ZAKON

O IZVRENJU KAZNE ZATVORA ZA KRIVINA DELA ORGANIZOVANOG KRIMINALA

("Sl. glasnik RS", br. 72/2009 i 101/2010)

I OSNOVNA ODREDBA

lan 1

Ovim zakonom ureuje se postupak izvrenja kazne zatvora za krivina dela koja se, u smislu Zakona o organizaciji i nadlenosti dravnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, smatraju krivinim delima organizovanog kriminala, organizacija i nadlenost dravnih organa u postupku izvrenja kazne, poloaj osuenih i nadzor nad izvrenjem kazne zatvora.

Pod uslovima predvienim ovim zakonom, odredbe ovog zakona se primenjuju i na izvrenje kazne zatvora za:

1) krivino delo terorizma iz lana 312. Krivinog zakonika i krivino delo meunarodnog terorizma iz lana 391. Krivinog zakonika;

2) krivina dela iz l. 370. do 384. i l. 385. i 386. Krivinog zakonika;

3) teka krenja meunarodnog humanitarnog prava izvrena na teritoriji bive Jugoslavije od 1. januara 1991. godine koja su navedena u Statutu Meunarodnog krivinog suda za bivu Jugoslaviju;

4) krivino delo pomo uiniocu posle izvrenog krivinog dela iz lana 333. Krivinog zakonika, ako je izvreno u vezi sa krivinim delima iz ta. 2) i 3) ovog stava.

Ako odredbama ovog zakona nije drukije propisano, na izdravanje kazne zatvora lica iz st. 1. i 2. ovog lana shodno se primenjuju odredbe Zakona o izvrenju krivinih sankcija.

II ORGANIZACIJA I NADLENOST DRAVNIH ORGANA U POSTUPKU IZVRENJA KAZNE ZA ORGANIZOVANI

KRIMINAL

1. Posebno odeljenje za izdravanje kazne zatvora za krivina dela organizovanog kriminala

lan 2

Za izvrenje izreene kazne zatvora za krivina dela iz lana 1. st. 1. i 2. ovog zakona obrazuje se Posebno odeljenje za izdravanje kazne zatvora za krivina dela organizovanog kriminala u kazneno-popravnom zavodu zatvorenog tipa sa posebnim obezbeenjem (u daljem tekstu: Posebno odeljenje).

Za punoletna lica, kojima je uz kaznu zatvora za krivina dela iz lana 1. st. 1. i 2. ovog zakona izreena mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja u zdravstvenoj ustanovi, obaveznog leenja alkoholiara i obaveznog leenja narkomana, kao i leenja u toku izvrenja kazne zatvora, u Specijalnoj zatvorskoj bolnici obezbeuju se posebne prostorije pod nadzorom.

Obavljanje poslova odravanja reda i bezbednosti u Posebnom odeljenju

lan 3

Poslove odravanja reda i bezbednosti u Posebnom odeljenju obavljaju zaposleni u zavodima iz slubi za obezbeenje, koji su posebno obueni i upueni na rad u Posebno odeljenje.

Obavljanje ostalih poslova u Posebnom odeljenju

lan 4

Poslove zdravstvene zatite, tretmana, obuke i upoljavanja i opte poslove u Posebnom odeljenju, obavljaju zaposleni u seditu Uprave za izvrenje krivinih sankcija (u daljem tekstu: Uprava) i zavodima koji su upueni na rad u Posebno odeljenje.

Izuzetno od stava 1. ovog lana, u sluaju nedostatka zaposlenih na poslovima zdravstvene zatite u zavodima, radi ostvarivanja zdravstvene zatite osuenih, poslove zdravstvene zatite mogu da obavljaju zdravstveni radnici koji nisu zaposleni u zavodima.

Propisi o organizaciji i radu Posebnog odeljenja

lan 5

Blie propise o organizaciji i radu Posebnog odeljenja, posebnim uslovima koje treba da ispunjavaju zaposleni iz lana 3. ovog zakona i nainu njihovog izbora pre upuivanja na rad u Posebno odeljenje donosi ministar nadlean za pravosue.

Upuivanje na rad u Posebno odeljenje

lan 6

Zaposlene iz lana 3. i lana 4. stav 1. ovog zakona, uz njihovu saglasnost ili zbog potreba slube bez njihove saglasnosti, na rad u Posebno odeljenje upuuje direktor Uprave za izvrenje krivinih sankcija (u daljem tekstu: direktor Uprave), na predlog upravnika zavoda u kome se nalazi Posebno odeljenje (u daljem tekstu: upravnik zavoda), na vreme do est meseci.

Protiv reenja o upuivanju na rad u Posebno odeljenje, moe se izjaviti alba ministru nadlenom za pravosue, u roku od osam dana od dana prijema reenja. alba ne odlae izvrenje reenja.

Zaposleni koji je upuen na rad ima pravo na trokove prevoza, smetaja i ishrane, u skladu sa optim propisima.

Prestanak rada lica upuenog u Posebno odeljenje

lan 7

Na obrazloen predlog upravnika zavoda ili na molbu lica upuenog na rad u Posebno odeljenje, reenjem direktora Uprave, rad u Posebnom odeljenju moe prestati i pre isteka roka od est meseci.

Reenje iz stava 1. ovog lana direktor Uprave donosi u roku od tri dana od dana prijema predloga, odnosno molbe.

Protiv reenja direktora Uprave dozvoljena je alba ministru nadlenom za pravosue u roku od tri dana od dana prijema odluke.

alba ne odlae izvrenje reenja.

