7/21/2019 Noćna straža

http://slidepdf.com/reader/full/nocna-straza-56d965515b080 1/8

 

Пред једним уметничким делом –  

Рембрант „Ноћна стража“ 

7/21/2019 Noćna straža

http://slidepdf.com/reader/full/nocna-straza-56d965515b080 2/8

2

САДРЖАЈ 

Увод ...................................................................................................................................... 3

1. Рембрант Харменсон ван Рејн ....................................................................................... 3

2. Рембрант Харменсон ван Рејн - Ноћна стража............................................................. 5

Закључак .............................................................................................................................. 7

Литература ........................................................................................................................... 8

7/21/2019 Noćna straža

http://slidepdf.com/reader/full/nocna-straza-56d965515b080 3/8

3

Увод 

Уметност  је људска делатност или производ људске делатности која има за

циљ стимулисање људских чула као и људског ума и духа; према томе, уметност је

активност, објекат или скуп активности и објеката створених са намером да сепренесу емоције или/и идеје. Осим ове дефиниције, не постоји ни једна друга опште 

прихваћена дефиниција уметности, с обзиром да је дефинисање граница уметности

субјективан акт, а потреба за уметношћу се обично назива људском креативношћу. 

Уметничко дело можемо дефинисати као физички и, условно, светлосни или

звучни ,,објекат”, који је резултат стваралачког генија, надахнућа, талента,

инспирације и уложеног рада, труда и напора једног уметника, односно, уметниковог

израза мисли и осећаја преточеног у дело са одређеном, примарно естетском, али и

смисаоном, друштвеном и историјском вредношћу. 

Уметничко дело  може бити израђено у различитим материјалима, избор је

практично неограничен. У врсте уметничких дела можемо убројати креације у

ликовној уметности  као код цртежа,  графика,  слика,  фотографија,  скулптура, 

грађевина; остварења у музици  као  што су опере  и симфоније;  поезија  и проза  у

књижевности; филм, перформанс, концептуалну уметност и друго. 

Квалитет уметничког дела се обично процењује на основу количине

стимулације коју оно изазива - утисак који оно оставља на људе, број људи у којима

 је то дело изазвало неку емоцију, у коликој мери то дело се цени, као и ефекат или

утицај који то дело оставља или је оставило у прошлости. Већина уметничких дела

која се генерално сматрају ремек - делима поседује ове атрибуте. 

Друго и новије значење речи уметности је скраћеница од креативна уметност 

или лепа уметност. Лепа уметност је појам који се користи како би се изразило да је

уметник употребио своју вештину како би изразио своју креативност или како би

пробудио естетску сензибилност публике, или пак како би привукао пажњу публике

на „финије“ ствари. 

1. Рембрант Харменсон ван Рејн 

Рембрант Харменсон ван Рејн био је највећи и најпознатији холандски сликар 

и један од најутицајнијих уметника у традицији уметности западне Европе 17. века. 

Психолошка дубина његових портрета и продубљена интерпретација библијских

догађаја које је радо сликао остале су до данас јединствене и непоновљиве. Рембрант

 је рођен у Лајдену 15. јула 1606. године као девето дете у добростојећој породици

млинара Хармена Геритсона ван Рејна. Као градско дете, Рембрант је од 1612. до 1616.похађао основну школу, а у периоду 1616 - 1620, калвинистичку латинску школу. Ту

7/21/2019 Noćna straža

http://slidepdf.com/reader/full/nocna-straza-56d965515b080 4/8

4

 је учио библијску историју и дела класика. Уз то, добио је подуку из реторике, што је

могло да утиче на његов каснији сликарски рад. 

Рембрант је радио као сликар и графичар,  водио је сликарску радионицу и

подучавао ученике. Био је пре свега успешан портреиста, али се претпоставља да јесебе пре свега сматрао историјским сликаром. Његово дело се састоји из портрета и

аутопортрета, пејзажа и обрада библијских и митолошких тема. 

