ISHRANA

Намирницечувари

организма

BONTON

Џентлмен уресторану

TEST

Колико сепознајете?

BAZEL

Склад, реди лепота

Broj 21024. februar 2008.

NATA[A STOJ^EVI]

PSIHO

Парфемоткривакарактер

ODRASTAWE

Зашто судеца

заборавна

Љубав, или

навика?

NOVOSTI • Nedeqa, 24. februar 2008.II @ENE

SAJAM KOZMETIKE

Антистрес негаNa "11. me|unarodnom

kongresu i sajmukozmetike" koji je odr`anpro{log vikenda naBeogradskom sajmu, oko 170izlaga~a predstavilo jenajnovije trendove iz oveoblasti. U okvirumanifestacije, ve} potradiciji odr`avala su se ipredavawa stru~waka izzemqe i sveta, na temu"Edukacijom do lepote".

Kroz prakti~an radpredstavqeni su i najnovijitretmani i proizvodi za negulica i tela.¸ Kozmeti~ka ku}a "Murad"

promovisala je novu linijupreparata, me|u kojima je i serum

protiv celulita i strija, koji jenapravqen na bazi ekstrakta

guarane, nara, feferona, ricinusa,naranxe, `alfije i vitamina.¸ U kozmeti~koj liniji

"Bioteo" izdvojila se krema zalice protiv bora, namewena svimtipovima ko`e. Oboga}ena jebiqnim ekstraktima i uqima koja

osve`avaju i toniziraju ko`ulica, vrata i dekoltea. Weniprirodni za{titni faktorionemogu}avaju ispoqavawe{tetnog delovawa UV zraka,aerozaga|ewa i vetra i spre~avajuisu{ivawe ko`e.¸ Promovisan je i novi

proizvod kozmeti~ke ku}e"Afrodita", specijalni antistresserum, koji ko`i daje prijatanose}aj, opu{tenost, optimalnuvla`nost, sve`inu i podmla|enizgled.¸ U kozmeti~koj liniji "Gigi"

predstavqen je gel za o~nu zonukoji smawuje podo~wake i sitnebore, zate`e o~ne kapke, a osimtoga je i idealan kao podloga za{minku, {titi ko`u i obezbe|ujepostojanost {minke.

S. Kosti}

KosaPrvi put u okviru sajma odr`an je i

frizerski vrk-{op centar. Tako su sviposetioci mogli da se upoznaju sanajmodernijim frizurama, tehnikama{i{awa i farbawa, kao i nadogradwekose. Moglo se primetiti iz onoga {tosu frizeri predstavili da suasimetri~ni oblici i ove sezone utrendu, kao i nijansirawe kose, a odboja su aktuelne se sve sme|e nijanse,kao i prirodne plave boje.

DOGA\AJ

Познате даме у венчаницамаMnogi koji planiraju da u skorije vreme

stanu na "ludi kamen", pro{log vikendaposetili su hotel "Hajat", gde je odr`anSedmi me|unarodni sajam ven~anica,zlatarstva i modnih detaqa "Vedingvikend". Ve} po tradiciji sajam je otvorenrevijom ven~anica koje su nosile na{epoznate dame. Ovoga puta, u rasko{nim,ma{tovitim modelima kao iz bajke,zablistale su i Nata{a Bekvalac, BojanaOrdina~ev, Anita Lazi}, Milica Mil{a,Iva [trqi}, Katarina Markovi},Danica Maksimovi}, Jana Mili} upratwi Branislava Le~i}a, Sr|anaKaranovi}a, Viktora Savi}a...

Posetioci su imali priliku da videmodele poznatih svetskih modnih ku}a -"Matrimonia", "Divina sposa", "Marylise","La sposa", kao i nakit ~uvenih juvelira,poput italijanskog "Torinija".Ekskluzivne kreacije klasi~nog imodernog stila sa korsetima i u`eg i{ireg kroja, mamile su uzdahe dama. U

prvi plan na ve}ini ven~anica izbijasavremen dizajn, kvalitet i perfektnalinija. Izlo`eni su modeli u raznimbojama, iskrojeni od razli~itihmaterijala satena, svilenog organdina,~ipke, krepa...

Na sajmu pored ven~anica promovisanisu i ostali detaqi koji su, tako|e,sastavni deo ceremonije ven~awa - odpozivnica za ven~awe, dekorativnihpredloga, do cvetnih aran`mana.

S. \. K.Foto M. An|ela

CeneCena iznajmqivawa ven~anica, {to sada

praktikuje ve}ina dama, je od 11.000 dinara. Aako ste se, ipak, odlu~ili da kupite neku od wihmora}ete da izdvojite od 20.000 do 60.000dinara.

Epilacija {e}ernom pastomNa Sajmu kozmetike veliku pa`wu dama privukla je epilacija

{e}ernom pastom.- Ovo je bezbedan i zaista napredan metod uklawawa dlaka za sve

delove tela. Osim toga {to omek{ava dlake, i redukuje ih, a vremenom ipotpuno uklawa, deluje na sve tipove ko`e i strukture dlake kako kod

`ena tako i kod mu{karaca - obja{wava Milena \oki} iz salona "Bjuti haus".

- [e}erna pasta koja se koristi je smesa prirodnih sastojaka koji nemajunikakve hemijske dodatke tako da ne postoji strah od bilo kakvih {tetnihdejstava. Ovaj proizvod tako|e uklawa mrtve }elije ko`e, ~ine}i jemekanom, svilenkastom i zdravom.

[minkaVeliki broj {tandova bio je preplavqen i dekorativnom kozmetikom.Mejkap stilisti predstavili su najnovije tehnike u {minkawu i boje

koje su u trendu ove sezone. A to su uglavnom jarki tonovi - plava,zelena, roze, `uta... Tako|e su veoma moderne svetlucave senke, kao

i puderi i rumenila sa sjajnim ~esticama.

U Belom dvoru na Dediwu, pro{lenedeqe, odr`ana je humanitarna revija uorganizaciji modne agencije „Fabrika“,pod pokroviteqstvom Fondacije princezeKatarine, u saradwi sa RadmilomHrustanovi}, pomo}nikom gradona~elnikagrada Beograda.

Gosti su imali priliku da u`ivaju unajnovijoj etnokolekciji "Kopernik"Verice Plani}, namewenoj i mu{karcima

i `enama za sva godi{wa doba. Svi modelisi kreirani od prirodnih materijala,ru~no pleteni, heklani i tkani.

Qubiteqima mode prikazana je i novakolekcija ta{ni "Da Lena" SandreJankovi} koje predstavqaju spoj savremenogstila, folklora i zanatstva sa notomelegancije.

Ovom humanitarnom doga|aju svojdoprinos dao je i specijalni gost iz Gr~keMihalis Manijatis, koji je predstaviosvoju najnoviju kolekciju visoke mode,inspirisanu Holivudom i glamuroznimfilmskim divama. Mogle su se videtiprelepe plisirane haqine, od svile isatena, ukra{ene perlicama, ru~nopri{ivenim, koje se rade i vi{e od mesecdana. Uz ove glamurozne kreacije

predstavqen je i vrhunski nakit "Viki M"juvelirnice.

Sav prihod od prodaje karata namewen jekupovini opreme za rekonstrukcijuodeqewa za prevenciju raka grli}amaterice, na Klinici za ginekologiju iaku{erstvo Klini~kog centra Srbije.

@ENENOVOSTI • Nedeqa, 24. februar 2008. III

SA NASLOVNE STRANE: NATA[A STOJ^EVI], TV VODITEQ

живот без љубавије безбојан

Nata{a Stoj~evi}, TV voditeq jedneod najgledanijih emisija "Plesom dosnova", karijeru je po~ela kao manekenka,mada je oduvek znala da }e joj to bitisamo hobi. Jo{ kao dete je ma{tala dapostane plesa~ica ili glumica. I{la jena moderan ples, neko vreme i na balet,pa na folklor, ~ak je imala i svojuplesnu grupu. To iskustvo joj je pomogloda se lako sna|e u ulozi koju je dobila upopularnom rijaliti {ouu.¸ Kada po~iwe novi serijal emisije

"Plesom do snova"?- Od 27. februara i upravo traju

pripreme, najvi{e plesne, naravno. Ba{sam se u`elela da opet igram i to plesovekoje do sada nisam imala priliku dasavladam.¸ Emisija je puna dirqivih

trenutaka... Kako uspevate dakontroli{te emocije i kada vam je bilonajte`e?

- U po~etku mi je bilo te{ko, a kasnijesam se svojski trudila da sekontroli{em, jer umem toliko da sesa`ivim, da i zaboravim da sam voditeq.Najte`e mi je bilo kada mi je mala Maja(dete sa posebnim potrebama) donelaogrlicu i novogodi{wu ~estitku. Tako|eme je i takmi~arka Goca ~esto dovodilado ivice suza, a naro~ito baka i dekamalog Matije. ^udna je ovo emisija,pro`eta i divnim i te{kim trenucima,ali je zato sre}a koju smo na krajuserijala svi ose}ali bila nenadma{na.¸ Kada biste se vi takmi~ili, ko bi od

poznatih bio va{ partner u "plesu dosnova"?

- Svejedno bi mi bilo s kim ple{em,samo mi je va`no da dobro igra, poputMilana Kalini}a i Baneta Moji}evi}a.

¸ Kakvi su vam planovi za 2008. godinu?- Da uspe{no radim ovu emisiju, da na

privatnom planu nadoknadim neke stvari,koje sam posledwih godina zapostavila, daputujem {to vi{e...¸ Koliko izgled mo`e da uti~e na uspeh

u karijeri?

- Mo`e da uti~e, ali nikako nijepresudan, ba{ kao {to je slu~aj satalentom, inteligencijom,snala`qivo{}u i drugim kvalitetima. Oizgledu se ipak najvi{e pri~a. Ali,

`alosno je videti lepu devojku kojanije pro~itala nijednu kwigu, a krije

se iza svoje lepote stalno jeisti~u}i. Tako|e je `alosno i

kada se obrazovana `ena krijeiza "nao~ara" sputavaju}i

namerno svoju `enstvenost, daje okolina ne bi

procewivala samo naosnovu izgleda. To je

"mrtva trka".Iskompleksirane su ijedna i druga.¸ Kako reagujete na

nepristojne komentare?- Ili se slatko

nasmejem ili ihignori{em.¸ Gde biste `eleli da

putujete potpuno sami?- Ve} sam dosta zemaqa obi{la

sama, borave}i u wima i po nekolikomeseci, dok sam se bavila manekenstvom.

Koliko je lepo otkrivati ne{to novo iu~iti se potpunoj samostalnosti, tolikoje zaista te{ko biti bez svojih najdra`ih.

Drago mi je {to sam to iskusila, ali nebih vi{e. Sada jo{ samo u pozori{te

odem sama i toga te{ko da }u sezasititi.¸ Kako reagujete kada se

iznervirate?- Tu jo{ nisam nau~ila da se

kontroli{em i retko izbrojim do 10.Prili~no sam impulsivna i reagujem

sasvim otvoreno i bez dlake na jezikuka`em ono {to mislim.¸[ta smatrate svojim adutom u

zavo|ewu?- Ve} dugo se time ne bavim.

Zavo|ewa sam se igrala u faziodrastawa, sada mi to deluje kaojeftin trik. Nemam potrebu da na tajna~in hranim svoj ego, jer sam i beztoga dovoqno samosvesna izadovoqna sobom. Danas zavodimsamo svog de~ka, iako smo se ve}uveliko osvojili.¸ Da li vas qubav stimuli{e

ili zbuwuje?- Iskqu~ivo stimuli{e,

`ivot bez qubavi je potpunobezbojan.

S. Kosti}

Mama i tata su moji heroji- Moji roditeqi su se uvek trudili da meni

i bratu daju vi{e nego {to su mogli. Bili supreterano po`rtvovani. Mnogo su te{kihstvari pregurali u `ivotu, a da zbog toga ni zatrenutak nisu posustali ili postali lo{ijiqudi.

Plen ili lovac u qubavi?- Nisam ni jedno, ni drugo. Uvek sam

smatrala da ako se dve energije same neprepoznaju i ne spoje, onda i nisukompatibilne i tu veza ne mo`e da opstanedugo. Mo`da je samo potrebno malo voqe iupornosti, ali zasnovane na iskrenimtemeqima, a ne na ta{tini.

HUMANITARNA REVIJA U BELOM DVORU

Етномода и холивудски гламур

O elegancijiMihalis Manijatis va`i za jednog od najboqih dizajnera Gr~ke na

~ijim revijama prisustvuju mnoge poznate li~nosti ove zemqe kao{to su Patera Titina, David Anastasios, Kova Iro... Na univerzitetuu Madridu Manijatis je zavr{io Istoriju umetnosti, a po zavr{etkustudija pet godina je radio u modnoj ku}i "Lanvin Pariz".¸ Ko su vam uzori iz

sveta mode?- Najvi{e cenim

Valentina, modnu ku}u"[anel" i @an PolGotjea?¸ [ta je za vas

elegancija?- Eleganciju ne ~ini

skupocena ode}a, ve}jednostavnost, sklad idobro odabrani detaqi.Na primer, dovoqno jeda na jednu jednostavnu stvar dodate samo e{arpu i da izgledatedruga~ije, elegantnije.¸ Gde nalazite inspiraciju?- Pronalazim je u raznim istorijskim epohama, tako su pro{le

sezone to bile {ezdesete godine.¸ Zbog ~ega je moda va{ izbor?- Ovim poslom bavim se da bih ostvario svoje snove, po{to sam

oduvek `eleo da budem modni kreator. Tako|e, kroz svoj rad `elimda `ene u~inim jo{ lep{im, da istaknem wihovu lepotu.

Izgled mo`e dauti~e na uspeh,ali nikako nijepresudan

××

Fot

o M

. A

n|el

a

@ENE / KVIZ NOVOSTI • Nedeqa, 24. februar 2008.IV

ZANIMQIVOSTI

О пољупцу...¸ Tokom qubqewa aktivira se ~ak 29 facijalnih

mi{i}a, {to je i vid masa`e protiv bora.¸ Poqupcem u usta parovi razmewuju masti, minerale i

proteine, {to doprinosi ja~awu imuniteta.¸ ^ak 66 odsto qudi na svetu qubi se zatvorenih o~iju,

dok ostali dr`e o~i {irom otvorene i posmatraju emocijena licu partnera.¸ Prose~na Evropqanka, pre udaje, poqubi oko 80

mu{karaca.¸ Kratak poqubac sagoreva dve, tri kalorije, a

"francuski"pet do 10.¸ Prema istra`ivawu, mu{karci koji imaju obi~aj da

poqube `enu pre odlaska na posao, br`e napreduju ukarijeri i du`e `ive.¸ Posle 90 sekundi strastvenog qubqewa po~iwe da

raste krvni pritisak.¸ Suprotno verovawu, eskimski poqubac nije samo

trqawe nosevima, ve} tom prilikom partneri otvarajuusta i razmewuju dah.

SAVET

Уклоните подбрадакBez obzira na to kako da se

na{minkate, podbradak zaistamo`e da pokvari utisak o va{emizgledu. Uglavnom jekarakteristi~an za gojazne osobe,ali ga mogu imati i mr{avedame, posebno one koje imajulo{e dr`awe tela. Ako imateovaj problem, ne o~ajavajte, jerpostoje na~ini da ubla`itepodbradak.¸Popravite dr`awePotrudite se da vam glava

bude visoko uzdignuta, tako dabrada bude uvek iznad ramena, a

ne u wihovom nivou.¸ Smejte se ~e{}e@vakawe je odli~na ve`ba za

podbradak, jer pokre}e sve mi{i}e ustai vilicu. Tako|e, delotovran utisakima i smejawe "od uva do uva".¸ Ve`be

Postoje i ve`bice kojima seelimini{e podbradak, a koje

bi trebalo svakodnevno upra`wavati:- Otvorite usta najvi{e {to mo`ete

i zadr`ite vilicu u tom polo`ajunekoliko sekundi. Ponovite ve`bu petputa.

- Stavite ispod brade tvr|u podlogu(najboqe tenisku lopticu), potrudite seda maksimalno otvorite usta tako {to}ete vilicom da savladate otpor.Ponovite ve`bu 10 puta.

- Stavite ruku na ~elo i gurajtenazad, a istovremeno glavu gurajtenapred. Ponovite ve`bu pet puta.

- Napu}ite usne kao da se spremate danekog poqubite i gurajte bradu napred,zadr`ite se u tom polo`aju nekolikosekudni, pa se opustite. Ponovite ve`butri puta.

- Ustanite, ispravite le|a izategnite ramena. Poku{ajte da guratebradu napred {to vi{e mo`ete, a dapri tom uop{te ne pomerate telo.Ponovite ve`bu tri puta.

M. D. P.

Koji parfem je va{adut: cvetni, vo}ni,osve`avaju}i,egzoti~ni ili mo`damu{ki? Italijanskipsiholozi su iznelizanimqivu teoriju ukojoj tvrde da damebiraju parfeme naosnovu svog karaktera, ane modnih trendova ili

izgleda bo~ice. Zaviriteu va{ neseser i saznajte

ne{to novo o sebi...

CVETNIDame koje preferiraju

cvetne arome su vrlo otvorenei komunikativne. Uglavnom sudobro raspolo`ene,dinami~ne, radoznale, vole daputuju, nepopravqivi suoptimisti i umeju da u`ivaju u`ivotu. Svet posmatraju krozru`i~aste nao~are, zbog ~eganemaju pravu sliku o sebi iqudima u svom okru`ewu,situacijama, problemima...

VO]NIMiris vo}a na sebi nose

introvertne osobe, koje svojuintimu ne otkrivaju nikome,~ak ni najboqim prijateqima.Uglavnom su veoma uspe{ne naemotivnom i poslovnom planui posve}ene porodici. Trude seda kontroli{u emocije, alikada ih neko izvede iz takta, ustawu su da naprave lom. Nosekvalitetnu garderobu iu`ivaju u dobroj hrani i pi}u.

EGZOTI^NINeobi~ne mirisne note su

karakteristi~ne za osobe kojevole da se eksponiraju i uvek usvemu budu posebne. Ciq im jeda kombinacijom egzoti~nogcve}a i za~ina, ostavenezaboravan trag za sobom.

Vrlo su ambiciozne,ma{tovite i kreativne,obi~no talentovane zaumetnost i u~ini}e sve da do|udo slave. Veliki su emotivci iumeju da saose}aju sa drugima.

OSVE@AVAJU]IPoslovne `ene i dame u

akciji naj~e{}e stavqajuosve`avaju}e parfeme. Onetragaju za novim iskustvima ite`e promenama u `ivotu posvaku cenu. Impulsivne su,donose neo~ekivane odluke(~esto i na svoju {tetu), ali suu stawu i da se hrabro suo~e sasvim posledicama. Mogu daimaju problema u emotivnojvezi, jer suvi{e vole slobodu.

MU[KIIstra`ivawa su pokazala da

veliki broj `ena iskqu~ivokoristi mu{ke parfeme, jer suim `enski previ{e "slatki". Upitawu su jake li~nosti, kojepreziru svako folirawe,nikada ne odstupaju od svogstava i ne prave kompromise.Ove dame nisu popularne udru{tvu, ali im to ne smeta,jer su okru`ene pravimprijateqima i partnerom nakojeg uvek mogu da se oslone.

