NOVI - studio triDstudiotrid.net/NM465.pdf · u ofanzivnu fazu, koja podrazumeva široko testiranje...

NOVIMAGAZIN

besplatno

Privreda i korona Državna kasa kao

Pandorina kutija

Oliver Tošković Često je

potrebno samo malo

dobre volje

BROJ 465

v

IZOLACIJA I KARANTIN,

PRVA SEDMICA

SRBIJA U DOBA KORONE

Spoljnopolitički odnosi

Brat Li

26. III 2020.

Sadržaj

SRBIJA

20 Izolacija i karantin, prva sedmica

Srbija je relativno kasno počela borbu protiv širenja virusa covid-19, ali je među prvima u Evropi uvela rigorozne mere, kakve su ograničavanje kretanja i policijski čas. Posle defanzivne faze, po savetu kineskih stručnjaka prešlo se u ofanzivnu fazu, koja podrazumeva široko testiranje na virus i obaveznu izolaciju u karantinu svih koji su bili u dodiru sa inficiranima. Na narednim stranicama je kratak raport prve sedmice u vanrednom stanju

SRBIJA

26 Život ide dalje, ali drugačije

30 Čistoća je pola zdravlja

34 Umorni i uporni

36 Pogodi ko si

REGION

40 Zagreb ide prema sve

strožim mjerama kretanja

42 Kosovske takse na vagi

SVET

45 Medicinsko osoblje

premoreno, zaraza na početku

48 Sedam ranih lekcija

koronavirusa

50 Demokratski eufemizam

52 Kineska pomoć

54 Ima li razloga za strah od

štampanja novca?

56 Ko (ne)ozbiljno shvata virus?

58 Barikade od toalet-papira

KULTURA

62 Ako nema slobode, nema

(n)i istine

66 Istorija nastanka jedne

ikone

RUBRIKE

04 Arena08 Širi ugao74 Ogled

16 Često je potrebno samo malo dobre volje Vlada je u ovoj situaciji čak

reagovala i na vreme i verovatno prvi put za ovih osam godina poslušala savete stručnjaka, i mislim da smo svi toga svesni. Pa ako su već uradili većinu stvari kako treba, ne vidim u čemu je problem da preuzmu odgovornost za neke propuste i da za to ne optužuju druge ljude, kaže psiholog Oliver Tošković

33 Brat LiLi Venliang, oftalmolog iz Vuhana, umro je 7. februara ove godine

od posledica koronavirusne upale pluća. On je prvi pokušao javno da upozori na zabrinjavajući broj virusnih infekcija koje mogu da prerastu kontrolisane uslove

68 Dnevnik dnevnikaVažan su dokument dnevnici novinara, umetnika i

intelektualaca jer upravo dnevničari “žive dva puta”, i onda kada žive i onda kada promišljaju ono što su proživeli. I danas, u ovim vremenima kada smo, iz sasvim drugog razloga, u samoizolaciji, dnevničari nas podsećaju kako je bilo preživeti i proživeti bombardovanje 1999. godine

FOTO

: MO

D J

OV

O M

AM

ULA

3

Novi magazinIZLAZI ČETVRTKOM

IZDAVAČ: Društvo za novinsko-izdavačku delatnost “Agenda 2020“ d.o.o. Beograd, Terazije 23/II PIB: 106978740, MB: 20717467 Telefoni: 011/3248-754, 011/3228-280 E-mail: [email protected], glavna i odgovorna urednica: Nadežda GaćeZamenik glavnog i odgovornog urednika: Mijat LakićevićUrednica portala: Iva GavrilovićArt direktor: Bojan Radulović Urednica fotografije: Marija Kolaković Direktorka marketinga: Jelena Očigrija 060/88-66-516 [email protected] redakcije: Dubravka VasićRedakcija: Jelena Aleksić, Marija Kolaković, Jelka Jovanović (politika i društvo), Ivan Jovanović, Ivana Pejčić, Marija Kojčić (svet i revija), Dragan Stošić (kultura), Marija Šajkaš (Njujork)Stalni saradnici: Julijana Mojsilović, Jelena Volić Helbuš, Vladimir Barović, Dragan Janjić, Ljubiša Jovanović, Gordana Nonin, Dragan Markovina, Momčilo Pantelić, Nikola Lazić, Aleksandar Arsenijević, Zorica Miladinović, Branko Vučković, Andrej Zarević (svet), Tamara Jorgovanović, Mirjana Marinković, Mira Popović (Pariz), Prof Ljubinka Trgovčević, Stefan Surlić, Svetlana Marojević, Drago Hedl (Zagreb), Drago Pilsel (Zagreb), Vildana Selimbegović (Sarajevo), Veseljko Koprivica (Podgorica), Savo Pejčinovski (Skoplje), Zoran Andrić (Minhen), Marko Savković, Damir Grubiša (Rim), Žozef Lončar, Vladimir BeatovićAdvokatica redakcije: Nataša Dragović RakovićLektor: Lidija CenićPrelom: studio triD, BeogradRačunovodstvo: Slavica Miljanić Distribucija: Centrosinergija doo, BeogradŠtampa: Rotografika, SuboticaTK RAČUN: 190-10880-36, JUBMES banka A.D. Registrovano kod APR pod brojem BD 27649/2011 08.03.2011.

Regionalni partneri Novog magazina:

Novi Magazin je član Saveta za štampu

Besplatan prevoz za medicinareDan nakon što kompanija CarGo saopštava da će potpuno

besplatno prevoziti sve medicinske radnike, isto čini i više od 100 beogradskih taksista, najavljujući da će za ove potrebe raditi

i non-stop, ako treba. Najpre, direktor kompanije CarGo Technolo-gies Vuk Guberinić najavljuje ispred Kliničkog centra aktiviranje

nove aplikacije CarGo Medical, namenjene svim zdravstvenim radnicima, koja je već aktivna za Android korisnike, a zbog ne-

ophodnih odobrenja u narednim danima biće dostupna i za Apple korisnike.

Besplatna CarGo usluga moći će da se poruči jednim kli-kom na Medical opciju u aplikaciji, a prilikom ulaska u automobil potrebno je samo da zdravstveni radnik poka-

že svoju identifikaciju.Što se tiče korišćenja besplatnog taksija, procedura nije

mnogo složenija. Zdravstvene ustanove će dobijati vaučere.“Dobili smo hlorne granulate i koristimo ih za dezinfekciju au-

tomobila, svi imamo rukavice i maske, zamolili bismo sve koji ulaze u vozila da imaju maske i rukavice, s obzirom na to da kad idemo kućama ne širimo virus. Kada završimo svaku vožnju obavljamo de-

zinfekciju”, objasnio je Boško Vukojević iz Taksi komore, rekavši da ovi taksisti neće imati radno vreme.

“Oni koji imaju vaučere mogu da se oslone na taksiste, uvek će biti dežurne ekipe koje će biti na raspolaganju. Još jedna inicija-tiva je i davanje krvi, preko 50 taksista se prijavilo, neki su već dali krv na VMA, stavljamo se na raspolaganje državi”, dodao je

i poručio da taksisti ne žele da se zadovolje samo aplauzom medicinskim radnicima već da žele da im pomognu da dođu odmorni na posao.

DOBRA NEDELJA

Na mom radaru Dejan BagarićPOMOĆ U NEVOLJI

Svi smo svedoci svakod-nevne promene situacije i sve novijih Vladinih mera u borbi protiv koronavirusa. Sve u svemu, najrestriktivnije mere trpe najstariji sugrađa-ni. Aktivisti Omladinsko-stu-dentske akcije iz Novog Sada odlučili su da se organizuju i sada svakodnevno na svo-jim biciklima špartamo po Novom Sadu i pomažemo ljudima kojima je to najpo-trebnije. Zahvalnost koju nam ti ljudi ukazuju kada im se pojavimo na vratima s namirnicama koje su traži-li nemerljiva je. To je zaista osećaj koji ispunjava, a kada se uveče skupimo u stanu i uz pivo pričamo priče o tome ko je šta doživeo tokom dana, ova vanredna situacija dale-ko nam lakše pada.

GITARA KAO DAVNI SANSvojevremeno sam od prve

plate kupio gitaru koju sam nedugo zatim prodao, veruju-ći da to nije za mene. Možda

i nije, ali s obzirom na to da ovih dana vreme provodim sa odličnim gitaristom, pola-ko učim, i to na novoj gitari koju sam nedavno kupio. Nije teško koliko sam mislio, ali ni lako, koliko izgleda kada on svira. Nadam se da ću do kra-ja karantina naučiti bar jednu Đoletovu.

PODKAST NA MULTI RADIJU

Kolega Ivan, jedan od OSA aktivista i novinar Multi ra-dija, isti onaj gitarista od maločas, svake večeri snima podkast za svoj radio. U ne-kom momentu shvatio je da bi podkast mogao da bude zanimljiviji ukoliko bismo ga snimali svi zajedno, nas neko-liko koji ovu izolaciju provodi-mo zajedno. Od pre dva dana Mladen, Ćirke i ja gostujemo kod njega u podkastu, koji iz dana u dan sve duže traje. Tih krajnje zanimljivih pola sata razgovora su mi verovat-no omiljenih pola sata u toku dana.

Nasilje u izolacijiPokrajinski ombudsman Zoran Pavlović upozorava početkom

nedelje da je u uslovima pandemije koronavirusa i propisanih mera izolacije i ograničenog kretanja moguće povećanje sto-pe nasilja u porodici, naročito nad ženama i decom.

U Srbiji postoji 13 sigurnih kuća, odnosno prihvatilišta za žene i decu koji su preživeli nasilje, ombudsman je pozvao sve koji su doživeli ili trpe nasilje da to i prijave.

Upozorava se da u kriznim vremenima rizik od rodno zasnova-nog nasilja eskalira, a da su osobe koje doživljavaju nasilje u poro-dici primorane da ostanu u svom domu s nasilnikom, izolovane od drugih ljudi.

“Takvi uslovi omogućavaju pojačanu kontrolu žrtve od nasilnika i otežavaju žrtvi mogućnost da ga napusti. Pretnje da će se na-pasti na život ili telo, drska ili bezobzirna ponašanja kojima se ugrožava ili spokojstvo, ili telesni integritet, ili mirno du-ševno stanje jesu situacije gde društvena reakcija ne sme i neće izostati ni sada”, piše u saopštenju.

Navodi se da za decu koja su trpela ili i dalje trpe nasi-lje u porodici škole predstavljaju utočište, a pošto su sada vaspitno-obrazovne institucije zatvorene, povećana je mo-gućnost jačanja konflikta i agresije prema njima.

“Neophodno je deci i roditeljima učiniti dostupnim sve informacije o servisima pomoći i podrške, naročito na digi-talnim platformama, uključujući socijalne mreže jer sve insti-tucije sistema rade prilagođeno vanrednom stanju”, navodi se u saopštenju.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, svaka treća žena je bar jednom doživela fizičko ili seksualno nasilje.

LOŠA NEDELJAU fokusu

Dejan Bagarić, rođen 1996. u Novom Sadu. Student srpske književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Bavi se političkim i omladinskim aktivizmom, a u slobodno vreme vozi bicikl.

Novi Magazin – elektronsko izdanje

Kako smo najavili u prethodnom broju, od sledeće nedelje, pa sasvim sigurno dok traje vanredno stanje, Novi magazin se neće raznositi po prodajnim mestima. Iako smo svesni da je to mali doprinos sprečavanju širenja opakog virusa covid-19, koji je iznenadio i zatekao nespremnu čitavu planetu – želimo da na ovaj način, u okviru svojih mogućnosti, doprine-semo smanjenju svih vrsta kretanja i ličnih kontakata među ljudima. Mi ćemo i dalje praviti novine onakve kakve su čitaoci navikli da vide i na našem portalu svako će moći da dobije kompletne prelomljene novine u istom obliku kakve bi bile štampane – samo onlajn.

Podsećamo da naš portal možete naći na adresi http://www.novimagazin.rs/.Pretplatnicima ćemo elektronski @Novi magazin slati mejlom.

Redakcija Novog magazina

26/03/2020. NOVI MAGAZIN BROJ 4654 5

Fondacija za otvoreno druš-tvo Srbija ovih dana inten-zivno pomaže građanima i institucijama u Srbiji u ubla-žavanju posledica pandemi-

je izazvane virusom covid-19. Kako za Novi magazin kaže direktor Fondacije Milan Antonijević, pre svega je reč o di-rektnoj podršci zdravstvenom sistemu Srbije: “Zdravstveni sistem će podneti najveći pritisak, ali podržavamo i or-ganizacije koje traže dodatnu pomoć u saniranju posledica pandemije u Srbi-ji. Vrlo su zanimljivi rezultati u oblasti obrazovanja, gde su svi naši partneri osmislili nove programe i izveli ih za samo nedelju dana ponudom novih alata i prelaskom na digitalno obrazo-vanje. Takođe, podržavamo i organiza-cije okrenute mladima i ugroženim ka-tegorijama. Fokusirani smo da se naša podrška vidi tamo gde je najpotrebnija bilo finansijska bilo tehnička ili prav-na”, kaže Antonijević i dodaje: “Važno je podržati i profesionalno izveštava-nje medija, a to mogu samo ukoliko opstanu fizički, pa ćemo videti modali-tete pomoći i tom ugroženom sektoru.”

Pre ljudskih prava i posledica vanred-nog stanja po njih, jesmo li se navikli na vanredne mere, na šta treba da se naviknemo, a na šta nikako ne smemo?

Ovo je početak navikavanja na ogra-ničavanje sloboda propisanih Usta-vom, naravno u ograničenom trajanju. Važno je napraviti dobru analizu po-štovanja garantovanih prava, na čemu pravnici već rade, ali je podjednako važno videti koliko građani veruju in-stitucijama. Mislim da je u ovom dru-gom najveći problem jer dugi niz godi-na nismo imali kampanju poverenja u institucije, većina se stvari završavala paralelnim kanalima, što je urušilo po-verenje građana, a u vanrednom sta-nju morate u potpunosti ovladati situ-acijom i obezbediti da svaka institucija obavlja svoj deo posla.

Građani se teško privikavaju s ra-zlogom, decenijama govorimo da nepoštovanje jednog zakona vodi u nepoštovanje svih propisa i sada se

suočavamo s tim da svi zakoni moraju biti poštovani, od najtežeg Krivičnog za prekršioce pravila i naloge iz van-rednog stanja. Da smo se početkom devedesetih suočili sa ovim pravilima vladavine prava, danas nas ne bio mi-moišao covid-19, ali lakše bismo se prilagodili i kao država i kao građani. Uz to, teško je naviknuti se na to da ne morate za sve kritikovati vlast, to je i moj veliki problem, ali u ovoj situaciji mora se sagledati šira slika. No, svaka-ko se mora preispitati i opravdanost svih mera u pogledu ograničavanja ljudskih prava, ne sporeći savete struč-njaka koji se bave infektivnom oblašću.

Deluje kontradiktorno da Fondacija za otvoreno društvo sada mora da razume zatvaranje društva, ne samo ovdašnjeg.

Hajde da se vratimo devet meseci unazad – Fondacija je i tada inicirala jedan zatvoren proces, razgovor po-litičkih stranaka o izbornim uslovi-ma koji je bio moguć samo u takvom formatu. Sada smo u situaciji mnogo višeg i opasnijeg nivoa koji preti ve-likim posledicama po ljude i mora se racionalno sve analizirati. Naša je oba-veza da pomognemo institucijama da preuzmu svoje obaveze i ovlašćenja i da obezbede otvorene i tačne infor-macije. Otvoreno društvo treba gledati iz tog ugla, kao obezbeđivanje moguć-nosti svakom građaninu da pristupi proverenim informacijama, da su mu prava zagarantovana. Ovo je i teži na-čin učenja kako se boriti protiv lažnih vesti i teorija zavere, svega što je buja-lo prethodnih godina, ali širenje lažnih vesti ne može ostati nekažnjeno i vide-ćemo kako će se država izboriti s tim ogromnim izazovom.

Šta kaže analiza, kako se sistem prila-gođava, od početnog omalovažavanja pandemije do skoro panike?

Očigledno su građani u različitim pe-riodima za kratko vreme dobijali pot-puno različite poruke od zvaničnika, ali i kako je ozbiljnost polako ulazila u institucije, uz svest da o ovome treba da odlučuju ljudi koji se stručno bave

5 minuta sa...Milanom Antonijevićem

Zaista su potresne fotografije i priče povratnika, građana Srbije koji su ovih sedmica izbegli iz drugih zemalja i posle ne-izvesnih putešestvija smešteni u kamp-karantin kod Subotice. Neljudski, nehigijenski, hladan, bez tople vode... E sad, deo čita-laca će, kao i deo ljudi inače, reći “pa šta, tako im i treba, što nisu sedeli tamo?” Drugi deo će osetiti tugu, treći bes, a najmanje će biti onih koji će se setiti da je taj prihvatni centar ono što nudimo izbeglicama koje zovemo migranti, uz poruku da smo dobri kad ih smeštamo tamo. I malo će se njih setiti da ti ljudi koje sada preziremo iz inostranstva šalju u zemlju “doznake”, novac koji čini važan deo ovdašnje ekonomije, čak i kad se sliva na privatne račune njihovih manje srećnih rođaka.

Kao što će se srazmerno malo ljudi setiti da su stariji od 65 godina naši očevi, majke, tetke, susedi, možda malo dosadni u redovna vremena – kao što će svi biti svojim potomcima! – ali oni koji su gajili i svoju decu i decu svoje dece, i koji, brižni, uvek nađu neki dinar i kada zavlada teška oskudica, koji uvek imaju toplu reč, čak i kad su naši namćori. I da, sada jesu najugrože-niji, ali ne samo zbog toga što najteže podnose koronavirus već što su nam postali hodajuća opasnost i, da se ne lažemo, veliki teret.

Napokon, mnogi se neće setiti da su neki od tih očeva i majki bukvalno beskućnici i da ih čak ni policija ne tera iz njihovih “domova” pod vedrim nebom, svesna valjda da je njihov pravi dom negde gde ne mogu da kroče nogom, a da su prihvatilišta već prepuna. Možda su, naravno, odrasli beskućnici sami krivi što su to postali, ali ko nije kriv za nešto i može drugome da sudi bez suda i podržava tako surove kazne života. Pa i ako su stariji možda i krivi, šta su deca bez doma skrivila, zar su za-služili da budu beskućnici? Mogu li svi mali “uličari”, kako ih običan svet najčešće doživljava, u Svratište, da se okrepe, umiju, poigraju kao sva druga deca.

“Pada prvi sneg”, kako je lepo Rani mraz pevao, ne sluteći da će se to dogoditi 24. marta 2020. i da će prvi – bar prvi beo-gradski – sneg hladne i neudobne “postelje” beskućnika učiniti još hladnijim i vlažnijim. I da će imati još manje onih koji se o njima staraju jer je ova nacija, kao i sve druge u svetu, zauzeta staranjem o sebi. Svetu se, kao u apokaliptičnom Pekićevom “Besnilu”, dogodio virus koji nije u stanju da savlada odmah, a u strahu za sopstveni život, drugi se lako zaboravljaju, često olako.

Naravno, ko ne brine o sebi, ne može ni o drugima. Naravno, mnogi imaju tek nešto više od beskućnika, nesiguran krov nad glavom. Mnogi su bez posla, a mnogi će ostati bez posla i pri-hoda. Najnesrećnije su Anja s Novog Beograda, koja je u jednoj noći izgubila roditelje, brata i dom – progutala ih je vatra – i devojčica Anamarija, koja nije preživela zemljotres u Zagrebu.

Ali, da ne budemo nakraj srca, na sreću, mnogi će, zatočeni u svoja četiri zida, imati vremena da razmisle i o migrantima, i o povratnicima, i o starijima, i o beskućnicima, i o Anji i njenoj porodici koje nema, i o zagrebačkim stradalnicima, Anamariji i njenoj porodici... I mnogi će tapšati lekarima, sestrama, farma-ceutima, prodavačicama, “tetkicama”, poštarima, policajcima i vojnicima...

Jer, onaj subotički kamp i svi kampovi i karantini sveta ne moraju biti kampovi naših duša.

Kampovi naših dušaPiše: Jelka Jovanović, urednica

epidemijom, uključujući i preu-zimanje narativa od političara. Čini mi se da su zbog načina komuniciranja u početku i gra-đani neke od mera shvatali ola-ko. Zbog toga je izuzetno važno kako se one saopštavaju.

I dalje ima dilema da li je bilo potrebno vanredno stanje kad na raspolaganju imamo van-rednu situaciju?

Taj zakon nije suspendovan i ima dovoljno elemenata koji čitav sistem stavljaju u funkci-ju sprečavanja pandemije, koja je i razlog za njegovu primenu. Odlučeno je da se uvede vanred-no stanje koje nosi niz rizika po ljudska prava.

Poređenja radi, Crna Gora je najavila objavljivanje svih po-dataka o ljudima koji bi trebalo da budu u samoizolaciji, što je očit odraz stanja u kojem sistem ne može da kontroliše izrečenu meru i sopstvenu nemoć preba-cuje na ugrožavanje privatnosti, koje dugoročno može izazvati teške posledice. Nadam se da Srbije neće pribeći takvom reše-nju, odgovornost je na državi, a ne na građanima. Znate, iako će se svaka zemlja boriti posebno, svi dolazimo iz istog zdravstve-nog sistema...

Koji se sedamdesetih suočio s variolom verom?

Tako je, i na sličan način su svi naši zdravstveni sistemi uređeni, slično funkcionišu. Ne smemo zaboraviti i da uvećava-nje tzv. socijalne distance znači i udaljavanje zajednica, pa se mora voditi računa i o povezi-vanju društava, da se vratimo i dijalogu.

Biće to veliki ispit za sva ovdaš-nja društva...

Još jedan, a sve dosad smo pali! Nadam se da će ovaj poka-zati veću spremnost za sarad-nju. Ali, hteo bih da navedem i neke pozitivne stvari u Srbiji; sve objave su i na jezicima na-cionalnih manjina i sve konfe-rencije, sem one prve, imale su prevod na znakovni jezik. To je

izuzetno važno, tako se testira solidarnost i širina jednog druš-tva, ali i postulat UN da nijedan pojedinac ne sme biti ostavljen sam u krizi. Sada nam ti Ciljevi održivog razvoja UN deluju da-leko, ali nisu, ne smeju se zabo-raviti.

Ova kriza jeste nesumnjivo dala vetar u leđa autoritarnim društvima i tzv. teškim merama, ali nadam se da će dobre stvari prevagnuti.

Ako se vratimo na region, očita je solidarnost, najočitija povodom zemljotresa koji još pogađaju Zagreb, među zvanič-nicima i među građanima.

Jeste, i ohrabruju i apeli i po-drška ljudi koji su na razne nači-ne iskazivali solidarnost sa stra-dalima. Pri čemu u redovnim vremenima ne bismo dali pre-laznu ocenu filmu koji bi usred pandemije dodao zemljotres! Ali tako nas život opominje na važnost solidarnosti i saradnje.

Mnogo ste govorili o otpuštanju ljudi, premijerka je izrazila boja-zan od tužbi privrednika kad prestane vanredno stanje.

Moramo biti svesni da država ne može naložiti privatnim vla-snicima da zadrže zaposlene, može samo da apeluje, a mo-ramo razumeti i preduzetnike koji ne mogu da isplate zarade. Čini mi se da je pozitivna najava države da će pomoći privredni-cima čije poslovanje teško može da podnese gubitak prihoda, ali ne otpuštaju ljude, pri čemu se ne može očekivati da država sve nadoknadi. Treba ravnomerno podeliti teret.

Za kraj. Šta vama najteže pada u ovom stanju, navikli ste na putovanja...

Ne, ne, to nikako, najteže pa-daju sudbine ljudi koje poznaje-te, a ja znam ogroman broj ljudi. Sama izolacija mi ne pada teško ni rad preko aplikacija, lagano smo prešli na obavljanje posla putem računara, ali strah za porodicu, prijatelje, kolege i po-znanike je najgori. J. J.

FOTO

: MA

RKO

ĐO

KOV

IĆ

26/03/2020. NOVI MAGAZIN BROJ 465 76

98

Širi ugaoCrkva i koronaPastor Progresivne katoličke crkve Sv. Franje u Skrantonu u Pensil-vaniji nosi masku i rukavice, a vernicima koji su prisustvovali misi deli unapred pripremljene pričesti dok sede u svojim automobilima na parkiralištu. Progresivna katolička crkva je mala denominacija koja deluje nezavisno od Rimokatoličke crkve. Druge katoličke cr-kve u oblasti Skranton obustavile su slavljenje mise kako bi pomo-gle u kontroli širenja koronavirusa. (Christopher Dolan / The Ti-mes-Tribune putem AP-a)

26/03/2020. NOVI MAGAZIN BROJ 465

Prethodnih dana gotovo sva po-slovna udruženja, komore i struč-ne organizacije izlaze sa preciznim i konkretnim predlozima pomoći privredi, koje generalno pozdrav-lja i Fiskalni savet, zaključujući da bi budžet “morao da ima važnu ulogu u umanjenju ekonomske štete za ugrožene građane i delove privrede koji će ovom krizom biti najviše pogođeni.

“Podržavamo jednokratno, pri-vremeno povećanje budžetskog deficita i javnog duga (dok traje kriza), čak i u slučaju da ono bude relativno veliko, pod uslovom da

se ova sredstva usmere racional-no i odgovorno”, saopštiće Fiskal-ni savet.

U prevodu, državna kasa mo-raće da podnese veliki, ako ne i najveći teret korona krize, koja se samo dosad pokazala kao mnogo snažnija nego ona iz 2008. Ovo je ocena svih relevantnih finan-sijskih institucija, uključujući i Međunarodni monetarni fond, od koga je dosad čak 80 zemalja pogođenih virusom zatražilo po-moć. Inače, prema prvoj proceni objavljenoj u utorak, poslovna aktivnost privatnog sektora u 19

“teška od dve do četiri milijarde evra” i nikako se neće odnositi na poslodavce koji će u međuvreme-nu otpustiti zaposlene.

A mnogi već jesu. Uostalom, za-tvoreni su hoteli, zubarske ordi-nacije, frizeraji, kozmetički saloni, mnoge proizvodne linije, ugašeni autobusi, otkazani letovi, zaklju-čane pojedine filijale banaka, za-tvorene pijace… A taj trošak neko mora plati. Taj gubitak neko mora da nadoknadi. Radnik – tako što će dobiti otkaz, pa će manjak prihoda poslodavac nadoknaditi manjim troškom za platu ili država koja će istom poslodavcu ovaj trošak na-doknaditi tako što će ga oslobodi-ti plaćanja poreza i doprinosa na platu?

zemalja evrozone pala je u martu tempom bez presedana od 1998, otkako kompanija Markit publiku-je podatke.

“Svetska privreda će trpeti go-dinama i nerealno je očekivati da će se brzo oporaviti od pandemije koronavirusa”, upozoriće počet-kom nedelje generalni sekretar Organizacije za ekonomsku sarad-nju i razvoj (OECD) Anhel Guria u razgovoru za BBC.

PREDLOZI: Prema njegovim re-čima, nesigurnost vezana za pan-demiju koja je paralizovala pri-

Nećeš proći”, u z v i k n u ć e čuveni mag Gandalf u još čuveni-joj sceni iz Gospodara

prstenova kada, suprotstavljajući se mračnim duhovima podzemlja, žrtvuje svoj život kako bio spasao Družinu prstena. S jednakom stra-šću predsednik Srbije Aleksandar Vučić ovih će dana braniti “druži-nu Srbalja”, preteći poslodavcima u stilu Gandalfa Sivog da neće do-biti pomoć države budu li otpu-štali radnike u vreme ove korona krize.

Nevolja je što je predsednik Sr-bije političar, stvaran, realan lik, a Gandalf tek jedan od pet izmi-šljenih istara u Tolkinovom knji-ževnom, a onda i Džeksonovom filmskom ostvarenju, pa je logično što poslodavci, ali i zaposleni od predsednika očekuju malo manje mašte, fantazije i poezije nego što su gledaoci priželjkivali od Gan-dalfovog lika.

POZIVI: Dakle, umesto “nećeš proći” iliti “nećeš dobiti pomoć države ako otpustiš radnika”, po-slodavci u Srbiji danima pozivaju predsednika da izađe s konkret-nim merama pomoći koje će onda i spasti radnike od otkaza. Naro-čito i pre svih, ovo očekuje armi-ja od pola miliona ljudi koji “rade na crno”. To su oni kojih nema u evidencijama, oni čija otpuštanja neće biti referisana predsedniku kao što su otkazi u hotelu “Nais”, nakon čega se predsednik, budući da čarobni štap ne postoji, lati ča-robne šibe. Jer, vlasnici hotela se već posle nekoliko sati gorko kaju, objavljujući javno izvinjenje pred-sedniku i obećanje radnicima da neće biti otpušteni.

Prethodno će Vučić, baš kao u redovnim okolnostima, odlučiti šta će Vlada uraditi, te će ovih dana na-javiti paket pomoći privredi, ali za desetak dana. Kaže, biće to pomoć

Državna kasa kao Pandorina kutijaUmesto “nećeš proći” iliti “nećeš dobiti pomoć države ako otpustiš radnika”, poslodavci u Srbiji danima pozivaju predsednika da izađe s konkretnim merama pomoći koje će onda i spasti radnike od otkaza. Naročito, i pre svih, ovo očekuje armija od pola miliona ljudi koji “rade na crno”Piše: Jelena Aleksić

“

Povećali plate u vreme krize“Američka kompanija Kuper tajer iz Kruševca povećala je radnicima plate za sedam dinara po radnom času i time pokazala šta znači biti društveno odgovorna kompanija, posebno u vreme kada se Srbija bori protiv virusa korone”, piše u saopštenju Udruženih sindikata Srbije “Sloga” prosleđenom medijima.Pored uvećanja zarada, svim radnicima kojima u martu i aprilu ističe ugovor o radu isti će biti produžen.“Svesni smo da povećanje nije veliko, međutim, ono je i te kako značajno jer se dešava u vreme ekonomske neizvesnosti, kada se zbog globalne pandemije gube radna mesta i umanjuju zarade”, ističu iz sindikata “Sloga” u toj kompaniji.“Udruženi sindikati Srbije ‘Sloga’ pozdravljaju ovaj čin i pozivaju druge kompanije i poslodavce da im se priključe, da tamo gde ima mesta povećaju zarade zaposlenima, ne otpuštaju ih i time pokažu solidarnost s radnicima i njihovim porodicama.Ujedno, zahvaljujemo se menadžmentu kompanije Kuper tajer, koje je pored povećanja plata, u dogovoru sa sindikatima uskladilo i poslovanje fabrike u vreme vanrednog stanja, od organizacije smena, prevoza do posla i rada u skladu s preporukama medicinske struke”.

FOTO

: BET

A

10 1126/03/2020. NOVI MAGAZIN BROJ 465

Tema broja

Zatim, kako bi se obezbedila likvidnost kompanija, AmCam predlaže umanjenje u iznosu od 50 odsto na akontaciju poreza na dobit za 2020, obustavu obračuna kamate za neblagovremeno plaća-nje poreza za obaveze nastale od početka vanrednog stanja do 30 dana, omogućavanje nesmetanog prekograničnog transporta robe i usluga.

AmCam preporučuje vladi da hitno otpočne pregovore i usa-glašavanje mera sa zemljama s kojima se graničimo, uključujući zemlje EU i CEFTA kako bi i Srbija imala tzv. “zelenu traku” za pro-met robe.

Imajući u vidu da je najosetlji-viji sektor privrede sektor malih preduzeća, AmCam je preporučio i dodatne mere za mala i sred-nja preduzeća koje uključuju 50 odsto niže poreze i doprinose za paušalce i hitno obezbeđivanje garancijskih šema za kredite na-menjene održavanju likvidnosti pogođenih malih i srednjih pre-duzeća.

AmCama, ali i uporednih mera iz 15 zemalja. Važno je istaći da su intervjuisani uglavnom general-ni direktori u 74 kompanije koje pokrivaju 14 sektora. U pitanju

su predlozi o smanjivanju poreza i doprinosa u slučaju odsustva sa rada do 30 dana zbog koronaviru-sa kao i oslobađanje od poreza i doprinosa za vreme prekida rada.

koordinisan napor na međuna-rodnom nivou u nastojanju da se ublaži taj masovni uticaj pande-mije.

“To je treći i najveći ekonomski, finansijski i socijalni šok 21. veka i zahteva savremen svetski napor, poput Maršalovog plana i Nju dila

zajedno da bi se izbegla “produže-na recesija”, rekao je šef OECD-a.

Ono što ohrabruje u slučaju Sr-bije jeste činjenica da će i Vučić, ali i ministarka saobraćaja kazati da će uzeti u obzir sve predloge koje su dosad dobili. Zorana Mihajlović će izaći sa dramatičnim procena-ma štete u sektoru saobraćaja i infrastrukturi, izjavljujući da one iznose više od 110 miliona evra.

“Ministarstvo saobraćaja je na direktnoj vezi sa svim kompani-jama i ovom prilikom upućujem poziv svim građevinskim i putar-skim firmama, kao i udruženjima i komorama da nam dostave svoja mišljenja, predloge i trenutno sta-nje kako bismo zajedno napravili realan program mera kako izaći iz ove krize”, rekla je ministarka.

U međuvremenu mere predla-žu hotelijeri, Američka privredna komora, NALED, ali i brojna druga privredna udruženja. Pomenimo samo deo njih koje Vladi podno-si Američka privredna komora u Srbiji (AmCam), a na osnovu an-kete sprovedene među članicama

vrednu aktivnost u celom svetu u vreme kada brojne zemlje ulaze u izolaciju ili pojačavaju svoje mere, čini da je ekonomski šok već jači nego onaj posle napada 11. sep-tembra 2001. u SAD ili za vreme finansijske krize 2008.

On je već u subotu pozvao na

Korona je sličnija vremenskoj katastrofi nego finansijskoj iz 2008. jer smo tada znali šta se i zbog čega dogodilo. U ovom slučaju, ne znamo ni

kako će se situacija odvijati, ni koliko će trajati, ni kako je tačno možemo popra-viti. Zato je pomoć države neophodna, a najpoštenije bi bilo da se teret krize deli na troje – poslodavce, zaposlene i državu

Država je već najavila da zaposleni u javnom sektoru neće biti otpuštani niti će im biti smanjivana plata. Međutim, oni koji rade kod privatnika zasad ni na koji način nisu zbrinuti, baš kao ni sami poslodavci, koji na dnevnom nivou trpe gubitke. Vak-cinu zasad nema ni medicina, a nekmoli ekonomija koja se iz dana u dan suočava s novim, neočekivanim simptomima. Pa ipak, nešto se može i mora uraditi. Šta, pita-mo Nebojšu Atanackovića, počasnog pred-sednika Unije poslodavaca, koji insistira na tome da država mora sve mere u javnom

primeniti i za privatni sektor. Zašto? “Zato što se s problemima u poslova-

nju jednako suočavaju i državne i privat-ne kompanije, a naročito mala i srednja preduzeća. Ne bi smelo biti nikakvih pri-vilegovanih grana industrije već jedna-ka i neselektivna pomoć svima. Mi smo dosad svedočili nekakvim selektivnim pomoćima i lobijima na donosioce od-luka i to se mora izbeći. Nama je na sa-stanku Socio-ekonomskog saveta rečeno da država nema ustavne ingerencije da se meša u otpuštanja zaposlenih kod pri-vatnika, ali ima načina da se podeli teret. Da li je fer da iz doprinosa na zarade koji mi plaćamo radnicima država isplaćuje plate zaposlenima u javnom sektoru koji sede kod kuće i čuvaju decu jer vrtići ne rade, a nas koji smo to obezbedili ne po-minje za takvu vrstu pomoći”?

O čemu govorite? Nije u redu da država sve vreme vrši

pritisak na poslodavce da se ne otpušta-ju radnici jer apel ne može da pomogne i smanji štetu. Potrebno je usvojiti kon-kretne mere kao Italija ili Nemačka i po-kazati tim poslodavcima da je i država spremna da preuzme deo tereta. Najpo-štenije bi bilo da se teret deli na troje, na

poslodavce, zaposlene i državu.

Kako, na primer? Za sve one koji dobiju otkaz kao rezul-

tat krize izazvane virusom država može da isplaćuje minimalnu zaradu. Takođe, preduzećima koja imaju problema može da pomogne tako što će ih osloboditi pla-ćanja poreza i doprinosa na platu, što je 61 odsto manji trošak. To je samo jedna od mogućnosti. Crna Gora i Hrvatska su uradile nešto slično i sigurno je da ima-mo od koga da usvojimo najbolje načine.

Jesmo li zakasnili? Iskreno, da. Već je trebalo da mere

budu usvojene, pre svega zbog izvesno-sti koja u ovakvim okolnostima manjka i poslodavcima i zaposlenima. Ono što je urađeno sa odlaganjem kreditnih rata i poreskih obaveza dobro je i mi apeluje-mo na sve naše članice da ne otpuštaju radnike. Ali država svakako mora da po-mogne svim nezaposlenima, bez obzira iz kog sektora dolaze.

Insistirate i na jednakoj pomoći svim privrednim granama iako je jasno da nisu isto ugroženi turizam, saobraćaj, prehrana i farmacija?

Ko god da je primoran da otpusti rad-nika, u problemu je. Naravno da nisu svi isto ugroženi, ali za radnika je potpuno svejedno iz kog je sektora otpušten ako je ostao bez posla. Ključno je zaštititi naj-ugroženije, a to su uvek nezaposleni.

Država je obećala penzionerima 4.000 dinara jednokratne pomoći, na šta su se mnogi privrednici požalili. Mislite li vi da je to jedna od mera kojom se štite najugroženiji ili pak ugrožavanje likvidnosti budžeta?

Nažalost, to je populistička mera koja zaista ne pomaže najugroženijima. Za pen-zionere je najvažnije da im penzije budu redovne, što je već obećano i u šta ne treba sumnjati. Međutim, nepotrebno je trošiti budžetski novac za ovakve mere. Potrebno je odustati od svih investicionih projekata i novac usmeriti na pomoć najugroženijima.

Ovakvu krizu smo poslednji put imali 2008.

Grešite. Ova kriza sada liči na prirod-ne katastrofe, na potop, nije nastala zbog manjka finansija nego iz nama sasvim nepoznatog izvora. U hipotekarnoj krizi se znalo šta treba uraditi kako bi se trži-šta oporavila, sada ništa ne znamo.

Nebojša Atanacković, Unija poslodavaca

Korona je kao potop

Prava u doba koroneSrbija je dosad donela nekoliko odluka kojima štiti pre svega građane. Penzioneri ne moraju plaćati obaveze prema javnim preduzećima, dok i privreda i stanovništvo imaju mogućnost da u vreme vanrednog stanja odlože plaćanje rata kredita, odnosno poreza. Takođe, usvojena je odluka koja se tiče korisnika socijalne pomoći, dodataka za pomoć i negu drugih lica, dečijih dodataka, kao i građana s pravom na sve naknade u vezi sa posebnom negom deteta. Svima njima, kojima pravo korišćenja navedenih sredstava ističe 15. marta ove godine i kasnije, produžava se dalja isplata prava na osnovu ranije donetih rešenja za vreme trajanja vanrednog stanja. Takođe, Ministarstvo rada je objavilo detaljno objašnjenje prava zaposlenih u vanrednom stanju, koje je dostupno na sajtu Ministarstva. I ovo saopštenje započinje apelom poslodavcima da ne otpuštaju radnike, a ono što je važno jeste da u ovom objašnjenju jasno piše da “zaposleni koji u skladu sa Zakonom o radu i Uredbom o organizovanju rada poslodavca za vreme vanrednog stanja rade od kuće, imaju pravo na zaradu kao i zaposleni koji rade na svom radnom mestu”.Jedina razlika je što zaposleni koji rade od kuće nemaju pravo na naknadu troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada kao zaposleni koji dolaze u poslovne prostorije poslodavca, kao ni na naknadu drugih troškova u vezi sa organizacijom rada na ovakav način. Takođe, objašnjeno je i da zaposleni koji je u samoizolaciji, a kome je nadležni organ izdao akt (rešenje ili drugo) o samoizolaciji ili karantinu, ima pravo na naknadu zarade. Prvih 30 dana odsustva plaća poslodavac, a od 31. dana Republički fond za zdravstveno osiguranje. Naknada zarade je, prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju, prosečna zarada koju je osiguranik ostvario u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad i određuje se u visini 65 odsto od osnova za naknadu zarade.