Слика 1. Рембрант Харменсон ван Рејн 

На портретима му је успевало да уверљиво представи ликове у некој

активности. У историјским композицијама сликао је мотиве које пре њега нико није

користио, или је старе мотиве представљао на нов начин. У многим Рембрантовим

делима мајсторски је коришћен контраст светлог и тамног. Рембрантови

аутопортрети илуструју како је видео себе као уметника и како је старио. Посебно су

на графикама видљиви различити изрази лица и гестови који су служили као студије.

Рембрант је насликао и нацртао  мали број пејзажа  и жанр сцена.  Слика „Мртви

паунови“ је једина његова позната мртва природа. Многе од цртежа Рембрант је

начинио искључиво у сврху обуке својих ученика. 

Прво му се стил ослањао на цртеж, али се убрзо преоријентисао на сликарски

приступ користећи мноштво линија и бројна нагризања плоче киселином, чиме су

линије добиле разноврсне дебљине. Крајем 1630их, упростио је свој стил и користио

 је мање нагризања киселином. На чувеном бакропису Христос лечи болесне  радио је

у фазама током 1640их. То је било „преломно дело у сред уметничке каријере“, из

кога се развио његов стил бакрописања. Иако је овај бакропис сачуван у само у

примерцима из прве две серије, приметне су преправке у завршној верзији о чему

сведоче многи цртежи. 

7/21/2019 Noćna straža

http://slidepdf.com/reader/full/nocna-straza-56d965515b080 5/8

5

Рембрант је израђивао бакрописе већим делом своје каријере, од 1626. до 1660.

када је био принуђен да прода своју штампарску пресу и практично прекине са

барописом. Једино током несрећне 1649. није створио ниједан датирани бакропис.[16] 

Са лакоћом је радио бакрописе и, иако је познавао и некада користио технике

бакрореза, слобода технике бакрописа је постала темељ његовог дела. Познавао је свефазе поступка израде бакрописа и извесно је да је сам отискивао макар ране примерке

својих бакрописа.

2. Рембрант Харменсон ван Рејн - Ноћна стража 

Једна од најпознатијих слика Рембранта, јесте „Ноћна стража“, која је

насликана 1664. године. Чува се у Краљевском музеју у Амстердаму. "Ноћна страза", 

можда Рембрантова најчувенија слика, је наручена 1638. да би се обележила посета

француске краљице  Марије Медићи.  Неколико уметника добило је задатак да

насликају групне портрете амстердамских полицијских дружина.Рембрант је за свој

 рад добио 1600 гулдена. 

Ова слика приказује мускетаре амстердамске градске страже и њиховог

заповедника Франса Банинга Кока. Имена 18-орице насликаних су позната. Тек у 18.

веку слика је добила име ,,Ноћна стража”.Тај назив је погрешан јер је Рембрант

заправо насликао призор који се одиграва дању. Назив се ипак задржао. 

Слика 2. Дело Рембранта - Ноћна стража 

7/21/2019 Noćna straža

http://slidepdf.com/reader/full/nocna-straza-56d965515b080 6/8

6

Ноћна стража симболизује све оно до чега је Рембрант раније дошао, он

открива задивљујућу, очаравајућу виртуозност, чије је деловање данас веће него

икада. На први поглед може се видети како Рембрант даје предност приказивању

општег догађаја над верном израдом појединачних портрета. Кроз први план

доминирају ликови капетана и поручника у покрету. Капетанова уздигнута рука инезнатно отворена уста показују да говори.

Главну улогу у овој монументалној слици Рембрант даје својој грандиозној

визији светло  - тамног. Сличност, смисао, реалност се потчињава овом основном

постулату. На слици је наглашена имагинарна, драматична атмосфера светло  - тамног

и виртуозно остварен барокни покрет и осветљење. Засeчени, дубоки црни, црвени и

златни тонови се утапају у атмосферу зажарене теме са оним изненадним

магнезијумским праском две блештаве светлости (поручник и девојчица). У том

поступку неки од ликова су утонули у сенку, а неке су заклонили ликови спред њих.Рембрант је виртуозно насликао величанствени сјај метала, лепршавост тканина,

 разне елементе опреме, па чак и фацијалне експресије, и сам покрет под збуњујућим

зрацима светлости. 