Rukovoenje Posebnim odeljenjem

lan 8

Posebnim odeljenjem rukovodi naelnik Posebnog odeljenja, koji za svoj rad i rad Posebnog odeljenja odgovara upravniku zavoda.

Naelnika iz stava 1. ovog lana rasporeuje direktor Uprave, na obrazloeni predlog upravnika zavoda.

Za naelnika iz stava 1. ovog lana moe biti rasporeeno lice koje je steklo visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalistike akademske studije, specijalistike strukovne studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od etiri godine i najmanje pet godina radnog iskustva na istim ili odgovarajuim poslovima.

2. Nadleni sud i javni tuilac

lan 9

U postupku izvrenja kazne zatvora za krivina dela iz lana 1. st. 1. i 2. ovog zakona nadlean je predsednik Vieg suda u Beogradu (u daljem tekstu: predsednik suda).

U postupku iz stava 1. ovog lana, predsednik suda moe ovlastiti sudiju Vieg suda u Beogradu ili sudiju Posebnog odeljenja za postupanje u predmetima krivinih dela

organizovanog kriminala, odnosno sudiju Vea za ratne zloine upuenog na rad u Vii sud u Beogradu (u daljem tekstu: ovlaeni sudija).

U postupku iz stava 1. ovog lana, prilikom odluivanja o albi, nadlean je predsednik Apelacionog suda u Beogradu (u daljem tekstu: predsednik Apelacionog suda).

Za odluivanje iz stava 3. ovog lana, predsednik Apelacionog suda moe ovlastiti sudiju tog suda ili sudiju Posebnog odeljenja za postupanje u predmetima krivinih dela organizovanog kriminala ili sudiju Vea za ratne zloine, upuenog na rad u Apelacioni sud u Beogradu (u daljem tekstu: ovlaeni apelacioni sudija).

U postupku iz stava 1. ovog lana postupa Tuilac za organizovani kriminal, odnosno Tuilac za ratne zloine (u daljem tekstu: javni tuilac).

Plate i druga prava po osnovu rada

lan 10

Upravnik zavoda, naelnik Posebnog odeljenja i zaposleni koji su upueni na rad u Posebno odeljenje, imaju platu koja ne moe biti vea od dvostrukog iznosa plate koju bi ostvarili na poslovima sa kojih su stupili na rad u Posebno odeljenje.

Licima iz stava 1. ovog lana ne pripadaju drugi dodaci na platu, osim dodatka za vreme provedeno u radnom odnosu i dodatka za pripravnost.

Plate lica iz stava 1. ovog lana ureuje Vlada.

Lica iz stava 1. ovog lana imaju pravo na sta osiguranja koji se rauna sa uveanim trajanjem, tako to se 12 meseci provedenih na radu u Posebnom odeljenju rauna kao 16 meseci staa osiguranja.

Predsednik suda, ovlaeni sudija, predsednik Apelacionog suda i ovlaeni apelacioni sudija, imaju prava iz st. 1. i 4. ovog lana, pod uslovom da ne ostvaruju uveanje osnovne plate po osnovu postupanja u predmetima organizovanog kriminala, koje je propisano Zakonom o sudijama, odnosno pravo na sta osiguranja koji se rauna sa uveanim trajanjem, koje je propisano Zakonom o organizaciji i nadlenosti dravnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, odnosno Zakonom o organizaciji i nadlenosti dravnih organa u postupku za ratne zloine.

Posebne obaveze

lan 11

Lica iz lana 10. st. 1. i 5. ovog zakona, kao i javni tuilac, duni su da potuju pravila o bezbednosti i pripravnosti i da podatke i saznanja do kojih dou u vezi sa obavljanjem poslova i zadataka propisanih ovim zakonom uvaju kao slubenu tajnu.

Podaci o imovnom stanju i bezbednosnoj proveri

lan 12

Lica iz lana 10. stav 1. ovog zakona duna su da pre stupanja na rad, u pisanoj formi dostave potpune i tane podatke o svom imovnom stanju i o imovnom stanju svog branog druga, krvnih srodnika u pravoj liniji, a u pobonoj liniji do treeg stepena krvnog srodstva i tazbinskog srodstva do drugog stepena, u skladu sa aktom Vlade.

Obaveza iz stava 1. ovog lana odnosi se i na lica iz lana 10. stav 5. ovog zakona, kao i na javnog tuioca.

Evidentiranje podataka iz stava 1. ovog lana za lica iz lana 10. stav 1. ovog zakona vri nadlena organizaciona jedinica u seditu Uprave.

Podatke o imovnom stanju za lica iz lana 10. stav 1. ovog zakona, po potrebi, na zahtev Uprave, proveravaju ministarstvo nadleno za unutranje poslove i ministarstvo nadleno za poslove finansija.

Lica iz lana 10. stav 5. ovog zakona, kao i javni tuilac, podatke iz stava 1. ovog lana dostavljaju Agenciji za borbu protiv korupcije, koja vri njihovo evidentiranje i proveru, u skladu sa posebnim zakonom.

Bezbednosne provere lica iz lana 10. st. 1. i 5. ovog zakona, kao i javnog tuioca, vri ministarstvo nadleno za unutranje poslove i Bezbednosno-informativna agencija. Bezbednosne provere i provere imovnog stanja lica iz lana 10. st. 1. i 5. ovog zakona, kao i javnog tuioca, mogu se obaviti bez znanja tih lica pre stupanja na rad, odnosno pre poetka vrenja funkcije, tokom rada, odnosno za vreme vrenja funkcije i godinu dana po prestanku rada, odnosno prestanka vrenja funkcije.

