Ništavni pravni poslovi - građansko pravo - seminarski rad

Seminaski rad - Građansko pravo

1.Pojam pravnog posla

Pravni posao je izjava volje koja je učinjena s ciljem da se zasnuje građanskopravni odnos, da nastane, prenese se ili ukine neko subjektivno građansko pravo, ukoliko to dopušta pravni poredak. Pravno dejstvo nastaje samo ako su ga stranke htjele. Pravni posao se razvija sa robnom razmjenom. Pravni posao mora uvijek sadržavati izjavu volje koja nije jedina pravna činjenica već postoje i druge kao što su , predaja stvari, saglasnost trećeg lica i sl. Pravni posao počiva na volji lica koja su u njemu učestvovala pa je i logično da voljom ovih lica pravni posao se može raskinuti.

Vrste pravnih poslova:- Jednostrani pravni poslovi - sadrže izjavu volje samo jedne stranke i to su: javno obećanje nagrade i izdavanje hartije od vrijednosti- Dvostrani pravni posao - kada dve ili više stranaka daju sadržajno različite ali jedna drugoj odgovarajuće izjave volje.Dvostrani pravni posao je ugovor. Ugovor se sastoji iz dvije izjavljene volje koje se dopunjuju – ponude za zaključenje ugovora i prihvatanje ponude.- Višestrani pravni posao - je zaključak većine lica, kod koga odlučuje većina datih glasova- Kauzalni i apstraktni pravni poslovi - kauzalni su oni gdje je kauza vidljiva a apstraktni gdje nije vidljiva- Formalni i neformalni (dovoljno da stranke postignu usmeni dogovor o predmetu i ceni)- Fiducijarni - ugovor o nalogu- Akcesorni pravni poslovi koji nisu samostalni- Dobročini (posluga poklon-prima činidbu neobavezujući se na protivčinidbu) i teretni pravni poslovi su oni koji se zasnivaju na odnosu razmene (stvar, novac iliusluga)- Realni i konsesualni (zajam, ostava i zaloga)- Komutativni - kauze su unapred određene i aleatorni pravni poslovi - kauze nisuunapred određene

2. Pojam nevažećih pravnih poslova

Nevažeći pravni posao je takav pravni posao kod koga se ne može postići ono dejstvo koje su stranke htele da on proizvede. Sve nevažeće pravne poslove djelimo na:apsolutno ništave(ništave) i relativno ništave(rušljive).

Pravni posao je nepotpun i nesavršen. Pravne poslove čije dejstvo nije nastupilo, ali može još da nastupi ako se nedostajuća činjenica iz činjeničnog skupa ostvari, ili ako otpadne smetnja koja sprečava punovažnost pravnog posla. (npr. Ako

2


je za punovažnost pravnog posla potrebna dozvola , roditelja, staraoca ili o pravnom poslu zaključenom sa uslovom i rokom a uslov i rok nisu još nastupili. Ili za slučaj smrti (kod testamneta) kod kojih pravno dejstvo nastupa tek smrću ostavioca.

Pravni poslovi koji su nepunovažni i ne mogu da postanu punovažni su ništavi. On se sastoji u nepostojanju jednog od potrebnih uslova za punovažnost pravnog posla (poslovna sposobnost stranke, forma..) ili u postojanju jedne smetnje koja se ne može ukloniti (protivzakonitost sadržaja pravnog posla, nemoralnost). Ništavni pravni poslovi ne proizvode ni prema kome pravno dejstvo i smatraju se da nisu ni zaključeni.

Rušljivi pravni poslovi su takvi poslovi koji su najprije punovažni, ali se kasnije mogu poništiti sa povratnim dejstvom.

Relativno nevažeći pravni posao je takav posao koji je nepunovažan samo prema određenom krugu lica, dok je prema ostalim licima punovažan.

3. Pojam ništavnih pravnih poslova

Ništavnim pravnim poslom, smatra se posao koji je protivan propisima ili javnom poretku. Pravni poslovi koji su u suprotnosti sa zakonskim normama, javnim poretkom i dobrim običajima se smatraju ništavnim jer predstavljaju povredu društvenih interesa.

Za ništavne pravne poslove važe određena pravila, a to su:1. Ništavni pravni poslovi ne mogu proizvoditi nikakvo pravno dejstvo, zbog

toga se smatra kao da nisu ni zaključeni.Ovakav pravni posao od samog početka nema pravno dejstvo i protekom vremena ne može postati punovažan.Takođe, ništavni pravni posao ne može postati punovažan čak i kada zabrana ili neki drugi uzrok ništavnosti naknadno nestane.

2. Ništavne pravne poslove mogu poništiti strane u pravnom poslu, državni organi po službenoj dužnosti, ili druga zainteresovana lica.Kako bi se ništavni pravni posao poništio, neophodno je pokrenuti postupak pred sudom za njegovo poništenje.Presuda suda u poništenju ništavnog posla je deklarativnog karaktera, što znači da sud konstatuje razloge koji su doveli do ništavnosti konkretnog pravnog posla.

