Норвешка, или службено Краљевина Норвешка (норвешки: Kongeriket Norge или Kongeriket Noreg) је нордијска земља на западном делу Скандинавског полуострва. Граничи се са Шведском, Финском и Русијом. Дугачка норвешка обала дуж северног Атлантика је позната по фјордовима. Норвешка има издужен облик. Норвешкој припадају и арктичке острвске територије Свалбард и Јан Мајен. Норвешки суверенитет над Свалбардом је базиран на Свалдбардском споразуму, али се ово не односи и на Јан Мајен. Острво Буве у јужном Атлантику и Острво Петра I у јужном Пацифику су спољашње зависне територије, али нису делови краљевства.

Историја

Викинзи су два века пљачкали и палили Европу док нису прихватили хришћанство 994. за време владавине Олафа Тругвасона. Промене у краљевини трајале су као процес још неколико векова.

Норвешка је 1397. године ушла у Калмарску унију са Данском и у том савезу остала следећих 400 година. 1814. Норвежани су се одвојили од Данске и донели свој устав. Швеђани су тада окупирали Норвешку војном силом, али су ипак допустили да Норвешка задржи свој устав под условом да остане у унији под шведском круном. Национални осећаји бујали су у 19. веку и национални романтизам достигао је врхунац 1905. године кад је Норвешка мирним путем, референдумом изборила независност. Иако је била неутрална током Првог светског рата, ипак је претрпела знатне губитке у морнарици и незапамћену привредну штету. Норвешка је јавно прогласила неутралност на самом почетку Другог светског рата, али је Нацистичка Немачка окупирала пуних пет година.

Географија

Норвешка се такође назива и Земља хиљаду фјордова као и „Земља поларнoг сунца“.

Укупна површина: 324.220 km² копно: 307.860 km² море : 16.360 km² главни град:Осло

Највиши врх у Норвешкој је Галдхопиген 2.469 m. Само 2,28% тла је обрадиво. Норвешка има најнеприступачнију и најразуђенију обалу на свету. Има, што мањих, што већих 50.000 острва.

Становништво

Насељена је са 4.574.561 становника, просечна старост им је 39,7 година. Писменост у Норвешкој је 99%. Највећи број Норвежана тј. 86% су лутерани, а од осталих протестаната и католика има око 3%, остало су неопредељени. Има два службена језика букмал (ближи данском) 86% и ниношк (ближи шведском) 19% (број је већи од 100% јер неки подједнако добро говоре оба). Највећа аутохтона национална мањина у Норвешкој су Сами (Лапонци) и има их око 20.000.

Норвешки градови са југа на север: Ставангер - Фредрикстад - Драмен - Осло (главни град) - Берген - Хамар - Флоро - Алесунд - Трондхајм - Мо и Рана - Боде - Нарвик - Харстад - Тромсе - Хамерфест - Вардо

Норвешка је подељена на 19 административних округа. Окрузи представљају први степен поделе а следе општине којих има 431. Главни град Осло је у исто време округ и општина

Клима

У зависности од географских карактеристика, Норвешка има неколико типова климе.

Преовлађује хладна клима са благим летима и веома оштрим зимама која се на северу земље креће до субарктичке а на Свалбарду до праве арктичке. Најинтересантнија чињеница је да, упркос северној географској ширини на којој се простире, Норвешка има више просечне температуре од очекиваних и то захваљујући топлој Голфској струји која кроз Атлатник запљускује западне обале Скандинавије.

Такође, захваљујући географској ширини, од краја маја до краја јула месеца, сунце не залази потпуно тако да велики део Норвешке има до 20 часова дневне светлости сваког дана, док територије у близини или северно од арктичког круга имају појаву такозваног „поноћног сунца“. Са друге стране, од краја новембра до краја јануара, скоро цела Норвешка је у порпуном мраку.

Осло

Осло (нор. Oslo) је главни град Норвешке. Истовремено то је и највећи град државе, у чијем метрополитенском подручју живи око 1/4 становништва Норвешке. Град је такође једини самостални град-округ у држави, а врши и улогу управног седишта округа Акерсхус, који окружује Осло и обухвата његова предграђа. Осло је културно, научно и управно средиште Норвешке. Град је такође важнo средиште трговине, банкарства, индустрије и поморства Норвешке и Европе.

Знаменитости града

Осло је познат по свом очуваном старом језгру, али и по бројним „зеленим зонама“ града (паркови, алеје, парк-шуме), по чијем је уделу један од првих у свету. Окосница града је пешачка Улица Карла Јохана, око које се налази највећа концентрација знаменитости Осла.

Од грађевина потребно је издвојити:1.Краљевски дворац, из 19. века (1824-48.),2.Саборна црква Христа Спаситеља, из 17. и 19. века,3.Скупштина (Storting), из 19. века,4.Државни универзитет - стари део, из 19. века (1841–1856.),5.Берза, из 19. века (1826-28.),6.Позориште Кристијаније, из 19. века (1836-37.).

Порекло назив

О пореклу назива Осло постоји мало података, али је готово сигурно да је старонорвешког порекла. Претпоставља се да је дати назив био првобитни назив поседа на датом месту. Порекло имена Осло је недовољно јасно: -ло значи лука, док ос има више значења: партенон, ушће или страна брда.

Постоје претпоставке да је назив изведен од старонорвешке речи ливада међу брдима или 'света, божанска ливада.

Холмеколен скакаоница

Савремено здање Градске опере

Ноћно клизање на леду у Ослу

Положај града

Рељеф: Осло се налази на југозападној обали Скандинавског полуострва. Град се развио на дну истоименог Ословског фјорда, у невеликој равници уз море. Она је затворена од остатка копна планинама Нордмарка северно од града.

Клима: Клима у Ослу је умерено континентална са утицајем Атлантика и Голфске струје.

RADILI:A

LEKSA B

ERIC

I

SARA CET

INJA

:D

HVALA NA PAZNJI!!!!