Мачвански округzaprokul.org.rs/wp-content/uploads/2015/01/macvanski.pdf ·...

1

Мачвански округ

Мачвански округ се налази у западном делу Србије, а седиште округа је град Шабац. Поред Шапца, Мачвански округ чине и општине Богатић, Лозница, Владимирци, Коцељева, Мали Зворник, Крупањ и Љубовија. Површина округа је 3.268м

2, а број становника је 339.644.

Град Шабац је административни и привредни центар, као и центар различитих социјалних делатности Мачванског округа. Данашњи Шабац се простире на површини од укупно 795 км

2, а његова територија, поред градског језгра, обухвата још 51

насељено место. Налази на десној обали реке Саве, 103 километра узводно од Београда. Граничи се са општинама: Богатић, Лозница, Владимирци и Коцељева. Ка Шапцу гравитирају три микрорегије које чине његово пољопривредно залеђе: ка западу се простире Мачва, ка југу Поцерина, ка истоку Посавина. Према последњем попису из 2002. године, Шабац има 122.893 становника. Шабац је добио статус града 2008. године.

Општина Богатић представља јединствену целину са мачванском равницом. Простире се између Дрине и Саве, у северозападном делу равнице. На површини од 384 км

2 налази се 14

насеља варошица Богатић, сеоске варошице Бадовинци, Глушци, Дубље, Клење, Црна Бара; насеља примарног сеоског типа Баново Поље, Белотић, Глоговац, Мачвански Метковић, Очаге, Салаш Црнобарски, Совљак и Узвеће.На територији Општине Богатић, према попису из 2002. године живи 32.990 становника. Највећи део становништва бави се пољопривредом.

Општину Владимирци чини 29 насељених места чији је географски, привредни, културни и административни центар варошица Владимирци. На подручју Општине према попису из 2002.године живи 20.373 становника од чега је преко 16 хиљада пољопривредног становништва. Погодан географски положај условио је насељеност људи на овој територији од најстаријих времена,о чему сведочи мноштво археолошких остатака. У неолитском периоду позната су насеља у Бељину,Дебрцу и Јаловику,док су остаци из металног доба познати у

Прову,Дебрцу,Риђакама,Бељину и другим насељима. Од 1.века нове ере подручје данашње Општине било је у саставу Римске империје чије је средиште било у Сирмијуму, данашњој Сремској Митровици.Падом и

2

поделом Римског царства 475.године нове ере овај крај припао је Источном римском царству-Византији. Општина Коцељева се налази у Тамнавској равници у северозападном делу Централне Србије.

Окружена је Колубарским басеном на истоку, Мачвом и Поцерином на западу, Сремом на северу, планинским побрђем Влашића и ваљевске Подгорине на југу. Заузима површину од 257 км² . Општина

Коцељева се састоји од 17 насеља. По подацима из 2002. године у општини живи 15.636 становника.

Први археолошки налази општине Крупањ датирају још из периода неолита, а на улазу у општину постоје остаци римског римског насеља са фрагментима римске керамике - остатак објекта познатији као Вила Рустика. Назив Крупањ први пут се појављује у дубровачким списима 1417. године. Развојем рударства у Средњем веку Крупањ је постао значајно рударско место кроз кога су пролазили дубровачки каравански путеви. Савремени Крупањ карактерише еколошки незагађена и атрактивна природа. Насеље је смештено у долинско проширење кроз које протичу четири брзе речице на којима је подигнуто 15 мостова, са планинским залеђем Јагодње, Борање и Соколских

планина. На територији општине Крупањ постоје две основне школе и једна средња школа.Према попису из 2002.године било је 20.192 становника.

Град Лозница је природни, привредни, саобраћајни и културни центар Подриња. Налази се у западној Србији и простире на површини од 612 квадратних километара на граници са Босном и Херцеговином. Град обухвата педесет четири насељена места, од којих су Лозница и Бања Ковиљача класификована као градска. Према попису из 2002. године, на територији града живи 86.413 становника, од чега 26.203 у граду и 60.210 у насељеним местима. Добар географски положај Лознице омогућио је и добру саобраћајну комуникацију. Кроз Лозницу пролази главна саобраћајница Београд-Шабац-Лозница-Зворник-Тузла-Сарајево, односно Бијељина-Лозница-Мали Зворник-Љубовија-Бајина Башта-Ужице и даље до Црногорског приморја. Пут Лозница-Осечина-Ваљево-Лајковац излази на Ибарску магистралу. Кроз Лозницу пролази и железничка пруга Шабац-Зворник. Од 2008. године, Лозница има статус града. Лозница је старо насеље. Сматра се да је основана на месту са остацима римског насеља АД Дринум. Кроз историју, насеље се помиње више пута: у повељи краља Милутина из 13. века, 1528. и 1548. године, као село у нахији Тичар и, касније, као Тисница. Као градско насеље, Лозница се формирала 1834, годину дана после припајања Кнежевине Србије. Сведоци прошлих времена су археолошка налазишта из старијег неолита (Старчевачке културе период 4500-3000. године пре нове ере) и римског периода: манастири Троноша и Чокешина, Црква Покрова Богородице у Лозници, споменици на Гучеву и Текеришу и етно село Тршић. Град према попису из 2002. годне, броји 86.413.

Општина Љубовија има површину од 356 км2, а локални становници овај

крај зову Азбуковица, а себе Азбуковчанима. Према попису из 2002.године општина Љубовија има 17.052 становника. Највеће место је Љубовија које је њено средиште, са око 5.000 становника, а постоји још 26 углавном мањих села од којих су највећа Црнча и Врхпоље. Љубовија је добила име по бегу Љубовићу, који је у време друштвеног и економског успона , саградио кулу изнад поља Драбића. Област на којем се Љубовија простире била је насељена у праисторијско и античко доба, што сведоче бројни археолошки налази.

Општина Мали Зворник заузима централни део северо-западне границе Републике Србије, у средњем Подрињу. Дрином створена и омеђена, пре пола века, општина Мали Зворник је једна од најмлађих у Србији. Простире се на 184 км, и сачињавају је 12 насељених места, са укупно 14.076 становника. Да би контролисали пут који је водио дуж обе обале Дрине ка северној престоници царства, Сирмијуму, Римљани су изградили и посебно утврђене постаје, каструме, попут оне која се уздиже изнад данашњег Великог Зворника.Територија општине Мали Зворник има изузетан туристичко-географски положај, пружа се дужином главног комуникацијског правца западне Србије, Београд – Бајина Башта, који је преко планине Таре повезан са Јадранском магистралом. Такође, захваљујући

новом мосту на Дрини у Малом Зворнику, општина је повезана са Републиком Српском.

3

Највише становника као и највећу густину насељености у Мачванском округу има град Шабац, па самим тим издваја и највише средстава за културу издваја по глави становника. Следећи по издвајању је град Лозница.

Табела 1: Основни подаци о површини и броју становника у градовима и општинама

Општина/Град Површина територије

општине у км2

Број становника у општини према

попису из 2002.године

Густина насељености по

км2

Просечно годишње издвајање за културу по глави становника

(за период од 2007. до 2009. године)

Шабац 795 122.893 155 60.09 евра 4.893,4 дин

Богатић 384 32.990 86 11.04 евра 899,3 дин

Владимирци 338 20.373 60 Н.п. Н.п.

Коцељева 257 15.636 61 4.75 евра 387,1 дин

Крупањ 342 20.192 59 4.74 евра 386,2 дин

Лозница 612 86.413 141 16.15 евра 1.315,9дин

Љубовија 354 17.052 48 3.49 евра 284,9 дин

Мали Зворник 184 14.076 77 6,10 евра 493,3 дин

Приказ 1: Рангирање градова/општина према просечном годишњем издвајању за културу по глави становника у периоду од 2007. до 2009. године (приказано у еврима)

За потребе културе у односу на укупан буџет општине, највише издваја општина Богатић, док се за културу у укупном буџету општине најмање издваја у Коцељеви и Малом Зворнику. Општина Владимирци није доставила податке који се односе на издвајање за културу.

Приказ 2: Рангирање градова/општина према просечном годишњем уделу културе у укупном буџету града/општине у периоду од 2007. до 2009. године

60,09

11,04 4,75 4,74

16,15

3,49 6,1

0 10 20 30 40 50 60 70

Шабац Богатић Коцељева Крупањ Лозница Љубовија Мали Зворник

Просечно годишње издвајање за културу по глави становника 2007-2009

6,6%

9,7%

3,7% 4,3% 4,4% 4,3% 3,7%

0

0

0

0

0

0

0

Шабац Богатић Коцељева Крупањ Лозница Љубовија Мали Зворник

Просечан годишњи удео културе у укупном буџету града/општине 2007-2009

4

Табела 2: Подаци о финансирању сектора културе

Година

Укупан градски буџет у еврима

Укупан општински буџет у динарима

Буџет за културу у еврима

Буџет за културу у динарима

% од укупног општинског

буџета

ША

БА

Ц 2007. 22.789.689,33 1.822.268.117,00 1.482.775,18 118.563.000,00 6,5

2008. 27.307.225,49 2.223.676.525,00 1.768.928,10 144.047.000,00 6,5

2009. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п.

БО

ГА

ТИ

Ћ 2007 3.451.717,23 276.000.000,00 337.667,99 27.000.000,00 10

2008 3.831.427,03 312.000.000,00 368.406,45 30.000.000,00 9

2009 3.513.228,37 330.000.000,00 340.676,69 32.000.000,00 10

ВЛ

АД

ИМ

ИР

ЦИ

2007. 2.876.431,02 230.000.000,00 Н.п. Н.п. Н.п.

2008. 2.885.850,49 235.000.000,00 Н.п. Н.п. Н.п.

2009. 2.501.844,44 235.000.000,00 Н.п. Н.п. Н.п.

КО

ЦЕ

ЉЕ

ВА

2007. 2.038.309,90 162.983.667,00 63.491,44 5.076.788,00 3,1

2008. 1.991.024,54 162.132.712,00 78.469,41 6.389.905,00 3,9

2009. 2.070.495,41 162.922.712,00 71.237,82 6.691.418,00 4,1

КР

УП

АЊ

2007. 2.050.404,34 163.950.741,00 88.844,38 7.104.014,00 4,3

2008. 2.342.319,30 190.739.277,00 93.625,86 7.624.122,00 3,9

2009. 2.070.495,41 194.483.083,00 92.256,53 8.665.720,00 4,5

ЛО

ЗН

ИЦ

А

2007. 11.022.396,1 881.353.000,00 495.146,3 39.592.000,00 4,5

2008. 12.223.001,3 995.341.000,00 568.979,2 46.333.000,00 4,7

2009. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п.

ЉУ

БО

ВИ

ЈА

2007. 2.193.215,59 175.369.957,90 81.856,44 6.545.257,00 3,74

2008. 2.302.442,92 187.492.071,13 86.907,71 7.077.051,36 3,77

2009. 1.872.106,12 175.848.238,70 101.819,75 9.564.000,00 5,44

МА

ЛИ

З

ВО

РН

ИК

2007. 2.291.833,54 183.255.468,00 77.499,56 6.196.880,00 3,39

2008. 2.090.765,16 209.076.516,00 87.170,52 7.098.452,00 3,40

2009. 1.828.264,24 182.826.424,00 80.233,62 7.536.400,00 4,18

У периоду од 2007. до 2009. године буџет за културу у односу на буџете општина Мачванског

округа благи раст се бележи у општинама Коцељева, Љубовија и Мали Зворник. У осталим градовима и општинама буџет за културу има приближну константну вредност. Приказ 3: Тенденција кретања удела буџета за културу у периоду од 2007. до 2009. године

0%

5%

10%

2007 2008

Шабац

8%

9%

10%

11%

2007 2008 2009

Богатић

0%

2%

4%

6%

2007 2008 2009

Коцељева

4%

4%

5%

5%

2007 2008 2009

Крупањ

5

Расподела средстава за културу показује да се у свим општинама Мачванског округа више од половине користи за плате запослених у култури, док најмањи део одлази за програме. Завод не располаже подацима за 2009.годину за градове Шабац и Лозница. Приказ 4: Структура буџета у периоду од 2007. до 2009. године у општинама

Организација и функционисање културе у оквиру локалних самоуправа

Градска управа Шапца организована је као јединствен орган, а чине је шест Одељења у оквиру којих су организовани Одсеци. На нивоу града Шапца, култура је у надлежности Одељења за друштвене делатности и привреду, односно Одсека за образовање, културу, спорт и предузетништво. У оквиру тог одељења запослен је Сарадник за послове културе и физичке културе чија су задужења да припрема предлог стратешког развоја културе Града; прати остваривање програмских активности у установама културе и удружењима грађана; израђује предлог буџета за културу на годишњем нивоу и критеријуме за расподелу буџетских средстава; води евиденције о коришћењу буџетских средстава и о платама запослених у култури.У оквиру Градског већа постоји члан надлежан за културу и спорт који координира рад установа културе и удружења грађана која се баве културном делатношћу. Учествује у креирању буџета за културу.

Општинску власт Богатића чине Председник општине, Општинско веће и скупштина општине. У оквиру већа не постоји члан директно надлежан за културу,а том облашћу бави се помоћник председника општине који је задужен за културу, спорт и образовање.Општинска администрација у области културе покреће иницијативе, предлаже пројекте и даје мишљења у вези са питањима која су од значаја за општину у области културе, спорта и образовања.Општина не расписује конкурс за финансирање пројеката из културе, а не постоји ни савет који одлучује о избору пројеката. Постоји Стратегија развоја општине, као и стратегије које се односе на социјални и економски развој,као и на младе.

Општина Владимирци је организована кроз Скупштину општину, Председника општине, Општинско веће и Општинску управу. У оквиру Општинског већа не постоји члан задужен за културу. Општина не расписује конкурс за финансирање пројеката из културе, нити има Савет за културу. Имају Стратегију соцјалног и економског развоја.

Општинску власт Коцељеве чине Скупштина општине која има 31 одборника, Председник општине, Општинско веће од седам чланова и Општинска управа. У оквиру већа не постоји члан надлежан за културу. За ту област задужено је Одељење за општу управу и јавне службе која прати рад

4% 5% 5% 5% 5%

2007 2008

Лозница

0%

2%

4%

6%

2007 2008 2009

Љубовија

0%

2%

4%

6%

2007 2008 2009

Мали Зворник

0% 50% 100%

ШАБАЦ

БОГАТИЋ

КОЦЕЉЕВА

КРУПАЊ

ЛОЗНИЦА

ЉУБОВИЈА

МАЛИ ЗВОРНИК

51%

60%

69,2%

66,6%

56,1%

53,9%

61,4%

19,1

% 30

% 30

,8%

26,3

% 36

%

22%

26,9

0%

29,9%

10%

7,1%

7,9%

24,1%

11,7%

0% 50% 100%

ШАБАЦ

БОГАТИЋ

КОЦЕЉЕВА

КРУПАЊ

ЛОЗНИЦА

ЉУБОВИЈА


60%

60%

66,3%

71%

56%

73,9%

61,7%

10,8

%

30%

33

,7%

21,

1%

33%

23

,9%

22,5

%

29,2%

10%

7,9%

11%

2,2%

15,8%

0% 50% 100%

БОГАТИЋ

КОЦЕЉЕВА

КРУПАЊ

ЉУБОВИЈА


60%

67,9%

70,2%

72,2%

62%

30%

32

,1%

21

,8%

15

,9%

27

%

10%

8%

11,9%

11%

6

установа културе чији је оснивач Општина. Број запослених у Одељењу је један високобразовани чиновник. Општина не расписује конкурс за финансирање пројеката из културе, а не постоји ни савет који одлучује о избору пројеката. Имају Стратегију развоја општине и Стратегију економског и социјалног развоја.

Органи власти Општине Крупањ јесу Председник скупштине, Скупштина и Општинско веће. За област културе је задужен Одсек ѕа општу управу и друштвене делатности кога чини један запослени више стручне спреме. Његова задужења су вршење послова о заштити културних добара од значаја за општину, подстицање развоја установа културе. Општина не расписује конкурс за финансирање пројеката из културе и нема Савет за културу. Имају израђену Стратегију развоја општине, економског и социјалног развоја, као и Стратегију за развој туризма и за младе.

Градску власт у Лозници чине Градоначелник, Скупштина града, Градско веће и Градска управа. У оквиру градског већа постоји члан надлежан за културу, а његове дужности су да прати област културе у свим сегментима. Градску управу чини седам одељења, а одељење за финансије и друштвену делатност је задужено за област културе. У том одељењу запослена је једна високообразована жена. Задатак овог одељења јесте да прати рад установа на заштити културних добара, библиотечку делатност и усваја годишње програме и извештаје. Поред тога прати се и стимулише (финансијски и нефинансијски) рад културно-уметничких друштава и невладиних организација у области културе. На нивоу Скупштине града постоји и скупштински Савет за културу и информисање, који прати стање у области културе и информисања на територији града; разматра могућност развоја и омасовљења културних збивања и догађаја; информише скупштину и предлаже мере за развој културе и образовања.

Општинску власт Љубовије чини Председник општине и Општинско веће. За област културе у оквиру Општинског већа нема директно задужених. Општина не расписује конкурс за финансирање пројеката из културе и нема Савет за културу, као ни неку од стратегија.

Општина Мали Зворник је организована кроз Скупштину општину, Председника општине, Општинско веће и Општинску управу. У оквиру Општинског већа постоји члан задужен за културу чија су задужења праћење проблема у тој области, давање предлога за развој, као и кординација и сарадња са институцијама у области културе. Општина не расписује конкурс за финансирање пројеката из културе и нема Савет за културу. Имају израђену Стратегију развоја општине и економског и социјалног развоја.

Све општине Мачванског округа имају интернет презентације где се, поред осталих информација, могу наћи основне информације о установама културе, као и информације о културним манифестацијама.

Табела 3: Доступност основних информација о култури општина на интернету

Општина Званична интернет адреса

општина Да ли се налазе основни подаци о

установама у култури? Да ли се врши информисање о

културним догађајима

Шабац www.sabac.org Контакти и други подаци о установама Стално

Богатић www.bogatic.rs Контакти и други подаци о установама Повремено

Владимирци www.vladimirci.org.rs Контакти и други подаци о установама Повремено

Коцељева www.koceljeva.gov.rs Контакти и други подаци о установама Повремено

Крупањ www.krupanj.org.rs Контакти и други подаци о установама Повремено

Лозница www.loznica.rs Контакти и други подаци о установама Стално

Љубовија www.ljubovija.org Контакти и други подаци о установама Повремено

Мали Зворник www.malizvornik.org Контакти и други подаци о установама Повременo

Општине Мачванског округа, у већини случајева, имају особе за односе са јавношћу које стално

или по потреби, приликом манифестација и сличних догађаја, информишу о актуелних догађајима. Као највеће проблеме културе представници општина истичу недостатак средстава за

реновирање објеката и улагање у инфраструктуру. Као приоритети за улагање најчешће се наводи опремање установа културе.

7

Табела 4: Главни проблеми и приоритети у култури градова и општина Мачванског округа

Општина/Град Највећи проблеми у култури Приоритети за улагање и развој културе

Шабац 1. Недовољна брига за културно-историјско наслеђе, 2. Недостатак средстава за програме 3. Недовољна стручност и бројност кадрова

1. Истраживање публике, 2. Едукација запослених у култури 3. Културни туризам

Богатић 1.Недостатак средстава за програме 2.Недостатак средстава за реновирање објеката и улагање у инфраструктуру 3.Недовољна подршка савременом стваралаштву

1.Опремање установа културе 2. Неговање традиције и заштита културне баштине 3. Едукација запослених у култури

Владимирци 1.Недостатак средстава за реновирање објеката и улагање у инфраструктуру 2. Недостатак средстава за програме 3. Недовољна стручност и бројност кадрова

1.Опремање установа културе 2. Едукација запослених у култури 3. Неговање традиције и заштита културне баштине

Коцељева 1.Недостатак средстава за реновирање објеката и улагање у инфраструктуру 2. Недостатак средстава за програме 3. Недовољна стручност и бројност кадрова

1.Опремање установа културе 2. Едукација запослених у култури 3. Неговање традиције и заштита културне баштине

Крупањ 1.Недостатак средстава за реновирање објеката и улагање у инфраструктуру 2. Недостатак средстава за програме 3. Недовољна стручност и бројност кадрова

1.Опремање установа културе 2. Едукација запослених у култури 3. Културни туризам

Лозница 1. Слаба заинтересованост грађана за културне садржаје 2. Недовољна подршка савременом стваралаштву 3. Недовољна развијеност мултикултурализма и међународне сарадње

1. Истраживање публике 2.Едукација запослених у култури 3.Савремено стваралаштво

Љубовија 1.Недостатак средстава за реновирање објеката и улагање у инфраструктуру 2. Слаба заинтересованост грађана за културне садржаје 3.Културни аматеризам

1.Неговање традиције и заштита културне баштине 2. Опремање установа културе 3. Културни аматеризам

Мали Зворник 1.Недостатак средстава за реновирање објеката и улагање у инфраструктуру 2.Недостатак средстава за програме 3.Недовољно развијен културни туризам

1.Неговање традиције и заштита културне баштине 2.Културни туризам 3.Опремање установа културе

Културни ресурси градова и општина У Мачванском округу има 14 установа од којих се половина налази у центру округа. Према

сазнањима Завода цивилна културна сцена најбогатија је у градовима Шабац и Лозница - са осам , односно седам удружења у култури. Табела 5: Преглед актера у култури у општинама округа (актери обележени црвеним словима нису Заводу доставили упитнике)

Округ

бр

ој

Установе

бр

ој

Удружења

бр

ој КУД-ови

Шабац 15 актера

7

-Библиотека шабачка -Међуопштински историјски архив Шабац -Шабачко позориште -Народни музеј Шабац -Културни центар -Дом културе у Прњавору -Удружење ликовних

стваралаца Шапца -

УЛСШ

5

-Културно-просветна заједница -Независна драмска асоцијација Весело мајмунче -Сцена Маска -Независна уметничка асоцијација Колектив - Арт студио

3 -КУД Абрашевић -КУД Чивија -КУД Хајдук Станко

8

Табела 5а: Преглед актера у култури у општинама округа (актери обележени црвеним словима нису Заводу доставили упитнике)

Округ

бр

ој

Установе

бр

ој

Удружења

бр

ој КУД-ови

Богатић 8 актера

1

-Културно-образовни

центар

0

Нема удружења

7

-КУД Mачванка -КУД Бисерница -КУД Бадиновци -КУД Глушци -КУД Арнаутовић -КУД Дубље -КУД Белотић

Владимирци 1 актер 1

-Библиотека Диша Антић 0


0 Нема удружења

Коцељева 2актера 1

-Библиотека Јанко

Веселиновић 0


1 -КУД Тамнава

Крупањ 1 актер 1

-Дом културе

библиотека Политика 0

Нема удружења 0


Лозница 5 актера

2

-Центар за културу Вук Караџић -Библиотека Вуковог

завичаја

2

-Подружница удружења књижевника -Омладински креативни клуб

1 -КУД Вук Караџић

Љубовија 4 актера 1

Народна библиотека

Милован Глишић 2 -Удружење жена Вила

1 -КУД Азбуковица

Мали Зворник 1 актер 1


17.септембар

0


0


Укупно актера у Моравичком округу 37

Запослени у установама културе чине важан део ресурса. Највећи број запослених има центар

округа Шабац, а најмање општина Коцељева. Највећи број високообразованих у култури има у центру округа. Завод не располаже подацима о структури запослених општине Љубовија.