M. D. P.

PSIHO

Парфемоткривакарактер

Jakemirisevole damekoje nepravekompromise

×× Tre}e kolo kviza „Va{ zimski puls“

LUKA VULANOVI] IZ SIRIGA, DOBITNIK GLAVNE NAGRADE U NA[EM KVIZU

LAPTOP IZ SNOVA

Petar Milakovi}, student Pravnog fakulteta iz SremskeMitrovice, imao je sre}u da u na{em kvizu dobije MP 4plejer, ali on nije bio sre}ne ruke:

- Moja sestra redovno ~ita "@ivot plus" i ona je poslalaporuku na moje ime. U stvari, oboje smo imali sre}e, onakad je poslala, a ja kad ste izvukli ba{ moje ime - ka`ePetar. - Plejer }u ja da zadr`im, jer sestra ve} ima na~emu da slu{a muziku, a ja }u ubudu}e redovno da ~itamva{ dodatak, i, naravno, da igram nagradne igre.

I SandriBori} (27),studentkiwiPravnogfakulteta izBeograda,"Novosti" suispunile san iomogu}ile joj dado|e u posed MP4 plejera.

- Nisam moglada verujem dasam dobila MP 4,jer sam ba{ ovihdana nameravalada ga kupim.Ina~e, "Novosti"su mi do sadanekoliko putadonele sre}u, u va{im nagradnim igrama uglavnom samdobijala stvari za ku}u. S obzirom na to da sam takotali~na, svakako }u nastaviti da {aqem SMS poruke, jer mije velika `eqa da dobijem laptop.

Dobitnici MP 4 plejera

DEVETOGODI[WI LukaVulanovi} iz Siriga, u~enikdrugog razreda O[ "DaniloZelenovi}" u tom mestu,dobitnik je laptop ra~unara- glavne nagrade u SMS kvizu"Novosti".

Sre}nom mali{anunagrada je uru~ena uprostorijama dopisni{tva uNovom Sadu, gde mu seispunila `eqa da oseti deoredakcijske atmosfere ividi kako se prave novine,po{to namerava da se bavinovinarstvom kada odraste.

Luka je do{ao po svojlaptop sa kumom Sla|anom^omi} i 12-godi{wim

kumi}em Mitrom Joji}em.Sre}ni dobitnik rekao nam jeda jedva ~eka da svojimdrugarima u razredu poka`enagradu.

- Redovno kupujemo"Novosti" i kada smo videlikviz, odmah smo po~eli da{aqemo poruke. Mislim dasmo ih ukupno poslali oko 50.Zadovoqni smo i {to je Lukavideo kako izgledanovinarska redakcija -kazala je Sla|ana i dodalada }e nastaviti da kupuje"Novosti", jer, kako ka`e,"dobitna kombinacija se nemewa".

A. Mandi}

Luka sa nagradom

SVET POZNATIH NOVOSTI • Nedeqa, 24. februar 2008.VI

Иза зидина, далеко од знатижељних погледа

Dok milioni „obi~nih smrtnika“ mo-gu samo da ma{taju o krovu nad gla-vom, zvezde svetskog {ou-biznisa ne

mogu da stignu da obi|u mnogobrojne vile istanove {irom planete. U mnoge od odajasvojih velelepnih vila vlasnici nisu nizavirili. A, i kako bi, kada ih u nekimaima po stotinak soba! Ali, to nije ni va`-no, stvar je u presti`u. Samo o vrtovimaovakvih zdawa, koja vrede milione, brinearmija qudi. Tu su i sobarice, posluga ukuhiwi, portiri, ~uvari... U wima, narav-no, ima kupatila koliko i soba, a tu su iteretane, sale za prijeme, pa bioskopi, ko-{arka{ki i teniski tereni u dvori{tu,

bazeni, parkinzi za automobile, posebnegara`e za sve vrste vozila, fontane, pozo-ri{ta... Opasane su velikim zidinama, ka-ko bi izbegli znati`eqne obo`avaoce. Ka-mere sve budno snimaju. A, za svaki slu~aj,ako neko uspe da savlada sve barijere, udvori{tima uvek ~ekaju psi ~uvari.

Dejvid i Viktorija Bekam su po dolaskuu Ameriku dugo birali gde }e da `ive. Idogovorili se da to bude ku}a, naravno naBeverli hilsu, koja ih je ko{tala oko 22miliona dolara. Za te pare dobili su devetkupatila, {est spava}ih soba, ogromnu ba-{tu, parking za automobile, {est fontana.U dvori{tu imaju jo{ jednu „ku}icu“ zasme{taj gostiju. A, tu je i pogled na okean.

U Malibuu, ekskluzivnom mestu gde ninajmawi objekti ne vrede mawe od miliondolara, nalaze se ku}e Britni Spirs i[er. Dom mla|e peva~ice ima osam soba,bazen, salu za ven~awa, teretanu... Ko ne znada je se ovde nalazi i ku}a [er zakleo bise da je wen vlasnik neki sportista. Na 930

kvadrata, izme|u ostalog, sme{teni su ko-{arka{ki i teniski teren. U vili se nala-zi i velika bioskopska sala. Ona ima i ne-kretnine na Sanset bulevaru, dok je one naFloridi prodala.

U italijanskim novinama ~esto se pi{eo Xorxu Kluniju, kojem se i te kako svidelomesto Laqo, na obali jezera Komo. Poznatiglumac ovde je kupio tri vile. Ona pod na-zivom „Oleandra“ ima otvoreno pozori{tei modernijeg je izgleda. Druga se zove

„Margerita“ i datira iz 19. veka. Plani-rao je da ova dva zdawa pove`e gvozdenimmostom i da napravi kompleks, ali to, za-sada, nije uradio. Vile naravno imaju baze-ne, ali i gara`u za motore, koje glumacobo`ava. Poku{ao je da zakupi i par~epla`e, ali mu to me{tani nisu dozvolili.

Kada je Sandra Bulok kupila imawe naTibi ostrvu, cene nekretnina su naglo sko-~ile. Izabrala je ku}u na severnom delu,ali za svaki slu~aj kupila i placeve okoloda je ne bi uznemiravali.

Iako se takmi~e ~ija }e ku}a da bude ve-}a, vrednija i neobi~nija, do sada niko ni-je nadma{io vilu u Los An|elesu gde `iviudovica rediteqa Arona Spelinga, Kendi.Ova ku}a vredi 48 miliona dolara, i ima123 sobe! S obzirom na veli~inu doma, ovdeje sme{teno i nekoliko olimpijskih baze-na!

^uveni holivudski par Majkl Daglas iKetrin Zita Xons ima ~ak pet ku}a, GvenStefani i

wen suprug Gavin Rosdejl `ive u ogromnojvili koju su kupili od Xenifer Lopez iMarka Entonija. Ovde ima sedam spava}ihsoba i duplo vi{e kupatila.

Kristina Agilera se sa samo 22 godineuselila u vilu sa ogromnim vodopadom. Powenoj `eqi televizor sa plazma ekranomugra|en je u kamin.

U dvorcima poput onih iz bajki `ive iMadona, Selin Dion, Pit Sampras, MajklXordan, Arnold [varceneger i MajklXekson.

Posledwih godina, u svetu poznatih vla-da prava pomama za nekretninama u Londo-nu. Tako je Robert de Niro zakupio vilu safantasti~nim vrtom i pogledom na Temzu ukojoj je nekada `iveo Lenoks Luis. Ka`u daovde dolaze zbog jake filmske produkcije,ali i zbog toga {to je London trendi i si-guran grad.

Pravilo je da se na ovim vilama finan-sijski ne mo`e izgubiti. Ako se poznatiodlu~e da prodaju, samim tim {to su ba{

oni bili stanovnici, cena nekretnina po-staje ve}a za jo{ koji milion dolara. Agen-cije prilikom prodaje obavezno naglase dasu na tim imawima `ivele ba{ holivudskei ostale zvezde.

Ipak, de{avalo se da do|e do pogre{neprocene. Glumica Kim Bejsinger je 1989.godine za 20 miliona dolara kupila ceograd Braselton koji je imao oko 1.200 sta-novnika. Planirala je da ga pretvori u tu-risti~ku atrakciju sa filmskim studijima.Tako|e je `elela da se ovde odr`avaju pre-sti`ni festivali. Posle nekog vremena jebankrotirala, pa je moralada ga proda, kako bi se

„finansijski oporavila“.Jasno je da poznati mogu imati vilu koju

god po`ele, ali ~itav grad je, ~ak i za wih,prevelik zalogaj.

S. Rov~anin

Zlatne slavineU okviru vila odvojene su posebne sobe za ci-pele, haqine i ostalu garderobu. Neretko su ukupatilima zlatne slavine. Hirovi poznatihidu ~ak dotle da se u ogromnim kadama kupajuu posebnim vrstama mineralnih voda. A, nekii tra`e da se daske za ve-ce {oqe mewajusvakoga dana. U wihove odaje stavqaju se po-sebni osve`iva~i. Neki su ~ak uveli iposebna pravila. Ona se ti~utemperature u odajama, pona-{awa osobqa...

ГДЕ ЖИВЕ ЗВЕЗДЕ СВЕТСКОГ ШОУ�БИЗНИСА И КОЛИКО КОШТАЈУ ЊИХОВЕ ВИЛЕ

VilaToma Kruza iKejti Holms

Rasko{an bazenu vili Gven Stefani

Vila XorxaKlunija na obalijezera Komo

KristinaAgilera

Ku}aSpelingove supruge

MU[KARCINOVOSTI • Nedeqa, 24. februar 2008. VII

BONTON SA DAMOM U RESTORANU

Искључите мобилни!Ako `elite da oraspolo`ite

svoju partnerku ve~erom u resto-ranu, ne zaboravite na pravilalepog pona{awa. Tu smo da vaspodsetimo na nekoliko najva`-nijih.ÂU restoran prvo ulazi mu{-

karac, pa za wim `ena. Mu{ka-rac treba da dr`i vrata dok `e-na ne u|e.ÂKavaqerska uloga mu{kar-

ca sastoji se u prihvatawu kapu-ta, izboru stola, pridr`avawustolice dok `ena ne sedne, iobra}awa konobaru.ÂMu{karac vodi ra~una da

`ena uvek ima lep pogled i da ne

sedi na promaji ili uz neki pro-laz.ÂKonobara zove mu{karac i

to diskretno, rukom ili klima-wem glave, nikada dovikivawemili puckawem prstima, jer u re-storanu ima i drugih gostiju, pato smeta.ÂMu{karac je taj koji pita

`enu {ta `eli da popije ili sampredla`e, dodaju}i i jelovnik.ÂAko u restoranu slu~ajno

ispustite pribor, ne sagiwe segost da ga podigne ve} to ~inikonobar, a gost se samo izvini iqubazno zahvali.ÂPo`eqno je da u razgovoru

ne budete bu~ni, da ne bi ometa-li goste za susednim stolom. Ta-ko|e nije lepo prislu{kivatitu|e razgovore.ÂDok sedite u restoranu nije

po`eqno da mobilni dr`ite nastolu i bilo bi dobro da ga isk-qu~ite. Ra~un pla}a mu{karac.ÂKad se ustane od stola, sto-

lice treba ostaviti na svom me-stu.ÂPri izlasku iz restorana

mu{karac prvi prilazi gardero-bi, pridr`ava kaput, i iz lokalaizlazi prvo `ena, a za wom mu{-karac.

FITNES

Ослободите се „пивског стомака“Ako `elite da ovo leto zadivite dame svojim

„plo~icama“ na stomaku, ve} sada na izmaku zime,u|ite u trena`ni proces. Naslage na stomaku se br-zo stvaraju, a te{ko „tope“ i zato bi trebalo da imse suprotstavite na vi{e na~ina: ve`bama, kardio

treninzima i pravilnom ishranom.ÂKombinovani „trbu{waci“

Postoji nekoliko vrsta ve`bi za stoma~nemi{i}e (klasi~ni, bo~ni trbu{waci, dowi,

gorwi...), a najboqe efekte }ete da postig-nete ako ih kombinujete. Da biste izbe-gli upalu mi{i}a, u trena`ni proces

bi trebalo da u|ete postepeno. U po-~etku ve`bajte sa mawim intenzite-

tom, a kada vam mi{i}i na sto-maku oja~aju, pove}ajte broj

serija i ponavqawa.Ipak, vodite ra-

~una da ne pre-terate, jer fit-

nes stru~waci savetuju da „trbu{wake“ ve`batemaksimalno tri puta tokom nedeqe.ÂKardio treningAko niste u dobroj kondiciji, ve`bawe }e vam

te{ko pasti. Zato je dobro da, uporedo sa „trbu{-wacima“, radite i na sticawu snage. Kardio tre-ning je vrlo va`an, jer ubrzava metabolizam i ja~asr~ani mi{i}. Dva do tri puta nedeqno praktikuj-te brzo hodawe, vo`wu bicikla ili rolera, pliva-we...ÂPravilna ishranaBitan faktor u sagorevawu suvi{nih naslaga je

stabilan nivo {e}era u krvi. Najva`nije je da izishrane elimini{ete previ{e slane, slatke i ka-lori~ne namirnice, ali i pivo i gazirane sokove.Ako ne mo`ete da odolite, poku{ajte bar da ihkonzumirate u mawoj meri. Idealno bi bilo da je-dete na svakih dva do tri sata mawe obroke i da re-dovno unosite povr}e i vo}e, `itarice, ribu i be-lan~evine. M. D. P.

STUDIJA

Ко се свађа тај дуже живиPrema rezultatima najnovije ameri~ke studije,

stopa smrtnosti me|u bra~nim partnerima koji iz-begavaju otvorene sva|e i u sebi gu{e nagomilanignev je dva puta ve}a nego kod onih koji su skloniotvorenim izlivima besa. Autor ove stu-dije, univerzitetski profesor iz Mi-~igena Ernest Harburg katego-ri~ki tvrdi: Ukoliko ne{toozbiqno zamerate svom part-neru ali to svoje nezado-voqstvo zadr`ite za sebe iuop{te ne poku{ate da sapartnerom re{ite problemkoji vas mu~i, takvim pona-{awem ozbiqno ugro`avatesopstveno zdravqe.“

Rezultati anketekoju su wegovisaradnicisproveli uperioduod 1971.do 1988.kada suispitalii anali-

zirali pona{awe 192 bra~na para iz jed-nog malog grada u ameri~koj dr`aviMi~igen, otkrili su da je 26 parovauvek izbegavalo sukobe i porodi~nesva|e, dok je me|u ostalih 166 parovabar jedan bra~ni drug ~esto otvore-no iskazivao svoje nezadovoqstvo i

zapo~iwao o{tru sva|u. Posle 17godina nau~nici su kod „miro-qubivih“ parova ustanovilipet puta ve}i rizik od prevre-mene smrti nego kod onih kojisu se ~esto sva|ali. „Danas je

od po~etka ovog istra`ivawapro{lo punih 38 godina i

sa sigurno{}u se mo`ere}i da prigu{eni

bes udvostru~ujestopu smrtnosti i

zna~ajno pove}a-va rizik od bo-

lesti koje se ve-zuju za stres, kao{to su sr~aniproblemi i po-vi{eni arterij-ski pritisak“,izjavio je autorstudije ~iji re-zultati su nedav-no objavqeni uSAD.

HIT

Јарке боје

Ovog prole}a i leta bi-}ete apsolutno „in“ ako na-

kupujete {to vi{e komadaode}e u {to vi{e ~istih i

zasi}enih boja. Naime, svet-ski modni dizajneri za ovu se-

zonu mu{karcima savetuju dauz ve} tradicionalne be`, ma-slinaste i zagasite tonove „na-bace“ {to vi{e `ivih i bqe-{tavih boja. Bilo da se radi oobi~noj polo majici, ko{uqikratkih rukava, kon~anom pr-sluku ili pantalonama u zasi-}enoj plavoj, naranxastoj, `utojili bilo kojoj drugoj boji ne}e-te pro}i nezapa`eno. M. Va.

SAVET

Комплетна негаAko `elite da za{titite lice od {tetnih uticaja, neophodno je da mu

pru`ite kompletnu negu.ÂDa biste ko`u pripremili pre brijawa koristite antioksidativni

gel, na bazi vitamina i pantenola koji maksimalno hidrira ko`u, dubin-ski je ~isti i ~ini je mek{om.ÂPosle brijawa na lice nanesite losion na bazi biqnih ekstrakta ko-

ji osve`ava ko`u i ~ini je blistavijom.ÂKako biste umirili crvenilo posle brijawa, nanesite hidrantnu kre-

mu za za{tititu ko`e na bazi aloje i kamilice, koja je regeneri{e i hraniko`u, i {titi od UV zraka.

MEDICINA NOVOSTI • Nedeqa, 24. februar 2008.VIII

ALERGOLOGIJA

Алергија не можеда се предвиди

REUMATOLOGIJA

Po onome {ta je sveizaziva, o alergiji mo`e dase govori u bilo koje dobagodine. Uzro~nici, ilialergeni pritajeni su nasvakom koraku, odaklevrebaju pogodnu priliku zanapad. Naj~e{}iuzro~nici u ku}i supra{ina, `ivotiwskadlaka, polen, kao i razneprehrambene namirnice.

[ta je, zapravo,alergija, obja{wavaspecijalista dermatologije

i alergologije dr JasminaKozarev:

- Alergija predstavqaburnu reakcijuodbrambenog mehanizmaorganizma, na ina~e,ne{kodqive materije. Ukontaktu sa wima, imunisistem nepotrebno iprekomerno stvaraantitela. Da se uorganizmu ne{toneuobi~ajeno de{ava,prepoznajemo po nizusimptoma koji pratealergijske reakcije - pojavi

ekcema, crvenila,koprivwa~e, svraba,qu{tewu ko`e. Ali, i posuzewu i svrabu o~iju,za~epqenom nosu, ka{qu,beskona~nom kijawu.Nekada, na`alost, mogu dase jave i te`e komplikacijeu vidu astme ilianafilakti~kog {oka.¸ Koji tipovi alergija

postoje?- Alergije mogu biti

nesezonske, gde dolazi doizra`aja preosetqivost na

griwe, plesni ili na`ivotiwsku dlaku. Postojei sezonske alergije,izazvane sezonskimalergenima, kao {to je,primera radi, polen. Zimije, zbog suvog vazduha uzatvorenom prostoru,najprisutnija alergija nagriwe. Ve} na po~etkuprole}a po~iwe alergijana polen trave, a kasnije ina drugu vegetaciju.¸ Da li se, i kako,

alergija le~i?- Alergija zahteva

dugotrajno i kontinuiranole~ewe. Posle obaveznogalergolo{kog testirawa idrugih va`nih analiza,uvodi se terapija, usmerenana spre~avawe akutnesimptomatologije. Ali, ina podizawe pragapreosetqivosti na alergenili vi{e wih, na koje jepreosetqivost i dokazana.Kod alergije su bitne ipreventivnemere, kojepod-

razumevajumaksimalnosmawivaweeventualnog kontakta saalergenom uzro~nikom.¸ Kako se, recimo, smawuje

koncentracija griwa?- Redovnim prawem

posteqine, pokriva~a ijastuka na temperaturi od60 stepeni Celzijusa.Usisavawe du{ekausisiva~ima visokogpritiska sa komorom zavodu, tako|e je va`no, kao iredovno provetravawe

prostorija, i u wimaodr`avaweodgovaraju}evla`nosti vazduha.Po mogu}stvu, trebalobi primewivati i

odgovaraju}edezinficijense, koji

imaju odgovaraju}e dejstvona griwe. Me|utim, u dobacvetawa i raspr{ivawapolena treba izbegavatiotvorene prozore.Naro~ito pre podne, kadaje koncentracija polena

najve}a. Tako|e, za vremevetra treba ostati u ku}i,ve{ ne treba su{iti naotvorenom, a sportom setreba baviti tek posleki{e, kada jekoncentracija polena uvazduhu najmawa.

