UDK 330.342(497)::331.5

Milorad Božić Pravni fakultet Niš

NEZAPOSLENOST RADNE SNAGE – UZROK I POSLEDICA PROCESA TRANZICIJE NA BALKANU*

Rezime

U osnovi procesa tranzicije koji se sprovodi u bivšim socijalističkim zemljama na Balkanu stoji raskid sa starim i izgradnja novog (tržišnog) privrednog sistema. Taj proces se može posmatrati iz različitih uglova i sa različitih aspekata. Bilo kako da se posmatra, njegova ekonomska dimenzija je nezaobilazna pri čemu makroekonomski rast i razvoj privrede sintetički izražavaju rezultate i probleme u tom procesu. Zaposlenost, odnosno nezaposlenost, radne snage sa svim svojim ekonomskim i socijalnim posledicama proizilazi iz tih procesa i govori o njegovoj dinamici i kvalitetu.

Analiza procesa tranzicije i razvoja privrede u balkanskim zemljama koje sprovode proces tranzicije pokazuje da je nezaposlenost radne snage u njima veoma visoka i da ona kao takva vremenski dugo traje. To je direktna posledica sporog privrednog razvoja, promena u strukturi privrede, nedovoljnih investicija, strukturnih promena u samoj zaposlenosti radne snage i sličnih faktora. Visoka nezaposlenost sa sobom nosi brojne ekonomske i socijalne posledice koje se negativno odražavaju na uslove života stanovništva u ovim zemljama. Ona naročito dovodi u pitanje budućnost mlade generacije koja mora da prolazi kroz drugačiji sistem obrazovanja i da prihvati novu filozofiju i metode zapošljavanja primerene tržišnoj privredi. Nezaposlenost je veća a posledice izraženije u onim zemljama u kojima proces tranzicije sporije teče.

Ključne reči: nezaposlenost, radna snaga, privredni razvoj, investicije, životni standard, siva ekonomija, tržište rada, tranzicija

LABOUR FORCE UNEMPLOYMENT – THE CAUSE AND EFFECT OF THE TRANSITION PROCESS IN THE BALKANS

Summary

The essence of the ongoing transition process in the former socialist countries in the Balkans is breaking away with the old and establishing a new system of market economy. This process can be considered from different perspectives and diverse points of view. Nonetheless, the economic dimension of this process can hardly be avoided, whereby marco-economic growth and development of economy

* Rad sa projekta Kulturni i etnički odnosi na Balkanu – mogućnosti regionalne i evropske integracije (1310), koji se realizije na Institutu za sociologiju Filozofskog fakulteta u Nišu, a finansira ga Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine Republike Srbije.

NEZAPOSLENOST RADNE SNAGE – UZROK I POSLEDICA PROCESA TRANZICIJE NA BALKANU

304

sinthetically reflect the results and problems in the transition process. Employment, or unemployment, with all its economical and social consequences, is a result of this process, pointing to its quality and dynamics.

The analysis of the transition processes and the development of economy in the Balkan countries where the process is underway has shown an extremely high rate of long-standing unemployment of labour force in those countries. It is a direct consequence of the slow economic development, the changes in the economic structure, insufficient investments, structural changes in labour force employment itself, and other factors of similar nature. High unemployment rate yields numerous economic and social consequences which have a negative impact on the living standard of the population in these countries. It particularly affects the future of the young generation which is to go through quite a different system of education, and comply with a new philosophy and methods of employment in line with the rules of market economy. The higher the unemployment rate, the more prominent the consequences, particularly in the countries where the transition processes proceed at a slower pace.

Key Words: Unemployment, Labour Force, Economic Development, Investments, Living Standard, Gray Market Economy, Labour Market, Transition

Uvodne napomene

Veličina i struktura nezaposlenosti radne snage u jednoj zemlji ili grupi zemalja sintetički izražavaju stanje njihove ekonomije i društvenih procesa koji se razvijaju u njima. To važi i za grupu od osam balkanskih zemalja koje se nalaze u procesu tranzicije. Njihovo sučeljavanje sa problemom nezaposlenosti radne snage, posebno sa ekonomskim i socijalnim posledicama te nezaposlenosti, počinje drastično da se ispoljava na samom početku procesa tranzicije. Problemi u toj oblasti traju koliko i sam proces tranzicije s tim da su oni izraženiji u njegovim višim fazama kada dolazi do suptilnijih i dubljih reformskih zahvata.

Posmatrano sa stanovišta društveno ekonomskih ciljeva , povećanje zaposlenosti u ovim zemljama postaje najuži prioritet. Njegovo ostvarivanje uglavnom se vezuje za dva pravca dejstva: prvi, ubrzanje ekonomskog razvoja i, drugi, ostvarivanje privrednosistemskih reformi u oblasti zapošljavanja, utvrdjivanja i politike zarada i naknada zaposlenih, zaštite nezaposlenih, definisanja i ostvarivanja prava iz oblasti socijalnog osiguranja i dr. Zadatak ovoga priloga jeste da istraži neke od tih problema u odabranoj grupi zemalja i da ukaže na pravce njihovog rešavanja.