Nain vrenja bezbednosnih provera, provera imovnog stanja, kao i nain evidentiranja prikupljenih podataka ureuje Vlada.

Podaci iz st. 1. i 6. ovog lana su slubena tajna.

Sredstva za rad

lan 13

Ministarstvo nadleno za pravosue obezbeuje prostorije, opremu, oruje i sve druge tehnike uslove potrebne za efikasan i bezbedan rad Posebnog odeljenja.

Sredstva za rad Posebnog odeljenja obezbeuju se u budetu Republike Srbije.

III IZVRENJE KAZNE ZATVORA

Upuivanje na izvrenje kazne

lan 14

Na izdravanje kazne zatvora u Posebno odeljenje upuuje se punoletno lice mukog pola koje je pravnosnano osueno, a nalazilo se u pritvoru do pravnosnanosti te presude, odnosno pravnosnano osueno u odsustvu za krivina dela iz lana 1. stav 1. ovog zakona, ukoliko se utvrdi da postoje okolnosti koje ukazuju na opasnost da e osueni:

1) preko osuenog ili drugog lica nastaviti da usmerava kriminalnu delatnost organizovane kriminalne grupe;

2) preko osuenog ili drugog lica uspostaviti saradnju sa drugom organizovanom kriminalnom grupom radi nastavka kriminalne delatnosti;

3) preko osuenog ili drugog lica organizovati sukobe sa drugom organizovanom kriminalnom grupom;

4) preko drugog lica ugroziti sigurnost sudije, javnog tuioca, ili drugog uesnika u krivinom postupku koji je u toku ili je pravnosnano okonan, ili drugog slubenog lica koje je postupalo u pretkrivinom postupku ili u postupku izvrenja kazne;

5) navoditi drugo lice na izvrenje krivinih dela.

Na izdravanje kazne zatvora u Posebno odeljenje moe se uputiti i punoletno lice mukog pola koje je pravnosnano osueno, a nalazilo se u pritvoru do pravnosnanosti te presude, odnosno pravnosnano osueno u odsustvu za krivina dela iz lana 1. stav 2. taka 1) ovog zakona, za koja postoje okolnosti iz stava 1. ta. 4) i 5) ovog lana.

Na izdravanje kazne zatvora u Posebno odeljenje moe se uputiti i punoletno lice mukog pola koje je pravnosnano osueno, a nalazilo se u pritvoru do pravnosnanosti presude, odnosno pravnosnano osueno u odsustvu za krivina dela iz lana 1. stav 2. ta. 2) do 4) ovog zakona, na kaznu zatvora od najmanje deset godina, za koja postoje okolnosti iz stava 1. ta. 4) i 5) ovog lana.

Reenje kojim se osueni upuuje na izdravanje kazne zatvora u Posebno odeljenje

lan 15

Reenje kojim se osueni upuuje na izdravanje kazne zatvora u Posebno odeljenje donosi predsednik suda, odnosno ovlaeni sudija ako utvrdi da postoji najmanje jedna od okolnosti iz lana 14. ovog zakona.

Postojanje okolnosti navedenih u lanu 14. ovog zakona utvruje se na osnovu injenica i dokaza prikupljenih u toku krivinog postupka, iz izvetaja policije i slubi bezbednosti, kao i miljenja javnog tuioca.

Policija, slube bezbednosti i javni tuilac duni su da na zahtev suda dostave odgovarajuu dokumentaciju, izvetaje i miljenje na osnovu kojih se moe utvrditi postojanje razloga da se osueni uputi na izdravanje kazne zatvora u Posebno odeljenje.

Reenje iz stava 1. ovog lana donosi se u roku od tri dana od dana kada je presuda kojom je osuenom izreena kazna zatvora postala izvrna.

Protiv reenja iz stava 1. ovog lana osueni moe izjaviti albu u roku od tri dana od dana dostavljanja reenja.

alba ne odlae izvrenje reenja.

alba se podnosi predsedniku Apelacionog suda, preko prvostepenog suda.

Postupanje i odluivanje po albi

lan 16

alba sa reenjem i ostalim spisima predmeta dostavlja se predsedniku Apelacionog suda u roku od tri dana od dana dostavljanja albe.

Radi odluivanja o albi, predsednik Apelacionog suda moe traiti dopunska objanjenja od predsednika suda, policije, slubi bezbednosti i javnog tuioca.

Odluujui po albi, predsednik Apelacionog suda moe reenjem odbaciti albu kao neblagovremenu ili nedozvoljenu, odbiti albu kao neosnovanu, ili uvaiti albu i ukinuti prvostepeno reenje. Odluka se donosi u roku od 15 dana od dana dostavljanja albe.

Predsednik Apelacionog suda e reenjem uvaiti albu i ukinuti odluku o upuivanju osuenog na izdravanje kazne zatvora u Posebno odeljenje, ukoliko utvrdi da ne postoje okolnosti iz lana 14. ovog zakona.

Dostavljanje dokumentacije i sprovoenje osuenog na izdravanje kazne

lan 17

Po donoenju konane odluke o upuivanju osuenog na izdravanje kazne zatvora, Posebnom odeljenju se dostavlja nalog za prijem, izvrna presuda, konana odluka i druga dokumentacija prikupljena tokom krivinog postupka i postupka upuivanja na izdravanje kazne.