3. Zahtev za poništenje pravnog posla ne zastareva.Pravo na isticanje ništavnosti se ne gubi protekom vremena, što znači da nije vezano za rok.

4. Izricanjem sankcija ništavnosti pravnih poslova nastoji se sprečiti njihovo dejstvo koje je u suprotnosti sa javnim interesom.

Da bi jedan obligacioni ugovor proizveo pravno dejstvo potrebno je da se ispune uslovi koji se zakonom zahtevaju za njegov nastanak i punovažnost.Ti uslovi se uglavnom odnose na saglasnost volja,formu ugovora,sposobnost ugovaranja...Ukoliko u trenutku zaključivanja ugovora nedostaje jedan od ovih uslova, kaže se da je taj ugovor nevažeći.Uzroci nevažnosti nisu uvek isti, pa tako ni

3


sankcija nije ista.Tako je kod jedne vrste nevažećih pravnih pravnih poslova (ništavni ugovori ili apsolutno ništavni ugovori) prisutna oštra sankcija, dok je kod drugih (rušljivih ugovora ili relativno ništavnih) sankcija blaže izražena.

4.Vrste ništavnih pravnih poslova

Ništavni pravni poslovi mogu biti: protivzakoniti, nemoralni, zelenaški, fiktivni, simulovani, prani poslovi potpuno poslovno nesposobnih lica i pravni poslovi zaključeni izvan okvira pravne sosobnosti pravnog lica.

4.1 Protivzakoniti pravni posloviProtivzakoniti pravni poslovi su oni koji su zabranjeni na osnovu zakona ili

drugim normama objektivnog prava. Ova vrsta pravnog posla je u direktnoj suprotnosti sa imperativnim pravnim normama. Prinudne norme kojima se sankcionišu protivzakoniti pravni poslovi formulisane su na prepoznatljiv način terminima “zabranjeno je” , “nedopušteno je”, “ne može”, “mora”, “ne sme”, “ništav je”. Sloboda ugovaranja ne sme da protivreče normam kojima se štite osnovne vrednosti u društvu koje su sadržane u ustavu i imperativnim zakonskim normama. Pravni posao ne može da proizvede pravno dejstvo ukoliko je u suprotnosti sa ustavom i prinudnim propisima pozitivnog prava ( zakonske zabrane ). Zakonske zabrane su predviđene mnoštvom zakona ne samo građanskog nego i krivičnog, upravnog i drugih grana prava. Neke od zabrana su sadržane u osnovnim načelima Zakona o obligacionim odnosima, a konkretizovane u odgovarajućim zakonskim odredbama. Primeri iz osnovnih načela Zakona o obligacionim odnosima su npr : “Strane u obligacionim odnosima su slobodne , u granicama prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih običaja. Da svoje odnose urede po slobodnoj volji ( autonomiji volje ). “ Obaveza je stranaka da se pridržavaju načela savesnosti i poštenja prilikom zasnivanja obligacionih odnosa . Zabranjeno je stvaranje i iskorišćavanje monopoloskog položaja na tržištu”. “ Svako je dužan da se uzdrži od postupaka kojima se može drugome prouzrokovati šteta”. “ Strane u obligacionim odnosima dužne su da u pravnom prometu postupaju u skladu sa dobrim poslovnim običajima.

Broj zabranjenih pravnih poslova u svim oblastima nije zanemarljiv, i posledica su sve veće intervencije države u privatnopravne odnose. Mere ekonomske politike, upravne mere, mere monetarne i fiskalne politike, itd. kao i priroda određenih društvenih odnosa za koje je država posebno zainteresovana, ograničavaju autonomiju volje stranaka.

4


4.2. Nemoralni pravni posloviNemoralni pravni poslovi su vrsta ništavog pravnog posla koji svojom

sadržinom,ciljem ili motivom protivreče moralnim shvatanjima društvene zajednice. To su pravni poslovi zaključeni protivno dobrim običajima contra bonos mores. Nemoralni pravni posao nije u saglasnosti sa moralom društvene sredine i kriterijumi za njegovo određivanje nisu utvrđeni zakonom. On se razlikuje od društva do društva a i u istoj društvenoj zajednici podčožan je promenana. Da li je jedan pravni posao nemoralan ili ne faktičko je pitanje koje sud ceni za svaki konkretan slučaj, rukovodeći se načelima društvenog morala. Za sud su merodavna opšta moralna shvatanja društvene sredine, a ne moral neke uže zajednice. Nemoralnim se smatra onaj pravni posao koji ima nemoralan osnov ili cilj koji se želi postići njegovim zaključenjem. Npr.” nagrada za konkubinat”, ugovor o “otkupu” neveste radi udaje; ugovor o doživotnom izdržavanju koji je davalac izdržavanja zaključio sa primaocem izdržavanja, znajući da ga usled teške i neizlečive bolesti očekuje neizbežna i skora smrt.Nemoralan je pravni posao kojim se ograničavaju lične slobode, intimna osećanja, ravnopravnost polova i sl.