Табела 6: Број запослених према полу и образовању у установама културе

Укупно Мушки Женски ОШ ССС ВШ ,ВСС

Шабац 153 53 82 9 75 51

Богатић 11 7 4 1 7 4

Владимирци 11 5 6 2 6 3

Коцељева 7 3 4 1 3 3

Крупањ 10 5 5 1 5 4

Лозница 51 17 34 9 23 19

Љубовија 8 Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п.

Мали Зворник 8 1 7 0 4 4

Када је о полној структури реч, жене су бројније у већини градова и општина. Највећи број жена

међу кадровима у култури има град Шабац и општина Мали Зворник. Мушкарци су у већини једино у општини Богатић. Образовна структура показује да у сектору културе у већини градова и општина предњачи високообразовани кадар.

9

Приказ 5: Полна и образовна структура запослених у општинама Мачванског округа

ПОЛ

ОБРАЗОВАЊЕ

Поливалентни центри општина Моравичког округа У Мачванском округу функционишу четири поливалентне установе културе- две на територији града

Шапца и по једна у општини Богатић и граду Лозници.Културно-обазовни центар Богатића представља једину установу културе у општини, па самим тим представља носиоца културних дешавања у свом месту.

Већина поливалентних центара је основана средином деведесетих година. Табела 7: Подаци о оснивању и простору поливалентних центара

Назив установе Општина/Град

оснивач Година

оснивања Година изградње

зграде Зграда – споменик

културе

Културни центар Шабац 1995 1906. Да

Дом културе Прњавор Шабац 1996 1948. Не

Културно-образовни центар Богатић 1987. Н.п. Н.п.

Центар за културу Вук Караџић Лозница 1995 1962./1936/1878/1906 Да

34,6%

65,3%

Шабац

Мушкарци Жене

63,6%

36,4%

Богатић


45,5%

54,5%

Владимирци


57,2%

42,8%

Кoцељева


50%

50%

Kрупањ


33,3%

66,7%

Лозница


14,3%

85,7%

M.Зворник


5,9%

49% 45,1%

Шабац

ОШ ССС ВШ,ВСС

9%

63,7%

27,3%

Богатић


18,2%

54,5%

27,3%



14%

44%

42%

Kоцељева


12%

33% 55%

Крупањ


17,6%

45,1%

37,3%

Лозница


50%

50%

М.Зворник


10

Просторни капацитети Простори установа поливалентног типа у Мачванском округу се разликују се по власништву. Тако

су Културни центар Шабац и Центар за културу Вук Караџић Лозница власници свог простора, док Дом културе у Прњавору користи простор који уступљен без накнаде. У Богатићу Културно-образовни центар налази се у просторијама које су у власништву општине.

Највећим простором располаже Дом културе Прњавор. Све установе имају више простора у којима организују програме.

Зграда у којој се налази Културни центар града Шапца у власништву је установе и то је Дом трговачке омладине из 1906. године, који се налази у средишту града у Јевремовој улици, просторно културно-историјској целини. Установа располаже са 660 м

2 простора. Састоји се од мале сале у којој се

налази Канцеларија за младе (50 места), велике сале која се користи за програмске активности (130 места), галерије, књижаре, таванског простора (који никада није био у функцији), канцеларија, простора од 140 м

2 који се раније издавао, просторије коју град привремено користи као салу за венчања (од 2001.

године) и летње баште.Постоје и два простора који се дају у закуп (кафић и клуб). Зграда Дома културе у Прњавору саграђена је 1948. године и има укупну површину од 890 м

2.

Велика сала површине 300 м2 (капацитета 290 седишта) користи се за позоришне представе и

свечаности. Простор за изложбе је површине 144 м2.

Културно-образовни центар Богатић у простору који користи је у могућности да организује изложбе, филмске пројекције, музичке садржаје и сценско-музичке програме.

Центар за културу Вук Караџић управља Знаменитим местима Тршић и Текериш, Музејом Јадра, Сталном поставком слика Миће Поповића и Вере Божичковић Поповић, Вуковим домом културе који се налази у њеном власништву и представља једини објекат у граду који има сцену за извођење позоришних представа и других програма сличне садржине као и биоскопску апаратуру. Површина Вуковог дома је 690 м

2. Установа располаже сценом површине 63 м

2. Број седишта је 323. Све просторије

којима Центар за културу располаже су у добром стању изузев Куће Катића са Галеријом Миће Поповића, која је, према речима представника установе, у јако лошем стању.

Табела 8: Основни подаци о простору

Назив установе Површина простора

Број простора за

програме

Површина главне сале

Број места за седење у

великој сали

Површина додатних простора за програме (изузимајући сцене на

отвореном)

Културни центар Шабац 660 м2 3 Н.п. 130 3 простора

Дом културе Прњавор 890 м2 2 300 м2 290 144 м2

Културно-образовни центар Богатић

560 м2 3 420 м2 320 90 + 50 м2

Центар за културу Вук Караџић Лозница

690 м2 3 60 м2 323 250 м2

Представници културних центара кроз упитник су оцењивали просторије за рад (канцеларије) и

просторе за одржавање програма. Најнижу оцену добиле су просторије Културно-образовног центра у Богатићу. Табела 9: Оцене и проблеми простора

Назив установе Оцена

канцеларијског простора

Највећи проблем канцеларијског простора

Оцена простора за одржавање

програма

Највећи проблем простора за одржавање програма

Културни центар Шабац 3 Санација крова 3 Недостатак простора

Дом културе Прњавор 3 Недостатак простора и

санација крова 3

Потребна сала за извођење програма


1 Недостатак простора и лоше

стање канцеларија 3

Недостатак простора за библиотеку и изложбе


4 Услови су задовољавајући 4 Одсуство бриге о објектима и

садржајима у њима

11

Програми и публика Културни центри Мачванског округа организују програме попут изложби, хорских и оркестарских

садржаја, пројекције филмова, трибина, предавања, књижевних вечери, представа и наступа културно-уметничких друштава. У прегледу није обухваћен Културно-образовни центар Богатића који Заводу није доставио упитник.

Простор Културног центра Шапца погодан је за одржавање изложби, музичко-сценских програма и филмских пројекција. Током 2009. године Центар је организовао и 30 дечјих програма које је посетило око 5.000 деце. Установа организује и манифестације: Ускршњи рок маратон, Фестивал детета Дечје царство поводом међународног Дана детета 1-3. јуна и Ликовну колонију Мишар заједно са Задужбинским друштвом Први српски устанак. Културни центар је организатор и Savacium classic fest-a, фестивала класичне музике.Једном годишње одржавају се изложбе икона (у мају), цртежа (у јуну), малог формата (у августу) и акварела (у октобру). У новембру се годишње смењују бијеналне изложбе актова и портрета. Галерија Центра, осим за изложбе, користи се и за продају слика, графика, цртежа и предмета примењене уметности, а сарађује са уметницима не само из Шапца, већ и из других градова Србије. Галерија има Савет, а конкурс за самосталне изложбе отворен је током новембра. Установа организује годишњу доделу књижевне награде Лаза К. Лазаревић за најбољу необјављену српску приповетку, а сваке пете године објављује се књига награђених приповедака. У оквиру издавачке делатности годишње се објави од два до пет наслова, најчешће шабачких аутора.Трибине са актуелним темама из различитих области, намењене различитим старосним групама, организују се једном месечно. Установа реализује пројекат Дечји културни центар који обухвата: школу цртања и сликања, едукативне играонице, креативне радионице, пројекције цртаних филмова, дечју ликовну колонију, осликавање просторија у којима бораве деца, позоришне представе и др. Програми у оквиру дечје сцене се, поред простора Културног центра, одржавају и у вртићима на подручју Шапца, као и на дечјем одељењу Опште болнице. У оквиру Центра функционишу и: школа сликања, балетски и рецитаторски студио, а сваке године организује се Општинска смотра рецитатора.

Активности Дома културе у Прњавору усмерене су на неговање аматеризма кроз његове четири главне секције. Програми су посебно оријентисани на популацију деце и младих, док се за остале старосне групе не организују посебно прилагођени садржаји.

Фолклорна група, која броји 150 чланова, састоји се од првог, припремног и дечјег ансамбла. Први ансамбл на репертоару има 15 кореографија, вежба два пута недељно и поред наступа у Србији, у 2009. години добили су позив за гостовања у Грчкој и Немачкој. Ансамбли имају заједнички годишњи концерт, а редовно појединачно наступају за Видовдан и Божић, као и у школи у Прњавору за Светог Саву и Дан школе. Дом културе је од 2003. године организатор Ликовне колоније Дрина чији је покровитељ град Шабац. Такође, организатор је и Ускршње манифестације.

Културно-образовни центар из Богатића у Дому културе организује различите манифестације – концерте, приредбе, песничке вечери, промоције књига, изложбе слика. У свом окриљу КОЦ има и културно-уметничко друштво, Аматерско позориште и ликовну колонију.

У оквиру Центра за културу Вук Караџић из Лознице постоји неколико сегмената: галерија, музеј, биоскоп и оркестар. Центар организује и трибине, предавања и књижевне вечери,а бави се и издавачком делатношћу. Све секције углавном више наступају у Установи. Када је о издавачкој делатности Установе реч, издата је једна публикација у 2009. години, у тиражу од 300 примерака.

Центар за културу Вук Караџић од 2001. године организује Вуков сабор, културну манифестацију која најдуже траје на нашим просторима, још од 1933. године. Манифестација од 2007. године има нову концепцију, која настоји да укаже на разноликост наше културе и разноврсност области у којима се огледа рад Вука Караџића. На завршној свечаности Вуковог сабора присуствовало је око 10.000 посетилаца.Поред Вуковог сабора, Центар за културу организује и Ђачки Вуков сабор, који ће 2011. године обележити 40 година постојања. Ђачки Вуков сабор је једно од најмасовних окупљања ђака из Србије и земаља у региону, што показује и податак да је на завршној вечери сабора присуствовало 3.000 ученика. Програм под називом Мићини и Верини дани организује се у оквиру сталне поставке слика Миће Поповића и Вере Божичковић Поповић, која се одржава увек у јуну месецу од 2001. године. Посвећен је стваралаштву академика Миће Поповића и његове супруге Вере Божичковић Поповић.Програм који у граду изазива највише пажње је манифестација под називом Свет жена. У целини је посвећена ставаралаштву жена у разним областима уметности, науке и предузетништва.Центар за културу организује и Дане Јована Цвијића, као и читав низ других манифестација и програма везаних за важне датуме у граду и околини као што су обележавање Церске битке, Гучевске битке, Октобарски сусрети у Јадру и читав низ других.

12

Табела 10: Програми и посећеност поливалентних центара Мачванског округа

Назив установе

Садржаји/делатности Тип садржаја*

према организатору

Број програма у

2009. години

Број публике на програмима

Кул

тур

ни

цен

тар

Шаб

ац

Изложбе

сопствени 31 7.000

гостовања 1 500

Хорски и оркестарски садржаји сопствени 3 450

Пројекције филмова сопствени 10 120

Трибине, предавања, књижевне вечери сопствени 32 2.850

Представе сопствени 6 950

До

м к

улту

ре

Пр

њав

ор

Изложбена галерија сопствени 12 560


Представе сопствени 13 1.600

гостовање 6 2.000

Трибине, предавања, књижевне вечери, радионице

сопствени 5 300

Кул

тур

но

-об

раз

ов

ни

цен

тар

Бо

гати

ћ

Изложбена галерија сопствени 6 200

Представе сопствени 3 300


Трибине, предавања, књижевне вечери, радионице

соспствени 10 40

Наступи културно-уметничких друштава

сопствени 6 400


Ликовна колонија сопствени 1 500

Цен

тар

за

кул

тур

у

Вук

Кар

аџи

ћ

Ло

зни

ца

Изложбена галерија сопствени 20 7.000

гостовања 1 1.000

Хорови и оркестри сопствени 7 3.200

гостовања 4 3.500

Биоскопске пројекције сопствени 52 400

Трибине, предавања и књижевне вечери

сопствени 17 1.700

*Када је реч о типу садржаја, прави се разлика између тога да ли културни центар негује одређене садржаје као сопствену делатност или само

организује гостовања.

Према оценама представника установа, најпосећенији програми у центрима за културу Мачванског округа су ликовни и позоришни. Такође, сви поливалентни центри Мачванског округа. Табела 11а: Отвореност према публици и начини анимације


Најпосећенији програми према

речима представника установе

Начини презентовања програма публици рангирани према учесталости

коришћења

Период у години када је посећеност

највећа

Радно време Установе

Ку

лту

рн

и ц

ен

та

р

Ша

бац

-ликовни

Подједнако се користе сви видови промоције:

-флајери -плакати -социјалне мреже на интернету -рекламни спотови на телевизији -рекламе у штампаним медијима -рекламе на радију -интернет рекламе (банери и сл.)

јесен, зима

8-16ч, увече радно време

клизно у зависности од програма

13

Табела 11б: Отвореност према публици и начини анимације


Најпосећенији програми према

речима представника установе

Начини презентовања програма публици рангирани према учесталости

коришћења

Период у години када је посећеност

највећа

Радно време Установе

Кул

тур

ни

цен

тар

Шаб

ац

-ликовни



јесен, зима



До

м к

улту

ре

Пр

њав

ор

-позоришни



лето, зима



Кул

тур

но

-

об

раз

ов

ни

цен

тар

Бо

гати

ћ -позоришни

-ликовни -фолкорни

-плакати -рекламни спотови на телевизији -интернет социјалне мреже

у октобру 7-15ч и распоређеност

по потреби организовања програма

Цен

тар

за

кул

тур

у В

ук К

араџ

ић

Ло

зни

ца

-ликовни -музички



лето



Када је реч о истраживањима потреба постојеће и потенцијалне публике, ниједна поливалентна

установа културе нема ту праксу. Евалуацију програма раде спроводи Културни центар Шабац, Дом културе Прњавор, Културно-обазовни центар Богатић и Културни центар Вук Караџић из Лознице.

Тенденција кретања броја посетилаца у шабачком културном центру показује да он бележи пад у периоду од 2005. до 2008. да би опет у 2009. дошло до пораста публике. Дом културе Прњавор бележи константан раст публике у периоду од 2005.године. Када је реч тенденције публике у Лозници и Богатићу, Завод не располаже потребним подацима.

Приказ 6: Тенденција кретања публике на програмима у периоду од 2005. до 2009. године

Поливалентни центри Мачванског округа уколико наплаћују улазнице за своје програме у одређеним приликама одобравају попусте.

20000

15000

15000

10000

15000

0

10000

20000

30000

2005 2006 2007 2008 2009

4500

4650

4800 5200 5800

0

5000

10000

2005 2006 2007 2008 2009

14

Табела 12: Просечна цена улазница у поливалентним установама Мачванског округа

Установа Просечна цена улазница Попусти

Културни центар Шабац Бесплатно Не постоје попусти

Дом културе Прњавор 150 динара Попуст имају ученици Основних школа


100 динара Не постоје попусти


150 динара Ученици, студенти, особе са инвалидитетом и

организоване посете

Сарадња

Када је о сарадњи са другим актерима у култури реч, са највећим бројем актера повезан је

Центар за културу Вук Караџић из Лознице. Сарадња постоји на свим нивоима – од локалног, преко регионалног и националног до међународног. Типови сарадње су различити: техничка, логистичка, на организацији догађаја, на програмима/пројектима.

Табела 13: Сарадња са другим актерима у култури


Ниво сарадње Тип сарадње

Локални ниво Регионални ниво Национални ниво Међународ

ни ниво Сарадња са

центром округа

Кул

тур

ни

цен

тар

Шаб

ац

/ / / / Шабац је центар

округа /

До

м к

улту

ре

Пр

њав

ор

Шабачко позориште, Културни центар

Шабац,КУД Абрашевић, КУД Чивија,

КОЦ Богатић

КУД Вук Караџић Лозница, КУД

Ђердан Ваљево, КПЦ Петровац на

Млави, Позориште Параћин, Центар за

културу Мало Црниће

/ / Шабац је центар

округа

- сарадња на организацији догађаја -сарадња на пројектима/ програмима

Кул

тур

но

-об

раз

ов

ни

цен

тар

Бо

гати

ћ Са локлним

културно-уметничким друштвима

Музеј Шапца, Културни центар

Шапца, Позориште Шапца, Библиотека Шапца, Историјски

архив Шапца

Са аматерским позоришта

/

Музеј Шапца, Културни центар

Шапца, Позориште

Шапца, Библиотека

Шапца, Историјски архив

Шапца

-сарадња на програмима/ пројектима

Цен

тар

за

кул

тур

у В

ук К

араџ

ић

Ло

зни

ца

КУД Караџић,Гимназија Вук Караџић,

Библиотека Вуковог завичаја

Културни центар Шабац, Народни музеј Ваљево, Народни музеј

Срема Сремска Митровица,

Народна библиотека Шабац,

Библиотека Дом Политике Крупањ,

Народни музеј Семберије

Етнографски музеј Београд, Вукова

задужбина Београд, Југословенска

кинотека, Народна библиотека Србије,

Музеј позоришне уметности, Народно

позориште

СКД Просвјета

Загреб, Аустријски културни форум,

Катедра за Славистику

у Бечу

Културни центар Шабац и Народна

библиотека Шабац,

- техничка - логистичка - сарадња на организацији догађаја -сарадња на пројектима/ програмима

15

Кадрови

Највише запослених има Центар за културу Вук Караџић из Лознице, затим шабачки културни

центар, па Културно-образовни центар из Богатића. Најмање запослених има Дом културе Прњавор.

Приказ 7: Број запослених у поливалентним центрима Моравичком округу

У центрима за културу Моравичког округа највише је запослених оних између 40 и 49 година

старости. Специфично је за Дом културе у Прњавору што је његова старосна структура испод 35 година.

Табела 14: Просечна старост запослених у установама

Назив установе Просечна старост запослених

Културни центар Шабац 48

Дом културе Прњавор 34

Културно-образовни центар Богатић Н.п.

Центар за културу Вук Караџић Лозница 48

Полна структура показује да су у два центра за културу бројније жене (Шабац и Лозница), док су у

Прњавору и Богатићу мушкарци у већини. Приказ 8: Полна структура и број припадника мушког и женског пола у установама

Приказ 7: Старосна структура кадрова у поливалентним установама

Имајући образовну структуру у виду, у свим културним центрима Мачванског округа преовлађују кадрови са средњом стручном спремом. Највише високообразованих има Културни центар Вук Караџић из Лознице, а најмање Дом културе у Прњавору.

17

4

11 36

Шабац

Прњавор

Богатић

Лозница

35,3%

64,7%

мушкарци жене

75%

25%


63,6%

36,3%

мушкарци 7 жене 4

36,1%

63,9%


0,0%

10,0%

20,0%

30,0%

40,0%

50,0%

23,5

%

23,5

% 41

%

12%

0%

20%

40%

60%

80%

20-29 30-39

25%

75%

0,0%

10,0%

20,0%

30,0%

40,0%

23,5

%

32,4

%

38,2

%

5,9%

16

Приказ 9: Образовна структура и број кадрова према стручној спреми у поливалентим установама

У раду установама помажу сарадници кроз хонорарниили волонтерски ангажман. Шабачки

културни центар ангажује два хонорарна сарадника, док волонтере нема. Дом културе у Прњавору ангажује два хонорарна сарадника и девет волонтера. Центар за културу у Лозници нема ангажованих хонорарних сарадника нити волонтера.

