Tradicionalno spremljene grčke specijalitete pronađitena gotovim jelima. A, ako volite sami da ih spremate,uživaćete i u kupovini u Super Veru, gde vas čeka više

od 400 originalnih grčkih proizvoda.

Čari Grčkeu Super Veru

PROLEĆE/LETO 2020. #17WWW.CITYMAGAZINE.RS

BESPLATNI MAGAZIN ZA URBANE GURMANE

9 Neprijatnog osećaja u stomaku 9 Težine u želucu ili crevima 9 Preteškog ili preobilnog obroka 9 Potrebe za detoksifikacijom

9 Otežanog varenja 9 Slabosti jetre 9 Blagog zatvora 9 Nadimanja

KADA VAM ZATREBA POMOĆ SASTOJAKA IZ PRIRODE KOD:

PRIRODNO REŠENJE ZA EFIKASNO VARENJE

ARTIČOKA – ANANAS – PAPAJA

PM-RS-2018-11-809

DIGESTION

EFIKASNOST je pre svega pitanje BIORASPOLOŽIVOSTI

IMATE INFORMACIJU KOJU ŽELITE DA OBJAVIMO? PIŠITE NAM NA

INFO@CITYMAGAZINE.RS

ILI NAS POZOVITE NA+381 11 328 60 88,

+381 11 218 82 12

!

9 Neprijatnog osećaja u stomaku 9 Težine u želucu ili crevima 9 Preteškog ili preobilnog obroka 9 Potrebe za detoksifikacijom

9 Otežanog varenja 9 Slabosti jetre 9 Blagog zatvora 9 Nadimanja

KADA VAM ZATREBA POMOĆ SASTOJAKA IZ PRIRODE KOD:

PRIRODNO REŠENJE ZA EFIKASNO VARENJE

ARTIČOKA – ANANAS – PAPAJA

PM-RS-2018-11-809

DIGESTION

EFIKASNOST je pre svega pitanje BIORASPOLOŽIVOSTI

Reč uredniceBESPLATNI MAGAZIN ZA URBANI ŽIVOTNI STIL / IZDAVAČ: CITY MAGAZINE ROULARTA D.O.O. / ADRESA REDAKCIJE: KAPE-TAN MIŠINA 8, 11000 BEOGRAD - INFO@CITYMAGAZINE.RS / DIREKTOR: IVAN BEVC - IVAN.BEVC@CITYMAGAZINE.RS / GLAVNA I ODGOVORNA UREDNICA: ANA RUSANOV VRAČE-VIĆ - ANA.RUSANOV@CITYMAGAZINE.RS / PRODAJA OGLAS-NOG PROSTORA: JASNA JOVANOVIĆ - JASNA.JOVANOVIC@CITYMAGAZINE.RS / WEB UREDNICI: FILIP.MILOSAVLJEVIĆ@CITYMAGAZINE.RS, MARIJA.ARSIC@@CITYMAGAZINE.RS/ GRA-FIČKI UREDNIK: MILORAD MITIĆ - MILORADMITIC@GMAIL.COM / SARADNICI: BOJAN CVEJIĆ, LJUBICA SLAVKOVIĆ, JELENA POPOVIĆ ĐORĐEVIĆ, JELENA JOVANOVIĆ, ANA VUČKOVIĆ DENČIĆ / DISTRIBUCIJA: PEĐA KRESOJEVIĆ - PEDJA.KRE-SOJEVIC@CITYMAGAZINE.RS / TIRAŽ: 20.000 PRIMERAKA / ŠTAMPA: ROTOGRAFIKA D.O.O., SEGEDINSKI PUT 72, BV24000 SUBOTICA / IZDAVAČ NE ODGOVARA ZA SADRŽINU OBJA-VLJENIH OGLASA

ZvezdeU kućnim uslovima u prote-klom periodu mnoge kulinar-ske zvezde su rođene. Što iz preke potrebe, što od viška vremena, mnogi od nas dosta svog vremena provodili su u kuhinji. Vrtići i boravci nisu radili, nije se išlo na posao, svi su bili non-stop u kući. Trebalo je to nahraniti. Ne znam kako ste se vi snalazili u svemu tome, ali znam porodice u kojima je kuhinja centralna prostorija, gde svako daje svoj doprinos čak i oni najmlađi kako im ramena dosegnu kuhinjski pult. Onim drugima koji u

04 - 05 / DIZAJN

SVET KOJI JE PRED NAMA

12 - 13 / KULINARSKE POSLASTICE

ŠETNJA KROZ SLATKE OBLAKE

18 - 21 / PRODAVNICE NA ĆOŠKU

MALI DNEVNI RITUALI

26 - 27 / PREDSTAVLJAMO

MUSEO CHICOTE MADRID

08 - 09 / FESTIVAL

KUHINJE SVETA 2020.

širokom luku zaobilaze kuhinju nije bilo nimalo lako. Od nabavke do smišljanja obroka i prekog suda ukućana za stolom. Jedno je ipak jasno. Kod kuće spremljeni obroci imaju posebnu magiju, pogotovo kad svi učestvuju u pripremi i kada je to mnogo više od jednog obroka. NIje to možda savršeno, niti neka visoka gastronomija, ali je spremljeno sa ljubavlju, onako kako svi vole. A čim neki posao pretvorite u zabavu rezultat je čista sreća.

ANA RUSANOV VRAČEVIĆglavna urednica

ana.rusanov@citymagazine.rs

CITY MAGAZINENA EKO PUMPAMA

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd79CITY magazine/ glavna i odgovornaurednica Ana Rusanov Vračević. - Beograd (Kapetan Mišina 8) :City Magazine Roularta, 2008 - .- 30 cmDvonedeljnoISSN 1820 - 9556 = City magazineCOBISS.SR - ID 152269580

Sadržaj10 - 11 / INSPIRACIJA

ŠTA KUVAJU ŠEFOVI NA INSTAGRAMU?

Arhitektura i dizajn oblikuju način na koji uživamo u hrani, i kad toga i ni-smo svesni. Uređenje restorana promišlja se tako da nam omogući maksi-malni ugođaj, u čemu i leži neraskidiva veza ukusa koji su pred nama i am-bijenta u kome ih kušamo. U čemu se sve ogleda ova veza, i šta to znači u vremenu koje je tek pred nama?

T E KST: L J U B I CA S L AV KOV I Ć

Svet koji je pred namaD

izaj

n

4

FOTO

: WW

W.P

LEX'EAT FO

TO D

EZEEN

Restorani su mnogo više od mesta na koja odlazimo u potrazi za do-brim zalogajem. Oni ujedno pred-stavljaju mesta susreta, okupljanja, gostoprimstva, inovacija, obeleža-vanja važnih događaja i stvaranja uspomena, veza i razmena bez ko-jih su društveni, poslovni i javni ži-vot kakve danas poznajemo neza-mislivi. S razvojem društva, običaja i normi, oni se stalno menjaju i pri-lagođavaju ili pak idu ispred vre-mena u oblikovanju naših navika i odnosa, naše svakodnevice i kultu-re življenja.Uređenje restorana podrazumeva promišljanje o čitavom spektru iskustava, doživljaja i percepcije. Od načina kretanja, vizuelnih su-sreta, rasporeda i blizine sedenja, odabira boja i oblika, sve do akusti-ke elemenata, protoka vazduha i malih trikova osvetljenja. I, narav-no, tu se ne radi samo o praćenju trendova, „instagramičnosti” pro-stora i vizuelnog utiska koje uređe-nje na posetioce ostavlja. Efika-snost i bezbednost samo su neki od aspekata koji arhitektura i dizajn obuhvataju, a onda je tu i niz odlu-ka koje suptilno, ali direktno utiču i na uspešnost poslovanja.

Koncept bliskostiMalim trikovima velikih majstora di-zajna često se postiže da se ljudi nesmetano približe jedni drugima, a da ih ta blizina ne remeti. To je najčešće dobra formula za postiza-nje većeg prometa, a time i plusa za biznis. Ali, u vreme izazova druš-tvenog distanciranja i povećanih bezbednosnih zahteva, šta dizajn može da ponudi mestima koja žive na konceptu bliskosti, okupljanja ljudi i zajedničkog uživanja? Društvene prilike, a pod to spa-daju i one zdravstvene i bezbed-

nosne, nebrojeno puta su kroz istoriju menjale način na koji se krećemo, služimo i okupljamo. Naravno, dizajn je sve to pratio, pružajući iznova nove mogućnosti za život kakav tek stvaramo. I upravo to i jeste jedna od najuz-budljivijih strana dizajna, da od-govori na izazove modernog druš-tva i ponudi rešenja koja će mu omogućiti da funkcioniše. Resto-rani kao biznisi koji nesmetano rade u vreme društvenog distan-ciranja? Zašto da ne – samo je potrebna dobra ideja.