NEBOJŠA ATANACKOVIĆ: Da li je fer da iz doprinosa koji mi plaćamo na plate radnicima država isplaćuje plate zaposlenima u javnom sektoru koji sede kod kuće i čuvaju decu jer vrtići ne rade, a nas koji smo to obezbedili ne pominje za takvu vrstu pomoći

Noćna kupovina za penzionere

FOTO

: BET

A

FOTO

: IVA

N Š

EPIĆ


Tema broja > Privreda i korona

33 2

Večernje novosti

Kurir Politika

u štampanim medijima 16 - 22. mart 2020.

SrbijaTendenciomer

MAJA GOJKOVIĆpredsednica Skupštine Srbije

SAŠA JANKOVIĆ bivši zaštitnik građana

DARIJA KISIĆ TEPAVČEVIĆ Institut “Milan Jovanović Batut”

“Pozitivna sam na koronu.”Biljana Srbljanović, dramska spisateljica

“Uradite kod kuće sve što niste stizali ranije.”Gorica Popović, glumica

“Što više pričamo da imamo, to ljudi više kupuju.”Rasim Ljajić, ministar trgovine

“SNS je svesno dovela građane u rizik od zaraze.”Radomir Lazović, Inicijativa Ne davimo Beograd

“Starost postala šifra za novu stigmatizaciju.”Dijana Vukomanović, narodna poslanica

“Oduševio sam se kad sam video artičoke.”Predrag Koraksić Koraks, karikaturista

Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković izjavila je da Ustav predviđa da kada Skupština nije u mogućnosti da se sastane, mere kojima se odstupa od ljudskih i manjinskih prava može propisati Vlada uredbom, uz supotpis predsednika Republike. Gojković nijednom rečju nije objasnila zašto poslanici ne mogu da dođu u Skupštinu.

Građani ne smeju da ćute, ali ni da šire paniku, ocenio je bivši zaštitnik građana Saša Janković. Rekavši da su mere koje je vlast donela zbog koronavirusa načelno primerene opasnosti, on je istakao i da “privremena uzdržanost institucija ljudskih prava u davanju ocena ne znači da građani treba da ne misle i da ćute”.

Zamenica direktora Instituta za javno zdravlje “Milan Jovanović Batut” Darija Kisić Tepavčević izjavila je u utorak 23. marta da je njena izjava da je prva infekcija koronavirusom u Srbiji izolovana pet dana pre nego što je to objavljeno, bila samo lapsus. Doktorka se pravdala neobučenošću za komunikaciju s javnošću. Kakva je veština potrebna da se kaže istina.

Nacionalni dan borbe protiv limfoma

Nacionalni dan borbe protiv limfoma ove godine obeležava se u vanrednoj si-tuaciji, izazvanoj pandemijom covid-19. On je uspostavljen pre tri godine, zajed-ničkom inicijativom Srpske limfomske grupe, strukovnog udruženja i Udruženja obolelih od limfoma LIPA i obeležava se svakog 24. marta. Udruženje obolelih od limfoma LIPA, prateći savete struke i naših hematologa, želi da istakne da sve oso-be koje imaju hronične limfoproliferativne bolesti, kao što su limfomi i hronična limfocitna leukemija, pripadaju rizičnoj grupi pacijenata. Taj rizik viši je ukoliko je lečenje u toku ili je završeno u poslednja tri meseca. Takođe, rizik se dodatno povećava ako osoba ima i druge hronične bolesti (npr. dijabetes, kardiovaskularne bolesti, plućne bolesti). Posebno je opasna hronična limfocitna leukemija, koja je najčešće hematološko maligno oboljenje kod odraslih i primarno se smatra obo-ljenjem starijeg životnog doba, odnosno najveći broj pacijenata je stariji od 65 go-dina. Procenjuje se da u Evropi broj obolelih iznosi oko 4,9 slučajeva na 100.000 stanovnika, što joj daje status retke bolesti. Srbija se po broju pacijenata uklapa u ovu statistiku, broj novodijagnostikovanih na godišnjem nivou je oko 340 pacije-nata, a broj pacijenata sa HLL-om u Srbiji nešto je manji od 2000.

Neophodna podrška građana novinarima

Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) pozvalo je građane u regionu Zapadnog Bal-kana da podrže rad novinara koji profesionalno obavljaju svoj posao u vanrednim okolnostima izazvanim pandemijom koronavirusa, da prestanu da prate medije koji šire lažne vesti i zastra-šuju ljude zarad sticanja profita, dok je oglašivače pozvalo da se ne oglašavaju u takvim medi-jima. NDNV je u saopštenju za javnost poručio da izražava apsolutnu solidarnost s kolegama u regionu koji, poštujući profesionalne kodekse, svakodnevno izveštavaju građane o svim bitnim informacijama, u skladu sa interesima javnosti i uz sve rizike koji taj posao nosi. Vojvođansko novinarsko udruženje pozvalo je vlasti država u regionu da sve važne informacije blagovreme-no dostavljaju medijima, ali i da učine dodatni napor da obezbede kvalitetniju komunikaciju s novinarima. “Ovo je posebno važno u vremenu kada dolazi do ograničavanja brojnih sloboda i prava građana kako bi se izbegle potencijalne zloupotrebe mera koje primenjuju vlade u regio-nu radi sprečavanja širenja zaraze”, poručuje NDNV.

Fabrika kvasca u Senti učetvorostručuje proizvodnju

Kompanija Biospringer u Senti počela je u utorak 23. marta proizvodnju kvasca punim ka-pacitetom, pa će produkcija u malim pakovanjima biti uvećana čak 450 odsto, a u pakovanjima od 500 grama za pekare – za 100 odsto. Zahvaljujući angažovanju Privredne komore Srbije, olakšani su transport i distribucija sirovine za ovog proizvođača, pa će firma moći da znatno poveća proizvodnju i zadovolji potrošače koji su u panici opustošili rafove prodavnica. “Plan je da dostignemo mesečnu proizvodnju od 900 tona kvasca, četiri puta više u odnosu na dosa-dašnju”, izjavio je Laslo Đetvai, operacioni menadžer u kompaniji. Da bi odgovorili na zahteve tržišta i obezbedili kontinuiranu isporuku, u ovoj kompaniji menjaju i asortiman da bi omogu-ćili povećanu proizvodnju kvasca za domaćinstva i pekare. “Imamo i pogon i radnike za ovoliku proizvodnju, a na podršku države računamo u nabavci sirovine, melase iz šećerne repe, kako bismo odgovorili na zahteve povećane tražnje”, rekao je Đetvai. Iz Biospringera apeluju na po-trošače da ne stvaraju veštačku potražnju i ne gomilaju zalihe jer kvasca ima dovoljno, a fabrika može da podmiri i ove trenutno povećane potrebe industrije i domaćinstava. Potražnja za indu-strijskim i malim kvascem porasla je značajno. Distribuciju kvasca koji proizvede Biospringer rade francuski Lesafr i PIP Novi Sad.

U Srbiji 21 odsto stanovnika starije od 65

Stariji od 65 godina čine 21 odsto stanovništva u Srbiji. Najviše starijih od 65 godina živi u jugoistočnoj Srbiji, Borskom i Zaječarskom okrugu, kao i u manjim opštinama na jugu kao što su Crna Trava i Gadžin Han. Veliki broj starijih od 65 godina živi i u Kragujev-cu, Subotici i Zrenjaninu, a poseban problem je to što mnogi žive sami i nema ko da im pribavlja osnovne životne namirnice.

Priština delimično ukinula takse

Popust za pse

Vlada Srbije bila je dozvolila vlasnicima pasa izvođe-nje svojih ljubimaca u šetnju svakoga dana u periodu iz-među 20 do 21 u trajanju od 20 minuta i uz poštovanje propisanih mera zaštite. Neki šaljivi izvori kažu i da su vlasnici počeli da rentiraju svoje pse na po 15 minuta.

Ipak, prema poslednjim informacijama, vreme za šet-nju pasa prebačeno je, nažalost, za između 4 i 5 ujutru.

FOTO

: BET

A


Skandalozna relativizacija domaćih fašista

Portparol Lige socijaldemokrata Voj-vodine (LSV) Aleksandar Marton kriti-kovao je predstavljanje Milana Nedića kao “čuvenog generala i poznatog he-roja” tokom nastave na daljinu za uče-nike osmog razreda, ocenivši da je reč o “skandaloznoj relativizaciji domaćih fašista”. Marton je upitao premijerku Anu Brnabić da li će nadležni reagovati tim povodom. “Lekcija o početku Drugog svetskog rata, koja je emitovana u okviru ‘Škole na daljinu’, skandalozna je. Potpu-na relativizacija domaćih fašista”, napi-sao je Marton na Tviteru.

1514

dana, više puta, nekoliko sati, samo da bismo saznali šta se de-šava. Dakle, pravovremeno, tačno i jasno informisanje pomaže.

Sa druge strane, bombardovanje informacijama ume da bude štetno i da doprinese tome da se loše ose-ćamo; kratke vesti jednom dnevno su korisne, ali ako slušamo vesti po ceo dan, mi se ne informišemo već preplavljujemo negativnim in-formacijama i izazivamo kod sebe

loše raspoloženje. Zbog toga bi bilo dobro da svako od nas dozira koli-činu informacija, onoliko koliko je dovoljno da znamo šta se dešava. Pored toga, i mediji bi mogli da, pored dramatičnih vesti, dodaju i pozitivne informacije kojih sigurno ima jer, ma koliko usporili tempo, život nije stao.

Prethodno pitanje je uvod za jednostavnije – kako ocenjujete

Docent na Fi-l o z o f s k o m f a k u l t e t u Univerziteta u Beogradu Oliver Toško-vić stalni je

saradnik Laboratorije za eksperi-mentalnu psihologiju u Beogradu, gde je posvećen istraživačkom radu iz oblasti percepcije i ekspe-rimentalne estetike. “Istraživanja u bilo kom domenu nauke pomažu nam da prvo bolje razumemo svet oko nas i u nama samima, a onda da na osnovu toga učinimo naš svakodnevni život kvalitetnijim. Istraživanje percepcije omoguća-va da shvatimo kako pomoću ra-znih čula saznajemo svet oko nas, kako se formira čitav jedan uni-verzum u našoj glavi i umu, sastav-ljen od opažaja, kako se i po kojim zakonitostima ti opažaji formiraju i ponašaju i kako oni menjaju naše svakodnevno ponašanje. Estetika, takođe, bar delimično zavisi od tih opažaja jer svako umetničko delo doživimo pre svega putem nekog od čula”, kaže Tošković za Novi magazin: “Sa druge strane, na osnovu tih saznanja možemo da poboljšamo saobraćaj, komunika-ciju, da menjamo mašine i progra-me da nam budu više prilagođeni (user friendly), da pomažemo osobama koje imaju oštećenja u nekom od čula… No, to je sve za neko redovno stanje, a u vanred-nom nam uglavnom pomažu da se bavimo nečim drugim i čekamo da sve ovo prođe. Naročito bavljenje istorijom lepote i ružnoće.”

Vaše osnovno angažovanje je statistika u psihologiji, pa kako brojke smrti i katastrofe, s pretnjama nadležnih, deluju na ljude?

U toku kriznog stanja tačno i ja-sno informisanje veoma je važno u smirivanju pojedinca. Setite se ko-liko znači svakom od nas kad ode-mo kod lekara ili odvezemo auto kod majstora, pa nam oni kažu šta se dešava, nama ili autu. Sada svi čekamo da čujemo kako stvari stoje, šta se dešava sa epidemijom u svetu, šta se dešava kod nas… I to u toj meri da čak pristajemo i da gledamo predsednika svakog

komunikaciju nadležnih sa građanima Srbije? Od početnih “pošalica” do apokalipse. Kako se snaći u tome, posebno kad su u pitanju stariji, kojima je TV glavni izvor informacija?

Pored vrste informacija koje primamo i naše mogućnosti da se ograničimo u gledanju vesti i medija koji ih biraju, bitan je i na-čin na koji se te vesti saopštavaju. Zamislite opet da odete kod leka-ra, sa zebnjom čekate rezultate, a

on vam priča sat vremena o sebi, kako se on trudi, pa još počne da viče na vas da niste dobri… Takav lekar bi vas uznemirio, što ne bi bilo dobro za vaše zdravlje. Isto važi za zvaničnike, u doba krize, ali i inače; kada saopštavaju nešto njihov način treba da bude umiru-jući, ne uznemirujući.

Drastične promene u nastupi-ma naših zvaničnika verovatno su posledica njihove generalne sklo-nosti ekstremnim stavovima i dra-matizaciji. Ideja smirivanja nacije

i otklanjanja panike pretvorila se u ismevanje tada već proglašene pandemije. Nekoliko dana nakon toga uveli su vanredno stanje i po-licijski čas i počeli da govore kako smo neodgovorni. Slanje potpuno suprotnih poruka, bez objašnje-nja, izvinjenja i priznavanja greš-ke, zbunjuje ljude, neće biti sigur-ni da li da veruju zvaničnicima od pre nedelju dana ili danas, naroči-to što su to isti ti zvaničnici.

A kako se snaći u tome daleko je teže pitanje, mada se u tome mi snalazimo već nekih 30 godina, a naročito poslednjih osam, tako da verujem da je većina nas razvila neke mehanizme. Od toga da pro-veravamo informacije na mnogo strana do toga da smo počeli da verujemo u razne teorije zavere. Prvi način je dobar, a drugi ne jer nas uvodi u veću paniku. Verovat-no je ponašanje zvaničnika u veli-koj meri i doprinelo širenju teorija zavere jer je nepoverenje u institu-cije toliko, da ljudi počinju u sve da sumnjaju. Paranoja se iz Las Vega-sa preselila u naše krajeve. Danas je ceo svet u istoj krizi, vidimo da slične mere preduzimaju sve drža-ve, da ono što pričaju predstavnici vlasti, pričaju i oni koji vlast kri-tikuju. U toj situaciji ne bi trebalo da postoji sumnja o tome treba li ostati u kući ili ne.

Bar je to jasna poruka.

Šta nam posle prvog šoka, kolektivno i pojedinačno, sledi? Depresija, strah, kočoperenje... I kako se u četiri zida izboriti s tim navalama?

Verovatno sledi sve, a i više od toga, ali važno je da budemo sve-sni kako je sve to normalno. Nor-malno je kada vam se promeni način života da se osećate napeto, nervozno, depresivno… Normalno je da se uplašimo u situaciji pan-demije. Ali šta god da nam se desi, važno je da to prepoznamo i drži-mo se stare krilatice iz mentalne higijene – svaka kriza je istovre-meno rizik i šansa. Da je kriza ri-zik, to je svima verovatno jasno jer se često u krizama osećamo loše. Ali svaka kriza ima i drugu stra-nu, tera nas da razvijamo razne mehanizme kojima se borimo i tako unapređujemo sebe. Iz svake

Često je potrebno samo malo dobre voljeVlada je u ovoj situaciji čak reagovala i na vreme i verovatno prvi put za ovih osam godina poslušala savete stručnjaka, i mislim da smo svi toga svesni. Pa ako su već uradili većinu stvari kako treba, ne vidim u čemu je problem da preuzmu odgovornost za neke propuste i da za to ne optužuju druge ljude, kaže psiholog Oliver ToškovićRazgovarala: Jelka Jovanović

Društvene mreže omogućavaju druženje bez kontakta, što je idealno u trenutnoj situaciji, ali ako tamo tražimo vesti, upašćemo u rupu bez dna i dovesti sebe u stanje panike i paranoje


Intervju > Oliver Tošković

bijanja krize, tako da imaju izgra-đene mreže virtuelnih prijatelja i razrađene sisteme komunikacije s njima. Oni koji su to počeli da rade sada verovatno više vre-mena troše učeći razne opcije na aplikacijama i iskoristiće ovo vreme da u tome postanu veštiji, pa će produbiti svoju komunika-ciju s virtuelnim prijateljima na-kon krize. Jedino što ja mogu da dodam jeste da društvene mreže nisu zvaničan izvor pouzdanih informacija ni o čemu, pa ni o aktuelnoj pandemiji. Društvene mreže su za druženje i zabavu, u slučaju kompanija i stranaka za promociju, ali svakako ih ne treba shvatati preozbiljno. One omogu-ćavaju druženje bez kontakta, što je idealno u trenutnoj situaciji, ali ako tamo tražimo vesti, upašće-mo u rupu bez dna i sebe dovesti u stanje panike i paranoje.

Zamislite da ste lekar i pro-nađete lek, pa da li biste to prvo objavili u naučnom časopisu, pro-sledili farmaceutskoj kompaniji ili napisali na društvenim mrežama? Sigurno da ćete ga prvo testirati, proveriti, zaštititi svoj patent...

Među nama su mnogi iz ugroženih grupa, zlostavljane žene i deca u zajedničkom karantinu, OSI, oboleli od retkih bolesti. Kako njima pomoći?

Ovaj intervju, kao ni društvene mreže sigurno neće pomoći ta-kvim osobama. Teško mogu da po-mognu i čitaoci ako nisu stručni u pružanju pomoći. Najbolje što mo-žete da uradite jeste da, ako znate za neki takav slučaj, pozovete neki od sada već dovoljnih brojeva te-lefona i raspitate se kome da se obratite, kojoj službi. Pomoć je efi-kasna jedino ako je stručna, pa ako sami niste obučeni, onda je maksi-mum vaše pomoći da onog kome pomoć treba uputite na stručne službe. Naravno, ako je nekome potrebna nestručna pomoć, poput nabavke namirnica, tako možemo svi pomoći jedni drugima i ljudi to već uveliko rade. Svi smo videli veliki broj obaveštenja po zgrada-ma u kojima se ostavljaju brojevi telefona i nudi se takva vrsta po-moći onima koji ne mogu da izađu u nabavku.

odgovorni za to. Ako nekome na-rod nije dovoljno dobar, onda ne treba da bude predsednik tom na-rodu nego treba da radi nešto dru-go ili da bude predsednik nekom drugom narodu koji mu odgovara. U suprotnom ta se osoba ponaša kao da je über alles.

Ova kriza se napadno poredi sa oslobodilačkim ratovima i bombardovanjem 99. No, za razliku od ratova koji traže udruživanje, ovde je potrebna atomizacija. Kako se izboriti sa te dve potpuno oprečne poruke?

Prisutnost “ratnog” diskursa i stalno pominjanje ratnog stanja može naterati ljude da ozbiljnije shvate situaciju, ali može izazvati i paniku i strah, naročito ako ima-mo u vidu analogiju s ratovima koje smo proživeli. Moj je utisak da ova vlast jedino tako ume da prenese poruku, da je to njihov način razmišljanja, njihov diskurs, da jednostavno ne umeju da ko-municiraju s ljudima o ozbiljnosti situacije na drugi način osim da nas uplaše. Setite se koliko su nas kao decu nervirali roditelji kada su nam nešto zabranjivali uz viku, a nisu znali niti pokušavali da nam objasne zašto je to važno. To naša vlast radi jer ne ume drugačije, ne ume na smiren i pristojan način

da prenese ozbiljnost situacije. Verovatno jer misli da mi nismo pristojna i razumna bića i da se s nama jedino može tako komuni-cirati. To je nipodaštavajući stav i svakako nije u redu.

A kad smo već u takvoj situaci-ji, s takvim porukama, gledajmo šta drugi rade, kako se, na primer, premijerka Novog Zelanda obraća svojoj naciji, kako se razne javne ličnosti obraćaju ljudima putem video-poruka koje snimaju i pu-štaju po mrežama. Slušajte svoje komšije i prijatelje. Naravno, slu-šajte ih telefonom ili preko tera-se jer je važno da ostanemo kod kuće. To što je važno da smo u ovome zajedno ne znači da mora-mo da budemo fizički jedni pored drugih, možemo da budemo za-jedno u ideji da ostanemo svako u svojoj kući. “Sastajmo se na istom mestu...” u 20h svake večeri na te-rasama, prozorima i aplaudirajmo svima onima koji su pod pritiskom ovih dana, medicinskim radnici-ma, prodavcima, vozačima..., pa što da ne, i članovima Vlade jer “mi smo uvek zajedno...”

Mladi i sredovečni, a i stariji sve češće, upućeni su na društvene mreže, kako se ponašati s virtuelnim prijateljima?

Ljudi nisu počeli da koriste društvene mreže u trenutku iz-

je. U toj situaciji svakoga će nervi-rati zašto neko ne poštuje pravila jer, sa jedne strane, doprinosi šire-nju problema, a sa druge nas fru-strira – ne možemo i mi to, a hteli bismo! Ali i pored toga, moramo imati u vidu i druge potrebe tih ljudi. Zamislite samo nekoga ko je

ostao bez posla i bez stana u ino-stranstvu ili nekoga ko nema do-voljno novca da plati medicinsku negu u stranoj državi. Zamislite da ste vi na mestu te osobe i šta biste tada radili. Sasvim je prirodno da odete kući. Ima li među tim ljudi-ma i nekoga ko zloupotrebljava situaciju? Verovatno da ima. Ali zbog tih ljudi proglašavati sve one koji dolaze u Srbiju “problemom” nikako nije u redu i ne bi smelo da se radi, naročito ne predsednici države i Vlade.

Svemu tome doprinosi drama u nastupima zvaničnika, osuđu-jući ton, vikanje, unošenje panike u ono što bi trebalo da bude jed-nostavno informisanje stanovniš-tva i smirivanje situacije. Zadatak svih nas, a naročito ljudi koji su deo vlasti, jeste da brinemo o dru-gima, o svima, a ne da ih optužu-jemo, okrivljujemo i svaljujemo odgovornost na njih. A naročito ne bi smela Vlada na taj način da svoj deo odgovornosti prebaci na te ljude. Naša vlada je u ovoj si-tuaciji čak reagovala i na vreme i verovatno prvi put za ovih osam godina poslušala savete stručnja-ka i mislim da smo svi toga svesni. Pa ako su već uradili većinu stva-ri kako treba, ne vidim u čemu je problem da preuzmu odgovornost za neke propuste i da za to ne op-tužuju druge ljude! Naročito jer mi ne znamo zašto ti ljudi krše prepo-ruke, a daleko je verovatnije da ih većina to radi iz nužde, a ne iz či-ste obesti ili inata.

Pored svega toga, u nekim pred-sednikovim nastupima stičemo utisak da on ne optužuje samo ljude koji dolaze iz inostranstva i penzionere već sve nas. Kao da mu mi ne valjamo. To je isto kao kada nastavnik ne ume nešto da obja-sni, pa govori da su studenti loši, ili kao programer koji ne ume da završi kod, pa mu je kriv računar… Ako smatrate da je loše u ovoj si-tuaciji da ljudi sede po kafićima, zatvorite kafiće, a nemojte optu-živati ljude što sede u kafićima jer kada ostavite kafiće da rade, šalje-te poruku da je u redu tamo popiti kafu. Zbog čega bi kafići radili ako tamo niko ne sedi? Odluke i mere donose predstavnici vlasti, to je njihov posao i oni su prevashodno

krize naučimo nešto novo o sebi i ljudima oko nas, savladamo nove veštine koje ćemo kasnije koristiti u životu.

Polazak u školu je kriza, ali smo se naučili da budemo sa drugima i da učimo. Adolescencija je kriza, ali smo se naučili da upoznajemo sebe i sazrimo. Posao je kriza, ali smo naučili kako da radimo sa drugima, koliko dobro umemo nešto da uradimo i da slobodan svet nije isto što i slobodno tržište. Brak je kriza, ali smo naučili kako da živimo s nekim ili bar koliko možemo da živimo s nekim. Dola-zak dece je kriza, ali naučimo kako da o nekome brinemo. Ne bih baš da zvuči kao da hvalim krize – ...Good save the crisis... – ali sa jed-ne strane one nam zaista i pomažu da napredujemo. Bilo bi bolje kad bi bile blaže, ali to već ne možemo da biramo. Život je pun kriza, pa svakako naučimo da živimo.

Suočili smo se i sa jednom krajnje neobičnom situacijom – apsolutnom getoizacijom, pa i demonizacijom starijih od 65 i povratnika iz inostranstva. Šta nam to može u budućnosti doneti, njima ponaosob, ali i nama kao društvu?

“Teško vreme za matore, pri-jatelju moj...” Kada ste u situaciji pretnje, a ono što vas ugrožava nije direktno opipljivo, onda je pronalaženje nekog opipljivog protivnika zgodno. Ali pitanje je – zgodno za koga? Svakako nije zgodno za te ljude koji se implicit-no, ali nekad i eksplicitno progla-šavaju neprijateljima, onima koji nas ugrožavaju. Zgodno je za vlast, za one koji su odgovorni za nešto jer na takav način sa sebe spiraju odgovornost. Danas je jasno da je virus glavni krivac za pandemi-ju. Naravno, ulogu u tome imaju i manje ili više adekvatne i manje ili više zakasnele reakcije vlasti. Ali krivci za širenje epidemije svaka-ko ne mogu da budu oni koji obo-levaju, naročito ne tako da se sva krivica svali na njih.

Naravno da je važno da svi pra-timo uputstva i pridržavamo se mera koje krizni štab donosi jer nepridržavanje pravila ugrožava sve nas i pomaže širenju epidemi-

Zabrana čini potrebu većomnego što jesteMože li nekoliko praktičnih saveta? Savetovali su nam “čašicu zaštite”, a ima li “čašice ohrabrenja”. Kažu svi, pa i vi i ja, čitajte, kuvajte, čistite, ali kako se koncentrisati? Ograničavanje slobode stvara teskobu, a sama pomisao na to da ne smemo da izađemo napolje dodatno, ali razmislite jesmo li svake večeri baš ostajali do kasno napolju, naročito zimi? Jesmo li pre krizne situacije zaista toliko bili napolju? Većina nas verovatno i nije, ali nam se usled zabrane čini da bismo stalno bili napolju. Sama zabrana čini tu potrebu većom nego što jeste. Sa druge strane, čak i da možemo da se krećemo, gde bismo išli kad ništa ne radi? Nekoliko meni bliskih ljudi dobilo je zbog prirode posla dozvolu da se može kretati 24 sata, ali ni oni ne izlaze. Jer, gde bi išli? Nije najveći problem ostati u kući nego ideja da ne smemo da izađemo. Zbog toga, ukoliko je to moguće, treba što manje misliti o tome smemo li da izađemo ili ne smemo, treba raditi sve što skreće misli sa toga da ne smemo da izlazimo. Naravno, nije zabrana jedini problem jer nam često i treba da izađemo, nekada se unervozimo, prošetali bismo se, otišli kod prijatelja. Deo toga možemo da uradimo pre 17 časova, samo je važno da svoj dan drugačije isplaniramo. Nije jednostavno, traži dodatni napor, nervira, ali nije baš ni spajanje kvantne mehanike i teorije relativnosti. Da citiram jednu koleginicu, često je potrebno samo malo dobre volje.

Nastava nije kao uživo, ali je dovoljno blizuAngažovani ste na nastavi na daljinu. Koja su prva iskustva?Prvo, mislim da treba pohvaliti Ministarstvo prosvete, kao i sve koji su u tome učestvovali jer je za samo nekoliko dana organizovalo nastavu na daljinu za sve razrede osnovne i srednje škole. To je prilično zahtevan posao, a urađen je u kratkom roku i prilično dobro. Što se nas sa univerziteta tiče, mi smo se nezavisno od Ministarstva organizovali i prebacili nastavu na internet vezu, preko aplikacija koje omogućavaju istovremeno uključivanje većeg broja studenata. Jedna koleginica je prvog dana podelila svima svoja iskustva, odabrali smo aplikaciju Zoom, a kompanija je takođe odreagovala sjajno jer je zbog pandemije povećala, odnosno sklonila ograničenje broja minuta koliko poziv/predavanje može da traje. Takođe, Rektorat Univerziteta u Beogradu veoma je brzo reagovao i poslao uputstva za držanje nastave preko Gugl učionice (Google Classroom). Ovaj vid nastave, naravno, nije identičan predavanju uživo, ali je dovoljno blizu da se nastava može održati. Malo je teže preko tih aplikacija popeti se na klupe kao u “Društvu mrtvih pesnika”, ali se i to može improvizovati.

Zar vam se ne čini da su deca, kao manje ugrožena kategorija, u dobroj meri zanemarena, sem TV-nastave?Jesu, i vidim da se poslednje vreme pojavilo nekoliko akcija informisanja dece oko toga šta je koronavirus, pojavile su se i zanimljive knjige i sl. To je dobro jer u ovoj situaciji ne smemo zanemariti njih, a naročito moramo pomoći roditeljima da deci objasne zašto moraju da ostanu kod kuće, zašto neka uobičajena ponašanja trenutno nisu poželjna i zašto je važno suzdržati se od njih koliko možemo.

Čak i da možemo da se krećemo,

gde bismo išli kad ništa

ne radi? Nekoliko

meni bliskih ljudi dobilo

je zbog prirode

posla dozvolu

da se može kretati 24 sata, ali ni

oni ne izlaze. Jer, gde bi

išli?


Intervju > Oliver Tošković

dolasku u zemlju provedu 14 ili 28 dana u organizovanom karantinu, u zavisnosti od toga da li dolaze iz zemalja koje su proglašene žari-štem ili iz nekih drugih, manje opa-snih područja. Mada se to “manje opasno” područje sve više sužava,

pošto je virus prekrio čitavu pla-netu sa manje ili više teškim posle-dicama. Aktivna su dva karantina, kod Subotice i u Vojnoj gimnaziji u Beogradu.

Za sve inficirane sa blažim simp-tomima ukida se kućna samoizo-lacija i biće smešteni u posebnim prostorima, kao što je u Beogradu Hala 1 Sajma, koja je opremljena sa 3.000 vojnih kreveta. Novosad-ski SPENS će, prema poslednjim informacijama, biti opremljen za prihvat drugih bolesnika ako se razvojem epidemije pokaže da ima manjak postelja za obolele od ko-ronavirusa. Neku od sličnih mera uvešće i drugi veći centri u Srbiji.

VANREDNO STANJE: Vanredno stanje je uvedeno 16. marta, a poli-cijski čas dva dana kasnije. Kako se navodi, “na osnovu člana 200, stav 6 Ustava Republike Srbije, Vlada, uz supotpis predsednika Republi-ke, donosi UREDBU o merama za vreme vanrednog stanja (http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/vlada/uredba/2020/31/1/reg, “Službeni glasnik RS”, br. 31 od 16. marta 2020, 36 od 19. marta 2020, 38 od 20. marta 2020, 39 od 21. marta 2020)

Praktično, Uredbom je značajno ograničeno kretanje svih građana, a starijima od 65 godina potpuno zabranjeno, bez obzira na zdrav-stveno stanje, izuzev nedeljom od

Srbija je 25. mart do-čekala sa četvrtom žrtvom koronaviru-sa (covid-19), pre-minula je doktorka ginekologije u Nišu. Tog dana bilo je 384

inficirana i 24 na respiratorima, što znači životno ugroženih. Među obolelima su bile i dve bebe. Izle-čeno je i pušteno kućama 15 pa-cijenata, među kojima i devojka s teškim dijabetesom.

Između utorka i srede testirane su 254 osobe, a oboljenje potvrđe-no u 81 slučaju.

Srbija se uveliko priprema za široko testiranje kako bi se praće-njem mogućih prenosilaca virusa što je moguće više ograničilo nje-govo širenje.

Prema analizama domaćih struč-njaka, sačinjenih uz pomoć kine-skih stručnjaka koji od 4. marta borave u Srbiji, izračunato je da će epidemija trajati još najmanje četi-ri sedmice, uz nadu da će se njena kriva, odnosno rast broja obolelih i preminulih, držati pod kontro-lom, uz blagi rast. Umesto da, kako je rekla dr Darija Kisić Tepavčević prethodnog dana, bude “kao sve-ća koja gori”, trebalo bi da bude, prema rečima dr Predraga Kona, “spljoštena”.

Najviše inficiranih je u Beogradu, Nišu, Valjevu i Novom Sadu.

U Srbiju se 16. marta – od uvođe-nja vanrednog stanja zbog pojave i širenja koronavirusa na ovom tlu – vratilo više od 350.000 ljudi koji su privremeno boravili u inostran-stvu, većina na radu, legalnom ili ilegalnom, školovanju i službenim putovanjima, manji deo zatečen u turističkim obilascima ili poseti prijateljima i rođacima. Na povra-tak, na raznim destinacijama, naj-više evropskim, čekaju još hiljade ljudi.

Početkom ove sedmice odlučeno je i da svi povratnici iz inostranstva – sem zvaničnika, mada se to ne navodi taksativno – prema novom ofanzivnom pristupu epidemiji, po

4 do 8 časova, kada mogu u kupovi-nu u neku od više od 2.000 prodav-nica životnih potrepština, koje u to doba rade specijalno za njih.

Prehrambene/radnje mešovi-tom robom, prema poslednjim pra-vilima, rade od 7 do 15, apoteke sat vremena duže.

Suspendovan je javni prevoz, mesni i međumesni, sa izuzetkom taksi-vozila i posebnih linija za prevoz onih koji moraju da rade na svojim radnim mestima. Policijski čas, prvobitno određen na vreme između 5 i 20, proširen je i počinje u 17 sati. Kako je najavio predsed-nik Srbije Aleksandar Vučić, opet po savetu kineskih stručnjaka, do daljnjeg se neće povećavati traja-nje policijskog sata, izuzev ako se građani i dalje ne budu pridržavali rigoroznih mera, pre svega samoi-zolacije i poštovanja zabrane kre-tanja.

Tokom policijskog časa kretanje je dozvoljeno samo uz specijalne dozvole ljudima koji moraju da rade da bi se obezbedilo funkci-onisanje sistema i života, kao što su lečenje (ne samo zahvaćenih virusom covid-19), snabdevanje,

bezbednost, obaveštavanje i infor-misanje...

Merama koje je donela Vlada Srbije suspendovane su sve javne kulturne i sportske manifestacije, a u ponedeljak 23. marta, sedmog dana vanrednog stanja, zatvorena su i sva mesta druženja kao što su restorani, kafići, parkovi, kladioni-ce. Praktično je zabranjeno javno okupljanje, uključujući i zatvoreni prostor.

Prvobitnom uredbom određene su i visoke novčane kazne za krše-nje ustanovljenih pravila, a potom su za kršenje samoizolacije i nesa-vesno širenje virusa izlaskom iz sa-moizolacije zaprećene i kazne za-tvora do 12 godina, u slučaju smrti nekog od kontakata.

Sama odluka o uvođenju van-rednog stanja od prvog dana je u delu stručne javnosti i zaštitnika ljudskih prava dovedena u pitanje, pošto je Srbija imala na raspolaga-nju i Zakon o vanrednoj situaciji, sa gotovo istim dijapazonom mera, uz opreznije “baratanje” ljudskim pravima.

Takođe, dovedena je u pitanje svrsishodnost oštrih javnih istupa-

nja najviših državnih funkcionera, pre svih predsednika Vučića i pre-mijerke Ane Brnabić, koji su težište kritike preneli na građane, premda su tim istim građanima samo ne-koliko dana pre izbijanja epidemi-je savetovali opuštenost i javno, u društvu stručnjaka, poručivali da virus nije opasan. Blago rečeno.

Nesumnjivo je da će zbog mo-gućih kršenja ljudskih prava, ali i diskriminacije pojedinih grupa stanovnika, pre svega starijih od 65 godina, kao i stigmatizacije povrat-nika iz inostranstva, po ukidanju vanrednog stanja biti raznih tužbi i postupaka, analiza svakako.

No, takođe je van spora da uz sve kritike koje se mogu izreći nadlež-nima, mere imaju za cilj suzbijanje širenja virusa, kao i da su u prvi plan ipak izbili eksperti.

NESTAŠICA ZAŠTITNIH SRED-STAVA: Još se jedna kritika bez uvijanja može izreći na račun nad-ležnih, a to je da se u javnim nastu-pima prvo uopšte nisu držali pre-poruka zaštite koje su propagirali i uvodili građanima, a onda su počeli to nevoljno da čine, često pro forme

Izolacija i karantin, prva sedmicaSrbija je relativno kasno počela borbu protiv širenja virusa covid-19, ali je među prvima u Evropi uvela rigorozne mere, kakve su ograničavanje kretanja i policijski čas. Posle defanzivne faze, po savetu kineskih stručnjaka prešlo se u ofanzivnu fazu, koja podrazumeva široko testiranje na virus i obaveznu izolaciju u karantinu svih koji su bili u dodiru sa inficiranima. Na narednim stranicama je kratak raport prve sedmice u vanrednom stanjuPriredila: Jelka Jovanović

Kazne i prilikeNovi oblik suzbijanja infekcije virusom covid-19 podrazumeva rigorozno privođenje i brzo kažnjavanje svih prekršilaca mera izolacije i karantina, kao i policijskog časa. Do zaključenja ovog broja izrečeno je nekoliko hiljada kazni.No, za utehu svima kojima izolacija teško pada treba reći da su se pre svega kulturne i obrazovne institucije potrudile da svima koji to žele – a deci i mladima obavezno – obezbede kulturni i obrazovni program “na daljinu”. Osim nastave koja se odvija na RTS 2, RTS 3, RTV 2 i platformi RTS planeta, pozorišta, kinematografske kuće i izdavačke kuće obezbedile su niz sadržaja dostupnih na svim uređajima. Uz internet, dabome.Takođe, mnoge javne ličnosti, uz propagiranje zaštitnih mera, pružaju i sopstvene sadržaje, uključujući i vežbe, predavanja, besplatna usavršavanja...Napokon, i društvene mreže, uz nešto izuzetaka sa plasmanom lažnih vesti, pravi su rasadnik što duhovitih poruka, što sadržaja koji pomažu da se korona kućni pritvor lakše podnese. Kao i većina oficijelnih medija, koji pružaju niz informacija korisnih za svakodnevni život u izolaciji, ali i za razbibrigu.

FOTO

: MO

D J

OV

O M

AM

ULA


Srbija > Doba korone

Šesti dan ističe kako nema novih slučajeva obolelih od koronavi-rusa u Kikindi, i to je ohrabrujuća vest u uto-

rak posle podne, kada ovaj tekst nastaje, nakon što se prethodno u desetak dana nanizalo sumornih objava o obolelim i izolovanim Ki-kinđanima.

Prvi koji je podlegao virusu u Sr-biji je 59-godišnji Kikinđanin, koji je zdravstveno zbrinut 16. marta, a preminuo četiri dana kasnije. Bio je hronični bolesnik, a zaražen je od prijatelja, prvog obolelog Ki-kinđanina. Taj prvi slučaj otkriven je 9. marta i pacijent je prebačen u novosadski Klinički centar, gde i danas leži u teškom stanju i pri-ključen na respirator. Njegov sin je bio na lečenju u Milanu i krajem februara se vratio kući sa virusom, i tako je epidemija započela.

Kroz nekoliko dana u Pokrajin-skoj bolnici završio je i komšija prvoobolelog i takođe se do danas nalazi na aparatima. Treći oboleli bio je pomenuti pokojnik, a po-slednja koja je hospitalizovana pre šest dana je mlada Kikinđanka, ali s lakšim simptomima bolesti.

Od prvog slučaja na stotine Ki-kinđana poslato je u kontrolisanu izolaciju jer su imali kontakte sa obolelima ili su prethodnih dana stigli iz inostranstva.

Sada se jasno vidi da je grad žarište koronavirusa faktički bio od početka marta, a zvanično je to postao prvog dana vanrednog stanja, 16. marta, kada je tu infor-maciju saopštio predsednik Alek-sandar Vučić.