Z. O. Joksovi}

Nasle|eZa pojavu alergija zna~ajnu

ulogu igra nasledni faktor.Prakti~no, to zna~i, da akojedan roditeq ima alergiju,{anse da ih dobije wegovodete su 30 odsto. Ukoliko obaroditeqa imaju alergije,rizik da i wihovo detepostane alergi~no su - ~ak 80odsto.

PreparatNa tr`i{tu postoji potpuno

novi preparat za olak{avawealergijskih tegoba. Re~ je o"alergonazal" gelu, takozvanom

hvata~u alergena, na mestuiznad gorwe usne i ispodnosnica, gde je najve}aturbulencija vazduhaprilikom udisawa. Ovajgel, u stvari, ubla`avasvrab, crvenilo i

sekreciju iz nosa. Tako|e,smawuje i zapaqensku

reakciju sluzoko`e nosa i oka,jer spre~ava udisawepotencijalnih alergena.

Дијетом противболова у зглобовима

Pojedini reumatski bolovi mogu se ubla`itikontrolisanim gladovawem, tvrde stru~waciUniverziteta "Fridrih [iler" u Jeni. Gladovawe uzsokove pomoglo je nekim pacijentima da za dve nedeqedrasti~no ubla`e bol u zglobovima. Uz ovakvu "terapiju",ne samo da je nestao bol, ve} se popravila i funkcijazgloba, kao i op{te stawe obolelog, pokazalo jeistra`ivawe.

U istra`ivawu je u~estvovalo 36 mu{karaca i `ena sareumatskim artritisom u kolenima, kukovima i prstimaruku. Posle analiza, ustanovqeno je da konzumirawe hrane`ivotiwskog porekla podsti~e stvarawe arahidonskekiseline, koja mo`e da dovede do zapaqewa. Ali, bezobzira na ovako dobar ishod u terapiji gladovawem, ona sene sme sprovoditi bez nadzora lekara, isti~u stru~waci.

Z. O. J.

ZDRAVA ISHRANA

Медом против стресаPravilno odabrana vrsta hrane u pravoj koli~ini

ponekad mo`e delovati poput sredstva za smirewe, apoznato je da depresija poja~ava apetit i `equ za odre|enomhranom.

Me|utim, kada ste pod stresom, va{em mozgu ne}e bitiva`no da li se radi o zdravim ili nezdravim namirnicama,pa se zato radije odlu~ite za zdraviju varijantu. Tu spadajuslo`eni ugqeni hidrati: integralne testenine, `itarice,zeleno lisnato povr}e, mahunarke... Kao najdelotvornijesredstvo za smirewe pokazale su se prirodno slatkenamirnice - med, sve`e i su{eno vo}e. M. Va.

MEDICINANOVOSTI • Nedeqa, 24. februar 2008. IX

Poznato je daantioksidanti(vitamini C, E,selen, cink...)sadr`ani u mnogimnamirnicama kojesvakodnevnokonzumiramo, {titeorganizam odnegativnog dejstvaslobodnih radikalai usporavaju processtarewa. Ali, da biwihovo dejstvo biloefikasnije, nutricionistipredla`u da na~in ishraneprilagodimo na~inu`ivota.

Sportistima su potrebneve}e doze vitamina E i Q10

Kada je izlo`eno velikimnaporima, va{em telu jepotrebno vi{e kiseonika.Me|utim, tokom togprocesa se osloba|ajuslobodni radikali. Da bise organizam uspe{nosuprotstavio wihovomnegativnom uticaju,neophodna mu jedesetostruko ve}a dozajakih antioksidanata kao{to su vitamini E i Q10.Stoga, neka se na va{ojtrpezi {to ~e{}e na|utuwevina i losos, june}emeso i xigerica, saprilogom od spana}a,brokolija i drugoglisnatog povr}a, kao ibiqno uqe i margarin kojisu bogati vitaminom E.

Umesto deserta grickajteorahe, le{nike i bademe.

Seniorima su neophodnicink i selen

Sposobnost odbrambenihsnaga da se suprotstaveslobodnim radikalima sgodinama slabi. Starijimosobama se zato preporu~ujeda uve}aju dozu vitamina C,cinka i selena. Vitamina Cnajvi{e ima u sve`em vo}u i

povr}u, dok su plodovimora, meso i jaja bogatiselenom, a integralne`itarice i su{eno povr}ecinkom. Seniori tako|etreba da konzumiraju uqabogata omega-3 masnimkiselinama i mle~neproizvode.

Pu{a~ima treba vitamin CNikotin osloba|a

slobodne radikale koji

razaraju }elije ko`e i onagubi elasti~nost. Dakle,pu{a~ima je neophodnave}a koli~ina vitamina C,jer nikotin spre~avawegovu apsorpciju, kao ilutein za hidrirawe ko`e.Na trpezi pu{a~a treba{to ~e{}e da se na|ukukuruz, brokoli, kupus izeleno povr}e, bogatoluteinima. Vitamina Cima u sve`em vo}u i

povr}u, ali u mawimkoli~inama i u xigerici ibubrezima. Pu{a~ima zadesert predla`emo crvenovo}e, agrume ili kivi.

@ivot u gradu zahtevave}e koli~ine vitamina E

Zaga|eni vazduh igrozni~av tempo `ivota ugradu osnovni su krivciuve}ane proizvodweslobodnih radikala. Stoga,

poja~ajte unosantioksidanata, naro~itovitamina E. Bogat izvortog vitamina su biqna uqa,margarin, orasi, bademi ile{nici. Protiv nervoze istresa borite se omega-3masnim kiselinama kojespu{taju arterijskipritisak, a najvi{e ih imau tuwevini, lososu isardinama u konzervi.

@. D.

UPOZOREWE

Ботокс можеда убије!

Ameri~ka Uprava zakontrolu prehrambenih ifarmaceutskih proizvoda(FDA) upozorila je naopasnost od kori{}ewaotrova botulina - koji se~esto koristi u estetsko-kozmeti~ke svrhe, u vidupopularnog botoksa A.

FDA je istakla uupozorewu da prilikom nesamo zdravstvene, ve} ikozmeti~ke upotrebebotoksa A, pacijenti ilekari moraju da buduupoznati s eventualnimopasnostima i da reaguju~im se pojave prvine`eqeni efekti.Upozorewe je usledilopo{to je udru`ewepotro{a~a "Pabliksitizen" zatra`ilo od FDA

da interveni{e i preuzimere{avawe problema vezanihza upotrebu botoksa.

Botoks je, kako seprocewuje, u periodu odnovembra 1997. do decembra2006. godine u SAD izazvao16 smrtnih slu~ajeva (od~ega ~etiri me|u decom), a87 osoba je zbog problemaizazvanih tim otrovommoralo da bude hospitali-zovano, objavilo jeudru`ewe "Pablik sitizen".

Botoks A se u medicinikoristi za le~ewenekontrolisanihkontrakcija o~nih kapaka ivrata, kao i strabizma(razrokosti), ali seupotrebqava i u kozmeti~kesvrhe, za uklawawe boraparalisawem mi{i}a lica.

U kozmetici se taj otrov,kao i u zdravstvu,ubrizgava potko`no, ali umnogo mawim dozama.

Botulizam mo`e izazvatikonzumirawe pokvarenihkonzervi ili su{enog mesai suvomesnatih proizvoda,i on postaje smrtonosankada otrov botulin (~ijihsedam vrsta, me|u kojima je

i botoks A, lu~i pomenutabakterija) po~ne da se {iripo organizmu.

Otrov tada blokiranervni signal koji ide odmotornih nerava domi{i}a izazivaju}i op{tuparalizu, {to mo`e daizazove brzu smrt kada separali{u mi{i}i kojiomogu}avaju disawe.

OTKRI]E

Бибер лечи витилиго?Crni biber bi mogao da doprinese

uspe{nijem le~ewu do sada neizle~iveko`ne bolesti vitiligo, koja poga|a okojedan odsto svetske populacije, tvrdebritanski nau~nici.

Tim istra`iva~a s londonskogKraqevskog kolexa je u ogledima nami{evima pokazao da piperin, sastojakkoji daje aromu crnom biberu, i wegovisinteti~ki derivati podsti~upigmentaciju ko`e obolelih od vitiliga,ko`ne bolesti koju karakteri{u belepovr{ine ko`e na mestima gde je izgubqenapigmentacija. Piperin je naro~itoefikasan kada se kombinuje s le~ewemfototerapijom, uz kori{}eweultraqubi~astog zra~ewa, naveli sunau~nici u studiji, objavqenoj ubritanskom "^asopisu za dermatologiju".

Ta bolest uni{tava melanin, koji ko`idaje boju i {titi je od ultraqubi~astihzraka. Sada{wa terapija u le~ewu vitiligaukqu~uje kortikosteroide, koji se nanose nafleke, i fototerapiju, ali se kod mnogihosoba koje ne reaguju na le~ewe hormonimai fototerapijom mo`e pove}ati rizik oddobijawa raka ko`e, ukazali su nau~nici.

Oni su poredili uticaj piperina iwegovih derivata na ko`u mi{eva pritretmanu samo tim sastojcima ili uzdodatak ultraqubi~astog zra~ewa.Utvr|eno je da ti sastojci, kada se prime-wuju sami, podsti~u pigmentciju i ko`a za{est sedmica dobija svetlosme|u boju. Kadase, pak, le~ewe piperinom i wegovimsinteti~kim derivatima dopuni zra~ewem,fleke na ko`i za pribli`no isti periodvremena dobijaju jo{ tamniju boju.

ISHRANA

Антиоксиданти, чувари организма

ONA I ON NOVOSTI • Nedeqa, 24. februar 2008.X

^esto je verovawe da jezaqubqenost neka vr-sta obaveznog „uvoda“

u qubav, odnosno da qubavmora po~eti zaqubqeno{}u.Ovaj kulturalni mit kao imnogo drugih vezanih za qu-bav i zaqubqenost, uspe{nou svojoj kwizi „Formule qu-bavi“ u izdawu „Psihopolisinstituta“, razbija doktorZoran Milivojevi}, dugogo-di{wi psihoterapeut i pre-dava~ na Univerzitetu „Sig-mund Frojd“ u Be~u.

Otkri}emo vam samo neka,najuvre`enija verovawa, kojavas ~esto u qubavi zbuwuju,ko~e, dovode do nedoumica isva|a sa partnerom, a ~estosu i krivci zbog kojih raski-date veze i brakove ili ve}dugo ne mo`ete da prona|etepartnera.

1. Qubav uvek po~iwe za-qubqivawem. Formula ovogverovawa je pojava zaqubqe-nosti - znak da je po~ela qu-bav, odnosno ako nema zaqub-qenosti, nema ni qubavi.Odnosu qubavi prvobitnomogu prethoditi prijateq-stvo, svi|awe, ravnodu{nost,pa ~ak i prezir i mr`wa.Postoje mnogobrojni prime-ri parova koji `ive u kvali-tetnoj qubavi, ~iji odnos ni-je po~eo zaqubqeno{}u ve}konfliktom ili apatijom.Tako, popularno je i verova-we da kvalitetni qubavniodnosi retko po~iwu zaqub-qivawem. Taj zakqu~ak neva`i za sve odnose qubavi,ve} samo za kvalitetne. Kadasu u pitawu odnosi u kojimapartneri nisu zadovoqni je-dan drugim, tada, po pravilu,otkrivamo da su takve quba-vi zapo~ele me|usobnim za-qubqivawem. Zaqubqenaosoba veruju}i da je na po~et-ku velike qubavi donosi va-`ne odluke, o zajedni~kom`ivotu, ven~awu, ra|awu de-teta. Kad ~ar zaqubqenostipro|e, tada je za mnoge kasno,pa se}awe na nekada{wu za-qubqenost postaje mit kojislu`i kao opravdawe za osta-jawe u nekvalitetnom odnosu.Zato, tvrdi doktor Milivo-jevi}, psiholo{ki zrela,odrasla i autenti~na li~-nost gubi sposobnost zaqub-qivawa. Ova osoba ima di-stancu prema fantazijama, istvara qubav na poznavawustvarnosti, {to zna~i da bidve osobe zaista po~ele davole moraju pro}i kroz odre-|enu fazu upoznavawa.

2. Prava qubav je ve~na za-qubqenost. Osoba koja pre-klapa qubav i zaqubqenost,koja ima predstavu o qubavikoju nazivamo qubav-zaqub-qenost, tra`i takvog partne-ra s kojim }e mo}i da ostvaripravu qubav koja nije ni{tadrugo nego permanentno sta-we obostrane zaqubqenosti,i zbog toga se nalaze na po-gre{nom putu. Dok je stvarnaqubav odnos zasnovan nastvarnosti, zaqubqenost jeodnos zasnovan na prividu.Zbog toga je zaqubqenost nu-`no kona~na, jer prestaje ka-da se osoba suo~i sa partne-rom kao realnom osobom. Je-dini na~in da neko bude dugozaqubqen jeste da bude traj-no razvojen od osobe koja jeobjekat zaqubqenosti.

3. Prava qubav je stalnasre}a. Osobe koje imaju pred-stavu o qubavi kao bla`e-nom ose}awu koje stalno tra-je vi{e ili mawe intenziv-no, izjedna~avaju qubav sasre}om. Oni }e „znati“ da suostvarili pravu qubav tako{to }e ose}ati sre}u, i obr-nuto, ako se pored partneraose}aju nesre}no, tada }e zna-ti da to nije prava qubav. Uovakvim premisama o quba-vi prepoznajemo fantazam o

qubavi koja usre}uje, o quba-vi koja poput majke zadovo-qava sve potrebe. To je in-fantilni stav jer se od part-nera o~ekuje da zadovoqi sve`eqe i potrebe, da ga uvek{titi od frustracija kojedonosi `ivot. Qubav zaistadonosi sre}u onima koji sunesre}ni zbog nedostatkaqubavi. I u tom slu~aju, me-|utim, qubav i sre}a su dvapotpuno razli~ita ose}awa.Jer, sre}a zbog ostvarene qu-bavi ne}e trajati ve~no, jer}e se vremenom osoba navi}i

na to da je voqena i da voli,{to }e za wu biti normalnostawe, pa }e se okrenuti is-puwewu drugih `eqa. Mit oqubavi-sre}i ~ije ostvarewepotpuno usre}uje qudsko bi-}e manifestuje se re~enica-ma tipa: „Ona me je usre}i-la“, „S wim sam kona~no na-{la sre}u“. Me|utim, pret-postavka da je neko sposobanda nekoga usre}i potpuno jepogre{na. Svako je odgovo-ran za svoja ose}awa i zasopstveno ose}awe sre}e.Mnogi odrasli qudi ostaju

na nivou malog deteta kaducewuju partnera analizira-ju}i wegovo pona{awe: „Ia-ko vidi{ da sam nesre}na tinastavqa{ da se pona{a{na na~in koji mi smeta, a tozna~i da me ne voli{„, iz ~e-ga proizlazi: „Ako ti menene voli{, ne volim ni ja te-be“.

4. Indiferentnost je znakprestanka qubavi. Ravnodu-{nost prema nekoj osobi po-drazumeva da ne postoji ni-kakav afektivni odnos pre-ma woj, da je nekom svejedno

da li onaj drugi prisutanili odsutan, da li ne{to ~i-ni ili ne. Ravnodu{nost je utom smislu nespojiva s quba-vqu, i ukoliko je prethodnopostojao odnos qubavi, rav-nodu{nost je siguran znak daje qubav prestala. Me|utim,treba razlikovati ose}aweravnodu{nosti od odnosaravnodu{nosti.

Po{to qubav nije samoose}awe, u woj ima mesta po-red prijatnih i neprijatnihose}awa, i za trenutke i pe-riode ravnodu{nosti. Na

primer, kada su oba partnerakoncentrisana na neki po-sao, ili postoje neki unutra-{wi i spoqa{wi faktori.Jedno je sigurno: U odnosuqubavi je sasvim normalno iprirodno da postoje trenuciu kojima pogled na partneraili razmi{qawe o wemu neizaziva nikakvu emociju.

5. Ravnodu{nost i qubav-navika. Kada se nalaze u du-gotrajnom odnosu qubavi ikada primete da su sve re|esituacije u kojima ose}ajune`nost prema partneru,mnogi veruju da je qubav pre-stala, da su postali ravnodu-{ni prema partneru. Me|u-tim, u ve}ini slu~ajeva u pi-tawu je pogre{no razumeva-we uloge ose}awa ravnodu{-nosti u qubavi, i kriza od-nosa qubavi koja se manife-stuje nedovoqnom koli~inomzadovoqstva. Takva vrsta od-nosa qubavi se zove qubav-navika.

Dok je u odnosu ravnodu{-nosti osobi sasvim svejednoda li je partner prisutanili odsutan, kod qubavi-na-vike izostaju prijatna ose}a-wa u prisustvu partnera, alipostoje veoma neprijatna ose-}awa u slu~aju da je partnerodsutan. Kada postoje samoprijatna ose}awa u prisu-stvu partnera, a izostaje ovodrugo, takozvano, negativnovezivawe, onda nije re~ o qu-bavi nego o svi|awu. Zbog to-ga pojava intenzivnih nepri-jatnih ose}awa u situacija-ma koje su povezane s mogu}-no{}u gubitka onoga kog vo-lite, kao {to su qubomora,strah od gubitka, tuga, za-brinutost, upravo pokazujeda qubavna vezanost jo{uvek postoji. Dakle, qubav-navika, ne zna~i prestanakqubavi, ve} znak da jednodrugom malo ~ine kako bikod drugog izazvali ose}awazadovoqstva i druga prijat-na ose}awa. Prema tome, qu-bav-navika je takva vrsta od-nosa u kojem je osoba samoprividno i privremeno za-boravila koliko mu partnerzna~i.

M. VASIQEVI]

„FORMULE QUBAVI“, ISTINE I ZABLUDE O QUBAVI I ZAQUBQENOSTI

Љубав,

треће?

Љубав,навика

или нештотреће?

U qubavije sasvimnormalno iprirodnoda postojei trenucikrize

××

KU]ANOVOSTI • Nedeqa, 24. februar 2008. XI

Za razliku od drugihprostorija, kupatilo neostavqa mnogo mogu}nostiza preure|ivawe, ali uzmalo ma{te i dobre voqemo`ete da ga u~initejedinstvenim. Predla`emovam nekoliko ideja:

¸ Trenutno je izuzetnomoderna kombinacijastakla i drveta, kojaomogu}ava da ~ak ikupatilo odi{e toplinom,a pri tom se ne optere}ujeprostor. Ako planirate da

kupite novi lavabo,odaberite model uminimalisti~kom stilu saormari}em, koji deluje vrloatraktivno i {tediprostor.¸ Umesto da pe{kire

jednostavno slo`ite jedanna drugi, poku{ajte da ihurolate i pore|ate jedan dodrugog. Zanimqiv efekatposti}i }eze ukoliko supe{kiri {areni.¸ I toaletno ogledalo

pru`a mogu}nost zadekoraciju. Klasi~an ramzamenite novim, tako {to}ete ogledalo, pomo}ulepka, da uokvirite malim{koqkama i raznobojnimkamen~i}ima.

¸ Na tr`i{tu postojiveliki izbor dr`a~a zasapune, ~etkice za zube isli~no. Ta investicija nijeskupa, a ovakvi detaqimnogo uti~u na izgledva{eg kupatila.