Приказ 10: Број и тип сарадника у поливалентним установама

Буџет

Центри за културу Мачванског округа већинска средства добијају од града/општине оснивача.

Други извор прихода су сопствена средства. Специфичан је Културни центар Лознице који добија извесна средства из републичког буџета и приватног сектора.

Приказ 11: Извори финансирања установа у 2008. и 2009. години

Највећи буџет у 2008. и 2009. години имао је Центар за културу Вук Караџић из Лознице 645.918,1евра (52.598.272,00 динара), односно 470.621,8 евра (44.205.832,00 динара). Иста је ситуација и са средствима за програме у 2008. и 2009. , где Центар за културу града Лознице опет има вишеструка средства у доносу на остале поливалентне установе Моравичког округа.

У складу са бројем запослених најмањи буџет има Дом културе Прњавор који издваја и најмање средстава за програме и пројекте. Сви поливалентни центри Моравичког округа бележе пад буџета 2009. у односу на 2008. годину.

Као што показује табела 12, највећи удео у буџету углавном имају зараде запослених, док се на другом месту смењују материјални трошкови са програмима и пројектима.

5,9%

64,7%

29,4%

ОШ

ССС

ВШ/ВСС 4

75%

25% ССС

ВШ/ВСС

9%

63,7%

27,3%

ОШ

ССС

ВШ/ВСС

18%

40%

42%

ОШ

ССС

ВШ/ВСС

0

10

ШАБАЦ ПРЊАВОР

2 2

9

хонорарни сарадници волонтери

0%

20%

40%

60%

80%

2008 2009

76

%

71

%

24

%

29

%

Град

Сопствени приходи

0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 2009

96

%

96

%

4%

4%

Град


0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 2009

99

%

87

,4%

1%

12

,3%

Општина


0%

20%

40%

60%

80%

2008 2009

57

%

68

%

21

%

26

%

1%

1%

Град Сопствени приходи Приватни сектор Република

17

Табела 15: Висина и расподела буџета поливалентних центара у 2008. и 2009. години

Општина Година Висина буџета

Структура буџета

Плате и доприноси

Материјални трошкови

Програми и пројекти

Културни центар Шабац

2008. 215.172,05 евра 110.960,02 евра 62.254,67евра 41.957,36 евра

17.521.847,00 дин. 9.035.674,00 дин. 5.069.510,00 дин. 3.416.663,00 дин.

2009. 163.437,38 евра 101.470,14 евра 9.979,05 евра 20.576,87 евра

15.351.788,00дин. 9.531.161,00 дин. 937.339,00дин. 1.932.800,00 дин.

Дом културе Прњавор


3.357.000,00 дин. 1.645.000,00 дин. 518.000,00 дин. 1.194.000,00 дин.


3.829.331,00 дин. 1.994.925,00 дин. 653.103,00 дин. 1.181.303,00 дин.



9.456.900,00 дин. 6.219.400,00 дин. 1.686.000,00 дин. 1.551.500,00 дин.


9.647.500,00 дин. 6.740.000,00 дин. 1.247.500,00 дин. 1.660.000,00 дин.



52.598.272,00 дин. 18.608.892,00 дин. 24.503.913,00дин. 9.485.467,00дин.

2009. 470.621,8 евра 195.400,98евра 218.295,52евра 56.925,2 евра

44.205.832,00 дин. 18.354.151,00дин. 20.504.651,00дин. 5.347.030,00дин.

*Н.п. – нема података

Приказ 12: Структура буџета центара у 2008. и 2009. години

Као што показује претходни приказ, за програме из буџета процентуално највише издваја Дом културе Прњавор.Све установе имају смањена средства за програме у односу између 2008. и 2009.године.

У Културном центру Шапца не истичу скорије инвестиције, као ни приоритетне инвестиције. Од инвестиционих улагања у Дому културе Прњавор као приоритет истичу реконструкцију

додатне сале Дома културе. Као приоритети у Богатићу, наводи се проширење и санација библиотеке, санација и

конзервација Етно-парка, адаптација канцеларијског простоа и санација санитарних чворова у свим објектима.

Представници Културног центра из Лознице као приоритетна инвестициона улагања наводе другу фазу радова на модернизацији сцене Вуковог дома културе, завршну фазу радова на опремању депоа Музеја Јадра и инвестирање у опрему.

0%

20%

40%

60%

80%

2008 2009

19

,5%

18

% 51

,6%

70

,4%

28

,9%

11

,6%

Програми

Плате

Текући трошкови

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

2008 2009

35

,6%

30

,8%

49

%

52

,1%

15

,4%

17

%

Програми

Плате


0%

20%

40%

60%

80%

2008 2009

16

%

17

%

66

%

70

%

18

%

13

%

Програми Плате Текући трошкови

0%

10%

20%

30%

40%

50%

2008 2009

18

%

12

,1%

35

,4%

46

,4%

46

,6%

41

,5%


18

Табела 16: Последња инвестициона улагања у поливалентне центре Мачванског округа

Тип инвестиције Финансијер Година

Износ у еврима

Износ у динарима

До

м к

улту

ре

Пр

њав

ор

Завршетак радова на реконструкцији зграде

Град Шабац 2007. 31.265,55 2.500.000,00

Уградња грејања на електричну енергију

Град Шабац 2008. 6.127,83 499.000,00

Куповина народне ношње Град Шабац 2009. 2.899,21 272.325,00

Куповина кофера за народну ношњу Град Шабац 2009. 814,43 76.500,00

Набавка полица за смештај ношње Град Шабац 2009. 212,92 20.000,00

Кул

тур

но

-

об

раз

ов

ни

ц

ента

р

Бо

гати

ћ

Адаптација и санација Дома културе Општина Богатић 2008. 113.837,59

9.270.000,00

Кул

тур

ни

цен

тар

В

ук К

араџ

ић

Ло

зни

ца

Реконструкција и санација Вукове

спомен куће

Министарство економије и регионалног развоја

2008/2009.

107.617,1 9.436.000,00

Радови на Музеју Јадра Град Лозница 2008/2009. 57.777,4 5.065.989,00

Адаптација и модернизација сцене Вуковог дома културе

Министарство културе

2009. 101.138,4 9.500.000,00

Проблеми

Проблеми поливалентних установа Мачванског округа углавном се огледају кроз недостатак

простора, потреба за обновом технике, као и недостатак финасија које би се примениле за организацију програма, пројеката и манифестација.

Детаљнији преглед проблема налази се у табели. Табела 17а : Проблеми поливалентних установа Мачванског округа

Завод Простор Финансирање Техничка

опремљеност Кадрови Програми

Ша

бац

Недостатак простора, корисно би било када би им се вратила просторија

коју Град користи као салу за венчања

Недостатак средстава за организацију програма и

манифестација

Потребни звучници разгласи и друга

опрема

Потребан менаџер у култури

Недостатак средстава за организацију програма и


Пр

ња

во

р

Недостатак простора, потреба за додатном салом за извођење проба,

предлог је адаптирање

просторије која је враћена на

коришћење Дому културе

Недостатак финансијских средстава за програмских активности.

Потребни рефлектори за

аматерско позориште и

дигитална камера

Нема проблема

Недостатак финансијских средстава за програмских активности

Бо

гати

ћ

Недостатак простора, потребно

50м2 ,предлог је доградња

Недостатак финансија

Потребна набавка нових рачунара

Потребно ангажовање нова

два радника Нема проблема

19

Табела 17б : Проблеми поливалентних установа Мачванског округа



Ло

зн

иц

а

Одсуство бриге о објектима и

садржајима у њима, као и неадекватан приступ управној згради Центра за културу, која се

налази на простору који Центар дели са

средњом школом Свети Сава.

Потреба за већим финансирањем од стране Републике

Неопходна нова расвета, аудио и

видео опрема, као и климатизација у

згради Вуковог дома културе.

Потреба за запослењем

стручних лица- етнолога,

историчара, архитекту,

конзерватора и радника на

одржавању зелених површина у

знаменитом месту Тршић

Потребна додатна средства за организацију програма и


Библиотеке општина Мачванског округа

На територији Мачванског округа функционише седам самосталних библиотека. Специфичан је случај у општини Богатић где је библиотека при Културно-образовном центру и делује под његовом јурисдикцијом. Најстарију библиотеку која датира од половине 19. века има Шабац, а најскорије је основана библиотека у Крупњу.

Библиотека шабачка је основана као Читалиште шабачко 1847. године. Првобитно је била читаоница и књижница, а затим је постала библиотека. Имала је статус окружне, затим општинске библиотеке, док је данас матична библиотека за Мачвански округ, а задужена је и за заштиту старе и ретке књиге. Материјални трагови прве шабачке библиотеке нису сачувани. Зграда је изгорела 1914. године у нападу на Шабац, а обновљена је 1928. године када је основана Шабачка народна књижница и читаоница (ШНКЧ). Током Другог светског рата Библиотека је остала нетакнута. Библиотека функционише кроз Позајмно одељење за децу,Позајмно одељење за одрасле, Завичајно одељење,Одељење периодике,Одељење стране књиге и Матичну службу.

Народна библиотека Јанко Веселиновић из општине Богатић налази се у саставу Културно-образовног центра.

Библиотека Диша Атић из Владимирца настала је 1929.године.Библиотичка делатност је примарна делатност. Библиотека броји око 35 хиљада књига које су разврстане у три фонда: фонд књига за децу, фонд књига за одрасле и завичајни фонд. Фондови књига за децу и књига за одрасле су у отвореном приступу, а завичајни фонд и референсна збирка која садржи енциклопедије и речнике је доступна за коришћење у просторијама библиотеке.

Библиотека Јанко Веселиновић Коцељева је једина установа културе на територији општине Коцељева. Установу културе чине три сегмента њене делатности: организационо-културна, музејска и библиотечка делатност. Од 2003. године формиран је Завичајни музеј у саставу Библиотеке Јанко Веселиновић који прикупља, чува, излазе и публикује неколико хиљада вредних експоната са територије

Коцељева.Организатори су Сабора поп Луке Лазаревића и Јанкових дана.

Центар културних дешавања у Крупњу је Библиотека Политика. Библиотека има фонд књига из најразличитијих области- око 33.000. Оснивање прве српске читаонице везано је за 1868. годину и читаоницу у Крупњу добија име Задруга рађевска. Услед велике поплаве 1912. године уништен је велики број књига. У Првом светском рату читаоница у Крупњу опет страда, да би поново била обновљена 28. мала 1922. године.После Другог светског рата читаоница је поново обновљена под називом Народна читаоница и библиотека. Установа је мењала своје седиште по зградама све до 1984.

године када је отворен Дом културе Политика, који је истоимена новинска кућа поклонила Крупњу . Библиотека Милован Глишић из Љубовије постоји од 1939.године, када је радила у саставу

Народног универзитета. Према подацима објављеним у тадашњој штампи, наредне године набављено је 400 нових књига и уписано је 100 сталних читалица. После рата Библиотека ради самостално све до 1965.године када је поново припојена Народном универзитету. Под данашњим називом Библиотека Милован Глишић установа ради од 31. јануара 1996.године када је формирана као једина установа културе.

Библиотека Вуковог завичаја из Лознице основана је 1868. године под именом Подрињска слога. За време Првог светског рата је уништена. Пред Други светски рат читаоница je ималa 6.000 књига, а после рата свега 280 књига. Од 1944. године. почело се са прикупљањем књижевног фонда, а од 1947.

20

године постављен је стални радник за рад у библиотеци. У саставу библиотеке ради осам издвојених одељења и то у Бањи Ковиљачи, Лешници, Горњој и Доњој Бадањи, Драгинцу, Коренити, Зајачи и Тршићу. Библиотека своју образовну функцију обавља кроз разне културне манифестације које се одржавају у просторијама библиотеке као што су изложбе, трибине, дечији квизови, књижевне вечери.

Табела 19: Подаци о оснивању библиотека

Назив установе Општина/Град


оснивања

Библиотека шабачка Шабац 1847.

Народна библиотека Јанко Веселиновић Богатић 1987.

Библиотека Диша Атић Владимирци 1929.

Библиотека Јанко Веселиновић Коцељева 1935.

Библиотека Политика Крупањ 1984.

Библиотека Вуковог завичаја Лозница 1868.

Народна библиотека Милован Глишић Љубовија 1868.

Народна библиотека 17.септембар Мали Зворник 1939.

Просторни капацитети

Библиотека шабачка се налази у згради Владичанског двора саграђеној 1854. године која је

проглашена спомеником културе и има 1.480 м2. Простор користи без надокнаде. С обзиром на то да је

зграда коју користи веома старо здање, као и на недостатак простора, 2006. године је започета изградња анексне зграде површине од 702 м². По завршетку радова планирано је да у њој буду смештене периодика, завичајно одељење и дечје одељење чиме ће Библиотека решити постојећи проблем простора. Библиотека има читаоницу капацитета 50 места и књиговезницу. Поседује и простор величине 160 м² са 100 места у коме се одржавају изложбе, сценско-музички програми и књижевне вечери.

Библиотека у Богатићу налази се у простору који је дат на коришћење од стране општине. Располаже са 150 м

2.

Библиотека у Владимирцу располаже са 270м2 простора који је уступљен и установа га користи

без накнаде. Библиотека у Коцељеви има 176м

2 који се налазе у власништву установе.

Библиотека Политика Крупањ има 3.000 м2 . Објекат располаже простором у коме се могу

одвијати најразличитији културни садржаји - позоришне представе - изложбе, биоскоп, књижевне вечери, семинари, сајмови, ревије.Здање Дома културе Политика са 3.000 квадрата употребног простора; располаже позоришном двораном, галеријом, малом салом, атељеом, библиотеком.

Простор коју користи Библиотека Вуковог завичаја је у власништву Установе. Библотека располаже простором за изложбе, филмске пројекције и сценско-музичке програме. Библиотека има читаоницу за учење ученика и студената површине 100 м

2, са 100 места за седење и 20 места за стајање.

Бублиотека располаже и читаоницом за новине површине 30 м2 са 20 места за седење, и читаоницом за

децу површине 20 м2 са 10 места за седење.

Народна библиотека Милован Глишић из Љубовије није досавила упитник Заводу. Народна библиотека 17.септембар из Малог Зворника има у свом власништву 184м

2 , и

располажу са читаоницом и салом за сценско-музичке програме.

Табела 20а: Основни подаци о простору библиотека


Број читаоница

Број места у читаоницама

Број простора

за програме

Површина простора за

програме

Број места за седење у сали за

програме

Библиотека шабачка, Шабац 1.480 м2 1 50 1 160м2 100 Народна библиотека Јанко

Веселиновић, Богатић 150 м2 1 14 1 48 м2 50

Библиотека Диша Антић, Владимирци

270м2 1 20 1 72м2 40

Библиотека Јанко Веселиновић, Коцељева

176м2 1 10 1 1.000м2 367

Библиотека Политика, Крупањ

3.000м2 1 20 2 600м2 100+20

21

Табела 20б: Основни подаци о простору библиотека


Број читаоница

Број места у читаоницама

Број простора

за програме


програме


програме

Библиотека Вуковог завичаја, Лозница

Н.п. 3 100+30+20 / / /

Народна библиотека Милован Глишић,

Љубовија Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п.

Народна библиотека 17.септембар, Мали

Зворник 184м2 1 12 1 240м2 220

Фонд, програми и корисници Највећим бројем књига располаже матична Библиотека шабачка, а најмањим библиотека у

Коцељеви. Према подацима које су представници установа доставили Заводу, једино библиотека у Малом Зворнику располаже скромним фондом стране књиге. Библиотека општине Љубовије није доставила упитник Заводу.

Приказ 13: Број књига у библиотека Мачванског округа

Из структура фонда се види да највећи удео стручне и научне књиге има Библиотека из Малог Зворника, као и дечје литературе. Завод нема податке о структури фонда библиотека Богатића, Лознице и Љубовије. Ниједна библиотека Мачванског округа није започела процес дигитализације, осим матичне библиотеке у којој је дигитализовано 7.000 страница из Завичајног фонда.

Приказ 14: Структура фонда у библиотекама Мачванског округа

0 80000

Шабац


Коцељева

Крупањ

Лозница

Богатић


175000

35092

20323

35315 56000

41394

37560

Укупан број књига

0 80000


37550

Број књига на српском језику

0 10


10

Број књига на страним језицима

33,9%

45,8%

20,3%

Стручна и научна књига Белетристика Дечја књига

5%

70%

25%


10,4%

63,2%

26,4%


22

У периоду од 2007. до 2009. године свој фонд са највише књига обновила је Библиотека у Шапцу

која успева да набави и до неколико пута више књига од осталих библиотека у округу.

Табела 22: Подаци о броју набављених публикација у периоду од 2007. до 2009. године

Назив установе Број набављених публикација

Укупно 2007 2008 2009

Библиотека шабачка, Шабац 2.632 2.482 5.290 10.104

Народна библиотека Јанко Веселиновић, Богатић 875 1.275 1.003 3.153

Библиотека Диша Антић, Владимирци 1.211 994 1.335 3.540

Библиотека Јанко Веселиновић, Коцељева 854 1.092 872 2.818

Библиотека Политика Крупањ 1.200 1.150 1.104 3.454

Библиотека Вуковог завичаја, Лозница 1.591 2.087 Н.п. 3.678

Народна библиотека Милован Глишић, Љубовија Н.п. Н.п. Н.п. Н.п.

Народна библиотека 17.септембар, Мали Зворник / / 1.204 1.204

Када је реч о средствима, град Шабац издваја највише материјалних средстава за допуну фонда

библиотеке. Као матична, Библиотека у Шапцу добија и највећа средства за откуп од Министарства културе. Најмање средстава за набавку књига добија библиотека Малог Зворника. Завод не располаже подацима за библиотеку града Лознице и општине Љубовије.

Табела 23: Подаци о средствима за набавку књига


Го

ди

на

Средства од општине/ града

Средства министарства културе

Број откупљених књига од средстава града и

Министарства културе евра динара евра динара

Библиотека шабачка, Шабац

2006 11.558,47 972.189,00 / / 2.752

2007 18,021,47 1.441.000,00 10.317,63 825.000,00 3.508

2008 17.003,55 1.384.630,00 10.438,18 850.000,00 4.435

2009 21.292,29 2.000.000,00 Н.п. Н.п. 5.127

Народна библиотека Јанко Веселиновић,

Богатић

2006 1.185,35 99.700,00 / / 871

2007 1.068,03 85.400,00 / / 588

2008 2.210,44 180.000,00 7.089,96 577.348,00 1.134

2009 1.925,36 180.850,00 5.482,77 515.000,00 964


2006 4,422,75 372.000,00 3.566,74 300.000,00 1.229

2007 6.570,08 525.345,00 3.908,06 312.489,00 1.211

2008 3.260,69 265.524,00 4.359,17 354.975,00 994

2009 7.320,57 687.626,00 4.258,43 399.997,00 1.335

Библиотека Јанко Веселиновић,

Коцељева

2006 1.552,47 130.579,00 / / 1.167

2007 2.424,27 193.845,00 / / 854

2008 1.586,96 129.229,00 / / 1.092

2009 889,30 83.533,00 4.258,46 400.000,00 872

Библиотека Политика Крупањ

2006 2.377,82 200.000,00 1.188,91 100.000,00 510

2007 3.751,87 300.000,00 1.500,75 120.000,00 450

2008 2.456,04 200.000,00 1.842,03 150.000,00 580

2009 2.129,23 200.000,00 4.258,46 400.000,00 916

8,8%

71,7%

19,5%


38,6%

25,6%

35,8%


23

Табела 23: Подаци о средствима за набавку књига


Го

ди

на

Средства од општине/ града

Средства министарства културе

Број откупљених књига од средстава града и

Министарства културе евра динара евра динара


Зворник

2006 / / / / /

2007 / / / / /

2008 / / / / /

2009 8.112,36 762.000,00 / / 442

*/- нема издвојених средстава, Н.п.- нема података

Највећи број корисника међу библиотекама Мачванског округа има шабачка библиотека, а најмање коцељевачка библиотека. Најмлађи корисници библиотека, као и све остале категорије становништва као корисници најбројнији су у шабачкој библиотеци. За кориснике библиотеке општине Љубовије Завод нема податке.

Табела 24: Број корисника библиотека у периоду од 2007. до 2009. године

Назив установе Год. Деца до 14

година

Ученици средњих

школа Студенти Одрасли

Укупно по години


2007 2.632 1.508 1.649 3.778 9.567

2008 2.482 1.650 2.349 3.334 9.815

2009 2.772 2.270 2.315 3.654 11.011

Народна библиотека Јанко Веселиновић,

Богатић

2007 139 106 11 156 412

2008 179 119 12 146 456

2009 152 122 11 145 430


2007 642 211 21 94 968

2008 587 213 28 101 929

2009 557 233 31 104 925


2007 201 68 26 55 350

2008 190 55 22 52 319

2009 281 141 16 58 486


2007 175 121 30 230 566

2008 168 128 32 235 563

2009 156 156 32 221 578


2007 Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. 0

2008 Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. 1.755

2009 Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п.


Зворник

2007 Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п.

2008 Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п.

2009 396 70 26 241 733

Тенденција кретања показује да број корисника благо расте у посматраним годинама.