Већина тих одлично сликаних глава на слици, није верно портретисана.

Вероватно је сваки од тих наручилаца који су платили по 100 гулдена   да буду

овековечени онакви какви јесу, ако не и мало лепши и достојанственији, био

непријатно изненађен када је утврдио да се као личност са сигурношћу може

идентификовати само помоћу броја којим је обележен и листе имена исписаних на

картушу насликаном на стубу у позадини. 

Познато је да се насликана сцена одиграва не у ноћи већ у по бела дана. Заиста,

она се не одиграва ни дању ни ноћу, већ у имагинарном, апстрактном осветљењу

Рембрантове визије. То осветљење савршено би одговарало неком спиритуалном

сижеу слике. 

Рембрантове присталице су биле одушевљене овом сликом и доста је хвалиле.

Тако Рембрантов ученик Хогстратон каже: ,,да је тако живописно замишљена, тако

елегантно аранжирана, тако снажна, да према њој све друго личи на карте за играње”.

Међутим, слика није наишла на добар пријем и разумевање публике, а код наручилаца

 је изазвала право разочарење. Неки од портретисаних особа су сматрали да су

приказани у мањем ,,сјају”. Почетком 19. века слика доживљава успех и добија нов

назив - Ноћна стража. 

Противречна мишљења која се изричу о Ноћној стражи Рембранта ван Рајна

 још од њеног постанка ни до данас нису доведена у сагласност. Једни, у овој слици

виде ,,химну независности и револуције, холандску Марсељезу”, а други је

посматрају прозаичнијим очима и сматрају да у том баналном сижеу нема ничегахеројског. 

7/21/2019 Noćna straža

http://slidepdf.com/reader/full/nocna-straza-56d965515b080 7/8

7

Закључак 

Рембрант је израдио је 46 углавном малих пејзажа, који су постали узор у

представљању пејзажа у графичкој уметности све до краја 19. века. Трећина

бакрописа се односе на религијске теме, неки од њих одишу једноставношћу, док судруги монументални. Неколико еротских композиција нема еквиваленте у његовом

сликарском делу. Рембрант је поседовао, док није био принуђен да је прода, изузетну

колекцију графика других уметника. У његовим бакрописима су видљиви утицаји

које је примио од Мантење, Рафаела, Херкулеса Сегерса и Ђованија Кастиљонеа. 

Уметничко дело „Ноћна стража“ са својих 18 личности које би требало да буду

портрети, слика представља чету капетана Франса Банинга Кока пред одлазак на

стрелиште. Личности су приказане у богатим костимима распоређене у четири групе.

Поред портрета 18-орице људи, чија се имена знају, на слици су приказани и многинепознати људи. Као на тесној позорници на слици је приказано 34 личности. Неке

личности стоје, друге ходају, једна лупа у добош, друга пуни пушку, једна девојчица

са кесом о појасу и петлом трчи међу ноге тих људи, неке личности са гестовима

хориста машу заставом, подижу копља, један човек некако неодређено показује

нешто кажипрстом, неке личности једноставно позирају, као пред штафелајем. 

7/21/2019 Noćna straža

http://slidepdf.com/reader/full/nocna-straza-56d965515b080 8/8

8

Литература 

1.  Дамјанов, Ј. (1991): Визуални језик и ликовна уметност, Школска књига,

Загреб 

2.  Кратак преглед историје уметности, Милан Ружић, Сарајево 1970. 

3.  Историја сликарства НОЛИТ, Београд. 

4.   Michael Kitson: Rembrandt. Phaidon Press Inc., New York City 2007.