O P A Ž A NJ E

Pokušaj definisanja

Opažanje je složen i aktivan proces primanja, odabiranja, organizovanja, obrade i tumačenja draži koje deluju na čula i nervni sistem. Opažanje nije verna kopija već je subjektivni odraz, na izvestan način konstrukcija stvarnosti.

Proces opažanja Opažanje je polazna tačka našeg

saznanja sveta. Za bebu koja se tek rodila svet je skup

nepovezanih čulnih utisaka. Postepeno, zahvaljujući iskustvu, utisci se

organizuju u celine tako da prvenstveno opažamo objekte kao celine, a ne njihova pojedinačna svojstva.

Bitne zakonitosti u procesu opažanja otkrili su začetnici geštalt psihologije, pre svega Verthajmer.

Aspekti proučavanja

Priroda energije koja izaziva čulne utiske Odnos između draži kao fizičke realnosti

i oseta kao psihološke realnosti Mogući poremećaji procesa opažanja Faktori opažanja Fiziološki procesi koji učestvuju u

procesu opažanja Objektivnost opaženog

Opažanje: ključne reči Kognitivni (saznajni) proces Oset: subjektivni doživljaj pojedinih

svojstava objekata Opažaj:doživljaj celovitog objekta Receptor: čulni prijemnik Draž: promena u energiji koja deluje na

naša čula Pragovi osetljivosti: apsolutni (donji),

diferencijalni i maksimalni (gornji) prag

Oset i opažaj - razlike

OSET OPAŽAJ

Doživljaj pojedinih svojstava objekata

Doživljaj celovitog objekta

Predstavlja apstrahovana svojstva objekata

Nosi nešto novo u odnosu na pojedinačne osete

Ne postoji izolovano u našoj svesti

Ne može da se svede na sumu oseta

Odlike opažanja: ključne reči

Pojava sinestezije Pojava kontrasta i asimilacije Transpozicija Selektivnost opažanja Konstantnost opažanja Reverzibilne slike

Kontrast i asimilacija Iste draži možemo da opažamo kao

različite zavisno od celokupnog opažajnog polja

Kontrast-tendencija ka povećanju razlika u intenzitetu draži između figure i pozadine

Asimilacija-tendencija ka smanjenju razlika u intenzitetu draži između figure i pozadine

Asimilacija

Kontrast

Transpozicija

Eksperimenti sa transpozicijom su pokazali da i životinje (pacovi, pilići, majmuni) reaguju ne samo na apsolutna svojstva draži već i na odnose između draži.

Reverzibilne slike

Faktori opažanja Unutrašnji

Fiziološki Psihološki Socijalni

Spoljašnji Karakteristike draži Zakoni grupisanja draži Opažanje figure na pozadini

Spoljašnji faktori opažanja

I Karakteristike draži

Intenzitet (iznad donjeg praga osetljivosti)

Trajanje (iznad nivoa subliminalne percepcije)

II Grupisanje draži u celine U opažaju postoji tendencija da se

lakše opažaju kao celina konfiguracije draži koje su simetrične, uravnotežene, skladne, potpune, stabilne. Prema shvatanju geštaltista, ova tendencija je urođena. Može da utiče i na proces rešavanja problema (primer: povezivanje 9 tačaka)

Zakonitosti grupisanja draži u celine

Princip blizinePrincip sličnostiPrincip dobre forme (principi

simetričnosti i zatvaranja)Princip zajedničke sudbine

Princip blizine i princip sličnosti

Princip dobre forme

Princip dobre forme

Princip zajedničke sudbine

III Figura i pozadina

Figura Pozadina

Ograničena Amorfna

Bogatija detaljima Siromašnija

Stabilnija u opažanju i pamćenju

Manje stabilna

Nosilac značenja Ne nosi značenje

Svetlije i zasićenije boje Tamnije boje

Istupa napred Povlači se u drugi plan

Unutrašnji faktori opažanja

Psihološki faktori

Opažanje nije pasivni odraz, već strukturisanje opažajnog polja. Zavisi od spremnosti da se opazi određena konstelacija draži. Svaki čovek iz gomile draži koje deluju na čula stvara svoj perceptivni red i konstruiše svoj opažajni svet.

Psihološki faktori

Perceptivna orijentacija: prethodno iskustvo (konstantnost opažanja), učestalost i pravilnost sklopa draži,direkcija

Motivacija (selektivnost opažanja) Emocije Odlike ličnosti Grupni pritisak

Fiziološki faktori

Očuvanost čulnih prijemnika, nervnih puteva i centara u korteksu

Fiziološko stanje organizma (glad, umor, temperatura, stres, alkohol, droga, bolest, senzorna deprivacija, prejaka stimulacija...)

Senzorna i perceptivna deprivacija (posledice) Slabi budnost korteksa (pojavljuju se sporiji

alfa, delta i teta talasi) Pojačava se ekscitabilnost autonomnog

nervnog sistema (opada PGR-električni otpor kože)

Pojačava se osetljivost čulnih organa Teže se odvaja figura od pozadine, teže se

razlikuju boje Pojavljuju se žive predstave (naročito vidne), često i

halucinacije

Pojavljuju se žive predstave (naročito vidne), često i halucinacije

Opada sposobnost usmerenog i logičkog mišljenja

Slabe verbalna i asocijativna sposobnost

Pojavljuju se strepnja i epizode straha

Senzorna i perceptivna deprivacija

Senzorna i perceptivna deprivacija

Gubi se osećanje vremena i prostora i javlja osećanje dezorjentisanosti

Pojačava se sugestibilnost Psihopatološki simptomi se

pojačavaju Jača “glad za stimulacijom”

Iluzije i halucinacijeIluzije Halucinacije

Senzorni doživljaji Senzorni doživljaji nalik predstavama

Podražaji se pogrešno interpretiraju

Izazivaju ih abnormalni procesi u nervnom sistemu

Neadekvatni opažaji Javljaju se u svim čulnim modalitetima

Urođeni ili motivaciono izazvani

Kod izmenjenih stanja svesti,psihoza

Iluzije 1

Iluzije 2

Iluzije 3

Iluzije 4