Приказ 15: Тенденција кретања укупног броја корисника библиотека Мачванског округа

0

2000

4000

6000

8000

10000

12000

2007 2008 2009

Шабац Владимирци Коцељева Лозница Богатић Мали Зворник Крупањ

24

Када се корисници оцењују кроз проценат локалног становништва, подаци показују да су грађани општине Богатић у најмањем броју корисници библиотеке (свега 1, 3%), а да су најбројнији у библиотеци Шапца (8.2%).

Приказ 16: Рангирање општина према проценту локалног становништа који су у 2009. години били корисници библиотеке

Библиотеке у Мачванском округу осим основних делатности организују и додатне програме за

публику попут књижевних вечери, изложби, предавања, трибине, радионице и друге садржаје. По броју програма најактивнија је крупањска библиотека.

Табела 25: Број пратећих програма у периоду од 2007. до 2009. године

Назив установе Укупан број програма по годинама

2007 2008 2009

Библиотека шабачка, Шабац Н.п. Н.п. Н.п.

Народна библиотека Јанко Веселиновић, Богатић 4 3 2

Библиотека Диша Антић, Владимирци 20 25 22

Библиотека Јанко Веселиновић, Коцељева 24 5 12

Библиотека Политика Крупањ 48 42 35

Библиотека Вуковог завичаја, Лозница 1 27 Н.п.

Народна библиотека Милован Глишић, Љубовија 26 39 10

Народна библиотека 17.септембар, Мали Зворник 17 20 24

Приказ 17: Број пратећих програма библиотека према врсти садржаја

8,2%

4,7%

1,3% 2,6% 2,8%

5,2%

2%

0%

5%

10%

Шабац Владимирци Богатић Коцељева Крупањ Мали Зворник Лозница

Проценат локалног становништва који су корисници библиотеке у 2009. години

0 0,5 1 1,5 2 2,5 3 3,5 4

2007

2008

2009

4

3

2

0 5 10 15 20 25

2007

2008

2009

3

8

5

3

2

3 1

14

15

13

0 5 10 15 20 25

2007

2008

2009

1

1

2

3

6

20

1

4

25

Библиотека у Шабцу је умрежена у електронску базу података Cobbis,у Владимирцима имају

Bisis, док библиотека у Лозници је умрежена у Biblio базу. Установе овог типа у општини Богатић, Коцељева, Крупањ и Мали Зворник немају електронску базу података у свом систему. Чланарине у библиотекама крећу се од 400 до 900 динара на годишњем нивоу. За своје пратеће програме ниједна библиотека не наплаћује улазнице. Табела 26а: Чланарина и рад са корисницима

Назив установе Чланарина

Радно време редовна попусти

Библиотека шабачка, Шабац 600 дин.

Породична 1.000 динара, а попуст имају ђаци, студенти и пензионери и њихова

чланарина износи 550 динара. За ученике првог разреда основне школе чланарина је

бесплатна

Радним данима: 7:30-20 ч

Суботом:8-13ч

Народна библиотека Јанко Веселиновић, Богатић

400 дин Попуст за незапослена лица и

пољопривреднике



450 дин. Попуст. за ђаке, студенте, пензионере,

особе са инвалидитетом Радним данима:

8-20ч


400 дин. Попуст за ученике, најмлађи чланови и


8-20ч

Библиотека Политика Крупањ 600 дин. Попуст имају ђаци и студенти, пензионери,

не плаћају предшколци и ученици првог разреда

Радним данима: 8-20ч

0 10 20 30 40 50

2007

2008

2009

8

6

5

9

10

7

2

3

3

3

3

3

25

20

18

0 5 10 15 20 25 30

2007

2008

2009

14 1 2

1

4 2 4

0 5 10 15 20 25 30 35 40

2007

2008

2009

18

23

5

8

12

3

3

2

0 5 10 15 20 25

2007

2008

2009

7

9

11

10

11

13

књижевне вечери изложбе предавања трибине,дебате радионице остали садржаји

26

Табела 26б: Чланарина и рад са корисницима

Назив установе Чланарина

Радно време редовна попусти


900 дин.

Библиотека наплаћује чланарину својим корисницима тромесечно у износу од 300,00 динара, шестормесечно 500,00

динара, за период од девет месеци 700,00 динара и на годишњем нивоу 900,00

динара.



Народна библиотека Милован Глишић, Љубовија

600 дин Предшколци и ђаци прваци бесплатно,

ђаци и студенти 250 дин



Народна библиотека 17.септембар, Мали Зворник

400 дин. Попуст. за ђаке, студенте, пензионере,


8-20ч

Када је реч о евалуацији програма, ту врсту делатности спроводе у Шапцу, Владимирцима и

Крупњу, док у осталим библиотекама Мачванског округа то не чине. Библиотеке у Шапцу, Владимирцима, Коцељеви и Крупњу спроводе истраживања потреба корисника као још један вид евалуације. Већина библиотека Мачванског ског округа, осим Лознице, документују своје активности путем пресклипинга и архивирање.

Сарадња Све библиотеке Мачванског округа имају сарадњу са матичном библиотеком у Шапцу, као и са

Народном библиотеком Србије. Библиотеке Мачванског округа имају слабо развијену сарадњу, која се углавном своди на

установу културу истог типа на локалном и регионалном нивоу. Међународну сарадњу остварује једино матична Шабачка библиотека. Када је о сарадњи са медијима реч,све библиотеке Мачванског округа сарађују са локалним

медијима.

Табела 27а: Сарадња са другим актерима у култури

Назив

установе

Ниво сарадње

Тип сарадње

Локални ниво Регионални

ниво Национални

ниво Међународни

ниво Сарадња са


Би

бл

ио

тека

шаб

ачка

, Ш

абац

Предшколска установа Наше дете, основне

школе

Природно-машински факултет, Технички

факултет из Новог сада,

Библиотека града Београда


Србије, Матица српска

Гетеов институт Шабац је центар

округа

- логистичка - сарадња на организацији догађаја -сарадња на пројектима/ програмима

Нар

од

на

би

бл

ио

тека

Ја

нко

Вес

ели

но

ви

ћ,Б

ога

тић

Сарадња са осталим

сегментима КОЦ-а /

/

/ Библиотека

шабачка

-присуство на семинарима које организује матична библиотека у Шапцу

Би

бл

ио

тека

Д

иш

а А

нт

ић

,

Вл

ади

ми

рц

и

Основна школа

Културни центар Шабац, Музеј

Шабац, Позориште

Шабац, Архив Шабац

/ / Библиотека

шабачка

- сарадња на организацији догађаја -сарадња на пројектима/ програмима

27

Табела 27б: Сарадња са другим актерима у култури

Назив

установе


Тип сарадње Локални ниво

Регионални ниво

Национални ниво

Међународни ниво

Сарадња са центром округа

Би

бл

ио

тека

Јан

ко

Вес

ели

но

ви

ћ К

оц

ељев

а

/ / / / Библиотека

шабачка - логистичка

Би

бл

ио

тека

П

ол

ит

ика

Кр

упањ

Основна школа

Са свиим библиотекама и

Домовима културе у

Мачванском округу

/ / Библиотека

шабачка

-техничка - логистичка - сарадња на организацији догађаја

Би

бл

ио

тека

В

уко

во

г за

ви

чај

а,

Ло

зни

ца

/ / / / Библиотека

шабачка

- логистичка - сарадња на организацији догађаја

Нар

од

на

би

бл

ио

тека

17

.сеп

тем

бар

,

Мал

и З

во

рн

ик

Са школским библиотекама

Са матичним библиотекама

Са народном библиотеком

/ Библиотека

шабачка

техничка - логистичка - сарадња на организацији догађаја

Кадрови

Међу библиотекама Мачванског округа највише запослених има матична библиотека у Шапцу- 31,

потом библиотека града Лознице- 15 док најмањи број запослених има библиотека у Коцељеви -7. Библиотека у Богатићу, која је при КОЦ-у, има на располагању два радника која се баве библиотичком делатношћу.

Приказ 18: Број запослених у библиотекама Мачванског округа

Старосна структура показује да је најбројнији кадар између 40 и 49 година старости. Најмлађа структура запослених је у Лозници, а најстарија у Богатићу. Полна структура показује да су у свим библиотекама бројније жене, осим у Крупњу где је изједначен кадар по полу.

Табела 28а: Просечна старост запослених у установама


Библиотека шабачка, Шабац 48

Народна библиотека Јанко Веселиновић, Богатић 52

Библиотека Диша Антић, Владимирци 50

Библиотека Јанко Веселиновић, Коцељева 48

Библиотека Политика Крупањ 49

31

11 7 10

15

8

15 2

Шабац Владимирци Коцељева Крупањ Лозница Љубовија Мали Зворник Богатић

28

Табела 28б: Просечна старост запослених у установама


Библиотека Вуковог завичаја, Лозница 47

Народна библиотека Милован Глишић, Љубовија Н.п.

Народна библиотека 17.септембар, Мали Зворник 48

Приказ 19: Полна структура и број припадника мушког и женског пола у установама

Приказ 20: Старосна структура кадрова у установама

Када је о образовној структури реч, у библиотеци Шапца , Крупња и Малог Зворника високообразовани чине већину, док у осталим преовладава средњеобразовни кадар.

Приказ 21: Образовна структура и број кадрова према стручној спреми у установама

29%

71%


100%

жене 2

45,5%

54,5%


57,2%

42,8%


50%

50%


33,3%

66,7%


14,3%

85,7%


0,0% 10,0% 20,0% 30,0% 40,0% 50,0%

3,2

%

12

,9%

41

,9%

32

,3%

9,7

%

0%

50%

100%

50-59

10

0%

0,0%

20,0%

40,0%

60,0%

9,1

%

27

,3%

54

,5%

9,1

%

0,0%

50,0%

100,0%

40-49 50-59

71

,4%

28

,6%

0%

20%

40%

20

%

40

%

30

%

10

%

0,0%

20,0%

40,0%

60,0%

80,0%

6,7

%

60

%

20

%

13

,3%

0%

20%

40%

25

%

37

,5%

25

%

12

,5%

3,2%

38,7% 58

%

ОШ

ССС

ВШ/ВСС

50%

50%

ССС

ВШ/ВСС

18,2%

63,6%

18,2%

ОШ

ССС

ВШ/ВСС

14%

44%

42%

ОШ

ССС

ВШ/ВСС

29

У Шабачкој библиотеци постоји пракса ангажовања спољних сарадника, а тренутно су у ангажована два хонорарна сарадника и један волонтер. У Владимирцима и Крупњу имају по три хонорарна сарадника У Лозници, Малом Зворнику и Коцељеви установе не ангажују спољне сараднике, волонтере, ни војнике на цивилном одслужењу војног рока.

Буџет

Библиотеке Мачванског округа се највећим делом финансирају из градског , то јест општинског

буџета. Присутна су и сопствена средства, донације и спонзорства, као и удео републичког буџета у мањем проценту. Буџет библиотеке у Богатићу представљен је у оквиру Културно-образовног центра, обзиром на то да функционише при тој установи.


Према броју запослених и броју програма, природно највећи укупан буџет, као и средства за програме, и у 2008. и у 2009. години имала је матична библиотека. Највећи део финансија за шабачку библиотеку долази из касе Града Шапца, одређена средства добија и од Републике, а део су сопствени приходи. Укупан буџет у 2008. години износио је 326.413,58 евра (26.682.537,00 динара). Уколико се из буџета изоставе средства намењена изградњи анекса библиотеке, буџет Библиотеке у 2008. години износио је 327.182,30 евра (26.643.044,00 динара). У 2009. години буџет је умањен и износио је 294.418,27 евра (27.654.914,00 динара), али се удео програма у буџету повећао за скоро 5%.

Завод не располаже подацима о буџету библиотека Љубовија и Мали Зворник, као ни за град Лозницу у 2009. години.

12%

33%

55%

ОШ

ССС

ВШ/ВСС

13,3%

66,7%

20%

ОШ

ССС

ВШ/ВСС

50%

50%

ССС

ВШ/ВСС

0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 2009

90

%

93

%

5%

5,3

%

2%

3

%

1,7

%

Град Сопствени приходи Донације/спонзорства Република

0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 2009

83

%

81

%

12

%

16

%

5%

3%

Општина Сопствени приходи Донације/спонзорства Република

0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 2009

10

0%

10

0%


0%

20%

40%

60%

80%

2008 2009

72

%

70

%

28

%

30

%


0%

50%

100%

2008

96

%

4%


30

Табела 29: Висина и расподела буџета библиотека у 2008. и 2009. години



Плате и доприноси Материјални

трошкови Програми и

пројекти



26.682.537,00 дин. 20.121.740,00 дин 4.394.599,00дин. 2.064.162,00 дин


27.654.914,00 дин. 21.108.758,00 дин. 3.086.156,00 дин. 3.460.000,00 дин.



11.335.539,00 дин. 7.942.518,00дин. 1.788.059,00дин. 1.604.962,00 дин


12.651.098,00 дин. 7.942.518,00 дин. 2.946.313,00дин. 1.762.267,00 дин



2.050.200,00 дин 450.200,00 дин. 500.000,00 дин. 1.100.000,00 дин.


2.050.200,00 дин 450.200,00 дин. 500.000,00 дин. 1.100.000,00 дин.



9.075.093,00 дин. 6.258.739,00 дин. .2.093.117,00 дин 723.237,00 дин.


9.480.859,00 дин. 5.600.197,00 дин. 2.852.778,00 дин 1.027.884,00дин.



12.515.000,00 дин. 8.170.000,00,00дин. 4.201.000,00 дин. 144.000,00 дин.

2009. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п.

Н.п. Н.п. Н.п. Н.п.

У свим библиотекама Мачванског округа највећи удео у буџету имају зараде запослених, а најмањи програми установа. Приказ 23: Структура буџета библиотека у 2008. и 2009. години

0%

20%

40%

60%

80%

2008 2009

7,7

%

12

,5%

75

,7%

76

,3%

16

,8%

11

,2%

Програми

Плате


0%

20%

40%

60%

80%

2008 2009

14

%

13

%

70

%

63

%

16

%

24

%

Програми

Плате


0%

10%

20%

30%

40%

2008 2009

20

%

20

%

40

%

40

%

40

%

40

%

Програми

0%

20%

40%

60%

80%

2008 2009

9%

10

%

65

%

58

%

26

%

32

%

Програми

Плате


0%

20%

40%

60%

80%

2008

1%

65

%

34

%

Програми

Плате


31

Када је о инвестицијама реч, од 2007. године у своју библиотеку уложило је , према подацима којима Завод располаже, пет библиотека Мачванског округа.

Шабачка библиотека у погледу инвестиције имала је улагања у периоду од 2007. до 2009. године која су усмерена на изградњу анекса Библиотеке. За те потребе у неколико наврата добијена су средства од Министарства културе и града Шапца у укупној вредности од 348.787,34 евра (29.684.419,00 динара). У тој суми Министарство је учествовало са 116.115,72 евра (9.882.319,00 динара), а град Шабац са 232.671,62 евра (19.802.100,00 динара). Приоритетна инвестициона улагања, како наводе у Библиотеци, и даље су анексна зграда и опрема за исту.

У Богатићу не наводе претходне, а ни приоритетне инвестиције. Када је о приоритетним инвестицијама реч, у библиотецима у Владимирцима наводе санацију зграде Дома културе и адаптацију и реконструкције зграде старог среског начелства за коју је потребно око 12 милиона динара, то јест око 130 хиљада евра. У Коцељеви изражавају потребу за адаптацију и реконструкцију за коју је потребно око 700.000,00 хиљада динара. У крупањској библиотеци је потребно око пет и по милиона динара за замену стакала у галерији, замену олука на згради, фарбање столарије и санацију равног крова. Представници Библиотеке у Лозници као приоритетна инвестициона улагања наводе набавку софтвера за библиотечко пословање. Табела 30: Последња инвестициона улагања у библиотеке Мачванског округа

Тип инвестиције Финансијер Година

Износ у еврима

Износ у динарима

ША

БА

Ц

Градња анексне зграде Министарство културе 2007. 75.037,33 6.000.000,00

Градња анексне зграде Град Шабац 2007. 38.154,97 3.050.879,00

Градња анексне зграде Министарство културе 2008. 47.675,71 3.882.319,00



ВЛАДИМИРЦИ

Санација објеката СО Владимирци 2007. 10.326,45 825.705,00

Текуће одржавање и поправка зграда и објеката

СО Владимирци 2009. 4.017,39 377.356,00

КОЦЕЉЕВА

Национални инвестициони план Република Србија 2007. 20.009,95 1.600.000,00

Конкурс Република Србија 2008. 6.140,11 500.000,00

КР

УП

АЊ

Реконструкција бине Донација Републике

Швајцарска 2009. 13.338,79 1.252.922,00

Летња позорница Општина Крупањ 2009. 3.818,94 358.716,00

Дигитализација библиотичког фонда

Република Србија 2010. 1.277,54 120.000,00

ЛОЗНИЦА

Надоградња и реконструкција библиотеке

Министарство културе 2007. 62.531,1 5.000.000,00

Проблеми

Већина библиотека Мачванског округа изражава проблем када је у питању недостатак средстава

и простора, а присутни су и проблеми у виду застареле техничке опреме , као и недостатка стручних кадрова.

У наредној табели налазе се детаљнији преглед проблема са којима се установе културе суочавају подењених у пет одељака.

32

Табела 31: Проблеми библиотека Мачванског округа



Шабац

Један од главних проблема Установе

јесте мањак простора за смештај

књижног фонда. Недостатак простора

за периодику биће решен изградњом првог наменског

простора за библиотеку, која је у

току.

Проблем финансирања представници

Библиотеке виде у недовољним и

нередовним средствима за

програме и материјалне

трошкове, а како би се дошло до

повећања средстава за програме, сматрају да је

потребна другачија прерасподела

средстава у локалној самоуправи као и учешће приватног

власништва ослобођеног пореза.

У погледу техничке опремљености,

потребно је унапредити мрежу и интернет конекцију, а

неопходна су и четири рачунара и

два штампача.

Потребно запослити још

високообразованих кадрова.

Што се проблема у вези са

програмима тиче, сматрају да је

највећи тај што средње школе и остале установе

културе нису заинтересоване за

сарадњу

Богатић Недостатак

простора, потребно додатних 50м2

Недостатак финансијских

средстава

Неопходна набавка новијих рачунара

Потребно запослити још два радника



Зграда је руинирана, потребна адаптација

и реконструкција, предлог решења је

обезбеђивање средстава и

реализација већ сачињеног пројекта

адаптације и реконструкције.

Недостатак средстава за

санацију зграде и за организацију програма и пројеката.

Нема проблема.

Неповољна кадровска структура

и недовољн број запослених са

високом школском спремом-потребан

информатичар, менаџер културних

потреба.

Незаинтересованост публике доводи до слабе посете

програма.

Коцељева

Недовољан број просторија за важеће стандарде, потребне

три просторије.

Недостатак средстава.

Застрела опрема, потребан скенер,

фотокопир апарат,нови

компјутери, клима, монитори.

Нема проблема. Недостатак средстава.

Крупањ Нема проблема Потребна средства за набавку књига

Потребни бољи рачунари.

Нема проблема. Нема проблема.

Лозница Потребна

реконструкција терасе Библиотеке.

Недостатак средстава

Застарелост опреме и потреба за 15

нових рачунара и сервером.

Потреба за запослењем

библиотекара. Нема проблема.


Проблем је напукли плафон у

Библиотеци, неопходно је

заменити кров.

Нема проблема. Нема проблема. Нема проблема.

Нема проблема.

Музеји општина Мачванског округа

На територији Мачванског округа налазе се три музеја. Реч је о Народном музеју у Шапцу, Музеју

Јадра у Лозници који се налзи у оквиру Центар за културу Вук Караџић и Завичајном музеју Коцељеве који делује у саставу Библиотеке Јанко Веселиновић.

33

Оснивање Народног музеја у Шапцу везује се за 1934. годину када је у оквиру Читалишта шабачког основана музејска збирка. После Другог светског рата, Музеј се издваја из Читалишта шабачког, а његов рад се обнавља 1955. године. Установа се налази у згради Шабачке полугимназије. Како објекат није наменски грађен, већ функционално прилагођен наменама музеја, јавила се потреба за новим простором у коме би био смештен депо. Народни музеј у Шапцу је комплексног типа и свој рад остварује кроз пет одељења: археолошко, историјско, етнолошко, као и кроз одељења за историју уметности и одељења за нумизматику и документацију.

Музеј Јадра је отворен 14. септембра 1987. године приликом обележавања два века од рођења Вука Караџића. Музеј је комплексног типа и садржи предмете из свих области живота и рада људи овог краја, од праисторије до 1950. године. Музеј Јадра програмски учествује у обележавању значајних датума, догађаја и личности, што је посебно запажено при обележавању церске и гучевске битке, годишњице стрељања народа 1941. године у Драгинцу и годишњице великог научника Јована Цвијића као и других значајних датума и личности. Све до 1999. године Музеј је функционисао као самостална установа када губи статус правног лица и бива припојен је Центру за културу Вук Караџић.

Завичајни музеј у сасатаву библиотеке Јанко Веселиновић из Коцељеве јесте врста комплексног музеја завичајног типа који је смештен у објекту из 1871. године. То је некадашња Основна школа у Коцељеви у којој је била смештена и општина коцељевачка. Музеј располаже са осам збирки уметничко-историјских дела : природе и љеног развитка, археологије, историографије, етнографије, нумизматике, ликовне уметности, примељене уметности, науке и технике. Музеј има сталну изложбену поставку.

