OBRADA DRAGOG KAMENJA Obrada nekog kristala, minerala ili plemenitog materijala (biseri, korali, drvo, zubi, cilibar, metal…) zavisi od fizickih osobina tog materijala. Cilj je da se material tako obradi da bi istakao njegve najbolje osobine. Cesto se dogadja da se pojedinim nacinima obrade simulira neki drugi materijal, kao sto je to slucaj kod brusenog dijamanta, kristala ili brusenog stakla.

Posebna svojstva koja određeni mineral ili stenu svrstavaju u plemenito (drago) kamenje su: - lepota (opticke osobine) - postojanost (fizicke osobine) - retkost Lepota je najvažnije i najočiglednije opticko svojstvo koje plemeniti kamen mora da poseduje. Međutim, estetska svojstva predstavljaju i subjektivnu kategoriju, kako gemolozi kažu: „lepota kamena leži u oku posmatrača”. Da ne bi sve ostalo na subjektivnom nivou treba napomenuti da se estetska svojstva plemenitih minerala i stena utvrđuju na osnovu njihovih optičkih karakteristika. Jedan citat iz 1925. godine govori o tome: „Optičke osobine plemenitih minerala, tj. one koje im dolaze od ponašanja spram svetlosti, imaju naročiti značaj s obzirom na svrhe kojima su namenjeni, jer od ovih osobina dolazi sva lepota i draž jednog kamena.” Među najznačajnije optičke karakteristike plemenitog kamena, koje utiču na njegovu lepotu, ubrajaju se boja, providnost, sjajnost i razni vidovi igre svetlosti, kao što su: šatojancija, asterizam i irizacija. Postojanost plemenitih minerala i stena predstavlja zbir, pre svega, fizičkih, ali, i hemijskih osobina mineralne sirovine koje daju obrađenom dragom kamenu sposobnost da trajno zadrži svoju formu. Najvažnije osobine dragog kamena od kojih zavisi njegova postojanost su: tvrdina, udarna žilavost (otpornost na cepanje i lomljenje), otpornost na habanje i hemijska stabilnost (otpornost na delovanje atmosferskih uslova, vode i često upotrebljavanih hemikalija). Retkost plemenitih minerala i stena predstavlja generalno pravilo za svaki varijetet. U svakom slučaju, važi pravilo da što je određeni mineral ili kristal ređi, njegova vrednost je veća. Međutim, ovo pravilo ne važi baš uvek. S jedne strane lepi primerci granata tsavorita su izuzetno retki, značajno ređi od smaragda, pa i pored toga je njegova trzisna vrednost manja

od cene smaragda. Razlog tome je, da ponuda tsavorita na tržištu nije dovoljno velika da bi se zainteresovala dovoljan broj kupaca.

S druge strane treba pomenuti uspeh koju postiže turmalin iz Paraibe (Brazil). Ovaj plemeniti mineral, i pored toga što je na tržištu zastupljen u priličnim količinama i što je malih dimenzija sa dosta inkluzija, postiže visoku cenu, često višu od lepih primeraka safira. Ovakav uspeh turmalin iz Paraibe duguje pre svega svojoj izuzetnoj električno-plavoj boji.

Paraiba – Turmallin Vrednost određenog primerka juvelirskog kamena direktno je proporcionalna svakom od ovih svojstava. Tako da su najskuplji primerci dragog kamena oni koji imaju sva tri svojstva (lepotu, postojanost i retkost) u jako izrazenom obliku. Prema podeli Svetske juvelirske konfederacije — CIBJO (1999), drago kamenje sačinjavaju tri grupe plemenitih minerala i stena. Najvredniju grupu čini dragoceno kamenje, u koju spadaju rubin, safir, smaragd i

slicno. Sledecu vrlo brojnu grupu dragog kamenja, cine najraznovrsnije vrste plemenitih minerala i stena (npr. kalcedon, ahat, žad, lapis lazuli, tirkiz, ametist itd.). Poslednju grupu predstavlja ukrasno (ornamentalno) kamenje. Obrada plemenitih minerala i stena, predstavlja jednako važan faktor kao što su njihove prirodne osobine, boja, sjajnost, providnost, tvrdoca, itd. Zadatak juvelirske obrade je da istakne i čak pojača sve prirodne estetske odlike kamena i da, ukoliko je to moguće, prikrije i otkloni mane..