Od tada je već Kikinda pod ri-goroznijim merama – stavljen je katanac na ugostiteljske objekte, pijace i trgovinske radnje, osim

Prema podacima koje je objavila agencija MNA, a preneo portal Ozon pre-ss, zaključno sa 23. mar-tom na području Mora-

vičkog okruga registrovano je 13 slučajeva bolesti izazvane virusom korona. Najviše obolelih od ovog virusa, ukupno deset, registrova-no je na području Čačka, u opštini Lučani dve osobe su pozitivne na

covid-19, dok je u Gornjem Mila-novcu i Ivanjici zasad registrovan po jedan oboleli.

Inače, prvi slučaj koronavirusa u Čačku registrovan je 11. marta kod muškarca srednjih godina, koji je u međuvremenu izlečen.

U Policijskoj upravi navode da je na nivou Okruga na oko 1.000 građana primenjena mera samoi-zolacije.

“Pod nadzorom čačanskog Zavo-da za javno zdravlje u ovom trenut-ku se nalazi 528 građana. U izola-ciju su ranije stavljene 182 osobe koje su bile prisutne na rođendanu kojem je prisustvovala nulta obole-la osoba, dok se u karantinu našlo i 117 stranih državljana. Osam pacijenata, od kojih je šest novoo-bolelih, smešteno je na infektivno

stavljanjem maske.Vrlo verovatno da će se posle pr-

vog zvanično obolelog u Vladi Srbi-je to promeniti, čime će i sadržina preporuka dobiti na snazi.

Takođe, nema sumnje da je jedan od razloga “naglašene nonšalanci-je” bio i evidentan manjak zaštitnih sredstava, pre svega maski i ruka-vica, ali i sredstava za dezinfekciju, koji ni u sredu nije potpuno sani-ran, mada je stanje popravljeno što uvozom što aktiviranjem domaće proizvodnje. Inače, građani su se i tu pokazali spremnim, pa su mnoge male zadruge i pojedinci, pre svega žene, šili maske i mahom ih delili.

Najveći problem koji manjak zaštitnih sredstava može izazvati jeste povećana inficiranost među zdravstvenim radnicima i farmace-utima, koji su takođe jedno vreme radili bez zaštitne opreme, ali još više zaposlenih u trgovinama, jav-nom prevozu, poštama i firmama koje nisu prekinule proizvodnju, restoranima i kafićima koji su dugo ostali otvoreni, pa i obrazovnim ustanovama, koje su takođe kasno zatvorene.

Što se životnih namirnica tiče, tu malo ko može da zameri i trgovci-ma i nadležnima, pošto je i dalje na snazi samo manjak kvasca u rad-njama. Ima, istina, “pikova” u ne-kim danima kada se poveća tražnja – prema procenama, za dve milijar-de dinara veća od uobičajene – pa se veštački isprazne rafovi, poseb-no sa brašnom i toalet-papirom, ali ubrzo se popunjavaju.

Na koncu, u vreme ovog kratkog izveštaja Srbija je drugi dan pod snegom, pošto je u noći između 23. i 24. marta naglo zahladnelo, pa je proleće mnogim gradovima, pre svega glavnom, donelo prvi sneg. Što bi moglo da uspori rast pro-lećnih kultura, pre svega povrća. A to, uz najavljeni otežani transport južnog voća, Srbiju u vanrednom stanju može da uvede u novu fazu ograničavanja kupovine nekih pro-izvoda. Što uz apetite dela građana, mada je zastrašujuće za većinu, deluje opravdano. Zasad je ograni-čena samo kupovina zaštitnih sred-stava, mada su povremeno trgovci prinuđeni da uvedu restrikcije u “kupovini” brašna, ulja i onog ne-dostajućeg kvasca.

Šabac na vreme reagovao, još nema obolelihGrad Šabac je među najažurnijim lokalnim samoupravama u borbi protiv širenja virusa covid-19, kako u pogledu raspisivanja mera zaštite ljudi i zajednice tako i olakšica. Posle obustavljanja naplate vrtića, Gradsko veće Grada Šapca donelo je odluku da se ni parkiranje na javnim parkiralištima ne plaća do daljnjeg. Zaposleni u JKP Parking Šabac svoj doprinos u zaštiti grada od virusa daće kroz dodatno angažovanje u Pozivnom centru za pomoć starijim sugrađanima. Takođe, podeljena je zaštitna oprema svim zdravstvenim ustanovama, ali i drugim kolektivima čiji radnici rade i u vreme tokom vanrednog stanja odmah ponudili dodatne sadržaje krize. Naime, prvog dana vanrednog stanja Štab za vanredne situacije naložio je odeljenju komunalne policije da svi prodavci i radnici na javnim mestima nose zaštitne maske i rukavice. Kako je objasnio komandant štaba gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović, “naredba je jasna, maske moraju da se nose”: “Svi koji stupaju u kontakt s velikim brojem sugrađana moraju da nose zaštitne maske i rukavice, bilo da rade u banci, tržnici, na pijaci, u trgovini i tržnom centru. Svima smo ih podelili, ako neko nije dobio neka se javi komunalnoj policiji. Imamo kontingent koji je dovoljan da u sledećim danima obezbedimo visok nivo zaštite naših sugrađana.”Svi javni prostori urgentno su dezinfikovani, kao i javni prevoz više puta dnevno.Takođe, Šabac je odmah sproveo i popis povratnika iz ugroženih područja i kontrolisao poštovanje samoizolacije.Kulturne i obrazovne institucije, kao i lokalni mediji odmah su ponudili dodatne sadržaje.Šabac se, inače, među prvima suočio s mogućom epidemijom, u poslednjoj sedmici februara, kada su obavljena prva testiranja. Zahvaljujući preventivi, još nema obolelih.

KIKINDA: Grad u žarištuSada se jasno vidi da je grad žarište koronavirusa faktički bio od početka marta, a zvanično je to postao prvog dana vanrednog stanja 16. marta, kada je tu informaciju saopštio predsednik Srbije. Od tada je Kikinda pod rigoroznijim merama – stavljen je katanac na ugostiteljske objekte, pijace i trgovinske radnje, osim prehrambenih prodavnica i apoteka. Počela je svakodnevna dezinfekcija javnih površina i ustanova, a u bolnicu je stigao konvoj s medicinskom opremom i lekarima iz Novog SadaPiše: Željko Bodrožić

odeljenje. Na osnovu izveštaja di-rektora čačanske Opšte bolnice, u ponedeljak su iz Čačka u Kraguje-vac transportovana dva bolesnika, dok je jedan upućen u Beograd na intenzivno lečenje”, saopštio je Radni tim za praćenje širenja koro-navirusa na teritoriji Grada Čačka.

U čačanskom Štabu za vanredne situacije najavljuju da će profesi-onalnim upravnicima zgrada biti podeljena sredstva za dezinfekciju.

Kada je reč o poštovanju radnog vremena, u Policijskoj upravi kažu da se Čačani, bilo da je reč o vlasni-cima ugostiteljskih ili trgovinskih radnji, prema ovim merama odno-se krajnje odgovorno. Slična situa-cija je i kada su u pitanju ograniča-vanje kretanja osobama starijim od 65 godina i policijski čas.

“Prema podacima Policijske uprave, u nedelju, kada je stariji-ma od 65 godina bilo dozvoljeno da izađu u kupovinu, u supermar-ketima je registrovano 450 lica starijih od 65 godina. Svi kapa-citeti su spremni da odgovore na izazov koji se postavlja pred njih, a da li će kapaciteti biti dovoljni, zavisi od epidemiološke situacije. Nadamo se da ćemo predloženim merama vanrednog stanja imati prostor za to”, zaključuje se u sa-opštenju Radnog tima za praćenje širenja koronavirusa na teritoriji Grada Čačka.

U Policijskoj upravi navode da je na nivou Okruga do utorka oko 1.000 građana bilo u obaveznoj samoizolacijiPiše: Aleksandar Arsenijević

ČAČAK: U Moravičkom okrugu korona od 11. marta

Nove mereŠtab za vanredne situacije u Čačku odlučio je da se od četvrtka u 16 časova zatvori svih pet gradskih pijaca, da se obustavi naplata parkiranja i da obdaništa čiji je osnivač Grad ne naplaćuju usluge tokom vanrednog stanja.



puno besplatna.I ona potvrđuje da Kragujevčani

od volontera najčešće traže da im kupe osnovne namirnice: vodu, hleb, ulje, brašno, jaja, jogurt, kise-lo mleko i krompir i da im usput ponesu – novine.

VOLONTERI: Da bi sprečili bilo kakve prevare i zloupotrebe, naši volonteri nose uniforme sa ozna-kama Crvenog krsta i kod sebe imaju naša uverenja, koja građa-nima pokazuju kad im prvi put odnesu namirnice, rekla je Bogda-nović.

Ona je apelovala na sugrađane mlađe od 18 godina koji ne mogu biti volonteri da pomognu starijim komšijama u zgradama u kojima žive i da umesto njih odu u apote-ku ili prodavnicu.

I pre tog apela mlada Kragujev-čanka Milica Jovanović samoini-cijativno se ponudila da starijim komšijama donosi hranu iz pro-davnice. Ona je na ulazu u zgradu napisala obaveštenje i broj svog mobilnog telefona na koji mogu da joj se obrate.

“U zgradi u kojoj živim ima mno-go starih ljudi kojima je ta vrsta pomoći potrebna, pa sam zbog toga odlučila da im olakšam dane koje provode u izolaciji. Niko me još nije zvao da idem u kupovinu, ali se nekoliko komšija javilo da mi se zahvali što mislim na njih i što znaju da imaju na koga da računa-ju ako im zatreba”, kaže nam ova devojka.

snabdeva, pa sam zamolila ko-mšinicu studentkinju da mi uju-tru kupuje osnovne namirnice za mene i muža. Čini mi se da mi je bilo lakše u vreme bombardova-nja nego sada jer onda smo, upr-kos sirenama i strahu od aviona, izlazili bar do komšija na kafu i čašicu razgovora. Sada smo za-tvoreni sami sa sobom i jedino možemo da komuniciramo tele-fonom”, kaže Stojanović, kojoj su i sin i ćerka s porodicama u ino-stranstvu.

Upravo zbog starijih sugrađana bez mlađih članova porodice vo-lonteri Crvenog krsta svakodnev-no kupuju namirnice za 84 osobe starije od 65 godina, koji zbog za-brane kretanja ne mogu da odlaze u snabdevanje.

Sekretarka kragujevačkog Cr-venog krsta Nevenka Bogdanović kaže da je na tom poslu angažova-no 30 volontera, ali se očekuje da će se tokom ove nedelje taj broj znatno povećati, zbog čega će biti angažovano još 100 novih obuče-nih volontera.

“Naši sugrađani stariji od 65 godina, kojima je ta pomoć po-trebna, pozovu kol-centar i izdik-tiraju spisak namirnica koje su im potrebne. Naš volonter odlazi u prodavnicu, kupuje namirnice, uzima fiskalni račun i naručene namirnice donosi na adresu na-ručioca, kome ih predaje zajedno s računom na osnovu kojeg mu se isplaćuje novac”, kaže Bogdano-vić, naglasivši da je ta usluga pot-

Jutarnji šoping” u najbli-žim marketima od 04 do 07 časova, koji je Vlada Srbije odobrila građani-ma starijim od 65 godina,

bio je prva prilika za popunu “rat-nih rezervi”, ali i za izlazak na čist vazduh, otkako im je uredbom od 18. marta zabranjeno napuštanje stanova zbog pandemije korona-virusa. Ranoranioce iz populacije 65+ dočekalo je prolećno jutro i rafovi puni robe, koji su nedelju dana ranije ispražnjeni u potro-šačkoj groznici izazvanoj nakon proglašenja vanrednog stanja u zemlji.

Za razliku od potrošačkog stam-peda i bespoštedne borbe do po-slednjeg toalet-papira, jutarnji šoping penzionera bio je mnogo mirniji. Starije žene i muškarci strpljivo su čekali u redovima na dva metra odstojanja, dok su nji-hove komšije i ispisnici, poštujući propisanu proceduru “dva po dva”, ulazili u markete, prilično brzo obavljali kupovinu i izlazili iz trgo-vine kako bi unutra mogla da uđu sledeća dva kupca. Jutarnju kupo-vinu obezbeđivao je jedan polica-jac na ulazu u market, a nasuprot njemu stajao je volonter Crvenog krsta koji je delio rukavice, maske i sredstvo za dezinfekciju ruku.

I NOVINE U KORPI: Iz perspek-tive novinara koji je, samo pre nekoliko dana, gledao stampedo uspaničenih mlađih potrošača na isti market, sve je izgledalo do-stojanstvenije i tiše. Za razliku od mlađih građana koji su grabili sve pred sobom, ubacujući u korpe gomile suhomesnatih proizvoda, maslinki, konzervi, kačkavalja, kafe i toalet-papira, u korpama ranoranilaca nalazilo se uglavnom po kilogram šećera, brašna, litar ulja, poneko mleko, jogurt, neko-liko pašteta i sapuna. Izgledalo je kao da su u kupovinu poranili više zbog kratke šetnje po sve-žem jutarnjem vazduhu nego zbog snabdevanja. Neki od njih rekli su nam nakon izlaska iz prodavnice da proteklih dana provedenih u svojim stanovima nisu bili gladni i žedni, ali da su bili željni slobode i vazduha.

“Meni je lekar rekao da nakon operacije srca svakog dana treba da prepešačim tri do pet kilome-tara. U protekla četiri dana, raču-najući i ovaj izlazak, nisam prepe-šačio ni ceo kilometar. Razmišljam smem li sa ovim namirnicama da obiđem nekoliko krugova oko solitera jer do 7 sati imam još 45 minuta”, kaže Rade Ilić, vojni pen-zioner iz Kragujevca.

Njegova komšinica Milanka Sto-janović kaže da ni pre vanrednog stanja nije pravila nikakve zali-he, prvenstveno zbog nedostatka novca, a i ovoga jutra kupila je samo dva flaše vode, dva hleba i dva mleka.

“Nemam nikog mlađeg da me

Svaki dvanaesti među testiranima oboleoU Kragujevcu je do ponedeljka uveče, prema zvaničnim informacijama, testirano 37 osoba na prisustvo koronavirusa. Na osnovu izveštaja iz Instituta za javno zdravlje u Kragujevcu, u Šumadiji je dosad obolelo troje ljudi koji su hospitalizovani u Infektivnoj klinici Kliničkog centra Kragujevac. Prvi inficirani je muškarac iz Rekovca, a druga dva su iz Aranđelovca. “Zasad nema nijednog zaraženog iz Kragujevca”, rekla je u ponedeljak dr Ružica Atanasković, načelnica Centra za prevenciju i kontrolu bolesti Instituta za javno zdravlje Kragujevac.Pored pacijenata iz Rekovca i Aranđelovca, na lečenju u KCK nalazi se još 6 osoba iz Svilajnca, Ćuprije i Paraćina. Nema zvaničnih informacija o njihovom zdravstvenom stanju jer, za razliku od kliničkih centara u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, KCK se dosad nije oglašavao. Zbog toga su glavni i odgovorni urednici kragujevačkih portala i radija i dopisnici beogradskih medija danas uputili pismo KCK, Savetu za zdravlje grada Kragujevca, Šumadijskom upravnom okrugu i Ministarstvu zdravlja, u kojem su istakli izuzetno opravdan interes javnosti da sazna više pojedinosti o broju zaraženih koji su smešteni u KCK, njihovom zdravstvenom stanju, raspoloživim kapacitetima za lečenje obolelih, opremljenosti potrebnim medicinskim sredstvima, kao i o drugim temama koje su važne za građane.Član kragujevačkog Saveta za zdravlje dr Goran Azanjac rekao je 12. marta, dan pre nego što je premijerka Ana Brnabić broj respiratora proglasila državnom tajnom, da KCK ima 24 respiratora, od kojih je šest slobodno. Prema nezvaničnim informacijama, u Kragujevac su iz kontingenta kineske pomoći stigla još četiri respiratora. Novinari dosad nisu mogli da dobiju odgovor na pitanje da li je to dovoljno za zdravstvenu instituciju koja pokriva teritoriju do Novog Pazara, na kojoj živi dva miliona stanovnika.

Za razliku od potrošačkog stampeda i bespoštedne borbe do poslednjeg toalet-papira, jutarnji šoping penzionera bio je mnogo mirnijiPiše: Branko Vučković

KRAGUJEVAC: Šetnja važnija od namirnica

“

prehrambenih prodavnica i apote-ka, počela je svakodnevna dezin-fekcija javnih površina i ustanova, a u bolnicu je stigao konvoj s me-dicinskom opremom i lekarima iz Novog Sada.

I nakon uvođenja vanrednog stanja većina fabrika je nastavi-la s radom, što je na neki način obesmišljavalo zabranu kretanje i okupljanja jer se nekoliko hiljada ljudi svakog dana tiskalo u auto-busima i fabričkim svlačionicama i pogonima, pa su usledili protesti i jedan broj firmi zaustavio je po-gone. Brine i što su apoteke u gra-du, iako je reč o žarištu, vrlo slabo snabdevene maskama, rukavica-ma, alkoholom i drugih dezinfek-cionim sredstvima.

Grad je u dobroj meri opusteo i zebnja se uvukla u ljude, ali ogro-mna većina izuzetno je discipli-novana i zasad nije bilo ozbiljnih

narušavanja propisanih pravila, a ni incidenata. Mnogi su pritekli u pomoć, pa se na sve strane šiju maske za medicinare, a lokalni paori pomažu s mehanizacijom u dezinfekciji ulica u gradu i seli-ma. Još mnogo toga pokazuje da pozitivnog duha i prisebnosti ne manjka, pre svega na društvenim mrežama, gde se ljudi bodre i jed-ni drugima nude pomoć.

Da se reagovalo na vreme, od-nosno da krajem februara i po-četkom marta predsednik države i njemu bliski saradnici nisu uma-njivali razmere opasnosti, možda bi bilo sprečeno razvijanje žarišta, ali sad nema nazad i svi se uzdaju da su makar u poslednji čas pre-duzete adekvatne mere kako bi se izbegao nagli porast obolelih i za-gušenje zdravstvenog sistema.

Sve uredbeNa sajtu službenog glasnika mogu se naći sve uredbe koje se odnose na mere sprečavanja širenja virusa covid-19 (https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/fp/covid19)

FOTO

: IN

FO S

LUŽB

A O

PŠTI

NE

KNIĆ

FOTO

: KIK

IND

SKE

DA

NA

S



srpske javnosti u odnosu na sop-stveno zdravlje i zdravlje najbli-žih bio značajno viši nego u dru-gim zemljama.

Interesantan je i zaključak da većina građana u nekim od najve-ćih država sveta oseća veći strah za čovečanstvo u celini nego za sopstvenu zemlju, lokalnu zajed-

nicu ili sebe lično i članove svoje porodice. Slična situacija je i sa građanima Srbije.

Ipak, treba konstatovati da ilustrovani podaci predstavljaju stanje svesti građana zabeleženo sredinom februara 2020, kada su se tek nazirali obrisi globalne pandemije. U slučaju Srbije, poda-ci se odnose na 14. mart, dakle u jeku izbijanja epidemije u Srbiji. Zbog toga su verovatno i indikato-ri straha za lično zdravlje i zdrav-lje uže i šire zajednice znatno povišeni u poređenju sa drugim zemljama. No, čak i u takvim okol-nostima, i u srpskoj javnosti strah za zdravlje čovečanstva znatno je veći.

Ono što je važno napomenuti jeste da je najveći neprijatelj stra-ha – informacija. Zbog toga, deluje veoma ohrabrujuće činjenica da je sve veći deo javnosti u značaj-noj meri informisan o trenutnoj situaciji i okolnostima vezanim za koronavirus.

U tom kontekstu ne treba po-sebno naglašavati ulogu i značaj medija, ali i neposrednog socijal-nog okruženja, kada je u pitanju kvalitetna informisanost građana. Nalazi ukazuju da zaposleni pro-vode značajan deo svog radnog dana u međusobnim komunikaci-jama vezanim za koronavirus, ali i

Od trenutka kada su se pojavile prve informacije o naglom i br-zom širenu koronavirusa

u kineskom gradu Wuhan sredi-nom decembra 2019. do danas, život se dramatično promenio. Od pukih, poluzainteresovanih posmatrača i pratilaca medijskog sadržaja postali smo aktivni i uplašeni učesnici u globalnoj pan-demiji s neizvesnim ishodom.

Iako se Srbija nalazi negde u zlatnoj sredini rang-liste po broju obolelih, nisu nas zaobišle sve one restriktivne mere koje sprovodi većina zemalja u Evropi i svetu: zatvaranje granice, ograničenja u kretanju, karantin za osobe starije od 65 godina, pojedinačni ulazak u prodajne objekte, socijalno dis-tanciranje...

Život se definitivno promenio, a dan je izgubio rutinu i strukturu i, koliko god smo u suštini adap-tibilna bića, sve ovo stavilo nas je kao zajednicu, ali i kao pojedince u visokostresnu situaciju koja će i dugoročno i kratkoročno uticati na naš psihološki status i obrasce ponašanja.

STRAH SE ŠIRI PLANETOM: Ovo je primer krizne situacije par excellence sa svim svojim obelež-jima i karakteristikama. I sasvim logično, na tu situaciju većina rea-guje strahom za sopstveno zdrav-lje, ali i zdravlje svojih najbližih.

Ipsos je zabeležio značajan pro-cenat porasta zabrinutosti kod većine stanovnika u analiziranim zemljama od mogućnosti da lič-no budu zaraženi koronavirusom ili da se to dogodi nekom od nji-hovih najbližih. Ova dramatična promena dogodila se u razmaku od samo dve nedelje između dva istraživačka talasa.

U Srbiji je situacija slična, s tim što je početni nivo zabrinutosti

u prikupljanju informacija putem medija, kako tradicionalnih tako i modernih (onlajn).

Istraživanje sprovedeno 14. marta pokazuje da zaposleni deo populacije u proseku tokom svog radnog vremena provede:1. Oko 43 minuta u razgovoru s

kolegama u vezi s koronavi-rusom;

2. Oko 31 minut u informisa-nju o trenutnoj situaciji s koronavirusom putem medi-ja (dnevne novine, internet portali i veb-sajtovi);

3. Oko 36 minuta u preduzima-nju dodatnih mera zaštite od koronavirusa.

Zbog toga možda i ne čudi činje-nica da su se, i pored ozbiljne za-brinutosti i straha, naši sugrađani prilično racionalno ponašali, bar kada je u pitanju uobičajeno ku-povno ponašanje. Naime, podaci iz poslednjeg talasa istraživanja javnog mnjenja Srbije, realizo-vanog 14. marta 2020, ukazuju da većina građana nije podlegla histeriji i panici gomilanja zaliha osnovnih životnih namirnica i hi-gijenskih sredstava.

Strah nije jedina posledica kri-zne situacije, pogotovu ne ove. Mnogi obrasci ponašanja i dnevne rutine će se promeniti.

POTROŠAČI MENJAJU SVO-JA UOBIČAJENA PONAŠA-NJA: Sve mere koje su preduzele zemlje u regionu, Evropi, a i glo-balno, dovešće do socijalne dis-tance. Kao logična posledica toga, većina će provoditi više vremena sa svojim najbližima, ali u ograni-čenom prostoru, što svakako ima i svojih negativnih posledica.

Ljudi će početi da izbegavaju socijalne kontakte. Već u drugom talasu istraživanja koje je Ipsos sproveo tokom februara 2020. u 12 zemalja sveta, a povodom izbijanja krize s koronavirusom, mogu se prepoznati indikacije o povećanom procentu onih koji su skloni izbegavanju socijalnih kon-takata.

Već sada je jasno da će odre-đene industrijske grane i oblasti pretrpeti veliku štetu upravo zbog ovih promena u ponašanju potro-šača, a pre svega:

Više od 2/3% populacije u Srbiji sebe je ocenila kao informisanu o Korona virusu u prvom talasu istraživanja.

Taj procenat je značajno porastao za samo nekoliko nedelja na 94% što ilustruje veliko interesovanje i pažnju građana Srbije po pitanju Corona virusa.

Po Vašoj procjeni, koliko ste informisani o Korona virusu?

Ipsos mesečni Omnibus, I talas, Ukupna baza : 1055 ispitanika 18+; Period 21.02 do 01.03.2020.; II talas Ukupna baza: 824 ispitanika 18+; Period: 14.03.2020.

INFORMACIJA POBEĐUJE STRAH

69

Donekle i prilično informisan

94

Donekle i prilično informisan

II talasI talas

Interesantan je i zaključak da većina građana u nekim od najvećih država sveta oseća veći strah za čovečanstvo u celini nego za sopstvenu zemlju, lokalnu zajednicu ili sebe lično i članove svoje porodice. Slična situacija je i sa građanima Srbije, ali nema sumnje da se uz virus covid-19 menja život građana, kolektiva i čitavih zajednica, pa i država Piše: Dejan Radosavljević

Život ide dalje, ali drugačije


Srbija > Istraživanje Ipsosa

je komunikacije u digitalne;6. Pomognu ljudima da im vre-

me brže prođe; 7. Razumeju da je smeh najbolji

lek za sve.

ŠTA DONOSI SUTRA: Odgovor na to pitanje niko nije u moguć-nosti da da. Ono u šta smo ipak sigurni jeste da će Ipsos nastaviti redovno da prati javno mnjenje kako na globalnom nivou tako i na ovom našem, lokalnom, srpskom prostoru i da će nastaviti da svoja istraživačka saznanja i iskustva deli sa svima čiji je to poslovni, društveni, medijski ili institucio-nalni interes, za dobro svih nas.

(Autor je rukovodilac Medij-skih istraživanja Ipsos strategic

marketinga)

1. Maloprodaja i HoReCa sek-tor;

2. Mesta za zabavu i razonodu (igraonice, kladionice, zabav-ni parkovi na otvorenom) ;

3. Luksuzni proizvodi i artikli;4. Alkoholna pića;5. Turizam, hotelijerstvo, puto-

vanja;6. ICT industrija.

U ovim, sasvim novim okolno-stima nalazimo se na “neistraže-nom” terenu i glavno pitanje je: kako se ponašati sa stanovišta biznisa?

Već postoje ozbiljni nagoveštaji da je većina oglašivača obustavila svoje medijske kampanje i marke-tinške aktivnosti. Razumljivo, ali ne i do kraja logično jer ni život nije stao. Većina potrošača i dalje ide u prodavnice i kupuje svoje omiljene brendove. Većina kori-snika različitih usluga pokušava da nađe alternativne kanale da koristi iste, ali na indirektan (so-cijalno distanciran) način. Većina kupaca svakodnevno odlazi u pro-dajne objekte i pomno prati šta se zbiva na rafovima.

Dakle, život teče dalje. I čini se da su neke kompanije vrlo brzo shvatile da ne samo da ne treba da prestanu sa svojim komunika-cijama prema potrošačima već su ih i prilagodili novim okolnostima i pokazali visok stepen razume-vanja situacije (operater koji je svojim korisnicima ponudio be-splatan prijem svojih premijum video-sadržaja). Tako se gradi lo-jalnost.

Stvar je vrlo jednostavna. Kom-panije i brendovi treba da se prilagode novim životnim, ali i poslovnim okolnostima i, u naj-manju ruku, da pokažu empatiju. Ako uz to uspeju da kreiraju neki novi benefit za potrošače, kupce ili korisnike usluga, višestruko će im se vratiti. Pre svega brendovi treba da:1. Ne dozvole da budu svaćeni

kao oportunistički (ulizice);2. Uteše i pruže podršku svojim

korisnicima i potrošačima;3. Budu ljubazni i blagonakloni;4. Prođu kroz čitavu ovu situa-

ciju sa stilom;5. Da budu “virtuelni”, odnosno

da potpuno transformišu svo-

Kurčubić: Ipsos radi“Mi u Ipsosu smo nastavili da se bavimo onim što najbolje znamo da radimo: istraživanjem stavova, sudova, ocena i percepcija građana; analizom njihovih obrazaca kupovnog i potrošačkog ponašanja; sagledavanjem njihovih medijskih sklonosti i navika... Ono što je specifičnost našeg sadašnjeg rada jeste to da smo sav svoj posao preselili na onlajn. Sva naša istraživanja su zbog bezbednosti naših terenskih saradnika, ali i učesnika u istraživanjima prebačena na moderne, ali i neke tradicionalne tehnološke platforme kontakta sa ispitanicima: CATI (telefonske ankete); CAWI (ankete putem interneta); WEB Community (rad sa manjim grupama ispitanika u kraćem vremenskom periodu putem specijalizovanih internet platformi); Online fokus grupe”, kaže za Novi magazin Predrag Kurčubić, generalni direktor Ipsos East Adria

AUS CAN FRA DEU ITA JPN RUS UK US

Češće pranje ruku 49% 61% 45% 49% 48% 69% 62% 48% 57%Izbegavanje svakog putovanja avionom 33% 32% 29% 27% 21% 17% 31% 22% 36%Korišćenje više sredstava za dezinfekciju 29% 31% 22% 25% 28% 32% 30% 25% 38%

Izbegavanje većih skupova ljudi 28% 26% 27% 31% 23% 68% 45% 21% 31%

Izbegavanje bilo kakvog putovanja 19% 20% 6% 14% 13% 33% 19% 10% 20%

Izbegavanje rukovanja sa drugima 17% 23% 15% 17% 9% 26% 17% 16% 28%

Nošenje maske za lice 11% 7% 11% 5% 9% 62% 24% 6% 13%

Ništa od navedenog 30% 27% 32% 31% 29% 7% 20% 34% 24%

14 – Source: Ipsos Corona Virus Wave 2 (February 2020)

ŠTA OD SLEDEĆEG RADITE DANAS DA BI SE ZAŠTITILI OD CORONA VIRUSA?


Srbija > Istraživanje Ipsosa

tajne. Jer, nakon što je saopštio ra-dosnu vest o visokom višku, Vučić je nastavio: “To omogućava rast plata i penzija.”

Godinu dana ranije, sredinom 2018, Fiskalni savet je sačinio studiju o zaradama u državnom sektoru. Nalazi su bili poražava-jući. Pokazalo se, naime, da vlast u Srbiji mnogo bolje plaća zapo-slene u policiji nego zaposlene u zdravstvu. I to toliko bolje, da je ta razlika prosto neverovatna. Ako je Srbija u tom trenutku po neče-mu bila lider u regionu i Evropi, onda je lider bila po tome. Naime, prosečna plate u policiji (73.000) bila je preko 30 odsto veća nego u zdravstvu (55.000). Da su naši policajci debelo preplaćeni, poka-zivalo je i poređenje sa zemljama centralno-istočne Evrope. Naime,

relativno gledano, tj. u odnosu na prosečnu platu u zemlji, policaj-ci u Srbiji bili su plaćeni bolje od

Zdravstveni si-stem Srbije je slab. To smo ovih dana često slušali od predsednika Aleksandra Vu-čića i premijerke

Ane Brnabić. Doduše, to je u izve-snom smislu ličilo na otkrivanje tople vode jer to građani sasvim dobro znaju, ali nije razlog da se ne uzme kao povod za pitanje zašto je to tako. Odnosno, da li je moglo da bude i makar malo drugačije.

“Na današnji dan suficit je 31,8 milijardi dinara, što je 115 mili-jardi bolji rezultat od onoga što je predviđeno s Međunarodnim mo-netarnim fondom”, rekao je Vučić 1. septembra 2016. I dodao da je “Srbija jedna od pet evropskih ze-malja koje imaju suficit budžeta”.

“U periodu jun-jul suficit u budžetu bio je 41,9 milijardi di-nara, a bio je planiran deficit od 16,7 milijardi”, izjavio je 1. avgusta 2018. predsednik Srbije Aleksan-dar Vučić.

“U prvih šest meseci suficit dr-žavnog budžeta iznosio je 180 mi-liona evra. To je već četvrta godina da imamo više na prihodnoj nego na rashodnoj strani”, rekao Vučić 29. juna 2019”.

Para, dakle, ima; to jest para je bilo. Pitanje je kako se trošilo i na šta se potrošilo.

PLATE: U stvari nema tu neke

svih svojih kolega. Nasuprot tome, zdravstveni radnici bili su najgore plaćeni. “Dok su u Srbiji primanja

zaposlenih u MUP-u oko 40 odsto iznad republičkog proseka, u regi-onu CIE ta razlika je oko 25 odsto.

Sa druge strane, relativan odnos plate zaposlenih u zdravstvu i prosečne plate u državi Srbiji ne-povoljniji je u odnosu na CIE za oko 20 odsto”, piše u izveštaju FS. Dokument je, dakle, sasvim jasno ukazivao na razloge što je iz držav-nog zdravstva Srbije, u razdoblju 2015-2017, otišlo preko 6.000 (oko pet odsto ukupno zaposle-nih) medicinara.

Dotična analiza sadržala je pre-poruke, odnosno predlog mera koje treba preduzeti da se krene “ka uređenom sistemu zarada i zaposlenosti u državnom sektoru”. Suština reforme zarada u opštoj državi je da visina plata zaposle-nih postane objektivna nadokna-da za rad u skladu sa ekonomskim mogućnostima zemlje. Zato će najbolji konkretan pokazatelj da Vlada zaista pravi zaokret ka ure-đenom sistemu zarada biti izrada budžeta za 2019. Tim budžetom morala bi da prestane praksa da se plate zaposlenih u državi znatno više povećavaju nego u privatnom sektoru, kao i to da se u pojedinač-nim ministarstvima povećavaju bez jasnih ekonomskih parameta-ra. Ukoliko se ovo ne desi, onda je započeta reforma zarada po sve-mu sudeći osuđena na neuspeh. A to u praksi znači da se neće pro-meniti višegodišnji trend odlaska najobrazovanijih i najstručnijih zaposlenih iz opšte države zbog neodgovarajućih plata (specijalisti

Da bi zdravstveni sistem bio pouzdan i funkcionalan, potrebno je da ruke onih koji njime upravljaju budu čistePiše: Mijat Lakićević

Ukoliko bi se epidemija završila to-kom prve polovine godine, očeku-je da bi BDP Srbiji u celoj godini

mogao da ostvari rast od oko dva umesto planiranih četiri odsto. Godišnji rast od dva odsto bio bi rezultat usporavanja pri-vrede u prvom kvartalu, snažnog pada u drugom kvartalu i relativno snažnog opo-ravka u drugoj polovini ove godine. Sporiji rast BDP-a, ali i smanjenje domaće tražnje i pogoršanje likvidnosti poreskih obve-znika imaće za posledicu automatski pad poreskih prihoda i rast fiskalnog deficita na oko 1,5 odsto BDP-a. Fiskalni deficit će dodatno porasti zbog troškova koji su di-rektno usmereni na suzbijanje epidemije (rast troškova zdravstva, bezbednosnih službi i dr.), kao i zbog primene mera za

ublažavanje negativnih efekata epidemije na privredu. Epidemija bi mogla da utiče na usporavanje realizacije javnih investi-cija zbog bolesti radnika, uvođenja karan-tina, nemogućnosti nabavke određenih inputa, pa bi rashodi države po tom osno-vu mogli da budu manji nego što je plani-rano. Uzimajući u obzir sve faktore koji utiču na poreze i rashode, ocenjujemo da bi fiskalni deficit u 2020. mogao da iznosi 2-2,5 odsto BDP-a.

Ukoliko bi epidemija trajala tokom cele 2020, negativni efekti na privredu bili bi još snažniji, a privreda Srbije ušla bi u recesiju (BDP bi opao), dok bi fiskalni deficit bio preko tri odsto BDP-a. Dugo-trajnija epidemija uticala bi na značajnije smanjenje stranih direktnih investicija u

Srbiju, čiji bi pad skoro sigurno bio veći od smanjenja deficita u tekućem platnom bilansu, usled čega bi se devizne rezerve značajno smanjile, dok bi se pojačali pri-tisci na slabljenje dinara.

Pretpostavljajući da će epidemija biti okončana tokom ove godine, negativan uticaj epidemije na privredu bio bi krat-kotrajan, što znači da bi se okončao ubrzo po završetku epidemije. Privreda Srbije bi se u narednoj godini velikim delom opo-ravila od negativnih efekata epidemije, uz relativno visoku stopu rasta. Uticaj epi-demije na privredu sličan je uticaju dru-gih prirodnih katastrofa kao što su velike poplave ili suše, koje izazivaju veliki pad privrede u godini u kojoj se dogode, ali već u narednoj godini sledi snažan oporavak.

Priroda usporavanja ili pada privredne aktivnosti usled epidemije suštinski se razlikuje od recesije, koja je rezultat unu-trašnjih problema privrednog sistema, kao što je to bio slučaj s velikom recesijom iz 2008-2009. Unutrašnji problemi pri-vrede kao što su visoki nenaplativi privat-ni i javni dugovi, neadekvatna regulativa finansijskog sektora, naduvane cene har-tija od vrednosti i realne imovine, visoka korupcija i neefikasna država dovode do dugotrajne recesije i sporog opravaka pri-vrede, dok prirodne katastrofe i epidemi-je dovode do naglog pada privrede, nakon čega sledi brz oporavak.

Odobravanje privremenih poreskih olakšica i oslobađanja za preduzeća u delatnostima koja su posebno pogođe-na epidemijom, kao što su hotelijerska i preduzeća koja se bave prevozom robe i putnika, doprinelo bi da ona premoste

problem likvidnosti do početka oporav-ka privrede. Oslobađanja i odlaganja po-reskih obaveza mogla bi biti uslovljena obavezom preduzeća da u određenom razdoblju zadrže zaposlenost na nivou pre epidemije. Država bi mogla da for-mira fond iz kojeg bi odobravala van-rednu socijalnu pomoć radnicima koji su usled epidemije prestali da dolaze na posao.

Odluka o opštem obustavljanju vraća-nja kredita u periodu od 90 dana ekonom-ski je neopravdana jer obuhvata i predu-zeća i građane koji bi mogli da vraćaju kredite. To nije u interesu privrede jer su i banke deo privrede, a one će primenom ove mere ostati bez znatnog dela svojih prihoda, pa će teško izmirivati obaveze prem zaposlenima, državi, deponentima i dobavljačima. Država bi tu mogla da po-nudi subvencije ili garancije za bankarske

kredite za likvidnost malim i srednjim preduzećima kako bi navedena preduzeća premostila period epidemije.

U slučaju epidemije povećanje javnih investicija, kao stimulativna mera, skoro sigurno nije izvodljivo zbog razbolevanja radnika, ali i zbog ograničavanja njihovog kretanja i zastoja u međunarodnom tran-sportu. Stoga bi u uslovima epidemije sprečavanje pada javnih investicija pred-stavljalo uspeh, dok je njihovo povećanje nerealan cilj. Drugi razlog neefikasnosti ove mere je što usporavanje ili pad pri-vrede usled epidemije traje znatno kraće nego u slučaju klasične recesije. U tom relativno kratkom vremenu nije mogu-će da se urade kvalitetni projekti, oceni opravdanost njihove realizacije, odaberu izvođači radova u konkurentskoj proce-duri i dr.

(Preuzeto iz “Kvartalnog monitora”)

Milojko Arsić: Pad BDP-a dva odsto najmanje

Čistoća je pola zdravlja

Klinički centar Srbije


Srbija > Zdravstvena politika

zi tek na 15. mestu sa 9,5 miliona evra bespovratnih donacija. I da ne zaboravimo da Rusije nema ni među prvih 15 donatora Srbiji. Iz toga možemo i sami doneti za-ključke o strategijskom značaju jedne zemlje poput Srbije. Ali i o politikantstvu na unutrašnjoj po-litičkoj sceni i podređivanju istine političkom rejtingu.

Sada, kada još nismo pobedi-li zaraznu koronavirusnu bolest 2019 (covid-19), treba istaći i da je EU donirala više od 200 milio-na evra i dala kredite u iznosu od 250 miliona evra da bi se ojačala zdravstvena zaštita u Srbiji. Skloni smo zaboravu da je EU rekonstrui-sala i izgradila 20 velikih bolnica u Srbiji, uključujući Institut Torlak i Klinički centar Niš, a obezbedila je i 252 ambulantna vozila za zdrav-stvene centre širom Srbije, od ko-jih je 122 isporučeno sa respira-torima koji su krucijalni za borbu protiv virusa sars-CoV-2.