Табела 32: Подаци о оснивању музеја и броју објеката које музеји користе

Назив установе Општина/град


оснивања

Број објеката које музеј користи

Народни музеј Шабац Шабац 1934. 1

Музеј Јадра Лозница 1987. 2

Завичајни музеј Коцељева Коцељева 1962. 1


Шабачки музеј се налази у згради Шабачке полугимназије из 1857. године која је проглашена

спомеником културе од великог значаја. Располаже са 1.033 м², од чега је 800 м² изложбени простор, а 120 м² су депои. Установа у свом простору има и део за јавне програме (предавања, семинаре...) површине 80 м² у којем има 70 места за седење и 30 места за стајање.

Музеј Јадра користи два објекта укупне површине од 450 м2 - зграда Старе апотеке (400 м

2 од чега

је 240 м2 изложбени простор, 70 м

2 депои, а 70 м

2 канцеларијски простор) и зграда музејске поставке у

спомен комплексу у Текеришу (50 м2 изложбеног простора). Зграда Старе апотеке је културно добро од

значаја. Завичајни музеј Коцељеви налази се у објекту некадашње Основне школе и Општине из 1781. године,

а простор који установа користи налази се у власништву установе. Музеј нема депо. Ниједан музеј из Мачванског округа у оквиру своје установе нема конзерваторску радионицу. Табела 33: Основни подаци о просторима у оквиру којих музеји организују делатност


Број депоа Површина

депоа

Број затворених простора за

програме


програме


програме

Народни музеј Шабац 1.033 м² 1 120 м² 1 80 м² 70+30

Музеј Јадра Лозница 450 м² 1 70 м² 2 240 м² Н.п.

Завичајни музеј Коцељева 150 м² / / 2 100 м² Н.п.

Фонд, програми и корисници Када је реч о броју предмета, највећим фондом располаже Народни музеј града Шапца који има

преко 20 хиљада у девет музејских збирки. Најмањи број предмета има лознички музеј са нешто мало преко три и по хиљаде експоната у осам музејских збирки.

34

Табела 34: Број предмета према збиркама у музејима Мачванског округа

Збирке Шабац Лозница Коцељева

Етнолошка 1.791 760 70

Археолошка 3.616 1.400 12.757

Ликовна 981 50 35

Фотографска 747 / /

Историјско-уметничка 2.641 80 /

Техничка / 20 5

Нумизматичка 8.709 920 233

Збирка оружја и војне опреме 761 81 32

Зоолошка / / 51

Минералошка / / 1

Примењена уметност 231 / 14

Збирка архивалија 1.276 280 /

УКУПНО ПРЕДМЕТА 20.753 3.591 13.163

Приказ 24: Структура фонда у музејима Мачванског округа

Структура фонда показује да нумизматичка збирка има највећи удео у фонду шабачког музеја, у лозничком и коцељавачком музеју највећи део фонда заузима археолошка.

У Народном музеју Шапца до сада је обрађено 85,4% предмета, а конзервирано је 25,2% од броја предмета који подлежу конзервацији. Највише необрађених предмета је у оквиру збирке архивалија (58,8%), док су етнолошка и збирка примењене уметности у потпуности обрађене. Највише конзервираних предмета који подлежу конзервацији налази се у оквиру нумизматичке збирке. У музеју не постоји фотолабораторија јер се у потпуности прешло на дигиталну технологију, па је укупно дигитално снимљено 37,8% предмета.

Од 3.591 предмета колико Музеј Јадра поседује 2.084 није обрађено, док је 1.507 обрађено. Од предмета који подлежу конзервацији, конзервирано је 55,9%. Највећи удео конзервираних предмета има збирка оружја и војне опреме, а обрађених етнолошка. Током 2003. године урађена је ревизија целокупног фонда.

У Завичајном музеју Коцељеве од укупно 13.163 предмета, конзервиран је свега један, док број снимљених предмета износи 708, а 124 предмета не подлеже конзервацији.

Део сталне поставке шабачког музеја који датира из средине 80-их година XX века и обухвата период од праисторије до краја средњег века уклоњен је, а приземље, у којем се налазила, претворено је у изложбени простор. Други део поставке налази се на спрату Музеја, али с обзиром на то да је застарела и да је треба иновирати тренутно се ради на изради пројекта за добијање средстава за нову сталну поставку.

Музеј Јадра из Лознице, такође има сталну поставку, а приређује се и око десет изложби годишње.

Завичајни музеј Коцељеве има сталну поставку која датира из 2005. године. Цена обиласка сталне поставке креће се од 50,00 до 200,00 динара.

17,4%

8,6%

3,6%

12,7% 4,7%

42%

1,1%

6,2%

3,7%

Археолошка збирка Eтнолошка Фотографска Историјско-уметничка Ликовна збирка Нумизматичка Примењена уметност Архивалије Оружје и војна опрема

21,1%

39% 2,5% 7,7%

1,4% 2,2%

0,6%

25,5%

етнолошка археолошка збирка оружја и војне опреме збирка архивалија ликовна историјско уметничка техничка

0,5%

96,9%

0,2%

0,2% 0,1%

0,3%

1,8%

Етнолошка

Археолошка

Збирка оружја

Ликовна

Примењена уметност

Зоолошка

Нумизматичка

35

Табела 35: Отвореност посетиоцима


Цене улазница

Радно време Стална поставка

Изложбе и програми

Народни музеј Шабац 200 50-100 Радним данима од 07.30 до 19h,викендом затворен

Музеј Јадра Лозница 100 50 Радним данима од 07.30 до 19 часова, викендом од 7.30 до 13h

Завичајни музеј Коцељева 50 50 Од 7 до 15 часова

Музеји поред редовне делатности, организују и пратеће додатне програме. Поред основне делатности шабачки музеј организује и од 10 до 15 историјских, археолошких и

ликовних изложби годишње. У периоду од 2006. до 2009. године Музеј је организовао 12 сопствених и 35 гостујућих изложби. Како град нема своју галерију, Музеј често излази у сусрет потребама ликовних уметника. Поред изложби, Установа организује трибине, предавања и семинаре. Таквих програма је у периоду од 2006. до 2008. године било 38, а посетило их је 2.122 људи.

Поред сталне поставке, коју су грађани у прилици да свакодневно разгледају, у просторијама Музеја Јадра приреди се, са пригодним програмом, око 10 изложби годишње од којих свака траје између 10 и 12 дана. Приказ 25: Број пратећих програма музеја према врсти садржаја

Број љубитеља музеја највећи је у шабачком музеју, а најмањи Завичајном музеју Коцељеве који у претекле три године бележи значајан пад. И број посетилаца музеја Јадра пада од 2007. до 2008. године, док за 2009. годину Завод не располаже подацима. Приказ 26: Тенденција кретања броја посетилаца музеја Мачванског округа

2007

2008

2009

14

12

12

10

6

2007

2008

6

2

1

2007

2008

2009

9

5

4

изложбе додатни програми

13086

7375 11000

13293

11007

1213 811

247 0

2000

4000

6000

8000

10000

12000

14000

2007 2008 2009

ШАБАЦ ЛОЗНИЦА КОЦЕЉЕВА

36

Ниједан музеј Мачванског округа не ради годишње евалуације програма., као ни истраживања потреба посетилаца.

Своје активности музеју документују путем фото и видео архиве.

Сарадња

Музеји Мачванског округа сарађују на више нивоа са установама културе. Најактивнија је сарадња на локалном и регионалном нивоу.

Народни музеј Шапца једини у округу има међународну сарадњу са Босном и Херцеговином.


Назив

установе


Тип сарадње Локални ниво Регионални ниво Национални ниво



Нар

од

ни

муз

еј Ш

абац

Сарадња са свим установама

културе у граду

Регионални завод за заштиту споменика,

са туристичким организацијама

Министарство културе, Народни музеј у Београду, Музеј савремене

уметности, Институт за савремену историју,

Археолошки институт

Музеј у Бијељини

Шабац је центар округа

- логистичка -сарадња на пројектима/ програмима

Муз

еј Ј

адр

а Л

озн

иц

а

Сарадња са свим установама

културе у граду

Сарадња са музејима у региону

и туристичким организацијама,

Етнографски музеј Београд,

Природњачки музеј Београд,

Педагошки музеј Београд, Музеј Срема Сремска

Митровица, Народни музеј

Панчево

Народни музеј у Београду

/ Са установама

културе у Шапцу

- логистичка - сарадња на организацији догађаја

Зав

ич

ајн

и

муз

еј

Ко

цељ

ева Сарадња са

општинском библиотеком у чијем су склопу

Народни музеј Шабац

/ / Народни музеј

Шабац -техничка

Кадрови

Најбројнији су кадрови шабачког музеја, са укупно 15 запослених. У Лозници је осморо запослених, док Завичајни музеј Коцељеве, који функционише при општинској библиотеци, има једну запослену особу.

Приказ 27: Број запослених у музејима Мачванског округа

15

8

1

Шабац

Лозница

Коцељева

37

Старосна структура запослених у музејима на територији Мачванског округа показује да се просечна старост креће око 50 година. Табела 37: Просечна старост запослених у установама


Народни музеј Шабац 49

Музеј Јадра Лозница 50

Завичајни музеј Коцељева 48

Приказ 28: Полна структура и број припадника мушког и женског пола у установама

Приказ 29: Старосна структура кадрова у установама

Образовна структура реч, у свим музејима, показује да су најбројнији високообразовани.

Основном делатношћу у шабачком музеју бави се 53,3% запослених, а у Музеју Јадра 44,4% запослених. Изузев предавача који по позиву долазе за потребе различитих врста програма, музеји

Мачванског округа немају сталних хонорарних сарадника Такође, не ангажује волонтере ни војнике на одслужењу војног рока. Приказ 30: Образовна структура и број кадрова према стручној спреми у установама

Изузев предавача који по позиву долазе за потребе различитих врста програма, музеји Мачванског округа немају сталних хонорарних сарадника ни волонтера.

Буџет

Музеји градова Шабац и Лозница се највећим делом финансирају од стране града оснивача.

Музеј општине Коцељева, је специфичан осим по томе што функционише у оквиру општинске библиотеке, и по томе што се већински финансира од спонзорстава и донација.

33,3%

66,7%


38%

68%


100%

мушкарци

0%

50%

100%

30-39 40-49 50-59

6,7

%

66

,7%

26

,6%

0%

10%

20%

30%

40%

23

,5%

32

,4%

38

,2%

5,9

%

0%

50%

100% 10

0%

6,7%

40%

53,3%

ОШ

ССС

ВШ/ВСС

18%

40%

42%

ОШ

ССС

ВШ/ВСС

100% ВШ/ВСС

38


Највећи укупан буџет, као и средства за програме, и у 2008. и у 2009. години имао је Народни

музеј Шапца. Са многоструко мање средстава располаже Завичајни музеј Коцељеве. Музеј Лознице није доставио податке о буџету 2009.године.

Табела 38: Висина и расподела буџета музеја у 2008. и 2009. години





пројекти

Народни музеј Шабац

2008. 175,850,54 евра 115.673,45 евра 35.298,79 евра 24,878.30 евра

14.319.826,00 дин. 9.419.497,00 дин. 2.874.444,00 дин. 2.025.885,00 дин.

2009. 160,780,65 евра Н.п. Н.п. 25,236,23 евра

15,102,239,00 дин. Н.п. Н.п. 2.370.457,00 дин.

Музеј Јадра Лозница

2008. 149.663,2 евра Н.п. Н.п. 3.434,3 евра

12.187.340,00 дин. Н.п. Н.п. 279.660,00 дин.

Завичајни музеј Коцељева

2008. 7.490,93 евра 6.140,11 евра 368,40 евра 982,42 евра

610.000,00 дин. 500.000,00 дин. 30.000,00 дин. 80.000,00 дин.

2009. 5.674,40 евра 5.323,07 евра 319.38 евра 31,94 евра

533.000,00 дин 500.000,00 дин. 30.000,00 дин. 3.000,00 дин.

Највећи удео у буџету музеја имају зараде запослених, текући трошкови су на другом месту према количини средстава која се у те сврхе издвајају, док су на последњем месту средства издвојена за програме и пројекте. Приказ 32: Структура буџета музеја у 2008. и 2009. години

Када је о инвестицијама реч, од 2007. године у свој музеј уложили су Шабац и Лозница, док музеј у Коцељеви није имао такву врсту улагања.

Када је о приоритетним инвестицијама реч, у шабачком музеју наводе израду нове столарије и израду нове поставке, у Музеју Јадра наводе завршну фазу радова на опремању депоа и инвестирање у опрему.У Завичајном музеју Коцељеве наводе финализација поткровља музеја, дезинсекцију, дренажу, инвентар и техничку опрему.

0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 2009

94

%

92

%

2%

1,7

%

0,3

%

4%

6%

Град Сопствени приходи Општина Богатић Република

0%

50%

100%

2008

93

,6%

6,4

%

Град


0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 2009

1%

1%

99

%

99

%


Спонзорства

0%

20%

40%

60%

80%

2008 2009

14

,1%

15

,7%

65

,8%

73

,3%

20

,1%

11

%

Програми

Плате


0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008

3,9

%

83

,3%

12

,8%


0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 2009

13

,1%

0,6

%

81

,9%

93

,8%

5%

5,6

%

Програми

Плате


39

Табела 39: Последња инвестициона улагања у музеје Мачванског округа

Тип инвестиције Финансијер Година Износ у еврима Износ у динарима

Шабац Заштита Град Шабац 2008. 13.636,95 1.110.482,00

Лозница Улагања у Музеј Град Лозница 2008. 61.979,80 5.047.129,00

Проблеми

Када је о проблемима реч, јавља се недостатак простора који би се користио за депоновање

материјала и изложбене просторе. Проблеме са финансирањем наводе у смислу недостатка за организацију већих пројеката.

Табела 40: Проблеми музеја Мачванског округа



Народни музеј

Шабац

Неадекватно депоновање музеолошког материјала,

потребан нови простор

Недостатак новца за веће пројекте

Потребна новија опрема

Недостатак дела стручне службе

Недостатак новца за културу на нивоу града и државе

Музеј Јадра

Лозница

Проблеми нису наведени





Завичајни музеј

Коцељева

Недостатак изложбеног

простора, потребне две просторије које

би могле да се добију адаптацијом поткровља музеја

Незаинтересованост оснивача за

финансирање истраживачких

пројеката и публиковање

резултата истраживања

Потребни нови компјутери, дигитални

фотоапарат, мобилни скенер,

изложбене витрине и панои

Неопходан документалиста

Незаинтересованост оснивача за научно-

истраживачке пројекте

Архив Мачванског округа

Почеци Међуопштинског историјског архива у Шапцу датирају из 1939. године када је радио у оквиру Музеја. Званично је основан 1952. године као Државна архива Шабац, која 1958. године мења назив у Државни архив среза Шабац. Јула 1961. године постаје Историјски Архив Шабац, a oд 1977. године добија статус међуопштинског архива који је надлежан за подручје осам општина Мачванског округа: Богатић, Владимирци, Коцељева, Крупањ, Лозница, Љубовија, Мали Зворник и Шабац. Организациона структура Архива састоји се из три дела : службе за заштиту и преузимање архивске грађе, службе за сређивање, обраду и коришћење архивске грађе и Службе општих послова.


Архив се налази у згради старе болнице, објекту из 1865. године, која је проглашена спомеником

културе од великог значаја и у власништву је Установе. Захваљујући опсежним радовима на реконструкцији и адаптацији објекта средствима из буџета Града и Министарства културе, зграда Архива је проширена и 2008. године је стекла услове за рад. Установа сада располаже са 1.200 м

2, од чега 800

м2 заузимају депои, 278 м

2 је површина канцеларијског простора, читаоница је 52 м

2 и има 40 места за

седење, а галеријски простор заузима 70 м2 и 100 места за стајање.

Фонд

Архив поседује 2.000 метара архивске грађе обухватајући период од 1805. до 2008. године, од

чега је сређено 1.300 дужна метра. Од 467 евидентираних регистратура, код 262 је извршено

40

преузимање. Архив располаже са 342 фонда и збирки, од којих је 33 фонда од великог и 30 од изузетног значаја. Укупно је сређено 244 фондова и збирки. До сада је микрофилмовано 2% архивске грађе, док дигитализација још увек није започета. Приказ 33: Однос сређене и несређене грађе, фондова и збирки Архива

Програми и корисници

У 2008. години кроз Архив је прошло 24 истраживача у току 75 истраживачких дана, а 2009. године број истраживача порастао је на 31 током 86 истраживачких дана.

Поред редовних активности Установа повремено организује изложбе, радионице, трибине и књижевне вечери. Током 2009. године у Архиву је организовано девет изложби. Од тог броја Архив је представио четири стручне изложбе из својих фондова, једну ликовну и једну вајарских радова док се за преостале три изложбе радило о уступању простора другим актерима културе.

Установа организује и летњу школу за младе са циљем да се ђацима приближи рад архива и архивска делатност, а укључена је и у пројекат Шабац – град знања у оквиру којег нуди занимљиве програме младима. Такође, учествује и у манифестацији Ноћ музеја.

У оквиру Архива постоје галеријски простор и читаоница. За своје програме не наплаћује улаз, а радно време је од 07.30 до 15.30 часова, с тим да дежурство траје до 19 часова.

Приказ 34: Број додатних програма Архива у периоду од 2007. до 2009. године

Сарадња Међуопштински историјски архив Шапца сарађује са установама културе на различитим нивоима.









Међ

уоп

шт

ин

ски

ист

ор

ијс

ки

архи

в Сарадња са

градским музејом и библиотеком

/ Архиви Србије / Шабац је центар

округа

- сарадња на пројектима/ програмима -логистичка

0% 50% 100%

Архивска грађа 65% 35%

Сређена Несређена 0% 50% 100%

Фондови и збирке 67,6% 32,6%

Сређено

Нeсређено

2008

2009

2

9 2 2

изложбе пратећи програми радионице

41

Кадрови

Архив има 14 запослених и преовлађују жене. Просек година запослених је 47, а преовлађују кадрови између 50 и 59 година старости. У основној делатности ради 71,4% запослених. Приказ 35: Полна, старосна и образовна структура запослених у Архиву

Установа не ангажује спољне сараднике, нема волонтере ни војнике на цивилном одслужењу војног

рока.

Буџет Архив се финансира једино из градског буџета и сопствених прихода. Остале општине чије

територије Установа покрива не партиципирају у њеном финансирању. Укупан буџет у 2008. години био је 160.350,72 евра (13.057.648,00 динара), а у 2009. години 133.336,50 евра (12.524.391,00 динара). Архив 2008. године није добио средства за реализацију програма, а у 2009. години та су средства била мала и износила су 1.369,89 евра (128.675,00 динара).

Приказ 36: Извори финансирања Архива у 2008. и 2009. години

Табела 42: Висина и расподела буџета музеја у 2008. и 2009. години

Установа

Година Висина буџета




пројекти

Међуопштински историјски архив, Шабац

2008. 160.350,72 евра 99.417,00 евра 60.993,72 евра /

13.057.648,00 дин. 8.095.741,70 дин. 4.961.906,30 дин. /


12.524.391,00 дин. 9.965.127,00 дин. 2.956.224 дин. 128.675,00 дин.

Последње инвестиционо улагање је реконструкција зграде Архива у коју је у периоду од 2006. до

2008. године уложено 604.881,57 евра (49.500.000,00 динара) од стране града Шапца и Министарства културе.

Табела 43: Последња инвестициона улагања

Тип инвестиције Финансијер Година Износ у еврима Износ у динарима

Конзервација и адаптација зграде

Министарство културе 2006-2008. 213.847,02 17.500.000,00

Конзервација и адаптација зграде

Град Шабац 2006-2008. 391.034,55 32.000.000,00

35,7%

64,3%


0%

20%

40%

60%

30-39 40-49 50-59

21

,5%

35

,7%

42

,8%

7,2%

50%

42,8%

ОШ

ССС

ВШ/ВСС

0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 2009

96

%

95

%

4%

5%

Град Сопствени приходи

42

Установа не наводи приоритетна инвестициона улагања.

Проблеми Архив не наводи проблеме у вези са просторним капацитетима, финансирањем, кадровском

структуром, ни програмима. Проблем установе је неадекватна техничка опремљеност и то у смислу недостатка рачунарске опреме. У установи наводе да немају довољан број компјутера, а немају ни опрему за микрофилмовање и дигитализацију.

Табела 44: Проблеми архива Мачванског округа у Шапцу

Установа/ Општина

Простор Финансирање Техничка


Историјски архив,

Неготин Нема проблема Нема проблема

Недостатак рачунарске опреме

Нема проблема Нема проблема

Удружење ликовних стваралаца Шапца

Удружење ликовних стваралаца Шапца (УЛСШ) основано је као удружење грађана 1971. године, а рад је обновило у новембру 2000. године. Оснивачи су били уметници и ликовни педагози.

Удружење је сервисног карактера и организатор је Пролећне и Годишње сликарске изложбе, ликовних колонија, гостујућих изложби, као и самосталних изложби одабраних уметника. УЛСШ се бави и издаваштвом и предавањима у области уметности, као и уметничким радионицама.