Originalnost na ceniPostoje tvrdnje da je modernizam sredine 20. veka, mid-century style, nastao upravo kao odgovor na pandemije koje su obeležile poče-tak 20. veka. Stil pravih geometrij-skih oblika i bez upotrebe orna-menta mogao je doći kao odgovor na potrebu za povišenom higije-nom i lakoćom čišćenja i održava-nja. Tako su i protekli meseci poslu-žili za preispitivanje i promišljanje. Umesto prostog odmicanja stolova i ostvarivanja skoro pa nemogućih dva metra distance u restoranskoj industriji, ona se okreće drugačijem pristupu – onom koji se zasniva na originalnosti. Prvi na udaru su, naravno, toaleti. Predviđa se da će bilo kakav kon-takt u toaletima biti u potpunosti izbačen u skorijoj budućnosti – i to je tehnologija koju već koristimo, ali ne u dovoljnoj meri. Sapunjanje ruku i paljenje česme bez kontakta, a možda i otvaranje vrata nogama ili senzorima, samo su neki od već postojećih mehanizama za koje jedva čekamo da postanu stan-dard i norma. Više higijene kao obaveza – o, da! Na udaru su i me-niji i načini poručivanja hrane, jer je upravo rizik po zdravlje naveo mno-ge da promisle koliko su bezbedni predmeti u restoranima koje svako od gostiju uzme u ruke, i to nepo-sredno pre kontakta s hranom. Be-skontaktno naručivanje i plaćanje danas je i više nego moguće, samo još uvek nije većinski usvojeno. A kakve su posledice toga? Mnogi predviđaju da to može značiti i kraj bakšišima, što zapravo i ne mora da bude loše – da li to otvara vrata

5

FOTO

: WW

W.P

LEX'EAT FO

TO D

EZEEN

sveta u kome radnici industrije ugo-stiteljstva imaju bolje fiksne plate, umesto da zavise od raspoloženja onih koje ugošćavaju?

Dizajn ima odgovor na sveNaravno, najradikalniji noviteti do-laze upravo na polju sedenja i bo-ravka u restoranima, i dizajn domi-šljato odgovara na to kako da provodimo vreme zajedno, a da budemo pre svega bezbedni. Upe-čatljiva ideja koja omogućava ru-čavanje za istim stolom a na sigur-noj distanci došla je od pariskog dizajnera (Christophe Gernigon) i dolazi više kao stejtment da dizajn ima odgovor na sve. PLEX’EAT je nastao kao ideja pod okriljem izola-cijskih noći, pri čemu je dizajner, ve-rovatno po ugledu na sveprisutne vizire, proširio koncept vizira na za-štitu koja omogućava udobno uži-vanje u hrani i piću. Kako sam isti-če, nada se da zapravo neće doći

do upotrebe njegovog dizajna, ali smatra da je važno pribeći upravo dizajnu kako bismo ostali bezbedni u okolnostima koje se nameću i pružili odgovore na nove izazove. Ipak, u Amsterdamu su koncept ru-čavanja na distanci oprobali tako da predstavlja pravi mali luksuz koji može postati norma. Mediamatic ETEN je veganski restoran u umet-ničkom centru u Amsterdamu koji je iskoristio formu staklenika da gosti-ma pruži jedinstveno, a zapravo ro-mantično iskustvo. Gosti su sme-šteni u staklenike, čime im je omogućena privatnost, ali tako da u potpunosti uživaju u okruženju, koje je, naravno, okupano prizorom amsterdamskih voda. Kontakt s ko-nobarima sveden je na minimum, ili ga zapravo i nema, dok oni služe hranu gostima na drvenim daska-ma. Ovaj restoran u svom idiličnom okruženju pokazao je kako prime-njivanje socijalne distance zapravo može da pruži susrete koji imaju luksuz nesmetanog uživanja. Upravo je iskustvo ono čemu se re-storani širom sveta okreću. Predvi-đa se trend takozvanih eskapistič-kih restorana koji imaju „blago nadrealistične” enterijere i jedin-stvena iskustva, pre svega kako bi privukli ljude da ne naručuju hranu, već da ručavaju u restoranu. Uživa-nje svim čulima – pijenje vina s pri-jateljima podrazumeva miris vina u vazduhu, zvuk staklenih čaša, pri-zore koji se nižu, i upravo to mnogi restorani sveta teže da obogate stvaranjem takozvanih multisenzor-nih restorana. Ova pojava, gde se više obraća pažnja na doživljaj u umu nego u samim ustima, nije

nova, ali čini se da ponovo uzima maha. Nasuprot jačanja intime, ima i ideja koje se baziraju na sasvim suprot-nom konceptu. Njujorški dizajner David Rockwell predlaže da resto-rani funkcionišu tako što će umanjti barijere između privatnog i javnog prostora, odnosno da aktivnije učestvuju u životu ulica. Ovaj Nju-jorčanin je dizajnirao četiri elemen-ta koja to omogućavaju: sanitarni blok, separe za ručavanje, poplo-čanje i ulična ograda. Kombinaci-jom ovih elemenata restorani bi mogli da pruže sedeća mesta go-stima u javnom prostoru, a da pri-tom ne ometaju njihovo funkcioni-sanje. Zapravo, verovatno bi tu prva na udaru bila parking-mesta, ali cela ideja se negde i bazira na pružanju usluga na pešačkoj distanci, pa je možda svet bezbed-nog okupljanja zapravo svet s ma-nje automobila... Jedno je sigurno, novi izazovi podrazumevaju i nova promišljanja, a nadamo se i rešenja kojima dizajn stvara svet boljim od onoga kakav poznajemo.

6

FOTO

: MED

IAM

AD

IC

FOTO

: MED

IAM

AD

IC

FOTO

: RO

CK

WELL S

OU

RC

E BLO

OM

BER

G C

OM

Iako je 2020. godina po svemu spe-cifična i čini se rešena da na probu stavi mnoge naše ljubavi, one pra-ve uspešno pronalaze način da op-stanu. Jedna od takvih su putova-nja. Možda nećemo biti u prilici da putujemo svetom onako kako smo navikli, ali to nas ne sprečava da svet dovedemo kod nas. Ljubitelji Grčke u ovome imaju veliku pomoć Super Vera, koji godinama unazad u Beograd donosi ono najbolje od svoje matične zemlje

Možda u Veru ne možete pronaći delić Sredozemnog ili Egejskog mora, neka od omiljenih ostrva, predivne plaže i čuvene grčke noći, ali zahvaljujući širokom asortimanu grčkih proizvoda u prilici ste da, u svom domu, pripremite tradicional-ne specijalitete grčke kuhinje, pa porodicu i prijatelje povedete na magično putovanje Mediteranom. Ukoliko ste bar jednom posetili Grč-ku sasvim sigurno znate za bujurdi. U grčkim restoranima služi se to-kom čitave godine, a od ličnih afini-teta zavisi da li ćete ga konzumirati kao predjelo ili glavno jelo. Sve ne-ophodne namirnice za ovu božan-stvenu kulinarsku kombinaciju po-vrća, sira i začina pronađite u Super Vero objektima, birajući grčke proizvode koji obezbeđuju autentičan ukus.Najmlađi članovi porodice sasvim sigurno će nakon ručka poželeti i nešto slatko. Prvo na šta svi pomi-slimo kad su slatkiši iz Grčke u pita-nju jesu čuveni Caprice roleri u kojima, decenijama unazad, jedna-ko uživaju sve generacije. Upravo oni u kombinaciji s Mitical sokom od banana, koji ekskluzivno može-te nabaviti samo u Super Veru, ide-alna su poslastica koja pored čula budi i predivne uspomene na leto-vanja u Grčkoj.

Čari Grčkeu Beogradu

Predstavljam

oBujurdi receptZa pripremu bujurdija biće vam potrebno: • 100 g feta-sira, • 100 g gaude sira, • 100 g Olympos kozjeg sira, • kašika Evermyth maslinovog ulja

(koje pored vrhunskog kvaliteta odlikuje i revolucionarno pakova-nje sa slavinom zahvaljujući kojoj je upotreba značajno olakšana),

• dva paradajza, • crvena paprika, • čen belog luka, • manja ljuta papričica, • pola kašičice origana• pola kašičice peršuna.

PRIPEMAPošto ste u Super Veru nabavili sve navedene sastojke preostaje da „za-vrnete rukave”, stavite kecelju i „baci-te se“ na pripremu. Na samom po-četku paradajz, papriku, ljutu papričicu i sireve isecite na šnite. Ma-nju zemljanu ili vatrostalnu posudu podmažite maslinovim uljem, pa na njeno dno poređajte paradajz, a na njega feta-sir, ljute papričice, gaudu sir, papriku i kozji sir. Začinite s malo peršuna, origana i sitno seckanog belog luka, pa pecite u prethodno za-grejanoj rerni oko 15 minuta, na tem-peraturi od 200 stepeni. Preporuču-jemo da uživate u jedinstvenom ukusu toplog bujurdija uz neko od vina Monoxilitis sa Svete Gore.

