NS G 05 Veze i Nastavci MD 09 10

1

Drvenekonstrukcije

PREDAVANJE 5.Veze i nastavci kod konstrukcija od monolitnog drvetaTesarske veze, stati ke veze, primena u klasi nim drvenim konstrukcijama

dr Tatjana Ko etov Miuli , dipl. ing. gradj.

2

VEZE I NASTAVCI

a) Tesarske veze (konstruktivni karakter, iskustvene veze)

b) Nosee veze (veze spojnim sredstvima, proraunavaju se)

Od posebnog su znaaja za stabilnost cele drvene konstrukcije i predstavljajunajvanije loka

Prilikom konstruisanja veza mora se voditi rauna o:

uslovima izrade i montae

uslovima eksploatacije

kvalitetu upotrebljenog materijala

koroziji i drugim faktorima koji mogu umanjiti sigurnost veze

pristupanosti veze povremenim revizijama

pravilno ugraenim spojnim sredstvima

Tatjana Ko etov Miuli G _05

3

a) Tesarske veze

veze na sueljak (prav ili kos) veze na list veze uklapanjem (prosto uklapanje, lastin rep ili polurep) veze prevezivanjem (prosti, dvojni ili krstasti prevez) veze na ep veze na zasek (tesarske veze koje se raunaju i time se ubrajaju i u

statike - nosee veze)


4

veze na sueljak (prav ili kos)

veze na list

veze uklapanjemveze na ep


5

veze prevezivanjem


6

b) Statike veze i nastavci

Nastavci zategnutih tapova Nastavci pritisnutih tapova Veze pritisnutih tapova na zasek (pritisnuti tapovi) Veze pritisnutih tapova pod uglom sa podmetaima Veze pritisnutih tapova pod pravim uglom

Oslonci (leita) Veze kod reetkastih nosaa (pritisnuti i zategnuti tapovi,

centrisana veza) posebno predavanje Veze kod reetkastih nosaa (ekscentrino vezani tapovi)


7

nastavci zategnutih tapova

Varijante sa drvenim i elinim podvezicama


8

Nastavak sa prizmatinim elinim ulocima i elinim trakama

Debljina uloka c (0,1 0,15) b (1 3cm)

c h = Z /c|| d c

Broj pari uloaka:c

cn

= 5,0

Rastojanje uloaka: e = P1 / 2 h || d P1 sila koja pada na par uloaka

( eo i e1 > 7d ili 10cm)

Prenik zavrtnja: a

a

PdP

d

11

2 2

42 == a doputeni napon na smicanje za elik

Debljina eline trake: )(2 0 dbZ

ad =

9

Kontrola napona:

napon u drvetu ispod uloka: c|| = P1 / 2 c h c|| d napon smicanja: || = P1 /2 e h || d napon u tapu: t|| = Z / An t|| d kontrola uloka na savijanje:

p = c c|| , M = p h2 /8, Wn = c (a2 d2) / 6

a = M / Wn ad (ad - doputeni napon na svijanje za elik )

10

nastavci pritisnutih tapova

- nastavak treba da je to je mogue blie prostorno ukruenoj taki,

- nastavak treba da je centrisan zbog pojave momenta. Centrisanje se obezbeuje sranikom i eventualnim elinim limom.


11

- treba osigurati kontakt preko koga se prenosi sila pritiska ( sloj cementnog maltera). Podvezice se raunaju sa sile pritiska. Ako kontakt nije osiguran raunati sa celom silom (podvezice mogu biti statike i konstruktivne).

- nastavak se moe izvesti metalnim ili drevnim podvezicama koje treba da budu simetrino ugraene. Treba potovati minimalne razmake.


12

- u konstrukcijama ( npr. skela) nastavci treba da budu rasporeeni naizmenino (u jednom preseku moe se nastaviti maksimum 1/3 tapova - 33%)


13

Veze na zasek

Koriste se kada je potrebno vezati pritisnuti i zategnuti tap pod nekim uglom. Ako je konstrukcija zaseka izvedena sa jednom dubinom zasecanja (tv) onda se ona zove: veza na prost zasek

Dubina zasecanja (tv) treba da je: max tv h / 4 za 500 (za 500 < 600

max tv h / 6 za > 600 vai pravolinijska interpolacija)


14

Ako je zasecanje dvostranoonda je max tv h / 6, bez obzira na ugao

Veze na zasek obavezno se osiguravaju zavrtnjima ili ekserima

Razlikujemo prost i dvojni zasek, pod pravim uglom i u simetrali ugla


15

Prost zasek pod pravim uglom

- kada su ravni ab (elo zaseka) i bc meusobno upravne

Velinia prepusta nalazi se iz uslova smicanja paralelno vlaknima:

b ||d = N1h = N1 cos = (D cos cos )/ (b ||d )

Prima manju silu od zaseka u simetrali ugla

Kontrolie se napon na elo zaseka tj.

Potrebna dubina zasecanja,

Veliina prepusta,

Napon u horizontalnom tapu na mestu slabljenja.