Има преко стотину чланова из различитих земаља – ликовних стваралаца различитих изражајних категорија и степена стручног образовања.

Просторни капацитети Удружење користи изнајмљен простор погодан за одржавање различитих програма и активности.

Међутим, он није адекватан за одржавање изложби, због чега Удружење користи алтернативне просторе, јер је, не рачунајући излагачке просторе у оквиру установа културе, једина галерија у Шапцу, галерија при Културном центру.

Програми, пројекти и чланство Главне програмске активности УЛСШ-а манифестују се у три правца: организације изложби,

организације уметничких колонија и радионица и издаваштво. Током године приреди се неколико изложби различитог карактера. У питању су традиционалне

Пролећна и Годишња изложба, али и самосталне и гостујуће изложбе. Удружење је организатор уметничких колонија Река пријатељства и Токови, али и уметничких

радионица које популаришу одређене уметничке технике и јавно извођење. Уметнички часописи, каталози и разни информатори о ликовној култури општине Шабац, које

Удружење издаје, имају за циљ афирмацију ликовне уметности усмерене ка изабраним циљним групама. Часописи које издаје су: Визуре, Еон – стрип магазин и Фокус – часопис посвећен уметничкој фотографији.

С обзиром на то да је, не рачунајући излагачке просторе у оквиру установа културе, једина галерија у Шапцу, галерија при Културном центру, Удружење се залаже за оснивање Градске галерије. Такође, залаже се и за изградњу комплекса атељеа за младе и заслужне уметнике и изградњу отворених атељеа на обали реке Саве сматрајући да је та локација јако атрактивна. Једно од решења за помоћ уметницима види и у адаптацији напуштених простора или изградњи новог. Адаптација индустријских објеката у атељее такође долази у обзир.

Удружење документује своје активности. Од 2006. до 2008. године број сталних чланова био је у паду. Године 2008. било их је 99.

Међутим, до краја 2009. године, број чланова порастао је на 130, од чега је две трећине чланова из Шапца и околине, а трећина из Србије и иностранства.

43

Приказ 37: Број сталних чланова УЛСШ и волонтера

Од 130 чланова, школованих уметника је, према процени председника Удружења, око 60%. Удружење је интернационалног карактера, али језгро чине уметници из Шапца. Удружење наплаћује чланарину на годишњем нивоу. УЛСШ није члан нити једне професионалне мреже ни на локалном ни на међународном нивоу.

Сарадња Неколицину пројеката реализовали су у партнерству са институцијама из других сектора, као што

су Геронтолошки центар, Водопривредно предузеће, Предшколска установа Наше дете, Медицом. УЛСШ остварује међународну сарадњу са једним бугарским и једним мађарским удружењем ликовних уметника у виду учешћа на њиховим колонијама.


Назив

установе


Тип сарадње

Локални ниво Регионални



ниво Сарадња са


Уд

руж

ење

ли

ков

ни

х

ств

арал

аца

Шап

ца

Сарађују са градским

установама културе,Геронтол

ошки центар, Водопривредно

предузеће, Предшколска

установа Наше дете, Медицом

/ /

Сарађују са бугарским и мађарским удружењем

ликовних уметника


- логистичка - сарадња на организацији догађаја -сарадња на пројектима/ програмима

Кадрови У Удружењу је двоје запослених, с тим да је један ангажован у програмском делу. Образовна

структура су један запослени са средњом школом и један с високом. Просек година запослених у УЛСШ је 48,5 година.

Удружење од 2007. године има , у просеку, око пет волонтера на годишњем нивоу.

Буџет

Главни извор финансирања Удружења ликовних стваралаца Шапца је буџет града, затим

републички буџет, а остало чине сопствени приходи (зарада од чланарина и улазница за програме). Сопствени приходи Удружења увећали су се у 2009. години. Укупан буџет УЛСШ-а у 2008. години био је 26.416,79 евра (2.151.167,00 динара) од чега је 6.748,19 евра (549.517,00 динара) издвојено за пројектне активности. У 2009. години је за пројекте, од укупног буџета који је износио 25.792,30 евра (2.422.689,00 динара), издвојено 5.855.38 евра (550.000,00 динара).

120

106 99

130

5 5 5 0

50

100

150

2006 2007 2008 2009

Број сталних чланова

Број волонтера

44


Табела 46: Висина и расподела буџета библиотека у 2008. и 2009. години





пројекти



2.151.167,00 дин. 905.961,00 дин. 695.698,00 дин. 549.517,00 дин.

2009. 25.792,30 евра 9.590,73 евра 10.346,19 евра 5.855.38 евра

2.422.689,00 дин. 900.864,00 дин. 971.825,00 дин. 550.000,00 дин.

Проблеми

У Удружењу ликовних стваралаца Шапца не наводе проблеме.

Позориште Мачванског округа

Позоришни живот у Шапцу има богату традицију. Прва записана позоришна представа у Србији

изведена је у шабачком крају, у селу Накучанима јула 1833. године. У самом граду Шапцу прва позоришна представа Светислав и Милева Јована Стерије Поповића одиграна је 1840. године, те се та година узима за почетак позоришног живота у Шапцу и налази на грбу Позоришта. Прво професионално позориште у Шапцу основано је 1906. године, а данашње је званично основано 1945. године. Током своје историје Позориште је носило више назива, а од 2003. године носи Шабачко позориште. Данас своје активности одвија кроз две сцене: Велику и Малу, у оквиру којих се организује и дечји програм.

Просторни капацитети Позориште је смештено у згради Занатског дома, која датира из 1934. године. С обзиром на

старост и стање здања површине 2.349,68 м2, 2006. године приступило се адаптацији и реконструкцији

зграде (крова, купатила,канцеларија, сале и фоајеа), што је сад у завршној фази. Простор није у власништву Позоришта већ је уступљен без накнаде.

Велика сцена је површине 84 м², а број места у гледалишту је 320. Мала сцена је површине 20 м² са 100 места у гледалишту.У Позоришту постоји столарска, браварска и кројачка радионица.

Установа има обезбеђен приступ за особе са инвалидитетом.

Програми и публика

У периоду од 2005. до 2008. године позориште је имало 17 премијера, од чега је 12 према делима

домаћих писаца, а пет према делима страних писаца. На годишњем нивоу Позориште у просеку изведе пет премијера, а у свом раду више је окренуто делима домаћих савремених писаца, него делима страних писаца. У сезони 2009/2010. број планираних премијера по текстовима домаћих и страних писаца је изједначен.

0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 2009

96

,7%

93

,3%

0,1

%

2,9

%

3,2

%

3,8

%

Град


Донације/спонзорства

Република

0%

10%

20%

30%

40%

50%

2008 2009

25

,5%

22

,7%

42

,1%

37

,2%

32

,4%

40

,1%

Програми

Плате


45

Приказ 39: Број премијера у периоду од 2005. до 2008. године и удео према врсти дела које се обрађује

У сезони 2008/2009. године због опсежне реконструкције, Позориште није радило до маја 2009.

године, те је урадило само две премијере. У сезони 2009/2010. планирано је шест премијера. У периоду од 2005. до 2008. године број представа је континуирано растао, а одиграно је укупно

304 представе. У последњој сезони број представа је смањен на 94 због радова на згради позоришта, али се зато увећао број гостовања Позоришта.

Приказ: Тенденција раста броја изведених представа и премијера у последње четири сезоне Представе Премијере

Када је реч о гостовањима, у протекле четири сезоне Шабачко позориште гостовало је у

градовима Србије 75 пута, а на гостовања се ишло и у Тузлу, Сарајево и Бијељину. Са друге стране у Позоришту је одиграно 165 гостујућих представа, од чега је 23 представе одиграла Независна драмска асоцијација Весело мајмунче, и 13 Сцена Маска из Шапца. Приметно је да, због реновирања зграде Позориште које је радило до маја 2009. године, број гостовања у сезони 2008/2009 расте, а опада број гостујућих представа. Приказ 40: Број гостовања и гостујућих представа током четири сезоне

Уторком и четвртком се играју представе ансамбла Шабачког позоришта, док је среда резервисана за дечје представе. Годишње, Позориште у просеку припреми једну представу за децу и једну новогодишњу.

Установа је укључена и у манифестацију Ноћ музеја и у пројекат Шабац-град знања у оквиру којег нуди низ радионица: Све тајне позоришта где ученици имају прилику да се упознају са процесом настанка представе; Говор тела у оквиру које, користећи музику, поезију и прозу, ученици уче да реагују кроз креативни покрет; Ко је то иза маске? где ученици сами креирају своју маску, а потом развију карактер који се налази иза ње и друге.

70,6%

29,4%

Број премијера по текстовима домаћих писаца

Број премијера по текстовима страних писаца 0% 50% 100%

прем

ијер

е

17,7% 82,3%

Класична дела Савремена дела

90 103 111 94

0 20 40 60 80

100 120

2005

/06

2006

/07

2007

/08

2008

/09

5 5

7

2

6

0

2

4

6

8

2005

/06

2006

/07

2007

/08

2008

/09

план

иран

о 20

09/1

0

28

21 26

46 58

47 60

38

0

20

40

60

80

2005/2006 2006/2007 2007/2008 2008/2009

Број гостовања Број гостујућих представа

46

С обзиром на то да је позоришна сала једина сала у граду која је адекватна за различите, захтевне програме, услови сарадње Позоришта са готово свим актерима којима је сала потребна за своје наступе су обавезујући, а самим тим и отежавајући за Установу. Тако се у великој сали позоришта одигравају најразличитија дешавања, од политичких конвенција, преко музичких и сценских садржаја, до модних ревија.

Укупан број публике током четири сезоне (од 2005. до 2009. године) у згради позоришта је 113.400, што значи да је просек по сезони 28.350 људи. Због реновирања позоришта које је трајало до маја 2009. године, сезону 2008/2009. обележио је пад публике на представама у Шапцу, али је, у складу са тим, Позориште повећало број гостовања, и тако је значајно порастао број гледалаца ван шабачког позоришта.

Приказ 41: Број гледалаца током четири сезоне

Позориште је 2007. године радило истраживање публике као вид сагледавања жеља публике и евалуације програма. Интерно истраживање спроведено је тако што су посетиоци уз улазницу добијали кратак упитник у којем су наводили три представе које највише воле, три представе које би „скинули“ са репертоара и представе које би волели да виде.

Цена улазнице је 400 динара за представе за одрасле, док за дечје представе износи 200 динара. Попуст на куповину улазница имају ђаци, студенти, пензионери и особе са инвалидитетом.

Позориште организује и представе изненађења за које цена улазнице износи 400 динара до објаве представе, а 500 динара након што се објави.

Сарадња

Шабачко позориште има развијену сарадњу на свим нивоима, почевши од локалног, регионалног,

националног до међународног нивоа.









Шаб

ачко

по

зор

иш

те

Шабачко позориште и

Шабачка библиотека

Народно позориште

Ужице, Позориште

Д.Милутиновић Сремска

митровица

Народно позориште Београд,

Југословенско Драмско

позориште, Српско-народно позориште Нови

Сад

Народно позориште Тузла,

Театар Талија Бијељина


- сарадња на пројектима/ програмима -логистичка техничка

Кадрови У Шабачком позоришту ради 46 стално запослених, међу којима је 18 глумаца, два уметничка

сарадника, седам запослених у техничком сектору и 20 административних радника.

29200 40400

34400

9400 16800

12600 15600

27600

46000 53000 50000

37000

0

10000

20000

30000

40000

50000

60000

2005/2006 2006/2007 2007/2008 2008/2009

Број гледалаца у згради Број гледалаца на гостовањима Укупан број гледалаца

47

Приказ 42: Структура запослених према занимању у Позоришту

Полна структура указује на то да у Позоришту ради више мушкараца него жена. И у глумачком

ансамблу бројнији су мушкарци.

Приказ 43: Полна структура запослених у Позоришту Укупно Глумци

Када је старосна структура у питању, међу глумцима преовлађују запослени старости између 40 и

59 година, а што се тиче свих запослених подједнако су заступљене две старосне категорије: од 30 до 39 и од 40 до 49 година старости. Просек година свих запослених, али и када су само глумци у питању је 48 година. Приказ 44: Старосна структура запослених у Позоришту Укупно Глумци

Образовна структура показује доминантност средњеобразованог кадра. Када су глумци у питању,

такође преовлађују средњеобразовани, а има и двоје глумаца са основном школом. Приказ 45: Образовна структура запослених у Позоришту Укупно Глумци

39,2%

4,3% 41,3%

15,2% Глумци

Уметнички сарадници

Технички сектор

Административно и помоћно особље

58,7%

41,3%


66,7%

33,3%


0,0%

10,0%

20,0%

30,0%

40,0%

20-29 30-39 40-49 50-59 60 +

6,5% 17,4%

34,8% 34,8%

6,5%

0,0%

10,0%

20,0%

30,0%

40,0%

20-29 30-39 40-49 50-59 60 +

5,6%

22,2%

38,9%

22,2%

11,1%

10,9%

65,2%

23,9% ОШ

ССС

ВШ/ВСС

11,1%

55,6%

33,3% ОШ

ССС

ВШ/ВСС

48

Поред стално запослених, Позориште има и три глумца на одређено време и шест хонорарно запослених глумаца, као и пет хонорарно запослених у оквиру администрације.

Буџет Буџет Позоришта обезбеђује се највећим делом из градске касе. Мали део долази од Републике

и сопствених прихода. Укупан буџет за 2008. годину износио је 635.855,28 евра (51.778.840,00 динара), од којих је 49.120,86 (4.000.000,00 динара) било намењено програмима. У 2009. години буџет је увећан и износио је 737.323,83 евра (69.257.344,00 динара). Средства за програме износила су 66.793,92 евра (6.274.000,00 динара).

Приказ 46: Извори финансирања и структура буџета Позоришта у 2008. и 2009. години

Табела 48: Висина и расподела буџета позоришта у 2008. и 2009. години





пројекти

Шабачко позориште


51.778.840,00 дин. 35.122.600,00 дин. 12.656.240,00 дин. 4.000.000,00,00дин.

2009. 737.323,83 евра Н.п. Н.п. 66.793,92 евра

69.257.344,00 дин. Н.п. Н.п. 6.274.000,00 дин.

Из претходне табеле јасно се види да највећи део средстава којима шабачко позориште располаже одлази на палте и доприносе запослених, потом на материјалне односе, док се најмање издваја на програме и пројекте. Табела 49: Последња инвестициона улагања

Тип инвестиције Финансијер Година Износ у еврима Износ у

динарима

Кров и сала Град Шабац 2007. 85.982,95 6.875.214,00

Пројекат и сала Град Шабац 2008. 97.167,94 7.912.560,00

Пројекат и канцеларије Град Шабац 2009. 144.865,17 13.607.287,00

У установи наводе да су приоритетне инвестиције у наредном периоду завршетак фоајеа,

набавка тонске опреме и светлосног парка.

Проблеми Када је о техничкој опремљености реч, представници Установе наводе потребу за

осавремењивањем тонске опреме. Што се финансирања и програма тиче сматрају да је за програме потребан двоструко већи износ средстава од постојећег. Такође, у вези са кадровском структуром, наводи се да је неопходно запослити десет школованих глумаца, односно постепено сменити оне који одлазе у пензију младим високостручним кадровима. У вези са простором не наводе проблеме.

0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 2009

89

%

71

,7%

6%

4,4

%

23

,9%

5%

Град Сопствени приходи Приватни сектор и остало Република

0%

20%

40%

60%

80%

2008 2009

8,0

%

9,1

% 6

8,0

%

54

,5%

24

,0%

36

,4%

Програми

Плате


49

Табела 50: Проблеми позоришта Мачванског округа



Шабац Нема проблема Више средстава за

програме

Потреба за осавремењавање

тонске опреме

Потребни школовани млади глумци

Потребно двоструко више

средстава за програме

Културно-уметничка друштва Мачванског округа

У наредном делу извештаја у обзир су узета културно-уметничка друштва која се већински финансирају из буџета града у којима функционишу. То је случај са два друштва: Културно-уметничко друштво Абрашевић из Шапца и Културно-уметничко друштво Вук Караџић из Лознице.

Културно-уметничко друштво Абрашевић једно је од најстаријих под тим именом у Србији. Основано је 1905. године, као друштво синдикално организованих радника под именом Радничка уметничка група Абрашевић. Као удружење грађана окупљају све узрасте, негујући традицију и обичаје нашег народа, како у урбаном, тако и у руралном подручју. Учесник је многобројних смотри и фестивала у земљи и иностранству. Има преко 500 активних чланова, распоређених у седам секција, а у плану је оснивање драмске (која је већ формално осмишљена), рецитаторске и говорничке секције.

Културно-уметничко друштво Вук Караџић у Лозници основано је 1850. године са циљем окупљања омладине и свих заинтересованих за аматерски рад у култури, очувања традиције и обичаја народа. Ове године, 2010, друштво ће обележити 150 година постојања и више од 5.000 концерата, позоришних представа, књижевних вечери, изложби слика и фотографија иза себе. Друштво данас има око 500 активних чланова, распоређених у седам секција.

Табела 51: Подаци о оснивању друштава и броју објеката која друштва користе

Назив установе Град оснивач Година

оснивања

Број објеката које друштво користи

Културно-уметничко друштво Абрашевић Шабац 1905. 12

Културно-уметничко друштво Вук Караџић Лозница 1850. 1 до 2


Када је реч о просторним капацитетима треба рећи да се шабачко културно-уметничко друштво

налази у доста бољој позицији од лозничанског. Културно-уметничко друштво Абрашевић из Шапца располаже простором од 420 м² (од 1993.

године користи простор који је био у власништву предузећа Зорка, од којег је наследило и фундус након затварања, јер је предузеће имало своје културно-уметничко друштво), а закупац је и простора чији је власник Јавно предузеће Склоништа од 350 м² који користи за пробе. Из КУД-а наводе да су раније користили и салу Дома синдиката, али након што се плафон срушио, више нема адекватне сале за наступе, јер је сала Позоришта, коју сада користи, мала.

Културно-уметничко друштво Вук Караџић из Лознице један дан у недељи има могућност да користи зграду Вуковог дома где изводи пробе позоришних представа као и готове представе. Пробе фолклора и музичара изводи у школама.

Наступи и публика Оба културно-уметничка друштва бележе велики број наступа, што на територији Републике

Србије, тако и у иностранству. КУД Абрашевић традиционално приређује годишње концерте. С обзиром на недостатак

адекватног простора, а велику заинтересованост публике, Друштво је било принуђено да уместо великих годишњих концерата, организује целовечерње концерте по секцијама.Током четири сезоне Друштво је наступало укупно 292 пута. Током године, Друштво у просеку има 73 наступа, што значи да сваког месеца има око шест. Статистички подаци за четири сезоне показују да КУД у просеку бележи три наступа месечно у Шапцу, један у другим градовима Србије, као и два до три наступа у иностранству. Уочљиво је

50

да од 2006. до 2009. године, што се броја наступа тиче, већих осцилација по сезони нема, а Друштво све време активно наступа у граду Шапцу. Такође, број наступа у иностранству се у 2009. години удвостручио у односу на претходну сезону. Када су наступи у иностранству у питању, Друштво је гостовало у Италији, Швајцарској, Француској, Немачкој, Грчкој, Холандији, Норвешкој, Мађарској, Румунији, Бугарској, Шпанији и Аустрији на бројним међународним фестивалима. У земљи је освојило бројне награде : Октобарску награду града Шапца, Орден братства и јединства са сребрним венцем, Златну плакету Савеза аматера Србије, Златну плакету СО Шабац..., а најтрофејнија секција је фолклорна.

Друштво је члан ЦИОФ-а – интернационалне организације фолклора. Фолклорна секција игра 16 кореографија

1 што је солидан број у односу на друге фолклорне ансамбле у Србији. КУД Абрашевић

сарађује с другим друштвима из земље са којима има заједничке наступе, са локалним установама културе, али и са установама различитог типа као што је Казнено-поправни завод Шабац и Манастир Соко град код Љубовије.

Током три сезоне КУД Вук Караџић из Лознице је наступао укупно 669 пута. Током године, Друштво у просеку има 205 наступа у Србији, што значи да сваког месеца има око 17 наступа. У свом граду, КУД месечно има осам наступа. Број наступа у иностранству се готово удвостручио у 2009. у односу на 2007. годину. КУД је организован кроз седам секција: аматерско позориште, фолклорни ансамбл, група певача, гусларска секција, народни оркестар, ликовна секција и књижевни клуб. Поред секција КУД организује и рад Галерије Мина Караџић.

Позоришни живот у Лозници у оквиру КУД-а постоји од његових почетака, од 1850. године. Данас функционише кроз три сцене: дечју, драмску и поетски театар. Позориште је учествовало на бројним фестивалима и освојило већи број награда и појединачних и за представе у целини. Ансамбл позоришта чини 20 глумаца драмске сцене, 30 деце и 15 омладинаца.

Фолклорни ансамбл нове чланове добија из дечјих фолклорних група које су подељене по узрастима: до четвртог разреда основне школе, од четвртог до седмог и припремни ансамбл. Старије групе су први ансамбл и ветерани. Сваког маја дечји ансамбли учествују и организују манифестацију Ђачки Вуков сабор која обухвата фолклорни део, певање, свирање, рецитовање и ликовно изражавање. Фолклорне групе наступају са Народним оркестром који има 14 музичара. Ансамбл броји око 330 чланова, од којих 24 чини групу ветерана, а око 200 деце су чланови младих фолклорних група.