Svi navedeni podaci lako su pro-verljivi i bez politikantskih mani-pulacija, koje znaju da čak i nepo-voljne kupovine aviona iz Rusije nazivaju donacijama. Ne treba biti nezahvalan i tradicija nam nalaže da kažemo hvala za svaku vrstu donacije. Ali moramo biti svesni šta su naši nacionalni interesi, kao i šta se od nas očekuje u procesu pristupanja EU. Naravno, politički legitimno je imati i drugačiji poli-tički stav, ali ulazak u predizbornu kampanju sa strateškim ciljem evropskih integracija, a nakon toga opstrukcija proklamovanih ideja, naziva se, jednostavno, lice-merje i obmanjivanje glasača.

U ovim teškim vremenima treba izbegavati političke prozivke, opo-ziciona poentiranja, ali i funkcio-nersku kampanju. Međutim, samo teška vremena generišu heroje, a to po pravilu nisu političari već stručnjaci sa integritetom. Kina je prepoznala kredibilitet dr Lija, a sad je red da ga prepozna i svet. Posebno što je iz bolničkog kreveta, pred samu smrt, poručio: “Nakon što se oporavim, želim se vratiti na front. Epidemija se i dalje širi i ne želim biti dezerter.” Zato je dr Li he-roj. I zato je on moj brat.

Autor je izvršni direktor Saveta za strateške politike

nulti prenosnik (za koga se zasad zna) je 55-godišnjak kome je novi virus dijagnostikovan 17. novem-bra 2019. u provinciji Hubei. Tek 7. januara 2020. Kina je zvanično identifikovala virus i obavestila Svetsku zdravstvenu organizaciju, a čak je i nakon toga tvrdila da se ne prenosi sa čoveka na čoveka. Takvo neodgovorno ponašanje Kine trebalo bi Svetska zdravstve-na organizacija da preispita nakon što pandemija prođe, a posebno da obrati pažnju na manipulisa-nje teorijama zavere, poput one od portparola kineskog Ministar-stva spoljnih poslova, koji je javno izjavio da je vojska SAD mogla da raširi koronavirus u Kini.

Represivni metod upravljanja državom od Komunističke partije Kine očigledno nije najhumaniji, posebno u sputavanju naučnog stava i mišljenja stručnjaka. Za-nemarivanje njihovih upozorenja često može biti katastrofalno, što ova pandemija i pokazuje. Takvi rigidni stavovi doveli su do bu-kvalnog uništenja sveta kakav smo dosad poznavali. Pri tome, i dalje se toleriše ishrana Kineza koja obiluje egzotičnim životinja-ma, što će, prema rečima naučni-ka, biti i ubuduće izvor neke nove pandemije, možda čak mnogo smrtonosnije od koronavirusne bolesti covid-19. Takav pristup i globalna neodgovornost dovo-di do preispitivanja “bratstva” sa svim funkcionerima Komunističke partije Kine. Naravno, ne i s kine-skim narodom.

GOVOR DONACIJA: Ipak, uvek i iznova iznenađuje manipulacija javnim mnjenjem Srbije, i to po-sebno u oblasti dobijenih dona-cija. I zato nije teško ponoviti da je EU ubedljivo najveći donator Republici Srbiji, a u periodu od 2000. do 2015. dala je više od tri milijarde evra bespovratne po-moći. Pored bespovratne pomoći, Evropska investiciona banka odo-brila je 4,6 milijarde evra kredita, a Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj investirala je 3,5 milijarde evra, uglavnom u infrastrukturu i razvoj finansijskih institucija.

Zbog toga čudi ovolika promoci-ja Kine, koja se za isti period nala-

žavnog proračuna, koju je takođe uradio Fiskalni savet. “Zato bi bilo dobro”, piše u istom materijalu, “da Skupština bude što je detaljni-je moguće upoznata s namenom i opravdanošću ovih rashoda, tj. za-što je prilikom preraspodeljivanja sredstava višestruko veći iznos opredeljen za odbranu i bezbed-nost nego za investicije u školstvo, zdravstvo i zaštitu životne sredine – što su oblasti u kojima su inve-sticije nesporno preko potrebne”. Jer, kaže dalje FS, “ulaganja države u prosvetu i zdravstvo godinama su ispod polovine onoga što za te namene izdvajaju druge uporedi-ve zemlje centralno-istočne Evro-pe... Međutim, i pored nespornih potreba, budžet za 2019. ne pred-viđa dovoljan rast izdvajanja za ove namene”, konstatovao je FS.

Budžet za 2020. je opet, to valja priznati, bio nešto bolji. “Investici-je Republike u zdravstvo, prosve-tu i saobraćajnu infrastrukturu povećavaju se za više od 200 mi-liona evra (oko 3,5 milijardi dina-ra,) dok se ekonomski neproduk-tivni rashodi za opremanje vojske i policije smanjuju” – priznaje i Fiskalni savet – ali će ona “i pored planiranog umanjenja i u 2020. biti na relativno visokom nivou, tj. više od dva puta iznad proseka zemalja CIE”.

Sa druge strane, iako je budže-tom predviđeno povećanje ulaga-nja u zdravstvo za (na prvi pogled, čini se, ogromnih) 40 odsto, to u praksi zapravo znači samo pove-ćanje sa pet na sedam milijardi dinara. Da bi čitalac – i čitateljka, razume se – shvatio “red veličina”, neka posluži samo (još) jedan po-datak:

Za kazne i penale u 2020. izdvo-jeno je 22 milijarde dinara. Manje je čak bitno što je to pet puta više nego 2010. (mada čovek mora da se zapita s kim se i oko čega to sudi naša država kad tako silno gubi); mnogo je bitnije da je to tri puta više nego u nabavku instrumena-ta i aparata za bolnice i domove zdravlja. Koji ne samo da nemaju respiratore – oko kojih se posled-njih dana, s razlogom, doduše, po-digla velika galama – nego ni sred-stva za mnogo prozaičnije bolesti i normalnije stanje.

Pre neki dan ceo Beograd bio je obasjan bojama zastave Narodne Republike Kine u znak zahvalno-sti zbog dolaska

kineskih lekara koji su sasvim sigurno delom pomogli svojim iskustvom, ali i medicinskom opremom. I zato hvala na tome generalnom sekretaru Komuni-stičke partije Kine Si Đinpingu, kome su svi naši političari ovih dana izražavali bezgraničnu za-hvalnost i zaklinjali se u čelično prijateljstvo i nepokolebljivo bratstvo.

Ali moj prijatelj i brat nije Si Đinping već dr Li Venliang (Li Wenliang), oftalmolog iz Vuhana koji je 7. februara ove godine umro od posledica ko-ronavirusne upale pluća. On je prvi pokušao javno da upozori na zabrinjavajući broj virusnih infekcija koje mogu da prerastu kontrolisane uslove. Međutim, na samom početku virusne in-fekcije Komunistička partija Kine odlučila je da to ipak sakri-je od domaće i svetske javnosti. I umesto da se upozorenja dr Lija shvate ozbiljno, on je bio ukoren i prisiljen da potpiše izjavu kako su njegovi stavovi neosnovani i predstavljaju ne-zakonitu glasinu.

USAMLJENI GLAS: Iako je u ki-neskom društvu dr Li već postao ikona, celokupna svetska javnost ne sme zaboraviti doktora koji je prvi javno upozoravao na bo-lest koju je Komunistička partija Kine nazvala glasinom. Sam dr Li je naglasio da je neophodna veća otvorenost i transparentnost jer da su kineski zvaničnici ranije otkrili informacije o virusu, sve bi bilo mnogo bolje. Po njego-vom mišljenju, “zdravo društvo ne bi trebalo da ima samo jedan glas”.

Zablude funkcionera Komuni-stičke partije Kine, koji su potce-nili opasnost od koronavirusa i pogrešno upravljali krizom u po-četnom stadijumu, uzrokovala je svetsku pandemiju kakvu danas imamo. Podsećanja radi, prvi ili

medicine, IT stručnjaci i dr.), a da će u isto vreme preferencija pro-sečnog stanovnika Srbije ostati zapošljavanje u preplaćenom i si-gurnom javnom sektoru na poslo-vima koji nisu zahtevni”, pisalo je, između ostalog, u predlozima.

I država kao da je pokazala razu-mevanje za navedene preporuke. Ali više nego stidljivo. Budžetom za 2019, naime, predviđeno je da plate zdravstvenih radnika rastu najbrže – ali ne svih i sasvim, sa-svim malo. U okviru prosečnog rasta plata u javnom sektoru od devet odsto, medicinske sestre i tehničari dobili su najviše – 12 od-sto, zatim lekari 10 odsto, vojska i policija devet odsto, prosveta 8,5 odsto itd. U apsolutnom iznosu, gledano na prosek, snage “nacio-nalne bezbednosti” dobile su isto koliko i snage “narodnog zdravlja”

Budžet za 2020. pokušao je da još malo popravi stvari. Prosečno povećanje plata u javnom sekto-ru iznosilo je 9,6 odsto, pri čemu 15 odsto za medicinske tehničare, 10 odsto za lekare, osam odsto za ostale zaposlene u zdravstvu; de-vet odsto za MUP i vojsku, osam odsto za upravu itd. Sudeći po no-vinskim naslovima – prekasno jer su medicinari već kao reka napu-štali Srbiju.

INVESTICIJE: Nije, međutim, sve ni u platama. Izdvajanja za medi-cinsku opremu, ali i uopšte za ure-đenje zdravstvenih ustanova, bila su daleko ispod potreba. A, s obzi-rom na viškove u državnoj kasi, i znatno ispod mogućnosti.

Recimo, da ne idemo dublje u prošlost, tzv. kapitalni rashodi budžeta za 2019. povećani su 38 milijardi dinara (sa 127 milijardi u 2018. na 165 milijardi dinara u 2019), ali je od toga najveći deo otišao na vojsku i policiju. Pri čemu su i u 2018. vojska i polici-ja dobile znatno preko plana i to gotovo 50 odsto više: umesto 21 milijarde dobili su 30 milijardi di-nara.

“Prema budžetskom planu za 2019. investicije u vojsku i policiju dostići će skoro trećinu svih kapi-talnih rashoda čitave države (uk-ljučujući i lokalnu samoupravu)”, piše u analizi ovogodišnjeg dr-

Da bi zdravstveni sistem Srbije

prodisao, potreban mu je respirator,

koji će ga osloboditi pre svega virusa

politikantstva, tj. partijske

države

Medicinari u Srbiji,

relativno gledano,

plaćeni su slabije nego

njihove kolege u srednjoj

Evropi, dok su srpski policajci

mnogo bolje plaćeni nego

policajci u zemljama

srednje Evrope

Li Venliang, oftalmolog iz Vuhana, umro je 7. februara

ove godine od posledica koronavirusne upale

pluća. On je prvi pokušao javno da upozori na

zabrinjavajući broj virusnih infekcija koje mogu da prerastu kontrolisane

uslove. Međutim, na samom početku virusne infekcije Komunistička

partija Kine odlučila je da to ipak sakrije od domaće

i svetske javnosti, a dr Li je bio ukoren i prisiljen

da potpiše izjavu kako su njegovi stavovi neosnovani

i predstavljaju nezakonitu glasinu

Piše: Nikola Lunić

Brat Li

FOTO

: WIK

IPED

IA

32 26/03/2020. NOVI MAGAZIN BROJ 465 33

Srbija > Zdravstvena politika Srbija > Spoljnopolitički odnosi

Begović Vuksanović. Kucam, nema odgovora, ulazim. Telefonski po-ziv je u toku. Objašnjava jednoj gospođi da je njen test negativan i da se čuva jer je imala sreću da se ne zarazi od supruga koji je pozi-tivan. Razgovor traje neko vreme. Spušta slušalicu, ne pozdravljamo se srdačno kao inače, samo me je pogledala umornim očima.

Teško nam je da progovorimo makar nekoliko rečenica – ili stal-no zvone telefoni ili neko ulazi u kancelariju. Pita me da li znam gde može nabaviti alkohol za sebe i svoju porodicu. “Znaš, ima ovde alkohola, ali na šta bi to ličilo da uzmem iz Zavoda za sebe. Ne mogu, a uostalom, ovde je potreb-niji”.

Prevrće po papirima, nešto be-leži, mnogo posla, ne primećuje me: “Dok čekaš Pecu (Predraga Kona), otiđi do Ivane, ja moram da radim.” “U redu, navratiću malo kasnije”, govorim joj.

TELEFONI, TELEFONI: Odlazim kod Ivane Begović Lazarević. Iva-na je sestra bliznakinja dr Biljane. Zajedno su studirale, završile istu specijalizaciju, rade u istoj insti-

tuciji, na istom spratu u Zavodu, čak i žive u istoj zgradi, stan ispod stana. Neraskidivo su povezane na svim životnim poljima. Odla-zim do Ivane, čija je kancelarija na drugom kraju hodnika. Pozdrav-ljamo se, odmah mi kuva specijal-ni čaj za specijalne goste, usput mi pričajući šta sve radi.

Na malom radnom stolu pored redovne kancelarijske opreme stoji specijalni telefon i pomoćna stolica. “Znaš, ja sam prvo odgo-varala na sve mejlove koji su nam stizali. Građani i tim putem mogu da dođu do informacija. Previše je posla. Pored poziva i poruka zabrinutih građana, mi moramo da ‘jurimo’ kontakte kontakata zaraženih kako bismo prekinuli lanac transmisije. To uopšte nije lak posao. Pored toga, nekoliko desetina hiljada građana koji su ušli u Srbiju od proglašenja van-rednog stanja dobilo je rešenje o kućnoj izolaciji od sanitarne in-spekcije. Svi oni su u obavezi da nam se svakodnevno javljaju, na taj način pratimo tok infekcije kod njih, ukoliko se pojavi potreba za hospitalizacijom, možemo pravo-vremeno da reagujemo, onda sve te podatke unosimo u bazu poda-taka...”

Odlazim do dr Kona, sedi oslo-njenih laktova na kolena, raz-govara s kolegama, uključen je spikerfon, čujem, pozivaju ga da vidi kako su reorganizovali jednu bolnicu za inficirane i obolele. Za-vršava razgovor, pitam ga: “Jeste li među nama, živima”? “Ma jesam, živ sam, dobro sam, pakao mi je kada ne spavam, onda zaista jedva izdržavam.”

Dolaze Duda i snimatelj Novog magazina. Uradiću svoj prvi in-tervju u životu, a nisam ni novinar niti se time bavim – ali nemam tremu. Kancelarija dr Kona preza-trpana je da bismo tu bilo šta sni-mili. Sala za sastanke pretvorena je u kol-centar. Tražimo prostor za snimanje. Silazimo na drugi sprat.

U tom trenutku nailazi dr Ne-

U ljudskom ži-votu postoje samo dva, sasvim izve-sna procesa – proces umi-ranja (smrt) i

proces obolevanja (bolest). Put ka oba procesa neminovno nas vodi do lekara, bolnica i ostalih me-dicinskih radnika. Kako ti putevi nisu lišeni različitih oblika egzalti-ranosti, ne čudi ambivalentan od-nos građana prema zdravstvenim radnicima. Skloni smo da ih kriti-kujemo, nipodaštavamo, percipi-ramo ih kao korumpirane, nezna-lice ili ih pak izdižemo do statusa nadnaravnih bića.

Binarne opozicije sprečavaju nas da vidimo istinu, koja je po pravilu negde na sredini. Ovakve dileme postale su još aktuelnije s pandemijom virusa sars-CoV-2, s kojim se i Srbija bori. Profesor Dragan Delić zapazio je da se dis-kurs o ovom virusu u Srbiji kreće od neznanja i površnosti do neoz-biljnosti. Ako tome dodamo poslo-vičnu zabrinutost građana (koja je opravdana u ovim trenucima), ja-sno je zašto se stvara panika usled nemogućnosti da posle kraćeg vremena dobiju nekog od epide-miologa iz zavoda/instituta u Sr-biji, čiji su brojevi telefona objav-ljeni na sajtu Ministarstva zdravlja i Instituta za javno zdravlje Srbije.

Kako, zapravo, izgleda dan le-kara za vreme pandemije virusa sars-CoV-2, proverili smo u Za-vodu za javno zdravlje Beograd, instituciji koja ima veoma važnu ulogu u borbi protiv ovog virusa jer pokriva najveću i ključnu teri-toriju, teritoriju s najvećom fluktu-acijom ljudi, ima velike nadležno-sti, najstručniji kadar...

Odlazim na unapred dogovoren sastanak sa dr Predragom Konom, penjem se na četvrti sprat. U hod-niku stoje dve novinarske ekipe. Mnogo ljudi po hodniku, nepresta-no ulaze i izlaze iz različitih kance-larija. Odlazim prvo kod dr Biljane

venka Pavlović, zamenica direk-torke. “O, pa dobar dan”, reče i pruža mi ruku.

Kon nas grdi što smo se rukova-li. Nena odlazi da pere ruke, ja ih prskam alkoholom. Imamo samo dvadeset minuta za razgovor s Ko-nom – mora stići do studija jedne televizije. Završavamo razgovor, pravimo fotografiju, Kon mi pruža ruku, krenem i ja, odmaknemo se i pozdravimo “laktanjem”.

“Eto, vidiš šta je navika, razu-mem građane, zbog toga nepre-stano i ponavljam koje su mere prevencije”, kaže, a ja se pravdam: “Uslovni refleks.”

Rastajemo se nasmejani i bez konvencionalnog pozdrava.

DAN DO 22 SATA: Penjem se na četvrti sprat, srećem opet dr Ne-venku Pavlović. “Hajde do mene”, kaže mi. Na hodniku srećemo Danu, laborantkinju s kojom smo vrlo lepo sarađivali u “Potentu”. Nena hita u kancelariju, sekreta-rica konstatuje da sam konačno uspeo da je “nahvatam”. Sedam u

fotelju, ulazi jedna doktorka, pa druga, zvone telefoni... U pauza-ma od nekoliko desetina sekundi između poziva i ulazaka ostalih lekara u kancelariju uspeva da mi kaže: “Gotovo svakog dana osta-jemo do 22 časa u Zavodu, danas sam im svima naručila ručak. Evo ti čokoladica, nemam čime drugim da te poslužim.”

Odmahujem rukom. Kako izdr-žavate, pitam? “Znaš, po Zakonu o vanrednim situacijama, lekari sta-riji od šezdeset godina ne moraju da dolaze na posao – svi su došli. Molim te, prenesi to ljudima, po-nosna sam na njih. Zaista radimo rudarski posao.”

Ulazi još jedna doktorka, vraća se i govori: “Za te konsultacije idi kod Kona.” Vrata otvara i dr Ivana, gužva je u kancelariji. Prilazi mi i šali se: “Ako ništa, zbog ove koro-ne sam u prethodnih sedam dana izgubila dva kilograma, što mi me-secima nije uspelo.” Smejemo se. Zvoni telefon, direktorka zove, ču-jem Nenu kako govori: “Dušanka, mislim da nećemo izdržati ako još

tri telefonske linije budu radile od osam do osam, i ovako gotovo da ne spavamo.” Objašnjava mi da us-postavljaju još telefonskih linija za one koji su u kućnoj izolaciji, imaju i telefonske linije za građane, ali i za zdravstvene radnike. “Zahvalni smo Peci, preuzeo je veliki teret na sebe, ne bismo bez njega uspeli.”

Pozivaju je stoti put za tih dva-deset minuta, koliko sedim u kan-celariji. “Svi u salu za sastanke, stižem. Moram da idem, Marko, pošalji mi fotografije.” Uzima fas-cikle, stavlja ih podruku i odlazi. Izlazim i ja iz kancelarije, upu-ćujem se ka liftu, razmišljajući o onim trenucima kada sam i sam “okupiran” pozivima i obaveza-ma, misleći o tom pritisku. Znamo li kakav li je tek pritisak kada se potencijalno radi o životima ljudi? Jedan profesor Medicinskog fakul-teta rekao mi je da nije kolegijalno, ali ni profesionalno kritikovati ko-lege u ovom trenutku. Sačekajmo da sve ovo prođe, pa onda pomozi-mo jedni drugima da zajedno bu-demo bolji!

Umorni i uporniKako izgleda dan lekara za vreme pandemije, proverili smo u Zavodu za javno zdravlje Beograd, instituciji koja ima veoma važnu ulogu u borbi protiv ovog virusa jer pokriva najveću i ključnu teritoriju, teritoriju s najvećom fluktuacijom ljudi, ima velike nadležnosti, najstručniji kadar...Tekst i foto: Marko Oljača

BLIZNAKINJE KOLEGINICE: Doktorke Biljana Begović Vuksanović i Ivana Begović Lazarević


Srbija > Na licu mesta Poseta “Batutu”

laži i egoizma, sa svim zamislivim i teže zamislivim mutacijama i la-viranjima.

Svi zajedno, prošli smo čitav je-dan mali maraton, od prvih ležer-nih vesti o “najsmešnijem virusu u istoriji”, koji “postoji samo na Fejsbuku”, do imperativa izolacije, više od tri stotine identifikovanih obolelih u Srbiji, vesti o stotinama ljudi koji dnevno umiru u Italiji, vesti o sličnom ishodu i u Španiji, kao i onih koje govore o deseti-nama registrovanih slučajeva u Hrvatskoj, Sloveniji, Bosni i Her-cegovini i Crnoj Gori. I stigli smo, tako, do vanrednog stanja, policij-skog časa i najave onoga što nas očekuje u bliskoj budućnosti – ko-lektivnih bolnica na beogradskom Sajmu i novosadskom Spensu... Humanost je jedna od kategorija o kojoj najčešće, i onda kada je sve u redu i kada se ono nešto događa nekom drugom, mislimo prilično apstraktno i uzgredno. Ipak, u pe-riodima u kojima snažno osećamo ličnu, egzistencijalnu nesigurnost i ugroženost, u periodima kata-klizmi i pošasti, postajemo svesni svojih majušnosti, bez obzira na to koliko smo u vremenu “pre” bili moćni, politički omnipotentni, bli-stavi, bogati i naizgled ili sasvim srećni.

Scene u kojima smo bili protago-nisti i posmatrači preko društve-nih mreža poslednjih nedelja ovu apstraktnu i pomalo arhaičnu ka-tegoriju humanosti učinile su do-stupnijom našim emotivnim kon-stitucijama, jednako kao i našim introspektivnim kapacitetima. Jer smo najpre videli prave male bitke u prodavnicama, uglavnom za de-zinfekciona sredstva i toalet-papir (oni koji su imali više novca, lo-gično, kupili su više, neki najviše, onoliko koliko je moglo da se po-hrani u lične ostave i male maga-cine za slučaj nezgode). Kupovala se i konzervirana hrana, suhome-snati proizvodi, grickalice i slat-kiši, sve ono što, dakle, može da pruži iluziju da smo mi, neki, eto bili u prilici i moći da obezbedimo da nam tokom trajanja vanred-nog stanja baš ništa ne zafali. Bilo je mnogo onih koji to nisu mogli. Bilo je i onih koji to tako nisu hteli. Potom smo, nekako paralelno s vi-deo-klipovima užasnutih Italijana koji se bore sa sopstvenim agoni-jama i strahovima tako što jedni drugima pevaju sa terasa, balko-na i prozora, baš, dakle, tih dana, u nekim našim gradovima viđali gusto zbijene grupe šetača koji su u euforičnom susretu s prvim danima proleća na šetalištima uz reke ličili na skupine razdraganih, gusto zbijenih pingvina. Jer, dale-ko je Italija...

Potom su se neki od nas ose-ćali zaista nelagodno i, ukoliko je to moglo da bude još “brže, bolje i jače”, sasvim ugroženo u svojim građanskim dostojanstvima, još jednom nakon svih ovih osam go-dina, ali ovoga puta mnogo više nas jer su maske kojih uveliko nije bilo u apotekama imali volonteri vladajuće stranke. Potom smo se nekako sabrali i organizovali i po-čeli sami da šijemo maske, prema uputstvima sa Interneta. Mogu se sašiti od pelena za bebe, onih pa-mučnih, dvoslojno, saznajemo.

Piše: Aleksandra Bosnić Đurić

Ne tako dav-no, zapravo, tokom mi-nulih osam godina če-sto sam s prijateljima

i kolegama pričala o tome kako se u vremenu trajanja autoritar-nih režima i diktatura teško čita i teško piše. Jer svakodnevica, baš kao i to vreme, imaju sasvim drugačiji i uvek nepredvidljiv tok, ispresecan prilično zahtevnim i, najčešće, mučnim digresijama. Bio je to sasvim lični osećaj, gotovo u potpunosti demantovan, nežno, ali kategorično, jednim dobrim i, nesrazmerno situaciji, kratkim razgovorom sa J.J. Tada još nisam imala ni u intuiciji, a ni u iskustvu ono što zovemo multipliciranom nevoljom u čijoj je jednačini jedna (ne)poznata, prirodna stihija. I evo nas, upravo sada i ovde, dok poku-šavamo da pišemo ili mislimo još zarobljeni stegama autoritarnosti, suočeni sa “dobom korone”.

Naime, “doba korone”, kao sin-tagma kojom se meri vreme u vremenu, postala je nezaobilazna formulacija, iskaz unutar iskaza, ona arhetipski uznemirena lingvi-stičko-semantička ograda pre i po-sle svakog stava i svakog mišljenja. Pri svemu tome, epidemija je glo-balna, a utisci i “prolaženja” uvek su sasvim lične prirode. Drugačije je nemoguće.

TESKOBA: U danu dok ovo pišem krivulje hinjene lakoće i teskobe ukrštene sa brojem dosad umrlih na neki nepovratan način stabi-lizovale su se i umirile. Ostala je samo teskoba ili niz malih indivi-dualnih teskoba kao izazov koji strpljivo traži i zahteva odgovor. I odgovori pristižu, iz različitih smerova i različitih su označite-lja – od humanosti i altruizma do

STRUKA: Za svo to vreme čeka-li smo i pratili pres konferencije i zvanična obraćanja javnosti pred-sednika, premijerke i “struke”. Reč “struka” ovih dana je postala goto-vo šifrirana skraćenica novogovora u uslovima pandemije, a odnosi se, naravno, na lekare specijaliste, virusologe, pulmologe i druge. Po-tom smo se, sve više nas, osećali još malo više poniženo i još malo više uplašeno jer bili smo suočavani s valerom tonova i njihovih impli-kacija: od pokušaja da se sve saop-štava i konstruktivno i racionalno, onako kako kolektivna nevolja i na-laže, do eksklamacija, upozorava-jućih i pretećih tonova, bacakanja priručnog mobilijara, indikativnih lapsusa, patetike i artificijelne em-patije širokog raspona.

Potom smo počeli da aplaudira-mo u osam svim onim lekarima, medicinskim sestrama i medicin-skom osoblju za koje su maske tih dana već bile obezbeđene, poja-čane isporukama volontera-kro-jača, a kojima će, izvesno, aplauz građana biti jedan od motiva da izdrže i ovu bitku. Nakon svih do-sadašnjih... onih s malim platama, lošim uslovima rada, umorom i osećanjem anomije, koje oni koji su ostali ovde već osmu godinu

dele sa svima nama koji živimo u Srbiji. Aplaudiramo i onima koji ne mogu da “rade od kuće”, apo-tekarima/kama, kasirkama, oni-ma koji rade u prodavnicama i u poštama, u bankama i fabričkim postrojenjima, peračima ulica i beskućnicima. A onda smo jedne večeri, nakon što se u Zagrebu do-godila serija zemljotresa, aplaudi-rali našim zagrebačkim prijatelji-ma i Zagrebu...

I baš te večeri možda se dogodio jedan čudesan preokret, posle ko-jeg, najverovatnije, i kada sve pro-đe, više ništa neće biti isto. Jer smo dobili iscrpljujuću pokaznu vežbu, suočeni sa zajedničkim biološkim invazorom i uveliko razumeli da mu je dijabolički svejedno kakvu i čiju člansku kartu imamo, koje smo nacionalnosti ili konfesije, rase i godišta, jesmo li ateisti ili vernici... Jedan tamni, veliki talas, poput onog za koji kažu da “kada ga primetite – postaje već kasno”, naučiće nas, nedvosmisleno i bez pedagoškog sentimenta, tome ko smo zapravo. Ko smo kao građani, ko smo kao političari, ko smo kada smo vlast, ko kao poslušnici, kao oponenti ili kao kolaboracionisti, ko smo kao profesionalci, kao pri-jatelji, kao neprijatelji, kao pozna-

nici, kao majke i očevi, kao deca, kao oni koji se vole, kao oni koji se ne vole, kao ljudi... I imaćemo sa-svim dovoljno vremena za učenje.

CVET I PAHULJE: Slika i osećaj dok ih iz soba gledamo kako se ovog nezaboravnog marta ukršta-ju procvetalost i pahulje mogli bi biti bliski jednom Bodrijarovom odlomku: “Zapljuskuje nas pod-vodni talas visine deset metara, drugi mu dolazi u susret, dva tala-sa se stiču i odnose nas. Ipak osta-jemo živi, na brežuljku, u šipražju. Dobro poznajemo ovaj noćni val, u ovom ili nekom drugom obliku”.

Ostaćemo živi jer jedni drugi-ma, baš kao i samima sebi dugu-jemo odgovor na pitanje – pogodi ko sam... I ono drugo koje glasi: šta ću učiniti da taj novi Neko za-ista i budem? I ono treće koje ide odmah zatim: zar je zaista bilo verovatno da će iluzije i falšizmi trajati zauvek?

Dok čekamo neke nove prolećne antinomije, rascvetale japanske trešnje na koje pada sneg, nova dostojanstva, nove prilike, nove solidarnosti, nove iskrenosti, nove ljubavi i bliskosti i ostvarenje onog starog sna koji zovemo slobodom. Uprkos talasu ili baš zbog njega.

Pogodi ko si

Ostaćemo živi jer jedni drugima, baš kao i samima sebi dugujemo odgovor na pitanje – pogodi ko sam... I ono drugo koje glasi: šta ću učiniti da taj novi Neko zaista i budem? I ono treće koje ide odmah zatim: zar je zaista bilo verovatno da će iluzije i falšizmi trajati zauvek?

FOTO

: BET

A


Srbija > Falšizmi

Još se ne vidi kuda će nas odvesti rat za udele na skučenom svetskom naftnom tržištu, koji se između najvećih proizvođača rasplamsao zajedno s pandemijom koronavirusa i startom svetske privredne recesije. Da bi Ruska Federacija i SAD zadržali svoje učešće na stagnirajućem tržištu, svi su morali da slede politiku cena Saudi Arabije i OPEK-a, koja je povećala dnevnu ponudu, a glavna posledica je da članice ovog kartela dnevno gube oko 500 miliona dolara (Rojters). Ukoliko cena sirove nafte u dužem periodu bude oscilovala oko 35 dolara za barel (predviđanja Golden Saksa), mnogim proizvođačima iz škriljaca u Teksasu preti bankrot, a državni budžeti Venecuele, Irana i Ruske Federacije naći će se u najvećim problemima.I naftaši i njihovi potrošači u Srbiji imaće znatne teškoće, jedni zbog suženih profita i sniženih poreskih prihoda, drugi zbog toga što se ne može očekivati pad cena derivata srazmeran padu cena sirove nafte na svetskom tržištu. Državna zahvatanja u ceni dizela dosad su učestvovala sa oko 85 dinara po litri ili oko 52-54 odsto (pri čemu je akciza fiksna – sa 57,63 dinara

po litru, naknada za obavezne rezerve 2,6 dinara po litru, naknada za markiranje i energetsku efikasnost u zavisnosti od deviznog kursa). Na sve dolazi i PDV od 20 odsto, koji se primjenjuje na bruto cenu: roba plus akciza, plus ostale naknade, tako da se i nameti uvećavaju 20 odsto. Stoga akciza nije 57,63 dinara po litru derivata već de fakto 69,15 dinara po litri.NIS, koji je praktično monopolista na našem tržištu nafte i gasa, na domaćoj nafti ima

praktično fiksne troškove: ispumpavanje košta oko devet dolara po barelu i još između 11 i 13 dolara po barelu odvaja se za druge troškove i rudnu rentu. Dakle, sirova nafta iz domaćih izvora NIS košta oko 20-22 dolara po barelu. U 2019. proizvodnja domaće sirove nafte bila je 859.000 tona od ukupno prerađenih 3.373. 000 tona (domaća nafta tako je učestvovala sa oko 25,5 odsto u ukupnoj preradi). U tadašnjim uslovima, kada je sirova nafta (pa samim tim i derivati) bila bazirana na međunarodnim kotacijama od rekordnih 110,6 dolara za barel, NIS je na domaćoj nafti imao najmanje 550 miliona dolara ekstra dobiti u odnosu na uvozni kontingent. Međutim, sada će se, ako se međunarodna cena sirove nafte bude vrtela oko 35 dolara za barel, na domaćoj nafti ostvarivati “svega” nešto preko 82 miliona dolara ekstradobiti. To je nedovoljno za “subvencionisanje” troškova i dobiti koje se ostvaruju na uvoznoj nafti. U cilju povećanja iskorišćenosti svojih rafinerijskih kapaciteta, NIS je svojom politikom cena stvorio uslove da njegovi klijenti ostvaruju maloprodajne marže na benzinu i dizelu od oko 15 dinara po litru (što je u poređenju sa ranijih pet dinara, u uslovima kontrolisanih cena od države – tri puta više). Ovo, naravno, moraju da snose krajnji potrošači – privreda i građanstvo. Elem, dosad je ova politika maloprodajnih cena bila održiva samo na osnovu unakrsnog subvencionisanja – ekstraprofit iz domaće nafte delom se prelivao u korist vlasnika maloprodaje (pri čemu NIS u maloprodaji učestvuje sa oko 44 odsto). Nastavak politike subvencionisanja u uslovima niske cene sirove nafte može da se vrši na osnovu odliva neraspoređene dobiti cele kompanije. Ona je na kraju 2019. iznosila 156 milijardi dinara, pri čemu je 87 milijardi pripadalo NIS-u (56,15 odsto), 46,6 milijardi dinara državi (29,87 odsto) i 21,8 milijardi malim akcionarima (13,98 odsto). U evrima: NIS je zahvatao 747,8 miliona, država 397,8 miliona, mali akcionari 186,2 miliona dinara. Pri ovome treba napomenuti da je NIS ispoštovao odredbe ugovora o kupoprodaji koji su zahtevali da se minimum isplate dividende određuje na 15 odsto, time što je godišnje isplaćivao 25 odsto. Prema nepotvrđenim informacijama, Vlada Srbije je zahtevala veću isplatu, u uslovima kada je vršena konsolidacija budžeta, što je NIS odbio, te je bilo došlo do šumova na vezama.Sve ove računice sada se sukobljavaju s neizvesnim kretanjima na svetskom tržištu nafte i neizvesnom veličinom budžetskih troškova Srbije koje će doneti Korona kriza.

FOTO

: MIL

OŠ

ĆIR

KOV

IĆ

Sirova nafta iz domaćih izvora NIS košta oko 20-22 dolara po barelu. U 2019. proizvodnja domaće sirove nafte bila je 859.000 tona od ukupno prerađenih 3.373.000 tona (domaća nafta tako je učestvovala sa oko 25,5 odsto u ukupnoj preradi). U tadašnjim uslovima, kada je sirova bila bazirana na međunarodnim kotacijama od rekordnih 110,6 dolara za barel, NIS je na domaćoj nafti imao najmanje 550 miliona dolara ekstradobiti u odnosu na uvozni kontingent

KORONA I GORIVO


Karte na sto > Dimitrije Boarov

Odložene Olimpijske igre u Tokiju

Organizatori Olimpijskih igara u Tokiju dogovorili su odlaganje zbog pandemije koronavirusa. ”Predložio sam da se Olimpijske igre odlože za sledeću godinu, uzimajući u

obzir trenutne okolnosti, i predsednik MOK-a Tomas Bah to je 100 odsto prihvatio”, rekao je premijer Japana Šinzo Abe novinarima nakon sastanka.

SAD skresale pomoć Avganistanu

Administracija predsednika SAD Donalda Trampa uskratila je milijardu dolara pomoći Avganistanu i zapretila smanjenjem svih oblika saradnje

pošto čelnici suparničkih strana u toj zemlji nisu uspeli da se dogovore o formiranju nove vlade. To je saopštio državni sekretar SAD Majk Pompeo, pošto je u ponedeljak nenajavljeno posetio Kabul i sastao se sa Ašrafom Ganijem i Abdulahom Abdulahom. Obojica su se proglasila predsednikom Avganistana posle spornih izbora održanih prošle godine.

U Koloradu ukinuta smrtna kazna

Kolorado je u utorak postao 22. američka savezna država koja je ukinula smrtnu kaznu. Guverner te države Džared Polis u ponedeljak je ratifikovao zakon

o ukidanju, uz ocenu da “smrtna kazna ne može i nikada nije bila sprovedena na jednak način u celom Koloradu”. Najstroža kazna u toj državi od sada će biti doživotni zatvor, bez mogućnosti preinačenja kazne.

Časopis Tajm u novom broju piše o stvarima koje znamo i koje možemo da uradimo u vezi sa globalnom pandemijom

Coronavirus

SEVERNA MAKEDONIJA I ALBANIJA

Skoplje i Tirana dobili zeleno svetlo za otvaranje pregovora sa EU

Ministri za evropske poslove zemalja EU dali su u utorak 24. marta “političko ze-leno svetlo” za pokretanje pretpristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, ali bez određivanja datuma. Video-dogovor šefova evropskih diplo-matija mora biti potvrđen u pisanom obli-ku, a on prosleđen na odobrenje šefovima država ili vlada EU, koji će zasedati krajem ove nedelje.Potom bi Evropska komisija trebalo da pripremi okvire za pregovore sa Skopljem i Tiranom da bi tada bili utvrđeni i datumi pregovora za Skoplje, a uslovno i za Ti-ranu. To bi se potvrdilo i na očekivanom samitu EU i Zapadnog Balkan maja u Za-grebu, ukoliko ne bude odložen zbog pan-demije koronavirusa.Kako su rekli evropski diplomatski zva-ničnici koji su pratili video-zasedanje še-fova diplomatije EU, od vlasti u Tirani se, međutim, traži da dodatno pokažu rezul-tate u vladavini prava, suzbijanju korupci-je i organizovanog kriminala i da poprave uslove za izbore i izborni zakon. Neki evropski mediji navode da je konač-na saglasnost postignuta u ponedeljak uveče, pošto su Francuska, Španija, Ho-landija, Danska i Nemačka unele dodatne stavke u predlog odluke koju će usvojiti samit Unije. Uvaženi su zahtevi Grčke da se u zaključke unesu jemstva da će u Albaniji biti poštovana prava grčke ma-

njine i da neće biti diskriminacije grčke manjine prilikom upisivanja imovine u katastre. Visoki predstavnik EU za spoljnu politi-ku i bezbednost Žozep Borel i ministar spoljnih poslova Severne Makedonije Nikola Dimitrov izrazili su ogromno za-dovoljstvo zbog odluke ministara EU o otvaranju pretpristupnih pregovora. Oni su razgovarali i o trenutnim naporima da se koordinira rad i pronađu načini da se konkretno pruži podrška Zapadnom Bal-kanu. Borel je zaključio da EU “stoji uz Za-padni Balkan i da će nastaviti da podržava region u ovim izazovnim vremenima”. Di-mitrov je ocenio da je, uprkos svim pre-prekama, pobedila izdržljivost i odlučnost njegove zemlje. Evropski komesar za susedsku politiku i pregovore o proširenju Oliver Varhelji izrazio je zadovoljstvo što su članice EU postigle ovaj politički sporazum, poručiv-ši na Tviteru da svim srcem čestita Tirani i Skoplju na takvoj odluci, koja šalje jasnu i glasnu poruku Zapadnom Balkanu – “Vaše mesto je u Evropi”. Poslanik Evropskog parlamenta i izvestilac za Srbiju Vladimir Bilčik izrazio je zadovoljstvo što, kako je naveo, vidi da je u vremenima velike kri-ze, kao što je sada slučaj s pandemijom, EU sposobna da donosi strateške odluke i ponovo naglasi evropsku perspektivu za zemlje Zapadnog Balkana.