Facetirani citrin – nakon grubog brušenja (levo) i nakon poliranja (desno)

NACINI OBRADE DRAGOG KAMENJA Koji će vid juvelirske obrade biti konkretno primenjen, zavisi od brojnih faktora koji proističu iz prirodnih svojstava plemenitih minerala i stena. Najznačajniji faktori koji se uzimaju u obzir pri izboru juvelirske obrade su: mineralna vrsta i varijetet, kristalizovanost ili amorfnost minerala, njegov habitus i veličina, boja, sjajnost, providnost, igra svetlosti, šara, odsustvo ili prisustvo mehaničkih i optičkih defekta. Vrlo je teško podeliti i strogo klasifikovati sve vrste obrade dragog kamena, ali se mogu izdvojiti dva osnovna tipa juvelirske obrade – facetiranje i zaobljavanje (kabošon-obrada). Facetiranje podrazumeva izradu većeg broja povrsina (faceta), na providnom, kristalozovanom plemenitom mineralu. Zadatak ovakve obrade je da svetlosne zrake koji ulaze u unutrašnjost tako obrađenog dragog kamena više puta prelomi odbijajući se od njihovih ivica, pre nego što stigne do oka posmatrača. Na takav način dolaze do izražaja svetlosni efekti koji povećavaju lepotu dragog kamena. Takvi svetlosni efekti se nazivaju vatra, blistavost, odnosno brilijancija.

Razni oblici facetiranja

1. Brilijantska obrada (cirkon), 2. srcolika obrada (heliodor), 3. jastučasta obrada (topaz), 4. kruškasta obrada (smaragd), 5. stepeničasta - smaragdna) obrada (prenit), 6. mešovita obrada

(tanzanit), 7. osmougaona stepeničasta obrada (fluorit), 8. „fancy” obrada (anglezit), 9. makazasta

obrada (heliodor), 10. ovalna stepeničasta obrada (topaz)

KabošoniI predstavljaju čest način obrade zaobljavanjem. Mogu biti prostog oblika, kada im je donja površina ravna a gornja zaobljena i dvostruko zaobljeni, kada su i obe površine, donja i gornja zaobljene. Dvojno zaobljeni kabošoni mogu biti bikonveksni i konveksno-konkavni.

Osnovni tipovi kabošona: 1. prost, 2. bikonveksan, 3. konveksno-konkavan Međutim, u novije vreme izrađuju se i kabošoni najraznovrnijih oblika, (srca, razni geometrijski oblici itd.), kao tzv. kabošoni slobodne forme. Jednostavna obrada zaobljavanjem koristi se kod neprovidnog i popuprovidnog plemenitog kamenja, ali i kod plemenitog kamenja koje poseduje određene optičke efekte igre svetlosti.

Forme obrade dragog kamena zaobljavanjem i izradom ravnih površina

Kabošoni: 1. zvezdani safir, 2. zvezdani rubin, 3. plemeniti opal, 4. malahit, 7. tirkiz Kugle: 5. ogrlica od kugli lapis lazulija, 8. tigrovo oko (kvarc)

Pločice: 6. i 12. ahat, 9. aventurin (kvarc), 10. lapis lazuli, 11. azurit

MAŠINSKA OBRADA DRAGOG KAMENJA Izrada juvelirskih proizvoda podrazumeva veći broj različitih tehničkih postupaka. Kao osnovne i najčešće možemo navesti sledeće postupke: - sečenje - brušenje - poliranje Sečenje je postupak koji prethodi izradi svih finalnih proizvoda i služi za najgrublje oblikovanje plemenitog materijala. Izvodi se upotrebom raznih cirkularnih testera čiji su rubovi impregnirani sitnim zrnima dijamanta. Pri sečenju se koriste i voda ili ulje u cilju spiranja isečenog materijala i sprečavanja da dođe do pregrevanja sečiva testere i kamena. Obrada fasetiranjem ne zahteva primenu testera velikih dimenzija već samo malih (10-15 cm) gde je poželjno da imaju što tanja sečiva radi što manjeg gubitka skupocene sirovine.