Певачка група постоји од најранијих дана КУД-а. Углавном наступа са фолклорним ансамблом али и самостално. Групу чини 18 певача.

Гусларска секција основана је 1982. године и данас броји 10 чланова Прва изложба слика у Лозници организована је 1951. године, а излагали су чланови ликовне

секције Караџића. Галерија Мина Караџић отворена је 28. јуна 1999. године. У њој се организују појединачне и групне изложбе домаћих и страних, афирмисаних и неафирмисаних уметника. У галерији се одржавају и други садржаји, као што су књижевне вечери и промоције књига. Ликовну секцију чини 32 сликара.

Рад књижевне секције започет је 1973. године и тада је секција бројала шест чланова. Једна од важних активности Књижевног клуба јесу неговање говора и писања код младих преко конкурса Песнички поздрав пролећу за основце и средњошколце. Поред тог КУД има још један конкурс, Вукови ластари за већ афирмисане писце. Редовне манифестације су Mитровданско окупљање и Видовданско песничко причешће, као и промоције и прикази књига. Секција броји 28 књижевника.

Приказ 47: Тенденција кретања броја наступа у граду, земљи и иностранству током четири сезоне

1 Број кореографија КУД-ова у Србији, према истраживању Завода, креће се од три до 30.

30 33

38

31

14

5

8 9

32

38

19

35

0

5

10

15

20

25

30

35

40

2006 2007 2008 2009

98 104 100

105 102 110

12 16 22

0

20

40

60

80

100

120

2007 2008 2009

у граду у Србији у иностранству

51

Културно-уметничка друштва самостално организују више манифестација, која се одржавају на годишњем нивоу.

Табела 52: Манифестације које КУД-ови организују

Назив КУД-а Назив

манифестације/програма коју организује КУД

Суорганизатор

Колико пута је до сада

манифестација одржана

Година првог одржавања

манифестације

Шабац КУД Абрашевић

Моба Манастир Соко град 3 2008.

Фолклорна традиција Седам основних и

седам средњих школа 3 2008.

Ло

зни

ца

КУД Караџић

Песнички поздрав пролећу

/ 37 1974.

Фестивал глумачких остварења

/ 4 2007.

Смотра ансабала ветерана

/ 4 2007.

Видовданско причешће / 6 2005.

Летњи програм у улици Јована Цвијића

/ 25 1987

Вукови ластари / 36 1975

Децембарски дани / 6 2005

Абрашевић наплаћује улазнице за своје програме и чланарину, а попуст имају деца и особе са

инвалидитетом. Баве се и организацијом хуманитарних концерата. КУД Вук Караџић не води евиденцију о броју публике на својим наступима. Улазнице наплаћује 150 динара, а попуст остварују ученици и пензионери.

Чланство

Културно уметничка друштва имају бројна секције у оквиру своје органиизације. У оба друштва најбројнија је фолклорна секција.

Шабачко културно-уметничко удружење броји 518 чланова узраста од 7 до 77 година, од којих је велики број деце.Највећи број чланова је у фолклорној секцији – 225, затим у мешовитом хору – 47; 32 члана су у секцији модерног плеса, а 26 чланова је у секцији оријенталног плеса, итд, док је број помажућих чланова 140.

Лозничанско културно-уметничко друштво највећи број чланова има фолклорној секцији која је подељена на неколико узрасних група. Најмање чланова има гусларска секција.

Приказ 48: Чланство по секцијама КУД-а Абрашевић

43,4%

9,1% 4,8%

3,5%

6,2%

1%

5%

27%

Фолклорна секција

Мешовити хор

Тамбурашки оркестар "Бисерница"

Народни оркестар

Секција модерног плеса

Вокална група "Носталгија"

Секција оријeнталног плеса

Помажући чланови

52

Приказ 49: Чланство по секцијама КУД-а Вук Караџић (удео је рачунат у односу на 500 чланова према речима представника КУД-а, јер нису у могућности да кажу тачан број)

Кадрови

За функционисање културно-уметничких друштава задужени су запослени у њима. У КУД Абрашевић из Шапца има шесторо запослених у сталном радном односу од чега је у

програмском делу ангажовано 50%. Полна структура запослених показује да преовлађују мушкарци, а старосна да су доминантни кадрови од 50 до 59 година старости. Абрашевић од свих установа културе у Шапцу има највиши просек година запослених – 53 године. Руководећи органи су: Скупштина, председник Скупштине и Управни одбор чији се чланови бирају на четири године. Квалификациона структура КУД-а показује доминантну средњу стручну спрему. У Друштву постоје уметнички руководиоци, сарадници и хонорарни сарадници. У радном односу су људи који воде фолклорну секцију и народни оркестар, а сви остали се ангажују хонорарно.

КУД Вук Караџић из Лознице има једног запосленог мушкарца који има средњу стручну спрему и 46 година.

Приказ 50: Полна, старосна и образовна структура запослених КУД Абрашевић Шапца

Буџет Друштва се већински финанирају из градског буџета, а остатак средстава обезбеђују из

сопствених прихода, донација и приватног сектора. Дуго постојање културно-уметничког друштва КУД-а Абрашевић утицало је на то да се нађе међу

установама културе које се финансирају из градског буџета, што је и главни извор финансирања. Остатак долази из сопствених прихода и спонзорстава. У 2009. години спонзорства су изостала, удео града се смањио за око 9%, али су се сопствени приходи увећали за скоро 11%. Укупан буџет Абрашевића у 2008. години износио је 90.706,34 евра (7.386.381,00 динара), од чега је за програме издвојено 33.848,20 евра (2.756.320,00 динара), док је у 2009. години умањен на 74.972,29 евра (7.042.200,00 динара), а за програме је издвојено 2.440,53 евра (2.292.410,00 динара).

КУД Вук Караџић се финансира градским средствима и сопственим приходима, а део буџета чине и спонзорства и донације. Укупан буџет у 2008. години износио је 30.209,33 евра (2.460.000,00 динара) од којих је 14.736,26 евра (1.200.000,00 динара) утрошено на програме. У 2009. години буџет је умањен на

67%

13%

2,8%

3,6%

5,6% 6,4% 2% Фолклорна секција

Позориште

Народни оркестар

Група певача

Књижевни клуб

Ликовна секција

Гусларска секција

83%

17%


0,0%

50,0%

30-39 40-49 50-59

33

,3%

50

%

16

,7%

17%

83%

ССС

ВШ/ВСС

53

25.699,80 евра (2.414.000,00 динара). Средства за програмске активности износила су 13.946,45 евра (1.310.000,00 динара).

Приказ 51: Извори финансирања друштава у 2008. и 2009. години

Табела 53: Висина и расподела буџета друштава у 2008. и 2009. години

Година Висина буџета




пројекти

Културно-уметничко друштво Абрашевић

Шабац

2008. 90.706,34 евра 42.265,64 евра 14.592,51евра 33.848,20 евра

7.386.381,00 дин. 3.441.767,00 дин. 1.188.294,00 дин. 2.756.320,00дин.


7.042.200,00 дин. 2.820.310,00 дин 1.929.480,00 дин 2.292.410,00 дин

Културно-уметничко друштво Вук Караџић

Лозница 2008.

30.209,33 евра

14.588,90 евра

884,18 евра

14.736,26 евра

2.460.000,00 дин. 1.188.000,00 дин. 72.000,00 дин. 1.200.000,00 дин.

2009. 25.699,80 евра Н.п. Н.п. 13.946,45 евра

2.414.000,00 дин. Н.п. Н.п. 1.310.000,00 дин.

Највећи удео у буџету друштва из Лознице имају програми, потом зараде запослених, док

најмање средсртва одлази на текуће трошкове. У Шапцу највише средстава одлази на зараде запослених. Приказ 52: Структура буџета друштава у 2008. и 2009. години

Проблеми Као главни проблем аматеризма у Шапцу културно-уметничко друштво Абрашевић

препознаје недостатак простора. Што се тиче техничке опремљености, као проблем истичу недовољан број инструмената и опреме. Као финансијски проблем из Друштва наводе да немају довољно новца за развој и сматрају да је потребно више улагати у културно-уметничка друштва. Нису задовољни кадровском структуром, јер је потребно запослити већи број школованих кадрова.

0%

20%

40%

60%

80%

2008 2009

80

%

71

,2%

18

%

28

,8%

2%

Град


Приватни сектор и остало

0%

20%

40%

60%

80%

2008 2009

61

%

44

%

25

%

40

%

14

%

16

%

Општина


Приватни сектор и остало

0%

10%

20%

30%

40%

50%

2008 2009

37

,3%

32

,6%

46

,6%

40

%

16

,1%

27

%

Програми

Плате


0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

2008 2009

48

,7%

54

,3%

48

,3%

42

,8%

3%

2,9

%

Програми

Плате


54

И културно-уметничко друштво Вук Караџић из Лонице наводи типичне проблеме за друштво овога типа које се огледа у недостатку средстава, простора и стручног кадра. Табела 54: Проблеми друштава Мачванског округа



Шабац

Недостатак простора за јавне наступе и

вежбање, решење је изградња

одговарајуће сале

Недостатак новчаних средстава

Недовољан број инструмената и

опреме

Потребно запослити школован кадар


Лозница Треба решити

питање простора Недостатак финансија

Неопходно обнављање

Потребно запослити стручни кадар


КУД-ови Мачванског округа

Основни подаци Према подацима којима Завод располаже на територији Мачванског округа делује 13 културно-

уметничких друштава. Најстарији је КУД Азбуковица који је настао 1975. године, остала културно-уметничка друштва

настала су деведесетих година. Када је реч о простору, као једном од важнијих услова за функционисање културно-уметничких

друштава на територији Мачванског округа углавном користе уступљен простор од стране месних заједница, основних школа или слично.

Табела 55: Основни подаци о КУД-овима (црвеном бојом означена су она друштва/организације која Заводу нису доставила упитнике, те ће у извештају бити приказани подаци добијени на основу разговора)

Назив КУД-а Година

оснивања Простор

Да ли у објекту који КУД користи има простора

за одржавање програма?

ШАБАЦ

КУД Абрашевић Друштво узето у анализу делу са установама културе

КУД Чивија 1998. Уступљен, КУД користи простор без накнаде при Основној школи Свети

Сава Не

КУД Хајдук Станко 2002. Уступљен, КУД користи простор без

накнаде при Месној заједници Не

БО

ГА

ТИ

Ћ

КУД Мачванка

Културно-уметничка друштва општине Богатић настала су у периоду од почетка деведесетих. Простори који користе културно-уметничка друштва уступлљени су од

стране локалне основне школе и месне заједнице без простора за одржавање програма.

КУД Бисерница

КУД Бадиновци

КУД Глушци

КУД Арнаутовић

КУД Дубље

КУД Белотић

КОЦЕЉЕВА КУД Тамнава 2006. Уступљен, КУД користи простор без

накнаде при Месној заједници Не

ЛОЗНИЦА КУД Вук Караџић Друштво унето у анализу у делу са установама културе

ЉУБОВИЈА КУД Азбуковица 1975.

Уступљен, КУД користи простор без накнаде при Месној заједници

Да

55

Приказ 53: Подаци о простору у којима КУД-ови организују пробе и наступе (приказани су подаци добијени су на разговору)

Као што се види из приказа велика већина културно-уметничких друштава нема могућности да на адекватном мести изводи своје програме.

Чланови, наступи и публика

Културно-уметничка друштва Мачванског округа , осим градских друштава, се не могу похвалити великим бројем чланова, пре свега зато што је реч о општинама са мањим бројем становника и већим бројем културно-уметничких друштава. Број чланова се креће од двадесет до педесет у општинама и у градовима прелази две стотине чланова.

Табела 56: Чланство КУД-ова Мачванског округа

Назив КУД-а

Стални чланови Повремени чланови Волонтери

22007

22008

22009

2007

22008

22009

22007

22008

22009

ША

БА

Ц

КУД Чивија Удружење броји 450 чланова, међу којима има око 300 деце. Највећи број

чланова је у сеоским фолклорним секцијама – 240 чланова, а затим у дечјем ансамблу – 49.

КУД Хајдук Станко Удружење броји 615 чланова, а највећи број чланова је у Основној школи

БО

ГА

ТИ

Ћ


Културно-уметничка друштва у општини броје у просеку око двадест

чланова, углавном ученика локалних основних школа, са мањим осцилацијама.

КУД Бисерница


КУД Глушци


КУД Дубље


КОЦЕЉЕВА КУД Тамнава Удружење броји око 25 чланова , углавном ученика локалне основне школе.

ЉУБОВИЈА КУД Азбуковица Друштво броји око 120 чланова који су подељени у три ансамбла.

Када је о наступима реч, најактивнија су културно-уметничка друштва са територије града Шапца .

Друшта из околних општина, попут Коцељеве, Љубовије и Богатића, организују своје наступе свега неколико пута годишње, углавном када су у питању општинске славе или новогодишњи празници.

Табела 57: Број наступа КУД-ова у периоду од 2007. до 2009. године


Број наступа/публике у месту у којем је КУД

лоциран

Број наступа/публике у другим местима Србије

Број наступа/публике у иностранству

Број публике

по наступу 2007 2008 2009 2007 2008 2009 2007 2008 2009

ШАБАЦ КУД Чивија 14 22 Н.п. 12 15 Н.п. 10 7 Н.п. око 200

КУД Хајдук Станко 2 3 3 4 6 14 17 14 9 око 100

Културно-уметничка друштва не воде прецизну евиденцију о посећености својих програма, бећ

углавном наводе апроксимативне вредности.

100%

уступљен

25%

75%

простор се може користити за наступе

простор се не може користити за наступe

56

Друштва наплаћују улазнице за своје наступе, у углавно симболичним сумама од око 50 до 100 динара, мада је често да су приредбе бесплатне. Табела 58: Цене улазница за наступе КУД-ова


Да ли наплаћују улазнице за програме?

Цена улазница за програме

ШАБАЦ КУД Чивија Да око 200 дин

КУД Хајдук Станко Да око 150 дин

Б

ОГ

АТ

ИЋ

КУД Мачванка Да/Не до 100 дин

КУД Бисерница Да/Не до 100 дин

КУД Бадиновци Да/Не до100 дин

КУД Глушци Да/Не до 100 дин

КУД Арнаутовић Да/Не до 100 дин

КУД Дубље Да/Не до 100 дин

КУД Белотић Да/Не до 100 дин

КОЦЕЉЕВА КУД Тамнава Да/Не до 100 дин

ЉУБОВИЈА КУД Азбуковица Да/Не до 100 дин

Приказ 54: Цене улазница за програме

Поред редовних наступа, већина културно-уметничких друштава Мачванског округа није директан организатор неке од манифестација, али је редован учесник у свим општинским и градским манифестацијама, попут новогодишњих манифестација, градских, општинских и сеоских слава и прослава.

Организација културно-уметничких друштава подељена је на секције и подсекције фолклорних секција. По градовима, друштва имају разгранутије активности, док се по општинама делатност друштва углавном своди на фолклор у оквиру дечјег и омладинског ансамбла.

Табела 59: Организација КУД-ова

Назив КУД-а Секције Подела фолклорне секције

ШАБАЦ

КУД Чивија Сеоске фолклорне секције, школа

фолклора, народни оркестар Први извођачки ансамбл, дечији и

омладински ансамбл

КУД Хајдук Станко Фолклорна секција и музичка секција, секције, седам секција при основним

школама и месним заједницама

Школа фолклора, први дечји, припремни дечји, припремни

омладински, омладински, први дечји

БО

ГА

ТИ

Ћ

КУД Мачванка Фолклорна секција Дечји ансамбл

КУД Бисерница Фолклорна секција Дечји и омладински ансамбл

КУД Бадиновци Фолклорна секција Дечји ансамбл

КУД Глушци Фолклорна секција Дечји и омладински ансамбл

КУД Арнаутовић Фолклорна секција Дечји ансамбл

КУД Дубље Фолклорна секција Дечји и омладински ансамбл

КУД Белотић Фолклорна секција Дечји и омладински ансамбл

КОЦЕЉЕВА КУД Тамнава Фолклорна и музичка Дечји и омладински ансамбл

ЉУБОВИЈА КУД Азбуковица Фолклорна и музичка Дечји и омладински ансамбл

9% 9%

81%

улазницa око 200 динара - 1 КУД

улазница око 100 динара - 1 КУД

улазница до 100 динара - 9 КУД-ова

57

Сарадња Према, подацима којима Завод располаже, културно-уметничка друштва Мачванског округа

немају развијену мрежу сарадње са другим установама културе: Најчешће су заступљене међусобне сарадње у вези организације одређених манифестација попут сусрета села.

Најразвијенију сарадњу има КУД Чивија. Удружење је са своја два извођачка ансамбла до сада представљало Шабац широм земље, али и у иностранству, где је учествовало на међународним фестивалима фолклора, и то у: Грчкој, Литванији, Естонији, Мађарској, Словенији, Хрватској, Португалији, Аустрији, Бугарској и Шпанији. Иако је већина поменутих фестивала у организацији CIOF-а, Чивија није његов члан. Сарађују и са другим интернационалним организацијама фолклора, IOV-ом и CID-ом – интернационалним организацијама фолклора.

Када је реч о медијској сарадњи, она се углавном своди на медије локалног карактера, осим шапчанског КУД-а Чивија који сарађије и са медијима регионалног карактера.

Табела 60: Сарадња КУД-ова са актерима у култури и медијима


Сарадња са актерима у култури Сарадња са

медијима Локални ниво Регионални



ниво

ШАБАЦ КУД Чивија Шабачко позориште

Библиотека Мали

Зворник /

IOV , CID, CIOFF- интернационалне организације фолклора

РТВ Шабац, РТВ Ас, Радио

Шабац, Шабачки гласник, Глас

Подриња

КУД Хајдук Станко / / / Удружење

Ионес Грчка Локални медији

БО

ГА

ТИ

Ћ

КУД Мачванка Културно-образовни

центар / / / Локални медији

КУД Бисерница Културно-образовни


КУД Бадиновци Културно-образовни


КУД Глушци Културно-образовни


КУД Арнаутовић Културно-образовни


КУД Дубље Културно-образовни


КУД Белотић Културно-образовни


КОЦЕЉЕВА КУД Тамнава Локална библиотека / / / Локални медији

ЉУБОВИЈА

КУД Азбуковица Библиотека Милован

Глишић / / / Локални медији

Финансирање КУД-ова Мали број културно-уметничких друштава доставио је Заводу податке о финансирању на

годишњем нивоу. Према подацима којима Завод располаже, друштва која су узета у анализу, изузетак су културно-

уметничка друштва града Шапца који добијају средства из градског буџета. Културно-уметничка друштва са територија општина Мачванског округа, према подацима до којих

је Завод дошао путем разговора , највећи део својих финансија обазбеђују из сопствених прихода, путем чланарина и улазница за концерте уз скромну помоћ спонзорстава и донација.

58

Табела 61: Буџети КУД-ова и извори финансирања у 2008. и 2009. години

Назив КУД-а Год.

Буџет КУД-а Извори финансирања КУД-а

динара евра Општина/Град Сопствена средства

Спонзори и донатори

ША

БА

Ц

КУД Чивија 2008 Н.п. Н.п. / 90 10

2009 Н.п. Н.п. / 90 10

КУД Хајдук Станко 2008 1.150.000,00 14.122,25 70 30 /

2009 600.000,00 6.387,69 / 6666666,6,66 33,3

БО

ГА

ТИ

Ћ


2008 Нема података

/ Друштво се већински финансира из сопствених прихода и малим

делом од спонзорстава 2009 /

КУД Бисерница 2008

Нема података / Друштво се већински финансира

из сопствених прихода и малим делом од спонзорстава 2009 /





КУД Глушци 2008 Нема података / Друштво се већински финансира






КУД Дубље 2008

Нема података / Друштво се већински финансира






КОЦЕЉЕВА КУД Тамнава




ЉУБОВИЈА КУД Азбуковица




Н.п – нема података

Проблеми

Проблеми културно-уметничких друштава Мачванског округа, подељени су на четири сегмента, и

то на просторне, финансијске , техничке и програмске проблеме. Кроз сва културно-уметничка друштва, провлаче се проблеми истог типа , кроз недостатак

финансијских средстава, затим кроз дотрајалост опреме, незадовољавајућ фундус и недостатак инструмената. Недостатак новца, осим што узрокује немогућност за новим кореографијама, ускраћује и друштва за путовања и такмичења на фестивалима.

Такође, као проблем намеће се и неадекватност просторија у коме се одржавају пробе и наступи.

Табела 62а: Проблеми КУД-ова Мачванског округа

Назив КУД-а Простор Финансирање

Техничка опремљеност

Програми

ША

БА

Ц КУД Чивија

Зграда је стара, потребно

реновирање.

Недостатак редовног финансирања,

потребно је око 50 хиљада динара на месечном нивоу.