¸ Prona|ite malo mestaza ukrasnu vazu sa bambusom,kojem prija vla`na atmosfe-ra. Tako|e, u kupatilu }elepo izgledati i male ~ini-je sa aromati~nim sve}ama uboji. M. D. P.

SMS PITAWAПитајте,

одговорићемо!Na SMS-pitawa odgovara

dipl. in`. Ivana ^olovi}

1. Kod anturijumalistovi dobijaju braonfleke, {ta da radim?

Fleke na listovimaanturijuma su verovatnoposledica suvog vazduha uprostoriji, ili nisketemperature. Anturijumtra`i visoku vla`nostvazduha i toplo mesto.Mora svakodnevno da seoro{ava destilovanomvodom.

2. Da li kod nas mo`e dase gaji brusnica?

Mo`e. Sva obave{tewa onabavci sadnog materijalai gajewu mo`ete dobiti u"Ekonom cop d.o.o",Subotica, 024/673-110; 063/592-408.

3. Kako se gajigloksinija?

Odgovara joj svetlomesto, za{ti}eno oddirektnog sunca.Zimigomoq miruje na suvommestu, na kome nema mraza.U rano prole}e (mart)gomoq ispravno polo`ite,tako da gorwi deo bude uravni sa zemqom iprekrijte supstratom.Zemqa za sadwu treba da sesastoji od humusa,komposta, treseta i peska.Gomoq gloksinije dr`itena temperaturi od 21stepen Celzijusa,da bibiqka po~ela da raste.Leti gloksinijamaodgovara sobnatemperatura. Biqkuzalivajte iz podmeta~a dva-tri puta nedeqno. Vi{akvode izlijte iz podmeta~aposle 20 minuta. Redovno jeprihrawujte |ubrivom zacvetnica od maja doseptembra. Listovi se nesmeju prskati vodom zazalivawe i rastvorom|ubriva. Razmno`ava sedeqewem gomoqa, ilisemenom. Iz gomoqa }ebiqka narasti za petmeseci.

Napomena: Pitawavezana za gajewe sobnihbiqaka i ure|ewe ba{temo`ete postavqatiputem SMS-poruka namobilni telefon 064-377-27-79.

Tilandsije, bez sumwe, spadaju u rednajneverovatnijih biqaka. Poznato jeoko 400 vrsta. Vode poreklo iztropskih i suptropskih predelaAmerike. Tilandsije kao i drugeepifitne vrste `ive u kro{wamadrve}a u vla`nim pra{umama. Imajuvrlo slabo razvijen korenov sistem,koji im, prvenstveno slu`i da biqkupri~vrsti uz podlogu, a hranu i voduuzimaju iz ki{nice odnosno vazduha,preko specijalno gra|enih }elija.

Sve vrste tilandsija prema na~inugajewa delimo u dve grupe.

Prvu grupu ~ine one kojima je za rastpotreban uobi~ajen rastresiti humusnisupstrat. Ovoj grupi pripadajuTiladsia lindeni i Tilandsia cianea,koje se mogu kupiti u svim ve}im gardencentrima.

Ukoliko tilandsiju gajimo uzatvorenoj prostoriji, treba da jojpru`imo uslove sli~ne onima uprirodnom stani{tu. To se prvenstvenoodnosi na vla`nost vazduha, pa je treba~e{}e oro{avati destilovanom vodom,pomo}u ru~ne prskalice. U vremecvetawa, iz sredine bujne lisne rozeteprvo }e izrasti klasasti deo rozete, nakojoj }e se formirati cvetovi. Uzavisnosti od vrste, klas mo`e da budezelene, purpurnoru`i~aste, `ute, ilicrvene boje. Cveti}i koji se pojavqujuiz svakog klasi}a su kontrastno jakequbi~aste boje.

Kao u slu~aju drugih bromelija,tilandsija ~im precveta po~iwe da

propada. Pre potpunog propadawa, nabiqci-majci se pojavquju mladari kojinastavqaju `ivot biqke.

Mladice se odvajaju, kad dostignu 8-10 cm visine, tako {to se odre`u sadelom korena. Preporu~uje se da sedr`e pod plasti~nom folijom, kako bise br`e zakorenile (za zakorewivawetra`e visoku vla`nost vazduha) nasvetlom mestu.

Tilandsija ima slabo razvijenkorenov sistem, te se zaliva veomamalo, jednom nedeqno. Mnogo boqe je dase oro{ava svakodnevno. Ipak, nemojtedozvoliti da se zemqa (kod vrsta kojerastu u zemqi{tu) u potpunosti osu{i.Od maja do septembra prihrawujte ih,na 15 dana raspr{ivawem te~nog

|ubriva za li{}e. Ovoj biqci odgovarasvetlo mesto, za{ti}eno od direktnogsunca. Preporu~uje se da u toku zimevegetacioni odmor provede uprohladnoj prostoriji.

Drugu grupu ~ine "vazdu{netilandsije" pri~vr{}ene za par~edrveta, ili, kamena. Ove vrste imajuquspaste listove i upijaju vlagu ihranu iz vazduha. Ova grupa raste namestima na kojima nijedna druga biqkane mo`e da raste, pri~vr{}ene zadalekovode, {koqke, par~e kamena, ilidrveta.

Gajewe: svetlo mesto, za{ti}eno oddirektog sunca (od aprila do oktobra).Vi{e svetla tra`i u toku zimskogperioda. Postavite biqke tako da nebudu udaqene vi{e od 1 m odosvetqenog prozora. Vazduh uprostoriji mora da bude sve` (ako jetemperatura ve}a od 15 stepeniCelzijusa, vla`nost vazduha mora biti60%). Zaliva se potapawem u kofu, sadestilovanom vodom, 2-3 puta nedeqno,~e{}e ako je toplo i suvo, re|e ako jehladno i vla`no. Voda ne bi trebalo dase zadr`ava du`e od ~etiri sata nabiqci. Posle ovla`ivawa tilandsijuokrenite nadole i ne`no protresite.Prskawe kao jedini na~in zalivawa jenedovoqno. Ali mo`e da bude korisnoizme|u dva zalivawa, jer u suvimuslovima pove}ava vla`nost vazduha. Uposudi u kojoj se nalazi biqka ne smeda se zadr`ava voda, jer }e biqkauginuti.

Preporu~ujem da biqku zalivate ujutarnim ~asovima. Pod povoqnimuslovima vazdu{ne tilandsije mogu iprocvetati. Cvetovi se obrazuju odsredine zime do sredine leta, a trajunekoliko dana do nekoliko meseci.

NOVO

Dve specifi~ne manifestacije beograd-skog sajma - 13. me|unarodni sajam hortikul-ture i 11. me|unarodna izlo`balekovitog biqa i preparata odmeda - odr`a}e se ove godine unovom terminu, od 28. febru-ara do 2. marta, podpokroviteqstvomrepubli~kogMinistarstva poqo-privrede, {umarstva ivodoprivrede iPrivredne komoreBeograda. Tom pri-likom, u hali 4 i nivouB hale 2 Beogradskogsajma, okupi}e seoko 140 izlaga~a izzemqe, regiona ievropskih zemaqa, kojise bave povrtarstvom ivo}arstvom, proizvod-wom cve}a, sadnogmaterijala, pe~urki, meda,proizvoda od meda, lekovi-

tog biqa i obrazovawem u tim oblastima.Budu}i da hortikultura, osim

ukrasnog biqa, podrazumeva i vo}e,vinogradarstvo i povr}e, bi}eprikazane i nove tehnologije uwihovom gajewu, nove visokorodnesorte i savremena oprema i alati.

Proizvo|a~i cve}a predstavi}esvoje najatraktivnije asorti-mane saksijskog i vrtnog

biqa, a svoje programeure|ewa vrtova i ba{ta,parkova i {uma, unapre|ewa

vo}arstva, vinogradarstva ipovrtarstva, kao i hortikul-

turnu galanteriju i ba{tenskialat promovisa}e mnogobro-

jni doma}i i strani izla-ga~i.

Bogatim asortimanomcve}a, i novim visokorod-nim sadnicama vo}a ivinove loze, na ovogodi{woj

priredbi, predstavi}e se igosti iz Italije i Slovenije.

Рерна на паруNova "elektroluks" kombinovana rerna za pripremu

hrane koristi mo} vodene pare, koja omogu}ava danamirnice sa~uvaju sve` izgled, ukus i vitamine. Ovajku}ni aparat ima jo{ nekoliko specifi~nosti: ogla{avase zvukom kada je jelo gotovo, a generator se automatskigasi pet minuta pre zvuka da bi se izbegla mogu}nost dado|e do opekotina pri otvarawu rerne.

Za pripremu ukusnih specijaliteta, dovoqno je da urernu ukucate naziv namirnica i koja je koli~ina upitawu, a aparat }e vrlo brzo i precizno da izra~una iobavesti vas koja temperatura je idealna za to. Posebnaprednost rerne je to {to ima nekoliko nivoa, kojiomogu}avaju da se istovremeno peku razli~ite namirnice.

Чудноватоцвеће

VRTLARSTVO TILANDSIJE

dipl. in`. Ivana ^olovi}

URE\EWE

Освежите купатило

Цвеће, мед и лековито биљеNA BEOGRADSKOM SAJMU OD 28. FEBRUARA DO 2. MARTA

GASTRONOMIJA NOVOSTI • Nedeqa, 24. februar 2008. XIIIXII NOVOSTI • Nedeqa, 24. februar 2008.

Na ovim stranama objavqujemo i va{eodabrane recepte.

Tri najzanimqivija predloga svakogmeseca nagradi}emo

vrednim poklonima.Pi{ite nam i {aqite svoje

recepte na adresu:“Ve~erwe novosti” (za “@ivot plus”)

Trg Nikole Pa{i}a 7, 11.000 Beograd

Слана тортаPotrebno je: pakovawe malih oblandi, 200 g majoneza, 2

pavlake, 2 ~a{e krem sira, 300 g pra{ke {unke, 100 gka~kavaqa.

Majonez, pavlaku i krem sir izme{ajte. Oblandu prema`iteizme{anom smesom, rasporedite {unku, prema`ite smesom istavite drugu oblandu. Tako re|ajte, da na kraju bude oblanda,pa pritisnite. Zatim i gorwu oblandu prema`ite smesom ipospite narendanim ka~kavaqom. Tortu stavite u fri`iderda se stegne. Servirajte ise~enu na kocke.

Торта с ноблицамаPotrebno je: 700 g noblica, 600 g {laga, 300 g mlevene

"plazme", 200 g ~okolade u prahu, mleko, kisela voda.[lag umutite s kiselom vodom, pa podelite na dva dela. U

jedan deo dodajte mlevenu plazmu, a u drugi ~okoladu.Noblice uma~ite u toplo mleko, re|ajte na ~iniju. Prekopore|anih noblica prvo stavite smesu s plazmom, a zatimsmesu s ~okoladom.

Zora @ivojinovi}, Wego{eva 11, Mladenovac

Шницле "мулен руж"Potrebno je 800 g {nicli,

500 g {ampiwona, 100 g slanine, 2-3 ~ena belog luka,malo senfa, ~a{a pavlake,so, biber, za~in "ce",per{un, uqe.

[nicle izlupajte,posolite, s jedne straneprema`ite semfom, a druguuvaqajte u bra{no. Takopripremqene {nicleispr`ite na zagrejanomuqu. Preko {nicli

rasporedite {ampiwoneise~ene na listi}e islaninu na kocke, kao isitno seckan beli luk, pasmawite vatru. Laganodinstajte da ispari te~nostkoju su pustili {ampiwoni.Dodajte pavlaku, za~in "ce",biber i per{un, padinstajte jo{ 5 minuta. Jeloservirajte uz obarenipirina~ ili pire-krompiri salatu od slatkog kupusa.

Торта с маком и јабукамаPotrebno je: 2 jabuke, 5

jaja, 170 g {e}era, kesicavanil-{e}era, 170 g bra{na,100 g mlevenog maka, 100 gmlevenih oraha, 150 g {e}erau prahu, 2 ka{ike ruma,kesica {laga.

Jabuke oqu{tite iizrendajte. Belanca umutiteu ~vrst sneg, dodajte {e}er.Stavite `umanca i vanil-{e}er, pa sve dobro

ujedna~ite. Smesi dodajtebra{no, mak, orahe i oce|enenarendane jabuke. Smesusipajte u podmazan pleh ipecite 30 minuta u rernizagrejanoj na 200 stepeni. Ume|uvremenu, {e}er u prahuumutite s rumom, pa prelijtepreko pe~ene torte iukrasite umu}enim {lagom.

Vesna Debi}, [kolska 11, Novi Banovci

^ITAOCI KUVAJU

MAJSTORI KULINARSTVA JOKA PERE[

Јела за незаборавU Beogradu ima mnogo

restorana s razli~itimsvetskim kuhiwama, ajedini s doma}imtradicionalnimspecijalitetima, poput"gurmanskog tawira",tele}ih brizli, dimqenihcrevca, tele}e glave u{kembetu, june}eg gula{a,kolenice u kupusu, jesterestoran "Element".Recepte za ova neobi~na,pikantna jela, ZoranIvanovi}, vlasnik ovogrestorana, dobio je od babeLeskov~anke, ali ih jeskupqao i od vode}ihbeogradskih kuvara. Zapripremawe svih ovih|akonija zadu`ena je JokaPere{. Joka navodi da zaspecijalitete ("da prstepoli`e{") nije dovoqnosamo vi{egodi{weiskustvo, ve} i strpqewe.Pojedina ukusna jelapripremaju se dugo, zboglaganog kr~kawa. Iako kaoglavna kuvarica mora da

zna da pripremi savremenajela od mesa i povr}a, Jokaka`e da joj je drago {topostoji ovakav restoran, uUlici majke Jevrosime, dai nova pokolewa mogu daosete ukus i miris na{ihtradicionalnih jela.

Tele}e brizlePotrebno je: tele}e

brizle, beli luk, uqe, so,tucana paprika, crni luk.

Blizle o~istite od `ilai stavite da stoje jedan satu hladnoj vodi, koju steprethodno blago posolili.Brizle procedite iisecite na kocke i pr`iteih na ro{tiqu ili upodmazanom tigawu. Beliluk iseckajte i pome{ajte suqem, pa prelijte prekopr`ene brizle. Brizleservirajte sa seckanimcrnim lukom.

Puwene pile}e grudiPotrebno je: pile}e belo

meso, dimqeno meso,slanina, ka~kavaq, tucanapaprika, pomfrit.

Belo meso odvojte odkostiju, istawite iizlupajte, pa slo`itedimqeno meso, tankose~enu slaninu, ka~kavaq ipospite tucanom paprikom.Meso presavijte i pecitena ro{tiqu, na tihojvatri. Pe~eno puweno mesopospite rendanimka~kavaqom i servirajte spomfritom.

Gurmansko jeloPotrebno je: {kembi}i,

june}e meso, june}i isviwski papci, june}i isviwski rep, praziluk,tucanu papriku, za~in"ce", ka~kavaq.

Dobro oprane {kembi}eprokuvajte u vi{e voda,ocedite i isecite na kocke.U duboki sud stavite meso,{kembi}e, june}e i sviwske

papke, june}i i sviwskirep, nalijte vodom i dugokuvajte na tihov vatri, dameso po~ne da se odvaja odkostiju. Procedite, kostiodvojte od mesa, pospitetucanom paprikom, dodajteza~in "ce". U me|uvremenu,propr`ite praziluk ise~en

na kolutove. Propr`enpraziluk ume{ajte u smesu,preru~ite u zemqani sud,nalijte te~no{}u u kojoj suse kuvale namirnice ipospite rendanimka~kavaqom, pa stavite uzagrejanu rernu da sezape~e.

DESERT

Торта са шаргарепомPotrebno je: 170 g mlevene

plazme, 100 g butera, 80 gmlevenih oqu{tenih badema.Za fil: 3 jajeta, 400 g neslanogsremskog sira, 150 g neslanogkrem sira, ka{i~ica rendanelimunove kore, 3 ka{ikelimunovog soka, so, 70 g{e}era. Za ukra{avawe: 200 g{argarepe, 90 g {e}era.

1. Buter, badem i mlevenuplazmu dobro umutite i smesuravnomerno rasporedite upodmazan kalup. 2. @umancaodvojte od belanaca, pa`umanca, sremski i krem sir,struganu koru i sok od limunaumutite. 3. Belanca, {e}er imalo soli dobro umutite isastavite s umu}enim sirom.

Filom prema`ite koru odkeksa i stavite u rernu,zagrejanu na 180 stepeni, da sepe~e oko 35 minuta. 4.[argarepu narendajte, a 50 g{e}era i ka{iku vodeu{pinujte re|e nego za slatko.U to dodajte narendanu{argarepu i kuvajte 3 minuta,pa procedite i pospitepreostalim {e}erom. 5.Zatim, {argarepu stavite namasni papir i u rernuzagrejanu na 100 stepeni da seprosu{i 40 minuta.Ohla|enom {argarepomukrasite tortu. Preservirawa, tortu ostavite daodstoji ~etiri sata ufri`ideru.

Карфиол с тиквицамаZa 6 osoba: 600 g karfiola, so, 300 g tikvica, 400 g

pile}eg parizera, pola veze per{una, 60 g prezli, ka{ikauqa, 500 ml be{amel sosa, ka{ika pr`enog seckanog luka,biber.

1. Opran karfiol izdelite na cvetove i barite 5 minutau posoqenoj vodi. U to dodajte tikvice ise~ene nakolutove i barite jo{ 2 minuta, pa procedite. 2. Pile}iparizer isecite na kolutove. Sitno seckan per{un, prezlei uqe izmiksujte u blenderu, da dobijete pire. 3. Be{amelsos izme{ajte s pr`enim lukom, pa ostavite da provri. 4.Polovinu be{amel sosa sipajte u podmazanu vatrostalnuposudu, pa rasporedite karfiol, tikvice i parizer.Zatim, prelijte preostalim be{amelom i pospite pireomod per{una. 5. Vatrostalni sud stavite u rernu zagrejanuna 200 stepeni i pecite oko 15 minuta, da prezle maloporumene.

Преливени карфиолZa 4 osobe: 1 kg karfiola, so, 120 g crnog luka, 2 ka{ike

paradajz pirea, jaje, 3 ka{ike seckanog per{una, biber,500 g me{anog mlevenog mesa, veza per{una, 3 `umanceta,ka{ika limunovog soka, 4 ka{i~ice senfa, ~a{a pavlake,150 g butera.

1. O~i{}en i opran karfiol barite 5 minuta uposoqenoj vodi, izvadite i prelijte hladnom vodom da seohladi. 2. Seckan crni luk, paradajz pire, jaje, so, biber iper{un izme{ajte mlevenim mesom. 3. Deo mlevenog mesarasporedite izme|u cvetova karfiola, a preostalimmlevenim mesom napravite krug u podmazanomvatrostalnom sudu. Stavite u rernu zagrejanu na 180stepeni i pecite oko pola sata. 4. @umanca, limunov sok,senf, so i jogurt izmiksujte u blenderu, pa lagano dodajterastopqen buter. Sve dobro izme{ajte, posolite,pobiberite i ume{ajte seckan per{un. Pe~en karfiolservirajte s prelivom.

Запечен карфиолZa 4 osobe: 800 g karfiola, 1 kg krompira, 250 ml

pavlake s majonezom, 200 g ka~kavaqa gaude, ~en belogluka, biber, so, 200 g dimqenog mesa.