7

Događaji

Festival Kuhinje sveta odr-žava se u Beogradu od 2018. godine i predstavlja najra-zličitije svetske kuhinje. Pripremaju se i degustiraju domaći i strani kulinarski specijaliteti, upoznaju ra-zličite kulture i mnogi tra-dicionalni recepti i namir-nice. Ove godine partner beogradskog festivala je Maroko, a posetioci Dorćol placa imaće priliku da upo-znaju kulturu, tradiciju i specifične ukuse severne Afrike

T E KST: J E L E N A J OVA N OV I Ć

Danijela Pantić Conić, kreativna di-rektora festivala Kuhinje sveta, kaže da iza ovog festivala stoje ona i koleginica Vesna Petkov, odnosno Kreativna industrija i Lead commu-nications.„Obe imamo ozbiljno iskustvo u medijima i odnosima s javnošću. Pokrenule smo ovaj festival zbog naše ljubavi prema hrani, raznovr-snim kuhinjama, svetskoj kulturi i tradiciji. Naše preduzetničko isku-stvo nam je bilo od velike koristi – pomoglo nam je da bolje sagleda-mo poslovanje u Srbiji i da shvatimo kako možemo da se udružimo i po-mognemo ovdašnjim malim proi-zvođačima hrane da dođu do vred-nih poslovnih kontakata, veza, stranog tržišta. Sve ove ideje izrodi-

Fest

ival

le su Kuhinje sveta, festival koji je namenjen svima – proizvođačima hrane, pića, posuđa i opreme za pripremu hrane, ambasadama, stranim kompanijama, ljubiteljima hrane, deci, blogerima, nutricioni-stima.”Prvo izdanje festivala Kuhinje sveta održano u Beogradu, u aprilu 2018. „Tada su gosti bili ambasador In-donezije i pomoćnik ambasadora Makedonije, a među izlagačima su bili proizvođači čokolade iz Španije, sireva iz Francuske, slatkiša iz Por-tugalije, kao i više od 20 izlagača iz Srbije koji su predstavili najrazličitije proizvode – začine, med, testenine, proizvode od voća, točeno pivo…”Prošle godine festival je održan u Beogradu u martu i u novembru.

8

Fokus je bio na turskoj gastrono-miji, a pored gostiju iz Turske, svo-je specijalitete, recepte i kulinar-ske osobenosti predstavile su i Indonezija, Iran, Švedska, Paki-stan, Vijetnam, Slovenija i Grčka. Na manifestaciji su se predstavili i kuvari iz Brazila, Australije, Indije, Srbije i više od 130 domaćih uče-snika. „Prethodna dva festivala u Beo-gradu imala su zaista veliki odziv i domaćih i stranih učesnika, am-basada, kuvara, blogera, muzi-čara, glumaca. Ponosni smo što su nam došli predstavnici turskog grada Gaziantep, koji je poznat kao jedan od 10 gastronomskih centara sveta. Gost festivala je bio i njihov najpoznatiji poslasti-čar Mehmed Ozsimtic. On je po-sle gostovanja u Njujorku i Berlinu došao na naš festival.”

UKUSI SEVERNE AFRIKEKuhinje sveta 2020 biće održane u dva termina – letnje izdanje festiva-la održaće se 27. i 28. juna, a na-redno – tokom jeseni.„Zemlja koju predstavljamo ove go-dine, a koja je ujedno i partner fe-stivala jeste Kraljevina Maroko. Po-red ukusnih jela koja će spremati marokanski kuvar, festival će pred-staviti i mnoštvo kulturnih sadržaja koje je osmislila Kraljevina Maroko. Na našem jesenjem festivalu prošle godine posetioci i novinari bili su oduševljeni marokanskom ku-hinjom, bogatstvom ukusa, kao i promocijom zemlje. Shvatili smo da bi bilo dobro da Maroko predstavi i svoju turističku ponudu, muziku, kulturu, tradiciju, modu, ručno ra-đene predmete…“Danijela Pantić podseća da je kuhi-nja Maroka jedna od tri najbolje ku-hinje sveta. U njoj se osećaju uticaji i Afrike i Mediterana. Veoma je bo-gata receptima, začinima, jelima… I odlikuje se raznolikošću – formirali su je i oblikovali uticaji mediteran-ske, arapsko-andaluzijske (Amazi-gh) i jevrejske kuhinje. Poznata je po bogatstvu ukusa i upotrebi razno-vrsnih začina.Poznati lokalni proizvodi Maroka su šafran, arganovo ulje, cvet pomo-randže, a čuveni lokalni specijalitet ove severnoafričke zemlje su kus-kus (koji ima slane i slatke varijan-te), kao i tažin - jelo od povrća, mesa i začina, koje se pravi u ze-mljanoj posudi. Poznat je i maro-kanski čaj od nane, intenzivnog ukusa, a među brojnim tradicional-nim poslasticama izdvajaju se ba-klave, kolačići od susama (cheba-kia), marokanske krofne (svenj),

Kuhinje sveta 2020 biće održane u dva termina – letnje izdanje festivala održaće se 27. i 28. juna, a naredno – tokom jeseni

kolačići s pistaćima, orasima i ur-mama (maamoul).Kuhinje sveta će i ove godine imati zanimljiv prateći program, name-njen svim uzrastima. www.kuhinjesveta.com

PROGRAMFestival Kuhinje sveta 2020 prvobit-no je trebalo da se održi u aprilu na Dorćol placu. Zbog vanredne situa-cije festival je pomeren za jun. Pred-stavnici iz cele Srbije će imati svoje štandove na kojima će predstaviti hranu, kulturu i običaje iz raznih de-lova Srbije. Drugog dana manife-stacije nastupiće različita folklorna društva iz cele Srbije i izvesti igre iz raznih krajeva. Pored Maroka, na festivalu će se predstaviti i Indone-zija (subota i nedelja), Vijetnam, Tur-ska (subota), Palestina, Tunis i Šved-ska (nedelja).Festival traje dva dana, od 27. do 28. juna i biće otvoren od 11 do 19 sati u Dorćol Placu (Dobračina 59).

9

Poslednjih nekoliko meseci smo imali priliku da dobijamo recepte i savete direktno od najpoznatijih svetskih šefova na instagramu

T E KST: J E L E N A P O P OV I Ć Đ O R Đ E V I Ć

Na društvenim mrežama, sada više nego ranije, mo-žemo videti recepte i save-te za pripremu hrane, vr-hunski šefovi su izbrisali i poslednju barijeru, koja je u restoranima bila zid iz-među sale i kuhinje. Ali ono što je važno jeste da oni s nama ne dele hranu name-njenu restoranu, to je isku-stvo koje i dalje treba da ostane rezervisano za re-storan. Oni dele hranu koja se sprema kod kuće, s po-rodicom, za porodicu, za sebe…

MASIMO BOTURA – ItalijaNajveću popularnost ima Masimo Botura, jedan od najboljih šefova sveta, čiji je restoran Osteria Fran-cescana proglašen za najbolji restoran na svetu godinama zaredom. Njega na instagramu prati preko milion ljudi. Šef Masimo svako veče iz svoje kuhinje preko instagrama uživo deli recepte za jela koja mogu da se pripreme kod kuće, savete kako smanjiti bacanje hrane, zanimljive priče i cake iz kuhinje. Preko desetine hiljada ljudi uživo prati nje-govu pripremu večere za porodicu. Neki od recepa-ta koje je podelio jesu pasta al pomodoro, mus od čokolade, marmelada od kore pomorandže, keksići sa čokoladom, saveti za pripremu savršenog beša-mel-sosa, kao i kako koristiti originalne italijanske proizvode kao što su parmezan i mocarela.

DEJVID ČANG – AmerikaJoš jedan šef koji redovno deli recepte jeste Dejvid Čang, a prati ga milionska publika. Dejvid je poznat po svom lancu restorana Momofuku i emisiji Ugly Delicious na Net-flixu u kojoj otkriva razne lokacije, sastojke i ljude koji se bave hranom. Njegovi recepti su

Šta kuvaju šefovi na Instagramu?

Inspiracija

često inspirisani Korejom, ali svima je zajedničko da su jednostavni i često prikazuje i greške ili „nesavršene” delove u pripremi jela, što je sa-svim prihvatljivo kad se kuva kod kuće. Njegovi recepti pokrivaju obroke za sve delove dana, od doručka, brze užine i ručka do večere. Od jaja, sendviča, supa do nudli i knedli.

10

ŠEFOVI RESTORANA GERANIUM – DanskaRestoran Geranium, još jedan restoran na listi najboljih na svetu, na instagramu deli omiljene recepte svojih zaposlenih. Imajući u vidu da u restoranu rade kuvari, kono-bari, somelijeri koji dolaze iz raznih zema-lja, recepti su raznovrsni. Od mediteran-skog hleba koji je podelio šef iz Francuske, tarta s kruškom od koleginice iz Danske, recepta za pastu s biberom koju je pode-lio šef iz Italije, pite s mesom od koleginice iz Amerike, i zanimljive Šaltibarščiai, tradi-cionalne letnje supe od koleginice iz Litva-nije. Na instagramu restorana se nalaze svi recepti koje su zaposleni podelili.

Ca’puccino CaffePriča o Ca’puccino Caffeu u okviru tržnog centra Aviv Park na Zvezdari je priča o evoluciji dobre usluge. Zamišljen je pre četiri godine kao prijatan komšijski kutak gde se dolazi na jutarnju ka-ficu i čašicu razgovora, ali ubrzo je prerastao u mesto susreta ne samo ljudi iz zgrada u blizini. Za to je zaslužna kuhinja, obilne porcije i ukusni aranžmani.

Kafe je prerastao u kafe-restoran sa kuhinjom koja nudi komple-tan meni, a sa poslednjim renoviranjem bori se za status renomi-ranog restorana gde može da se dođe na kvalitetan radni doru-čak, na brzu kaficu tokom dana, na ozbiljan poslovni ručak ili večernji izlazak uz živu muziku.