Pravni posao može imati nedozvoljen motiv. Prema našem pravu ( pobude ) za zaključenje pravnog posla ne utiču na punovažnost pravnog posla. Postoje izuzeci koji se razlikuju u slučaju teretnih i dobročnih pravnih poslova. Kod dobročnih pravnih poslova motiv( pobuda ) koja postoji kod jedne strane da bez naknade uveća imovinu druge na račun svoje ( poklon ), čine sastavni deo samog osnova ( animus donandi ). Ukoliko je namera da se učini poklon bila inspirisana motivima koji su nemoralni, osnov ovakvog ugovora, je nemoralan odnosno nedopušte, pa je ovakav ugovor ništav. Nemoralan motiv kod dobročinih ugovora ima za posledicu njegovu ništavost bez obzira da li je drugi ugovarač znao da je nedopušten motiv bitno uticao na odluku jedne strane da zaključi pravni posao, a druga ugovorna strana je bila nesavesna.

Pravne posledice nemoralnog pravnog posla su apsolutna ništavost sa svim konekvencama koje iz ovoga proizilaze. Ovi pravni poslovi se smatraju kao da nisu ni bili zaključeni tako da ne proizvode nikakvo pravno dejstvo. Strane koje su zaključile nemoralan pravni posao ne mogu zahtevati njegovo ispunjenje, niti tražiti povraćaj onoga što su na osnovu takvog pravnog posla dale. Sud može u celini ili delimično odbiti zahtev nesavesne strane za vraćanje onoga što je drugoj strani dala, amože i odlučiti da druga strana ono što je primila po osnovu zabranjenog ugovora preda opštini na čijoj teritoriji ima prebivalište ili sedište.

4.3 Zelenaški pravni posaoZelenaški pravni posao je jedna vrsta nemoralnog pravnog posla. Naziv

“zelenaški” potiče iz vremena kada su trgovci ( lihvari ), kupovali od seljaka žito na zeleno pre žetve, koristeći se njihovim teškim materijalnim položajem ili stanjem nužde, izvlačeći za sebe nesrazmernu imovinsku korist. U svom prvobitnom obliku

5


zelenaški pravni posao se javio kod ugovora o novčanom zajmu sa kamatom. Sredinom, a naročito krajem XIX veka se prihvata shvatanje u teoriji i zakonodavstvu, da svako teretan pravni posao kod kojeg postoji očigledna nesrazmera uzmeđu uzajamnih davanja može biti zelenaški. Zelenaški pravni posao posebno reguliše Zakon o obligacionim odnosima na sledeći način : “ Ništav je ugovor kojim neko koristeći se stanjem nužde ili teškim materijalnim stanjem drugog, njegovim nedovoljnim iskustvom, lakomislenošću ili zavisnšću, ugovori za sebe ili za nekog trećeg korist koja je u očiglednoj nesrazmeri sa onim što je on drugom dao ili učinio ili se obavezao da će dati ili učiniti.

Da bi se jedan pravni posao smatrao zelenaškim potrebno je da se ispune, kumulativno, sledeći uslovi: objektivni i subjektivni. Objektivni uslov se sastoji u postojanju očigledne nesrazmere između činidbe jedne strane i protivčinidbe druge. Disproporcija uzajamnih davanja treba da bude takva da je očigledno, na prvi pogled uočljivo, flagrantno, kršenje načela ekvivalentnosti. Uzajamnih davanja stranaka kod dvostrano obavezjućih pravnih poslova. Takođe je potrebna i kumulacija nekog od subjektivnih elemenata. Objektivni i subjektivni elementi kod zelenaškog pravnog posla nalaze se u uzročnoj vezi. Ukoliko je zaključen pravni posao kod kojeg postoji samo očigledna nesrazmera bez prisustva subjektivnog faktora, ne radi se o zelenaškom pravnom poslu, nego o pravnom poslu kod kojeg postoji prekomerno oštećenje ( lezioni pravni posao ). Kod zelenaškog pravnog posla postoji i povreda načela savesnosti i poštenja i kršenje dobrih običaja. Potrebno je da se ispune i subjektivni uslovi na strani ikorišćenog lica a to su : stanje nužde, teško materijalno stanje, nedovoljno iskustvo, lakomislenost ili zavisnost. U vreme zaključenja zelenaškog pravnog posla potrebno je da je na strani zelenaša postojalo znanje o postojanju nepovoljnih okolnosti na strani ikorišćenog i njegova namera da se ovo teško stanje iskoristi da se za sebe ili neko drugo lice pribavi nesrazmerna imovinska korist. Zelenaški pravni posao je ne samo zabranjen nego i nemoralan pravni posao i kao takav podleže sankciji ništavosti. Njime se ne vređaju samo interesi strana u pravnom poslu nego i društveni interesi izraženi kroz instituciju javnog poretka, pa se posledica sastoji u apsolutnoj ništavosti. Oštećeni kod zelenaškog pravnog posla može tražiti da se njegova obaveza smanji na pravičan iznos. Iako konvalidacija kod ništavih pravnih poslova nije dozvoljena ovo bi bio jedan od izuzetaka. Oštećeno lice može podneti zahtev za smanjenje obaveza na pravičan iznos u roku od pet godina od zaključenja pravnog posla.