Nalog za sprovoenje osuenog na izdravanje kazne zatvora u Posebno odeljenje dostavlja se zavodu u kome se osueni nalazi.

Poetak izvrenja kazne i obavetavanje suda

lan 18

Posebno odeljenje obavetava predsednika suda, odnosno ovlaenog sudiju, javnog tuioca i policiju o danu i asu kada je osueni stupio na izdravanje kazne.

Poetak izdravanja kazne rauna se od dana kada je osueni stupio na izdravanje kazne u Posebno odeljenje.

IV PRODUENJE I PRESTANAK IZVRENJA KAZNE U POSEBNOM ODELJENJU

Preispitivanje razloga za izvrenje kazne u Posebnom odeljenju

lan 19

Predsednik suda, odnosno ovlaeni sudija ispituje po slubenoj dunosti da li i dalje postoje razlozi za izdravanje kazne zatvora u Posebnom odeljenju na svake dve godine od poetka izdravanja kazne, odnosno od poslednjeg reenja kojim se produava izdravanje kazne u Posebnom odeljenju.

Predsednik suda, odnosno ovlaeni sudija donee reenje da se osuenom produava izdravanje kazne u Posebnom odeljenju, ukoliko utvrdi da i dalje postoje okolnosti iz lana 14. ovog zakona.

Utvrivanje razloga za preispitivanje odluke

lan 20

Postojanje okolnosti iz lana 14. ovog zakona predsednik suda, odnosno ovlaeni sudija, utvruje na osnovu injenica i dokaza iz izvetaja Posebnog odeljenja, policije i slubi bezbednosti, kao i miljenja javnog tuioca.

Izvetaj o ponaanju osuenog za vreme izdravanja kazne zatvora Posebno odeljenje dostavlja najkasnije 30 dana pre isteka roka na koji je osueni upuen u Posebno odeljenje, odnosno isteka roka za koji mu je produeno izdravanje kazne u Posebnom odeljenju.

Policija, slube bezbednosti i javni tuilac duni su da, na zahtev predsednika suda, odnosno ovlaenog sudije, dostave odgovarajuu dokumentaciju, izvetaje i miljenje na osnovu kojih se moe utvrditi postojanje razloga da se osuenom produi izdravanje kazne zatvora u Posebnom odeljenju.

Reenje kojim se osuenom obustavlja izdravanje kazne zatvora u Posebnom odeljenju

lan 21

Ako utvrdi da vie ne postoje okolnosti iz lana 14. ovog zakona predsednik suda, odnosno ovlaeni sudija donosi reenje kojim se osuenom obustavlja izdravanje kazne u Posebnom odeljenju.

Reenje iz stava 1. ovog lana je konano.

Pravo na albu

lan 22

Protiv reenja predsednika suda, odnosno ovlaenog sudije kojim se osuenom produava izdravanje kazne u Posebnom odeljenju osueni moe izjaviti albu u roku od tri dana od dana dostavljanja reenja.

alba se podnosi predsedniku Apelacionog suda, preko predsednika suda.

alba ne odlae izvrenje reenja.

Postupanje i odluivanje po albi

lan 23

Predsednik suda, odnosno ovlaeni sudija je duan da albu, zajedno sa reenjem i ostalim spisima predmeta dostavi predsedniku Apelacionog suda u roku od tri dana od dana dostavljanja albe.

O izjavljenoj albi odluuje predsednik Apelacionog suda, odnosno ovlaeni apelacioni sudija.

U postupku odluivanja po albi, predsednik Apelacionog suda, odnosno ovlaeni apelacioni sudija moe traiti dopunske podatke od predsednika suda, odnosno ovlaenog sudije, Posebnog odeljenja, policije, slubi bezbednosti i javnog tuioca.

Predsednik Apelacionog suda, odnosno ovlaeni apelacioni sudija moe odbaciti albu kao neblagovremenu ili nedozvoljenu, odbiti albu kao neosnovanu, ili uvaiti albu i ukinuti reenje.

Predsednik Apelacionog suda, odnosno ovlaeni apelacioni sudija e uvaavajui albu reenjem ukinuti reenje o produenju izdravanja kazne i obustaviti izdravanje kazne zatvora u Posebnom odeljenju, ukoliko utvrdi da vie ne postoje okolnosti iz lana 14. ovog zakona.

Odluku po albi predsednik Apelacionog suda, odnosno ovlaeni apelacioni sudija donosi u roku od 15 od dana dostavljanja albe.

Prestanak izdravanja kazne u Posebnom odeljenju i upuivanje na dalje izdravanje kazne

lan 24

Kada reenje kojim se obustavlja izdravanje kazne zatvora u Posebnom odeljenju postane konano, predsednik suda, odnosno ovlaeni sudija dostavlja reenje osuenom, sudu koji je nadlean za izvrenje kazne zatvora po odredbama Zakona o izvrenju krivinih sankcija i zavodu.

Upravnik zavoda rasporeuje osuenog kome je obustavljeno izdravanje kazne zatvora u Posebnom odeljenju na dalje izdravanje kazne u tom zavodu.

Naknadno rasporeivanje osuenog u Posebno odeljenje

lan 25

Osueni iz lana 24. stav 2. ovog zakona, naknadno se rasporeuje u Posebno odeljenje, ukoliko se utvrdi da ponovo postoji najmanje jedna od okolnosti iz lana 14. ovog zakona.