Ca’puccino CaffeAviv Park Zvezdara, Živka Davidovića 86011/630 87 42

Sneg od belanaca pravi se od samo dva sastojka: umu-ćenog belanceta i šećera. Od ove sme-se se dalje mogu na-praviti različiti uku-sni deserti i poslastice

T E KST: J E L E N A P O P OV I Ć Đ O R Đ E V I Ć

Sneg od belanaca može da posta-ne puslica, macaron, a može da bude i osnova za bogatije kolače kao što su šnenokle i Pavlova.Postoje tri smese za puslice, u svi-ma se koriste jaja i šećer, ali na ra-zličite načine:

1. Francuska smesa za sneg je hladno mućena, i najčešće se ko-risti. Tradicionalno, prvo se umuti kristal šećer, a zatim i šećer u prahu s belancima, kako bi se dobila što stabilnija i čvršća sme-sa. Od ove smese se prave re-cepti kao što su šnenokle („pluta-juća ostrva“, macaroons itd).

2. Italijanska smesa za sneg: u ovoj verziji se vreli šećerni sirup sipa u belanca i žustro muti i meša dok

Kul

inar

ske

posl

asti

ce

Šetnja kroz slatke oblake

12

se smesa ne ohladi. Ovako na-pravljena smesa je veoma stabil-na i pogodna za dekoraciju i pre-liv kolača.

3. Švajcarska smesa za puslice: be-lance se meša sa šećerom u vo-denoj kupki zagrejanoj na oko 50 stepeni sve dok smesa ne posta-ne čvrsta. Ova smesa je idealna kao dekoracija.

Najvažnija su jajaJaja koja se koriste uvek moraju biti sveža, kako bi se smanjio rizik od trovanja hranom. Čuvanje jaja na niskoj temperaturi smanjuje rast mikroba i produžava svežinu. Jaja koja nisu sveža utiču na kvalitet i stabilnost kolača. Ljuska jajeta ima oko 17.000 sitnih pora na površini koje mogu apsorbovati arome i mi-rise. Zato jaja ne bi trebalo čuvati pored hrane jakih mirisa.

Nauka iza mućenja belanacaGlavna svrha mućenja jajeta jeste promena proteina unutar jajeta. Proteini su dugi lanci aminokiselina i imaju mnogo unutrašnjih hemij-skih veza, koje ih drže zajedno. Kad se protein promeni, veze se razbija-ju i lanci aminokiselina se raspad-nu. Mućenje izaziva rastezanje pro-teinskih niti, ove niti formiraju strukture koje omogućavaju hvata-nje vazduha, što rezultira laganijom

teksturom. Dakle, mućenje jaja u suštini je promena strukture jaja da bi se postigao određeni fizički efe-kat.

Saveti za savršeno umućena belanca1. Pažljivo odvojte belance od žu-

manceta. Čak i najmanja količina masti iz žumanceta može sprečiti stvaranja snega.

2. Takođe, sva oprema koja se kori-sti mora biti čista i bez masti.

3. Metalne posude su pogodnije od plastičnih jer se lakše čiste.

4. Bilo da koristite ručnu mutilicu ili električni mikser, prvo počnite polako, onda postepeno pove-ćavajte brzinu i postepeno do-dajte šećer.

5. Mešajte smesu dok ne postane dovoljno čvrsta. Onda možete pažljivo dodati ostale sastojke (uključujući i one koji sadrže ma-snoću i žumanca)

6. Dobijenu smesu odmah dalje obrađujte, jer će brzo izgubiti stabilnost.

Belance jednog jajeta (oko 30 g) može da rastopi najviše 50 g kristal-šecera. Preostali šecer se dodaje kao šecer u prahu ili šecerni sirup

Šetnja kroz slatke oblake

7. Kako bi smesa od belanaca bila lagana i prozračna, potrebno je ubaciti što više vazduha prilikom mućenja. U toku mućenja okreta-ti posudu u krug, tako da što više vazduha uđe.

8. Belance dobija na stabilnosti ako se doda malo soka limuna, kiseli-na proširuje belanca, pa se sme-sa tako uvećava.

U zavisnosti od upotrebe i recepta, smesa se dalje koristi na različite načine. Mogu da se oblikuju kolači-ći ili osnove, snegom se napuni po-slastičarska kesa i zatim se željeni oblik istisne u pleh. U smesu može da se doda voće, voćni pire, vanila, kokos, orasi ili kakao-prah.

13

RECEPTI SA SNEGOMOD BELANACA

Sneg od belanaca je deo mnogih poznatih recepata, kao što su tart od limuna u Velikoj Britaniji, pozna-toj Pavlovoj, „plutajućim ostrvima” iz Francuske – poznatijim kao šne-nokle u našim krajevima.

PavlovaOko recepta za Pavlovu već godi-nama se vodi bitka između Australi-je i Novog Zelanda, jer obe zemlje tvrde da su one zaslužne za ovaj jednostavan desert. Ali, kao što če-sto biva, kad su recepti u pitanju, vlasništvo je teško dokazati, jer se ovaj recept pojavio u kuvarima obe zemlje u otprilike isto vreme. Dakle, ko je izmislio recept za Pavlovu?Istoričari se slažu da je desert do-bio ime po ruskoj primabalerini Ani Matvejevnoj Pavlovoj, koja je u toku svoje karijere posetila i Australiju i Novi Zeland. Tokom turneje na No-vom Zelandu 1926. godine, kuvar u jednom hotelu u Velingtonu je izmi-slilo desert u njenu čast. Kuvar je bio inspirisan haljinom koju je Pa-vlova nosila, a koja je bila naprav-ljena od lagane svile s bledozelenim i roze tonovima. Desert Pavlova je trebalo da bude metaforički prikaz – lagan i vazdušast kolač s kre-mom i šarenim komadima voća koji

su predstavljali kostim balerine i njenu formu „lakšu od vazduha”.Zaključak bi bio da je Novi Zeland za-služan za recept za Pavlovu, ali je ku-var iz australijskog Hotela Esplanade u kome je Pavlova takođe bila gost, prvi receptu dao ime – Pavlova.

„Plutajuće ostrvo“ ili šnenonkleKod nas su poznate šnenokle, a u Francuskoj se ovaj desert zove „plutajuće ostrvo“Plutajuće ostrvo je desert francu-skog porekla, koji se sastoji od sne-ga od belanaca i vanila krema. Smesa za sneg se pravi od belana-ca, šećera i ekstrakta vanile, a va-nila krem se priprema od žumana-ca, vanile i toplog mleka. Ovaj desert ima mnogo imena: u Fran-cuskoj se zove „plutajuće ostrvo“, u Nemačkoj „snežno jaje“, u Mađar-skoj „mleko od ptice“, u Poljskoj „supa ni od čega“,

Recept za plutajuće ostrvo

Sastojci• 4 belanceta• 135 g šećera• 45 g šećera u prahu• 1 l mleka• vanila šipka

za dekoraciju: 3 kašike šećera

Priprema: Odvojiti belanca od žu-manaca. Umutiti belanca dok ne postanu čvrsta, postepeno doda-vati kristalni šećer, pa zatim šećer u prahu. Stavite pulpu vanile i ma-hunu u mleko i pustiti da proključa, pa smanjiti temperaturu. Koristeći

dve kašike, odvajati oble komade – „ostrva“ od umućenih belanaca i staviti da se kuvaju u mleku, okre-tati strane (mleko ne sme da klju-ča!) – oko 1 minut. Za dekoraciju, ostavite da se šećer polako kara-melizuje u šerpici. Kad se šećer ka-ramelizovao, kašikom išarati dizajn na papiru za pečenje karamelom. Ostaviti da se ohladi. Poslužiti „ostrva” na sosu od vanile i ukrasiti dekoracijom od karamela.

MakaroniMakaroni (macarons) su kolačići koji se prave od smese sa belanci-ma, šećerom i mlevenim bademi-ma. Makaroni su delikatni, slatki kolačići koji se mogu napraviti u kombinaciji najrazličitih ukusa i boja. Širom sveta su popularni kao pravi ambasadori francuskog po-slastičarstva, ali veruje se da je re-cept u Francusku stigao iz Italije, i to posredstvom kraljice Katarine Mediči. Postoji recept za italijanske i francuske makarone, a u stvari se odnosi na različitu pripremu snega od belanaca i šećera. Izgled koji danas imaju nastao je tek počet-kom 20. veka, kad su poslastičari počeli da spajaju dva kolačića u oblik sendviča, sa slatkim kremom ili džemom u sredini. Savršeni ma-karon ima glatku površinu, mekanu i vazdušastu sredinu, a ukusi i boje se dobijaju dodavanjem različitih sastojaka, od klasičnih: čokolada, vanila i voće; do egzotičnih kao što su čaj i povrće.Najveći izazov u pripremi makarona je pečenje, potrebno je da se kola-čići podignu, da ostanu vazdušasti, s koricom na površini.

Kulinarske poslastice

14

15

ZA SVE LJUBITELJE MEDITERANSKE KUHINJE

MAJONEZ SA MASLINAMASavršen spoj punog ukusa Dijamant majoneza i koma-dića masline odvešće vas put Mediterana. Ovaj novi ukus visokokvalitetnog majoneza spremljenog od sun-cokretovog ulja, svežih žumanaca, paste od zelenih maslina sa komadićima istih i aromom crnih maslina vašim jelima pružiće originalan šmek. Uz Dijamant majonez sa maslinama salate, meso, riba, grilovano i kuvano povrće savršeno će se uklopiti, a vaši specijaliteti zasijaće u mediteranskom sjaju.Isprobajte neke nove ali i stare dobro poznate recepte sa novim Dijamant majonezom sa maslinama i ne za-boravite da samo jedan sastojak može da svako jelo pretvori u savršene zalogaje za pamćenje za vas, vašu porodicu i prijatelje!