1. Belim lukom istrqajte vatrostalni sud i podma`ite.Oqu{ten i opran krompir isecite na kolutove irasporedite u vatrostalni sud. 2. Preko krompira stavitetanke {nite dimqenog mesa. 3. Karfiol barite 3 minuta uposoqenoj vodi, procedite i izdelite na cvetove. 4.Cvetove karfiola rasporedite preko mesa, pa prelijtepavlakom s majonezom. Stavite u rernu zagrejanu na 200stepeni i pecite oko pola sata.

SPECIJALITETI

Карфиол, барен и запеченORIJENTALNO

Зачињенапилетина

Za 4 osobe: 450 g fileta pile}eg belog mesa, 5 ~enovabelog luka, 2-4 ka{i~ice {e}era, 3 ka{ike be{amel sosa,2 ka{ike ke~apa, tabasko, 3 ka{ike limunovog soka,ka{ika sir}eta, biber, mawa glavica crvenog luka, 150krastavaca, 2 paradajza, 2 ka{ike uqa, 4 jajeta, obarenipirina~.

1. Filete belog mesa isecite na trake. Beli lukiseckajte i odvojte ka{iku belog luka sa strane. 2.Preostali beli luk, belo meso, 2 ka{i~ice {e}era,be{amel sos, ke~ap i kap tabaska izme{ajte i ostavite dastoji 15 minuta. 3. Limunov sok, razbla`eno sir}e iodvojeni beli luk izme{ajte, pa posolite i pobiberite. 4.

Crveni luk isecite na kolutove, krastavce, tako|e, nakolutove i prepolovite ih. Paradajz isecite na kri{ke.5. Marinirano meso pr`ite na zagrejanom uqu. Jajaispr`ite "na oko" na zagrejanom uqu. Pr`eno mesoservirajte na obarenom pirin~u s pr`enim jajima, uzsalatu od paradajza i krastavaca prelivenepripremqenim limunovim sokom.

Кувари сљубављу

Dan zaqubqenih obele`en je, u beogradskomrestoranu "Foka}a", hotela "Hajat", humanitarnommanifestacijom "Kuvawe s qubavqu", u organizacijiKatarine Rebra~e i wenog fonda, koji se bavi borbomprotiv raka dojke. U kulinarskom takmi~ewuu~estvovalo je pet timova sastavqenih od poznatihli~nosti, koji su seckali namirnice, me{ali i kuvalisastojke za salate i glavna jela, a na kraju su napravilii slatki{e. Pobedni~ki par, A{ok Murti, stilista, iVuk Brajovi}, pi-ar menaxer, ~itaocima nedeqnogdodatka "@ivot plus" daje recepte jela koja su dobilanajvi{e ocene od `irija, koji je predvodio @an-PjerMerkadije, generalni direktor hotela.

Woke s lososomPotrebno je: woke, losos (sve` ili iz konzerve), 2-3 ~ena

belog luka, maslinovo uqe, so, biber, bosiqak, origano,ruzmarin, slatka pavlaka za kuvawe, belo vino.

Seckan beli luk propr`ite na zagrejanom maslinovom uqu.Dodajte seckan losos i malo propr`ite. Zatim, dodajte bosiqak,origano, ruzmarin, so i biber, pa prelijte slatkom pavlakom ibelim vinom. Sve to malo ukr~kajte. Woke obarite u posoqenojvodi i prelije pripremqenim sosom.

Gr~ka salataPotrebno je: paradajz, paprika, crni luk, feta sir, masline,

krastavac, so, biber, maslinovo uqe.Paradajz, papriku, crni luk, fetu i krastavac isecite i

izme{ajte, uz dodatak maslina. Salatu posolite, pobiberite iprelije s malo maslinovog uqa.

POZNATI KUVAJU A[OK MURTI I VUK BRAJOVI]

ЧорбаZa 4 osobe: 50 g junetine s koskom, 250 g crnog luka,

250 g celera, 500 g {argarepe, 500 g boranije, mawaglavica karfiola, 300 g gra{ka, 500 g krompira, so,biber, per{un, estragon.

1. U dubok sud stavite meso, o~i{}en i seckan celer,luk i {argarepu, prelijte vodom i kuvajte oko pola sata.2. Zatim, dodajte ise~en krompir, cveti}e karfiola,ise~enu boraniju i gra{ak. Sve to kuvajte jo{ 15 minutana laganoj vatri. 3. Meso izvadite iz ~orbe i isecite nakocke, pa vratite u ~orbu. ^orbu posolite, pobiberite,a pre servirawa pospite seckanim per{unom iestragonom.

Fot

o D

. M

i{i}

Слани муфиниPotrebno je: 600 g karfiola, so, glavica crnog luka, 400 g

krompira, 150 g bra{na, pola kesice pra{ka za pecivo, 100ml mleka, 6 ka{ika uqa, 2 jajeta, biber, 2 ka{ike seckanogper{una, buter za podmazivawe.

1. Karfiol izdelite na cvetove i barite oko 5 minuta uposoqenoj vodi, ocedite vodu i cvetove dobro ocedite. 2.Crni luk isecite na kocke, a oqu{ten i opran krompirizrendajte. Bra{no izme{ajte s pra{kom za pecivo. 3.Mleko, uqe i jaja umutite, posolite i pobiberite. Dodajtecrni luk, krompir, bra{no s pra{kom za pecivo i per{un,pa izme{ajte u glatku smesu. 4. Podma`ite pleh s kalupimaza mafine i u svaki sipajte testo. Na testo stavite cvetovekarfiola i pritisnite za zaroni u testo. Pleh stavite urernu zagrejanu na 150 stepeni i pecite oko 40 minuta.Prohla|ene mufine izvedite iz kalupa.

Пица с поврћемZa 4 osobe: 500 g krompira, 250 g karfiola, 250 g brokola,

paprika, narendana {argarepa, 2 glavice crnog luka,per{un, pola pakovawa zamrznutog lisnatog testa, 100 gkrem sira, uqe, so, biber.

1. Oqu{ten i opran krompir isecite na kocke. Oprankarfiol i brokoli izdelite na cvetove, a papriku i crniluk isecite na kocke. 2. Testo tanko razvijte prema~etvrstastom plehu, koji ste prethodno podmazali. 3. Testoprema`ite krem sirom, rasporedite krompir, karfiol,brokoli, papriku i crni luk, pa pospite rendanom{argarepom. 4. Posolite i pobiberite, pa stavite u rernuzagrejanu na 170 stepeni da se pe~e oko pola sata.

NOVOSTI • Nedeqa, 24. februar 2008.XIV

SAVET STRU^WAKA

PsihologMajda Jane`i}

Brine me {to je mojaunuka ~esto zaboravna.Ima li to veze sawenim navikama?

Milan, U`ice

Zaboravqawe naj~e{}eopisujemo kao nemogu}nostda se slu`imoinformacijama koje smoprethodno usvojili.Ra{ireno je mi{qewe da suzaboravqawu skloni, tj.zaboravni, samo qudi "ugodinama", i zbog toga ne~udi {to ste zbuweni~iwenicom da se ovajproblem mo`e pojaviti ikod dece. Nije lako (a ovimputem ni mogu}e) utvrditiza{to je konkretno detezaboravno, ali su poznatiop{ti uzroci ove pojave ina~ini wihovog otklawawa,{to }e, nadam se, biti odpomo}i...

[ta uti~e nazaboravqawe?

1. Na prvom mestukvalitet pam}ewa. Na{mozak, na`alost, "sam odsebe" ne pamti podatke dokojih dolazi (sem ako oninisu od `ivotnog zna~ajaili potpuno novi za nas).Dakle, ako `elimo ne{to daupamtimo moramo voqnoulo`iti napor da tou~inimo. To prakti~nozna~i da u trenutku kada donas dolazi neka va`nainformacija treba da

budemo skoncentrisani i dapazimo na ono {to nam sesaop{tava. U suprotnom,desi}e se ono {to narodka`e "na jedno uvo ulazi, ana drugo izlazi".

2. U drugom redu,prisustvo ili odsustvoodre|enih navika. U pravuste kada detetove navikedovodite u vezu sa wegovomzaboravno{}u, jer jedokazano da osobe koje neplaniraju i ne organizujusvoje vreme i obaveze ~e{}eimaju problem da se seteodre|enih stvari.

3. Na tre}em mestu suop{te sposobnosti. Naime,utvr|eno je da suinteligentniji qudi (ideca) mawe zaboravni, alise u praksi pokazalo da ovaodlika nije od presudnogzna~aja.

4. ^etvrto je da li nasinteresuje ne{to {to treba

da zapamtimo. Skoro da jeizli{no pomiwati da }emolako zaboraviti ono {tonas ne interesuje kao i daskoro nikad ne}emozaboraviti ono {to nasmnogo interesuje.

5. I peto, ali nikako inajmawe va`no, je kolikosmo optere}eni stresom,umorom ilineraspolo`ewem kada ne~egtreba da se setimo. Ovi~inioci veoma nepovoqnouti~u na na{e ukupnopona{awe pa i namemorijske sposobnosti.

Kako se boriti protivzaboravqawa?¸ Poboq{ajte detetovo

pam}ewe. Tonajjednostavnije mo`eteu~initi ako detetu

pro~itate neku pri~u, aonda tra`ite od wega davam je prepri~a sa {tovi{e detaqa koje jezapamtilo. Ovaj zahtevponovite posle jednog sata,posle jednog dana i poslenedequ dana. Isto mo`eteda uradite i sa nekimcrte`om koji dete treba dagleda nekoliko sekundi, aonda ga sklonite i tra`iteod deteta da vam ka`e kojihse sve predmeta se}a.Ukoliko dete ima problemsa pam}ewem {kolskoggradiva, zamolitepsihologa u {koli da ganau~i korisnim tehnikamamemorisawa. Tako|e, bitnoje da psiholog utvrdi da lidete ima problem sakoncentracijom i da ako onpostoji, dobijete savet kakoda ga otklonite.¸ Nau~ite dete da

planira i organizuje svoje

vreme i obaveze. Najlak{e}ete to u~initi ako mupomognete da napravi svojraspored ~asova, u~ewa ivan{kolskih aktivnosti podanima i smenama(prepodnevnoj ipopodnevnoj). Taj rasporedtreba da podse}a naposlovni planer , koji saleve strane ima ozna~enusatnicu, a sa desne nazivaktivnosti koju trebaobaviti u odre|eno vreme.¸ Igrajte se sa detetom

"intelektualnih" igara.Mo`ete ih na}i po raznim~asopisima, a u wih spadajurazne "mozgalice", rebusi,zagonetke i sl.¸ Pomozite detetu da

razvije motivaciju zapam}ewe i kada ga ne{to ne

interesuje. Ovo je jedan odnajte`ih zadataka, alimo`ete ga uspe{noostvariti ako, recimo,detetu obe}ate neku malunagradu ukoliko se samoseti {ta ima za doma}i.Vremenom }e se ovopona{awe ustaliti i bezspoqa{we nagrade, jer }edete biti ponosno {to jene{to uspelo da upamti ine trpi vi{e kritikeokoline zbog svojezaboravnosti.¸ Uvedite ritam i red u

detetov `ivot. Poznato jeda preskakawe obroka,nedovoqno sna i nered me|ustvarima doprinosezaboravnosti. Zato sepotrudite da dete svakogdana otprilike u istovreme ide da spava, da navreme doru~kuje, ru~a ive~era i da uredno dr`isvoje stvari i kwige.

Зашто су деца

заборавна?

Iako su na neki na~in za~u|uju}e ~vrste,novoro|ene bebe su ipak jako ne`ne. Mnogeosobe se ose}aju neprijatno kada prvi putdr`e bebu u rukama. Evo nekoliko saveta otome kako treba da dr`ite i da se ophoditeprema bebi. Kako beba voli da je dr`ite? -prislowenu na vas, da le`i na va{imgrudima s va{om rukom oko stoma~i}a ile|ima naslowenim na va{e telo -uspravqenu, tako da gleda preko maminogramena, dok joj pridr`avate glavu -ispru`enu u va{im rukama, savr{eno zame|usobno sme{ewe i razgovor - u nosiqci,prakti~an na~in da ste blizu svoje bebe, ada pri tom imate slobodne ruke, pa mo`eteda radite i druge stvari Bebe tako|e voleda ih mazite i ne`no masirate. Najvi{e odsvega, bebama treba pa`qivo pridr`avatiglavu i vrat. [ta bebe ne vole? - kad ihdr`ite tako da im glava i le|a nemajuoslonac - kad ih dr`ite na udaqenostive}oj od du`ine ruke, tada se ose}aju

nesigurno - grubosti kao {to su prejakostezawe ili nasilno gurawe fla{ice ilicucle u usta - kada ih naglo podi`ete -grubu igru i tresewe, ono mo`e izazvatiozbiqne, trajne povrede M. Va.

Kako dr`ite bebu?Ako uspavqujete i quqate dete na desnoj ruci,

imate ve}i rizik od stresa i depresije, tvrdijedno medicinsko istra`ivawe na UniverzitetuDurham, analiziraju}i pona{awe 79 novope~enihmajki.

@ene podlo`nije postporo|ajnom stresu i savi{e pote{ko}a u podizawu deteta bilo je 44, aisti broj je svoju decu uquqkivao dr`e}i ih nadesnoj strani desnom rukom. Ova studija bi,prema re~ima istra`iva~a, mogla da poslu`i zalak{u identifikaciju `ena s "krhkim mentalnimstawima". Prethodna istra`ivawa pokazala su dave}ina `ena, pa i mu{karaca, decu dr`i i quqa

na levoj strani, i da je to ujedno i prirodnije,ali za{to se to doga|a ostaje i daqe

nepoznato. Prema jednoj teoriji, tajpolo`aj se preferira, jer je

izvor podr{ke i utehe: glavadeteta u tom polo`aju jemnogo bli`e srcu osobe koja

ga dr`i. Premadrugima, levaruka je

privilegovana,jer womeupravqa desnapolovina mozga,ona koja jeodgovorna i zaemocije iintuiciju.

NOVORO\EN^E

Шта беба воли, а шта не?

RODITEQSTVO

ПодстакнитекреативностDeca stvaraju}i - u~e.

Igrom kockicama deca u~ekako da naprave strukturekoje }e biti stabilne,vodenim bojama u~e kako seme{aju boje. U savremenomsvetu koji se neprekidnorazvija qudi trebakontinuirano da u~e irazmi{qaju kreativno, jer}e se sretati sanepredvidivim situacijamai problemima koje }emorati da re{avaju, tvrdiMi~el Resnik, profesor naMasa~usets institutu zatehnologiju.

Iako izgledajednostavno podsta}ikreativnost kod deteta,svaki roditeq zna da toi nije tako lako, zatoevo nekolikosaveta:

- Prvaprepreka razvojukreativnostiva{eg deteta stevi sami -ka`eprofesorMi~el. -Nemojte gaspre~avati

u istra`ivawu. Ako se decaigraju hranom, pustite ih,ko zna {ta }e nastatiwihovim kombinacijama.Ali, samo dozvoqavawestvarawa nereda ne zna~i iu~ewe. Postavqajte detetupitawa tipa: "[ta }e se

desiti ako napravi{ ovo?""Mo`e{ li od ovoga danapravi{ ^i~a Gli{u?"

- Pomozite deci sarazli~itim stvarima koje }eim zatrebati - nabavitematerijale, alate i sve {toim treba da bi wihovakreativnost do{la doizra`aja. Poka`ite imrazne ve{tine, tako da samiotkriju {ta ih najvi{einteresuje. Nemojte imprebrzo suziti mogu}nosti -neka u~estvuju u vi{e

aktivnosti.- Nemojte

preterivati tako {to }etezahtevati od wih dapro~itaju dve kwigenedeqno. Ako ih preteranogurate, shvati}e to kaoobavezu i presta}e da imbude zanimqivo. Vi trebada ih motivi{ete i

usmerite.- Nemojte brinuti ako

odmah ne vidite rezultate.Dajte deci dovoqno vremenada istra`e to {to ihzanima. Ako im stvaratepritisak, izgubi}e interes.Tipi~an primer je kada deteupi{ete na tenis, a onoodustane i vi{e nikad neuzme reket u ruke. Nemojteodmah pretpostaviti da sedete vi{e nikada ne}ezainteresovati za nekuaktivnost ako mu trenutnovi{e nije zanimqivo.Pustite neka isprobava iupore|uje sa ve} otkrivenim.

- Probajte da razlikujetenaporan rad od prirodnogtalenta kod deteta. Ako imne{to dobro ide, ne zna~ida ih to i interesuje. Nedozvolite da ih neuspehdemotivi{e. Pomozite muda u~i na gre{kama. U~eweje dugotrajan proces punpoku{aja i proma{aja.

- Budite ukorak satehnologijom. Kada kupujetedetetu kompjutersku igricuili novu elektronskuigra~ku, potra`ite onu koja

}e mu dati mogu}nost da seizrazi i da bude kreativno.Pri tom pripazite, jer nekiprogrami mogu bitikontraproduktivni -program ne bi smeo damanipuli{e ve{tinomdeteta, ve} bi trebalo da gapodsti~e.

M. Va.

TESTNOVOSTI • Nedeqa, 24. februar 2008. XV

1 Va`no je biti ambiciozan. Karijeraima prioritet?

DA NE

2 Laptop je prakti~nastvar, ali jo{ ne name-ravate da ga kupite?

DA NE

3 @uta boja vam se dopada?

DA NE

4 Adolescenti su, po pravilu, buntovnici?

DA NE

5 Ku}ni qubimci su velika obaveza?

DA NE

6 Seks u krevetu je dobar,ali na drugim mestima jejo{ boqi?

DA NE

7 Romanti~ne komedije sudosadne?

DA NE

8 Va{e dosada{we vezemogu se izbrojati prstima jedne ruke?

DA NE

9 Do sada ste bili sa vi{eod 10 `ena?

DA NE

10 Pla{ite se pauka?

DA NE

11Bilo bi divno kada bise realizovao bar jedanva{ seksualni san?

DA NE

12 Rado sami idete u bioskop?

DA NE

13 ^im se vratite sa odmora po~nete pripreme za slede}igodi{wi odmor?

DA NE

14 Le`awe i sun~awe nape{~anoj pla`i najboqi je odmor?

DA NE

15 Va{ otac vam je odu-vek bio glavni uzor?

DA NE

16 ^esto vam kroz glavupro|e misao: "@ivotnije nimalo ru`i-~ast"?

DA NE

17 Ne mo`ete ni da zami-slite `ivot bez dece?

DA NE

18 Da li verujete u reinkarnaciju?

DA NE

19 U krevetu `elite sve?

DA NE

20 Sport je va{a omiqe-na zabava?

DA NE

@ivot udvoje podrazumeva fleksibilnost isposobnost prilago|avawa, spremnost na dijalog.Ukoliko `elite harmoni~nu vezu, treba pre svegadobro da upoznate sebe, ali i svog partnera, daznate {ta `elite vi, a {ta on. U tome }e vampomo}i na{a dva testa. Zabavite se i re{ite ihzajedno. Prvo re{avajte svako svoj test, a potom ipartnerov. Va{i i wegovi odgovori otkri}e vamkoliko se zaista dobro poznajete.