FOTO

: WIK

IPED

IA

39

mart za obnovu Zagreba, kojeg je u nedjelju u 6.24 pogodio jak potres, zapravo dva, drugi se ponovio nešto iza sedam ujutro. Toga prvoga dana bilo je oko 30 udara manjeg intenziteta. Ovdje potpisani novinar morao je na-pustiti svoj pogođeni dom, koji se nalazi blizu epicentra potresa, na obroncima Medvednice, na rubu grada Zagreba, i piše vam iz sje-dišta pravoslavne gimnazije u Za-grebu, gdje je dobio utočište kod mitropolita zagrebačko-ljubljan-skog gospodina Porfirija.

Ipak, o potresu javnost u Srbi-ji zna dovoljno, pa ćemo iskori-stiti ovaj tekst da vas pozovemo na maksimalnu budnost. Vi ćete shvatiti da ovaj novinar ima po-trebu biti i osoban i iznimno kr-šiti pravilo profesije, koje nalaže strogo razdvajanje izvještajnih i komentatorskih osvrta.

(NE)OZBILJNO: Koliko je situaci-ja ozbiljna, govori izjava ravnate-ljice zagrebačke Klinike za infek-tivne bolesti “Dr Fran Mihaljević” prof. dr Alemke Markotić, revol-tirane nakon što je objavljeno da je veći broj ljudi upućenih na sa-moizolaciju dolazio u apoteke, ali i zbog drugačijeg oblika kršenja ove mjere. “Možda sam bila preblaga kad sam rekla da je to kao da pu-cate iz pištolja, sad ću biti oštrija, to je kao da u trgovačkom centru pucate iz puške, to je terorizam. U ovom slučaju bioterorizam!”

Liječnici iz žarišta krize u Itali-ji, a već nekoliko se javilo za naše medije, upozoravaju da su priče kako je koronavirus opasan samo za stare i bolesne ljude opaka ne-točnost. Bolnice su PUNE mladih ljudi, čak i sportaša, a ne zaobilazi ni djecu. Pacijent broj jedan (tako se naziva prvi oboljeli čovjek u Ita-liji) ima 38 godina, nogometaš je i maratonac, jak i zdrav do trenutka zaraze. Prvih 15 dana nije imao skoro nikakvih simptoma (malo bol grla i kašljucanje, skoro pa ni-šta) i u tom periodu zarazio je oko sebe stotine ljudi koji su zarazili njihove bližnje i tako lančano. Po-slije 15 dana zdravstveno stanje se pogoršalo u roku od 24 sata i s previsokom temperaturom zavr-šio je hitno na reanimaciji, intuba-ciji i borbi za život. Tek su nakon tri tjedna njegova pluća počela samostalno pumpati kisik (i preži-vio je zahvaljujući tome što je bio zdrav i jak prije toga), i skinuta mu je intubacija. Izvukao se.

Shvatite: još uvijek NE POSTOJI LIJEK ni adekvatna TERAPIJA, ona se testira u hodu, i nije točno da je korona “obična prehlada”. Izbacite si to iz glave. Virus žestoko razara pluća. Naravno, ne reagiraju svi na jednaki način. Nema pravila.

U t r e n u t k u kada šaljem ovaj tekst re-dakciji Novog magazina, u Hrvatskoj je re g i s t r i ra n

361 slučaj oboljelih od koronavi-rusa. Jedna je osoba preminula, poznati istarski ugostitelj (70). Idemo prema sve strožim mjera-ma za kretanje, najavio je ministar unutarnjih poslova i voditelj Na-cionalnog stožera civilne zaštite Davor Božinović nakon sastanka državnog vrha i članova Stožera u Nacionalnoj sveučilišnoj knjižnici u ponedjeljak.

Zbog krize izazvane korona-virusom Vlada je donijela novi paket gospodarskih mjera za po-moć radnicima, poduzetnicima i gospodarstvu. Na konferenciji za novinare u Banskim dvorima okupljenima se obratio premi-jer Andrej Plenković. “Mjere se temelje na zaštiti radnih mjesta i održavanju likvidnosti. Reagira-li smo među prvima, pratili smo situaciju u Kini, a posebnima nas sada čini i dodatni šok koji drugi nisu imali – potres u Zagrebu. Ovo je prilika da pokažemo jedinstvo, solidarnost i odgovornost”, rekao je Plenković. Premijer je potom najavio da će ukratko predstaviti tri mjere, a onda riječ prepustiti ministrima. “Prva mjera je beska-matna odgoda poreza, nema pore-za na dohodak, dobit i doprinosa za mirovinsko i zdravstveno. Mje-ra je kalibrirana na tri mjeseca, uz mogućnost produljenja još tri mje-seca. Druga radna mjera će očuvati radna mjesta i financirati troškove isplate minimalca. Treća mjera usmjerena je prema mikro i malim poduzetnicima i odnosi se na kre-dite za likvidnost u iznosima do 25.000 eura”, kazao je.

Osiguravat ćemo mjere za fi-nanciranje gospodarstva. U ras-hodovnoj strani proračuna re-zat ćemo sve troškove koji nisu nužni”, najavio je premijer. EU će Hrvatskoj za potrebe likvidno-sti države žurno na raspolaganje staviti 240 milijuna eura, odno-sno 1,8 milijardi kuna, dodao je Plenković, koji je otkrio i da će članovi Vlade donirati plaće za

Premda je u Italiji mortalitet da-leko veći među starijim ljudima, umiru i mladi. Stvar je osobito problematična u zemljama naše regije zbog krive medicinske prak-se čestog prepisivanja antibiotika. Budimo iskreni: “žderemo” anti-biotike kao da su bomboni, a oni narušavaju naš imunološki sustav.

Neću ovdje ipak pisati o medi-cinskim stvarima, postoje oni koji su za to kompetentni. Mogu samo prenositi mjerodavne izvore. Neću okolišati: u strahu sam i zato vas želim pozvati na jedno suočava-nje s nama samima. Disciplina, i to vojnička, premda je to paradoks jer mrzimo sve vezano uz rat i vojsku, pomoći će nam da sačuvamo naše drage, naše komšije i susjede, naše prijatelje i nas same. Hrvatska se već intenzivno priprema za “fazu 4”. U Zagrebu se i u velikim gradovima pripremaju Arena i drugi sportski centri kao mjesta izolacije i zbri-njavanja velikog broja bolesnika. Hrvatska ima samo 800 respiratora.

Ne želim pomisliti što bi se ovdje dogodilo da ministar Beroš bude u pravu i da nas pogodi “talijanski scenarij”. Mene je strah od ljudi koji žive oko mene i koji kalkuliraju da će “dobro proći” u životu iako ne uvažavaju mjere opreza.

ŠIRA SLIKA: Razmislimo imajući u vidu širu sliku. Na primjer, kao što Nijemci računaju na ogromne štete i probleme jer njihova po-ljoprivreda ovisi o radnoj snazi koja im dolazi iz Istočne Europe (kako će sezonski radnici prela-ziti granice usred krize?!), tako bismo odmah trebali imati u vidu da će ukidanje letova i drugih veza ugroziti neke grane. Znam da zvu-čim apokaliptično, ali 80 posto farmaceutske industrije u Europi ovisi o uvozu iz daleke Azije. Platit ćemo visoku cijenu. Ako se brzo ne nađe rješenje, mogli bismo ži-vjeti u neizvjesnom i militarizira-nom svijetu, a moglo bi doći i do raspada Europske unije, upozo-

rava profesor međunarodnih od-nosa Dejan Jović. Ugledni Institut IFIMES iz Ljubljane pak upozora-va da se virus covid-19 pretvorio u veliku katastrofu za svijet, građa-ne i globalnu ekonomiju svugdje po svijetu. Covid-19 je nesumnji-vo pokazao da ni nacionalne vla-de ni međunarodne organizacije nisu bile spremne za neposredan i efikasan odgovor u suočavanju sa smrtonosnom globalnom pan-demijom. Sa izuzetkom nekoliko zemalja, poput Singapura, Taiwa-na (koji se najkvalitetnije nosi jer su naučili lekciju nakon epidemije sarsa 2003), Izraela, Japana…

Još nije poznato kakve će du-goročne posljedice imati izbijanje pandemije na globalnu ekono-miju, ali sigurno je da i dalje ote-žava trgovinske veze i nesmetan protok robe i usluga između ze-malja svijeta. Te veze građene su decenijama zahvaljujući procesu globalizacije. Politika otvorenih granica, kao produkt globalizacije, zaustavljena je. Zračni, pomorski i putnički promet je skoro obu-stavljen. Otežan je teretni promet uslijed zatvaranja granica, zbog zaštite od širenja ove epidemije, a samim time i opseg trgovinske razmjene, uzrokujući manjak robe i usluga, te povećanje cijena. Ako se epidemija i dalje bude širila ta-kvom brzinom, to će dovesti do oš-tre politike štednje stanovništva i izazivanja ozbiljne političke nesta-bilnosti i nove ekonomske krize.

Znam, puno sam toga načeo, puno tema otvorio, i to me frustri-ra kao nikada dosad u mojoj no-vinarskoj karijeri, dugoj punih 40 godina, jer nema načina da u kolu-mni sažmem sve ono što imam u glavi. Ako ne želite, uz dužno po-štovanje svim zdravstvenim radni-cima, imati hrpe leševa u šatorima iza bolnica, kao što je sada slučaj u Italiji, ponizno vas molim, zapra-vo vam upućujem vapaj iz dubine duše: ostanite doma, poštujte upu-te stožera, civilne zaštite, policije i sanitarnih vlasti. Možda ćemo nakon svega ovoga zaista shva-titi koliko je važan sustav javnog zdravstva. Ali isto tako, bit će važ-no naučiti koliko smo važni jedni drugima. Budimo sposobni za lju-bav i za solidarnost.

Zagreb ide prema sve strožim mjerama kretanjaAko ne želite, uz dužno poštovanje svim zdravstvenim radnicima, imati hrpe leševa u šatorima iza bolnica, kao što je sada slučaj u Italiji, ponizno vas molim, zapravo vam upućujem vapaj iz dubine duše: ostanite doma, poštujte upute stožera, civilne zaštite, policije i sanitarnih vlastiPiše: Drago Pilsel U Zagrebu

i u velikim gradovima pripremaju se Arena i drugi sportski centri kao mjesta izolacije i zbrinjavanja velikog broja bolesnika

FOTO

: BET

A/H

INA

EU će Hrvatskoj za potrebe likvidnosti

države žurno na

raspolaganje staviti 240

milijuna eura


Region > Hrvatska

sekretar Komorskog investicio-nog foruma (KIF), pre petnaestak dana u Skoplju.

KIF je formiran na osnovu Ber-linskog procesa za Zapadni Bal-kan i njegova uloga je da pospeši ekonomsku saradnju u regionu. Kosovo, međutim, odbija da uče-stvuje u regionalnoj inicijativi mini-šengen. Predsednik Hašim Tači je u više prilika naglasio da “Kosovo ne želi da zameni svoju evropsku perspektivu nijednom regionalnom.”

Razlikuju se podaci makedon-

ske statistike i kosovske carine, a prodor makedonske robe na ko-sovsko tržište ipak je značajno po-većan iako mnoge procene govore da je moglo bolje.

“Trend rasta trgovine sa Koso-vom je dobar, ali nije zadovolja-vajući”, procenjuje Nebi Hodža, predsednik Privredne komore se-verozapadne Makedonije, u koju se učlanjuju isključivo firme etnič-kih Albanca: “Ako imamo u vidu da je ukupni uvoz iz Srbije na Kosovo iznosio negde oko 16 odsto, a sada je pao na takoreći 0,1 odsto, znači da je bilo mogućnosti i prostora da mi to iskoristimo značajno više.”

Prema podacima Državnog za-voda statistike Makedonije, make-donske kompanije su 2019. na Ko-sovo izvezle robu za 298 miliona evra (prema podacima kosovske carine 239,3 miliona evra), što je povećanje od 31,6 odsto u odno-su na prethodnu godinu. Ovo ja najviši rast makedonskog izvoza na kosovsko tržište u proteklih pet godina. Pri tome, ukupni obim razmene dostigao je vrednost od 327 miliona evra (prethodne go-dine 255 miliona evra) i porastao je 28,2 odsto. Uvoz makedonskih kompanija sa Kosova je bezmalo 30 miliona evra, što je 10 puta ma-nje od izvoza. Kosovo je jedna od retkih zemalja s kojom Republika S. Makedonija ima suficit u trgo-vinskoj razmeni.

Na vrhu liste izvezenih proizvo-da su naftni derivati, a skopska ra-finerija Okta, u grčkom vlasništvu, na ovo tržište plasirala je robu za 65 miliona evra, što je porast od 31 odsto. Drugi najtraženiji proi-zvodi na kosovskom tržištu iz Se-verne Makedonije su prehrambe-ni proizvodi, koji su doneli zemlji 53 miliona evra, što je rast od 34,4 odsto. Najtraženiji su proizvodi konditorske industrije, jestivo ulje, mleko i mlečni proizvodi i voće i povrće.

Veliki izvoz na kosovsko tržište imaju i kompanije iz metalopre-rađivačke industrije (izvoz 30,4

Makedon-ski po-s l o v n i krugovi počeli su da prave računicu

kako će na njih uticati ukidanje kosovskih carinskih stopa od 100 odsto na robu iz Srbije i BiH, i po-red toga što je sada na snazi brisa-nje taksi samo za sirovine. Bizni-smeni su se latili kalkulatora jer je sasvim izvesno da su makedonske kompanije bile najveći dobitnici od uvođenja kosovskih taksi Srbiji i BiH novembra 2018.

Krajem januara i Priština je to potvrdila, a Koha ditore je kon-statovala da je uvoz proizvoda iz Severne Makedonije u Kosovo prošle godine povećan 40 odsto. Druga na listi koja je imala korist od zaleđivanja trgovine između Kosova i Srbije jeste Albanija, ali znatno manje jer su iz ove zemlje kosovske kompanije uvezle robu za 222,5 miliona evra, što je rast od oko osam odsto. I pored ovakih pojedinačnih rezultata, zemlje re-giona ipak nisu one koji su najviše povećale izvoz u Kosovo. Prema nedavnim podacima kosovskog biroa za statistiku, uvoz iz zemalja CEFTE takoreći je prepolovljen na račun nabavke iz zemalja Evrop-ske unije – Nemačke, Italije, Grčke, Bugarske, Hrvatske i Slovenije.

NE/SARADNJA: Najveća poslov-na asocijacija u zemlji Privredna komora Makedonije još u vreme uvođenja kosovske mere konsta-tovala je da se “time značajno na-rušava opredeljenje za stvaranje zajedničkog tržišta zemalja Za-padnog Balkana, uz kompletnu li-beralizaciju međusobnih ekonom-skih odnosa. Narušeni su i principi na kojima se temelji CEFTA, čija je primena jedan od osnovnih uslova za ubrzani ulazak zemalja ovog regiona na jedinstveno tržište EU.”

“Budućnost Zapadnog Balkana je da se ojača ekonomska sarad-nja između njenih zemalja i da se sruše barijere. To je moguće ako se smanji učešće politike u ekono-miji”, potencirao je Safet Đergaliu, nekadašnji predsednik Privredne komore Kosova, sada generalni

miliona evra), kao i proizvođači plastičnih masa, cementa, pića i duvana... Na kosovskom tržištu su prisutne takoreći sve najveće ma-kedonske firme. Kosovo je 12. tr-govinski partner S. Makedonije, a Srbija četvrti. Poređenja radi, lane je obim razmene između Srbije i S. Makedonije dostigao vrednost od 854 miliona evra (rast 13,3 odsto). Makedonske kompanije izvezle su robu na srpsko tržište u vrednosti blizu 250 miliona evra (rast od 5,5 odsto), a uvezle tako-reći dvostruko više – 606 miliona evra (rast 16,9 odsto). Trgovski

deficit na makedonskoj strani veli-ki je i iznosi oko 356 miliona evra.

ČEKAJUĆI AUTO-PUT: U Pri-vrednoj komori Severozapadne Makedonije ne očekuju da će se ukidanje taksi negativno odraziti na razmenu zemlje sa susednim Kosovom. Nebi Hodža podseća na 2012, kada je makedonski izvoz na ovo tržište dostigao 512 milio-na evra u vreme kada su trgovin-ski odnosi Kosova i Srbije bili bez ograničenja.

“Najveću pozitivnu trgovinsku razmenu u izvozu sa državama

regiona imamo sa Kosovom iako se poslednjih godina smanjila u odnosu na prve godine druge de-cenije ovog milenijuma. Naš stav je da delimično ukidanje kosov-skih taksi neće negativno uticati na našu trgovinsku razmenu sa ovom zemljom jer su naši proizvo-di i kompanije već dobro etablira-ni na tom tržištu”, decidirani su u Privrednoj komori Severozapadne Makedonije.

Iz ove komore podsećaju kako stalno pozivaju da se iskoristi ova situacija u “našu korist i poveća prisustvo na kosovskom tržištu.”

“Treba da se grade putevi, kao što je auto-put Skoplje – Blace, zatim da se proširi i modernizuje put do graničnog prelaza Jažince i uspostavi carina sa svim usluga-ma, što će doprineti da on postane atraktivan za biznis iz zapadnog i jugozapadnog dela S. Makedonije”, dodaju iz Privredne komore se-verozapadne Makedonije, upirući prst na region na kojem deluju fir-me čiji su vlasnici etnički Albanci.

Prioritet i akcenat u podsticanju saradnje u ovom trenutku stavljen je na infrastrukturno povezivanje zemlje s Kosovom, pitanje koje je aktuelizovano posle jednodece-nijskog mirovanja. Dvanaest kilo-metara puta koji deli glavni grad Makedonije od Kosova u lošem je stanju. Sa kosovske strane izgra-đen je do Prištine, pa je predsednik Privredne komore Kosova Berat Rukiči prilikom nedavne posete na zasedanju Komorskog investi-cionog foruma u Skoplju ponovio apel za bržu izgradnju auto-puta. Ovih 12 kilometara makedonskog dela do Blaca gradiće se u dva dela – dva kilometara vlastitim novcem, pa još deset kreditom iz EBRD. Put bi trebalo da bude završen do 2023, kada će se iz Skoplja do Pri-štine stizati za 45 minuta i na taj način Kosovo bi postalo treća ze-mlja s kojom je S. Makedonija po-vezana auto-putem. Preostaje da se takva savremena veza realizuje i sa Bugarskom i Albanijom.

Svakako ima i drugačijih mišlje-nja, koja upućuju na to da nije pro-blem samo u putu već da su make-donske kompanije mogle da učine i nešto više u povećanju saradnje s Kosovom.

Kosovske takse na vagiBiznismeni su se i u jeku pandemije latili kalkulatora jer je sasvim izvesno da su makedonske kompanije bile najveći dobitnici od uvođenja kosovskih taksi Srbiji i BiH novembra 2018, a sledi njihovo ukidanjePiše: Savo Pejčinovski

Prekid izbornih radnjiIzborne radnje uoči prevremenih parlamentarnih izbora u S. Makedoniji koji su zakazani za 12. april prekinute su zbog vanrednog stanja uzrokovanog koronavirusom. Tom odlukom presečen je Gordijev čvor; naime o odlaganju su se saglasili svi relevantni politički činioci, ali je bila sporna pravna razrešnica zbog raspuštenog Sobranja i nemogućnosti da se poslanici sastanu i ponište odluku za raspuštanje.Posle uvođenja vanrednog stanja u zemlji, proteklog vikenda Vlada Republike Severne Makedonije donela je Uredbu sa zakonskom snagom za prekid svih aktivnosti u sprovođenju izbora i svih pitanja povezanih sa izbornim procesom. Vlada je istovremeno zadužila Državnu izbornu komisiju (DIK) da obezbedi i čuva postojeću izbornu dokumentaciju do produžetka izbornih aktivnosti i izbora, koje će nastaviti kada bude proglašen prestanak vanrednog stanja. No, neće biti čudno da zbog kovida-19 zemlja preskoči prevremene izbore i decembra ove godine realizuje redovne.

Bez pouka iz Italije u borbi s koronom“Severna Makedonija se nije proslavila u borbi s koronavirusom u prvom poluvremenu, trebalo je da izvučemo pouke od Italije. Ovako smo se našli na početku strmog dela eksponencijalne krive. Iskreno se nadam da nije kasno da se nešto učini”, rezignirano procenjuje Dragan Danilovski, epidemiolog i univerzitetski profesor i nekadašnji ministar zdravstva.U utorak je registrovano 148 obolelih i dva smrtna slučaja. Dve trećine bolesnih je u glavnom gradu zemlje. Doktor Venko Filipče očekuje vrhunac epidemije sredinom aprila i prognozira da će tada biti oko 2.000 obolelih, a mnogi ga smatraju optimistom.Proglašena je vanredna situacija u zemlji i mere opreza sve su rigoroznije. I pored toga što zdravstvene vlasti smiruju javnost, postaje očigledno da država ima skromne resurse za borbu protiv brzog virusa. Zemlja raspolaže samo sa 120 respiratora. U jeku pandemije najavljuju se nabavke potrebnih materijala za borbu protiv opakog virusa. Država je morala da otkaže nabavku respiratora iz Brazila i poništi tender zbog pritiska opozicionih novinara i političara koji su optužili da se nabavljaju po pet puta višoj ceni nego što je objavljena na internetu.

Auto-putSkoplje – Blace


Region > Severna Makedonija

Zašto su neki ljudi anarhisti ili komunisti? Ili libertarijanci? Zato što smatraju da je država izvor nesigurnosti iako je zapravo njeno osnovno opravdanje upravo da povećava bezbednost građana. Ova se potreba jasno vidi sada u ovoj epidemiji. Kao

što se vide i njeni nedostaci.Bezbednost je javno dobro. Koje

pojedinci, pa ni društvo ne moraju da su sposobni da obezbede ako nema neke vrste prinude. Neko mora da naredi da se izbegavaju okupljanja ljudi i da tu naredbu sprovodi prisilno, ako ne može drukčije. Da se ne bi širila epidemija. No, nije potrebno biti Aristotel, pa razumeti da se moć represije može koristiti za dobro, kao i zlo. Da država može da bude izvor nesigurnosti koliko i sredstvo da se ona poveća.Vanredne okolnosti svakako su najveći

test za svaku državu. Jer pružaju veće mogućnosti zloupotrebe upravo zato što je uloga države praktično nezamenljiva. A nadzor ograničen. Pored toga, eventualna mobilizacija opozicije ograničena je jer bi se rizikovalo širenje epidemije.Zašto se povećava mogućnost zloupotrebe? Zato što je potrebno da se racioniše gotovo sve. U uslovima povećanja diskrecionih ograničenja, opravdanih i neopravdanih. Uzmimo za primer subvencionisanje ulaganja. Ukoliko preduzetnik pokrene proizvodnju, budžet subvencioniše plate zaposlenih. Para ima koliko ima, tako da subvencije moraju da se racionišu. Postoje pravila koja se interpretiraju i primenjuju sa određenom dozom diskrecije. Koja, naravno, ima cenu. Uzmimo sada vanrednu situaciju, kada je potrebno podržati preduzetnike i zaposlene. Situacija je vanredna jer uobičajena pravila nisu primenljiva.

Diskrecija je praktično neizbežna. Tada je vlast zaista izvor nesigurnosti. Stvari se sa vremenom ustale, ali u ovom slučaju trebalo bi da vanredno stanje traje dok je epidemija, dakle privremeno. Tako da je potrebno maksimizovati korist od diskrecione vlasti koliko se može dok se stanje ne normalizuje. Za očekivati je, dakle, da će se povećati korupcija. To je praktično neizbežno. U Americi se upravo raspravlja o tome ko će nadzirati novčanu pomoć koju će fiskalne vlasti moći da odobre preduzećima koja se suočavaju s nedostatkom likvidnosti, kako bi se umanjila mogućnost korupcije. Takve su rasprave svuda neizbežne jer se ne može naprosto pretpostaviti da će vlasti delati u skladu sa javnim dobrom. Ili, u ovom slučaju, kako bi suzbilo javno zlo.Problem je u tome što fiskalne vlasti ne moraju da vode računa o tome da će morati da povećaju poreze kako bi pokrile povećane izdatke, koje sada finansiraju zaduživanjem. Takođe, u vanrednim okolnostima monetarne vlasti su podređene fiskalnim i ne mogu da je ograničavaju, što obično čine tako što vode računa o ubrzanom rastu cena. Tako da je u krizi kao što je ova zdravstvena praktično sve u rukama fiskalnih vlasti, koje su lišene uobičajenog nadzora javnosti, kao i monetarnih ograničenja. Uz to, kako je sistem racionisanja gotovo neizbežan, nije neophodno ni ponašanje koje nije u skladu sa ustaljenim pravilima ponašanja. Vanredno je stanje.Tako da nije nerealno očekivati diskreciona subvencionisanja, kao i politizaciju manje-više svih odluka kako bi se obezbedio produžen boravak na vlasti.Uzmimo za primer sam postupak proglašenja vanrednog stanja. Naravno da bi Skupština izglasala sve što bi se od nje tražilo. Ali se svejedno smatralo da je potrebno da se istakne kako je legitimno koristiti diskrecionu vlast, koja krši Ustav, ali je opravdana vanrednim stanjem koje se proglašava. Otud i zazor od države iako nije sporno čemu ona služi. Ali ako ratuje i ne preza od diskrecionizma i u vreme epidemije, razumna je sumnja u to čemu služi.

Pod lupom > Vladimir Gligorov

Nije nerealno očekivati diskreciona subvencionisanja, kao i politizaciju manje-više svih odluka kako bi se obezbedio produžen boravak na vlasti

ČEMU DRŽAVA


Situacija u Francu-skoj u vreme epide-mije koronavirusa dobila je nekoliko dana po uvođenju opšte izolacije sta-novništva svoje

pravno ime i okvir – vanredno sanitarno stanje. Reč je o zako-nu koji je parlament jednoglasno usvojio u nedelju, a njegova važ-nost “oročena” je na dva meseca. Tako su mere ograničenja slobode kretanja u ime borbe protiv nepri-jateljskog virusa, koje je šef drža-ve Emanuel Makron proglasio 16. marta, dobile zakonski okvir. To važi i za buduće mere koje će fran-cuska vlada donositi po skraće-nom postupku u interesu javnog zdravlja, kao i za mere podrške preduzećima u krizi, a i ranije do-neta odluka o odlaganju drugog kruga lokalnih izbora dobila je za-konski okvir.

Pred udarom virusa koji ubrza-no uzima danak i pustoši privredu Francuzi su uplašeni, ali razumni i solidarni. Iako ima mnogih koji su opasnost olako shvatili i ne pridržavaju se mera ograničenog kretanja, većina stanovništva se pritajila. A koliko je strah veliki, posredno pokazuje i podatak da je Makronovo obraćanje naciji u ponedeljak 16. marta pratilo 96 odsto TV gledalaca, što je najveći postotak koji je ikad zabeležio je-dan francuski predsednik u televi-zijskom govoru.

RAT PROTIV SIĆUŠNOG NE-PRIJATELJA: Strah se ne odnosi samo na sopstveno i zdravlje svo-jih bližnjih već i na gubitak posla, osiromašenje. Predsednikovo pre-secanje istupanja porukom “Mi smo u ratu!” (ponovio ju je čak šest puta!) nije imalo samo reto-rički efekat jer iako je neprijatelj sićušan i golim okom nevidljiv, jasno je koliko je moćan kada se u borbi protiv njega stupa u ratno stanje.

Koronavirus proširen je u čita-voj Francuskoj. Na nacionalnom nivou zatvorene su sve školske ustanove od obdaništa do fakul-teta, te restorani, kafei, pozorišta, bioskopi, muzeji, galerije, sportski centri... Rade prodavnice hrane,

apoteke, prodavnice poljoprivred-nih proizvoda i alatki, prodavni-ce auto-delova, garaže. Izlazak iz kuća moguć je samo u blizini pre-bivališta, uz potvrdu da je to nuž-no radi odlaska kod lekara, u ku-povinu hrane, preuzimanje dece u slučaju razdvojenih roditelja ili pomoći nekom bliskom u nevolji, kao i radi fizičkih aktivnosti kao što je kratka šetnja ili izvođenje kućnih ljubimaca.

Mere jednako važe za sve građa-ne, bez obzira na starosno doba, a najstarijima i hroničnim bole-snicima koji spadaju u tzv. rizičnu grupu preporučeno je da ne izlaze. Posete bolnicama i domovima za stare su zabranjene. Mere su na

Pred udarom virusa koji ubrzano uzima danak i pustoši privredu Francuzi su uplašeni, ali razumni i solidarni. Iako ima mnogih koji su opasnost olako shvatili i ne pridržavaju se mera ograničenog kretanja, većina stanovništva se pritajilaPiše: Mira Popović, specijalno za NM iz Pariza

Medicinsko osoblje premoreno, zaraza na početku

FOTO

: BET

A/A

P

45

Svet > Francuska

im maske ne trebaju, drugim reči-ma, da njihovo nošenje ima smisla jedino u slučaju kada ih stavljaju zaraženi i, naravno, lekari i osoblje koje je u kontaktu sa zaraženim.

Treba biti kratke pameti, pa poverovati da je za građane nepo-trebno da nose masku (iako mogu biti u kontaktu s nekim ko je za-ražen, a kod koga se simptomi još nisu ispoljili), čak i da maski ima dovoljno. Da je tako, nosili bi ih i policajci kada legitimišu prekršio-ce mera (koji mogu biti zaraženi), ali ni za njih maski nema, što znači da i čuvari reda potencijalno mogu da šire zarazu.

U međuvremenu, skandal je pot-krepljen otkrićem da francusko preduzeće koje proizvodi maske radi punom parom kako bi maske isporučilo Velikoj Britaniji jer je njena porudžbina stigla pre doma-će! Šta god da je istina, za Francu-ze je najbolje da poštuju izolaciju koja se, počevši od Kine, pokazala jedino efikasnom merom za obuz-davanje epidemije. Sa maskom ili bez nje.

do osam dana, pojedini bolnički lekari kažu za dve do tri nedelje, dok profesor Aleksandar Minjon iz čuvene pariske bolnice Kašan kulminaciju predviđa tek za šest nedelja. Kako god da bude, ona predstoji, a u interesu svih je da se širenje bolesti uspori i tako spreči pretrpanost bolnica. U protivnom, Francusku čeka italijanski scena-rio, a to je možda ono što unosi najviše straha, čak i među onima koji, kršeći mere izolacije, pokazu-ju lakomislenost i odsustvo svesti o društvenoj odgovornosti.

Da li je Francuska na vreme i adekvatno reagovala na opasnost od epidemije? Odgovor treba tra-žiti u nekoherentnim postupcima šefa države i njegove vlade. Iako su morali biti savršeno dobro oba-vešteni o razmerama opasnosti, insistirali su na održavanju prvog kruga lokalnih izbora 15. marta (istina, pod maskama, na pro-pisnoj razdaljini birača itd.), da bi već sutradan oglasili zabranu kretanja i okupljanja, a Makron je, podsetimo se, deset dana pre nego

što je na televiziji ponavljao da je Francuska u ratu protiv virusa, sa suprugom Brižit bio u pozorištu.

SKANDAL OKO MASKI: Francu-sku potresa i skandal nedostatka maski. Vlasti takođe nisu kohe-rentne u pogledu tretiranja tog problema, a ima i mišljenja da za-majavaju ili, ako se baš hoće, lažu narod. Sve je počelo krajem febru-ara, kada je vlada oglasila da su zalihe maski gotovo dovoljne, ali da su ipak naručene milionske ko-ličine novih i da one uskoro stižu. Početkom marta bilo je jasno da od toga nema ništa. Nove maske nisu stigle, a vlada je na sve načine počela da poručuje građanima da programu kao da idu u školu (a

taj je program obiman), u sku-čenom stanu, situacija je znatno teža. Zato je post na kojem se vidi kako tokom video-konferencije u

jednoj značajnoj firmi u kadar sa svih strana uleću klinci doživeo ogromnu gledanost na društve-nim mrežama i naišao na opšte simpatije.

RAZLIČITE PROCENE: Napre-dovanje zaraze koronavirusom u Francuskoj objavljuje se svaka 24 časa. Trenutno stanje je oko 16.000 zaraženih, 674 mrtvih i 7.240 u bolnicama. Ministar zdravlja Olivije Veran ocenjuje da realan broj zaraženih treba tražiti u brojci između 30.000 i 90.000, a nepreciznost se tumači time što vreme inkubacije dugo traje i što mnogi oboleli nemaju jasno izra-žene simptome. Jesu li francuske bolnice i zdravstvene službe, leka-ri i zdravstveno osoblje spremni za takvu situaciju? Vlasti tvrde da jesu, dok “na terenu” nema čvrstih potvrda. Iz bolnica se oglašavaju vapaji lekara da je ostao tek pone-ki slobodan krevet, osoblje je pre-moreno, a zaraza je na početku.

Kada će epidemija koronaviru-sa u Francuskoj dostići vrhunac, da bi potom krenula silaznom li-nijom? I tu su procene različite. Ministar Veran mišljenja je da kul-minacija može nastupiti već za pet

snazi do 31. marta, ali budući da se situacija iz dana u dan pogorša-va, nema nikakve sumnje da će biti produžene, kao i pooštrene.

Na lokalnom nivou desetak gra-dova uvelo je potpunu zabranu kretanja van kuće od uveče (vre-me varira od 18 do 22) do zore. Proteklog vikenda zabranjena su i međugradska putovanja, morske plaže, izletišta, parkovi i šetališta u svim gradovima. U pojedinim sre-dinama ljudi su previše lako shva-tili preduzete mere – kao, neće grom u koprive – i, kršeći nove propise, ubrzali su zaoštravanje restriktivnih mera koje se sve više približavaju potpunom karantinu. Inače, o poštovanju mera brine 100.000 policajaca i žandarma, a kazna za prekršaj iznosi 135 evra i može ići do 3.700 evra i šest me-seci zatvora za “recidiviste”. Samo u nedelju 22. marta zabeleženo je 92.500 prekršaja.

Po preporuci vlasti, u slučajevi-ma kada je to moguće, svi poslo-vi obavljaju se onlajn i uz pomoć video-komunikacija, od kuće. To bi skoro idealno moglo da funkci-oniše kada bi “onlajn zaposleni” bio sam. Za porodice sa decom, s kojom treba raditi kod kuće po

Tužba za “državnu laž”Više od 600 lekara i lekarskog osoblja okupljenih u jednom udruženju tužilo je premijera Eduara Filipa i bivšu ministarku zdravlja Anjes Bizan za “državnu laž”, konkretno za nepreduzimanje blagovremenih mera za usporavanje epidemije iako su znali za opasnost. Bizan se povukla iz vlade da bi učestvovala u izborima za gradonačelnicu Pariza, a javno je na početku epidemije, dok je bila ministarka zdravlja, izjavljivala da je “rizik od epidemije mali” (iako je SZO još 30. januara ukazala na međunarodnu opasnost zaraze), da bi naknadno, pošto je napustila vladu, takođe javno rekla da je raspolagala informacijama o razmerama opasnosti i da je o njima obavestila državni vrh.

Makronovo obraćanje naciji 16. marta pratilo je 96 odsto TV gledalaca, što je najveći postotak koji je ikad zabeležio jedan francuski predsednik u televizijskom govoru

Mere su na snazi do 31. marta, ali budući da se situacija iz dana u dan pogoršava, nema nikakve sumnje da će biti produžene, ali i pooštrene

Kazna za kršenje mera iznosi 135 evra i može ići do 3.700 evra i šest meseci zatvora za “recidiviste”

Da li je Francuska na vreme i adekvatno reagovala na opasnost od epidemije?

FOTO

: BET

A/A

P

FOTO

: BET

A/A

P


Svet > Francuska

ljudi su tražili intervenciju snažne vlade kako bi se otklonili gubici na tržištu. Tokom sedamdesetih godina prošlog veka situacija je bila suprotna – ljudi su bili razo-čarani intervencijom vlade, tako da su krenuli ponovo da veruju u

tržište. Paradoks situacije 2008-2009. je da nepoverenje u tržište nije dovelo do zahteva da se pove-ća intervencija vlade.

Koronavirus će sada dovesti do povratka značajne uloge vlade. Ljudi se oslanjaju na vladu koja treba da organizuje kolektivnu odbranu od pandemije, a oslanja-ju se i na vladu u spasavanju pri-vrede koja tone. Efikasnost vlada sada se meri njihovom sposobno-šću da promene svakodnevno po-našanje ljudi.

MISTIČNOST GRANICA: Druga lekcija koronavirusa još je jedan dokaz mističnosti granica i pomo-ći će u potvrđivanju uloge nacio-nalnih država u okviru Evropske unije. Već smo svedoci zatvaranja mnogih granica između zemalja – i činjenice da se svaka vlada u Evropi fokusira na svoj narod. U

“Kako su čudni dani koje pro-življavamo”, juče mi je napisao jedan prijatelj iz Španije – i zai-sta jesu čudni. Ne znamo kada će se pandemija covid-19 završiti; ne znamo kako će se završiti; i u ovom trenutku možemo samo da nagađamo o njenim dugoročnim političkim i ekonomskim posledi-cama. U vreme krize inficirani smo nesigurnošću. Ali evo najmanje sedam stvari koje ovu krize čine značajno drugačijom u odnosu na prethodne.

Prva lekcija je da će, za razliku od finansijske krize 2008 i 2009, koronavirus pokrenuti povratak velike vlade. Nakon kolapsa firme Lehman Brothers mnogi posma-trači su verovali da će nepoverenje u tržište prouzrokovano krizom dovesti do vere u vladu.

Ovo nije nov koncept – na počet-ku Velike ekonomske krize 1929.

normalnim okolnostima države-članice ne bi pravile razliku u po-gledu nacionalnosti pacijenata u svojim zdravstvenim sistemima, ali u ovoj krizi oni će najverovat-nije davati prioritet svojim držav-ljanima u odnosu na druge (ovo se ne odnosi na imigrante iz drugih regiona već na Evropljane koji imaju pasoše EU).

Koronavirus će stoga osnažiti nacionalizam, ali ne etnički nacio-nalizam. Vlada će u cilju preživlja-vanja od svojih građana tražiti da podignu zidove ne samo između država već i između pojedinaca, usled opasnosti da se zaraze od ljudi koje najčešće sreću. Najveći rizik ne preti od nepoznatih osoba već od onih koji su vam najbliži.

Treća lekcija koronavirusa od-nosi se na poverenje u stručnjake. Finansijska kriza i izbeglička kriza 2015. doveli su do značajnog nepo-verenja u eksperte. Ova promena, koja predstavlja jedan od najvećih uspeha populističkih političara u poslednjih deset godina, prome-niće pravac pod uticajem korona-virusa. Najveći broj ljudi veoma je otvoren da veruje ekspertima i da se okrene nauci kada su u pitanju njihovi životi. Već se primećuje rast legitimiteta profesionalaca koji vode borbu protiv virusa. Profesio-nalizam je ponovo u modi.

Četvrta lekcija može se različito tumačiti, ali je podjednako značaj-na. Nažalost, koronavirus može podstaći autoritarizam velikih po-dataka koje koristi kineska vlada. Možemo optužiti kineske lidere za nedostatak transparentnosti koji je doveo do sporog odgovora na širenje virusa, ali efikasnost njihovog odgovora i sposobnost kineske države da kontroliše kre-tanje i ponašanje ljudi impresivni su. Građani tokom trenutne krize stalno porede odgovore i efika-snost svojih i drugih vlada. Ne tre-ba da nas iznenadi ako, dan nakon završetka krize, Kina bude izgle-dala kao pobednik, a Sjedinjene Države kao gubitnik.