Predstavljamo

16

Ikea je ostala verna svom konceptu, pa je recept za čuvene švedske ćuftice podelila u formi dijagrama, uputstva – ka-kvo smo inače navikli da dobijemo s njihovim nameštajem

T E KST: J E L E N A P O P OV I Ć Đ O R Đ E V I Ć

Jedan od najpoznatijih brendova na sve-tu, Ikea je napravila pravu revoluciju ne samo jedinstvenim konceptom već i po-nudom hrane u svojim prodajnim objekti-ma. Jedno od najpoznatijih jela u Ikeinim pro-davnicama širom sveta jesu švedske ćufti-ce sa džemom od planinske brusnice. Sada svi mogu da naprave svoju verziju ovog jela, jer je Ikea iz Engleske podelila recept za ovaj popularni švedski specijalitet, prila-gođen pripremi u kućnim uslovima.Zanimljivo je da je Ikea ostala verna svom

Kulinarske tajne

Recept za Ikeine čuvene ćuftice

konceptu, pa je recept podelila u formi di-jagrama, uputstva – kakvo smo inače na-vikli da dobijemo s njihovim nameštajem.Švedske ćuftice ili Kottbullar prave se od svinjskog i junećeg mesa, pokrivene su bogatim sosom, i tradicionalno se služe sa džemom od planinskih bobica. Re-cept za švedske ćuftice je specijalno za Ikeu 1985. godine osmislio šef Severin Sjestet (Severin Sjöstedt). Kako kaže šef: „Ovaj recept na najbolji način predstav-lja srž kompanije – dolazi iz Švedske, jednostavan je i namenjen je svima.”

Recept za Ikeine ćuftice(količina od 16 do 20 ćuftica)

Sastojci:500 g mlevenog junećeg mesa250 g mlevenog svinjskog mesa1 sitno seckani crni luk1 čen belog luka (iseckani ili mleveni)100 g prezli5 supenih kašika punomasnog mleka1 jajeso i biber po želji

Za sos:malo ulja150 ml punomasne pavlake za kuvanje40 g maslaca40 g brašna150 ml bistre supe od povrća150 ml bistre goveđe supe2 kašičice soja-sosa1 kašičica dižon senfa

Pomešati i sjediniti meso. Dodati sit-no seckani luk, beli luk, prezle, jaje i dobro promešati. Dodati mleko i do-bro začiniti solju i biberom.

Kad dobiju boju, prebaciti ih u vatro-stalnu posudu, poklopiti i peći u pret-hodno zagrejanoj rerni još 30 minuta na 180° C.

Oblikovati smesu u loptice, staviti na čist tanjir, prekriti i držati u frižideru oko 2 sata. Ovo pomaže da ćuftice ostanu čvrste i cele tokom prženja.

U odvojenom tiganju rastopiti 40 g pu-tera. Dodati 40 g običnog brašna i na-staviti s kuvanjem, neprestano meša-jući 2 minuta. Dodati 150 ml supe od povrća i 150 ml goveđe supe i nastaviti s mešanjem.

Zagrejati ulje u tiganju na srednjoj temperaturi. Kad se ulje zagreje, la-gano dodavati ćuftice i pržiti.

Dodati 150 ml pavlake, dve kašičice so-ja-sosa i senf. Staviti na laganu vatru da se sos zgusne. Gotov sos i ćuftice poslužiti uz kuvani krompir ili pire. Prema želji, moguće je dodati sos od voća.

17

FOTO

: WW

W.STA

RIB

EOG

RA

D.C

OM

Mali dnevni ritualiTurcizam bakalnica označava radnju mešovite robe, dućan na ćošku koji je u nevelikim rafovima imao sve što vam je potrebno, i koji je bio važan i za osećaj sigurnosti, i pri-padnosti određenom kraju, i mesto spontanih komšijskih susreta

T E KST: J E L E N A J OVA N OV I Ć

18

Bakalnice su u posleratnom perio-du dugo bile jedine prodavnice prehrambene robe u našem gradu. Supermarketi su kod nas počeli da se otvaraju od šezdesetih godina, ali su korisne male prodavnice op-stale do danas. Turcizam bakalnice označava radnje mešovite robe, dućane na ćošku koji su u nevelikim rafovima imali sve što vam je po-trebno, i koje su bile važne i za ose-ćaj sigurnosti, i pripadnosti određe-nom kraju, i mesto spontanih komšijskih susreta.Imao ih je svaki kraj grada, a ljuba-zne prodavce ljudi su doživljavali kao domaće – ljude s kojima mogu uvek da popričaju, da dođu po ne-što što im je sačuvano ispod pulta, ili da iskoriste neformalnu moguć-nost kupovine na crtu – da se pot-pišu i plate onda kad su u prilici. Svoje radnje na ćošku (corner shops) imaju i sve druge zemlje Evrope, a na svakom mestu na kome se nalaze oličavaju lokalni duh, običaje, navike, ukuse...

BEOGRADSKE BAKALNICEU posleratnim decenijama XX veka kupovina u Beogradu se obavljala na pijacama, u mesarama, piljarni-cama, i bakalnicama. Bakalnice su prodavale osnovne namirnice – hleb, mleko, brašno, ulje, sirće, še-ćer, so, pirinač... Prodavalo se i po-

vrće ili voće koje se pakovalo u fišek napravljen od novina i merilo na vagi koja se nalazila na pultu. A iza pulta u bakalnicama stajao je pro-davac koji je kupcima dodavao ono što traže. Na pultu su se nalazili i slatkiši, sta-klene tegle s raznim bombonama, skromnu ponudu u rafovima iza prodavca činili su još i ratluk, kutije keksa, nekoliko vrsta čokolada. Bila je tu i ponuda alkoholnih i bezalko-holnih pića, prodavala se i kućna hemija, kozmetika, praktične stvari za domaćinstvo kao što su celofan, krpe, kanap, petrolej, šibice. Pro-davci su uglavnom znali sve koji dolaze u radnju, tu su se razmenji-vali tračevi iz komšiluka, a deca su opušteno odlazila u bakalnice po hleb ili mleko. Lokalne radnje su bile mesto za ba-zičnu kupovinu bez kojih nijedan kraj grada ne bi mogao da funkcio-niše. Beograd je krajem pedesetih dobio svoju prvu samoposlugu na Cvetnom trgu, ubrzo su otvorene i samoposluge u drugim delovima grada. Fokus se s bakalnica preba-cio na popularniju, bržu kupovinu, a iz decenije u deceniju sve se za-huktavalo. U potrošačkom dobu u kom živimo svedoci smo velike kon-

Prodavnice na ćošku

Nostalgična sećanja iz nekadašnjeg Beograda

Prva samoposluga u BeograduKada je 1958. godine u Be-ogradu otvorena prva sa-moposluga na Cvetnom trgu, ljudi su uglavnom bili zbunjeni. Neki su pitali da li se i metalne korpe pro-daju, većina je zadivljeno šetala po objektu koji je imao 600 m2, zamrzivače za sveže meso i zamrznutu hranu, vitrine s voćem i povrćem, kase s pokret-nim trakama… Supermar-ket izgrađen po uzoru na američke supermarkete bio je potpuni novitet u prestonici, nov korak u novo doba. Proizvođači su počeli da pakuju proizvo-de tako da mogu da stanu u zamrzivače, impresivan novitet su bili i mlinovi za kafu, i elektronske vage za merenje voća i povrća. Nakon otvaranja super-marketa na Cvetnom trgu u Beogradu je za godinu dana otvoreno još osam supermarketa.

19

FOTO

: WW

W.P

INTER

EST.CO

MFO

TO: W

WW

.PIN

TEREST.C

OM

FOTO

: AR

HITEK

TUR

AB

EZBEO

GR

AD

A.W

OR

DP

RES

S.CO

M

kurencije, stalnog otvaranja novih objekata, bitke za potrošače, agre-sivnog marketinga, bezbojnih odla-zaka u kupovinu i kreiranja (potro-šačkih) potreba. U našem gradu danas je znatno manje lokalnih bakalnica. One koje još uvek rade dovijaju se da opsta-nu na tržištu. Zbog raznih namet-nutih dažbina cene su u njima veće nego u velikim lancima, a to ih u velikoj konkurenciji čini nepopular-nim.Ali, lokalne bakalnice čuvaju lokalni duh, a mnogima, posebno starijim sugrađanima, sporiji način kupovi-ne u malim radnjama mnogo je draži od odlaska u bilo koji super-market. U bakalnicama mogu da budu opušteni, da razmene koju reč s prodavcima, da sretnu nekog poznatog, da se našale, popričaju o vremenu, politici, zdravlju, dnev-nim prilikama…