1 Kakav je tvoj stilobla~ewa?

a) provokativanb) opu{tenv) klasi~an

2 Na zimovawe ide{ saprijateqima, a odsustvo partneraiskoristi}e{ za...

a) zimsku avanturub) odmorv) lud provod

3 [ta je posledica prevare?

a) sladak grehb) gorko iskustvov) qut partner

4 Na `urku si do{la bezpartnera, a privla~an

mladi} se gura kroz gomilu u `eqi da tipri|e. Razmi{qa{...

a) Super, malo }u daflertujem.

b) Kasno si se pojavio,gde si bio dok sam bilaslobodna?

v) Dobro je, ima}u sakim da pri~am

5 Da li si u prethodnimvezama bila neverna?

a) dab) nev) ponekad

6 Sa partnerom si u dugoji stabilnoj vezi. Kojati je prva asocijacijana seks?

a) drugi mu{karac

b) u`ivawev) rutina

7 Tvoja najboqa prijate-qica je na{la mladogqubavnika i `eli danapusti mu`a sa kojimima decu. [ta }e{ jojre}i?

a) Kakav je u krevetu, ho-}u sve detaqe?

b) Ti nisi normalna!v) Dobro razmisli pre

nego {to donese{ takvuodluku

8 [ta nikada ne bi moglada oprosti{ partneru?

a) lo{ seksb) prevaruv) la`

Да ли си верна у љубави?

Колико се познајете?

PITAWA ZA WUPITAWA ZA WEGA

1Te{ko podnosite hije-rarhiju?

DA NE

2 Uske ko`ne pantalonevam se odavno dopadaju,ali se ne usu|ujete da ihkupite?

DA NE

3 Ru`i~asta boja je, po va-{em mi{qewu, suvi{enapadna?

DA NE

4 Va{ pubertet je bio veo-ma buran?

DA NE

5 Ma~ke volite vi{e odpasa?

DA NE

6 Rado preuzimate inicijativu u krevetu?

DA NE

7 U`ivate u horor-filmovima?

DA NE

8 Smatrate li da je `ivotu devetnaestom veku bioveoma romanti~an?

DA NE

9 Do sada ste bili sa vi{eod deset mu{karaca.

DA NE

10 Da li se pla{ite za-tvorenog prostora?

DA NE

11 Oralni seks?

DA NE

12 Izlazak sa prijateqi-cama jednom nedeqno jeza vas dugogodi{watradicija koje se ne bi-ste tako lako odrekli?

DA NE

13 Ustajawe i odlazak naposao vam te{ko pa-daju?

DA NE

14 Planina je va{ omi-qeni ambijent?

DA NE

15 Sve, samo da ne posta-nete kao va{a majka?

DA NE

16 Stalno tragate za sre-}om?

DA NE

17 Deca su za vas prioritet?

DA NE

18 Verujete li u astrolo-giju?

DA NE

19 Da li biste probalineko seksualno poma-galo?

DA NE

20. ^itawe je za vas bek-stvo od stvarnosti?

DA NE

RE[EWE

Uporedite odgovore i saberite samo one na koje ste obojeisto odgovorili.

Od 0 do 12 istovetnih odgovora

Mo`ete oboje boqe!Da li ste suvi{e okrenuti sebi samima ili nijedno ni

drugo niste dovoqno radoznali kada je re~ o partneru? Zarne mislite da je vreme da se boqe upoznate. Pregledajte za-jedno sve va{e odgovore i razgovarajte o wima. Verujte, to jedobar po~etak!

Od 13 do 26 istovetnih odgovora

Oslobodite se svih tajni^ini se da umete da oslu{kujete uzajamne `eqe, ali oboje

~uvate poneku tajnu i zbog toga jo{ niste ostvarili apsolut-nu harmoniju. Zato budite potpuno iskreni jedno prema dru-gom, stalno razgovarajte i {to pre se oslobodite tih tajni.

Od 27 do 40 istovetnih odgovora

Bravo, savr{eno se poznajete!Od po~etka ste bili krajwe iskreni jedno prema drugom i

danas o svemu rado razgovarate. Oboje oslu{kujete i truditese da razumete partnerove `eqe i prioritete. Na pravom steputu da zaista ostvarite trajnu i izuzetno harmoni~nu vezu.

EMOCIJE

NEPojam vernosti je za tebe prevazi-

|en, jer `ivot i mladost suvi{e brzoprolaze i treba iskoristiti svakitrenutak. Smatra{ da odricawe odseksa nije neka naro~ita vrlina, ve}pre nesposobnost pojedinih dama daprona|u qubavnika. Psiholozi sma-traju da se iza ovakvog stava krije ne-dostatak samopouzdawa i strah odemotivnog vezivawa.

DAZbog tvoje romanti~ne prirode,

prevara ti je apsolutno neprihvatqivpojam. Sebe zami{qa{ u ulozi prin-ceze, a partnera kao hrabrog viteza iu toj bajci jednostavno nema mesta za"tre}e lice". Od partnera o~ekuje{ darazmi{qa kao ti, zbog ~ega ~esto do-`ivqava{ qubavna razo~arawa i izveze izlazi{ slomqenog srca.

KAKO KADKada je prevara u pitawu, sve zavi-

si od tvog pratnera. Ako je u stawu dazadovoqi svaku tvoj potrebu, bi}e{najvernija `ena na planeti. Ukolikose, pak, pojave problemi izme|u vas,bez mnogo gri`e savesti }e{ mu okre-nuti le|a i odlepr{ati u naru~je dru-gog mu{karca. Ipak, taj beg nije uvekuspe{an, zbog ~ega ima{ obi~aj da sevra}a{ starim qubavima.

Ko bi i pomislio da }eod trinaestogodi{-weg „modnog stvarao-

ca“, koji je najve}i deo vre-mena za igru posve}ivao kre-irawu ode}e za majku i baku,nastati pomalo zlokobniprorok sumraka modnog di-zajna (mo`da wegovog novogsvitawa?), u kojem vi{e nijejasno {ta je lepo, a {ta nije.@an-Pol Gotje, danas pede-setpetogodi{wi kreator,pre nego {to }e sebe ustoli-~iti za jednu od najzna~ajni-jih pojava kasnog 20. veka,odlu~io je da najpre ismeje,

zatim prodrma, i kona~norazgradi i sru{i sve va`e}epostulate i elemente modnogdizajna, da bi onda iz tog ha-osa nikao kao samosvojna,upadqiva i ekstravagantnaprilika ~ija poetika nemapodra`avaoce, ali ima sled-benike. Zbog wegovog krea-torskog izraza i publike ko-ja ga „nosi“, mo`e se u punomsmislu razumeti drevnaizreka da „o ukusima ne tre-ba raspravqati“.

Sedamnaestogodi{wi Go-tje vrlo je rano osetio daima {ta da ponudi tada{-wim modnim magovima. Ia-ko bez ikakvog formalnogdizajnerskog obrazovawa, naadresu pariskog studija Pje-ra Kardena poslao je svojeprve modne crte`e u kojimaje veliki majstor prepoznaogenijalnost dolaze}ih mla-dih snaga. Gotje je uskoro do-bio priliku da u svet modeulazi „stazom cve}a“ ili„po crvenom tepihu“, jer jedobio posao kao pomo}niksamoga Kardena. Me|utim,mladi dizajner u sebi je ose-}ao puls ~iji ritam nije usaglasju sa tom pomalo kon-zervativnom robnom markomkoja je negovala sve esteti~keprincipe visoke mode.

Zato se ve} posle dve godi-ne na{ao u modnoj ku}i naj-kontroverznijeg kreatorastarije generacije @akaEsterela, koji je slovio zaru{ioca va`e}ih modnihkriterijuma, a kojeg su tada-{wi kriti~ari mode ~estoismevali. Sa dana{we ta~kegledi{ta, potpuno je jasankontinuitet izme|u Estere-la i Gotjea - veza izme|u {e-{ira od tvida sa crnim ve-lovima i ki{obranima u ko-je su bila ugra|ena svetla,prvoga dizajnera i svih vi-|enih modnih „nepodop{ti-na“ kao {to je ~uveni Mado-nin korset sa konusnim kor-pama, sukwe od providne~ipke za mu{karce i krino-line od kifli, pereca i ple-tenica, drugoga dizajnera.Sva je razlika {to je Este-

rel tek najavio novo doba umodi, za koje tada{wa pu-blika nije imala svest niose}aj, dok je drugi potpunorealizovao svoj dizajnerskitalenat, koji su odobrilenajve}e i najekstravagantni-je „zverke“ svetskog {ou-bi-znisa, kao {to su Madona(realizovao wen ukupanscenski izgled za „Blond am-bi{n tur“ i turneju za 2006.godinu), Lik Beson (sa~iniofuturisti~ki kostim zafilm „Peti element“), Pe-dro Almodovar (kostim zafilm „Kika“), Piter Grine-vej (kostim za film „Kuvar,lopov, wegova `ena i wenqubavnik“).

Od ostalih uticaja Gotjeje donekle prihvatio iuticaj kreatora visoke mo-de @ana Patua i wegovoinsistirawe na savr{en-stvu u postizawu veoma

slo`ene forme, tako da udana{wem registru vred-novawa na~ina realizacijekreacija, @an-Pol Gotjeslovi za vatrenog borca zapreciznost i skrupuloznu

izradu svojih modnih ko-lekcija.

Ipak, Gotje je ru{e}i sta-re granice i cepaju}i va`e-}i spisak prihvatqivih li-nija i oblika, postavqao, u

izvesnom smislu, granice sa-mome sebi pi{u}i spisak le-gitimnih postulata kojih }ese uvek pridr`avati. Za we-ga se mo`e re}i da je nadrea-lan ali ne i bizaran, neobi-~an ali nosiv, duhovit aline i uvredqiv, ironi~an aline sarkasti~an, nestvaranali do tan~ina dobro reali-zovan i iskren ali lepo vas-pitan. Za wega se tako|e nemo`e re}i da je odbacio svetekovine istorije mode. Na-protiv, prezrev{i banal-nost i jednostavnost ode}edruge polovine 20. veka, Got-je se bacio na skidawe pla-hti i pau~ine sa haqina 18.i 19. veka, koje su imale neo-doqivu `enstvenu linijupe{~anog sata, vojni~kihuniformi svih stale`a iklasa, principe narodnihno{wi udaqenih kulturakao {to su mongolska ilieskimska, uveo nove elementeprizora sa buvqe pijace, izandergraund klubova i lon-donskih i wujor{kih ulica.

^ime je to Gotje zaveosvet? Mo`emo re}i: sme-lo{}u, bezobzirno{}u, ge-nijalnim uo~avawem mogu}-nosti spajawa nespojivog,ose}awem da ~ove~anstvoprihvata svaku inovacijukoja mo`e da iznenadi. Po-znat po obo`avawu televi-zije kao medija, u Gotjeovimkolekcijama mo`e se prime-titi uticaj na~ina na kojisavremeni gledalac gledatelevizijski program, ne-prekidno mewaju}i mnogo-brojne kanale. I kao {to setaj program pretvara u ko-la` najrazli~itijih li~no-sti, prilika, tekstova i mu-zike, tako je i revija togakreatora nalik na me{avi-nu potpuno raznorodnih i~esto, na prvi pogled, nes-pojivih izraza i na~ina ko-ji ipak mogu da stoje zajed-no. Na taj na~in uspostav-qeni su ultimativni prin-cipi „modne hrabrosti“ kao{to su kombinacije metalai ~ipke, ko`e i tila, gume isvile, plastike i satena,perja i vune. Providna ode-}a erogenih linija sa~iwe-na od traka, otkrivawe gru-di i wihovo isticawe ra-zli~itim ukrasima kao {tosu vunene loptice koje imi-tiraju bradavice, no{ewepantalona bez zadweg dela,sukwe za mu{karce od {kot-skih tartana i providne~ipke, kriket kape sa u{i-ma Mikija Mausa, krune sa-~iwene od pletenih umetakaza kosu, dowi ve{ prekogorwe ode}e - sve to ukazujeda Gotje zna da oslu{ne ci-vilizacijski trenutak i daga kreativno kritikuje daju-}i mu tako svoj zna~ajnimodni doprinos.

STILNOVOSTI • Nedeqa, 24. februar 2008. XVII

Заводљива привлачност

непривлачног

Pi{eBiqana

\or|evi}

Vi{e od revijeGotjeove revije se de{avaju na najneo~ekivanijim mestima i zawih se uvek tra`i karta vi{e. U prvim redovima sede i oni kojinikada ne nose wegove modele, kao {to su Xek Niklson, Roman Po-lanski, Nina ^eri, Grejs Xons. Wegov izlazak je spektakularan, jerse pojavquje okru`en svojim „grupi-devojkama“ odevenim u krea-cije sa prethodnih i najnovijih revija kojima je potreban i fi-zi~ki i mentalni prostor da bi mogle ~itave da budu sagledane.Wegove top-modele i manekenke karakteri{e netipi~an izgled zadevojke koje se bave tom vrstom posla. Tako je, pomeraju}i linijuizme|u lepog i ru`nog, koja se, u stvari, u modi neprekidno rede-fini{e, @an-Pol Gotje dao ozbiqan i markantan prilog istorijisavremene mode.

Vi{e od izlo`beDa li pre samostalne izlo`be u Parizu na kojoj je predstavio ha-qine sa~iwene od najrazli~itijih oblika hlebova, kifli, perecai pletenica, postigav{i utisak zatalasanih materijala razli~i-tih tekstura i krojeva, ili posle tog koncepta bravurozne origi-nalnosti, u Muzeju Viktorije i Alberta otvoren je odeqak u kojemje izlo`eno vi{e od trideset kreacija toga kreatora koje repre-zentuju sve wegove neobi~nosti i tako {armantne i privla~ne„modne nepodobnosti“.

Nikada nisam mario za modne ideale. Postoje razli~ite vrste lepote, i ja sam uvek nastojao da ih otkrijem i poka`em.

@an-Pol Gotje

MAGOVI MODE @AN-POL GOTJE

HUMOR NOVOSTI • Nedeqa, 24. februar 2008.XVIII

* Nama se stalno

doga|a ne{to {to ve}

pripada istoriji zato

{to smo istorijski

narod.

* Srbi nisu pru`ali

otpor kad su u kolonama

napu{tali Hrvatsku. To zna~i da su

dobrovoqno oti{li u izgnanstvo.

* Pucali smo nasumice.

Neprijateqa smo pronalazili

metodom slu~ajnog uzorka.

* Bili smo spremni da se borimo do

posledweg, ali se taj nije pojavio na

boji{tu, i to nam je totalno

poremetilo koncepciju.

* Ose}am se kao davqenik koji nema

voqe da se bilo ~ega prihvati.

* Jako ste komunikativni. Stoga

ne ~udi {to svi kod vas dolaze na

informativni razgovor.

*Sumwivima se ni broja ne zna, ali

policija ih je sve evidentirala.

* S razlogom se pla{imo

izmi{qenog neprijateqa jer smo

sada u najzrelijem stvarala~kom

dobu.

AleksandarBaqak

ZID JE NAJTVR\I U VISINI GLAVE.Ilija Markovi}

Ne pratim modu. Kad god poku{am da stavim kravatu, `ena i deca zakukaju!

Mi}a @ivojinovi}

PROTEST

SAN I JAVASawao sam da sam hrabro umro:

Bojno poqe gde se srpstvo brani!

A na javi kukavi~ki gladan

Ne znam kako srpstvom da se hranim!

O~igledno, san je spas za javu!

U snu junak, a na javi jadan,

Opet ho}u da se snu prepustim -

Al' ne mogu ni da zaspim gladan!

Rastko Zaki}

Svet, gledano iz na{eg ugla, ima sve lo{iju perspektivu.

Slobodan Du~i}

Sawamo na plej-bek. Snovi pevaju, a java otvara usta.

Dragan Aleksi}

MI SMO ZA KOMPROMIS I JEDINO NA WEGA PRISTAJEMO.Slobodan Simi}

@ELIM DA BUDEM NEZAVISNA - RE^E MARIONETA I – POKIDA SVE KONCE.

[ve|ani dvesta godina nisu ratovali. Kad bi samo znali {ta su propustili.

Aleksandar ^otri}

[to pre da{ `ivot za ideju, du`e }e{ se time ponositi.

Milan Be{ti}

To{o Borkovi}

Zoran Mihailovi}

Vlado Vola{

Qubomir Sopka

Goran Divac

Ivan @ilovi}

Kako sam se samoiznervirao zbogove politi~kesituacije!Oni }e nama!Odmah sam razbio~a{u o zid, lampui zidni sat.Pa sam morao daustanem i izlomimsto i stolicu.I naravno na krajunajsla|e- razbiosam televizor!Ali i daqe samkipeo od besa.Polupao sam sveprozore na stanuali nije vredelo.Morao sam udvori{te!Polomio sam prvosve saksije.Oni da to nama!E sad }e da vide!Dograbio sammacolu iz {upe irazlupao kapiju.

Pa sam se vratioda razvalim {upu.A na kraju ononajsla|e-demolirao samkola!Iskreno sam senadao da }e me tonajzad smiriti.Jer nije ovo meniprvi protest,daleko bilo.Ali ni{ta!Jer su oni namaba{!E pa ne}e mo}i!Zaleteo sam se izsve snage i sko~iou bunar.I tek sam se tumalo ohladio.Mada sam se iprili~no polomio,jer je bunargodinama prazan.Ali nije mi `ao!Tako im i treba!

SLOBODAN SIMI]

ITNOVOSTI • Nedeqa, 24. februar 2008. XIX

ComTrade Group

Савски насип 7, 11070 Београд. Тел: 011/201>56>78, Факс: 011/201>55>26

USKORO

Хало на Месецу!

NASA i BNSC (britanska verzijaNASE) pripremaju se da na Mesecunaprave prvu telefonsku mre`u. Upitawu je projekat „Munlajt“, kojibi trebalo da bude sli~an sate-litskim sistemima komunikacijeiz osamdesetih i devedesetih go-dina pro{log veka. Sistem }eslu`iti za komunikaciju izme|urobota i stanovnika baze na Me-secu (kada ona jednom bude iz-gra|ena). Tako|e, bi}e omogu}e-na i razmena podataka putemdajl-ap konekcije koja }e izno-siti oko 2 kilobita po sekun-di, {to je slabije od 33,6 mode-ma na ra~unarima.

NEOBI^NO

Рачунар разуме псе?

Ma|arski nau~nici rade na kompjuterskom progra-mu za analizirawe pse}eg lave`a, {to bi moglo da do-prinese boqem tuma~ewu pse}ih emocija. ^aba Mol-nar i wegove kolege sa univerziteta ELTE u Budim-pe{ti testirali su aplikaciju koja razlikuje emo-tivne reakcije 14 ma|arskih ov~ara u {est situaci-ja: kad je pas sam, kad ugleda loptu, kad se bori sadrugim psima, kad se igra, kad nai|e na nepoznatuosobu i kad {eta. Kompjuter je prepoznao emotivnereakcije pasa preko lajawa i kevtawa u 43 odstoslu~ajeva, dok su ih qudi ispravno identi-fikovali u samo 40 odsto slu~ajeva.

ISTRA@IVAWE

Танки испреддебелих

Po~etkom 2008. koli~inaprodatih LCD (tankih)ekrana prema{ila je pro-daju (debelih) CRT ekrana.Pore|ewa radi, po~etkom2006. godine taj broj jeiznosio 80 prema 20 posto ukorist CRT monitora, da bise na samom kraju 2007. godi-ne cifre ujedna~ile (50% -50%). To prakti~no zna~i da}e u 2008. godini LCDekrani i definitivnopreuzeti primat, ~ime}e biti stavqena ta~-ka na „vladavinu“debequ{kastihekrana iz deve-desetih go-dina pro{-log veka.