4.4 Fiktivni pravni posloviFiktivan pravni posao je onaj kod kojeg strane izjavljuju volju koja nije stvarna

nego prividna. On se zaključuje zbog toga, da bi se stvorio privid o njegovom postojanju, iako ga strane stvarno ne žele. One su svesne da ovakav pravni posao ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo, jer pravno relevantne izjave volje za njegov nastanak nema, ali ga zaključuju radi stvaranja privida za spoljni svet odnosno treća

6


lica. Cilj zaključenja fiktivnog pravnog posla je najčešće izigravanje nekih zakonskih obaveza ili prava trećih lica. Jedan od primera je fiktivno zaključivanje ugovora o kupoprodaju bez namere prenosa prava svojine sa kupca na prodavca; zaključuje se fiktivan ugovor o kupoprodaji uz konstatciju da je cena plaćena iako nije. Fiktivni pravni posao ne proizvodi pravna dejstva i smatra se kao da nije ni zaključen. Fiktivni pravni posao, treba razlikovati od putativnog pravnog posla, kod kojeg stranke ili jedna od njih nisu znale za razlog njegove nevažnosti, te pretpostavljaju da je posao punovažan. Putativna kauza ima za posledicu nemogućnost nastanka punovažnog pravnog posla, a foktovna njegovu ništavost. Najčešći razlog nastanka putativnog pravnog posla je nesporazum među stranama, kada strane veruju da su saglasne o bitnim elementima pravnog posla, a zapravo postoji nesporazum o prirodi ugovora, osnovu ili predmetu. Zakon o obligacionim odnosima prividan ugovor, ubraja u pravne poslove kod kojih postoji mana volje, tj. kvalifikuje ga kao rušljiv pravni posao. U slučaju fiktivnog pravnog posla ne radi se o mani volje, nego voljakao uslov nastanka pravnog posla uopšte ne postoji. Fiktivni pravni posao ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo među stranam u pravnom poslu. U odnosu na treća lica treba razlikovati slučaj kada je treće lice bilo savesno od onog kada je bilo nesavesno. Ako je treće lice bilo savesno ( nije zanlo niti je moralo znati da je u pitanju fiktivni pravni posao ), prividnost pravnog posla se prema njemu ne može isticati. Ako je povodom fiktivnog pravnog posla savesno treče lice nešto dali ili primilo, dato treba da mu se vrati, primljeno zadržava, a šteta mu se nadknađuje. Ako je treće lice bilo nesavesno ( znalo je ili je moralo znati za fiktivan pravnni posao ) ono što je dalo ili primilo iz takvog pravnog posla dužno je da vrati bez prava na naknadu štete.

4.5.Pravni poslovi potpuno nesposobnih licaPravni poslovi koje zaključi lice potpuno poslovno nesposobno su ništavi.

Njihovi pravni poslovi ne proizvode nikakva pravna dejstva. Poslovno neposobno lice nije u stanju da formira i izrazi pravno relevantnu volju ni da prihvati izjavu volje druge strane. Ništavi su i pravni poslovi koje zaključi lice koje je poslovno sposobno, ali se u vreme zaključenja nalazi u stanju privremene neuračunljivosti ( alkoholisanost, uticaj opojnih droga ili stanje visoke temperature i sl. )

4.6. Simulovani pravni posloviSimulovani pravni posao je onaj koji strane zaključuju iako njegovo pravno

dejstvo ne žele, da bi njime prikrili drugi pravni posao čije dejstvo žele da se ostvari. Simulovani pravni posao je prividan i zaključuje se radi toga da bi se njime prikrio drugi, disimulovani pravni posao, čiji nastanak i pravno dejstvo strane stvarno žele. Kod simulovanog pravnog posla zaključuje se simulovani, da bi se njime prikrio disimulovani pravni posao.

Kod simulovanog pravnog posla treba razlikovati:1) simulovani ili prividni pravni posao koji strane ne žele, ali ga svesno zaključuju da

7


bi prema trećim licima izazvao lažnu predstavu kao da je valjan 2 ) disimulovani pravni posao koji za treća lica nije vidljiv, a čiji nastanak i pravno dejstvo strane zaista žele.

Simulovani pravni poslovi se obično zaključuju sa namerom da se obmanu treća lica ili ne udocvolji nekoj zakonskoj obavezi. Može se dogoditi da strane zaključe ovaj pravni posao i bez nepoštenih namera, nego samo sa ciljem da bi se sačuvao u tajnosti. Prema zakonu o obligacionim odnosima prividan simulovani ugovor nema dejstva među ugovornim stranama. Ako prividan ugovor prikriva neki drugi ugovor, taj drugi važi ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost.8 Simulovan pravni posao je ništav i ne proizvodi pravno dejstvo između strana jer ga nisu ni htele. Disimulovani pravni posao će se smatrati pravno valjanim pod pretpostavkom da sadrži sve elemente potrebne za njegovu punovažnost. Može se dogoditi da oba pravna posla, simulovani i disimulovani, ne važe jer se strane u poslu koriste simulovanim pravnim poslom da bi prikrile neki zakonom ili moralom nedozvoljen cilj. Treća savesna lica ne mogu snositi posledice koje nastaju zbog ništavosti simulovanog pravnog posla.