DRUGAČIJA ŽIVOTNA FILOSOFIJARadnje na ćošku nude i drugačiju životnu filosofiju – one su tu za osnovne stvari, i poneki delikates, i podsećaju da nam je, kad je hrana u pitanju, u stvari vrlo malo potreb-no. (Za razliku od hipermarketa koji vas uveravaju da vam je potrebno sve, i da samo trošenje novca u ve-likoj meri ima smisla.)Po pravilu, i kod nas i u svetu, male radnje su izgnane iz centra grada. Mogu se naći u širem centru, i na periferiji, kao retki primeri skromni-jeg i jednostavnog nekadašnjeg ži-vota. One svedoče i o razlikama u načinu života mlađih i starijih gene-racija. Dok stariji preferiraju opu-šten odlazak u manje radnje, mla-đe generacije nemaju baš mnogo vremena ni za ćaskanje u radnja-ma, ni za učestale manje kupovine. Mlađi su, pokazuju istraživanja,

Kiosci s viršlamaNekadašnju gastro ponudu našeg grada (sećaju se oni koji su odrastali sedamdese-tih i osamdesetih godina) činili su crveni kiosci u kojima su se prodavale viršle. U ovim kioscima kuvale su se viršle i kobasice, koje su se prodavali u zemički, sa ili bez senfa. Kiosci su se nalazili svuda po gradu, jedan od najpoznatijih bio je na početku Tašmajdana, u blizini tramvajske okretnice. Otvoreni su 1967. godine, bili veoma popularni – viršle u zemički voleli su i odrasli i deca, i mnogi se sećaju ne-ponovljivog ukusa koje su imale samo viršle iz beogradskog kioska. Ovi kiosci su postojali do sredine osamdesetih godina.

mahom okrenuti velikim, unifor-misanim i bezidejnim trgovin-skim lancima.Ali i tu se stvari menjaju. Nova okrenutost prošlosti, ljubav pre-ma retro izborima i trend istraži-vanja (i usvajanja) nekadašnjih životnih stilova, doveli su do toga da se i neki predstavnici milenijalaca okrenu malim rad-njama u komšiluku. I da sve više otkrivaju prednosti kupovine u

Prodavnice na ćošku

20

FOTO

: WW

W.P

INTER

EST.CO

M

FOTO

: TWITTER

.CO

M

FOTO

: WW

W.P

INTER

EST.CO

M

FOTO

: WW

W.P

INTER

EST.CO

M

Dragstor u NušićevojPočetkom sedamdesetih godina u Beogradu je otvoren dragstor koji je radio tokom cele noći. Bio je deo lanca Robnih kuća „Beograd”, i nalazio se u podzemnom pro-lazu u Nušićevoj ulici. Dragstor je bio prva prodavnica u Beogradu koja je radila 24 sata. Imao je isto što i sve ostale prodavnice, ali je omogućavao da kupite bilo šta onda kad vam je to potrebno, što je za prestonicu bila velika novina. Zabeleženo je da je u svako doba dana mogao da se kupi svež hleb. Dragstor je bio zanimljiv kupcima iz centra grada, ali i onima koji su bili samo u prolazu. Vremenom su ispred njega počeli da se oku-pljaju oni koji se vraćaju iz noćnog života, i ekipe koje piju pivo ubijajući vreme.

njima – ove radnje su blizu, tik iza ćoška, snabdevene su, i u nji-ma nema redova. I prilično su praktične – u njima možete obavljati češće manje kupovine, ili svratiti samo kad vam nešto zatreba.

OPSTANAK MALIH RADNJISkromne radnje na ćošku opsta-le su u mnogim zemljama Evro-pe. Tako su u Velikoj Britaniji u poslednjih desetak godina ove radnje obratile pažnju na razno-vrsnost ponude, i omogućile kupcima da kupuju pakete razli-čitih poizvoda, i da ih naručuju. Radnje su razvile efikasnu do-stavu paketa raznovrsnih proi-zvoda na kućnu adresu, a to im je donekle pomoglo da opstanu uprkos konkurenciji – gigantskim marketima. Male radnje u Velikoj Britaniji prilagođavaju se kupci-ma i na druge načine – mnoge

vane male prehrambene radnje. One prodaju lokalne specijalite-te, zdravu, organsku hranu, mlečne i suhomesnate proizvo-de, voće i povrće, kao i tradicio-nalne, handmade proizvode (aj-var, džem…). Insistiraju na kvalitetu, prirodnim sastojcima, i na poreklu onoga što nude. I osluškuju i poštuju svoje kupce.

EMOTIVNI ZNAČAJU jednom tekstu nedavno objav-ljenom u britanskom magazinu Guardian vlasnici malih radnji u Velikoj Britaniji govorili su o svom poslovanju u vreme ovogodišnje pandemije korona-virusa. Tako je vlasnik radnje u Ilfordu naveo da je imao dobar osećaj da služi lokalnoj zajednici, da je prvi put u svojoj radnji prodavao kvasac (i Englezi su imali intenzivniju po-trebu da mese hleb i pecivo u izolaciji), te da je shodno potre-bama, počeo da nabavlja veće količine sredstava za ćišćenje i zaštitne maske. On je još naveo da njegovu mirnu i tihu radnju uglavnom posećuju ljudi starije generacije, te da je primetio da su se u toku pandemije, tokom redovnih kupovina, u njoj ljudi osećali sigurno, kao i da su tro-šili više novca nego inače.A u radnji u Glazgovu, u vreme korona-krize, ljudi su više kupo-

vali magazine i ukrštenice, i tikete za onlajn igre na sreću. Vlasnik tog korner-šopa je po-delio svoja zapažanja da su kupci ovog proleća uglavnom bili raspoloženi za šalu, i da ih je dolazak u radnju hrabrio i bodrio. Dodao je i da njegova radnja ima i poseban osećaj odgovornosti, kao i da je njen poseban značaj u emocional-nom investiranju. Naveo je da svoju radnju u Glazgovu drži već 20 godina, i da je radeći u njoj gledao i kako deca ra-stu u lokalnoj sredini, i kako ljudi prolaze kroz razne život-ne faze. A ta emotivna dimenzija ma-lih radnji – mesta na kome se osećate kao kod kuće, i do-brodošlo, i na kojima se kupo-vina doživljava opuštenije, čini se da je presudan faktor koji će ove radnje sačuvati od zaborava. Uz malu pomoć ekonomije, odnosno države koja ima sluha za ljudske po-trebe.

od njih uvrstile su u svoju ponudu sveže sendviče, gotovu hranu, kafu „za poneti”.Kod nas, male radnje se trude da imaju konkurentne cene i da, baš kao i hipermarketi, imaju svoje re-dovne akcije, odnosno da nude robu na popustu. Poslednjih godina kod nas su sve popularnije i specijalizo-

21

FOTO

: WW

W.P

INTER

EST.CO

M

FOTO

: WW

W.P

INTER

EST.CO

M

FOTO

: WW

W.W

IKIP

EDIA

.CO

M

T E KST: I VA N A M U N I Š I Ć J OVA N OV I Ć

KUGLOFKuglof svojataju i Nemci i Francuzi i Italijani i Austrijanci, ali ko proba karlovački, složiće se da je on s pra-vom brend baš tog mesta! Nekada je krasio trpeze isključivo dvorova širom Evrope, ali početkom 20. veka ovaj aristokratski kolač pravile su i naše prabake i bake. A onda je jedan od najstarijih modeliranih ko-lača neopravdano zapostavljen. To se ipak menja zahvaljujući angažo-vanju sekcije Karlovački kuglof. „Kuglof je počeo da se povezuje s Karlovcima pre petnaestak godi-na kad se okupila grupa žena koje

Kuglof i BermetHedonizam Sremskih Karlovaca

Idealna kombincija

su odlučile da mu vrate staru sla-vu. Iako su dugi niz godina sara-đivale, svaka je posebno deklari-sala svoj proizvod, budući da je svaka imala svoje recepte i tajne. I dan-danas većina njih izlaže na raznim manifestacijama. Pravi starinski kuglof u sebi sadrži kva-sac, ali smo mi uspeli da ga kroz godine modernizujemo i učinimo da njegova tekstura bude sočna. Ukoliko pustite maštu na volju možete da ga kombinujete na ra-zličite načine i po svom ukusu. Ja lično pravim šest vrsta. Posebno bih izdvojila božićni kuglof i nje-

gov sastav s različitim suvim voć-kicama i belom čokoladom, kao i slani kuglof sa čvarcima”, kaže Aleksandra Kovačević.Kuglof je specifičan kolač ne samo zbog svog oblika već i zbog toga što se služi u svako doba dana i kombinuje uz razna pića. Po nekom nepisanom pravilu, čokoladni se služi uz crno vino ili kafu, a žuti uz belo vino ili čaj. Mleko ide uz svaki. Nije neuobičajeno ni da se malo al-kohola stavi u sam kolač što će mu dati posebnu aromu. Veoma su traženi vinski kuglofi, posebno onaj s karlovačkim bermetom!