PANIKA NAJVEĆI NEPRIJA-TELJ: Peta lekcija tiče se kriznog menadžmenta. Vlade su tokom ekonomskih kriza, izbegličkih kri-za i terorističkih napada naučile da im je panika najveći neprijatelj. Ukoliko mesecima nakon jednog terorističkog napada ljudi me-njaju svakodnevno ponašanje i

prestanu da izlaze iz svojih kuća, teroristički napadi postižu svoju svrhu. Isto se dogodilo u periodu 2008 i 2009. – promena u pona-šanju često je povećavala troškove krize. Zato su lideri i građani od-govarali porukama: “Ostanite mir-ni”, “Nastavite sa svojim životom”, “Ignorišite rizik” i “Ne preterujte”. Sada vlade moraju da kažu svojim građanima da promene ponašanje tako što će ostati kod kuće. Uspeh vlada u ovom smislu u velikoj meri zavisi od njihove sposobnosti da uplaše ljude kako bi radili ono što im se kaže. “Nemojte da paničite” pogrešna je poruka tokom co-vid-19 krize. Ljudi treba da paniče

kako bi se suzbila pandemija – i treba drastično da promene svoj način života.

Šesta lekcija je da će kriza koju

je izazvao covid-19 imati jak uticaj na međugeneracijsku dinamiku. U kontekstu debata o klimatskim promenama i rizika koje one nose mlađe generacije su veoma kri-tički nastrojene prema starijima zbog sebičnosti i nerazmišljanja o budućnosti na ozbiljan način. Koronavirus menja ovu dinamiku – sada su stariji članovi društva osetljiviji i osećaju pretnju oči-gledne nespremnosti milenijala-ca da promene svoj način života. Međugeneracijski konflikt može se intenzivirati ako kriza duže po-traje.

Sedma lekcija je da će u odre-đenom trenutku vlade biti primo-rane da biraju između suzbijanja pandemije po cenu uništavanja privrede ili tolerisanja veće ljud-ske cene kako bi se sačuvala pri-vreda.

Još je rano da se govori o politič-kom uticaju pandemije covid-19. Kriza je opravdala strahove anti-globalista – zatvoreni aerodromi i pojedinci u samoizolaciji nulta su tačka globalizacije. Paradoksalno je da bi novi antiglobalistički po-kret mogao da oslabi populističke političke aktere koji, čak i kada su u pravu, nemaju rešenje.

Kriza koju je prouzrokovao co-vid-19 takođe je dramatično pre-oblikovala odgovor EU na druge krize s kojima se suočila tokom protekle dekade. Fiskalna disci-plina nije više ekonomska mantra čak ni u Berlinu, a ne postoji ni-jedna evropska vlada koja će se u ovom trenutku zalagati za otvara-nja granica za izbeglice.

Ostaje da se vidi na koji način će tačno kriza uticati na budućnost evropskog projekta. Međutim, ja-sno je da će koronavirus dovesti u pitanje neke od osnovnih pretpo-stavki na kojima se EU zasniva.

*Ivan Krastev je predsednik Cen-tra za liberalne strategije u Sofiji i stalni član Instituta za humanistič-ke nauke u Beču.

Prevod: Ljiljana Madžarević

Ne znamo kada i kako će se pandemija covid-19 završiti i u ovom trenutku možemo samo da nagađamo o njenim dugoročnim političkim i ekonomskim posledicama. U vreme krize inficirani smo nesigurnošćuPiše: Ivan Krastev*

Sedam ranih lekcija koronavirusa

Vlada će, u cilju preživljavanja, od svojih građana tražiti da podignu zidove ne samo između država već i između pojedinaca, usled opasnosti da se zaraze od ljudi koje najčešće sreću

Jasno je da će koronavirus dovesti u pitanje neke od osnovnih pretpostavki na kojima se EU zasniva


Svet > Globalni uticaj pandemije

Kancelarka Angela Merkel mo-rala je da preuzme ulogu medi-jatora. Žuta štampa u Nemačkoj sumnja da se iza toga krije sudar dva politička egoizma, dva alfa-mužjaka i želja za političkim pro-filisanjem u predfazama borbe “za presto”, koja je, virus tamo ili vamo, već počela – predsedavaju-ća stolica hrišćanskih demokrata posle ostavke Anegret Kramp-Karenbauer ispražnjena je, a od-luka o kandidatu konzervativaca za predstojeće savezne izbore još nije doneta.

Izborna trka je de fakto počela, i to žestokom diskusijom oko ti-tulisanja mera opšteg naloženog karantina – pojma “zabrane soci-jalnih kontakata” ili “ograničenja kretanja”, a sve u cilju “očuvanja najviših principa demokratskih sloboda”. Markus Zeder se po-slednjih nedelja istakao “držav-ničkim stavom” i “političkom sta-menošću” u upravljanju svojom pokrajinom, koja je teško pogo-

đena virusom i koja prednjači u rigoroznosti mera za obuzdavanje pandemije. Politički apetiti Zedera jasni su od samog početka – kan-celarska stolica, što bi bio prese-dan u istoriji nemačke državnosti.

Lašet kao premijer najmnogo-ljudnije nemačke pokrajine sma-tra da njemu po pravilu pripada tron. Druga dva kandidata, koja su sve do korona krize smatrani favoritima, Fridrih Merc i Norbert Retgen potpuno su nestali iz jav-nog života Nemačke.

“SHUT DOWN” MODUS: Na da-našnji dan, 23. marta, Nemačka broji 29.000 obolelih od virusa i 119 smrtnih slučajeva. Zemlja je u potpunom “shut down” modu-su – kretanje je dozvoljeno samo u grupama od po dvoje ljudi, javni život se odvija u medijima, samo-usluge su kompletno opskrbljene, panične kupovine posle prvog šoka redovno izostaju, bolnice su spremne i rade punim kapaciteti-ma.

Problem je klinički personal, o čemu se već godinama vodi de-bata. Taj problem neće biti lako rešen, pošto je neophodno uve-sti hiljade i hiljade medicinskog pomoćnog osoblja, a zakoni za to još uvek nisu pripremljeni. Pro-

Vanredna sta-nja u Nemač-koj, kojih je u posleratnoj istoriji bilo nekoliko, po pravilu su pe-

riodi političke sloge, tzv. “mira na dvoru” – korona kriza je dobar pri-mer za ovo pravilo. Poslednja ini-cijativa “drastičnog redukovanja socijalnih kontakata među građa-nima” u Bundestagu je, navodno, jednoglasno izglasana.

Opozicija je ovih dana izuzetno štedljiva sa svojim inače glasnim i džangrizavim kritikama, što je zapravo i njena osnovna delat-nost po pravilima demokratskog višeglasja. “Naravno da ćemo kri-tikovati vladu kada to bude ne-ophodno, ali saradnja je trenutno mnogo bitnija”, izjavila je šefica poslaničkog kluba Zelenih Katrin Gering Ekart. U poslednje vreme nesložna velika koalicija praktiku-je složnost po svim pitanjima živo-ta u kriznim uslovima.

SUDAR DVA POLITIČKA EGO-IZMA: U ovakvoj atmosferi “na-cionalnog spasa” začuđuje, a ne bi trebalo, svađalačka bura na najvi-šem političkom nivou među člano-vima i pokrajinskim premijerima vladajuće stranke hrišćanskih de-mokrata. Pri izglasavanju jedin-stvenih mera u cilju zauzdavanja pandemije koronavirusa javno su ušli u konflikt premijeri dve naj-veće nemačke pokrajine – Armin Lašet iz Severne Rajne-Vestfalije i Markus Zeder iz Bavarske, jedan član Hrišćanske demokratske par-tije, a drugi predsednik sestrinske Hrišćanske socijalne unije, koja je aktivna samo na području Bavar-ske, pokrajine koja najviše insisti-ra na svojoj političkoj nezavisno-sti.

izvođači respiratora i kreveta za intenzivnu negu su domaći, izvoz je prekinut, pošto su granice za-tvorene. Kolone prevoznika na granici između Poljske i Nemačke beskrajne su.

Ministar finansija i zamenik kancelarke iz redova socijalde-mokrata Olaf Šolc i njegov kolega Peter Altmajer, ministar privrede iz redova hrišćanskih demokrata, u utorak 24. marta predstavili su paket pomoći vlade ugroženim građanima u vrednosti od 156 mi-lijardi evra.

Nema sumnje, Nemačka doka-zuje da je dobro organizovano društvo, ali ni ona nije sigurna od ambicija pojedinaca iz redova sopstvenih profesionalnih politi-čara. Čuju se glasovi upozorenja, nema ih malo, veoma moderatni i uravnoteženi, koji ukazuju na svo-jevoljno i mirno predavanje demo-kratski zagarantovanih sloboda zarad “preživljavanja”, “zaštite”, “očuvanja” i “solidarnosti”.

ISTORIJSKI ZADATAK: Građa-ni su spremni da bez reči žrtvuju slobodu. To je činjenica. Pitanje je koliko dugo. “Mi smo demokra-tija. Ne živimo od prinude već od znanja koje delimo i zajedničkog delovanja. Ovo je istorijski zada-tak i samo ga zajedno možemo rešiti”, rekla je kancelarka Angela Merkel, obraćajući se 18. marta naciji. Zbog toga je danas na snazi “ograničavanje socijalnih konta-kata građana”, a ne “ograničenje kretanja”.

Sloboda misli nalaže konstantno stanje sumnje u izrečeno. Name-će se pitanje prioriteta u jednom

slobodnom demokratskom druš-tvu – da li budućnost dočekujemo uplašeni ili spremni da se suočimo sa stanjem koje smo sami proi-zveli u svom obesnom uživanju u bezgraničnim slobodama jednih, a na leđima bezgranične nemaštine i patnje drugih.

“Mi smo demokratija” podrazu-meva i brisanje teme migranata s političkog dnevnog reda, ponovno uspostavljanje nacionalnih korpu-sa i granica u Evropi, za koju smo se borili, uvođenje policije i voj-ske u svakodnevni život, čime se ekzekutivi daje opasna prednost nad legislativom. Zabrana svakog oblika građanskog okupljanja i sa-moorganizovanja.

Hoćemo li tako rešavati sve pro-bleme koje 21. vek stavlja pred čo-večanstvo? Znanje svaka generaci-ja mora da stiče, ono se, nažalost, ne prenosi genetski. Sloboda se svakodnevno brani, kao i demo-kratija. Mislim da bi upravo zemlje Evrope to morale dobro da znaju, one su to iskustvo platile krvlju.

U poslednje vreme nesložna velika koalicija praktikuje složnost po svim pitanjima života u kriznim uslovima. U ovakvoj atmosferi “nacionalnog spasa” začuđuje, a ne bi trebalo, svađalačka bura među članovima i pokrajinskim premijerima vladajuće stranke hrišćanskih demokrataPiše: Jelena Volić Helbuš, specijalno za NM iz Berlina

Demokratski eufemizam

Danas je na snazi “ograničavanje socijalnih kontakata građana”, a ne “ograničenje kretanja”

Nemačka dokazuje da je dobro organizovano društvo, ali ni ona nije sigurna od ambicija pojedinaca iz redova sopstvenih profesionalnih političara

Pri izglasavanju mera u cilju zauzdavanja pandemije koronavirusa javno su u konflikt ušli premijeri dve najveće nemačke pokrajine – Armin Lašet iz Severne Rajne-Vestfalije i Markus Zeder iz Bavarske

FOTO

: WEB

.DE


Svet > Nemačka

italijanskim i kineskim zastavama, priznali su grešku i rekli da traže način da isporuče maske Italiji. Poljaci su isto pokušali da negira-ju činjenice.

Svi ti događaji sve nas će na kra-ju, kada prođe pandemija, naterati da se suočimo sa samim sobom, komšijama ili saveznicima i pre-ispitamo te odnose, kako one po-jedinačne tako i one na državnom nivou. S fokusom na pitanje – šta smo uradili, ili nismo, a mogli smo.

Tu tešku situaciju Austrija po-kušava delimično da ublaži tako što se sada najavljuje da će jedan deo opreme koja stiže iz Kine biti prosleđen i italijanskoj autono-mnoj oblasti Južni Tirol. Takva inicijativa usledila je nakon što je predsednik tog regiona Arno Kom-pačer Beču uputio apel za pomoć.

“U interesu svih nas je da ta hit-no potrebna oprema dospe što pre u Tirol, pokrajinu koja je naj-ugroženija. Takođe, nećemo osta-viti na cedilu Južni Tirol”, poručio je austrijski kancelar Sebastijan Kurc, kome se pripisuje kao veli-ki uspeh dobijanja hitno potreb-ne medicinske opreme iz Kine.

Takođe je najavio da se radi na tome da se uspostavi stalni “vaz-dušni most” s Kinom kako bi se iz te zemlje nadomestili nedostaci u opremi u Austriji.

“OPASNOST” OD SAD: O ne-dostatku maski i druge zaštitne opreme, ali i o “opasnosti” od SAD koje sve kupuju, upozorio je pre nekoliko dana i predsednik Lekarske komore Austrije Tomas Sekeres. On je ukazao da treba brzo delovati jer SAD u velikim količinama kupuju sve što ima na svetskom tržištu od medicinske zaštitne opreme, pa uskoro neće biti mnogo toga raspoloživog.

I o ulozi i reakciji SAD sigurno će se govoriti i analizirati dugo nakon završetka pandemije. Pogrešni ko-raci Bele kuće, preko Odeljenja za domovinsku sigurnost do Centra za prevenciju i kontrolu zaraza, svakako su doveli do podrivanja poverenja u kapacitete i kompe-tentnost američke vlade da odgo-vori na ovaj ozbiljan izazov. A Kina upravo koristi taj otvoreni prostor za svoje strateško delovanje i niko joj na tome ne može zameriti.

Italijansku javnost posebno je šokiralo saznanje, što su preneli i naši mediji, da je američka vojska iz baze Avijano iz Italije odvezla skoro milion testova na koronavirus koje je proizvela italijanska kompani-ja. To je samo nastavak onoga što je osetila nemačka javnost, koja je svakako bila zatečena tvrdnjom da su SAD pokušale da kupe kompani-ju CureVac za veliku sumu novca i obezbede pravo na vakcinu protiv koronavirusa samo za američko tržište. Zato ne čudi reakcija au-strijskih zvaničnika, koji uz bojazan gledaju ka SAD i s nadom ka Kini.

“NAŠ PROBLEM NIJE IRAN VEĆ IŠGL”: Ono sa čime će Au-strija morati da se suoči nakon pandemije je to da se upravo iz Tirola zaraza proširila Evropom, posebno na severu. Nepoverenje građana u nadležne organe rezul-

Austrija je još jedna evrop-ska država koja je dobi-la pomoć od Kine u borbi protiv korona-

virusa, te joj je pre nekoliko dana dostavljeno oko 130 tona medi-cinske zaštitne opreme. Oprema je prevashodno namenjena za glavno žarište infekcije koronavirusa – po-krajinu Tirol.

To je promena u spoljnoj politici Austrije jer samo pre godinu dana Karin Knajsl, tadašnja ministarka spoljnih poslova Austrije, bliska Slobodarskoj partiji Austrije u vla-di koju je i tada vodio Sebastijan Kurc, kritikovala je Italiju zbog pot-pisivanja sporazuma s Kinom. Tada je izrazila veliku zabrinutost zbog ekonomskog uticaja Kine u EU.

“Kina nije samo investitor, Kina se ponaša kao geopolitički igrač”, rekla je tada Knajsl, smatrajući da su aktivnosti Kine u Evropi stra-teške. Zabrinutost zbog uticaja Kine se i sada, tokom pandemije koronavirusa, čuje širom Evrope i SAD. Trenutno je lakše nabrojati evropske države koje nisu dobile pomoć ili kupile medicinsku opre-mu iz Kine nego one koje jesu. Sve češće se čuju ocene da će zbog ne-adekvatne reakcije na pandemiju upravo koronavirus uticati na EU i njenu globalnu poziciju. Uostalom, prva reakcija je bila ponovno us-postavljanje granica nacionalnih država i gubitak solidarnosti, koja je dugo bila glavna odlika EU.

SVI PROTIV SVIH: “Svet je u ratu, svi protiv svih i prvi put bez ikakvih savezništava”, tako počinje jedan od tekstova u italijanskom dnevnom listu La Republika, koji možda trenutno najbolje opisuje stanje u svetu. Naime, nedavno je u Češkoj i Poljskoj zaplenjena medicinska oprema koja je iz Kine poslata Italiji. Česi su najpre negi-rali, ali nakon objavljivanja foto-grafija na kojima se vidi oprema sa

tat je toga što se stiče utisak da se najpre sačekao kraj zimske sezone kako bi se obelodanilo da ima za-raženih u tom području.

Upravo to okretanje glave na drugu stranu dovelo je do toga da se većina prvih slučajeva ko-ronavirusa u brojnim evropskim zemljama vezuje sa austrijske ski-centre. Kurc jeste jedan od prvih evropskih lidera koji je uveo stro-ge mere u borbi protiv koronavi-rusa, ali je već bilo kasno za zau-stavljanje širenja virusa u Austriji i drugim evropskim državama. Su-štinski, virus je već bio izvezen kada su se brojni skijaši vratili u svoje zemlje posle odmora.

U Danskoj i Norveškoj više sto-tine slučajeva pozitivnih na virus imaju veze upravo s Tirolom. Uo-stalom, norveške zdravstvene in-stitucije saopštile su 20. marta da je od ukupno registrovana 1.742 slučaja 862 vezano za inostran-stvo, odnosno da je 549 povezano sa Austrijom. S tim žarištem po-vezuju se zaraženi u Švedskoj, na Islandu, Kanadi, kao i u Nemačkoj.

Uprkos ranim upozorenjima

Islanda da su zabeleženi slučajevi koronavirusa kod njegovih držav-ljana koji su se vraćali iz te austrij-ske oblasti, činjenica je da je au-strijska vlada odlučila da reaguje kasnije, tako što je stavila Išgl, mali grad u Tirolu, u karantin tek 13. marta. Nakon pet dana nadležni su te mere proširili na 279 opština u pokrajini Tirol. Na osnovu dostu-pnih podataka, Išgl je pokazao da jedno selo koje ima oko 1.600 sta-

novnika može da bude glavno ža-rište koronavirusa širom Evrope. Zato i ne čudi izjava nemačkog mi-nistra zdravlja u pokrajini Baden-Virtemberg, koju je dao 17. marta na konferenciji za novinare: “Naš problem nije Iran već Išgl”.

Koronavirus menja samu Evrop-sku uniju, oblikuje geopolitičku si-tuaciju u svetu i menja ravnotežu između velikih sila. Većina evrop-skih zvaničnika toga je svesna, ali koje će posledice biti po EU, videće se nakon pandemije. Tada će s tim svi morati da se suoče. Bilo bi dobro za sve da se najpre suoče sami sa sobom, ali i da preuzmu odgovor-nost za ovo što se trenutno dešava u njihovim državama širom sveta. Tu se pre svega misli na političare. Već je sada jasno da će jedna od po-sledica biti bujanje nacionalizma jer sve ovo što se trenutno događa ide naruku radikalnoj desnici. Na-žalost, više puta smo bili svedoci da se na kraju preskače sopstvena odgovornost i krivac uvek traži u drugima. Uostalom, to je najlakši put, posebno za političare. Iako nije ispravan.

Kineska pomoćŠirom Evrope i SAD se i sada, tokom pandemije koronavirusa, čuju izrazi zabrinutosti zbog uticaja Kine. Trenutno je lakše nabrojati evropske države koje nisu dobile pomoć ili kupile medicinsku opremu iz Kine nego one koje jesu. U Austriji je prevashodno namenjena za glavno žarište infekcije – pokrajinu TirolPiše: Ivana Pejčić

LekAustrijska vlada je za borbu protiv koronavirusa stavila na raspolaganje novih 22 miliona evra za istraživanja, a na Pokrajinskoj klinici u Salcburgu već imaju prve uspehe u lečenju. Vlada finansira kliničke studije o delovanju lekova i supstanci protiv COVID-19, a primarijus Rihard Grajl iz Salcburga rekao je da postoje “obazrivo dobre vesti”, da postoje dva nova leka. “Jedan lek može da zaustavi nagli rast upala. Odgovarajući podaci još nisu objavljeni, ali pokazuju da dolazi do umanjenja teškog oboljenja za 90 odsto”, rekao je on, prenose austrijski mediji. Dva pomenuta preparata već su korišćena u Kini i sada se testiraju u Pokrajinskoj klinici u Salcburgu. Već narednih dana treba da budu primenjena na teškim slučajevima. Prema Grajlu, reč je o infuzijama.

Sve češće se čuju ocene da će zbog

neadekvatne reakcije na pandemiju

upravo koronavirus

uticati na EU i njenu globalnu poziciju

Sebastijan Kurc je najavio da se radi na tome da se uspostavi stalni “vazdušni most” s Kinom kako bi se iz te zemlje nadomestili nedostaci u opremi u Austriji

FOTO

: BET

A/A

P


Svet > Austrija

izbeglo da nedostatak prihoda do-vede do masovne nesolventnosti.

ODAKLE NOVAC: Potrebno je, dakle, da javne vlasti, da fiskalne vlasti finansiraju banke, preduzeća i zaposlene. Naravno, uz sve druge obaveze prema korisnicima budže-ta i fondova.

Odakle novac? Ovo je, zapravo, manji problem, mada izaziva ve-liku pažnju. Zato što je potrebno valjano raspodeliti obaveze koje bi trebalo da ima svako od kori-snika dodatne likvidnosti. Ovo se u svakoj zemlji rešava različito jer im ustanove i pravni sistemi nisu isti. U Americi se, recimo, govori o tome da bi država preuzela udeo u vlasništvu u preduzećima kojima će obezbediti potrebnu likvidnost. To se, naravno, ne odnosi na mala i srednja preduzeća jer država svakako ne namerava da preuzme odgovornost za njihove poslovne odluke, u meri u kojoj će ih ona do-nositi u vreme dok traje kriza. No, može da obaveže i da ograniči upo-trebu sredstava. Kako ni preduzeća niti banke neće ostvarivati dobit, ne bi smele ni da dele dividende ili bonuse poslovodstvu. A morale

bi, ako je takav dogovor postignut, da plaćaju radnike, bez obzira na to što ne rade.

Fiskalne obaveze, dakle, značaj-no rastu, u Americi verovatno u visini od 10 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). To bi, štaviše, mogao da bude tek početak. E sada, odakle novac? Od centralne banke. Ili će ona obezbediti potrebnu li-kvidnost neposredno preduzećima ili bankama, ili će kupiti državne obveznice kako bi fiskalne vlasti mogle da finansiraju svoje pove-ćane obaveze prema preduzeći-ma, pre svega. Ali i prema ostalim budžetskim korisnicima i fondovi-ma ukoliko je to potrebno.

Isto važi i za Evropsku centralnu banku. Kako su vlasti obeju banaka već izjavile, biće novaca koliko god je potrebno. A on će biti potreban i da bi se obezbedila potrošnja sta-novništva, koja se uz to menja. Pre svega kada je reč o zdravstvenim uslugama. Problem je, naravno, u tome što će se javiti nestašice jer je ponuda ili smanjena ili je potrebno vreme da se poveća. Ovo drugo po-sebno kada je reč o zdravstvenim sredstvima i uslugama.

Centralne banke će, bar one koje se ne oslanjaju na strani novac kao na rezervni, biti podređene fiskal-nim vlastima. Obezbediće onoliko likvidnosti koliko je potrebno fi-skalnim vlastima da finansiraju po-većane obaveze. Uz to će nastaviti da obezbeđuju likvidnost banaka i preuzeća. Tako da eventualna ne-stašica novca nije problem.

Može se postaviti pitanje kako je to u saglasnosti s ciljem kojem mo-netarna politika služi, a taj je stabil-nost cena? Tu se misli na stabilnost nivoa cena, o proseku čija se pro-mena izražava kretanjem inflacije. Da li bi, dakle, trebalo očekivati da

Šta može central-na banka u vreme epidemije? Najpre je potrebno opisati prirodu privredne krize koju virusna pandemija izaziva.

Reč je, kako se to kaže, o spo-ljašnjem šoku. Izbila je zdrav-stvena kriza, koja ima privredne posledice. Da bi mogla da izbije pandemija, nije bilo nešto neoče-kivano, ali ni predvidljivo kada do nje može da dođe. To je, otprili-ke, kao sa zemljotresima, za koje se zna da će povremeno izbijati, ali ne i kada i gde će biti sledeći. Naravno, kao što sam već pisao, to važi za mesto izbijanja, ne i za mesta širenja. Važi, u ovom sluča-ju, za Kinu, ali ne i za Srbiju, budu-ći da je bilo predvidljivo da će se epidemija širiti. Tako da su mogle biti preduzete mere koje se sada preduzimaju u Americi, Evropi ili u Srbiji.

Koje su to mere? Uzmimo, po-ređenja radi, da je reč o zemljo-tresu. To bi zahtevalo društvenu mobilizaciju i obnovu porušenog. U slučaju epidemije potrebna je smanjena društvenost, da se tako izrazim. A kako se robe i usluge proizvode uz značajan nivo druš-tvenosti, to će imati, kako se to kaže, negativne posledice na strani ponude robe i usluga. Ili, drukčije rečeno, doći će do recesije ili, kako sada postaje moguće, do depresije.

Ljudi, dakle, ostaju kod kuće i ne rade ukoliko ne mogu da rade od kuće. To pak ima finansijske posle-dice po preduzeća, što znači da ona ne mogu da plaćaju zaposlene. To, naravno, utiče i na rad i prihode svih drugih, u većoj ili manjoj meri. Iz čega nastaju dva problema. Je-dan je rast nezaposlenosti, a drugi pretnja masovnim bankrotstvom preduzeća. A to opet preti da ugro-zi solventnost banaka.

Problem je, dakle, kako izbeći da dođe do masovne nesolventnosti u korporativnom i u finansijskom sektoru. Kako je reč o krizi koja je posledica epidemije, dakle nije izvorno privredna ili finansijska, potrebno je obezbediti odgova-rajuću likvidnost preduzećima, bankama i zaposlenima kako bi se

će se velikim povećanje količine novca rizikovati ubrzana inflacija? Zapravo, u okolnostima ovakvog spoljašnjeg šoka, epidemije u ovom slučaju, nivo cena gubi uobičajenu informativnost, pa tako i značaj kao cilj monetarne politike.

Jer, u nedostatku monetarne po-drške značajno bi pala cena robe koja je izgubila tražnju, a to pogo-tovo važi za usluge. Recimo, cena avionske karte na liniji na kojoj su obustavljeni letovi bila bi jednaka nuli. Ukoliko se obezbedi likvid-nost te avionske kompanije, cena karte može nominalno da ostane kolika je i bila, a zaposleni bi mogli da budu plaćani i ako ne rade. Taj deo, dakle nivo cena, nema nikakvu informativnu vrednost za mone-tarnu politiku.

Nasuprot tome, cene zdravstve-nih usluga, a i potrošnih dobara kao što su hrana ili sredstva za higijenu, mogle bi značajno da se povećaju, dakle inflacija bi mogla da bude veoma brza. No, do toga ne mora i najčešće i neće doći jer će snabdevanje biti racionisano na jedan ili drugi način. I, zapravo, sistem racionisanja zdravstvenih usluga određuje u velikoj meri i mere kojima se utiče na dinamiku razvoja epidemije. Jer, naprosto nema zdravstvenih kapaciteta da ona bude brza i eksplozivna, usled čega se i njeno širenje racioniše smanjenjem društvenosti, koja opet dovodi do svih ovih privred-nih problema i do neophodnosti monetarne i fiskalne intervencije.

SMISAO CENA: Tako da ni defla-cija u delu privrede koji ne radi i in-flacija u delu privrede i svih drugih delatnosti koje rade ne čine nivo cena koji je od bilo kakvog zna-čaja za monetarnu politiku. Tako da samostalnost centralne banke, koja se izražava time da ona ima obavezu prema cilju, a ne prema fi-skalnim potrebama – gubi smisao. Koliko je novca potrebno, toliko novca centralna banka obezbeđu-je. Drukčije je u zemljama sa “sop-stvenim novcem”, kao što je slučaj sa Srbijom, gde monetarna politika ima za cilj stabilnost kursa jer su ograničene mogućnosti poveća-nja likvidnosti ako nema podrške Evropske centralne banke, ali o tome sam već pisao.

U Americi se raspravlja o tome kako stimulisati privredu, kako se to kaže. Drukčije rečeno, kako da se ve-ćom tražnjom obezbedi povećanje proizvodnje, u kom slučaju se sma-njuju obaveze države prema pri-vredi i korisnicima fondova? Ovde

postoji kejnzijanski i neoliberalni odgovor, gde prvi računaju s većom tražnjom, a drugi s većom ponudom.

I jedni i drugi računaju s nekom drugom krizom, a ne sa ovom s ko-jom se svet suočava. U meri u kojoj je reč o tome kako da se izbegne privredna kriza koja bi bila posle-dica zdravstvene, to je zapravo ono što je potrebno preuzeti na očuva-nju likvidnosti preduzeća i banaka, i dohodaka zaposlenih, i prihoda korisnika budžeta, i fondova.

Ali, nivo proizvodnje, dok traje epidemija, biće određen potreb-nim smanjenjem društvenosti i raspoloživim sredstvima zdrav-stvene zaštite. To može da znači i pad BDP-a od 10, 15 ili već koli-ko je potrebno odsto. Ukoliko se izbegne finansijska kriza i očuva produktivnost radnika, privreda bi trebalo u potpunosti da se oporavi, recimo pošto se, na jedan ili drugi način, stanovništvo imunizuje na ovaj virus. Pokretanje proizvodnje povećanom tražnjom podrazume-va da zaposleni preuzmu veći rizik obolevanja nego što je opravdano kapacitetima zdravstvene zaštite.

Alternativno se može misliti da bi smanjenjem naknada za rad ili za nezaposlenost mogla da se po-veća ponuda rada, što, međutim, takođe podrazumeva smanjeni kvalitet zdravstvene zaštite. Tako da ni jedan niti drugi način stimuli-sanja proizvodnje ne daju poželjne rezultate. Osim ukoliko se ne želi povećani rizik obolevanja i gubita-ka života. Ovo zavisi od socijalne funkcije dobrobiti koja je karakte-ristična za neko društvo. Recimo, koliko su ljudi u Srbiji spremni da se odreknu određenih vidova društvenosti, uključujući one koji proizvode dobra i usluge, kako bi smanjili rizik po, recimo, starije i obolele. No, to je zasebna tema.

Cilj je, dakle, da se učini koli-ko god je potrebno da se umanje posledice epidemije po zdravlje stanovništva. I da se izbegnu kom-plikacije po proizvodnju i finansije, nezavisno od toga koliko je novca potrebno potrošiti i fiskalnih oba-veza preuzeti. To u načelu mogu zemlje kao što je Amerika i mone-tarne unije kao što je evropska. Ze-mlje kao što je Srbija u tome će biti ograničene.

Ima li razloga za strah od štampanja novca?Piše: Vladimir Gligorov

Koliko god je potrebno

Potrebno je, dakle, da javne vlasti, da

fiskalne vlasti finansiraju

banke, preduzeća i zaposlene.

Naravno, uz sve druge obaveze

prema korisnicima

budžeta i fondova.

Odakle novac? Ovo je, zapravo,

manji problem iako izaziva veliku

pažnju

Samostalnost centralne banke, koja se izražava time da ona ima obavezu prema cilju, a ne prema fiskalnim potrebama – gubi smisao. Koliko je novca potrebno, toliko novca centralna banka obezbeđuje

Dva su problema. Jedan je rast nezaposlenosti, a drugi pretnja masovnim bankrotstvom preduzeća. A to opet preti da ugrozi solventnost banaka

FOTO

: BET

A/A

P


Svet > Centralna banka u doba korone

daju u ekrane, ali se ispostavilo da je to teže nego što bi se očekivalo.

Iako ulice mnogih svetskih gra-dova naoko deluju pusto, pisanje medija i snimci koji se pojavljuju na internetu govore da su parkovi i kafići puni, a ljudi izlaze i druže se, nespremni da se odreknu druš-tvenog života. Mnogi prstom upiru u milenijalce (lica stara između 24 i 39 godina) i generaciju Z (mlađi od 23), nazivajući ih sebičnim i ne-odgovornim jer smatraju da nisu u direktnoj opasnosti, pa im nije stalo što ugrožavaju druge. Ipak,

ono što najviše čudi jeste da, ko-liko i mladi, poziv da ne izlaze ne poštuju baš ni oni koji se smatraju “rizičnom grupom” u ovoj bolesti – stariji od 65 godina.

NEPOSLUŠNI: U poslednjih de-setak dana društvene mreže su pune postova korisnika u kasnim tridesetim i četrdesetim koji se žale na svoje roditelje jer ignorišu upozorenja da ostanu kod kuće. Isti problem zabeležen je u većini zemalja i u svim kulturama.

“Ovo je anegdotično, ali prime-ćuje li još neko trend bebi-bumer roditelja koji ne shvataju ovo oz-biljno koliko njihova deca jer sma-traju da su besmrtni, žele da izlaze na večere i ne misle za sebe da su stari?”, tvitovao je novinar Njujor-kera Majkl Šulman, koji je zatim svoje iskustvo prepričao i u članku u novinama.

I dopisnik Vašington posta Is-han Tarur piše o svom 64-godiš-njem ocu Šašiju, indijskom posla-niku i “neodgovornom bumeru”: “Insistira da ide u parlament s gomilom drugih ljudi zbijenih zajedno na malom prostoru iako indijska vlada uvodi mere za soci-jalno distanciranje. To je ludo. Nije opasno samo za njega već i za celo domaćinstvo, uključujući moju stariju baku.”

Urednica na portalu Dejli bist Moli Džong Fast opisala je u Vogu probleme koje ima sa svojom 78-go-dišnjom majkom, književnicom Eri-kom Džong, autorkom “Straha od letenja”, koja se ne boji koronaviru-sa “jer nije rizična grupa”.

“Kao i mnogi bebi-bumeri, i ona misli da će biti dobro zato što se ne oseća starom jer piše knjige i ima energiju nekoga u tridesetim. I dok pozdravljam taj stav, vidim ga i kao ogroman problem”, napi-sala je Džong Fast.

Bebi-bumerima se nazivaju pri-padnici generacije rođene izme-

Kada bi svet mo-gao da stane na četiri nedelje, ova pandemija bila bi zaustav-ljena, rekao je šef šangajskog

kliničkog ekspertskog tima za covid-19 Zang Venhong, tonom čoveka koji je svestan da govori o nemogućem scenariju.

Svima je jasno da su oštre mere izolacije i nadgledanja sprovedene u provinciji Hubej u Kini i još ne-kim delovima Azije dale pozitivne rezultate u borbi protiv novog ko-ronavirusa, ali je za veliki deo sveta, nenaviknut na ograničavanje slo-boda, sama pomisao na takvo nešto predstavljala distopiju. Većina ze-malja ipak je vremenom bila prinu-đena da uvodi sve radikalnije mere socijalnog distanciranja kojima bi se usporilo širenje zaraze, a one po-drazumevaju ostanak građana kod kuće i zatvaranje svih objekata koji simbolizuju društveni život.

Negde se kućna izolacija spro-vodi zabranama i uvođenjem po-licijskog časa, a negde se još uvek svodi na apele i pretnje. Iako ve-rovatno više ne postoji niko ko nije svestan opasnosti od virusa, naročito posle potresnih snimaka iz Italije koji obilaze svet, i dalje se beleži primetan jaz između svesti i ponašanja, kako to kažu nemački istraživači.

Na prvi pogled zadatak zvuči lako u eri u kojoj se neprestano go-vori o otuđenju među ljudima jer je u osnovi svih ovih mera fizičko distanciranje od drugih. Od ljudi se praktično samo traži da nekoli-ko nedelja ostanu kod kuće i gle-

đu 1946. i 1964, dok su stariji od toga – Tiha generacija, ali u ovom slučaju bumeri su svi koji imaju više od 56 godina. U razvijenim državama čine 20 odsto populaci-je i veoma su aktivni. U poslednjih nekoliko decenija oni su bili ti koji su menjali i vodili svet i još uvek se osećaju dovoljno jakim za sve.

Analiza pet američkih istraži-vanja javnog mnjenja koju je ura-dio sajt FiveThirtyEight pokazuje da većina građana svih starosnih grupa kaže da je zabrinuta da neko njihov ili oni sami ne obole virusa, s tim što su u jednoj anketi najstariji ispitanici ti koji ozbiljni-je shvataju situaciju, a u drugoj – najmlađi. “Shvata li jedna genera-cija koronavirus neozbiljnije? Ne zaista”, zaključuje se u analizi.

Mladi ljudi su čak više zabrinu-ti da će preneti koronavirus nego stariji – ovaj strah deli dve trećine ispitanika koji imaju između 18 i 44 godine i 48 odsto starijih od 65.

IKSERI POZNAJU KRIZE: Istra-živanja pokazuju da problem naj-ozbiljnije shvataju pripadnici gene-racije X (rođeni od 1965. do 1980), koji su danas i sami uglavnom sredovečni ljudi i sada moraju da objasne i svojim roditeljima i svojoj deci zašto treba da budu u izolaciji. Problem nastaje kada dve generaci-

je kojima se objašnjava počnu da se ponašaju slično, kao što je trenutno slučaj. Anketa Harisa sprovedena u SAD tokom prve polovine marta pokazala je da 77 odsto starijih od 65 godina i 67 odsto milenijalaca veruje da neće dobiti virus.

Psiholozi objašnjavaju da će sva-ka generacija drugačije reagovati na covid-19 na osnovu iskustava koja je već stekla. Prema jednoj od teorija, pripadnici generacije X stasali su i radili u senci terori-stičkih napada i ekonomske krize 2008, tako da generalno ozbiljnije prihvataju sve što se dešava. Što se milenijalaca tiče, oni su najpod-ložniji stresu, tako da ovakve situ-acije i ne odstupaju od slike sveta koju već imaju.

Najveći generacijski jaz u načinu razmišljanja zasad je zabeležen u Britaniji, gde mladi dvostruko če-šće odbijaju da se samoizoluju od starijih od 65 godina čak i ako ima-ju simptome covida-19. Prema an-keti YouGova, virus je najbitnije pi-tanje s kojim se zemlja suočava za samo 33 odsto onih koji imaju od 18 do 24 godine, ali je glavna briga za dvostruko više starijih od 65.

Premijer Boris Džonson tek je u ponedeljak zatražio od građa-na da ne izlaze. Stavovi bi takođe mogli da se promene jer iz Svet-ske zdravstvene organizacije stiže upozorenje za mlade da je u pita-nju najozbiljnija bolest s kojom će se susresti u svom životnom veku i da se ispostavilo da je ovaj korona-virus opasniji za mlađe ljude nego što se ispočetka mislilo.

Mladi su ipak zabrinutiji da će preneti koronavirus nego stariji, a odnos prema širenju virusa veoma je bitan jer stručnjaci kažu da su u odgovoru na pandemiju ljudi mo-tivisani da preduzmu preventivne akcije ne samo na osnovu rizika po sebe već i na osnovu toga koliko smatraju da njihovi postupci utiču na druge. Dakle, ljudi su spremni da promene ponašanje i pristanu na izolaciju kada osete da njihova dela mogu da utiču na to da se ši-renje virusa uspori i spreči.

Ko (ne)ozbiljno shvata virus? Svaka generacija drugačije reaguje na opasnost, ali je neobično što se u slučaju koronavirusa i izolacije najmlađi i najstariji ponašaju slično Piše: Tamara Jorgovanović

Srećke i wi-fi Đorđo Gori, gradonačelnik Bergama, najpogođenijeg mesta u Italiji koje je na ivici ambisa, ispričao je u intervjuu nemačkom Špiglu da su posle zabrane izlazaka iz kuće i zatvaranja mnogih objekata shvatili da su napravili grešku jer su dozvolili rad prodavnicama duvana. A u njima su se pored glavnog proizvoda prodavale i greb-greb srećke, koje su stariji ljudi dolazili i kupovali, pošto im je bilo dosadno. “Sada sam zabranio srećke”, kaže Gori. Takođe, drugi su se okupljali na javnim mestima gde je besplatan internet, pa su vlasti ukinule i wi-fi na javnim površinama. Italija je od 10. marta uvela karantin na teritoriji cele zemlje.