Reenje o naknadnom rasporeivanju u Posebno odeljenje donosi predsednik suda, odnosno ovlaeni sudija, na predlog upravnika zavoda.

Osueni za krivina dela iz lana 1. st. 1. i 2. ovog zakona koji nije bio upuen na izdravanje kazne u Posebno odeljenje, moe se naknadno rasporediti u Posebno odeljenje, ukoliko se utvrdi da postoji najmanje jedna od okolnosti iz lana 14. ovog zakona.

Reenje o naknadnom rasporeivanju osuenog iz stava 3. ovog lana u Posebno odeljenje donosi predsednik suda, odnosno ovlaeni sudija, na predlog upravnika zavoda u kome se osueni nalazi na izdravanju kazne. Predlog se dostavlja predsedniku suda, odnosno ovlaenom sudiji preko direktora Uprave.

Na naknadno rasporeivanje osuenog, shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o upuivanju i produenju izdravanja kazne u Posebnom odeljenju.

V RAZVRSTAVANJE OSUENOG U POSEBNOM ODELJENJU

Razvrstavanje osuenog

lan 26

Posle stupanja u Posebno odeljenje osueni se upuuje u prijemno odeljenje. U prijemnom odeljenju osueni se moe zadrati najdue sedam dana.

U prijemnom odeljenju upoznaje se linost osuenog sa psiholokog, kriminolokog i bezbednosnog stanovita.

Upravnik zavoda donosi program postupanja prema osuenom, na osnovu podataka prikupljenih tokom boravka u prijemnom odeljenju i podataka prikupljenih tokom krivinog postupka i postupka upuivanja na izdravanje kazne.

Na osnovu programa postupanja osueni se smeta u odreene prostorije i grupe u okviru Posebnog odeljenja.

Akt o kunom redu Posebnog odeljenja

lan 27

Akt o kunom redu Posebnog odeljenja donosi ministar nadlean za pravosue.

VI POLOAJ OSUENOG

Prava osuenog

lan 28

Osueni koji je rasporeen u Posebno odeljenje ostvaruje sledea prava:

1) pravo na smetaj;

2) pravo na ishranu;

3) pravo na odeu, rublje i obuu;

4) pravo na leenje i zdravstvenu zatitu;

5) pravo na rad;

6) pravo na slobodno vreme;

7) pravo na obavetavanje i dopisivanje;

8) pravo na ostvarivanje verskih prava;

9) pravo na telefonski razgovor;

10) pravo na posete bliskih srodnika i drugih lica;

11) pravo na prijem paketa i novanih poiljki;

12) pravo na pravnu pomo;

13) pravo na pritubu i albu i sudsku zatitu.

Pravo na smetaj

lan 29

Osueni se, po pravilu, smeta odvojeno od drugih osuenih.

Osueni se smeta u prostoriju od najmanje etiri kvadratna metra, koja je zagrejana, dovoljno osvetljena prirodnim i vetakim svetlom, koje omoguava itanje i rad bez smetnji za vid.

Prostorija iz stava 2. ovog lana mora da raspolae sanitarnim ureajima i drugim sredstvima za odravanje line higijene.

Pravo na leenje i zdravstvenu zatitu

lan 30

Osueni ima pravo na zdravstvenu zatitu prema optim propisima o zdravstvenoj zatiti i odredbama ovog zakona.

Specijalistiki lekarski pregled moe obavljati lekar koga osueni izabere sa liste koju utvruje direktor Uprave.

Osuenog kome se u Posebnom odeljenju ne moe pruiti odgovarajua zdravstvena zatita, upravnik zavoda, na predlog lekara, upuuje u Specijalnu zatvorsku bolnicu, uz saglasnost predsednika suda, odnosno ovlaenog sudije.

O sprovoenju osuenog iz stava 3. ovog lana upravnik zavoda odmah obavetava direktora Uprave, a po potrebi i druge dravne organe.

Ukoliko se ni u Specijalnoj zatvorskoj bolnici osuenom ne moe pruiti odgovarajua zdravstvena zatita, osueni se upuuje na leenje u drugu odgovarajuu zdravstvenu ustanovu, uz saglasnost predsednika suda, odnosno ovlaenog sudije.

Pravo na rad

lan 31

Rad osuenih je dobrovoljan i sastavni je deo programa postupanja.

Osueni radi u prostorijama Posebnog odeljenja, sa sredstvima i predmetima koji nisu podobni za nanoenje povreda, naruavanje zdravlja ili pripremanje bekstva.

Pravo na slobodno vreme

lan 32

Osuenom se obezbeuje boravak na sveem vazduhu u trajanju od najmanje dva asa dnevno.

Boravak na sveem vazduhu osuenih organizuje se u grupama od najvie pet osuenih.

Fizika aktivnost osuenih organizuje se u odgovarajuem prostoru Posebnog odeljenja.

Pravo na obavetavanje

lan 33

Osueni ima pravo da iz zavodske biblioteke ili o svom troku nabavlja knjige i novine.

Osueni moe pratiti televizijski i radio program, u uslovima odvojenog smetaja.

Odlukom upravnika zavoda, iz razloga odravanja reda, sigurnosti i bezbednosti, spreavanja izvrenja krivinih dela ili zatite oteenih, prava iz st. 1. i 2. ovog lana, mogu se ograniiti ili uskratiti.

Protiv odluke upravnika zavoda iz stava 3. ovog lana, osueni ima pravo albe direktoru Uprave u roku od tri dana od dana dostavljanja odluke. alba ne odlae izvrenje odluke.