4.7. Pravni poslovi zaključeni izvan okvira pravne sposobnosti pravnog lica

Pravna lica kao subjekti prava nastaju radi ostavrivanja pravom dozvoljenih ciljeva. Njegov pravni subjektivitet vezan je za realizaciju ciljeva radi kojeg se osniva. Pravno lice može zaključivati one pravne poslove koji su u skladu sa delatnošću za koju je registrovano. Ono poseduje tzv. specijalnu pravnu i poslovnu sposobnost. Prema sistemu specijalne pravne i poslovne sposobnosti pravno lice može biti nosilac onih prava i obaveza i zaključivati one pravne poslove koji su u skladu sa delatnošću radi kojeg je osnovano. Ugovor zaključen izvan okvira pravne sposobnosti ne proizvodi pravno dejstvo. Savesna strana može zahtevati nadoknadu štete koju je pretrpela usled zaključenja takvog ugovora, koji ne proizvodi pravno dejstvo. Osnivačkim aktom ili statutom određuje se delatnost pravnog lica, jer ugovorzaključen suprotno statutu ostaje na snazi, osim ako je to druga strana znala ili morala znati.

8


5. Posledice ništavnosti

Osnovno pravilo ništavnosti je da ništavan pravan posao ne proizvodi nikakve pravne posledice. Ako ni jedna strana nije izvršila u celini ni delimično obavezu iz pravnog posla, ne nastaju posledice ništavnosti, koje bi se prvenstveno ispoljavale u povraćaju u pređašnje stanje. Kada obe ili samo jedna strana ispune svoje obaveze iz pravnog posla svaka strana ima dužnost da vrati drugoj strani sve ono što je primila po osnovu ništavnog pravnog posla. Ukoliko nije moguće izvršiti vraćanje daje se odgovarajuća naknada u novcu.

Postoje izuzetci od pravila da je svaka strana dužna vratiti drugoj sve ono što jeprimila a te izuzetke može ostvariti sud ako su za to ispunjene određene pretpostavke:

1. Ako je sadržina ugovora takva da je protivna prinudnim propisima javnom poretku takav ugovor će se smatrati ništavnim.

2. Zahtev za vraćanje podnosi nesavesna strana. U takvoj situaciji sud može u celini ili delimično odbiti zahtev nesavesne strane za vraćanje onog što je dala drugoj strani.

Ništavnost ugovora povlači za sobom brojne pravne posledice. Osnovno pitanje koje se javlja kao posledica zaključenja ništavnog ugovora jeste pitanja regulisanja pravnih odnosa ugovornika kada su oni potpuno ili delimično izvršili ugovorne obaveze. Ukoliko ni jedan ugovornik ne izvrši opštu ugovornu obavezu pitanje povraćaja se tada ne postavlja. U slučaju da jedna strana potpuno ili delimično izvrši ugovorne obaveze najčešće se primenjuje povraćaj u pređašnje stanje (restituto in integrum) i naknada štete. Daleko složenije pitanje nastaje kada obe stranke potpuno ili delimično izvrše ugovorne obaveze. Svaka ugovorna strana je dužna da vrati drugoj sve ono što je primila po osnovu ništavnog ugovora.

Zakon o obligacionim odnosima je kod pitanja posledica ništavnih ugovora prihvatio rešenje koje pruža razne mogućnosti. Pored povraćaja u pređašnje stanje u slučaju kada samo jedna strana izvrši ugovornu obavezu primenjuje se i oduzimanje sporne stvar

5.1. Povraćaj u pređašnje stanjePravne posledice ništavosti pravnog posla su njegova nevažnost od početka, ex

tunc. Nevažnost deluje retroaktivno. Pravne posledice ništavosti odražavaju se na sam pravni posao, na odnose među stranama, i natreća lica. Pravne posledice ništavosti u odnosu na pravni posao, bez obzira da li je izvršen ili ne, su o tome da ne proizvode nikakvo pravno dejstvo, kao da nije ni bio zaključen. Retroaktivno dejstvo poništenja pravnog posla znači da je ne važeći od momenta zaključenja ex tunc. Posledice ništavosti prema stranam u pravnom poslu su različite u slučaju zaključenog, a neizvršenog pravnog posla, i zaključenog i izvršenog pravnog posla.