Mladi su zabrinutiji da će preneti koronavirus nego stariji

Ikseri moraju da objasne i svojim roditeljima i svojoj deci zašto treba da budu u izolaciji

FOTO

: BET

A/A

P

FOTO

: BET

A


Svet > Izolacija

đutim, nikakve simptome koji su u vezi sa gastroenterologijom, dakle želucem i crevima, uključujući i ono završno.

NEĆE SE BACITI: Gomilanje to-aletnog papira – koje prate i ko-mični incidenti koje distribuiraju društvene mreže: jedan australij-ski kafić je, tako, ove rolne počeo da prihvata i kao sredstvo plaća-nja, u Hongkongu je jedan čovek uz pretnju nožem iz jedne prodav-nice opljačkao čak 600 rolni, dok su se jedne lokalne novine (opet

u Australiji) proslavile time što su čitaocima ponudile nekoliko praznih stranica za toaletnu na-menu – ima, međutim, smisao kad se analizira sa stanovišta (samo)odbrambenih reakcija ljudi u van-rednoj situaciji, koja ima potenci-jal egzistencijalne pretnje.

Stiven Tejlor, profesor na kate-dri psihijatrije Univerziteta Bri-tanske Kolumbije (Kanada), čija je knjiga sa aktuelnim naslovom “Psihologija pandemije” sticajem okolnosti (među kojima je i uve-renje nekih izdavača da “to niko neće hteti da čita”) objavljena 1. decembra, samo nekoliko nedelja pre nego što se u Vuhanu desilo ono što se desilo i svet izbacilo iz koloseka, poslednjih sedmica je veoma traženi sagovornik medija, voljnih da proniknu u ovaj para-doks.

U intervjuu koji je dao poznatom naučnom magazinu Discovery dr Tejlor polazi od osnovne činjenice da je sama reč “pandemija” nešto što izaziva strah – strah čije dej-stvo može da bude skoro podjed-nako pogubno kao i sam virus.

Strah je, po njegovom mišlje-nju, prethodnik infekcije (koja ne mora da se desi baš nama, ali je već pogodila stotine hiljada dru-gih). Taj strah pokreće mehani-zam emotivnih i psiholoških re-akcija, kao i promena u ponašanju usmerenih ka ličnoj zaštiti i zaštiti porodice. Strah je i koristan alarm koji sprečava da srljamo u opa-snost. Problem je, međutim, kada strah postane prevelik i sveprisu-tan čak i onda kada opasnost nije neposredna.

Veliki broj ljudi se zatim, objaš-njava dr Tejlor, teško nosi sa ne-izvesnošću, pogotovo u ovom slučaju, kada je koronavirus još nepoznanica. Strah i zebnje pri-tom pojačavaju mučni prizori iz bolnica sa bespomoćnim pacijen-tima i “svemirski” opremljenim medicinskim osobljem, fotografi-je kovčega za one koji su podlegli

Pandemija korona-virusa koja je pa-ralisala planetu, sejući u svom po-hodu od kineskog Vuhana do svih kontinenata strah i

neizvesnost, pretnja je bez prese-dana koja izaziva različite reakcije, neke sasvim očekivane, ali i one druge, koje su iznenađujuće. U to se svakako može svrstati juriš na samoposluge i panična kupovina pre svega hrane, ali i drugih po-trepština, kao što su sredstva za higijenu.

U prizorima prepunih samo-poslužnih kolica koji stižu sa svih strana sveta pritom se izdvaja je-dan artikal kao fenomen kojim se ovih dana bave psiholozi i sociolo-zi – toaletni papir.

Paketi s toaletnim rolnama svugde su ekspresno počišćeni sa rafova, često i u besmislenim koli-činama. Na tržištu SAD je, tako, u drugoj nedelji marta, kako je pre-nela agencija AP, kupovina porasla 213 odsto, uz olakšavajuću okol-nost da Amerika u ovom pogledu ne zavisi od Kine (kao što zavisi kada je reč o antibioticima – čak 95 odsto potreba podmiruje se iz kineskih fabrika). Svoje sred-stvo za ovu vrstu intimne higijene Amerikanci proizvode sami.

Sudeći po skoku potrošnje na svim kontinentima, reklo bi se da je toaletni papir glavna barikada u ratu protiv “nevidljivog nepri-jatelja”, kako je najnoviji virus predstavljen u globalnoj mobiliza-ciji ljudi i resursa koja je u novijoj istoriji bez presedana.

Stvaranje rezervi toaletnih rolni bilo bi lako objašnjivo ako bi se u sintagmi “vanredno stanje” slovo “t” zamenilo slovom “r” – što se u svakodnevici sa dobrim razlogom često čini– ili ako bi se pošlo od toga da je u središtu krize upravo organ za čiju je dobrobit name-njen novi samoposlužni bestseler. Tekuća zaraza ne proizvodi, me-

na severu Italije i obeshrabrujuća statistika o povećanju broja zara-ženih i porastu broja umrlih.

Istovremeno, ne baš zanemar-ljiv broj ljudi postupa iznenađuju-će ravnodušno – nastavlja da ide u pabove (u našem slučaju, u kafane i kafiće) ili se druži na otvorenom, doprinoseći tako širenju zaraze.

Moguće je, naravno, i “normal-no” reagovati na sve ovo – pratiti samo verodostojne izvore vesti, ne obraćati pažnju na (mnogo-brojne) teorije zavere, slediti pre-poruke zdravstvenih eksperata i vlasti, a samoizolaciju i karantin prihvatiti kao nešto neophodno za lično i opšte dobro…

Kad se sve ovo uzme u ob-zir, zgrtanje toaletnog papira ne mora da bude sasvim iracionalno, objašnjava dr Tejlor. Paketi rolni na samoposlužnoj polici izgledaju kao nešto veliko i značajno – i u svakom slučaju primetno, pa ku-povina ovog artikla na neki način postaje simbol pripremljenosti – “nešto je preduzeto”. Pogoto-vo kad ne prođe nezapaženo da i

drugi u svoja kolica za kupovinu stavljaju po nekoliko paketa. Prva reakcija na to je – “bolje da se i ja osiguram”. Osim toga, za razliku od namirnica, toalet papir nije kvarljiva roba, pa “neka se nađe, neće da se baci”.

SIMBOL SIGURNOSTI: Pretraga po vebu pokazuje da slična uvere-nja imaju i kolege profesora Tejlo-ra – i za njih je panična kupovina toaletnih rolni čin koji uliva osećaj sigurnosti i smanjuje egzistenci-

jalni stres prouzrokovan popla-vom loših vesti.

“Oni koji kupuju po više pake-ta nisu svesni zašto to rade”, ko-mentariše tako u članku agencije Blumberg singapurski sociolog Endi Jap. “Oni su samo videli dru-ge da to čine, pa isto postupaju zbog straha da će, ne postupe li isto, biti ugroženi”.

Sander van der Linden, profesor socijalne psihologije s Kembrid-ža, ističe pak da je neracionalno ponašanje u supermarketima re-zultat nečega mnogo ozbiljnijeg – konfliktnih poruka od autoriteta. U američkom slučaju, reč je o tome da je predsednik Donald Tramp u prvi mah umanjivao značaj epide-mije (dok još nije bila proglašena pandemija), što je, s obzirom na to da su nadležni eksperti istovreme-no ukazivali na ozbiljnost situaci-je, bio razlog da se ljudi zabrinu.

Sve u svemu, situacije ove vrste već su se događale, a događaće se i dalje – vanredne prilike izaziva-ju vanredne reakcije. Pandemija je psihološki koliko i zdravstveni fenomen i za njeno zaustavljanje potrebna je kolektivna akcija koja zahteva i, koliko god je to moguće, racionalno ponašanje svakog po-jedinca. Problem je, međutim, u tome što svako ima svoju definici-ju racionalnog.

Žižek: Primer iz JugoslavijePanična kupovina toaletnog papira bila je povod jermenskom sajtu Panarmenian.net da odnekud “iskopa” jedno tumačenje koje je još u maju 2017. izneo slovenački filozof Slavoj Žižek na promociji svoje knjige “The Courage of Hopelessness” (“Hrabrost beznađa”), kada je naveo šta se s toalet-papirom događalo u Jugoslaviji tokom 1970-ih:“U prodavnicama je bilo dovoljno toalet-papira, ali su ipak počele glasine da je nestašica. Ljudi, međutim, suprotno našim uobičajenim pretpostavkama, nisu bili nepoverljivi prema vlastima. Prihvatili su da ima dovoljno toalet-papira, ali su i rezonovali: ‘Šta ako neki idioti, koji stvarno misle da ga nema dovoljno, počnu da ga kupuju kao ludi i stvarno se stvori nestašica. Da to sprečim, dobro bi bilo da se i ja odmah odmah obezbedim’. Niko, dakle, nije verovao da toalet-papira nema dovoljno, ali je bilo dovoljno pretpostaviti će se ipak naći neko ko u to veruje, da bi krajnji rezultat bila nestašica.”Prema Žižeku, ovo je osnovno čudo društvenog života – da postoje uverenja koja društveno mogu da funkcionišu iako na početku niko u njih ne veruje.

Zašto su u strahu od koronavirusa ljudi na svim kontinentima posegli za sredstvom koje je namenjeno sasvim drugoj svrsiPiše: Milan Mišić

Barikade od toalet-papiraKupovina ovog artikla na neki način postaje simbol pripremljenosti – “nešto je preduzeto”, objašnjava dr Stiven Tejlor, profesor na katedri psihijatrije Univerziteta Britanske Kolumbije

Vanredne prilike izazivaju vanredne reakcije; pandemija je psihološki koliko i zdravstveni fenomen

FOTO

: BET

A/A

P


Svet > Fenomeni pandemije

Odavno nismo bili u prilici kao sada da zbog nečeg što golim okom ne može da se vidi bolje sagledavamo šta sve treba da se promeni u našim

životima i režimima. Pandemija koronavirusa nas jeste raspametila, ali i opametila bar toliko da shvatimo da je vreme da prestanemo da se

potčinjavamo zapovednoj krilatici “sve se menja da bi ostalo isto”.Nikada više ne smemo da dozvolimo da nam se ponovi ovo što upravo s mukom proživljavamo – jednoglasna je poruka sa svih strana ojađenog i

zastrašenog sveta. Čiji je svaki peti stanovnik, oko 1,7 milijardi ljudi, u nekoj vrsti karantina, pod pretnjom da će biti kažnjen ako bez odobrenja mrdne iz kuće. Gotovo iz sata u sat zavode se nove mere ograničavanja i sputavanja, uz obrazloženje vlasti da je to “za dobro” svih nas, da sačuvamo živote i nas i drugih. Ali, šta je i zašto toliko krenulo po zlu, da treba da se žrtvujemo kako bi nas strefilo nešto dobro? I šta treba promeniti da nam egzistencija bude sigurnija ili bar da budemo obavešteniji o tome sa čime možemo da računamo kad ovo prođe…?Naznaka je napretek. Izdvajam samo neke iz mnoštva

nalaza znalaca.Kao prvo, treba da se podsetimo da smo deo prirode i da će ona žestoko uzvratiti, kao sada koronom, kad god preteramo u njenoj eksploataciji. Umerimo se, dakle, prema njoj, da ne bismo “iznenada” masovno umirali u izlivima njenih gnevova.Drugo, prestanimo da potcenjujemo dugoročnost opštih interesa zarad instant profitiranja. Bar pet godina i svetska zdravstvena organizacija i istraživači upozoravaju da treba da se pripremimo za pandemiju, ali nas je ona pogodila nepripremljene, mahom zato što su sasecana ulaganja u zdravlje nacije, pa su, tako, u SAD ona bila i stotinu puta manja nego za borbu protiv terorizma iako su odnosila mnogo više života nego nasilje ekstremista. Bil Gejts je još 2015. poručio, a s njim i drugi poznavaoci, da najveća pretnja čovečanstvu nisu ratovi već pandemije, ali to takoreći niko nije uvažio. Nastavljena je trka u naoružavanju, a malo ko od zvaničnika mu se pridružio u borbi za suzbijanje boleština. Tako se reagovalo i ovde – do pre neki dan naši su se lideri prsili nabavkama ratnih mašinerija kao da nas neko spolja realno ugrožava, ne sagledavajući sve razmere urušavanja najvažnijeg bezbednosnog sistema – domaćeg zdravstva. Toliko smo zabrljali, da parafraziram južnoameričku izreku, da nam ne preostaje ništa drugo do da medicinske profesionalce slavimo, s pravom u vanrednim uslovima, kao heroje.

Ispostavilo se, istovremeno, da bezmalo nijedan sistem u svetu ne funkcioniše kako treba. Evropa je postala epicentar pandemije na koju nema preporučljivog jedinstvenog odgovora, Kina se ispostavlja kao spasilac, ali tek pošto je prethodno bila začetnik epidemije, Donald Tramp i Boris Džonson su se uozbiljili tek kad su uvideli da su potcenjivali opasnost, kao i Italija i Španija, pa donekle i Rusija. Žmarci prožimaju svakoga ko pomisli šta li tek čeka nerazvijene, kada ovako prolazi prosperitetni sever planete.Niz eksperata ukazuje i da pandemija nagoveštava globalna strateška tumbanja. Sadašnju dramu porede po mogućnim posledicama sa “španskim gripom”, koji je odneo više života nego Prvi svetski rat, Velikom depresijom, koja je prethodila Drugom svetskom ratu, bitkom Sovjeta za Staljingrad protiv nacista, krizom oko Sueca (1956, kada je SSSR izvršio invaziju na Mađarsku), posle koje je Britanija definitivno izgubila vodeći globalni status, černobiljskom nuklearnom katastrofom (1986), padom Berlinskog zida (1989), terorističkim napadima na Njujork i Vašington (2001), kao i s krahom na njujorškom Volstritu (2008), koji je doveo do globalne finansijske krize čije se posledice još osećaju.Ispada, tako, da se tekućoj pandemiji pripisuje značaj zbirke velikih događaja koji su bitno menjali svet u poslednjih 180 godina. Preterano da, ali ne i bez ikakvog osnova.Među predviđanjima su globalna ekonomska recesija, rast nezaposlenosti, zaoštravanje unutrašnjih i spoljnih odnosa, nadiranje nacionalističkih i autoritarnih, a uzmak demokratskih snaga, jačanje međudržavnih granica čak i u šengenskoj zoni, nastavljanje lokalnih ratova s globalnom pozadinom (Sirija, Libija). Posebnu zabrinutost izaziva rat napetosti između SAD i Kine za globalni primat… Mozaik izazova upotpunjuju iskazi dvojice cenjenih autora. Američki istraživač Robert Kaplan (koji je, uz ostalo, predvideo raspad bivše SFRJ) sugeriše da smo danas na međašu dve faze globalizacije. I dok je prva, piše za agenciju Blumberg, bila “dobra vest – sa izuzecima ratova u Africi, na Balkanu i Bliskom istoku – jer je jačala planetarno jedinstvo”, druga je loša vest jer doprinosi globalnim podelama (i oko pristupa u borbi s koronavirusom).Ekonomista svetskog glasa naš Branko Milanović ukazuje pak da kriza koju izaziva pandemija nagoveštava dezintegraciju društava jer bi oni koji ostanu bez imovine, posla i nade mogli da se okrenu protiv onih koji su prošli bolje. Pa da je glavni cilj, piše u časopisu Forin afers, ekonomskih politika danas, u vremenu korone, da sačuvaju socijalnu stabilnost.Kad ovo što nas je snašlo prođe, realno je očekivati velike promene. Sve će biti podložno preispitivanju i traganju za novim rešenjima u nacionalnim i internacionalnim odnosima. Sadašnje stanje je neodrživo. Za početak, neka neko pronađe efikasnu vakcinu protiv koronavirusa, s kojom bi se, makar nam i režimi propali, više nas održalo.

Paralele > Momčilo Pantelić

A KAD OVO PROĐE…

Vreme je da prestanemo da se potčinjavamo zapovednoj krilatici “sve se menja da bi ostalo isto”


Onlajn festival kratkog filma

Selektori festivala Kan, Berlin, Venecija, Lokarno, Talin i mnogi drugi, okupili su se oko Festivala kratkog filma My Darling Quarantine / Moja draga karantina, koji se u potpunosti od-vija na internetu i ima cilj da prikupi novac za Lekare bez granica i ne-zavisne institucije i rad-nike u kulturi kojima

je u doba korona virusa neophodna finansijska pomoć. Kao odgovor na odlaganje ili otkazivanje mnogih festivala i film-skih događaja, zbog situacije sa koronavirusom, novi Festival kratkog filma počeo je 16. marta na platformi Talking Shorts (https://talkingshots.com/), sa ciljem da prikupi novac za one koji se bore protiv virusa i ljude i organizacije pogođene ovom situacijom. Inicijator festivala je Enriko Vanuči, savet-nik Venecijanskog međunarodnog filmskog festivala za kratki film i selektor Torino Short Film marketa, koji je trenutno u karantinu u Italiji. MDQSFF je okupio profesionalce iz sveta kratkog filma koji biraju filmove na temu distopije, među kojima su selektori festivala kao što su Kan, Berlin i Lokar-no. Programeri pogođenih festivala, kao što je Short Waves u Poljskoj, takođe su uključeni u ovu inicijativu. Svake sedmice od ponedeljka do nedelje, festival će predstaviti program se-dam kratkih filmova za koje publika može da glasa. Gledaoci će takođe biti u mogućnosti da doniraju novac posredstvom GoFundMe stranice http://www.gofundme.com/f/my-darling-quarantine-covid19-fundraiser. MDQSFF će trajati do kraja trenutne situacije.

Besplatni dokumentarci iz kolekcije IDFA

Najveći svetski fe-stival dokumentarnog filma IDFA od nedav-no je na svom sajtu omogućio besplatan pristup za gledanje 302 filma snimljena između 1988. i 2019. Međunarodni festival dokumentarnog filma Amsterdam (IDFA), kao najveća baza dokumen-tarnih filmova, odlučio

je da više od 300 filmova iz njihove prestižne kolekcije posta-ne dostupno na mreži, što predstavlja dar i za profesionalce i za filmske entuzijaste koji su primorani da ostanu kod kuće i ograniče svoja druženja tokom pandemije koronavirusa. Među filmovima za besplatno gledanje nalaze se istaknuti evropski dokumentarci i festivalski hitovi poput Solar Mama (Jehane Noujaim i Mona Eldaief, 2012), On the way to school (Ozgur Dogan i Orhan Eskikoy, 2008), Who will be a Gurkha (Kesang Tseten Lama, 2012), Ukrainian Sheriffs (Roman Bondarchuk, 2015) i Runaway (Kim Longinotto i Ziba Mir-Hosseini, 2001). U izboru je i pet ovdašnjih ostvarenja i koprodukcija: Kavijar konekšn (Srbija/ SAD, 2008) i Nacionalni park (2006) reditelja Dragana Nikolića, Žeđ kamenog mora Vladimira Perovića (Sr-bija/ Crna Gora, 2007), Povratak mrtvog čovjeka Petra Oreš-kovića (Srbija/ Hrvatska/ BiH, 2006) i Oženiću celo selo Željka Mirkovića (2010). Naslovi se mogu pretraživati prema temi, zemlji produkcije, selekciji festivala, dužini trajanja i izdanju. Da biste pristupili kompletnom katalogu na engleskom i ho-landskom jeziku, kliknite na https://www.idfa.nl/en/. Ovogo-dišnje izdanje IDFA održaće se od 18. do 29. novembra 2020.

Nišville 24 sata onlajn

Nišville jazz festival tokom trajanja van-rednog stanja emitovaće sve koncerte odr-žane prethodnih godina, kao i intervjue sa najpoznatijim učesnicima festivala na ofi-cijelnom sajtu festivala www.nisville.com/live. Zainteresovani će takođe moći da po-gledaju i niz vrlo zanimljivih dokumentar-nih filmova i specijalnih emisija o festivalu, kako o glavnom programu, tako i o svim pratećim dešavanjima tokom festivala. Nišville je inače takoreći završio ovogo-dišnji buking za predstojeći festival koji će se održati od 7 do 16. avgusta, a javnost će narednih dana sukcesivno biti obaveštava-na o svim preostalim učesnicima glavnog festivalskog programa.

Mi koji imamo regulisan status negde, nismo došli u Srbiju da se lečimo besplatno (good luck with that). Došli su oni koji su od gladi pobegli iz Srbije i koji su radom na crno u Evropi hranili svoje porodice u Srbiji. Sram vas više bilo, đubrad SNSovska! Pratilaca: 2.125

JELENA MACDONALD@JeljefJelena

61

ti da intelektualci od integriteta mogu na bilo koji način uticati na aktuelne društvene događaje i po-litičke procese. Javno mnjenje je daleko i od pouzdanih saznanja, i od kritičkog mišljenja, i od govora istine.

Ko onda zamenjuje ućutale intelektualce?

Već je dosadno koliko se ponav-lja da je u nas najveći problem bio i ostao što je degradiran srednji sloj, koji je pretpostavka za svaku suštinsku promenu društva. Bez njegovog snažnog uspravljanja i dinamičkog prisustva zagaranto-

vane su stagnacija, pa i regresija društva. A takozvani elitizam no-vokomponovanih intelektualaca deluje i humorno i karikaturalno. Mnogi od njih domogli su se vi-sokostatusnih diploma, sumnji-vih doktorata i važnih društvenih položaja. Što je najgore, ovu elitu ponajviše određuje politički sta-tus, a ne intelektualne i tvoračke vrednosti. Stoga nije neobično što i sada novu kvazielitu čine brzo-potezni bogataši, vrh partijskih nomenklatura i novokomponova-na estrada. Neprestana stranačka uvezanost intelektualnih zavisni-ka od politike i intelektualna au-

Najnovija knjiga po-znatog sociologa, univerzi tetskog profesora i književ-nika Ratka Božo-

vića Moji savremenici, koja je ne-davno objavljena u izdanju Čigoja štampe, svojevrsni je nastavak Božovićeve prethodne knjige Moje simpatije (2012, isti izdavač), u ko-joj su se našle ličnosti koje su bile i jesu znanci ili prijatelji autora, i čije su mu ideje u najvećoj meri bile prihvatljive, a stvaralaštvo bli-sko i podsticajno. Sve te ličnosti, prema Božovićevim rečima, imale su kritički stav prema politikama ili procesima u ovom društvu i zbog toga trpele posledice.

Knjigom Moji savremenici Ratko Božović, autor oko 300 naučnih, 150 stručnih radova i 15 naučnih projekata, predavač sociologije kulture i umetnosti na mnogim fa-kultetima kod nas i u inostranstvu, podseća na stvaraoce koji su od značaja za našu kulturu i na vred-nost njihovog dela koje je nepra-vedno zanemarivano, pa i neopro-stivo skrajnuto. Obema knjigama sagovornik NM podstiče plamen kulture sećanja, ne dopuštajući da se on ugasi, i ukazuje na ogromnu važnost intelektualaca u svim vre-menima, a naročito danas. Naža-lost, svedoci smo njihovog posrta-nja u našoj novijoj istoriji.

Posrnule intelektualce nazivate političkim skutonošama. Gde je svest o odgovornosti?

Srpska intelektualna elita da-nas je u košmaru, umrtvljena. Ona je malobrojna, slabo vidljiva, na društvenoj margini, na Tviteru. Umorena ili umorna, ona je bez bitnijeg uticaja na strukturalne promene u društvu. Intelektualci koji se sada nisu priklonili novoj vlasti, a ni opoziciji životare sa osećanjem apatije, gubitništva, ogorčenosti, rezignacije i depre-sije. Konačno, veoma je sužen medijski prostor za izjašnjavanje o svemu društveno relevantnom. Javna debata i kritička javnost do-živele su potpuni debakl. U druš-tvu u kojem praznina odzvanja ličnom i neograničenom vlašću, neodgovornošću, bezakonjem i demagogijom teško je poverova-

tonomija ne idu zajedno. Paktirati sa onima koji imaju političku moć i novac – i to samo zbog toga – to je istovremeno značilo nemati kri-tički odnos prema društvu i pro-dubljivati krizu svih vrednosti.

Govorimo li to o krizi morala ili o mentalitetu?

Autonomija stvaralaštva ne može se odbraniti kad se pristane na represiju režima. To smo vide-li: kad je krajem 1999. u srpskom parlamentu donet Zakon o univer-zitetu i kad je od univerzitetskih profesora zatražena lojalnost ak-tuelnoj vlasti, svega jedan odsto

pripadnika akademske četvrti nije na to pristao. Deluje gotovo ne-stvarno da samo jedan odsto pro-fesora nije pristao da se porekne autonomija univerziteta, da se ona poništi. To je šokantno saznanje o drastičnoj nesaglasnosti profesije i morala, dokaz o profesionalnom debaklu nosilaca najviših zvanja. Da se ne ustaljuje autokratska vla-davina nisu se snažno i solidarno pobunili ljudi od znanja i pameti. Zašto je to tako, jedan od razloga svakako je karakter srpske inteli-gencije. Desimir Tošić je zapazio da je takvo stanje u velikoj meri određeno činjenicom da naša inte-

ligencija nije formirana nezavisno od države, kao inteligencija Za-padne Evrope. Njena zavisnost od države prisutna je do današnjeg dana. Tu bi trebalo tražiti odgo-vore za podanički mentalitet ovog društvenog sloja. Mentalitet pošte-ne inteligencije iz komunističkih vremena ostavio je svoje tragove, što je vidljivo u aktuelnoj paralizi kritičkog i slobodnog duha.

Slobodan Inić je govorio o zloupotrebi govora jer je jezik postao instrument ideološke i represivne prevare i laži?

Slobodan Inić je smatrao da je bolesna pričljivost svojevrsno oboljenje političkog govora, rela-tivno novijeg datuma, ali nimalo bezazleno. Reč je o patologiji go-vora u totalitarnim i autokratskim društvima, u kojima je došlo do njegove najdrastičnije zloupotre-be jer je jezik postao puki instru-ment ideološke i represivne pre-varologije i lažomanije. Tako, dok najbolji ćute, pričljivi se u svom brbljanju ne zaustavljaju. Oni su najprisutniji u javnom polju. Otu-da Inićeva ironična opaska da nije preporučljivo nadgovoriti govor-nike koji sve znaju. Ovo zapažanje važeće je do današnjeg dana, s tim što je doživelo svoju malignu pro-gresiju. To je nepodnošljivi manir protagonista vladajuće stranke i njihovog čelnika.

Ko je najveći krivac što kritika autoritarizma ne dopire do većine?

U ovom trenutku vlast je bezma-lo zagospodarila svim medijima za masovno opštenje jer se po-moću njih bezbedno vlada. Zarad lične vlasti urušene su instituci-je – temelj demokratije. A kad o svemu odlučuje jedan, onda drugi ništa ne znače. Autoritarni popu-lizam koji je poništio pluralizam i uspostavio neviđeno podaništvo pokazao je svoje nakazno lice. Par-tokratska dominacija predstavlja antidemokratske udare na slo-bodnu egzistenciju. Autokratsku političku kulturu podstiču režim-ski mediji koji su zgasli kritičku javnost, toleranciju i dijalog. Ni u tragovima nema demokratije kao stanja duha naroda i njegovog

Ako nema slobode, nema (n)i istineAktuelnoj političkoj vlasti izgleda najviše odgovara falsifikat istine. U tome joj uveliko pomažu tajne službe koje bezbedno plasiraju svoju verziju krivotvorene istine. Uz pomoć beskrupuloznih medija u njoj je moguće da tajnost proguta javnost, misli poznati sociolog, čija je nova knjiga Moji sagovornici povod za ovaj razgovorRazgovarala: Anđelka Cvijić, fotografije: Zoran Raš


Kultura > Intervju: Ratko Božović

ta javnost. To se ovde i dogodilo jer ostaci arkanovske države i da-lje imaju snažna uporišta u politič-kom polju. A politička demagogija donosi najveću štetu kad razbija ogledalo istine. Tako su naši vrli političari postali vremeubice, ra-zlog za stalna kašnjenja. Okasne-lim istinama ostaje da neprestano podsećaju na život kao prevaru. Istine deluju kao budilnici tamo gde postoji istinoljubivi sluh. Na-žalost, oni koji su navikli da žive u tami laži mogu izgubiti sposob-nost da žive sa istinom. A to da li će istina biti temeljna vrednost stvarnosti i čovekovog svakod-nevlja najviše zavisi od čovekove slobode i slobodnog društva. Zna se da sloboda i istina idu zajedno. Ako nema slobode, nema ni istine.

Slobodan Jovanović napisao je knjigu Moji savremenici o Srbiji 19. i 20. veka. Kakva je slika Srbije danas?

Od 1990-ih godina kultura je u Srbiji opstajala u atmosferi olov-nih pritisaka krize koju su pratili mitotvorni nacionalistički deliri-jumi. U stvari, igrala se samo jedna igra, politička, prožeta nasiljem, zločinom i kriminalom. Kultura se hranila gorkim plodovima antie-litizma. To pominjem jer je u nas prisutnija nekultura zaborava nego kultura pamćenja. Danas još živimo u kulturi u kojoj nas neprekidno proganjaju zastarela svest, naci-onalizam i mentalitet zatvorenog društva. Novokomponovano pro-staštvo i dalje odslikava pobedu kulturnog siromaštva i konfuziju u lestvici vrednosti. Sedamdeset odsto funkcionalno nepismenih u Srbiji zastrašujuća je činjenica. To je dokaz o ovdašnjoj egzistencijal-noj drami i nemogućnosti da se re-alizuje osmišljen kulturni obrazac i uspostavi slobodna medijska sfera. Đinđićeve moderne i demokratske ideje potopljene su u političkoj ba-ruštini. Poneka od njih prisutna je kao svici u mrkloj noći. A što se tiče društvenog stanja, dovoljno je po-menuti talog tradicionalizma, au-toritarni mentalitet, neprevladane predrasude i stare paradigme ko-munikacije, pa da se shvati koliko je ovaj prostor daleko od koeficijen-ta savremenosti.

dan čovek u slobodnom društvu. Tu smo već uveliko zastali, da ne kažem pali.

Svedoci smo formiranja narodnih patrola koje protestuju protiv migranata, vlast ih deklarativno osuđuje, policija povremeno interveniše, a tužilaštvo ćuti. Čini se da se taj fašizam na delu prećutno odobrava?

U pravu ste, do kraja ste u pra-vu. Atmosfera u društvu nije samo konfuzna već i maligna. Narodne patrole su bruka neviđena, ne-dopustiva za državu koja drži do svoje humanosti i svog civilnog identiteta. Bilo je to desničarsko, profašističko i rasističko nasilje. Prvo je smišljena antimigrantska propaganda o kobajagi velikim sagrešenjima migranata, a onda je usledio pokušaj njihovog repre-sivnog disciplinovanja. To se činilo svetskim nevoljnicima koji su uz velika poniženja i patnje spasava-li goli život, a ne znamo da li ih je više stradalo na kopnu ili na moru. Uopšte, Treći svet, dočekan bodlji-kavim žicama, i na vratima Evrope doživeo je pravu katastrofu.

Jesu li intelektualci izgubili nadu?

Ostaje nam da se s nostalgijom sećamo Beogradskog kruga, na čelu s Radomirom Konstantinovi-ćem, koji je usred rata bio antirat-na opcija u kojoj se uspostavljala žestoka kritika i rata i autokrat-skog sistema. Pored toga, beo-gradski intelektualci bili su najvi-še zaokupljeni idejama o slobodi i demokratiji. Posle dvehiljadite, zbog nedosledne politike i trulih kompromisa, dolazi do izgublje-nih nada iskreno opredeljenih intelektualaca za ostvarivanje demokratskog društva. Danas su poništene i ponižene petookto-barske promene. I to od onih zbog kojih su se promene i dogodile. To je već apsurd koji je postao politič-ka realnost!

Bertolt Breht je pitao: “Kako da podignemo novu kuću, kada prethodno nismo očistili podrum ispod ruševina stare kuće”? Kako, zaista?

Tu se suočavamo s nedostatkom istine koja je u nas odsutna. Izgle-da, na duže vreme. A gola istina deluje kao bespomoćni krik, kao privid u mrkloj noći, kao nestvaran prizor i izmišljen događaj. Ona se doživljava kao laž jer je laž postala naša odrednica. Postala je veština koja se u nas odomaćila i odavno se upražnjava kao dominantna forma postojanja, kao važno egzistenci-jalno uporište. To je način da se svi u lažomanskom društvu lakše odevaju u samoprevare, da komot-nije opstaju pod maskama u teatru apsurda ovdašnje stvarnosti. Tako ispada da se bez istine može, a bez laži – nikako. Pregolemom prisu-stvu laži verovatno doprinosi i to što u nas ne postoji baš najbolje pamćenje o tome šta se u našoj balkanskoj noći dogodilo i šta se i dalje događa. Što je najgore, naša priča nije do kraja ni ispričana, nije iskazana ni celovito ni verodo-stojno. Umesto da se istina nađe u središtu političke ontologije, ona se našla u središtu političke patologi-je. Smišljenim metodama ispiranja mozgova i spinovanjem javnosti odavno se nameću bezobzirna kal-kulacija i volja za moć političkih vlastodržaca. Naša haotična stvar-nost uveliko pokazuje da nije samo u ratu prva žrtva istina. Posle pe-tooktobarskih događaja nije došlo do neophodnog diskontinuiteta sa prethodnim sistemom. Nije došlo ni do lustracije niti do otvaranja dosijea. U neodlučnosti da se ide do kraja u obznanjivanju prljavština zločinačkog režima, da se obznani istina koja je zaudarala od krvi, tru-leži i raspadanja, sadržan je fatalni nesporazum u razumevanju istine. Dok se istina prikrivala ili odlagala izgubljeno je dragoceno vreme, a time i mogućnost da se ostvari ono što je bilo neophodno sa stanovišta racionalne politike.

To je bilo dovoljno da politička dinamika dobije i pogrešno usmerenje i konfuzna ishodišta?

Aktuelnoj političkoj vlasti izgle-da najviše odgovara falsifikat isti-ne. U tome joj uveliko pomažu taj-ne službe koje bezbedno plasiraju svoju verziju krivotvorene istine. Uz pomoć beskrupuloznih medija, u njoj je moguće da tajnost progu-

eto, aktuelna politika danas do-živela nakaradnu estradizaciju. Postala je veoma bliska medijskoj estradi, rijaliti formatima koji in-dukuju nasilje i prostaštvo.

Da li je nedostatak kulture dijaloga dokaz ekstremne krize – ekonomske, obrazovne, kulturne?

Ekstremna društvena kriza i nedostatak dijaloga u potpunoj su saglasnosti. Mentalitet isključi-vosti i neprevladani dogmatizam smetnja su da se dijalog shvati kao uslov slobodnog nadmetanja u mišljenju. Kultura dijaloga ne za-hteva samo kulturu sagovornika već pretpostavlja i demokratsku svest, razvijenu i emancipovanu sredinu i, konačno, naviku da se proveri sve relevantno, sve što se naslućuje. Eto, to ovde ne postoji.

Kad se dijalogom želi suprotsta-viti prevaziđenim mentalitetima, konzervativnoj stvarnosti i inerciji norme, onda i svi koji učestvuju u dijalogu moraju odbaciti svoje zmijske košuljice jer s njima teš-ko mogu napustiti svoje taštine i svoje oholosti. Sve je to daleko od našeg mentaliteta, a posebno od političke kulture. Bez autokritič-nosti, bez naklonosti prema istini, bez tolerancije prema različitosti mišljenja – nemoguće je putovanje do drugoga i drugosti. Bez toga di-jalog je nemoguć. Dijalog ne može uspešno voditi onaj ko svoje kon-cepcije smatra jedino vrednim i nepogrešivim. A tog nepogrešivog bliže je odredio Aleksandar Baljak u aforizmu: Sa njim nikakav spo-razum nije moguć jer on i ne po-kušava da misli kao ja. Autentičan dijalog može voditi samo slobo-

načina života. Umesto podanika-strančara nije prisutan građanin kao slobodan čovek, kao biće bez straha. I ako bih direktno odgovo-rio na vaše pitanje, onda su mediji brana da kritika autoritarizma do-pre do većine.

Kažete da je politika postala kič zabave i razonode. Jesmo li doživeli potpunu degradaciju govorne kulture?

Politika je doživela estradiza-ciju, pa je kao politička estrada i postala najbliža medijskoj estradi. Nepodnošljiva lakoća vulgarnog i netolerantnog govora u parlamen-tu, u tabloidima, odaje i mentalno, i obrazovno, i političko siromaštvo javne scene. Izgubljena je mera i u verbalnom nasilju, i u prostačkim postupcima, i u paranoidnim po-našanjima. Tamo pljušti duh psov-ke, mrzilaštva i netolerancije, što pokazuje dokle stižu brutalnost i vulgarnost u komunikaciji. Par-lament je postao javna kuća bez zidova, kako je već rečeno. Jedno-glasje i teror većinskog mišljenja postaje okov za svako rezonova-nje, za svako drugačije mišljenje. Deluje zastrašujuće da su prisutni i obrasci i toposi staljinističkog govora. Mitologizacija pojmova kao što su vođa i partija, beskraj-no hvaljenje vlastitih dostignu-ća, optužiteljska i osvetoljubiva kritika neistomišljenika samo su deo tog arhaičnog političkog ek-stremizma. Tu apologetski govor i horsko mišljenje liče na ploču koja šlajfuje. Sa stanovišta demokrat-skih mehanizama komunikacije, ovdašnji parlament deluje kao ar-heološka iskopina. A to što su se našle u velikoj blizini politička i ri-jaliti estrada nije neobično jer one jedna drugu i omogućuju. U stvari, rijaliti formati su politički projek-ti. A velika popularnost i enormna gledanost rijaliti programa ukazu-ju na pobedu primitivizma nad ci-vilizovanošću. Ovde su tendencije prizemne politizacije, populistič-ke i besprizorne komercijalizacije uveliko prisutne, i to u trenutku kad je svako vrednovanje gotovo na nultoj tački. Ove dve estrade bliske su po praktikovanju primi-tivizma i najnižeg ukusa. Kruženje nasilja već su obezbedile. Tako je,

Danas još živimo u kulturi u kojoj nas

neprekidno proganjaju

zastarela svest,

nacionalizam i mentalitet zatvorenog

društva

Đinđićeve moderne i

demokratske ideje

potopljene su u političkoj

baruštini. Poneka od

njih prisutna je kao svici u mrkloj noći

RATKO BOŽOVIĆ: Rijaliti formati su u stvari politički projekti, a velika popularnost i enormna gledanost rijaliti programa ukazuju na pobedu primitivizma nad civilizovanošću


Kultura > Intervju: Ratko Božović

Mi znamo da je ona igrala po-sebnu ulogu u Ehnatonovom kultu sunca. S krajem vladavine njenog supruga, iščezavaju i tragovi nje-nog životnog puta. Tako da ostaju neodgovorena pitanja poput onih: Ko su bili njeni roditelji? Da li je

ona bila obožavana kao boginja? Da li je njen sin nasledio tron? Da li je umrla i bila sahranjena još za vladavine svog muža ili je živela sa promenjenim imenom da bi produžila karijeru? Rođenja, ven-čanja, sahrane nisu bili uobičajeno upisivani u natpise ili uklesivani u monumente. Najbolje su doku-mentovani životi onih kraljica koje su rođene u kraljevskim dinastija-ma ili postale majke kraljeva. Ali i takvi životi su relativno površno dokumentovani. Zato nije čudno što o Nofreteti tako malo znamo, kako o njenom životu, tako i o nje-noj smrti.