Pravo na dopisivanje

lan 34

Osueni ima neogranieno pravo na dopisivanje sa branim drugom, decom, roditeljima, usvojenikom, usvojiteljem, bratom i sestrom (u daljem tekstu: bliski srodnici).

Osueni se moe dopisivati i sa drugim licima, uz saglasnost predsednika suda, odnosno ovlaenog sudije.

Na predlog upravnika zavoda ili direktora Uprave, ako to nalau razlozi odravanja reda, sigurnosti i bezbednosti, spreavanja izvrenja krivinih dela ili zatite oteenih, predsednik suda, odnosno ovlaeni sudija, moe doneti odluku da se pravo na dopisivanje ogranii ili uskrati na odreeno vreme.

Protiv odluke predsednika suda, odnosno ovlaenog sudije iz stava 3. ovog lana, osueni ima pravo albe predsedniku Apelacionog suda u roku od tri dana od dana dostavljanja odluke. alba ne odlae izvrenje odluke.

Ogranienje prava na dopisivanje

lan 35

Sadraj pisama se nadzire.

Izuzetno od stava 1. ovog lana, sadraj pisama se ne nadzire u sluajevima dopisivanja sa braniocem, nadlenim sudom, ministarstvom nadlenim za pravosue, meunarodnim organizacijama koje se bave zatitom ljudskih prava i Zatitnikom graana.

O svim otpremljenim ili primljenim pismima vodi se posebna evidencija.

Pravo na telefonski razgovor

lan 36

Osueni ima pravo na telefonski razgovor sa bliskim srodnicima, najvie dva puta meseno.

Izuzetno, upravnik zavoda, uz saglasnost predsednika suda, odnosno ovlaenog sudije, moe odobriti telefonski razgovor i sa drugim licima.

Na predlog upravnika zavoda ili direktora Uprave, ako to nalau razlozi odravanja reda, sigurnosti i bezbednosti, spreavanja izvrenja krivinih dela ili zatite oteenih, predsednik suda, odnosno ovlaeni sudija pravo na telefonski razgovor moe ograniiti ili uskratiti na odreeno vreme.

Protiv odluke iz stava 3. ovog lana, osueni ima pravo albe predsedniku Apelacionog suda u roku od tri dana od dana dostavljanja odluke. alba ne odlae izvrenje odluke.

Telefonski razgovor, izuzev razgovora sa braniocem, se nadzire i snima, o emu se vodi posebna evidencija.

Pravo na posete bliskih srodnika i drugih lica

lan 37

Osueni ima pravo na posete bliskih srodnika jednom meseno.

Izuzetno, upravnik zavoda, uz saglasnost predsednika suda, odnosno ovlaenog sudije, moe odobriti pojedinanu posetu drugih lica.

Direktor Uprave, uz saglasnost predsednika suda, odnosno ovlaenog sudije, moe odobriti pojedinanu posetu diplomatsko-konzularnom predstavniku drave iji je osueni dravljanin ili predstavniku meunarodnih organizacija koje se bave zatitom ljudskih prava.

Tok posete se audio-vizuelno nadzire i snima, osim u sluaju posete branioca, Zatitnika graana i predstavnika meunarodnih organizacija koje se bave zatitom ljudskih prava, u skladu sa meunarodnim ugovorom.

O posetama se vodi posebna evidencija.

Pravo na prijem paketa i novanih poiljki

lan 38

Osueni moe od bliskih srodnika primiti jedan paket meseno i mesenu novanu poiljku do visine prosene zarade u Republici Srbiji za prethodni mesec.

Pravo na pravnu pomo

lan 39

Osueni ima pravo na pravnu pomo u vezi sa izdravanjem kazne zatvora.

Posebno odeljenje upuuje osuenog na nain ostvarivanja prava u vezi sa izdravanjem kazne, kao i drugih oblika pravne pomoi.

Pravo na pritubu i albu

lan 40

Osueni se moe, radi ostvarivanja svojih prava, podneskom obratiti naelniku Posebnog odeljenja ili drugom ovlaenom licu upuenom na rad u Posebno odeljenje.

Lice iz stava 1. ovog lana duno je da u roku od pet dana od dana predaje podneska, pismeno i obrazloeno odgovori na podnesak osuenog.

Osueni ima pravo pritube upravniku zavoda zbog povrede prava ili drugih nepravilnosti koje su u Posebnom odeljenju uinjene prema njemu.

Upravnik zavoda duan je da ispita pritubu osuenog i da u roku od 15 dana donese reenje.

Osueni koji ne dobije odgovor na pritubu ili nije zadovoljan donetim reenjem ima pravo da u roku od osam dana od dana prijema reenja, podnese albu direktoru Uprave.

Direktor Uprave duan je da o albi odlui u roku od 30 dana od dana dostavljanja albe.

Pravo na neposrednu pritubu direktoru Uprave

lan 41

Ako osueni smatra da je njegovo pravo povreeno postupanjem upravnika zavoda, moe podneti pritubu direktoru Uprave.

Ako direktor Uprave ili lice koje on ovlasti utvrdi da prituba nije podneta iz razloga navedenog u stavu 1. ovog lana, pritubu e dostaviti nadlenom organu i o tome e obavestiti osuenog.