16

Kontrola napona u horizontalnom tapu u oslabljenom preseku:

t|| = U / An + U e / Wn t||d = t||d / mde = h / 2 0,5 (h tv )


17

Zasek u simetrali ugla elo zaseka je u pravcu simetrale ugla . Ovaj zasek je povoljniji od prethodnog jer sila N1 zaklapa isti ugao (/2) sa pravcem vlakana u kosniku i horizontalnom tapu, to znai da je cd isti i za jedan i za drugi tap.

Slino kao i kod prethodnog zaseka uz zanemarenje sile N2, iz uslova ravnotee za ravan ab

ts b c/2 d = N1 = D cos(/2), odnosno

tv =(D cos2 /2)/ b c/2 d h/ 4 (h/6)

Duina prepusta :

= (D cos2 /2 )/ (b ||d )

Napon u horizontalnom tapu isto kao i kod prethodnog zaseka


18

Dvojni zasek

Kada se dobiju velike dubine zasecanja tv > h/ 4 (h/6),kod prostog zaseka, konstruie se dvojni zasek. Ovde postoje dva ela zaseka i dve ravni smicanja.

Obino je tv2 = tv1 + 1cm

Moe se izvesti kao zasek pod pravim uglom ili kao zasek u simetrali ugla

Proraun je u svemu isti kao kod prostih zaseka:

max tv = 2 h/4 1 = h/2 1 za 500

max tv = 2 h/6 1 = h/3 1 za > 600

N1 = tv1 D cos / tv N2 = tv2 D cos / tv

1 = N1H / (b ||d ) 2 = (N1H + N2H )/ (b ||d )


19

Primena zaseka klasine krovne konstrukcije,

veza pritisnutih tapova kod reetkastih nosaa


20

Veze kosnika ekscentrina veza pojava momenta savijanja (jednoznanog ili dvoznanog) napon u kosniku kao za ekscentrino pritisnut tap

stv c|||||||| = N / A + maxMx / Wx c||||||||d ( = c||||||||d /md )


21

Veze pod uglom kada je sila velika(ne moe ni prost ni dvojni zasek)Veza se ostvaruje preko podmetaa koji moe biti i od tvrdog drveta, a koji se preko potrebnog broja spojnih sredstava vezuje za pojasni tap.

Napon na kontaktnoj povrini c proverava se za silu D odnosno N1, a broj spojnih sredstava odreuje se za silu H


22

Kada nije mogue izvesti prepust preko oslonca veza se reava na sledei nain:

Ovde treba proveriti napon c na povrini bc, prenik zavrtnja, povrinu elinih traka i broj uloaka, zavarene spojeve i kontakt na povrini abza silu U


23

Varijante i ojaanja veza na zasek i pritisnutih tapova pod uglom


24

Veze pritisnutih tapova pod pravim uglom

Dimenzije tapova odreuju se prema sili pritiska uzimajui u obzir izvijanje (c|| ) , ili prema nainu vezivanja u voru (c odnosno c )

Kod vezivanja pritisnutih tapova mogu nastupiti sledei sluajevi:

1. Kada je c

25

2. Kada je c >>>> c dOvde mogu da nastupe dva sluaja a) c >>>> c d za etinarsku grau, a manje odc d za tvrdo drvo i b) c >>>> c d za tvrdo drvo

Treba proveriti: c = N / A < c d(za tvrdo drvo)

Duina podmetaa ( e ) odreuje se iz uslova:

e = N / b c dDebljina podmetaa ( d ) odreuje se iz uslova njegovog savijanja i smicanja.


U prvom sluaju ( a ) veza se izvodi tako to se vertikala oslanja na donji pojas preko podmetaa od tvrdog drveta

26

b) c >>>> c d za tvrdo drvo

proirenje se moe izvesti pomou podmetaa od elika sa analognim proraunam kao u sluaju a)

proirenje se moe izvriti pomou vertikalno ugraenih paklica


27

proirenje se moe izvesti i pomou dve podvezice (dasaka) zakovanih ekserima


proirenje se moe izvesti i pomou etiri podvezice (dasaka) zakovanih ekserima

28

Jo neke mogunosti oslanjaja pritisnutih tapova (sa ili bez proirenja):

(veza za gornji pojas reetkaste konstrukcije)

Proraun je saglasan prethodnom umesto c treba uzeti c


29

Veze u osloncima (leita)

Leita u drvenim konstrukcijama imaju zadatak da prime odreene statike uticaje i da ih prenesu na temelje, zidove ili neke druge konstrukcijske elemente.

Konstrukcija leita treba da:

omogui pravilan rad konstrukcije, odnosno primenjenog statikog sistema,

fiksira poloaj i pravac reakcija uslovljen primenjenim statikim sistemom.

Leite moe da se izvede od drveta, elika ili kombinovano.


30Tatjana Ko etov Miuli G _05

NS G 05 Veze i Nastavci MD 09 10

Documents

Transcript of NS G 05 Veze i Nastavci MD 09 10