Ovako izgleda velika automatska testera sa sečivom prečnika 60cm

Ovo je mala testera sa sečivom prečnika 15 cm podesna i za obradu facetiranjem

Brušenje služi za dovođenje plemenitog kamena u željenu formu, ali još uvek u grubim obrisima. Brušenje se izvodi na rotirajućim točkovima (brusevima) ili pločama izrađenim od silicijumkarbida ili tvrdih legura, koje su impregnirane sitnim zrnima dijamanta. Kao i kod sečenja, dodaje se voda ili ulje u cilju odstranjivanja odlomaka i hlađenja. Brušenje se vrši u više faza, najpre grubim abrazivom a zatim sve sitnijim. Za grubo brušenje, kod obrade

zaobljavanjem, koriste se zrna (od silicijum karbida ili dijamanta) krupnoće 60 meša (veličina zrna 400 mikrona) ili 100 meša (150 mikrona). Fino brušenje se odvija u nekoliko koraka koristeći abrazive sve sitnije krupnoće recimo u sledećim koracima – 220 meša (90 mikrona), 600 meša (30 mikrona) i 1.200 meša (15 mikrona).

Mašina za kabošone (obrada zaobljavanjem)

Poliranje — Nakon sečenja i brušenja, kada je kamen zadobio željenu konačnu formu, vrši se njegovo poliranje. Poliranju prethodi faza obrade sa abrazivima krupnoće 3.000-8.000 meša. Pretpoliranje može i u potpunosti da izostane u zavisnosti od vrste materijala koji se obrađuje kao i od stila rada obrađivača. Zadatak poliranja je da obrazuje glatke, zaobljene ili ravne površine. Nakon poliranja najviše dolaze do izražaja osobine kamena koje čine njegovu lepotu — boja, sjajnost, providnost, razne teksturne i druge karakteristike. Pri poliranju se koriste dijamanti vrlo sitne granulacije – 14.000 meša (1 mikron precnika zrna), 50.000 meša (0,5 mikrona) do 100.000 meša (0,25 mikrona) ali se takođe koriste i drugi materijali, pre svega oksidi raznih metala (na primer aliminijuma, gvozdja, i sicno). Kod obrade facetiranjem izvodi se manje koraka od brušenja do poliranja u nekim slučajevima čak samo tri.

Mašina za facetiranje. Sve faze nakon sečenja, od brušenje do poliranja izvode se na istoj

mašini. Kao posebne vidove obrade koje se u nekoliko razlikuju od izrade kabošona i fasetiranih dragulja spadaju: - masovna finalizacija i - graviranje Masovna finalizacija Ovaj proces predstavlja vid završne obrade, pri čemu se dobijaju fino ispolirani primerci dragog kamena. Često se koristi umesto ručnog poliranja i predstavlja vrlo ekonomičan način obrade. Naime, nakon grube obrade plemenitog kamena (npr kabošona, privezaka ili drugih oblika, a posebno kamenja nepravilnog oblika) i njegovog prikupljanja u većim količinama vrši se masovna finalizacija u posebnim mašinama. To su razni bubnjevi i vibrirajuci delovi, koji oponašaju prirodni proces, udaranja kamena o kamen, koji se dešava u vodenim sredinama (rekama, jezerima, morima). Osim kamena u takve mašine dodaje se voda i fini abraziv a proces samoobrade traje danima pa, i nedeljama i mesecima. Osnovna razlika između bubnjeva i vibrirajucih delova je, da se u bubnjevima obrada vrši okretanjem bubnja oko svoje ose i kotrljanjem kamena u njemu, dok se kod vibrirajucih delova, kako se i na osnovu naziva može zaključiti, obrada vrši vibriranjem. Ova samoobrada se obavlja za kraće vreme nego u bubnjevima. Graviranje ili gliptografija Najvećim delom se ovaj process odnosi na izradu gema. Gema predstavlja zajednički naziv za izrezan (kameja) ili urezan (intalja) oblik u dragom kamenu (na primer izrada portreta). Gliptografija podrazumeva i izrada malih umetničkih predmeta, npr. raznih figurica i slično.

Graviranje se izvodi pomoću malog struga koji može biti fiksiran u horizontalnom pložaju (donja slika a) ili slobodan (b), pri čemu je moguće lakše manipulisanje jer se može držati u ruci. U svakom slučaju, na vrh struga se stavljaju različiti izmenljivi alati — točkići, sfere, konusi ili igle kojima se oblikuje kamen na željeni način. Za poliranje se upotrebljavaju drvo, koža i drugi mekši materijali uz korišćenje specijalnie polirajuće paste.

Mašine za graviranje a. Klasična mašina za graviranje u fiksiranom položaju. b. Savremena mašina za graviranje koja se drži u ruci

Treba imati u vidu da je ovo samo kratak prikaz osnovnih vidova obrade i njihovih tehničkih preduslova, u praksi je, međutim, broj mašina, njihovih varijacija, kao i načina obrade daleko veći.

