačkoj vladi. U napisu se prikazuje od kada i kako se 27 država EU bavilo izradom Direktive o zastupanju u osiguranju (iMD 2). Što se Nemačke tiče, kaže se da će se novi propis o zastupanju u osigu-ranju primeniti u nemačkom pravu u drugom ili trećem kvartalu 2015. godine.

(Versichrungswirtschaft, br. 19/2012, str. 1439)

Izveštaj iz Brisela: Thomas A. Friedrich: ein neuer vorschlag für eine neue ratingagentur. erneuter anlauf zu globaler rating. agentur. – novi pred-log za novu agenciju za određivanje rejtinga. „Zaleđe“ za procene treba da bude transparentno. Novo zaletanje ka globalnoj agenciji. U članku se iznose ra-zni predlozi o novoj agenciji za rejting preduzeća i državā koji potiču od rukovo-dilaca ili predstavnika pojedinih zemalja, Komisije EU ili Evropskog parlamenta. Jedan od predloga bio je da se osnuje rejting-agencija samo za zemlje EU, drugi je bio da se tu uključe i zemlje u razvoju. Četiristo miliona evra početnog ka-pitala traži se za jednu novu i bolju rejting-agenciju. Konstatuje se takođe da pri određivanju rejtinga pojedinih zemalja postoji velik deficit u vezi s transpa-rentnošću analiza. Bilo je govora i o bankarskim bonitetima. Vlada u Londonu odbila je da reguliše nagrade. Kako je javnost informisala evropska nadzorna vlast, trenutna visina boniteta iznosila je 139 procenata prosečne fiksne plate u EU. Drugi pak smatraju da je to „sporedno bojno polje“, a da su za stabilnost bankarskog sistema važniji propisi o sopstvenom kapitalu. Oni bi trebalo da budu rigorozni i trajno oštri.


unternehmen nur unzureichend auf neue risiken vorbereitet. – preduzeća su nedovoljno pripremljena na nove rizike. Najveći broj evropskih preduze-ća, prema sopstvenoj proceni, nedovoljno je pripremljen za novonastale rizike. Na vrhu po rangu su teroristički napadi i politički motivisano nasilje. Do ovih

88 | 1/2013

Bibliografija

rezultata došlo se u studiji društva ACE sprovedenoj širom Evrope. Ispitivanjem 606 evropskih risk-menadžera, rukovodilaca preduzeća i vodećeg kadra došlo se do podataka da u Evropi samo sedam odsto svih preduzeća ima sveobuhvat-nu osiguravajuću zaštitu za terorističke napade i politički motivisano nasilje. Tri-deset četiri procenta upitanih ne raspolaže nikakvim osiguravajućim pokrićem. U ovom ispitivanju, društvo ACE je identifikovalo šest glavnih rizika: teroristički napadi i politički motivisano nasilje, rizici od zagađenja životne sredine, mul-tinacionalni i eksportni rizici, IT rizici, rizici u oblasti odgovornosti menadžera (D&O), kao i poslovna putovanja.

Anketirana nemačka preduzeća (32 odsto) kao najveći rizik rangirala su terorističke napade i politički motivisana dela nasilja. Na drugom i trećem mestu ove liste rizikā našli su se IT i internet rizici sa 28 odsto, kao i rizici od odgovornosti rukovodećih organa (D&O). Istovremeno, više od polovine ispi-tanika oseća se delimično ili potpuno nespremno da se izbori sa ovim rizicima, kao i sa opasnostima pri poslovnim putovanjima. Na evropskom nivou 54 od-sto preduzeća oseća se nespremnim za rizike od terorizma i političkih nemira. Učešće nemačkih ispitanika, sa 57 procenata, čak je i veće.

Evropski rukovodeći kadar (51 odsto) i nemački rukovodioci (46 odsto) očekuju od svog osiguravača ili maklera osiguranja odgovarajuće savetovanje i informacije o terorističkim i politički motivisanim rizicima. Za Nemačku pri tom važi da 36 odsto firmi nema nikakvu osiguravajuću zaštitu za ovu vrstu rizika. Time je Nemačka iznad evropskog proseka, koji iznosi 34 odsto.

(Zeitschrift für Versicherungswesen, br. 17/ 2012, str. 520)

M. S: inovationen oder Bedeutungsverlust. Herausforderungen für die In-dsutrieversicherung – das DVS-Symposium 2012. – Industrijsko osiguranje: inovacije ili gubitak na značaju. Izazovi za industrijsko osiguranje – izveštaj sa DVS simpozijuma 2012. godine. Industrijsko osiguranje smatra se kraljevs-kom disciplinom osiguranja. Ovoga puta postavlja se pitanje da li je kralj možda podneo ostavku. Na ovom simpozijumu u Minhenu, koji se, sa 600 učesnika, smatra najvećim skupom specijalista ove branše u Nemačkoj, u centru pažnje bila je tema inovacije – ili upravo nedostatak sposobnosti branše da inovativno reaguje na izazove. Izneto je mnogo kritika, poput sledeće: ako branša osigura-nja previše čeka da bude sigurna, mnoge branše koje želi da osigura više neće postojati usled ubrzanih tehničkih promena – a i mnogih osiguravača više neće

ČASOPIS ZA TEORIJU I PRAKSU OSIGURANJA

BEOGRAD 2013 / BROJ 1GODINA XXVIII

ISSN 1451 - 3757, UDK: 368 TO

KO

VI O

SIG

UR

AN

JA •

BR

OJ

1/20

13

1/2013 | 89

Bibliografija

biti. Osiguravači moraju prestati da na velike štete reaguju isključenjima i sma-njenjem pokrića, te da pronađu puteve za pokriće novih rizika.

(Zeitschrift für Versicherungswesen, br. 18/2012, str. 551-552, 554)

Prevela i priredila: Gordana L. Popović

ČASOPIS ZA TEORIJU I PRAKSU OSIGURANJA - dunav.com · lizovane, koji se nalaze na moru (off-shore...

Documents

Transcript of ČASOPIS ZA TEORIJU I PRAKSU OSIGURANJA - dunav.com · lizovane, koji se nalaze na moru (off-shore...