9


5.2. Delimična ništavostDo delimične ništavosti dolazi kada s samo neke odredbe pravnog posla u

suprotnosti sa pravilima javnog poretka. Ništavost neke odredbe ugovora ne povlači ništavost i samaog ugovora ako on može opstati bez ništave odredbe, i ako ona nije bila ni uslov ugovora ni odlučujuća pobuda zbog koje je ugovor zaključen.Pravilo da se ništavost ograničava samo na one odredbe koje su protivzakonite ili nemoralne, a ne na ceo pravni posao važi po sledećim uslovima : da pravni posao može opstati bez ništave odredbe, tj. Ukoliko ništava odredba nije bitan uslov za pravnu valjanost pravnog posla; da takva odredba nema značenje odlučujućeg uslova pravnog posla ; da ništava odredba nije bila odlučujuća pobuda zbog koje je pravni posao zaključen. Sud će prilikom poništenja pravnog posla u svakom konkretnom pravnom poslu voditi računa o navedenim uslovima imajući u vidu sadržinu pravnog posla, njegovu pravnu prirodu i okiolnosti pod kojima je zaključen kao i da li su strane u vreme zaključenja znale ili nisu znale za delimičnu ništavost pravnog posla. Zakonom je predviđena mogućnost da ugovor ostane na snazi, čak i ako je ništava odredba bila uslov ili odlučujuća pobuda ugovora u slučaju kada je ništavost ustanovljena upravo da bi ugovor bio oslobođen te odredbe i važio bez nje

5.3. Naknada šteteNaknada štete koju jedna ili obe strane pretrpe zaključenjem ništavog pravnog

posla, se prema Zakonu o obligacionim odnosima, može zahtevati pod određenim uslvima : Da je jedna od strana u pravnom poslu kriva za zaključenje ništavog pravnog posla. Krivica postoji ukoliko između skrivljene radnje jedne strane i zaključenja ništavog pravnog posla iz kojeg je proizašla šteta za drugu postoji uzročna veza. Potrebno je da se skrivljena radnja može pripisati u krivicu strani koja je prouzrokovala; Da je druga strana u pravnom poslu ( oštećena strana ) bila savesna. Savesna je kada nije znala niti je prema postojećim okolnostima mogla znati za postojanje uzroka ništavosti u vreme zaključenja pravnog posla. Do naknade štte neće doći ako su obe strane bile savesne ili obe nesavesne. ; Da je savesna strana iz zaključenog, a neizvršenog ništavog pravnog posla pretrpela štetu. Naknada štete može se sastojati od one koju savesna strana trpi zbog neizvršenja ništavog pravnog posla, i one koju je pretrpela u svojoj imovii zbog preduzetih postupaka pouzdajući se, kao savesna sttrana u valjanost ništavog pravnog posla.

10


6. Zaključak

Broj zabranjenih pravnih poslova u svim oblastima nije zanemarljiv, i posledica su sve veće intervencije države u privatnopravne odnose. Mere ekonomske politike, upravne mere, mere monetarne i fiskalne politike, kao i priroda određenih društvenih odnosa za koje je država posebno zainteresovana, ograničavaju autonomiju volje stranaka.

Kroz sistem državnog pravosuđa i državnog aparata prinude stvoren je efikasan mehanizam kojim se štite javna dobra, državni poredak i pre svega prava građana jedne pravne države. Ovakvi mehanizmi efikasno su omogućili sprečavanje i sankcionisanje zloupotrebe i izigravanja prava. Zakon o obligacionim odnosima pazljivo je uredio odnose strana prilikom zaključivanja ugovora i postarao se da ugovori koji su u suprotnosti sa pravnim normama budu ništavni. Ništavnost jednog pravnog posla efikasno sprečava povredu prava jedne od strana u ugovoru ili trećeg lica. Samim tim što ništavan ugovor ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo, pravni poredak štiti strane ugovora od takvih ugovora.

11


7. Literatura

- Ilija Babić, Osnovi imovinskog prava, PR Službeni glasnik, Beograd 2008.

- Danica Popov, Građansko pravo, PR. Glasnik, Beograd 2001.

- B. Blagojević i V. Krulj, Komentari Zakona o obligacionim odnosima, drugoizdanje,1983.

- internet

12


1pokretne i nepokretne stvari: U nepokretne stvari spadaju zemljišta, zgrade i druge stvari koje su sa zemljištem čvrsto vezane. Pokretne stvari su svi ostali tjelesni predmeti koji se mogu premještati sa mjesta na mjesto, bez povrede svoje suštine, koje se ne smatraju nepokretnostima. Potrošne stvari su zamijenljive i mogu se umnožavati i proizvoditi.Značaj podjele stvari na pokretne i nepokretne stvari:- stroži režim važi kod nekretnina (pošto su nekretnine veće vrijednosti),- ostavinski postupak je obavezan kod nekretnina, a po pitanju pokretnosti samo na zahtjev nasljednika,- u pogledu sticanja prava vlasništva duži su rokovi za održaj kod nekretnina,- forma ugovora: kod prodaje nekretnina je obavezna pismena forma i ovjera kod notara,- ugovor o ostavi može biti samo na pokretnim stvarima,- sticanje prava vlasništva na osnovu pravnog posla: kod pokretnina predaja, kod nekretnina modus aquirendi je upis u javne knjige,− u pogledu izvršenja drugačija su pravila za pokretne