Figura od opala

PLEMENITI METALI

Materijali koji se najčešce upotrebljavaju u svrhu izrade nakita su: zlato, srebro, platina, titan, bakar, rodijum i paladijum u kombinaciji sa dragim kamenjem, staklom, biserima i koralima. Metali su neprovidni i imaju veliku moć reflektiranja svetlosti na poliranoj površini.

Zlatarstvo je umeće obrade većinom plemenitih metala, a to su uglavnom zlato, srebro i platina. Ređe se kao materijali za izradu upotrebljavaju mesing i bakar, jer oni više služe za legiranje samih plemenitih metala od kojih se pravi nakit. Koliko može da se utvrdi, jos pre 6.000 godina u Egiptu i Nubiji se sakupljalo zlato. Tada se razvila vještina topljenja metala, prvo duvanjem kroz cevi, a kasnije pomoću meha. Podizala se temperatura vatre tako da su se zlato i drugi metali rastopili pa ih se moglo mešati. U Egiptu se već poznavala proizvodnja nakita livenjem, kao i spajanjem pojedinih dijelova. POSTUPCI KOJI KORISTE ZLATARI] Taljenje Zagrijavanje metala do temperature kod koje prelazi iz čvrstog stanja u tekuće. Lijevanje Vrši se izlijevanjem već rastaljenog metala u pripremljen kalup koji mu daje oblik. Rastaljeni se metal u kalupu ohladi i skrutne te je spreman za daljnju obradu.

Topljenje zlata

Valjanje Metal veće debljine ulazi među valjke koji ga svojim okretanjem stanjuju, a ujedno i pomiču. Promjenom razmaka valjaka mjenja se debljina ili se komadu daje odgovarajući oblik. Kovanje Plastična obrada metala gdje udarcima mjenjamo njegov oblik u hladnom ili toplom stanju. Razlikujemo slobodno kovanje, kovanje u kalupe i savijanje limova. Štancanje Urezivanje ili utiskivanje raznih oblika i gravura na komadima metala upotrebom čeličnog kalupa. Šnitanje ili prosijecanje Postupak izrade predmeta od tanjih limova prosjecanjem i izbijanjem cijelog oblika u jednom komadu. Piljenje Piljenje je postupak koji služi za razdvajanje i oblikovanje materijala. Postoje dva temeljna

načina piljenja. Jedan od njih je razrezivanje, u kojem se predmet odreže i razdvoji, rezanjem kroz sami predmet. Drugi način je piljenje po rubovima, pri čemu se izrezuje po rubovima forme, najčešće kad je u pitanju pločica metala. Turpijanje Obrada metala skidanjem strugotine. Obavlja se sa raznim profilima i oblicima turpija. Brušenje Ručno izglađivanje površine nakita brusnim papirom prije obrade poliranjem. Bušenje Ručno ili strojno izrađivanje rupe u raznim materijalima i predmetima koji se koriste za izradu nakita (razni metali, kamenje, biseri). Fasanje Postupak ugrađivanja dragog ili poludragog kamenja u razni nakit. Graviranje Obuhvaća tehničke postupke urezivanja linija, ukrasa, znakova, likova u tvrdu podlogu u svrhu dekoracije površine predmeta. Poliranje Postupak za postizanje glatke i visokosjajne površine nakita. U tu svrhu koriste se razne vrste četki i pasti za poliranje. Emajliranje Prekrivanje površina nakita raznim bojama u svrhu njegovog ukrašavanja. Vrši se zagrijavanjem emajla na površini pri čemu se on tali i veže sa podlogom.