Nadvremena lepota Nefretete opčinjava i danas i podstiče našu fantaziju i vraća našu pažnju u prošlost. Autorka veli da njena knjiga ima jedan cilj: da opiše kul-turni nastanak ove ikone. Knjiga je koncipiran u dva dela: prvi je ispitivanje Nefretete, a drugi čini njen novi nastanak u modernom kontekstu sa dvostrukom ulogom kao politička zaloga i kao umet-nička inspiracija.

GORDA LEPOTICA: Sasvim je izvesno da je Nefretete važila za gordu lepoticu u egipatskoj pusti-nji, žena legendarnog faraona Eh-natona u jednoj posebno fascini-rajućoj eposi svetske istorije. Sve ostalo je zagonetka oko koje se istraživači sukobljavaju. “Ne mogu se dvojica naći, koji bi o toj eposi bili jednog mišljenja”, veli britan-ski arheolog Nikolas Rivz. To važi i za ulogu Nefretete, ženu punu ponosa i dostojanstva, zagonetnu i neuporedivu. Ali ipak se čini da su njena lepota i moć projekcija izvan međa oslobođene fantazije o jednoj začuđujuće kratkoj eri egipatske antike.

Oko 1350. pre Hrista, faraoni 18. dinastije vladaju sa sedištem u Tebi. To je jedno mirno, stabil-no i miroljubivo vreme. Egipat je jedna imperija sa unosnom poljo-privredom i plodnim zemljištem, koja je vladala istočnom oblašću

Počnimo naizgled ne-znatnom korekturom prevoda engleskog ori-ginala dela Nefretiti’s Face. The Creation of an

Icon autorke Džojs Tajdsli, koje je prevodilac na nemački već izjed-načio sa ikonom – Mit Nefrete-te. Istorija nastanka jedne ikone (Joyce Tyldesley: Mythos Nofrete-te. Die Geschichte einer Ikone, Rec-lam, Štutgart 2019). Zaista, ovde je reč o nastanku tog ikoničnog poprsja, biste koja je stilizovana u kanon idealne lepote.

Pre više od 3000 godina u kra-ljevskom gradu Amarni nastalo je jedno od najvrednijih umetničkih dela ljudske istorije: bista Nefrete-te, žene faraona Ehnatona. Tajan-stven izraz njenog lica na bisti koja je pronađena 1912, pri arheološ-kim iskopavanjima, bila je, samo jednu godinu docnije, u Nemačkoj. Danas se ovaj artefakt i ikona idea-lizovanog lica nalazi u Novom mu-zeju na Berlinskom ostrvu muzeja.

KRALJICA SRCA: Ova legendar-na egipatska kraljica zadaje zago-netke i nakon više od 3000 godi-na. Nefretete je bila 1,58 metara visoka, nežna i umiljata. Njen vrat podsećao je na vrat labuda, njene oči bile su oblika badema, malih ušiju, dugih prstiju. Njene usne bile su elegantno povijene, mar-kantnih i visokih jagodica. Brada je bila ženstveno uska, a nozdrve tanke, prave i otmenog oblika. Na-ravno, nije sačuvan nikakav njen crtež, ni je preneto svedočanstvo savremenika o njoj. Do danas važi da je reč o vrlo moćnoj ženi antike, erotičnoj, harizmatičnoj i majestetičnoj. Ali sve što se o njoj zna, počiva na reljefu i natpisima u krečnom kamenu, zasniva se na interpretacijama statua i poprsja, koje je najpoznatije i koje se nalazi u Egipatskom muzeju Berlina (Ne-ues Museum). Ono što o Nefretete znamo, posedujemo samo sa sli-ka, ali ne i iz tekstova sa spornim faktima koji se mogu nabrojati na prstima jedne ruke.

Mi znamo da je ona bila supruga Ehnatona, kralja 18. dinastije, koja je isprva nosila ime Amenhotepa IV, koja je bila velika i vladala je u basnoslovnom bogatstvu i raskoši.

sredozemnog mora u miru sa su-parnicima Hetitima u Maloj Aziji. Društvo je bilo dobro organizova-no, administracija efikasna, zlata je bilo u obilju.

Faraon Amenopolis III koji je već 30 godina bio na tronu, insce-nirao se kao božanski vladalac i veliki ratnik, koji vlada i trijumfuje nad moćima zla i haosa. On je pro-menio društvo i način na koji se vladavina predstavlja. Dve velike skulpture od peska, visoke više od 20 metara, nadzirale su hram smr-ti na obali Nila, a njegove statue bile su postavljene u celokupnoj zemlji. Na Amenofisovoj strani na-lazila se – što je za Egipat sasvim neuobičajeno – njegova saputnica Teje, jedna kći iz plemićke porodi-ce. Ali faraon prekida sa jednom drugom tradicijom: dotad neos-porni bog Amon izgubiće svoju privilegovanu poziciju na čelu zajednice bogova i biće zamenjen Atonom, kao sunčanog diska: to je kamen-temeljac nove teologije, kojom vladalac zadobija još veću moć. Kad su kralj, a ubrzo zatim i njegov sin Tutmozis, u 1353. pre Hrista, bili mrtvi, tada je drugoro-đeni bio određen za prestolona-slednika: Amenofis IV. Pre njego-vog stupanja na tron, ovaj mladi kralj oženio se u svakom pogledu neuobičajenom ženom, koja je tada imala između 12 i 15 godina. Njeno ime bilo je Nefretete, što je na srpskom značilo lepotica je sti-gla. Od tada ništa više nije bilo kao pre. Amenofis IV uzdigao je svoju ženu u bogovima ravnu kraljicu.

Ehnaton inicira promenu pisma. Tako nastaje novoegipatski jezik. Potom, 350 kilometara severno od Tebe na istočnoj obali Nila, u jed-noj dolini zaštićenoj strmim ste-nama, zasniva glavni grad Aheta-ton (Horizon Atona). Tu će on svoj revolucionarni teološki program da ostvari na delu: veru o nastan-ku prirode i ljudi iz jednog načela – postanje života iz svetlosti sun-ca, koje otelovljuje Aton. Starija

božanstva sada Ehnatona više ne zanimaju. Tako je i božanstvo smr-ti Oziris suspendovan, a podze-mlje je eliminisano u onostranost. Sad samo sunce, svetlost, ovostra-nost ima značaj. Prvi put se u isto-riji sveta pokazuje kako božanstva nastaju. Prvi put je religija svesno zasnovana. Za mnoge istraživače je Ehnatonova teologija sunca za-pravo nastanak monoteizma. Zbog čega ju je zasnovao, ostaje sporno. Prva intelektualna revolucija? Sa-mooboženje (apoteoza) jednog totalitarnog vladaoca? Ili je njome trebalo da se podrije moć Amon-sveštenstva u Tebi i Karnaku?

TAJNA KAO MOĆ: Što se super-žene Nefretete tiče, da li je reč o iluziji, fikciji? Sredstvu koje oprav-dava cilj? Da li je ona zbilja tako lepa, kao što nam savremeni mit to sugeriše, nije niko u stanju da odgovori. Takođe ni o tome kako je pre više od 3300 godina ona bila primljena? Mi ne znamo da li su Egipćani u to vreme merili jed-nakim estetskim i erotskim arši-nima, već samo to da je Nefretete u našoj interpretaciji atraktivna i erotična.

Egiptološkinja Džojs Tajdsli re-zimira sve što se o Mitu Nefretete dosad zna, da je bila majka šestoro dece i da je igrala važnu političku i religioznu ulogu. Autorka nam pripoveda o istorijatu poprsja, kao i predistoriji njegovog nastanka u ateljeu vajara Tutmozisa, i njego-vog pronalaska, kao i sporno pita-nje njegovog iznošenja iz Egipta, što sve predstavlja istoriju o egi-patskim hramovima, grobnicama i razorenom Berlinu posle Drugog svetskog rata, uzimajući u obzir i delikatno pitanje restitucije izme-đu Egipta i Nemačke. Svako iskaz o njoj je sekulativan, ali je njen izgled prerastao u kanonsku, ide-alnu lepotu. Da li je takva lepota trebalo da bude idealizacija novog kulta? Nefretete ostaje tajna. Mož-da je u toj tajni prava moć njenog mita.

Istorija nastanka jedne ikonePre više od 3.000 godina u kraljevskom gradu Amarni nastalo je jedno od najvrednijih umetničkih dela ljudske istorije: bista žene faraona Ehnatona. Bista s tajanstvenim izrazom njenog lica pronađena je 1912, pri arheološkim iskopavanjimaPiše: Zoran Andrić


Kultura > Mit Nefretete

Bilo da su pisali op-sežne zapise o ono-me što se događa u njima samima i oko njih, bilo da su se odlučili da kao Da-vid Albahari ispiše

dnevnik “Danas, daj mi danas”, koji je, u stvari, niz samo po jedne “danas – rečenice”, činjenica je da njihovi zapisi mnogo više govore o nama i o onome što nam se zbivalo u poje-dinim vremenima nego hrpe istorij-skih knjiga.

Dovoljno nam je da nam novosad-ska novinarka Radija 021 Jovanka Zlatković u svom dnevniku “Uzvodno do 021” opiše kako su se preko noći “gasile” radijske stanice po Srbiji za vreme bombardovanja 1999. godine, da Goran Marković napiše u svom dnevniku “ono što je u ovom trenut-ku opasnije od samog bombardova-nja, jeste ponašanje ‘patriota’ koji su, izgleda, spremni da pobiju sve one koji im se ne sviđaju” 20 dana pre ubistva Slavka Ćuruvije u haustoru zgrade u kojoj je živeo, da se Lju-bomir Simović odmah zapita ko su naredbodavci, a da David Albahari u svoj “danas – rečenica” dnevnik, dan nakon tog zločina upiše “Danas: ko bi rekao da ćeš ostati bez reči?”.

Kako bismo, inače, bez dnevnika, saznali od Jovana Ćirilova zašto su se Borka Pavićević i on toliko potru-dili, da baš usred bombardovanja, organizuju da sa predstavama “Eva Braun” u režiji Gorčina Stojanovića (CZKD) i predstavom Biljane Srblja-nović “Beogradska trilogija” u reži-ji Gorana Markovića (JDP), odu na gostovanje usred Nemačke koja je, između ostalih zemalja NATO pakta, učestvovala u tom istom bombardo-vanju.

“Tvrde da se umetnost stvorila iz dokolice. Ja bih pre rekao: iz straha od besmisla. A kako je rat najveći besmisao koji ljudski rod sebi pri-ređuje, onda je i umetnost obavezna da izađe na kraj sa tim besmislom, ne utehom, već pokušajem da se dokuči ljudsko u trenutku trijumfa neljudskosti”, zapisao je Ćirilov u

svoj dnevnik nakon što su se sa te turneje vratili upravo u danu kada je bombardovanje prestalo. Doduše, bez 104 kg lekova za humanitarnu pomoć koju su im oduzeli mađarski carinici, ali sa uspešnim pokušajem da se dokuči ljudskost.

Važni su dokument dnevnici no-vinara, umetnika i intelektualaca jer upravo dnevničari “žive dva puta”, i onda kada žive i onda kada promi-šljaju ono što su proživeli. I danas, u ovim vremenima kada smo, iz sa-svim drugog razloga, u samoizola-ciji, dnevničari nas podsećaju kako je bilo preživeti i proživeti bombar-dovanje 1999. godine. “Prošlost je neverna dragana. Uvek nas vara s nekim drugim budućim vremenom”, zapisao je u svom dnevniku Laslo Vegel. I evo, opet nas je prošlost pre-varila. Ono u šta ne treba sumnjati je da će jednoga dana, o ovim danima kada je ceo svet zahvaćen novim ko-rona virusom, najbolje svedočiti neki budući napisani dnevnici. Oni će biti dokaz kako smo se zaista osećali i koliko smo ljudskosti umeli da iska-žemo i u ovim današnjim teškim vre-menima. Do tada, ponajbolji način da se setimo bombardovanja sa proleća 1999. godine, jesu dnevnici od kojih će svakako “Mexico” Vladimira Arse-nijevića ostati kao jedna od najsvetli-jih tačaka naše “ljudskosti u trenutku trijumfa neljudskosti”.

Goran Marković

22. mart 1999. godine Neverovatno je da uopšte nema

panike, niko ne pravi zalihe šećera ili brašna, recimo. Sve je tako mirno.

Čim ispuste prve tovare bombi ni-šta više neće biti kao pre. Ja sam od zaliha za budućnost kupio samo dva-deset sati vremena za Internet. Pro-cenio sam da je to najvažnija stvar koju treba posedovati u vremenu koje stiže...

23. mart 1999. godineDakle, demantujem sebe od juče.

Večeras sam stajao dva sata u redu

u samousluzi. Počela je prava ratna psihoza. Veče je mirno i svi očekuju kada će početi. Šta? Ne zna niko. Ali će početi. To je sigurno. Ono što je u ovom trenutku opasnije od samog bombardovanja, jeste ponašanje “patriota” koji su, izgleda, spremni da pobiju sve one koji im se ne svi-đaju. Ili im ne odgovaraju iz najrazli-čitijih razloga. Sasvim je moguće da će uskoro doći do prislanjanja o zid svakog koga smatraju sumnjivim.

24. mart 1999. godineSvi su ubeđeni da će večeras poče-

ti. Kolaju razne glasine, ljude polako hvata velika panika. Pretpostavljam da će bednici odmah zalepršati kri-lima i početi da koriste sanjanu pri-liku. Tenzija nezadrživo raste i poje-dinci više ne skrivaju očajanje. Mene teši pomisao da od noćas neće više biti ono što smo do danas imali. Ma kako to bilo grozno, oslobodiće nas ove višegodišnje patnje. Nova patnja umesto stare, zvuči pomalo neuver-ljivo?

Ljubomir Simović

24. mart 1999. godineJutros, kad sam se probudio, ose-

ćao sam prazninu i nesigurnost. Jed-va sam čekao da se obučem. Kad sam se istuširao, obukao i obuo, osetio sam veliko olakšanje. Činilo mi se da

ću sad, obuven i obučen, lakše doče-kati sve što me bude snašlo.

Jutros ne radi Radio B 92. Čujem da je noćas u njihove prostorije upa-la interventna brigada, sastavljena od deset policajaca, i zabranila im rad. Navodno, zato što koriste fre-kvenciju duplo veću od dozvoljene. A oni tvrde da koriste duplo manju od one koja im je odobrena! U zgra-du Ministarstva unutrašnjih poslova, u ulici 29. novembra, priveden je glavni urednik, Veran Matić. Strpali su ga u ćeliju, držali ga u njoj osam sati, a onda ga pustili kući, bez ika-kvog razgovora, bez saslušanja, bez objašnjenja.

25. mart 1999. godineMi ovaj rat pratimo preko televi-

zijskih ekrana i radija. U odnosu na moja iskustva i sećanja, iz detinjstva, iz Drugog svetskog rata, kada nije bilo ni radija ni televizije, i kada se ratovalo drugačije nego sad, to jest kada se sve što se događalo, i vojske, i tenkovi, i avioni, i bombardovanja, moglo videti neposredno, ovakav rat u kome se ne vidi ništa, deluje ap-straktno i nestvarno. I to bi, možda, moglo da objasni izvesnu ležernost s kojom se sve ovo doživljava.

30. mart 1999. godine Među građanima vlada neki eufo-

ričan gnev. Imam, međutim, utisak da ljudi još nisu svesni prave težine onoga što nas je snašlo. Svi se nada-

Važni su dokument dnevnici novinara, umetnika i intelektualaca jer upravo dnevničari “žive dva puta”, i onda kada žive i onda kada promišljaju ono što su proživeli. I danas, u ovim vremenima kada smo iz sasvim drugog razloga u samoizolaciji, dnevničari nas podsećaju kako je bilo preživeti i proživeti bombardovanje 1999. godine Priredila: Gordana Nonin

Dnevnik dnevnika

Nije prošlo ni pet minuta od našeg razgovora, a Pavle me ponovo zove, veoma uzbuđen. Kaže da mu je Nada Manojlović upravo javila da je u ulici Lole Ribara, takoreći maločas, ubijen Slavko Ćuruvija, vlasnik Dnevnog telegrafa!SIMOVIĆ: 11. april 1999, Uskrs.

FOTO

: MA

RTIN

CA

ND

IR


PR

ILO

G: G

OD

IŠN

JIC

A N

AT

O B

OM

BA

RD

OV

AN

JA

PR

ILO

G: G

OD

IŠN

JIC

A N

AT

O B

OM

BA

RD

OV

AN

JA

68 69

ju da će sve ovo nekako proći, da će se zaustaviti, i da će se život vratiti u normalne tokove, kao da ničega nije ni bilo. Mnogima kao da se čini da sve ovo samo sanjaju. Ljudi ne shvataju da se pod nama razjapila provalija, i da verovatno niko, pa čak ni onaj ko je sve ovo započeo, ne zna kada će, i šta će, biti kraj ovog užasa. Neki se čak ponašaju kao da je sve ovo samo neki hepening.

31. mart 1999. godineNa televiziji vidim izveštaj sa pro-

testnog mitinga u Šumaricama. Be-ležim ga zbog transparenta na kome piše: “Gete, ko su ovi Nemci?”

1. april 1999. godinePrva jutarnja vest: srušen je Petro-

varadinski most u Novom Sadu! Dok nisam bio kod kuće, Nadi se javio Mi-roslav Radonjić, koji stanuje u samoj blizini mosta. Kaže da je video veliki blesak, potom začuo eksploziju, od koje se sve zatreslo. Sreća je što mu je jedan prozor bio otvoren: to mu je spaslo stakla. Ulicom ne može da se prođe od srče.

Kod hotela “Park”, na ulazu u Kale-megdan, srećem visokog mladića: na glavi nosi crnu kapu, oblikovanu kao model oborenog nevidljivog aviona F

117 A. Na leđima nosi veliki natpis: INVISIBLE MAN, nevidljivi čovek, a na grudima veliku metu!

11. april 1999. godine UskrsNije prošlo ni pet minuta od našeg

razgovora, a Pavle me ponovo zove, veoma uzbuđen. Kaže da mu je Nada Manojlović upravo javila da je u ulici Lole Ribara, takoreći maločas, ubijen Slavko Ćuruvija, vlasnik “Dnevnog telegrafa”!

Još nisam stigao da dođem sebi od onoga što mi je Pavle ispričao, a tele-fonira Neša Manojlović. Kaže da mu je Saša, naš prijatelj Aleksandar Lu-kić, novinar Radio Beograda, upravo ispričao da je sedeo u kafani “Brioni” u ulici Lole Ribara, kada je uleteo neki prolaznik i viknuo: “Ubiše čo-veka!”.

Ubijeni je bio Slavko Ćuruvija. Stanovao je u ulici Lole Ribara 35, u potkrovlju dvorišne zgrade. Na nje-ga su pucala dva nepoznata čoveka, u haustoru. Tom prilikom je ranjena Ćuruvijina žena.

Telefonira mi i Zoran Hristić, javlja istu vest. Kaže mi da je čuo da postoji spisak od hiljadu ljudi koje treba li-kvidirati. “Na tom spisku smo sigur-no, i ti i ja!”

Nisam sklon dramatizovanju, ali

setih se opomene Antonija Isakovića, zbog intervjua koje sam, tokom proš-log proleća, davao “Demokratiji”, Ra-diju B 92, “Vremenu”, “Danasu”...

12. april 1999. godine Otkako sam se probudio mislim o

ubistvu Slavka Ćuruvije. Koji nared-bodavac stoji iza njegovih ubica? Šta je prava svrha ovog ubistva? Advokat Dragoljub Todorović mi sinoć reče da je pre nekoliko dana, u Ekspresu, protiv Ćuruvije objavljen “grozan napad”, koji je zvučao preteći, i kao presuda. Da li ima veze između tog teksta i ubistva? Bilo kako bilo, posle ovog ubistva sve je mnogo strašnije. Ono otkriva da ima nešto opasnije od aviona i bombi.

30. maj 1999. godine Na televizoru se smenjuju snimci

sa mostova, na kojima ljudi, kao živi štitovi “brane” mostove na Savi. Svi govore kao jedan. Miloševićevih slika ima više nego onih koji ih nose. Ali ove redove ne beležim zbog toga: te snim-ke gledam već nedeljama, sa istim učesnicima i u istoj scenografiji. Veče-ras, međutim, primećujem da je jedan od intervjuisanih branilaca mostova uspeo da, navodno u istom trenutku, bude na dva mesta, na dva mosta.

Jovanka Zlatković

25. mart 1999. godineRadiju 021 su zabranili rad. Došli

su inspektori Saveznog ministarstva za telekomunikacije u pratnji četiri do pet naoružanih policajaca. For-malno, razlog za zatvaranje je nepla-ćanje takse za februar. Upali su, u za nas, nezgodnom trenutku. Selili smo opremu. Mikrofoni su bili isključeni, na snazi je bio znak za opasnost, in-spektori i policajci su bili nervozni. Žurilo im se. Slušaoce nismo mogli da obavestimo da nam je rad zabranjen i imali smo osećaj da smo ih izneve-rili. Nestali smo iz etra. Inspektori su odneli kompletan predajnik. Mučni-na od tišine na našoj frekvenciji.

29. mart 1999. godineDanas je peti dan kako radimo

putem Interneta i u ilegali. Odluči-li smo da na sajtu emitujemo, pored NS vesti, i sličice iz života. Tako smo danas objavili da je u subotu, u mleč-nom restoranu “Sloboda”, “francuski sendvič” promenio ime u – “srpski”. Prodavačice kažu da su građani pro-testovali protiv “francuskog”, agre-sorskog sendviča! One su onda, brže-bolje, morale da ga prekrste. Pitala sam: da li se neko bunio protiv naziva “sendvič”, jer i Britanci učestvuju u bombardovanju? Takvih primedbi nije bilo. Dakle, “sendvič”, za sada, nije registrovan kao “agresorski”. Zaista,

kako se kaže sendvič na srpskom?!Masti i ‘leba?

1. april 1999. godineU toku noći srušili su naš stari

most. Varadinski. Šok. Na Radio No-vom Sadu – anketa. Jedna žena kaže: “Izgradićemo mi još lepši i stariji most!” Taj bljutavi film smo već gle-dali u vreme rušenja Dubrovnika, Mostara i – ćutali. Da li sada u ovom ludilu učestvujemo baš zato što smo tada ćutali? U pet minuta do 11, ogla-sile su se sirene za prestanak opa-snosti. Posle gotovo 25 sati.

2. april 1999. godine Nakon mirne noći, dan protiče u

neizvesnosti šta se dešava sa B92 i ANEM-om. Koliko znamo dobili su privremenog upravnika, nema ih na satelitu, a Veran je zakazao press u 15 sati.

Vesti iz Beograda. Definitivno za-pečaćen B92 i ANEM. Veran za BBC na srpskom jeziku rekao je da će “redakcija pokušati da nađe način da nastavi rad”, ali nije mogao da bude

određeniji. Gušenja se nastavljaju, bez milosti.

5. april 1999. godineOdsečeni od sveta. Od rušenja

mosta “Slobode” u subotu, 3. aprila prekinute su veze EUneta. Optički kabel je išao preko mosta. Sinoć smo razgovarali sa Zvonkom, po-nudio je varijantu: faks do Beogra-da i onda na internet. Dogovor je: ostali u poslu.

Vladimir Arsenijević

26. mart 1999. godineMoja električnoplava sveska! Si-

rena je zavijala i zavijala, a ja više nisam skidao pogled sa sveske,

smešeći se neverovatnoj ironiji či-njenice da je trebalo da sam u Mek-siku, a da se ipak i dalje nalazim ovde, u ovom slivniku, pod bomba-ma. Sirena je odbrojavala sekunde zavijajući, a meni se činilo da moja sveska diše. Oči su me pekle, i suzi-le. Pružio sam ruku ka njoj, a onda je vratio unazad. Napolju je nešto, tog trenutka, eksplodiralo. Čuo se niskofrekventni zvuk mlaznjaka koji su nadletali Beograd na ogro-mnoj visini. “Oh, Meksiko…”, pomi-slio sam. “Treba sve zapisati”, pomi-slio sam trenutak kasnije.

Počinjem pre nego što sam na-meravao. I u ovako čudnom raspo-loženju. Ali, izgleda da moj privatni Meksiko zaista počinje sada, ovog trenutka, pred sam kraj trećeg dana rata sa NATO-paktom.

U jednom trenutku bio sam na ivici da kupim nekoliko razglednica i pošaljem ih svojim prijateljima, kada sam se iznenada dosetio da je sve to besmisleno jer razglednice svejedno neće stići do njih. Postiđen, vratio sam ih na policu, odakle sam ih i uzeoARSENIJEVIĆ: 13. maj 1999.

Danas je peti dan kako radimo putem interneta i u ilegali. Odlučili smo da na sajtu emitujemo, pored NS vesti, i sličice iz života. Tako smo danas objavili da je u subotu, u mlečnom restoranu “Sloboda”, francuski sendvič promenio ime u – “srpski”.ZLATKOVIĆ: 29. mart 1999.

FOTO

: MA

RTIN

CA

ND

IR


PR

ILO

G: G

OD

IŠN

JIC

A N

AT

O B

OM

BA

RD

OV

AN

JA

PR

ILO

G: G

OD

IŠN

JIC

A N

AT

O B

OM

BA

RD

OV

AN

JA

70 71

dovanja u Beogradu. A možemo da osnujemo i novi festival. Ili Bitef odr-žimo u Moskvi, ako ne može u Beo-gradu. Zahvaljujem se na ljubaznosti, ali kažem da hoću da se vratim u svo-ju zemlju. Tu mi je mesto.

20. maj 1999. godineOdjurio sam taksijem do Borke.

Javila mi je da su joj prilikom bom-bardovanja bolnice “Dragiša Mišo-vić”, na stotinu metara od njene kuće, sva stakla popucala, a vrata izletela iz okvira.

Sa radnicima koji su došli da po-prave što je stradalo. U Borkinoj spavaćoj sobi, na spratu, na njenom krevetu, desetak kilograma stakle-nih krhotina. Borka je bila izašla da uzme faks od Dubravke Ugrešić kada je nastupila serija eksplozija. Čula je zapomaganje ranjenih. Pri povrat-ku vidi ono malo sirotinjskih kuća u ovom kraju. Najviše su stradale.

Ruševine bolnica, kolateralne žr-tve jedne moralističke opsesije.

Borka je dosta mirna. Viče na Ni-kolu preko telefona: “Ne, nisam na-stavila razgovor sa Aleksom dok se rušila kuća. Nisam baš tako luda in-telektualka.”

4. jun 1999. godine Posle neverovatnih dovijanja kod

naših i nemačkih vlasti, ansambli Ju-

goslovenskog dramskog pozorišta i Centra za kulturnu dekontaminaciju, čekaju autobus. Polazimo na budim-peštanski aerodrom. Odande letimo za Diseldorf, pa za Milhajm.

Vize za ansambl smo dobili preko Pešte, vojne dozvole za izlazak naših momaka, vojnih obveznika, usred rata dobili smo preko Ministarstva kulture od Željka Simića. Sredstva za put nam je dao Fond za otvore-no društvo. Dozvolu za igranje u Nemačkoj odobrilo je Ministarstvo inostranih poslova zemlje koja nas je tih dana bombardovala u ime NA-TO-a, a sredstva u Milhajmu – Mini-starstvo kulture Vestfalije. Vize uz intervenciju ambasadora Nemačke u Beogradu, sada u Bonu, dobili smo u Budimpešti. Cvejić je putovao po vize, uz debelu vezu da budu tačno u dan gotove.

10. jun 1999. godine Ipak je “izbio” mir. Dobra vest za

put. U busu su u takozvanim tor-bama “rumunkama” (one crveno-belo-plave) lekovi za humanitarnu pomoć. Svako nosi po jednu torbu. Nemačke službenice na šalteru kažu da za lekove neće naplaćivati ni ako su “overvejt”. Sedim u avionu sa Mi-rom Karanović. Pričamo o njenom uspehu sa Evom Braun. Čitam na ne-mačkom već prve odlične kritike.

Na aerodromu nam mađarski ca-rinici uz osmeh oduzimaju lekove. Borka i ja ostajemo jedno dva i po sata da završimo formalnosti oko našeg naivnog pokušaja prenosa 104 kg (Mađari su ih izmerili) leko-va – zapisnik, spisak, pakovanje i moj potpis na svakoj od dvadeset torbi.

Cveja, koji je rekao da je to lako-misleno nositi, ne kaže mi ni reči, recimo ono uobičajeno: “Jesam li Vam rekao?”. Ne, vrlo fer ne kaže ni reč. Jedino je Nenad dobio pečate po obrazu što mora da čeka, ali i on je oćutao. Očekivao sam nervozu glu-maca što su čekali da pođe autobus za Beograd. Ali čak dočekuju Borku i mene aplauzom.

Dugo putovanje u noć. Ali najzad u zemlju bez sirena, bez raketa i pro-tivavionske odbrane. Stižemo u cik zore. Jedva dolazimo do taksija. Kada smo Mira Karanović i ja ušli u po-slednji taksi, već je bio dan.

27. mart 1999. godineMožda svi mi imamo isuviše isku-

stva pa nam ni bombardovanje više nije ništa posebno, ili možda ja na-prosto sve to romantizujem jer su događaji kroz koje prolazimo do te mere neverovatni, a svakako ne znam kako će se stvari odvijati, ali ljudi su za sada toliko sjajni da bi čo-vek poželeo da stalno živi pod ovako nenormalnim okolnostima ukoliko su one uslov za našu kolektivnu, tako dugo priželjkivanu, Normalnost.

18. april 1999. godine Svi spavaju, to se tako jasno oseća

u ovom trenutku, čitava zgrada, ulica Osmana Đikića, Profesorska koloni-ja, Beograd, Srbija, dok vetar duva i avioni nadleću.

Svi spavaju – svi su se već navikli.Svima je svejedno.I ovde u sobi – tišina. Vetar i avioni

– jeziva kombinacija. Bez eksplozija.Zasad.

5. maj 1999. godine Inače, od četiri stvari koliko sam

imao da obavim u gradu, nisam us-peo da obavim baš nijednu. Niti sam popravio naočare, niti sam Slađa-ni i deci kupio karte za mini-bus za četvrtak ujutro (ispostavilo se da karata nema, iako su mi preko tele-fona, samo nešto ranije, potvrdili da ih ima), nisam uplatio takse za njihov izlazak iz zemlje (pošta je bila zatvo-rena zbog vazdušne opasnosti), niti kupio karticu za mobilni telefon (po-slovnica je, takođe, bila zatvorena iz istog razloga).

13. maj 1999. godine Nakon samo dva dana provedena u

Sarajevu, osećam se neobično dobro. Ipak, ostaje paradoks nad paradoksi-ma (u suštini zaslužen jer, iako smo tamo MI, tamo je svejedno i – ON) da čovek iz Beograda, od svih mesta na ovoj planeti, dolazi u Sarajevo po Slo-bodu i Normalnost kojih toliko malo ima kod kuće.

Telefonom je, inače, odavde potpu-no nemoguće dobiti Beograd. U jed-nom trenutku, bio sam na ivici da ku-pim nekoliko razglednica, i pošaljem ih svojim prijateljima, kada sam se iznenada dosetio da je sve to besmi-sleno, jer razglednice svejedno neće stići do njih. Postiđen, vratio sam ih na policu, odakle sam ih i uzeo.

David Albahari

27. mart 1999. godineDanas: nemoć kao vrhunac.

28. mart 1999. godineDanas: šta mi svašta prolazi kroz

glavu!

12. april 1999. godineDanas: ko bi rekao da ćeš ostati

bez reči?

6. maj 1999. godineDanas: da li znam plač?

21. maj 1999. godineDanas: moram naći volju; moram

da se izvučem.

30. maj 1999. godineDanas: to mi i treba za nju.

12. jun 1999. godineDanas: kao zgužvan peškir.

Jovan Ćirilov

28. mart 1999. godine Vesti o bombardovanju. Ići ili ne

ići na put u Moskvu. Taksija malo. Rešavam da uzmem prvi koji naiđe. Najzad, evo jednog koji se zaustavlja: “Šta, gospodine Ćirilov, napuštate nas u ovim okolnostima!”. Odgova-ram mu: “Vraćam se za deset dana. Letim za Moskvu. I prijateljima treba štošta objasniti”.

“E, onda Vas vozim”.

3. april 1999. godineUjutro loše vesti iz Beograda na

ruskoj televiziji. Bombardovan cen-tar Beograda, zgrade Ministarstva unutrašnjih poslova na kraju Miloša Velikog.

Svetlana me zove da ostanem malo u Moskvi dok ne prestanu bombar-

Beleške vodili...Beleške tokom bombardovanja SRJ, koje je zvanično trajalo od 24. marta do 9. juna 1999, vodili su, između ostalih, Jovanka Zlatković, Goran Marković, Vladimir Arsenijević, David Albahari, Jovan Ćirilov i Ljubomir Simović.

Odjurio sam taksijem do Borke. Javila mi je da su joj prilikom bombardovanja bolnice “Dragiša Mišović”, na stotinu metara od njene kuće, sva stakla popucala, a vrata izletela iz okvira... U Borkinoj spavaćoj sobi, na spratu, na njenom krevetu, desetak kilograma staklenih krhotina. Borka je bila izašla da uzme faks od Dubravke Ugrešić kada je nastupila serija eksplozijaĆIRILOV: 20. maj 1999.

FOTO

: MA

RTIN

CA

ND

IR


PR

ILO

G: G

OD

IŠN

JIC

A N

AT

O B

OM

BA

RD

OV

AN

JA

PR

ILO

G: G

OD

IŠN

JIC

A N

AT

O B

OM

BA

RD

OV

AN

JA

72 73

U državi Srbiji se najčešće izgovaraju dve reči: “Ne mogu.” Naravno, to se najčešće koristi ako treba da se promeni nešto nabolje, uslovi života u stanu, ulici, pokrajini ili državi. Nešto manje se koristi u momentima kada neko ili nešto treba da se mrzi, ali to je neka druga priča.E, kada smo već kod gorepomenutog “Ne mogu”, pre pet godina, krajem marta 2015, desetak građana Novog Sada jeste reklo “ne mogu”, ali u drugom smislu: “Ne mogu više da čekam da neko drugi za mene podigne glas i da uradi nešto za mene!” Izašli su na trg Slobode

kod Miletića i pokrenuli svoju revoluciju u tišini. Ta dva minuta tišine tog drugog prolećnog dana 2015. bila je prva gromoglasna tišina koja je jasno “rekla” DOSTA! Mi nismo samo neki glasački listići koji se izvlače iz memljivih budžaka svake četvrte godine (ili vanredno, po potrebi). Mi jesmo građani ove države sa svim pravima koje nam Ustav garantuje, ali i sa svim obavezama koje kao građani imamo, i želimo da učestvujemo u sopstvenom životu. Upravo tu je nastupila i prva promena. Shvatiti ko zaista jesi i kolika je tvoja moć kao građanina Srbije. Lestat Gianni, suosnivač “2 minuta Tišine!” dao je definiciju grupe – Menjamo svest da bismo promenili svet! I taj moto je DNK spirala grupe. Najlakše objašnjava koji posao već pet godina radimo kao grupa. Totalno neformalna, veoma vanstranačka, ali uvek grupa sa jasnom politikom. “2 minuta Tišine!” se bori protiv svih oblika nasilja nad slabijima, bez obzira na životno doba, pol, veru, boju, nacionalnost, vrstu... Protiv vršnjačkog nasilja koje je rak-rana obrazovnog sistema države Srbije, borimo se više od četiri godine. Tražimo da se izmene zakoni koji mogu da zaštite decu kako u školama tako i van obrazovnih institucija. Neki od zakona su usvojeni i primenjuju se. Neki su usvojeni delimično i isto tako primenjuju se delimično. Neki su usvojeni i ne primenjuju se, dok neki još čekaju da budu na stolovima odbora u Skupštini

Srbije. Borimo se za decu Srbije zato što su oni najugroženija grupa. Ukupno ih imamo oko 10 odsto populacije. I da bi ta deca uspela da odrastu u prave, zdrave i normalne ljude, moramo napraviti ovo ubogaljeno društvo zdravim, pravim i normalnim. A ima toliko toga da se promeni. Bilo bi dobro da može sve da se promeni odjednom, ali to ne ide tako. Potrebno je mnogo truda, snage i vremena. Sve bi to išlo mnogo brže da smo mi kao nacija spremni da se međusobno pogledamo i da shvatimo da nas neće spasti ni istok, ni zapad, ni Marsovci, niti bilo ko drugi sem nas samih. Moramo sebi priznati greške koje pravimo iz dana u dan, a da bismo prestali da ih činimo i da krenemo da radimo konstruktivne stvari. Za zaprljanost vodotokova, onečišćenje životne sredine ili divlje deponije nisu krivi ni strani plaćenici, ni domaći izdajnici, ni iluminati, ni razni moćnici, krivi smo isključivo mi! Šporet u bujičnom kanalu nije bacio Soros nego Mile iz Kamenice. Naša borba usmerena je protiv svih takvih nakaradnih navika. Jedna od naših uspešnijih akcija je “Kupi slatkiš, a ne petardu”, koja je za četiri godine sprovođenja uspela da natera državu da pooštri zakone o upotrebi pirotehnike i da ubedi građane da je ne koriste ili da je koriste u kontrolisanim uslovima. Nažalost, uvek ima neki vajni roditelj koji se napravi pametan da svom detetu da upaljeni eksploziv u ruku koji detonira, i to s veoma bolnim epilogom. Kažu naši protivnici da su petarde i pucanje tradicija u Srpskom narodu. Pa nešto se ne sećam da je Sveti Sava trčao oko badnjaka i bacao petarde! To je navika, veoma loša navika koja, dokazuje se, može da se promeni nabolje.Naš cilj je da vratimo i empatiju u ove krajeve. Empatija, misteriozan pojam današnjice. Zaboravili smo kako se pomaže drugome u nevolji. Pomagali smo trpeze za beskućnike tokom božićnih i uskršnjih praznika. Učestvovali u prikupljanjima pomoći za decu obolelu od najtežih bolesti. Borili se za ravnopravnost osoba sa invaliditetom. Izborili se za obaranje ivičnjaka za korisnike kolica. Učestvovali u odbrani parkića između dva muzeja u Novom Sadu. Tražili od grada da izgradi prečistač za otpadne vode. Poveli inicijativu da uspešni mladi čovek, naučnik, multitalenat dobije novembarsku povelju grada...Sve ove akcije imaju jedan cilj. Da i drugim građanima Srbije pokažu da pojedinac može da promeni nešto u ovoj državi, ali samo ako hoće! Pokušaj i ti rendom građanine da promeniš svest kako bi promenio svet!Vladimir Jovanović – suosnivač neformalne grupe građana “2 minuta Tišine!”

Vladimir Jovanović (1978) – pola Sremac, pola

Bačvanin, a ceo Novosađanin. Za 40 i kusur godina postao fotograf,

foto-reporter, urednik, moderator, kuvar, borac i najbitnije – otac. Osnovnu i

srednju školu završio u Novom Sadu. Radio kao foto-

reporter za većinu dnevnih i nedeljnih

listova u Srbiji. Trenutno nezaposlen.

Suosnivač neformalne grupe

građana “2 minuta Tišine!” (2015)

“2 MINUTA TIŠINE!” – PROMENIMO SVEST DA BISMO PROMENILI SVET

Ta dva minuta tišine tog drugog prolećnog dana 2015. bila je prva gromoglasna tišina koja je jasno “rekla” DOSTA! Mi nismo samo neki glasački listići koji se izvlače iz memljivih budžaka svake četvrte godine (ili vanredno, po potrebi). Mi jesmo građani ove države sa svim pravima koje nam Ustav garantuje, ali i sa svim obavezama koje kao građani imamo, i želimo da učestvujemo u sopstvenom životu. Upravo je tu nastupila i prva promena


Ogled > Vladimir Jovanović

NOVI - studio triDstudiotrid.net/NM465.pdf · u ofanzivnu fazu, koja podrazumeva široko testiranje...

Documents

Transcript of NOVI - studio triDstudiotrid.net/NM465.pdf · u ofanzivnu fazu, koja podrazumeva široko testiranje...