Недостатак ношње и инструмената,

потребно их добавити путем донације

Недостатак информациај о бесплатним програмима

КУД Хајдук Станко Потребан већи и

опремљенији простор

Потребна наплата чланарине,као и

повећање минималне цене сатница

Подлога је истрошена и недостају огледала

Проблем је недостатак разумевања за њихове

потребе

59

Табела 62б: Проблеми КУД-ова Мачванског округа

Назив КУД-а Простор Финансирање


Програми

БО

ГА

ТИ

Ћ


Потреба за адекватним простором


средстава Неодтатак ношњи Нема проблема

КУД Бисерница Потреба за сопственим простором


фундус и простор

Постоји потреба за новом техником

Потреба за више наступа


Недостатак сопственог простора

Недостатак средстава за обнову

ношње

Постоји потреба за озвучењем и

расветом

Недостатак средстава за нове кореографије

КУД Глушци Потреба за адекватним простором

Постоји потреба за већим средствима

Постоји проблем техничке

опремљености

Постоји проблем превоза на наступе


Потреба за сопственим простором

Недостатак финансија

Недостатак инструмената и

ношње Нема проблема

КУД Дубље Недостатак сопственог простора

Постоји потреба за више новца

Постоји потреба за озвучењем и

расветом

Потреба за више наступа



Постоји потреба за већим

финансирањем

Дотрајалост костима и обуће

Недостатак средстава за нове кореографије

КОЦЕЉЕВА КУД Тамнава Потреба за адекватим простором


средстава

Недостатак костима за кореографије


ЉУБОВИЈА КУД Азбуковица



фундус и простор

Недостатак озвучења

Потреба за више наступа у току године

Остала удружења у култури Мачванског округа

Када је реч о цивилном сектору Мачванског округа, према очекивању најактивнији су градови Лозница и Шабац, а придружује им се и општина Љубовија. Преостале општине Мачванског округа задржалу су своју ванинституционалну активност на културно-уметничким друштвима.

Према подацима којима Завод располаже, сва удружења у култури настала су у периоду од 10 до 15 година уназад, са изузетком шабачког Арт студија.

Најактивнији је град Шабац са пет удружења, затим град Лозница са два и општина Љубовија са једним удружењем у култури.

У оквиру својих простора за активности, нешто мање од 50% удружења у њима може организовати и програме.

Табела 63а: Основни подаци о удружењима (црвеном бојом означена су она удружења које Заводу нису доставила упитнике, те ће у извештају бити приказани подаци добијени на основу разговора)

ОП

ШТ

ИН

А

Назив удружења Година

оснивања Основни циљ удружења

Простор за активности

Да ли је у простору

могуће организовати

програме?

ША

БА

Ц

Културно-просветна заједница

Н.п.

КПЗ је опстала кроз реорганизацију у удружење грађана, а раније је била на буџету

града. Бави се издавачком делатношћу и делује као референтни центар аматеризма

Мачванског округа.

Мали канцеларијски простор који је недовољан за

програмске активности.

Не

Независна драмска асоцијација Весело мајмунче

2001.

Весело мајмунче је основано као својеврсна позоришна школа глуме за децу. Поред

школе глуме, мисије те драмске асоцијације је развијање интересовања и стварање

културних навика код деце.

Сарађује са шабачким

позориштем у којем одржава пробе и

представе

Да

60

Табела 63б: Основни подаци о удружењима (црвеном бојом означена су она удружења које Заводу нису доставила упитнике, те ће у извештају бити приказани подаци добијени на основу разговора)

ОП

ШТ

ИН

А

Назив удружења Година

оснивања Основни циљ удружења

Простор за активности

Да ли је у простору

могуће организовати

програме?

ША

БА

Ц

Удружење грађана Сцена Маска

2002.

Удружење окупља глумце, сликаре, писце, музичаре, драматурге и професоре са

уметничких академија, а настало је 2002. године у периду ктизе шабачког позоришта.

Програме изводи у хотелу близу

Позоришта, а ради и копродукцију са

том установом

Да

Независна уметничка асоцијација Колектив

2001.

Независна уметничка асоцијација Колектив, основанa 2001. године, бави се

промоцијом савремене уметности и теорије, архитектуре и дизајна. Уз то, њено

поље деловања је и издаваштво, организација изложби, информисање о културним и уметничким активностима у земљи и граду, образовне активности и

афирмисање нових технологија

Н.п. Н.п.

Арт студио 1963.

Класичну музику у Шапцу, поред Основне музичке школе Михаило Вукдраговић, негује Арт студио Шабац, друштво за

уметност и образовање, регистровано као приватно предузеће, коју води музички

образована породица Ђурковић. Његова традиција је прилично дуга, али је данас, и када су садржаји и када је финансирање у

питању, Арт студио усамљен у оквиру културног система Шапца.

Друштво користи своје просторије у

згради Дома синдиката.

Да

ЛО

ЗН

ИЦ

А

Подружница удружења књижевника

2007. Подружница удружења књижевника основана је 2007. године у оквиру Удружења књижевника Србије.

Подружница нема сопствене

просторије већ користи простор у оквиру Центра за културу који им

уступа културно-уметничко друштво

Вук Караџић.

Не

Омладински креативни клуб

2007.

Омладински креативни клуб је удружење грађана у којем се млади бави проблемима младих. Између осталог често организују културна дешавања усмерена ка млађој

популацији. ОК клуб у оквиру својих задатака ради на успостављању

регионалне сарадње, толеранције и узајамног поштовања разлика између људи

и култура.

Простор у коме ради ОК клуб

припада Канцеларији за

младе и користи га без накнаде

Не

ЉУ

БО

ВИ

ЈА

Удружење жена Вила

Н.п.

Вила је добровољна хуманитарна организација која се бави очувањем

традиције, обичаја, унапређења екологије, помоћи старим лицима, деци, заштити и

помоћи женама, организовању манифестација и учешћу у бројним

активностима које улогу жене валоризују.

Изнајмљен простор, удружење

га користи са накнадом

Да

61

Приказ 55: Подаци о простору у којима удружења организују активности и програме (приказани су само подаци у вези са удружењима који су доставили упитнике или за које Завод на основу разговора поседује податке)

Чланови и активности Удружења у култури Мачванског округа у великој већини случајева има специфичну ситуацију

када је реч о прецизном праћењу броја сталних и повремених чланова, као и волонтера. Из тог разлога у наредној табели се не налазе строго нумерички подаци, већ описне и оквирне

цифре, ради потпунијег ставарања слике о деловању сваког друштва понаособ. Највише особа укључених у свој рад има Кутурно-просветна заједница града Шапца која има

више од 800 чланова и волонтера који активно учествују у раду удружења.

Табела 64: Чланство удружења Мачванског округа (црвеном бојом означена су удружења која Заводу нису доставила упитнике)

Назив удружења Стални чланови Повремени чланови Волонтери

2007 2008 2009 2007 2008 2009 2007 2008 2009

ША

БА

Ц


Активних чланова који учествују у креирању и извођењу програма у КПЗ-у има 110. Поред тога има још око 700 полазника секција. Уз то постоји велики број волонтера који нуде техничку подршку у местима у којима се организују

програми.


Од настанка је реализовано више од 10 премијера. Кроз школу је прошло 200 малишана. Програм је прилагођен дечјем узрасту. Главни принцип

школе је да свако дете мора да игра у представи.

Удружење грађана Сцена Маска Удружење грађана , због своје специфичне области деловања броји око 80

чланова. Бројно стање варира у зависности од активности друштва.


Асоцијација има широк спектар деловања , па самим тим и нефиксиран број чланова. У питању је број око 30 стручњака попут уметника, архитеката,

историчара уметности и менаџера у култури.

Арт студио Удружење са преко 50 година традиције бележи велики број чланова

подељених у пет секција.

ЛОЗНИЦА

Подружница удружења књижевника 11 11 11 10 10 10 20 20 20

Омладински креативни клуб Удружење има 27 чланова, од којих је 63% сталних чланова и 37%

волонтера.

ЉУБОВИЈА Удружење жена Вила 10 30 30 20 20 20 10 10 20

*Разговори су вођени у јуну 2010. године Н.п.- нема података

Поред Шабачког позоришта, позоришна уметност у Шапцу негује се захваљујући удружењима која

активно учествују у културном животу Града - Сцена Маска и Независна драмска асоцијација Весело мајмунче. Оба удружења имају блиску сарадњу са Позориштем, не само из разлога што су оснивачи оба удружења истовремено и глумци Шабачког позоришта, већ и због тога што простор Позоришта користе за свој рад.

Сцена Маска није замишљена као искључиво позоришна група, већ организује и ликовне изложбе и књижевне вечери поводом којих сарађује са Удружењем ликовних стваралаца Шапца и другима. Удружење учествује и на фестивалима и наступа у другим градовима у земљи и иностранству. Са својим представама наступали су у Минхену, Салцбургу, Крању, а када су фестивали у питању, учествовали су на Зорановим данима у Зајечару, ЈоакимИнтерФесту у Крагујевцу итд.

57,1%

14,3%

28,6%

уступљен - 4 изнајмљен - 1 сопствени простор - 2

44,4%

44,4%

11,2%

простор се може користити за програме -4

простор се не може користити за програме - 4

нема података -2

62

Независна драмска асоцијација Весело мајмунче реализовала је преко десет представа уз помоћ 200 деце. Часови се одржавају два пута недељно у четири групе које су подељене, не по узрасту деце, већ по њиховом стажу у Мајмунчету. Програм је осмишљен по угледу на програм Факултета драмских уметности који је прилагођен дечјем узрасту. Главни принцип је да свако дете узме учешће у представи. Независна драмска асоцијација је неколико пута наступала и на Шабачком летњем фестивалу.

Културно-просветна заједница града Шапца која се одржала као удружење грађана, док је раније била на буџету града негује различите програме у оквиру пет секција: ликовне, позоришне, рецитаторске, литерарне и музичке. Удружење се бави и издавачком делатношћу, која је пре свега окренута младим неафирмисаним писцима и песницима. И други програми су намењени младим, а најчешће се спроводе у сарадњи са школама. С обзиром на територију коју покрива својим садржајима и мрежу сарадника, КПЗ делује као референтни центар аматеризма Мачванског округа. Сарађује са основним и средњим школама на у округу, а свака школа има наставника који је задужен за неку од секција, док људи из КПЗ-а као волонтери помажу у раду с децом, што стручно, што помоћу опреме, костима, фото материјала… Културно-просветна заједница сарађује са Удружењем ликовних стваралаца Шапца са којим организује Ликовну колонију Цер.

Када је реч о Арт студију постоји више уметничких секција које негују хорско певање међу којима се налазе Женски хор 66 девојака, Дечји студио хор, Дечји хор Вива, Дечји хор ВиВа-ћи и Мушки хор Невен. У оквиру Арт студија од 2007. године почела је са радом и Школа клавира. Хор 66 девојака је, иако сада броји мање чланица, задржао име. Добитник је бројних награда на такмичењима на простору бивше Југославије и у иностранству. Кроз хор је прошло око 2.300 девојака које су извеле око 1.450 композиција. Дечји студио хор, замишљен као подмладак хора 66 девојака, постоји 31 годину и вишеструко је награђиван у Србији и иностранству. Дечји хор Вива постоји 15 година и замишљен је као подмладак Дечјег студио хора. Чине га деца предшколског и раношколског узраста. Вива-ћи је најмлађи хор Арт студија, основан 1999. године као подмладак хора Вива. Мушки хор Невен основан је 1926. године. Често у споју са хором 66 девојака наступа као мешовити хор Шабачко певачко друштво, које је једно од најстаријих ансамбала тог типа у земљи.

Независна уметничка асоцијација Колектив од самог настанка, активно се залаже за оснивање Центра за савремену уметност у Шапцу. Покренута је иницијатива да се у Центар претвори индустријски објекат Старог млина на реци Сави, у оквиру којег би био и изложбени простор. Године 2002. урађен је детаљан пројекат који је и прошао код Европске фондације за културу, али реализација није започета. Проблем је у томе што је пројекат захтевао велика финансијска средства која би поред одобрених средстава Европске фондације, и Управа града Шапца морала да издвоји. У 2005. години, Колектив је засновао ново партнерство са општином Шабац базирано на новом решењу за оснивање Центра за савремену уметност. Као резултат Општина Шабац биће оснивач Центра за савремену уметност и пројекат за реализацију тога биће финансиран из јавног буџета, а Асоцијација ће бити одговорно тело за реализацију пројекта.

Већина шабачких удружења документује своје активности. Када је реч о наплаћивању улазница за програме, ту праксу имају сва удружења сем Колектива и повремено Културно-просветне заједнице.

Као што је горе наведено, цивилни сектор у области културе града Лознице чине два удружења : Подружница удружења књижевника и Омладински креативни клуб (ОК Клуб).

Подружница удружења књижевника годинама уназад активно учествује на културној сцени Лознице, а најзначајнији пројекти су Међународни сусрети писаца, Видовданско песничко причешће, обележавање Митровдана (славе Вука Караџића) и Светог Саве, а редовно организује и промоције књига и књижевне вечери у просторијама Библиотеке и Центра за културу, као и Вечери поезије у школама, верским објектима и угоститељским објектима, а лети и у пешачкој зони. Уз то, у сарадњи са Туристичком организацијом Лозница организују Лозничке летње вечери, а са Туристичком организацијом Зворник – Дринске летње вечери. Књижевне вечери организују и у местима у околини Лознице. Под окриљем Подружнице постоје и пројекти за децу, а реч је о међународном јавном конкурсу за младе под називом Песнички поздрав пролећу и традиционалном Конкурсу Вукових ластара.

Омладински креативни клуб организује различите програме у којима учествују млади људи у организационом и уметничком делу. У 2008. години организовали су хуманитарне акције и промовисали високошколско образовање, а 2009. године су поред таквих акција организовали и културне програме: Сутра ће бити боље (представа студената глуме) и виртуелну изложбу фотографија. ОК клуб је члан студентске и омладинске организације Y-PEER мрежа Србије.

Оба удружења из Лознице не наплаћују улазнице за своје програме, док ОК Клуб документује своје активности за разлику од Подружнице.

Када је реч о удружењу жена Вила из Љубовије је изузетно активно, узимајући у обзир њихово релативно кратко постојање. Као активности се јављају учешћа у радионицама и едукацији за сеоски

63

туризам, учешће на Мајском сусрету у Малом Зворнику, као и сарадња у остваривању едукације са удружењем Маја из Кравице и Незаборав из Малог Зворника. Учествовали су у пројектима УНИЦЕФ-а за децу општине Љубовија, као и на бројним хуманитарним догађајима. Организатори су осмомартовских изложби, трибина поводом међународног Дана породице и учесници еколошких акција на територији општине.

Табела 65: Чланство и активности удружења Мачванског округа (црвеном бојом означена су удружења која Заводу нису доставила упитнике)

Назив удружења Активности Број публике Цена улазница за

програме 2007 2008 2009

ША

БА

Ц


Велики број активности- ликовни, позоришни, рецитаторски,

литерарни и музички садржаји, издавачка делатност

Нема података од 0 до 200 динара


Школа глуме и једна до две премијере на годишњем нивоу

Око 150 гледалаца по представи у просеку

до 250 динара


Припрема и изводи представе, организује ликовне изложбе и књижевне вечери,наступа на

фестивалима у земљи и иностранству

Око 180 гледалаца по представи, до 80 по

књижевним вечерима и изложбама



Поље деловања је издаваштво, организација изложби,

информисање о културним и уметничким активностима у земљи и

граду, образовне активности и афирмисање нових технологија

Нема података Бесплатно

Арт студио

Хорко певање, као и учествовање у оквиру реализације позоришних

представа, са скоро стотину наступа на годишњем нивоу у земљи

иностранству

Број посетилаца варира у зависности од места

извођења, углавном су сва места попуњена


ЛОЗНИЦА


Међународни сусрети писаца, Видовданско песничко причешће,

обележавање Митровдана и Светог Саве, редовне промоције књига

Око 50-так посетилаца по организованом догађају

Бесплатно


Пројекти Промоција високошколског образовања,Оаза града, Сутра ће бити боље, бројне хуманитарне

акције

Од 30 до 100 посетилаца по организованом догађају

Бесплатно

ЉУБОВИЈА Удружење жена Вила Друштвено одговорне акције, сеоски туризам, песничке вечери, изложбе

слика, еколошке акције

30 по догађају



Бесплатно

*Разговори су вођени у јуну 2010. године Н.п.- нема података

Сарадња

Удружења Мачванског округа имају солидну мрежу сарадње са осталим актерима у култури. Сва

удружења имају неку врсту сарадње на локалном нивоу, док већина има развијену сарадњу и на регионалном нивоу. Занимљив је податак да више од половине удружења има неку врсту међународне сарадње.

Када је реч о медијима, ту се углавном задржавају на локалним медијима.

64

Табела 66: Сарадња удружења са актерима у култури и медијима

Назив удружења Сарадња са актерима у култури Сарадња са

медијима Локални ниво Регионални ниво Национални ниво Међународни ниво

ША

БА

Ц


Школе и Домови културе

Основне и средње школе

/ / Локални медији


Шабачко позориште и Културни центар

/ Факултет

примењених уметности

/ Локални медији


Шабачко позориште , локални хотел,


Позориште у Зајечару,

Позориште у Крагујевцу

/ Аматерска

позоришта у Пољској и Немачкој

Локални медији


град Шабац / / / Локални медији

Арт студио Основна музичка школа Михајло Вукобратовић

/ Министарство

културе

Са удружењима грађана који имају

сличан опсег деловања

Локални медији

ЛО

ЗН

ИЦ

А


Општина Лозница Република Српска Све нације Цео свет

Локални радио и

телевизија и Радио

телевизија Србије


Сарадња са неформалном

групом глумаца , рок бендовима, неформалном

групом графитера Д4А, Брејк денс

групом

/ / /

Локални медији и

дописници националних

новина

ЉУ

БО

ВИ

ЈА

Удружење жена Вила

Туристичка организација

Љубовија

Општина Мали Зворник, Удружење

жена Незаборав /

Удружење жена Природа, Братунац,

Удружење жена Маја Кравица

Радио Љубовија

Финансирање удружења

Имајући у виду финансирање цивилног сектора Мачванског округа, треба рећи да Завод у великој

већини случајева не располаже прецизним цифрама, па се у табели која следи налази опис финансијске ситуације, у којој се друштва појединачно налазе.

Одређен број удружења успева да обезбеди средства од донатора и спонзора, нека се ослањају на сопствена средства, док одређена удружења имају делом обезбеђене финасије од Министарства културе и Републике.

Као пример добре праксе, јавља се и интересовање удружења и друштава на аплицирање за пројекте које Министарство културе једном годишње расписује.

65

Табела 67: Буџети удружења а и извори финансирања у 2008. и 2009. години

Назив удружења Год.

Буџет удружења Извори финансирања удружења

динара евра Општина Сопствена средства

Спонзори и

донатори Република

ША

БА

Ц Културно-просветна

заједница

2008. Друштво се искључиво финансира путем спонзорстава и донација, а 30-35% средстава за програме добијају од околних општина са којима сарађују.

Град Шабац, према речима секретара Удружења, не издваја средства за рад Културно-просветне заједнице

2009.

2009.

Арт студио 2008. Арт студио се самостално финансира. Од Министарства културе у

последњих десет година добија средства за Фестивал дечјих хорова Србије. 2009.

ЛОЗНИЦА


2008. Подружница удружења књижевника финансира се путем пројеката. Аплицирају на градске конкурсе, а 2008. године добили су 491,21 евра

(40.000,00 динара) за организовање културних програма. 2009.

Омладински креативни клуб 2008. Једини извор финансирања Клуба је републички буџет, а добијају новац путем

пројеката. Укупан буџет у 2008.години био је 2.359,16 евра, односно 192.111,00 динара.

2009.

ЉУБОВИЈА Удружење жена Вила

2008. Подаци о финансирању нису достављени

2009.

Проблеми Удружења у култури Мачванског округа највише проблема истичу у финансијском делу, јер имају

недостатак средстава којима бих могли да побољшају техничку опремљеност као и квалитет својих програма.

Када је реч о простору јавља се недостатак адекватног простора – кроз недостатак простора, затим простора за одржавање рутинских сасатанака, али и наступа.

Удружења најмање проблема изражавају у сегменту програма. Табела 68: Проблеми удружења Мачванског округа

Назив удружења Простор Финансирање


Програми

ША

БА

Ц


Недостатак простора за вежбање и

наступе

Неопходно је да град Шабац издвоји

одређена средства за функционисање КПЗ

Застарела техника Нема проблема



Недостатак финансија када трупа гостује у

другом граду

Неопходно више средстава за нове

костиме Нема проблема


Нема проблема Нема проблема Нема проблема Нема проблема


Неопходно решавање простора

Нема проблема Нема проблема Нема проблема

Арт студио Нема проблема Нема проблема Нема проблема Нема проблема

ЛО

ЗН

ИЦ

А


Потребан сопствени простор

Недостатак средстава, потребно око 300.000 динара на годишњем

нивоу

Потребани су сто, столице, компјутер, телефон и ормар

Потребан новац за реализацију програма


Тренутно користе простор КЗМ који

одговара њиховим потребама, потребно је направити уговор

са њима

Само током трајања пројеката имају новац за текуће трошкове,

потребно обезбедити новац за одржавање

рачуна у банци

Нема проблема Нема проблема

ЉУБОВИЈА Удружење жена Вила Нема проблема Нема буџетске линије

која би обезбедила друштву континуитет

Недостатак рачунара и канцеларијске

опреме Нема проблема

Мачвански округzaprokul.org.rs/wp-content/uploads/2015/01/macvanski.pdf ·...

Documents

Transcript of Мачвански округzaprokul.org.rs/wp-content/uploads/2015/01/macvanski.pdf ·...