NOB 2013.06.21. Prvi deo 1. Definisati pojam odnosne i neodnosne boje: Odnosne - pripadajue boje: boje objekta ili povrine koje se percipiraju u zavisnosti od drugih boja Neodnosne - nepripadajue boje: boje objekta ili povrine koje se percipiraju neovisno od drugih boja 2. U okviru fizike optike svetlost je shvaena kao elektromagnetno zraenje, te skladno tome, irenje svetlosti shvata kao irenje talasa. 3. Refleksija svetlosti, zakon refleksije: Refleksija (odbijanje) talasa nastaje kada se na granici dve sredine (u celini ili delimino) talas odbije od te granice i ostane u sredini iz koje je doao. Zakon refleksije: upadni ugao je jednak uglu refleksije (upadni i reflektovani zrak lee u istoj ravni koja je normalna na ravan povrine od koje se svetlost odbija). Reflektovana svetlost je uvek manjeg intenziteta nego upadna, jer deo energije upadne svetlosti prelazi u drugu sredinu. 4. Svetlosni izvor, pojam, primeri: Svetlosnim izvorom se moe smatrati svako telo (fiziki dostupan emiter) koje emituje vidljivu svetlost, odnosno elektromagnetno zraenje opsega talasnih duina od 380 do 770 nm. Primeri izvora svetlosti su sijalica sa uarenim vlaknom, fluorescentne lampe, suneva svetlost itd. 5. Primarni svetlosni izvori, podela: Primarni svetlosni izvori proizvode zraenje, odnosno zrae na raun sopstvene energije. Razlikujemo toplotne, luminiscentne i stimulisane primarne svetlosne izvore. 6. Crno telo: Crno telo (Plankov izvor svetlosti) emituje energiju na odreenoj temperaturi odreene spektralne raspodele energije. Temperatura crnog tela naziva se apsolutna temperatura i izraava se u kelvinima K (Tc). Temperatura crnog tela precizno odreuje spektralnu raspodelu njegove energije, a samim tim i njegovu boju pa se vrlo esto naziva i temperatura boje, odnosno apsolutna temperatura boje. Priblian primer crnog tela: sijalica sa uarenim vlaknom. 7. Spektralna raspodela energije predstavlja krivu zavisnosti radiometrijske veliine (energije odnosno snage) u funkciji talasne duine. 8. Za onu temperaturu na kojoj crno telo ima najpribliniju spektralnu raspodelu energije kao i posmatrani svetlosni izvor kaemo da je to odnosna temperatua boje. 9. Intenzitet (radiant) I definie se kao fluks po jedinici prostornog ugla. I = F/4

10. Jedan lumen je fluks svetlosti koji u jedinini prostorni ugao emituje izotropni takasti izvor intenziteta svetlosti od jedne kandele. 11. Mrenjaa je unutranja opna. 12. Minimalno rastojanje predmeta da bi se video otar lik naziva se rastojanje bliske take. 13. Krive relativne spektralne osetljivosti skotopskog vienja V (tapia) i fotopskog vienja V (kombinacija spektralne osetljivosti sva tri tipa epia). Kriva V max osetljivosti za talasnu duinu od oko 555 nm, kriva V za priblino 505 nm. 14. Funkcije usaglaenog stimulusa za CIE 1931 /ugao od 2 stepena i CIE 1964 standardnog posmatraa /ugao od 10 stepeni. 15. Pri prelasku iz fotopskog u skotopsko vienje, osetljivost je vea na krae talasne duine. (Purkinje pomeraj) 16. Nabrojati teorije vienja boje: Trihromatska teorija, Herring-ova oponentna teorija (teorija oponentnih boja), savremena teorija oponentnih boja 17. Monohromatija potpuna slepoa na boje kada nedostaju dva ili tri pigmenta epia. Osoba vidi samo svetle i tamne nijanse. 18. Deuteranopija nedostatak M fotoreceptora, nesposobnost razlikovanja crvenih i zelenih nijansi, odnosno poremeaj razlikovanja boja u zeleno-uto-crvenom delu spektra, sa smanjenom osetljivou za zeleno. 19. Intenzitet boje: Intenzitet boje se moe definisati kao osobina vizuelnog osea prema kojoj se povrina koja se posmatra doivljava kao manje ili vie hromatina. 20. vedski prirodni sistem boja 4 hromatske osnovne boje su uta, crvena, plava i zelena, a dve nehromatske osnovne boje su bela i crna.