Emailirano zlato

Pozlaćivanje Pojam koji obuhvaća sve postupke kojima se metalni ili neki drugi predmeti oblažu zlatom. Rodiniranje Služi da se pojedini dijelovi ili čitavi komadi nakita oblože slojem rodija koji mu daje svjetlo-sivu boju. Najčešće se rodinira bijelo zlato da bi se dobio jači kontrast u odnosu na klasično žuto zlato. Engoldanje Lotanje Postupak kojim se dijelovi plemenitih kovina, polugotovog ili gotovog nakita spajaju u nerazdvojni spoj. Vrši se pomoću lota, tankog komada metala kojem je temperatura tališta niža od dijelova koji se spajaju. Iskucavanje Tehnika izrade reljefnog predmeta od lima koji u toku izrade kao podlogu ima smolastu masu koja je podatna promjenama oblika. Za iskucavanje se upotrebljava čekić i razne vrste punci. Izvlačenje Postupak kod kojeg se od deblje žice dobiva tanja i duža. Žica se provlači kroz konično izbušene rupe u ploči koje su postepeno sve manje radi lakšeg izvlačenja. Čišćenje Odstranjivanje nečistoća sa nakita koje se skupljaju tijekom proizvodnje, a naročito u završnoj obradi poliranja nakita. Cizeliranje Izrada crteža na metalnoj površini pomoću čekića i malih dlijeta. Kombinira se sa postupkom iskucavanja. Filigran Tehnika izrade ornamentalnog nakita pomoću finih tankih komada žica kombiniranih sa malim kuglicama (granulama). Tanširanje Tehnika ulaganja mekanijeg u tvrđi materijal. Najčešće se ulaže zlato u bakrene, brončane ili željezne površine. Nieliranje Jedna od najstarijih ukrasnih tehnika zlatarstva. Služi za bojanje graviranih udubina sa masom čija je boja kontrastna od boje samog predmeta. Granulacija Izrada sitnih zrnaca od plemenitih metala i izrada ukrasa na nakitu pomoću njihovog lotanja na površinu.

Filigranski obradjeno zlato

APARAT ZA ODREĐIVANJE HEMIJSKOG SASTAVA MATERIJALA Uz trenutnu visoku vrijednost zlata, zahtevi čistoće su važniji nego ikada. Da li u uvozu plemenitih metala, prodaji ili proizvodnji nakita, proizvodnji metala ili recikliranje metalnog otpada, prenosni analizatori materijala su dizajnirani da odgovore na visoke zahteve krajnjeg korisnika. Praktično u par sekundi moguće je pomoću prenosnog XRF aparata doći do vrlo preciznih rezultata. Aparat radi na principu niskog rentgenskog zračenja, uz pravilno korištenje potpuno je bezopasan za korisnika. Jednim klikom je moguće u par sekundi doći do kompletnog hemijskog sastava materijala koji se želi ispitati. Namenjen je kontroli materijala (hemijskog sastava) pri izgradnji industrijskih postrojenja, kod remonta, ali veliku primenu nalazi u reciklaži, kontroli boja i lakova, u proizvodnji i rafiniranju zlata.

XRF analizatori određuju hemiju uzorka mereći spektar karakterističnih rentgenskih zraka emitovanih od različitih elemenata u primerku kada je osvetljen sa rendgenskim zracima. Ove zraci su emitovani ili od minijaturnih rentgenskih cevi ili od malih, izolovanih kapsula radioaktivnog materijala. Karakteristike: Snažna 4W rentgenska cev, ultra visoka rezolucija, Drift Detektor (SDD) pruža odlične rezultate pri analizi zlata • Brzina: Rezultati se dobijaju u par sekundi • Viskoka preciznost i pouzdani rezultati • Ne-destruktivna (NDT) analiza • Lako meri i neujednačene površine • Prebacuje hemijski sastav u karat

XRF je rasprostranjen, dokazan i prihvaćen metod za određivanje celovite analize primeraka od zlata, uključujući čistoću i nesavršenosti primerka. Na licu mesta mogu se analizirati proizvodi od zlata i drugih materijala na jednostavan način.

Standardna kalibracija za visokovredne elemente se sastoji od: Ag, Au, Pt, Pd, Ir, Rh. Trenutno najnapredniji uređaj ovog tipa na tržištu je Innov-x novi model pod nazivom "DELTA",s najmodernijim dodacima poput "Hot Swap" zamene baterija bez isključivanja uređaja, "Build-in accelerometer", omogućava da rotacija ekrana prati okretanje uređaja i promenu položaja.

POREDJENJE TEŽINA MATERIJALA

• Pt. - platina • F.G. - čisto zlato 999,99 (fine gold) • 22kt - zlato 22 karata • 18kt - zlato 18 karata • 14kt - zlato 14 karata • 8kt - zlato 8 karata • F.S. - čisto srebro 999,99 (fine silber) • Stg. - srebro 925 (sterling silber) Primer: ... ako je neki predmet izrađen od srebra 925 težak 1,00g takav isti predmet izrađen u 14 karatnom zlatu biti će težak 1,25g tj. 1,25 puta teži. POREDJENJE RELATIVNE GUSTOĆE I TEMPERATURE TOPLJENJA MATERIJALA