Direktor Uprave ili lice koje on ovlasti moe da ispita osnovanost pritube i neposrednim uvidom u svu relevantnu dokumentaciju zavoda i Posebnog odeljenja, razgovorom sa upravnikom zavoda, naelnikom Posebnog odeljenja i zaposlenima koji su upueni na rad u Posebno odeljenje, razgovorom sa osuenim koji je podneo pritubu i drugim osuenima koji su upueni na izdravanje kazne u Posebno odeljenje, bez prisustva zaposlenih u Posebnom odeljenju.

Ako se utvrdi da je prituba osnovana, direktor Uprave e naloiti da se otkloni povreda prava osuenog.

Ako smatra da je do povrede prava osuenog dolo usled postupanja zaposlenog koji je upuen na rad u Posebno odeljenje, direktor Uprave obavestie pismeno upravnika zavoda i lice ovlaeno za vrenje nadzora, a ako smatra da je do povrede prava osuenog dolo usled postupanja upravnika zavoda obavestie lice ovlaeno za vrenje nadzora.

Osueni ima pravo da se bez prisustva zaposlenih lica koja su upuena na rad u Posebno odeljenje pritui ovlaenom licu koje nadzire rad zavoda.

Sadrina pritube predstavlja slubenu tajnu.

Posebna prava osuenog

lan 42

Osuenom koji se posebno dobro vlada, upravnik zavoda, uz saglasnost predsednika suda, odnosno ovlaenog sudije, moe odobriti:

1) proireno pravo na broj telefonskih razgovora iz lana 36. stav 1. ovog zakona;

2) proireno pravo na broj poseta iz lana 37. stav 1. ovog zakona;

3) prijem novane poiljke u dvostrukoj vrednosti od vrednosti iz lana 38. ovog zakona.

Sprovoenje osuenog

lan 43

Osueni se moe privremeno sprovoditi izvan zavoda u kome se nalazi Posebno odeljenje samo uz saglasnost predsednika suda, odnosno ovlaenog sudije.

O sprovoenju osuenog iz stava 1. ovog lana Posebno odeljenje obavetava direktora Uprave, policiju, Bezbednosno-informativnu agenciju i javnog tuioca.

Premetaj osuenog

lan 44

Direktor Uprave moe iz razloga bezbednosti premestiti osuenog u Posebno odeljenje drugog zavoda, uz prethodnu saglasnost predsednika suda, odnosno ovlaenog sudije.

Protiv odluke direktora Uprave nije dozvoljena alba.

VII MERE ZA ODRAVANJE REDA I BEZBEDNOSTI

1. Mere prinude

Uslovi za primenu mera prinude

lan 45

Mere prinude prema osuenom se mogu primeniti samo kada je neophodno da se sprei:

1) bekstvo osuenog;

2) fiziki napad, odnosno nanoenje povreda drugom licu;

3) samopovreivanje ili samoubistvo osuenog;

4) prouzrokovanje materijalne tete;

5) aktivan i pasivan otpor osuenog.

Pod aktivnim otporom, podrazumeva se svako suprotstavljanje osuenog zakonitim slubenim merama, radnjama i nalozima slubenog lica koje se vri zaklanjanjem ili dranjem za drugo lice ili predmet, otimanjem, stavljanjem u izgled da e se drugo lice napasti ili preduzimanjem sline radnje.

Pod pasivnim otporom, podrazumeva se svako suprotstavljanje osuenog zakonitim slubenim merama, radnjama i nalozima slubenog lica koje se vri ogluivanjem o naredbu i nalog slubenog lica ili zauzimanjem kleeeg, sedeeg, leeeg ili slinog poloaja.

Vrste mera prinude

lan 46

Mere prinude su:

1) upotreba fizike snage;

2) vezivanje;

3) izdvajanje;

4) upotreba gumene palice;

5) upotreba mrkova sa vodom;

6) upotreba hemijskih sredstava;

7) upotreba elektromagnetnih (elektroninih) nesmrtonosnih sredstava;

8) upotreba akustiko-optikih nesmrtonosnih sredstava;

9) upotreba kinetikih nesmrtonosnih sredstava;

10) upotreba vatrenog oruja.

Prilikom primene mera prinude koristi se ona mera koja najmanje ugroava ivot i zdravlje lica prema kome se primenjuje, kojom se uspeno savlauje otpor, a srazmerna je opasnosti koja preti.

Primena mere prinude

lan 47

O nameri primene mere prinude usmeno i jasno se upozorava lice prema kojem e se mera primeniti, osim ako se radi o istovremenom ili neposredno predstojeem protivpravnom napadu.

Upotrebu mrkova sa vodom, hemijskih sredstava, elektromagnetnih (elektroninih) nesmrtonosnih sredstava, akustiko-optikih nesmrtonosnih sredstava i kinetikih nesmrtonosnih sredstava, moe narediti samo upravnik zavoda.

Mere prinude iz stava 2. ovog lana mogu se upotrebiti samo u sluaju teeg naruavanja reda i bezbednosti u Posebnom odeljenju od strane vie osuenih istovremeno i na istom mestu, kao i pod uslovima pod kojima se moe upotrebiti vatreno oruje.

Lekarski pregled i izvetavanje posle primene mere prinude

lan 48

Neposredno posle primene mere prinude, izuzev mere vezivanja, obavezan je lekarski pregled osuenog prema kome je mera primenjena, a koji se ponavlja izmeu dvanaestog i dvadesetetvrtog asa od primene mere.