„AMILO SI 2636“

Лепотан за свеприлике

Kompanija „Fuxicu Simens“va`i za proizvo|a~a vrlo kvali-tetnih noutbuk ra~unara, ali je dosada wihov dizajn bio malo kla-si~niji od ve}ine konkurenata. Je-dan od modela koji bi to trebaloda promeni je svakako vrlo pri-vla~ni „amilo si 2636“ ra~unarsa ekranom dijagonale 13,3 i te`i-nom od samo 2,3 kg. Zanimqivakombinacija crne i crvene boje uskladu sa zavr{nicom visokog sja-ja }e malo koga ostaviti ravnodu-{nim kada vidi ovaj ra~unar. Iwegove tehni~ke karakteristikesu podjednako impresivne, bazi-ran na intel kor 2 duo procesoru

T 7250 na 2 GHz, sa 2 GB radne me-morije, DVD reza~em i hard-di-skom od 160 GB, ovo je ra~unar zasvaku priliku. Treba ista}i i we-gove mogu}nosti za povezivawe ko-je pored standardne mre`e, mode-ma, be`i~ne mre`e i to po najno-vijem „eN“ standardu, blutut mo-dula, USB 2,0 i „fajrvajr“ porto-va, obuhvata i HDMI multimedi-jalni izlaz, ali i najnoviji eSA-TA konektor za prikqu~ivawe ek-sternih hard-diskova. Da bi svebilo na nivou, tu je i integrisanaveb-kamera, kao i „vindous vistahoum premijum“ operativni si-stem. Cena 95.999 dinara.

NOVI AJPOD

„Шафл“ од два гига

„Epl“ je objavio da je u prodaju pustio najmawi plejer iz wegove gameproizvoda, ajpod {afl, kapacitetadva gigabajta, po ceni od 69 dolara.Kao i model koji ima jedan gigabajt, iovaj }e se pojaviti u raznim bojama (si-va, zelena, plava, roze, qubi~asta i crvena). Zbog ovog novog „mali{e“, cena starog pala je na samo 49 dolara.

MINI HARD-DISK

„Кутијица“ за фајлове

LaCie Ethernet Disc je mini hard-disk ko-ji predstavqa mali ku}ni server za fajlo-ve. Mogu mu pristupati ra~unari sa „vin-dous“, „linuks“ ili „mek“ operativnim si-stemom, a pode{ava se za nekoliko minuta.Ima i USB konektor, tako da ukoliko nawega prikqu~ite digitalni fotoaparatmo}i }ete da pristupate slikama sa bilokog ra~unara preko standardne ili be`i~-ne mre`e. Mini mre`ni disk je dostupan utri varijante, od 320, 500 i 750 GB {to jedovoqno i najzagri`enijim filmofilimai zaqubqenicima u multimediju. Cena od16.919 do 20.560 dinara.

ХД>ДВД изгубио биткуKompanija „To{iba“, koja je sa svo-

jim partnerima promovisala HD-DVDformat, kona~no je priznala poraz iobjavila da odustaje od ovog standarda.Kao jedan od glavnih razloga pomiwe se~iwenica da je „Vorner“ pre nekolikomeseci odlu~io da prihvati blu rej kaostandard i odbaci HD-DVD. Na ovaj na-~in kompanija „Soni“ dobila je vetar ule|a jer je glavna kompanija koja je pro-movisala blu rej, posebno u svojoj najno-vijoj konzoli „plejstej{n 3“.

„TO[IBA“ OBJAVILA

ASTROLOGIJANOVOSTI • Nedeqa, 24. februar 2008. XXI

NEDEQNI HOROSKOP ZA PERIOD OD 24. 2. DO 2. 3. 2008. GODINE

OVAN (21. 3. - 20. 4)Posao - Svoje intimno neslagawe sa

pojedinim kolegama pokazujete otvoreno, ali bezobzira na to nemate mo} da uti~ete na wih.Krajem perioda mo`ete ostvariti jedan zna~ajan

kontakt sa strancima.Novac - Na finansijsku ponudu osta}ete ravnodu{ni.

Pazite da zbog ponosa ne budete na gubitku. Ipak, neko }evas nagovoriti da dobro razmislite o tome.

Qubav - Ako ste mladi, mo`ete se zaqubiti u nekoga skim radite, posebno ako ste `ena, obratite pa`wu naOvna, Jarca ili Vodoliju. Romansa je na pomolu krajemsedmice.

Porodica - Nemate ba{ mnogo takta i strpqewa zastarije ~lanove porodice, ma koliko godina da imate. Svistariji od vas, prili~no vas nerviraju.

Zdravqe - Uzimajte vi{e te~nosti.

BIK (21. 4. - 21. 5)Posao - Mars, planeta akcije u poqu posla,

ali na posledwim stepenima Blizanaca, ukazujena va{e nestrpqewe i mogu}e brzopletost. Bikili Vaga mogli bi vas nagovoriti na ne{to {to

je protivno va{im interesima.Novac - Tro{ite nemilice ra~unaju}i na novac koji tek

treba da stigne. Nemojte `uriti sa odlukom o tome u {tabiste mogli ulo`iti pove}u svotu.

Qubav - Partner je qubomorniji nego {to pokazuje,naro~ito ako vam je na poslu krenulo dobro, i ako imateoko sebe atraktivne saradnike. Ako ste slobodni, ovusedmicu biste mogli pamtiti po interesantnim susretima,posebno na javnom mestu.

Porodica - Mu{ki ~lanovi porodice su autoritativni,a `enski popustqivi. Vi ste najradije negde van ku}e.

Zdravqe - ^uvajte se kijavice.

BLIZANCI (22. 5. - 21. 6)Posao - Mars, planeta akcije, koja vlada va{im

astrolo{kim poqem dru{tvenog `ivota, napu{tauskoro va{ znak i zato koristite ovaj period da

uhvatite tempo sa konkurencijom, jer ste malo posustali. Novac - Ako imate dosta novca, razmi{qate o ulagawu u

nekretnine. Ukoliko ga nemate, pravite planove kako dapoboq{ate materijalnu situaciju.

Qubav - Situacija se prili~no popravqa, naro~tio akoste ro|eni u maju, a prili~no popustqivi. To je jedinina~in da sa partnerom budete u dobrim odnosima. Drugi jeda koristite duhovitost kao sredstvo zavo|ewa.

Porodica - Planirate kako da obradujete va{e bli`wenekim poklonom ili nekom lepom ve{}u u vezi saposlovnim ambicijama.

Zdravqe - Smawite napore.

RAK (22. 6. - 22. 7)Posao - Po pitawu nekih konkretnih akcija

koje treba da preduzmete prili~no stetvrdoglavi ili nekome zamerate da vas ne ceni

dovoqno. Bilo bi dobro da zaboravite na konflikte izpro{losti, naro~ito sa Ovnom, utoliko pre {to se to lo{eodra`ava na va{u sada{wu saradwu.

Novac - Partnerski odnosi, poslovni, ali i qubavnidonose nespokojstvo u vezi sa novcem. Izgleda da je partnersklon preteranom tro{ewu, {to vama smeta.

Qubav - Prijatno se ose}ate u dru{tvu [korpije, Jarcapa ~ak i Device koja vas povremeno kritikuje. Mogu}e da suvam Ovan i Vodolija ostali du`ni neko obja{wewe iliizviwewe.

Porodica - Ako ste u braku, mogu}e su mawe trzavice safamilijom partnera. Ne vi|ajte ih u ovom periodu i sve }ese zaboraviti.

Zdravqe - Ne izla`ite se vetru.

LAV (23. 7. - 22. 8)Posao - Ra~unate mnogo na lojalnost mla|ih

saradnika koji su sli~nog mentalnog sklopava{em i koji dobro znaju va{ sistem rada.

Novac - Objektivno niste ba{ u sjajnoj poziciji, jerimate mawe nego {to ste `eleli ili planirali. Ipak,posao koji radite na du`i rok }e vam se isplatiti.

Qubav - Ose}ate se sigurnim u sebe ~ak i ako ste nasamom po~etku veze, ali problem mo`e nastati zbognedostatka vremena.I vi i va{ partner imate mnogoobaveza, ali to ne bi trebalo da vas brine, veza jesigurna.

Porodica - Najve}i deo razgovora vodite u vezi sanovcem, a gre{ite, trebalo bi da se opustite i u`ivate udru{tvu porodice.

Zdravqe - Nervoza.

DEVICA (23. 8. - 22. 9)Posao - O~ekujete poziv od Vage ili

[korpije u vezi sa zajedni~kim projektom koji`elite da {to pre zapo~nete. Dobijate ponudu

od Vodolije prema kojoj ste prili~no sumwi~avi.Novac - Trebalo bi da dobijete neki novac koji vam

duguju ili da vam se redovana primawa uve}aju. Mogu} je ivanredni dobro pla}en posao.

Qubav - U i{~ekivawu ste susreta koji nikako da sedogodi.Ipak, kada je Sunce u znaku Riba mnogo toganeo~ekivanog mo`e se dogoditi. Idite u pozori{te, naizlo`be ili na ve}e skupove.

Porodica - Dare`qivi ste, ali i popustqivi, jersmatrate da je tako najlak{e obezbediti du{evni mir. Negre{ite u tome.Poslu{ajte savet Jarca ili Vage, ~ak i akovam ne odgovara u vezi sa ne~im veoma bitnim za vas.

Zdravqe - Dobro se ose}ate.

VAGA (23. 9. - 22. 10)Posao - Prva dva dana bi}ete veoma aktivni i

pokazivati inicijativu u vezi sa poslom kojiodavno planirate. Cela sedmica jekarakteristi~na po mnogobrojnim pozivima za

saradwu,kontaktima i susretima sa saradnicima. Novac - Uz va{u inicijativu mo`e vam se poboq{ati

stawe na ra~unu. Sledite intuiciju i savete starijihkolega i mogu}i su vanredni dobici.

Qubav - Ako ste u vezi sa mla|im partnerom, saVodolijom ili Blizancima, bi}e to vrlo dinami~nasedmica u kojoj }ete ~esto izlaziti. Ako ste slobodni, udru{tvu komunikativnih i veselih osoba, sre}ete nekogako }e vas zaintrigirati.

Porodica - Ako u porodici imate Jarca ili Devicu,strepite da bi mogao da vam stavqa primedbe bez osnova.

Zdravqe - Reumatski bolovi.

[KORPIJA (23. 10. - 22. 11)Posao - Uz malo taktike mogli biste posti}i

sporazum, ili doneti neku vrlo va`nu odluku kojase ti~e uzimawa kredita, ili nekog novog posla.Bilo bi boqe da se konsultujete sa kolegama,

mogu}e Vagama, Vodolijama, koji se boqe razumeju u tuproblematiku, posebno ako se radi o poslu sa strancima.

Novac - Verovatno ste se na vreme obezbedili ili stespremni da malo pri{tedite za neke va{e budu}e planove,koji su prili~no smeli.

Qubav - Ton odnosima sa partnerom dajete vi i spremniste da mu u mnogo ~emu popustite, jer ne `elite da bilo{ta kvari harmoni~nu vezu. Ako ste mladi, uz to `ena,izbegavajte veze sa osobama koje nisu slobodne.

Porodica - Obradova}e vas vest o poseti mla|e osobe koja`ivi u inostranstvu ili }ete ~uti ne{to lepo o woj.

Zdravqe - Dobro se ose}ate.

STRELAC (23. 11. - 21. 12)Posao - Raspolo`ewe }e vam oscilirati u

toku sedmice od nepoverqivosti inezadovoqstva do optimizma i pove}ane

ambicije.Poku{ajte da svoju situaciju sagledate realno ine ma{tajte o ne~emu {to mo`da trenutno nije mogu}e.

Novac - U periodu ste kada treba grabiti svaku prilikuza zaradu, posebno u radu sa strancima, ali ne i"nepristojne ponude". Neko }e vam upravo takvu dati.

Qubav - Ne umete da svoje emocije izrazite na pravina~in i umesto da budete prirodni i spontani u dru{tvuosobe koja vam se dopada, pona{ate se prili~no hladno iizve{ta~eno. Kao da ne vladate situacijom.

Porodica - Ne `elite da se niko me{a u va{e odnose,posebno ne da komentari{u va{eg qubavnog partnera.

Zdravqe - Dobro.

JARAC (22. 12. - 20. 1)Posao - Ne}ete mo}i da uti~ete na stavove

Raka, jer je prili~no nepoverqiv. Poku{avateda ubedite saradnike da slede va{e zamisli i da

po`ure sa realizacijom projekta. Dobijate ponudu kojamo`da nije tako isplativa kako vam se to mo`e u~initi naprvi pogled.

Novac - U ovom periodu podsetite sve du`nike na svojeobaveze, a ako ste mladi, prihvatite posao koji vam nudiStrelac. Bi}e dobro pla}en.

Qubav - Bik ili Vaga pomalo vas zavode, naro~ito akopripadaju va{em krugu saradnika ili prijateqa. Ukolikoste u vezi ili braku, pravi}ete se kao da to neprime}ujete, ali vam u stvari ta pa`wa i te kako prija.

Porodica - Trebalo bi da se vidite sa ro|acima sakojima ste oduvek bili u dobrom odnosima. Ose}ate seponosnim na nekoga.

Zdravqe - Lako se zamarate.

VODOLIJA (21. 1. - 19. 2)Posao - Va{e mogu}nosti su velike, a i

planovi prili~no smeli, ali ste prili~noneorganizovani i rasipate energiju na susrete

sa osobama koje vam samo "kradu" vreme. Novac - Mo`ete imati sre}e na lutriji, naro~ito u

drugoj polovini sedmice. Bilo bi dobro da ipak neula`ete enormne iznose.

Qubav - Dobro se sla`ete sa mla|im ili mladolikimosobama, ma kog pola da ste. Ne `elite da se sre}ete sanekada{wim simpatijama ili sa onima sa kojima steraskinuli u afektu. Ili su oni to u~inili, {to je jo{ gore.

Porodica - Vi vodite glavnu re~ u va{oj ku}i, i to jedobro jer nalazite najbr`e i najefikasnije re{ewe zasvaki problem.

Zdravqe - Bavite se svojim izgledom.

RIBE (20. 2. - 20. 3)Posao - Napeti ste u o~ekivawu vesti od Strel-

ca ili Jarca koji `ive u inostranstvu. Sunce uva{em znaku podsti~e va{e ambicije i mogu}e je

da ste postali sigurniji u sebe, {to svi na poslu prime}uju.Novac - Dobici slede iz nekih neo~ekivanih izvora

prihoda, mogu}e iz partnerskih odnosa od kojih ste ve}digli ruke ili preko igara na sre}u.

Qubav - Boravak Venere, planete qubavi, i Merkura udru{tvenoj Vodoliji povoqan je za slawe tajanstvenihSMS poruka, ali pazite da ne postignete suprotan efekatod o~ekivanog. Mo`da je boqe da budete malo direktniji uudvarawu, posebno Biku ili Vagi.

Porodica - Potrebni ste va{im bli`wim i savetom ikonkretnom pomo}i. Ali vi kao da nemate za wih mnogostrpqewa.

Zdravqe - Vi{e se {etajte.

[ifra: "Aleksandar1975."

Upravo ste krajem pro{legodine u{li u povoqanperiod i imate {anse dana|ete posao. Sa ovakonagla{enom astrolo{komku}om li~nosti ~udno je dajo{ nemate posao. Mogu}e jeda na druge ostavqateutisak prepotentne osobe ida nemate ba{ sjajnu narav,jer ne umete da odreagujetekako treba u odre|enojsituaciji. Qudi o vamaimaju pogre{no mi{qewe,a i sami ste za to krivi.Treba da budete spontaniji.S druge strane, verujete u toda ste "ro|eni" baksuz, amogu}e da vas ja baksuzluk ipoterao od vremena kada stebili u prvoj du`oj iliozbiqnijoj vezi, posebnoako je to bilo negde 2002-2004. ili ste tada bili uvezi sa devojkom u znakuRaka ili Jarca. Ipak, kre}enaboqe, ali i vi malopozitivnije razmi{qajte,pa }e sve do}i na svoje.

[ifra: "Neshva}eniJarac"

Jarac, u principu, jesteznak koji misli da ga nikone razume, ali se nesvesno itrudi da to bude slu~aj, jerstrepi da ne}e bitipravilno sha}en. Va{problem je {to pripadategeneraciji koja ima trite{ke i spore planete uznaku Jarca koje su se"smestile" oko va{egSunca, pa je va{ ego, s jednestrane, veoma nagla{en, alii optere}en jakim li~nim iporodi~nim ambicijama,koje smatrate da ako neispunite niste ni{tauradili. Uz sve to dostate{ka pozicija Meseca~ini vas osobom koja sestidi svojih emocija ili{to je jo{ gore u stawu steda potpuno podrediteemotivni `ivot karijeri.Kako onda da vam bilo kopri|e? Pitawe je kako bistese prema wemu postavili.

[ifra: "Dvostrukadilema"

Pi{ete u svoje ime i uime va{eg partnera kojeg jeto sramota. Niko ne mo`eprepoznati o kome se radipreko odgovora, jer je pri~asli~nih va{oj mnogo. Obojeste u braku, zaqubqenijedno u drugo, zajedno raditei ne `elite nikoga dapovredite,ali ni da`rtvujete svoju qubav. Ustvari ono {topri`eqkujete je veoma retko,da se razvedete, ven~ate, ava{i sada{wi bra~ni

partneri to prihvate mirnoi svi `ive lepo i sre}no.Va{i partneri nisu iz tepri~e, wegova supruga jeposebno posesivna i sujetna,pitawe je koliko ga voli, akoliko ga "ne bi nikomdrugom dala". Va{ suprug bibio u {oku i potpunodezorijentisan.Ostaje vam dareskirate i nastavite qubavu tajnosti ili se rastanete.Slede}e dve godine su veomadramati~ne i u ve{em i uhoroskopu va{eg partnera.Mogu}e je da neko otkrijeva{u vezu.

[ifra: "U procepu -Vaga"

K}i ma{ta o estradi, aotac zahteva od we da u~i.Vi ste na wegovoj strani, arazumete i k}er. Nemojtepani~iti. Ona nemahoroskop osobe koja }e bitiestradna li~nost. Nema zato potrebnu upornost,nerve, niti je spremna daizdr`i sve ono {to bi je~ekalo. Bi}e uspe{na i ~akprisutna u javnosti, alipreko neke ozbiqnijedelatnosti. Neka nastavi samuzi~kom {kolom, tu }eprona}i sebe. Odgovaralobi joj pevawe u horu ilikamerna muzika. Bavi}e semuzikom mnogo ozbiqnije iproputova}e svet,posta}emnogo ambicoznija. Uda}ese za "normalnog" ~oveka,otac ne treba da brine uvezi sa tim.

[ifra: "Bespomo}namajka"

Treba samo da ponovopro~itate svoje pismo, pa dashvatite {ta je sr` va{ihproblema. Kao osoba koja jero|ena sa Suncem uBlizancima i podznakom uDevici preko koje prelaziSaturn,planeta sumornograspolo`ewa, nije ~udno{to se ose}ate nesigurnom ibespomo}nom. Prvo stestrepili da li mo`ete daostanete u drugom stawu, tose dogodilo i imate slatkubebicu. Kao devoj~ica imaliste strah od mogu}nosti dase ne}ete udati. Dogodilo sei to. Sada strepite da li stedobra majka, i da li }etemo}i ponovo da ostanete udrugom stawu i da li vasmu` voli. Dakle, va{ ceo`ivot je strepwa, a sve seodvija mawe-vi{e bezproblema i osim va{estrepwe nema ni~ega {tovam zagor~ava `ivot.Potra`ite psihologa da vasizle~i od strepwe, saastrolo{ke ta~ke gledi{ta,samo je u pitawuprenadra`en nervni sistem.