Osim što su poznati po Patrijaršijskom dvoru, najstarijoj srpskoj gimnaziji, Kapeli gde je potpi-san važan Karlovač-ki mir, Sremski Karlovci čuveni su i po vinima, a sve više i po kuglofu koji upotpunjuju posetu ovom zani-mljivom i istorijski važnom mestu. U njemu i vino i ku-glof imaju svoje fe-stivale, a kako sjaj-no idu jedno uz drugo, nisu slučajno zajedno u ovoj ga-stronomskoj ra-zglednici iz Srem-skih Karlovaca

22

23

BERMETSremski Karlovci imaju viševekov-nu tradiciju proizvodnje vina. Ar-heološka otkrića svedoče da se na prostoru Fruške gore vinogra-darilo još u staroj eri. Tu se proi-zvode razne sorte, ali autentično vino ovog kraja je bermet, slatka-sto desertno vino koje se pravi od crvenog ili belog grožđa. Dodatak lekovitih trava i aromatizovanog bilja čini ga specifičnim. Karlo-vački bermet izvozio se u Njujork još početkom prošlog veka, o čemu svedoči i to što ga je bilo i na Titaniku! Davno je Zaharije Or-felin rekao da se receptura za bermet razlikovala od kuće do kuće, budući da je svaka porodi-ca imala svoj tajni recept koji bi ovom napitku bogova udahnuo dodatnu autentičnost. Na svoj način proizvodi ga i vinarija Kiš, vinarija tradicije koja datira od 1830. godine. Vinarija Kiš danas je praktično sinonim za karlovački bermet i kao inicijator i finansijer elaborata nosilac je zaštite ber-meta kao srpskog brenda.„Naš crveni bermet pravimo od četiri sorte grožđa (merlo, fran-kovka, portugizer, kaberne sovi-njon), a beli od dve ili tri u zavi-snosti od godine (rajnski rizling,

grašac beli i šardone). Proces proizvodnje je komplikovan i du-gotrajan. Koristimo 24 travke, naravno, po tajnoj recepturi – tačno se zna koja će biljka koliko biti u maceraciji da bi rezultat bio harmoničan ukus u kome ni-jedna ne dominira. Iako veliku pažnju poklanjamo i suvim vini-ma, bermet nekako svi povezuju s našom vinarijom, a našu vina-riju s bermetom, i to nam i jeste najprodavaniji artikal. Da to sve radimo kako treba, svedoči to što je naš bermet najnagrađiva-nije srpsko vino. Spremamo i

ReceptVINSKI KUGLOF – BERMET KUGLOF300 grama šećera ulupati sa 250 grama margarina, dodati četiri jaje-ta, jedno po jedno. Zatim dodati 100 grama sitno seckanih suvih smo-kava ili suvog grožđa, 100 grama čokolade seckane na kockice i 2 dl crnog bermeta ili crnog kuvanog vina, 300 grama brašna, jedan pra-šak za pecivo, jednu kašiku skroba i kašičicu cimeta. Sve dobro izme-šati, izručiti u masnoćom podmazanu i prezlom posutu modlu. Peći u zagrejanoj pećnici na 180 C sat vremena. Gotov kuglof posuti šeće-rom u prahu.

specijalnu seriju koja će, veru-jemo, postaviti nove standarde i pokazati koliko bermet može da dosegne”, kaže Siniša Po-pov iz vinarije Kiš.Kišov beli bermet miriše na obilje začinskih nota, pre svega ka-ranfilića, cimeta, gorke pomo-randže i pelina. Arome začina, voća i bilja zadržavaju se u usti-ma. Ovo puno vino dobar je di-gestiv ili pratilac kolača s kajsi-jama, krem brulea, štrudle s orahom ili vanilica.Kišov crveni bermet ima ra-skošan miris suvih višanja, ci-meta, karanfilića, spekulasa, vanile i crne čokolade, koji je u ustima podržan umerenom slašću i bogatom strukturom. Idealan par mu je Švarcvald torta, višnje u čokoladi, čoko-ladni sufle, štrudla s makom ili orasnice. Uvreženo je mišljenje da ber-met više vole žene, ali brojni vi-nokusci i degustatori kažu da su vina zavoleli upravo preko bermeta koji je zbog svoje sla-sti i dobio epitet vina za počet-nike. A ukoliko se konzumira u lepom ambijentu Sremskih Karlovaca, njegova slast je si-gurno još veća!

Salaši

24

Vojvođanski salaši pravo su mesto za ljubitelje dobrog „natenane” zalogaja. Oni svojom domaćinski toplom atmosferom čine da se osećaš kao da si svratio kod svojih na selo, a autentičnim ambijentom vraćaju u vremena kad se nije živelo „instant”. Uz dekor poput đerma, pitomih pasa i lenjih mačaka, poželjan je svakako i debeli ’lad u kome se udobno sleže hrana i razigravaju razne teme...

T E KST: I VA N A M U N I Š I Ć J OVA N OV I Ć

Jedno takvo etno-gazdinstvo na-domak Sombora može se pohvaliti hladom koji prave raskošni dudovi zasađeni pre 100 godina. Otuda i naziv mesta Sedam dudova. Jedan od njih „pozirao je” u spotu Zdrav-ka Čolića Šljive su rodile.„Čola je zapravo ovde snimio dva spota. Raspitivali su se i drugi... Njih smo odbili, ali najveću zvezdu ovih prostora i mog detinjstva, jedno-stavno nisam mogla. Nije to mnogo proslavilo salaš, ali kao uspomenu na to lepo druženje nazvali smo je-dan desert Šljive su rodile. Ponosni smo na naše dudove. Od njih pra-vimo i rakiju, ali, nažalost, jedan je stradao u udaru groma”, priča vla-snica gazdinstva Vojislava Vukša.

a trudimo se da meni osvežavamo da bude raznovrsniji, osluškujemo i anketiramo goste, ali obično dobi-jemo odgovor da ništa ne menja-mo”, priča Vojislava.U okviru salaša je bašta gde se gaje paradajz, paprika, žute i zele-ne tikvce, krompir, peršun. Nekad su imali i svoj „lebac”, a u planu je da ga ponovo prave kad prošire kuhinju. Kažu, kako budu rasli, biće sve bolji. Salašu Sedam dudova se, kažu, gosti uvek vraćaju. To je najbolji po-ziv i onima koji nisu bili da dođu, možda nakon sadržajne šetnje ze-lenim Somborom ili pre odlaska u tamošnje čuveno pozorište.

Pod dudovima svega na volju

Vlasnica Vojka je, kažu, u vojvo-đanski ambijent unela i malo duha Londona u kome je kratko živela. Ipak, salaš je autentično vojvođanski, ograđen starim ta-rabama, s velikim ambarom, čardakom, štalom i naravno ku-ćom u kojoj je restoran.„Salaš smo kupili pre deset go-dina za relativno male pare, premda je kuća i tada bila zdra-va. Kad sam ugledala imanje na tri jutra, zaboravila sam u se-kundi da sam bila veliki protivnik kupovine takvog objekta. Tri go-dine je ovo i ugostiteljski prostor. Polako rastemo, ulažemo kon-stantno. Imamo već prenoćište, a u planu je da od ambara na-pravimo još dve sobe, a od štale salu za urbana venčanja u seo-skom stilu.”Tu se okuplja somborski krem, a dolazili su i austrijski i nemački grofovi. Česti su gosti i lovci, kao i porodice s decom koja ovde od rekvizita za igranje imaju samo (i ne samo) u današnje vreme za-nemarenu – livadu! „Nemamo neku posebnu rekla-mu. Priča o nama ide od usta do usta tako što se hvali naša hra-na. Najpre je to bila klasična voj-vođanska kuhinja s dosta teste-nina i više vrsta paprikaša. Ipak, pokazalo se da gosti više vole na primer rebarca, ćuretinu i sarmi-ce u vinovoj lozi, a kad nema burgera koje smo eksperimen-talno uveli, nastaje drama. U principu, trudimo se da bude nešto i „na kašiku” poput supe, potaža, pasulja i kiselog kupusa. Dnevno nudimo šest-sedam jela,

25

Kultni koktel-bar u madridskoj ulici Gran Via otvorio je barmen Periko Či-kote 1931. godine.Od tada u baru ništa nije menjano, prostor je onakav kakvim ga je zami-slio vlasnik i naručio od arhitekte Lu-isa Gutijeresa Sotoa

T E KST: A N A V U Č KOV I Ć D E N Č I Ć

Koliko je Madrid elegantan, ćudljiv i suptilan možda je najbolje uspeo da uhvati film Devica avgusta iza-šao prošle godine. U njemu glavna junakinja hoda ulicama grada u kome je leti pakleno i, otkrivajući njegove trotoare i uglove, otkriva novu sebe. U jednom kadru vidi se kako prolazi najvažnijom madrid-skom ulicom – Gran Viom, koja je uprkos uvreženom mišljenju da je sve ono što je u centru grada naj-češće staro, prokopana tek 1910. godine. Ona je važna i zbog mnoš-tva ikoničkih građevina u različitim stilovima od art-dekoa i secesije do tipično španskog mudehara, ali i