Pisani izvetaj naelnika Posebnog odeljenja i izvetaji o obavljenim lekarskim pregledima dostavljaju se upravniku zavoda, predsedniku suda, odnosno ovlaenom sudiji i direktoru Uprave bez odlaganja. Izvetaj lekara sadri i navode lica prema kome je mera prinude primenjena o nainu nastanka povreda, kao i miljenje lekara o povezanosti primenjene mere i nastalih povreda.

2. Posebne mere

Uslovi za primenu i vrste posebnih mera

lan 49

Prema osuenom za koga postoji opasnost od bekstva, nasilnikog ponaanja, samopovreivanja ili drugog ugroavanja reda i bezbednosti, a koji se na drugi nain ne mogu otkloniti, izuzetno se mogu narediti posebne mere.

Posebne mere su:

1) oduzimanje i privremeno zadravanje stvari ije je dranje dozvoljeno;

2) smetaj u posebno osiguranu prostoriju bez opasnih stvari;

3) usamljenje;

4) testiranje na zarazne bolesti ili psihoaktivna sredstva.

Primena posebne mere odmah se obustavlja ako su prestali razlozi za njenu primenu.

VIII SUDSKA ZATITA

Pravo osuenog na sudsku zatitu

lan 50

Protiv odluke direktora Uprave kojom je odlueno o pravu osuenog predvienog ovim zakonom, a koja je doneta po albi na odluku upravnika zavoda, osueni ima pravo na sudsku zatitu.

Sudska zatita iz stava 1. ovog lana ostvaruje se u upravnom sporu.

Tuba za sudsku zatitu

lan 51

Tuba za sudsku zatitu podnosi se u roku od tri dana od dana dostavljanja odluke iz lana 50. stav 1. ovog zakona.

O tubi iz stava 1. ovog lana nadleni sud odluuje u roku od 30 dana od dana dostavljanja tube.

IX OTPUTANJE OSUENOG SA IZDRAVANJA KAZNE

Otputanje zbog isteka kazne

lan 52

Osueni se otputa iz Posebnog odeljenja onog dana kada mu je istekla kazna.

Ako je poslednji dan izvrenja kazne subota, nedelja ili dravni praznik, osueni se otputa prethodnog radnog dana.

Posebno odeljenje je duno da u roku od 24 asa nakon otputanja osuenog o tome obavesti predsednika suda, odnosno ovlaenog sudiju i policijsku upravu prema prebivalitu, odnosno boravitu osuenog.

Ako se otputa osueni koji je strani dravljanin, pored lica i organa iz stava 3. ovog lana, Posebno odeljenje je duno da obavesti i organizacionu jedinicu za poslove stranaca ministarstva nadlenog za unutranje poslove.

Priprema za otputanje osuenog i pomo nakon otputanja

lan 53

Posebno odeljenje je duno da pre otputanja osuenog sa izdravanja kazne zatvora utvrdi program pruanja pomoi osuenom nakon otputanja.

U ostvarivanju pruanja pomoi iz stava 1. ovog lana zavod sarauje sa organizacionom jedinicom Uprave nadlenom za tretman i alternativne sankcije, organom starateljstva nadlenim prema prebivalitu, odnosno boravitu osuenog, policijom i odgovarajuom organizacijom ili udruenjem.

X NADZOR NAD IZVRENJEM KAZNE ZATVORA

Nadzor nad radom Posebnog odeljenja

lan 54

Nadzor nad radom Posebnog odeljenja vre ovlaena lica Uprave i komisija Narodne skuptine, u skladu sa Zakonom o izvrenju krivinih sankcija, kao i Zatitnik graana, u skladu sa Zakonom o zatitniku graana.

Nadzor nad izvrenjem kazne zatvora u Posebnom odeljenju, pored lica i organa iz stava 1. ovog lana, vri i predsednik suda, odnosno ovlaeni sudija.

Predsednik suda, odnosno ovlaeni sudija mogu da obilaze osuene u Posebnom odeljenju, da sa njima razgovaraju bez prisustva zaposlenih koji su upueni na rad u Posebno odeljenje i da od njih primaju pritube.

XI PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 55

Podzakonski akti predvieni ovim zakonom donee se u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Do donoenja akta o kunom redu iz lana 27. ovog zakona, na izvrenje kazne za krivina dela iz lana 1. st. 1. i 2. ovog zakona primenjivae se akt kojim se ureuje kuni red u kazneno-popravnom zavodu sa posebnim obezbeenjem, ukoliko nije u suprotnosti sa odredbama ovog zakona.

Podzakonski akti koji se primenjuju na disciplinske prestupe, mere i postupak prema osuenima, mere za odravanje reda i bezbednosti u zavodima Uprave, na naoruanje i opremu pripadnika slubi za obezbeenje u Upravi, kao i na akt o evidencijama koje se vode u Upravi, uskladie se sa odredbama ovog zakona najkasnije u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Akt o unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih mesta u Upravi za izvrenje krivinih sankcija, u delu koji se odnosi na unutranje ureenje i sistematizaciju radnih mesta kazneno-popravnog zavoda u kome je obrazovano Posebno odeljenje, donee se u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

lan 56

Do poetka rada Vieg suda u Beogradu i Apelacionog suda u Beogradu, poslove predviene ovim zakonom obavljae Okruni sud u Beogradu i Vrhovni sud Srbije, odnosno predsednici tih sudova.

Do poetka rada Tuilatva za organizovani kriminal, poslove predviene ovim zakonom obavljae Specijalni tuilac za suzbijanje organizovanog kriminala.

lan 57

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".