Astrolog Jasminka Holclajtner

Napomena: Pitawa za na{eg astrologa mo`etepostavqati preko Interneta na adresu:

jasminhol@hotmail.comUz pitawe navedite datum, mesto i ta~no vremero|ewa kao i bra~no stawe

Шта кажу звезде?

PRI^A NOVOSTI • Nedeqa, 24. februar 2008.XXII

Stevana Sremac Stevana Sremac

Ilu

str

aci

ja:

Bec

a Ta

nur

xi

}-B

eli

}

Цигански ветарVetar je duvao odozgo, kao da pravo sa neba

dolazi, toga dana kad su Cigani stigli u selo.Na kolima koja je vuklo mr{avo kquse sedela je

samo jedna od sestara, i to najstarija, Qiqana.Mlada `ena velikih o~iju, plavih i tamnih kaonebo pred oluju. Mrke ko`e, glatke crne koseskupqene u kowski rep. I stisnutih usana.Iscrpqena ~estim trudno}ama, retko se smejala. Isad se na wenom visokom, tankom telu podobroisticao stomak. Pored we je sedela baba, wenamajka, i radoznalo gledala okolo ispod zelenemarame na ~elo navu~ene. Uz babu se pribilo trojedece Qiqine, ro|ene u {est godina braka, svede~aci.

Kowa je kroz selo vodio wen mu`, Mika, krupan,nasmejan, {iroko raskop~ane {arene ko{uqe, ibu~no, bujicom re~i pozdravqao qude koji su imdolazili u susret, izra`avaju}i zadovoqstvo {tosu do{li u ovako lepo selo, me|u dobre i po{tenequde, kako je govorio.

Pored wega umorno su trupkala dva devoj~urka uletwim haqinicama `ivih boja i razga`enimsandalama. Obrenka, koja je navr{ila trinaest, iPetrovka, kojoj je bila petnaesta. Ona je nedavnopobegla od mu`a i Mika je pregovarao na dvestrane: sa mu`em oko wenog povratka i sa novimprosiocem. Bila je lepa.

Uselili su se u napu{tenu ku}u na krajusela. Beli zidovi (Mika je nekolikodana ranije dolazio da okre~i),zemqani pod, poluizvaqeniprozori i vrata, name{teni tekda koliko-toliko poslu`e svrsi.Samo dve sobe, bez hodnika ipomo}nih prostorija. Aliprostrane i svetle. Ku}ica jebila na uzvisini, iza we jepo~iwala {uma.

Dok su unosili stvari u ku}uvetar je, nekako ~udno duvaju}i,odozgo, mrsio kose `enama,vitlao sukwe.

A ispred ku}e je radoznaloskakutala jedna svrakazabadaju}i kqun u ono {to sewe uop{te ne ti~e, i vra}alase uporno, izaziva~ki, doksu je de~aci teralikamenicama.

U jednoj }e sobispavati baba sadevojkama, ona nakrevetu, jedinom kojisu imali, a one namre`astimle`aqkamarazapetim izme|uzidova. Od kako jeprvo unu~e dobila,Qiqinog i Mikinog Budu,svi su je zvali baba, sem Obrenke,koja je i daqe zvala "nane".

U drugoj sobi Mika i Qiqa sa de~acima, navelikom du{eku ispod koga su pore|ali pocepanekartonske kutije. Tu su u jedan ugao smestili{poret na drva, na kome }e kuvati, a odmah poredwega sto sa tri stolice. Ode}u su ~uvali uplatnenim vre}ama.

Brzo su se uselili i smestili. Baba je oti{la uselo da vra~a i povela Obrenku. Vratila se sapunom prega~om hrane, i do ve~eri se ve} dimwakpu{io a ve~era gotovila.

I svi u selu su ~uli da su stigli Cigani.****Mu` joj je qubio ruke od vrhova prstiju pa sve do

ramena, a ona se smejala. Bio je dobar.Nije Petrovka od wega pobegla.Svekrva, koja je posle wihove prve no}i u sito

stavila belu no}nu ko{uqu na kojoj su tri mrqekao tri crvena cveta svedo~ile o snajinoj ~ednosti,i igrala pred gostima dok su oni darivali mladustavqaju}i pare u sito, prvi put je snaju udarilakad joj je mleko iz lonca iskipelo. A od tog danastalno. I ~upala je kad uspe da je za kosu dohvati.On, koji ju je uve~e pred spavawe ~e{qao, a ukrevetu pazio da joj kosu ne zamrsi i ni vlas nepo~upa, okretao je glavu. Samo bi zagrizao usnu, ini{ta. Ni re~. Pa je jednog jutra, kad su wih dveostale same, a svekrva je o{inula dr{kom od metlepo le|ima {to je, donev{i joj kafu, malo u tacnuprosula, pokupila svoje stvari u bo{~aluk ivratila se ku}i.

Svekrva je samo pqunula za wom.Mu` je iste ve~eri do{ao da je vodi. Sakrila se

i nije htela da razgovara sa wim. Samo je, dok ga je

gledala iz prikrajka, osetila kako je ne{to ste`e ugrudima. Kad je oti{ao, kad je pokuwene glavezamakao iza starog oraha na raskrsnici, plakala je.Svu no}.

***Krajem jeseni, Qiqana je rodila devoj~icu.

Mika je zorom, dok selo spava, iz obli`we {ume,kad na le|ima, kad na kow~etu, dovla~io grawe idrva za ogrev. Kad bi ga ko iz sela video, okretaobi glavu. A me|u svojima bi progovorio:

- Neka ih, i oni imaju du{u. Ako se ogreju, ne}eto da zatre selo!

Bilo je to du{evno selo.Kasnije su ga zvali da radi, da pomogne oko

stoke, da nacepa drva, da popravi ogradu. I jo{kome {ta zatreba. Kad ve} uzima grawe iz seoskogatara.

Baba je dobila novi {tap. Mika je, sre}an {to jedobio }erku, `eni kupio veliku {arenu maramukojom je mogla da se, onako mr{ava, cela obavije.@eninoj majci je, danima urezuju}i u drvo ptice,krovove ku}a i qude ispod wih, pa i ma~ku koja imje odnekud pri{la pred zimu, izrezbario {tap,samo je dr{ku ostavio glatku, da bi joj u rucizgodno le`ao. Lakirao ga je bezbojnim lakom koji jezaradio u selu cepaju}i drva.

De~aci su bili jo{ mali, ali, Obrenku su, poslepoziva iz mesne kancelarije, morali da upi{u u

{kolu. U tre}i razred, koji je davno prerasla. Decaiz razreda su joj, ~uv{i to od starijih, govorila daje k'o magare me|u ovcama, a ona ih je prezrivogledala odozgo, za glavu vi{a od svih. Kwige jedobila od `ena ~ija su deca ve} zavr{ila {kolu. Ikaput, preveliki, i cipele, oguqene i ugwe~ene odstajawa u podrumu, ali duboke.

Da, bilo je to du{evno selo.Nisu joj ni{ta naplatili, odradila je to

~iste}i wihove ku}e i dvori{ta.A do zime se ve} na Petrovki, koja nikako nije

htela te jeseni da se preuda, podobro isticaostomak.

* * *Nikako nije mogla da se porodi. Poro|aj je po~eo

ranije od svih wenih prora~una i o~ekivawa, dvadana se previjala u mukama, ne pu{taju}i glasa.Mika je upregao kowa kome su se rebra kroz ko`unazirala, i odveo je u grad.

Danima je Petrovka bila u bolnici. @ene su,putem do {kole zaustavqale Obrenku i zapitkivaleje kako joj je sestra, i kako je dete koje je rodila.Ona bi slegla ramenima i ubrzala korak. Pa su dokasno uve~e, dru`e}i se uz {trikeraj, naga|ale {taje to moglo da krene po zlu.

Iz bolnice se vratila sama. Majka joj jezabranila da nosi crninu, ne vaqa se zanekr{tenim detetom, mlada je, rodi}e opet.

Od kako je do{la, dr`ala se po strani od sveQiqine dece, a Qiqa, ose}aju}i sestrinu muku,gotovo i da nije iznosila svoju bebu iz sobe.Ionako je jo{ dr`ala zima, duga i uporna tegodine.

Kad bi no}u ~ula Petrovku kako pla~e, baba je u

svom krevetu do jutra }utke gledala u mrak. Deci,koja su volela tetku, zabranila je da je diraju i uigru zovu, "dok pro|e neko vreme, dok ne utrne".

A selo je bilo uskra}eno. Cigani su se zbili tezime jedni uz druge i }utali o svemu {to sedoga|alo unutar zidova wihovog ku}erka. ^ak nibaba, koja je ~esto zalazila u selo, da se malorazgovori sa `enama, pogleda im u dlan i doneseku}i ne{to hrane, nije vi{e bila razgovorqiva,ve{to je skretala pri~u na sudbinu u ne~ijem dlanuispisanu, i ~im dobije nagradu odlazila bimrmqaju}i neke bajalice pa se `ene nisu usu|ivaleda je prekidaju i ispituju o wenim uku}anima.

@ene su vrtele glavama zameraju}i Ciganima.Bile su to du{evne `ene, htele su sve da znaju otu|oj muci.

***Petrovka se sa nelagodno{}u osvrtala oko sebe.

Mo`da nije trebalo da do|e. Nije htela, baba ju jenagovorila.

- Idi, ~im te zovu ~asti}e te, a i deci }e ne{toda po{aqu.

A deca su provirila iz sobe i gledala u wuupitno, okruglim, `eqnim o~ima. Pa je do{la.

Sme{ile su se. Htele su da znaju. Sve - kako,za{to. Pitale su je, ne{to je odgovarala, vi{e je}utala. Mislile su da je stidqiva.

U ispranoj, ko zna odakle dobijenoj haqini bojeprezrele trave, sa crnom kosom skupqenom

ispod `ute marame koliko je god bilomogu}e, jer su se bujni pramenovi

neprestano izvla~ili, tamniho~iju i sedefaste ko`e, sedela je

me|u wima i bila je lepa,neoprostivo.

Popila je kafu.Jedna od wih setila se da

pozovu kom{inicu koja seporodila malo prePetrovke, da do|e i donesebebu, ka`e, po~ela je mala dase smeje pa da se poigraju swom.

- Da vidi{ kol'ko bi bilotvoje dete da je `ivo.

- E, jadna ti, ja ne bi'pre`ivela da sam na tvojemesto.

- Dete se mlogo voli, nezna{ ti jo{, pogle kakvoje, pogle kako se smeje!

- Mlada si ti, ima da rodi{,ne sekiraj se.

- Ama, ose}a{ li ne{to kadpogledne{ ovo dete?- Tugooo, kako da ne ose}a, i

oni imaju du{u!- Uzmi ga malo da ga podr`i{, kad

nema{ tvoje.Stavili su joj bebu na krilo. Mislila je

kako nije majka u pravu, ne mo`e to da "pretrne",nikad.

Gledale su je. Sme{ila se, to su videle. Ali, nisuvidele da ona i nije tu, nego lebdi gore, blizu neba,svog, ciganskog, i odozgo gleda na wih i sebe. I natu|e dete koje su stavili u weno prazno naru~je.

***Petrovka je ubrzo oti{la iz sela. Mu` je ponovo

do{ao po wu, wegova majka, udovica, preudala se ioti{la iz ku}e. Molio je `enu da se vrati. Po{laje odmah, bez otezawa.

^im je puklo prole}e, oti{li su i ostali.Mika je natovario na kola isto poku}stvo sa

kojim su do{li. Obrenka je sa majkom po~istilaku}u. Zatvorile su vrata za sobom i namakle rezu.De~aci su se za to vreme pregawali sa svrakom kojaje okolo lepr{ala.

Qiqana je sedela na kolima, pored we babadr`e}i najmla|e unu~e, sa istom onom zelenommaramom preko ~ela. De~aci su hodali uz oca. IObrenka. Seoska deca koja su tr~ala za wimadovikivala su joj:

- Magare! K`o magare u ovce!Nije se osvrtala. Baba je jednom zamahnula

{tapom prema wima pa su se okomili na wu:- Ve{tica! Ciganka! Ve{tica!Vetar je duvao, kao da dolazi odozgo, kao da je to

neki wihov, ciganski vetar, i dolazi pravo saneba, wihovog, ciganskog.

Do ve~eri su svi ~uli da su Cigani oti{li izsela.

Slede}e godine neko je doneo u selo vest da jePetrovka rodila zdravo mu{ko dete. @ene su seba{ obradovale.

Da, bilo je to du{evno selo.

PUTOVAWENOVOSTI • Nedeqa, 24. februar 2008. XXIII

Urednik dodatka: Jasmina Jovanovi} Redakcija: Marijana Vasiqevi}, Zorica Ostoji} - Joksovi}, @eqka Duli}, Sawa Kosti}, Marija Pavkovi} Tehni~ki urednik: Nenad @ivkov Kompjuterska priprema: Ivan @ilovi}

Telefon redakcije: 3028-137, faks: 3398-285; e-mail: zivotplus@novosti.co.yu

BAZELREPORTER „NOVOSTI“ U METROPOLI KULTURE I FARMACEUTSKE INDUSTRIJE

Склад, ред и

лепота

Склад, ред и

лепота

Склад, ред и

лепота

Склад, ред и

лепота

Склад, ред и

лепотаSever [vajcarske, tro-

me|u sa Nema~kom iFrancuskom, krasi

prelepi grad Bazel. PosleCiriha i @eneve, on je tre-}i po veli~ini. Sagra|en umodernom stilu, odi{e to-plinom i qubazno{}u svo-jih sugra|ana. Sa severnimmorem spona mu je reka Raj-na.

Prema podacima zabele-`enim u turisti~kom pros-pektu grada, u Bazelu `ivioko 220.000 stanovnika. Naj-vi{e ima Nemaca, mada je uposledwe dve godine u Bazeloti{lo oko 500 gra|ana izna{ih biv{ih republika.

Ve} pri sletawu na aero-drom mogu se ~uti prve „do-ma}e re~i“.Nekada{wi gra-|ani SRJ u Bazelu su uglav-nom zaposleni kao taksi-vo-za~i, prodavci, konobari isobarice u tamo{wim hote-

lima. Nekolicina wih naplatnom je spisku vode}ihkompanija.

Grad se sastoji iz malogBazela (Kleinbasel) na de-snoj obali Rajne i velikogBazela (Grossbasel) na levojobali reke. Bazel je centarhemijske i farmaceutske in-dustrije [vajcarske, ali ipoznati univerzitetski cen-tar, kulturno sredi{te igrad muzeja. Velika preduze-}a kao {to su RO[ i „No-vartis“ imaju svoja sedi{tau ovom {vajcarskom gradu.

Bazel je glavni `elezni~-ki ~vor sa jednom od najve-}ih teretnih `elezni~kihstanica u Evropi. Od Ciri-ha udaqen je jedan sat, a pu-tovawe ekskluzivnim me|u-narodnim vozovima koji doFrancuske i Nema~ke prola-ze}i kroz Bazel saobra}ajusvakih 15 minuta, predstav-

qa pravi u`itak. Putovawuse najvi{e raduju mali{ani,jer svaki voz ima jedan vagonpreure|en u de~ju igraonicu.

U elektronskom izdawure~nika (leksikona) istori-je [vajcarske, o Bazelu jepisano na nema~kom, fran-cuskom i italijanskom jezi-ku. Posebno poglavqe posve-}eno je takozvanoj Gradskojku}i, tamnocrvene fasade,koja se nalazi u strogom cen-tru grada. Zdawe od ~ije le-pote zastaje dah, a pogled sete{ko odvaja, prava je atrak-cija ovog grada na severu[vajcarske.

Turisti~ka ponuda Bazelaje izuzetno zanimqiva. Pose-tiocima ovog divnog gradana raspolagawu je jedinstve-ni obilazak Rimskog gradaiz doba Agustina Raurija,{to je svakako nezaobilaznastanica prilikom upoznava-

wa grada. Pored impozant-nih ostataka drevnog grada,posebnu pa`wu privla~e iatraktivni muzeji Srebrnoblago i Kaza Romana. Ova{vajcarska atrakcija udaqe-na je svega 10 kilometara odsamog Bazela, a do Rimskoggrada mo`e se do}i kolima,brodi}em i autobusom na li-niji broj 70.

Obilazak samog Bazela savodi~em uz predavawa na ne-ma~kom, engleskom i francu-skom jeziku, traje oko dva sa-ta, a ko{ta 20 franaka. Budu-}i da grad ima bogatu isto-riju i petnaestak muzeja, tu-ristima zaista ima {ta da sepoka`e. Strancima je veomazanimqiv obilazak grada urik{ama (kineskim bicikli-ma sa prikolicom), ali zaovaj u`itak u trajawu od satvremena treba izdvojiti 160franaka, sat i po ko{ta 200,

a dva sata vo`we rik{om je240 {vajcarskih franaka.

I „tura“ taksijem, kojaobilaze}i ceo grad ne trajedu`e od 15 minuta, ima svoje~ari. I od qubaznih voza~ao istoriji Bazela mo`e mno-go da se sazna. U javnom tak-si-udru`ewu, saznajemo odRaela Lurina, svi zaposlenipro{li su obuku vodi~a, jerje Bazel gotovo nezaobilaznastanica prilikom posetepredivnoj [vajcarskoj.

Ono {to je svakako zanim-qivo i vredno pomena jestepodatak da je tokom februarau Bazelu organizovano mnogomanifestacija. Za [vajcarceuli~ni karneval, u kojem u~e-stvuju ~ak i deca, predstavqaposeban u`itak koji se ni pokoju cenu ne propu{ta. Ode-veni u sopstvene kreacije, du-hoviti Bazelani i te kakoimaju {ta da ponude i razga-

le znati`eqne strance.Pri poseti Bazelu ne tre-

ba propustiti ni odlazak u~uvenu kafeteriju u uliciKlara{trase, poznatu posvim evropskim kafama savi{e od dvesta razli~itihukusa, ali ni nacionalnirestoran u ameri~kom stilu,koji na meniju ima 120 ra-zli~itih vrsta sireva, kuva-nih jela, ribe i mesa. Slede-}a stanica koju vredi prepo-ru~iti svakako je i eksklu-zivna prodavnica {vajcar-skih ~okolada na gradskomtrgu, u kojoj se ovi predivnislatki{i mogu pazariti ikao nakit.

Na kraju na{e posete ovomfascinantnom gradu, zadiv-quju}e arhitekture, mo`emosamo da budemo sre}ni {tosmo makar i nakratko u`i-vali u wegovim ~arima i le-poti. Sawa Mirosavqevi}

Склад, ред и

лепота

Ana Ivanovi}Poznata srpska teniserka Ana Ivanovi} `ivi u Bazelu. Na{alepotica omiqena je me|u [vajcarcima, a wene slike krasemnogobrojne izloge i bilborde.

TaksiVo`wa taksijem od centra grada do `elezni~ke stanice ko-{ta 12 {vajcarskih franaka, a karta za voz od Ciriha do Ba-zela 16 franaka. Sto grama ~okoladnih pralina je 6 franaka,a ukusna ogrlica i narukvica sa dodatskom alpskog mlekaprodaje se za 25 franaka.

Bazelse prostire na 27,75 kilometara i nalazi na nadmorskojvisini od 260 metara

××