Museo Chicote Madrid2726

zbog najstarijeg koktel-bara u Špa-niji. Da, na spisak mesta koje pored umetničkog kvarta Lavapies, parka Retiro i raspojasane Čueke treba obavezno posetiti jeste i bar koji je 1931. godine otvorio barmen Periko Čikote. Ovaj mladić iz siromašne porodice sanjao je velike snove dok je radio kao konobar u prestižnim hotelima. Tada su ga zainteresova-la pića, njihovo mešanje i magija, i poželeo je da jednom otvori svoj bar u kome će moći sa strašću i znanjem da spravlja koktele za probrane goste. Vremenom je Bar Čikote postao žila kucavica vibran-tnog života Madrida, a četrdesetih ime bara menja se u Muzej Čikote (Museo Chicote), koje nosi i danas. Zašto baš muzej? Možda zbog toga što je Periko na svoja pića, na boce i čaše gledao kao na umetničke ek-sponate. Naime, u jednoj prostoriji čuvao je više od dvadeset hiljada boca najrazličitijih pića, koje je pri-kupio širom sveta. Ova kolekcija zainteresovala je i Aristotela Onazi-sa koji je u jednom trenutku za nju Čikoteu ponudio trideset miliona pezeta. Onazis nije bio jedini slavni gost ovog bar-muzeja. Lokal u ulici Gran Via 13 posećivali su Grejs Keli, kao i njen budući muž princ od Mo-naka, Ava Gardner i Frenk Sinatra, Odri Hepbern, Rita Hejvort, Hičkok, Ernest Hemingvej, fudbaleri Alfredo di Stefano i Ferenc Puškaš, filosof Hose Ortega i Gaset, Salvador Dali, ali i naučnik Aleksandar Fle-ming, koji je otkrio penicilin. On je jedina osoba kojoj je Čikote ikada poklonio bocu iz svoje kolekcije, što je odbio jednoj od najlepših žena epohe Sofiji Loren. Flemingu u čast

osmišljen je koktel Penicilin, koji se sastoji od viskija, limunovog soka, meda i likera od đumbira.Ući u Museo Chicote isto je kao ući u vremensku kapsulu. Od 1931. ni-šta nije menjano, prostor je onakav kakvim ga je zamislio vlasnik i naru-čio od arhitekte Luisa Gutijeresa Sotoa. Ljubitelji art-dekoa će se oduševiti foteljama i stolicama, kao i teškim crvenim zavesama i zasto-rima. Posebna priča su metalna kružna vrata, koja danas nisu ništa specijalno, ali su 1931. oduševljava-la prolaznike. Zaista je poseban osećaj na trenutak se kao namerno zaglaviti u njima, ali ni izbliza toliko dobar kao probati Rusku mulu, slavni koktel služen u limenoj šolji. Koktela je nebrojeno, biće vam po-trebno dosta vremena da izaberete šta želite, a možda je najbolji izbor koktel koji je uvek u ovom mestu pila Rita Hejvort – martini sa svežim ružinim laticama, ili ono što je sa zadovoljstvom ispijao Hemingvej – Papa doble, specijalni daikiri u kome su šećer i maraskino liker. Pri-ča se da je umeo da ih popije i po petnaest, i da onda piše. Kad su ga pitali kako uspeva da se ne napije, rekao bi da je to jer pije obavezno u stojaćem položaju. Čikote je umro 1977. godine, ali je i nakon toga ovo glamurozno mesto nastavilo da privlači Madriđane, putnike namernike, ali i poznate,

Pre

dsta

vlja

mo

među kojima su i Almodovar, Aleks de la Iglesija, Kaetano Veloso, Eduardo Norijega i Ešton Kučer. Svi su slavni gosti ovekovečeni fo-tografijama, koje možete videti u galeriji koja je deo bara, u kome provejava duh starih vremena, ali i neki poseban kosmopolitizam i elegancija. I toplina, ona koju u grlu i stomaku osetite posle ispija-nja koktela, posle koje će vas sa-čekati ona prava žega, kad kroz starinska kružna vrata izađete na široke madridske ulice.

27

28

T E KST: M I L JA LU K I Ć

Jelo od spanaća koje se kod nas najčešće sprema jeste pire od spanaća. Mnogi i ne znaju da mogu i nešto drugo da naprave. A toliko je mnogo recepata! Naravno, ukoliko volite spanać, verovatno ste isprobali sve što vam se učinilo interesantno. Mnogi recepti nisu tako poznati kod nas, a ako i jesu, na primer torta ili rolat od spanaća, spre-maju se na sasvim drugi način. Isprobajte sve što nađete, spa-nać je u ovo doba godine tako lep i ukusan, da je prava šteta

Biološki parametri

U 100 g spanaća je:• 61 kJ• 2,2% belančevina• 3,9% ugljenih hidrata i • 0,3% masti.

Od sveg lisnatog povrća, u njemu je najviše hlorofi-la. Sadrži dosta vitamina C i karotina, gotovo sve vitamine grupe B i nijacin. Od minerala ima: kalijum, kalcijum, magnezijum, na-trijum, fosfor i gvožđe, kao i niz mikroelemenata kao što su: mangan, bakar, cink, kobalt, fluor i jod.

Trend

Zbog oksalne, urinske i purinske kiseline trebale bi da ga izbegavaju osobe koje boluju od gihta, artri-tisa, reume i žučnih ili bu-brežnih kamenaca. Kri-stalčići oksalne kiseline mogu da zatvore bubrež-ne kanale. Najviše ih je u peteljkama i rebrima spa-naća, pa ih treba odstra-niti. Međutim, delovanje ok-salne kiseline može da se ublaži mlekom ili pa-vlakom jer se stvara ne-topljiv kalcijumov oksalat koji se izlučuje iz organiz-ma.

Mladi i stari spanać

Razliku između mladog i starog spanaća uočićete po izgledu listova. Mladi ima najčešće po jedan list svetlozelene boje i glatke je površine, a star ima mnoštvo tamnozele-nih reljefnih listova na jednoj stabljici i mnogo je većih dimenzija. Kuvan i oceđen spanać trebalo bi da stavite u staklene ili porcelanske posude umesto metalnih kako bi se sprečila oksidacija.

ako ga ne jedete dovoljno i u ra-znim varijantama.Ukoliko imate malu decu, verovat-no ste u fazi kad im govorite kako je onaj ko ručka spanać jak i zdrav, jer u spanaću ima gvožđa, a gvož-đe daje snagu, od njega se prave i mačevi... Kao šlag na tortu dođe priča o Popaju, mornaru koji dobija neverovatne sposobnosti kad poje-de konzervu spanaća – puca od snage i može svakoga da savlada, čuva Olivu i Kiću... Njemu je nasu-prot Badža, sav okrugao i naizgled jak, ali on jede samo pljeskavice i

ne može ni da potrči kako treba. Od svih majki koje poznajem, a tu ubrajam i sebe, nijedna nije propu-stila da makar ne pomene Popaja u vezi sa spanaćem, zdravljem i snagom. Dok su mi deca bila mala, kad god bi gledali crtani film s Po-pajem, onako usput bih pomenula: „Ju, ju, šta se desi od spanaća! Vidi ti to!” Da budem iskrena, ni-sam imala problema, moja deca su oduvek volela „da budu kao Po-paj”, ali da sam se plašila, prizna-jem – jesam. I ja sam kao dete vo-lela spanać, ali moja sestra nije.

Sad ga obožava i ne može da se načudi kako su nekad morali da je mole da pojede „jednu kašiku za mamu, jednu za tatu, jednu za Miju (to sam ja)”. Gospodin muž, inače veliki ljubi-telj mesa i svega od mesa, i kome nikako nije jasno kako meso nije svima omiljena hrana, kad god vidi salatu od presnog spanaća, s malo neverice i mnogo neodo-bravanja, kaže: „Sad će moja žena sve to da popase!” Naravno da ću popasti, sa zadovoljstvom. Jok, ti ćeš!

Snažni kao Popaj

Verovali ili ne, spanać se u 17. veku, kad je Evropa lu-dovala za njim (lekari su ga proglasili lekom za sve!), spremao sa šećerom! Dva veka ranije Arapi su ga iz postojbine Irana doneli prvo u Španiju, gde se na pijacama prodavao svež ili skuvan u obliku loptica, pod nazivom espinoče

29

„U spanacu nema masnoca, ali ima mnogo antioksidanata, vitamina, minerala i, bitno za mnoge majke, folne kiseline (vitamina B9). (...) Kuvanjem dužim od četiri minuta potpuno cete uništiti folnu kiselinu. (...) U spanacu se nalaze pigmenti koji pomažu zaštiti oka, a telo ne može da ih proizvede.”

„Istina o hrani”, Dž. Fulerton Smit

30

VEROwww.supervero.rs

BIOFAR

CA’PUCCINO CAFFEAviv Park Zvezdara, Živka Davidovića 86011 6308742

DIJAMANTwww.dijamant.rs

DUKATwww.dukat.rs

SOMATwww.somat.rs

str. 01

str. 02

str. 11

str. 15

str. 31

str. 32

inde

x

31

Upoznajte Dukat Smoothie

Dukat Smoothie – prirodan spoj voca i jogurta!Upoznajte Dukat Smoothie – kombinaciju jogurta i voćne pulpe koji će u vašu svakodnevicu uneti trenutke potpunog uživanja. Idealan za letnje osveženje, Dukat Smoothie osvojiće vas osvežavajućim i bogatim ukusima najlepših voćnih kombinacija – borovnica i banana, jagoda i ananas ili jabuka, pomorandža i banana.Originalna paleta ukusa i neodoljiva kremasta tekstura ovog napitka biće vaš trik za okrepljenje tokom vrelih letnjih meseci bilo da želite vedar početak dana, kratak predah od brojnih obaveza ili večernje opuštanje u krugu porodice.

Dukat Smoothie možete konzumirati kao brzu užinu ili ga možete kombinovati sa omiljenim žitaricama za puniji obrok. Oni koji vole da eksperimentišu mogu ga obogatiti omiljenim koštunjavim voćem i na jednostavan način pripremiti laganu poslasticu.

U bocama od 330 grama za osveženje na svakom koraku, i 1 kilogram za sve članove porodice, Ducatos Smoothie donosi nov način uživanja u letu!

32