stvari i nepokretne stvari.2

STICANJE OD NEVLASNIKAOd principa da niko ne može prenijeti više prava nego što sam ima, većina savremenih pravnih sistema poznaje odstupanja: pod određenim uslovima moguže je sticanje svojine na osnovu ugovora sa nevlasnikom, koji nije bio ovlašten na zaključivanje ugovora o raspolaganju tuđom stvari.Po predratnim propisima potrebno je da se za sticanje svojine od nevlasnika ispune kumulativno sljedeći uslovi:1. Stvar mora biti pokretna. Ovo se ne može priznati i za pribavljanje nepokretnih stvari,jer za obezbjeđenje sigurnosti pravnog prometa njima služe zemljišne knjige:2. Sticalac mora biti savjestan(bona fides), tj.da ne zna, ili da prema okolnostima nije mogao znati, da njegov predhodnik nije vlasnik. Ova savjesnost mora da postoji u momentu sklapanja ugovora i predaje stvari,kao i u međuvremenu od ugovora do predaje. Ako se pribavljanje vrši preko zastupnika,onda se traži da bude savjestan ne samo zastupnik nego i zastupljeni. Ovakvo pribavljanje treba da je izvršeno na osnovu teretnog pravnog posla,dakle uz naknadu. Prema tome,savjestan pribavilac pokretne stvari, ako je došao do nje putem poklona od strane nevlasnika, ne pribavlja nad njom pravo svojine. Na ovaj način nastalo pravo svojine je u stvari originarno.“ Na osnovu pravnih pravila, kod nas savjestan pribavilac može steći svojinu na pokretnim stvarima ako ih je uz naknadu pribavio od nevlasnika (opšti uslovi) u jednom od slijedećih slučajeva:a)Ako je stvar pribavio na javnoj prodajib)Ako je stvar pribavio od ovlašćenog prodavača ili zanatlijec)Ako je stravr pribavio od onog lica kome je vlasnik stvar povjerio“.3. Ugovor mora biti upravljen na prenos svojine, mora biti teretan i mora biti punovažan.4. Svojina se stiće predajom stvari.

Pravo službenostiPravo službenosti je stvarno pravo na tuđoj stvari, koje ovlašćuje njenog titulara da tu stvar koristi na određeni način .Za pravo službenosti su karakteristična sledeća načela:- službenosti su stvarna prava na tuđoj stvari;- službenost se može ustanoviti samo ako je korisna za njenog titulara;- pravo službenosti ne može obavezati vlasnika stvari na činjenje, već samo na nečinjenje ili trpljenje;- na pravu službenosti se ne može više ustanovljavati službenost;- službenost se mora vršiti tako da što manje opterećuje poslužno dobro.Službenosti se dele na stvarne i lične.1. Stvarna službenost je pravo vlasnika jedne nepokretnosti (povlasno dobro) da za njene potrebe preduzima određene radnje na nepokretnosti drugog vlasnika (poslužno dobro) ili da od njega zahteva da ne preduzima radnje na svojoj nepokretnosti, na koje bi inače imao pravo. Predmet stvarne službenosti su prvenstveno zemljište i zgrade, a ne pokretne stvari. Vlasnici povlasnog i poslužnog dobra moraju biti različita lica, tj. ne može postojati službenost na svojoj stvari.Sticanje stvarne službenosti:- na osnovu pravnog posla – upisom u javnu knjigu ili na drugi, zakonom utvrđen način;- odlukom državnog organa;- održajem – ako je vlasnik povlasnog dobra faktički ostvarivao službenost za vreme od 20 godina, a vlasnik poslužnog dobra se tome nije protivio.Prestanak stvarne službenosti:- na osnovu pravnog posla;- usled nevršenja (liberatorna uzukapija);- na osnovu odluke državnog organa;- propašću stvari;- istekom vremena, ako je bila ustanovljena na određeno vreme.Zaštita stvarne službenosti (actio confesoria)Za zaštitu prava stvarne službenosti podnosi se konfesorna tužba. KO MOŽE PODNETI TUŽBU: vlasnik, suvlasnik ili držalac povlasnog dobra PROTIV KOGA SE TUŽBA PODNOSI: protiv vlasnika poslužnog dobra ili trećeg lica, koje ometa tužioca u vršenju stvarne službenosti ŠTA SE TUŽBOM TRAŽI: prestanak ometanja ŠTA TUŽILAC TREBA DA DOKAŽE: da je titular prava stvarne službenosti i da ga tuženi ometa u njenom vršanju.2. Lične službenosti su stvarna prava na tuđoj stvari, koja su ustanovljena u korist određenog titulara, a ovlašćuju ga da na određeni način upotrebljava poslužno dobro. U lične službenosti spadaju: pravo plodouživanja (ususfructus), pravo upotrebe (usus) i pravo stanovanja (habitatio). Pravo plodouživanja ovlašćuje titulara da upotrebljava tuđu stvar i ubira njene plodove, pri čemu ne sme da povredi suštinu stvari i promeni njenu namenu (plodouživalac tako nema pravo da sruši štalu, voćnjak pretvori u vinograd, a stan u poslovni prostor) . Ovo pravo je lične prirode, a njegov predmet mogu biti samo nepotrošne stvari. Plodouživanje nastaje na osnovu: odluke suda, ugovora, testamenta i održaja. Prestaje: istekom vremena, ako je ustanovleno na određeno vreme, odricanjem, po odluci suda, smrću titulara, propašću poslužnog dobra.

13


ZALOŽNO PRAVOZaložno pravo je stvarno pravo na tuđoj stvari, na osnovu koga poverilac može naplatiti svoje potraživanje iz vrednosti založene stvari, ako dužnik ne ispuni obavezu, pre ostalih poverilaca. Pravo zaloge može nastati samo ako je prethodno nastao obligacioni odnos, koji je u ovom slučaju glavno pravo, a založno pravo je sporedno ili akcesorno. Titular založnog prava je založni poverilac, dužnik iz osnovnog obligacionog odnosa je zalogodavac ili založni dužnik, a stvar, koja je založena naziva se zalog.Načela založnog prava- načelo akcesornosti – označava sporednu ulogu založnog prava;- načelo oficijelnosti – označava pravo založnog poverioca, kome založni dužnik nije u roku platio dug, da se može naplatiti iz vrednosti založene stvari u sudskom postupku;- načelo specijalnosti – označava potraživanje jednog poverioca na nekoj, tačno određenoj stvari;- načelo nedeljivosti – odnosi se na to da založena stvar, kao celina daje pravo da se i potražuje kao celina, a ne samo neki njen deo.Založno pravo može nastati:- na osnovu ugovora – najčešće nastaje na ovaj način;- na osnovu sudske odluke – razlikujemo prinudno sudsko založno pravo (na pokretnim stvarima), sporazumno sudsko založno pravo (na nepokretnim i pokretnim stvarima) i zakonsko založno pravo (ako su ispunjeni uslovi, određeni zakonom).Vrste založnog pravaPrema vrsti objekta, na kojem se ustanovljava, zaloga može biti:- zaloga na pokretnim stvarima (ručna zaloga i registrovana zaloga);- zaloga na nepokretnim stvarima (hipoteka)Hipoteka je založno pravo na pokretnim stvarima, koje ostaju u državini založnog dužnika. Ako dužnik ne ispuni svoju obavezu, hipotekarni poverilac se može namiriti iz vrednosti založene nepokretnosti, pre poverilaca, koji na njoj nemaju hipoteku, kao i pre poverilaca, koji su hipoteku stekli posle njega.Prenos založnog pravaS obzirom na akcesorni karakter, založno pravo se može preneti na dva načina:- ustupanjem potraživanja (cesija);- zalaganjem potraživanja (podzaloga, nathipoteka).Prestanak založnog prava- Ručna zaloga prestaje - kada prestane potraživanje, čijem obezbeđenju zaloga služi;- Registrovana zaloga prestaje – brisanjem založnog prava iz registra zaloge;- Hipoteka prestaje – brisanjem iz zemljišnog registra.

NIŠTAVI PRAVNI POSLOVINištavi pravni poslovi su: protivzakoniti, nemoralni, poslovi kod kojih postoji prekomerno oštećenje zbog očigledne nesrazmere uzajamnih davanja takozvani lezioni ugovori, zelenaški, pravni poslovi potpuno nesposobnih lica, pravni poslovi zaključeni protivno statutu pravnog lica i drugim opštim aktima. Protivzakoniti pravni poslovi-posao koji se svojim sadržajem protivi ustavom utvrđenim načelima društvenog uređenja i zakonski zabranama (prinudnimimperativnim normama) je protiv zakonit i ne proizvodi pravna dejstva. (npr. Prosjak stiče svojinu na onome što je isprosio iako je prošenje zabranjeno) Nemoralni pravni poslovi-povreda moralnih normi ponašanja zaključenjem pravnog posla koji celokupnim svojim sadržajem (motivom, ciljem) vređa moralna pravila društva, čini takav posao nemoralnim, što ima za sankciju njegovu ništavost. Zelenaški pravni poslovi-ništav je ugovor kojim neko, koristeći se stanjem nužde ili teškim materijalnim stanjem drugog, njegovim nedovoljnim iskustvom, lakomislenošću i zavisnošću, ugovori za sebe ili nekog trećeg korist koja je u očiglednoj nesrazmeri sa onim što je on drugom dao ili učinio ili se obavezao dati ili učiniti. Potrebno je da odnos između činidbe i protivčinidbe bude nesrazmeran. Poslovi sa prekomernim oštećenjem-kod ugovora gdje se razmjenjuje činidba i protivčinidba posebno značajno pitanje je da li one moraju biti u određenom odnosu ekvivalencije. Pravni poslovi potpuno poslovno nesposobnih lica- su ništavi. Izjava volje se moraju dati njegovom zakonskom zastupniku. Pravni poslovi zaključeni protivnom statutu pravnog lica i drugim opštim aktima- ugovori zaključeni van tih okvira, a oni su određeni u statutu pravnog lica, nemaju pravno dejstvo.

14

Ništavni pravni poslovi - građansko pravo - seminarski rad

Documents

Transcript of Ništavni pravni poslovi - građansko pravo - seminarski rad