1. Sučeljavanje sa realnošću: umesto ekonomskog razvoja smanjenje proizvodnje

Grupa balanskih zemalja koja se i danas nalazi u procesu tranzicije, kao i sve druge zemlje u Istočnoj Evropi, u decenijama posle Drugog svetskog rata imale su relativno uspešan ekonomski rast i razvoj. Makroekonomski pokazatelji poput stope rasta društvenog proizvoda i nacionalnog dohotka, stope rasta zaposlenosti radne snage, stope rasta potrošnje i dr., ukazivali su da su u to vreme to bila ekonomski

Milorad Božić

305

prosperitetna društva.217 Ali unutrašnje protivurečnosti i ekonomski i politički problemi sistema u kome se taj razvoj odvijao pokazaće svu njegovu nemoć, naročito na ekonomskom planu. To će se desiti u jednoj relativno višoj fazi ekonomskog razvoja tih zemalja kada više stari metodi i politika ekonomskog razvoja nisu mogli da daju rezultate. Vremenski do toga dolazi već na samom početku osamdesetih godina. Ekonomski problemi se najpre počinju izražavati usporavanjem stope privrednog rasta a zatim ubrzo i tekućom ekonomskom nestabilnošću, koja se je najčešće izražavala visokom inflacijom; deficitima u potrošnji, deficitima u ekonomskim odnosima sa inostranstvom i sl.

Analizom dinamike privrednog rasta, izražene stopom rasta bruto domaćeg proizvoda, dolazimo do karakterističnih ocena i zaključaka. Tabela 1

Stope rasta GDP u balkanskim zemljama

Zemlja 1980-1990 1990-2001 2002 2003 2004* 1 Albanija 1,5 3,7 4,7 6,0 6,0 2 Bosna i Hercego. - - 3,5 4,7 5,5 3 Bugarska 3,4 -1,2 4,8 5,0 5,0 4 Hrvatska - 1,1 5,2 4,7 5,0 5 Makedonija - -0,2 0,7 3,0 4,0 6 Rumunija 1,0 0,4 4,9 4,5 5,0 7 Slovenija - 2,9 3,0 4,3 4,8 8 Srbija i Crna Gora - - 4,0 3,3 4,3 9 Grčka 0,9 2,4 3,8 4,1 4,3 10 Turska 5,3 3,3 7,8 5,2 5,0

*Projekcija. Izvor: Za periode 1980-90. i 1991-01.: World Bank; World Development

Indicator, 2003. godine. Za period 2002-2004: Investment Guide for Southeast Europe 2004 (www.seeurope.net).

Iz ovih i sličnih podataka možemo zapaziti da već u drugoj polovini 80-tih

godina dolazi do usporavanja privrednog rasta i razvoja ovih zemalja. Ulazak u proces tranzicije (početkom 90-tih), dalje zaoštrava ekonomske probleme u njima, pa umesto pozitivnih imamo negativne trendove u tim procesima koji se izražavaju niskim pozitivnim ili negativnim stopama kretanja društvene proizvodnje. Krajni ishod toga jeste da ove zemlje imaju niži obim društvene proizvodnje krajem 90-tih u odnosu na 217 Privredni rast i razvoj u tim zemljama u to vreme uslovili su brz rast zaposlenosti radne snage koji je doveo do brzih promena u njihovoj ekonomskoj strukturi stanovništva. Zapošljavanje radne snage i zaposlenost uopšte imali su naglašenu sicijalnu dimenziju. Radna snaga nije bila tržišna kategorija pa je zaposlenost bila društvena obaveza privrednih preduzeća. Naravno da je to moglo da postoji u uslovima državne svojine nad sredstvima za proizvodnju i u uslovima postojanja netržišnih motiva privredjivanja privrednih subjekata.

NEZAPOSLENOST RADNE SNAGE – UZROK I POSLEDICA PROCESA TRANZICIJE NA BALKANU

306

njen obim koji su imale krajem 80-tih godina.218 To jei danas slučaj sa skoro svim novonastalih državama bivšim republikama SFRJ, osim Slovenije koja jedina od njih danas ima veći društveni proizvod u odnosu na njegovu veličinu u vreme svog osamostaljivanja. Ista je situacija i sa Bugarskom i Rumunijom koje su realno danas na nižem nivou privredne razvijenosti u odnosu na period pre jedne ipo decenije. Takvi trendovi doveli su do promena u rang listi balkanskih zemalja posmatranoj kroz bruto domaći dohodak per capita. Tabela 2

Bruto nacionalni dohodak per capita u 2002. godini u balkanskim zemljama Atlas metodology u USA dolars

Zemlja Iznos u USA dolarima 1. Grčka 11.660 2. Slovenija 10.370 3. Hrvatska 4.540 4. Turska 2.490 5. Rumunija 1.870 6. Bugarska 1.770 7. Makedonija 1.710 8. Albanija 1.450 9. Srbija i Crna Gora 1.400 10. Bosna i Hercegovina 1.310

Izvor: World Bank: World Development Indicators, april, 2004.

Dodatnom analizom podataka iz tabele br. 1, uočavamo povećanje stope rasta GDP u zemaljama u tranziciji zadnjih godina, što bi se moglo protumačiti kao ekonomski oporavak ovih zemalja. Medjutim, to je samo delimično tačno. To bi se moglo odnositi na Sloveniju i delimično za Bugarsku, Rumuniju i Hrvatsku, ali ne i za ostale zemlje. Upravo te tri ostale zemlje (Bosna i Hercegovina, Makedonija i Srbija i Crna Gora), imale su devedesetih godina najveći pad proizvodnje. Pored pozitivnih stopa njihovog privrednog rasta zadnjih govina, one su još uvek daleko od privrednog oporavka. Interesantan je pogled na Grčku i Tursku kroz prizmu ovih podataka. Podaci pokazuju da su se one 90-tih godina konačno ekonomski stabilizovale i da početkom XXI veka one nastavljaju relativno dinamičan i stabilan privredni rast i razvoj. Prva kao već dve decenije članica EU (odnosno ranije EEZ), a druga, koja za strateški cilj članstvo u EU i, u vezi stim, već odavno razvija svoju ekonomiju na tržišnim osnovama. To im je omogućilo da zaumu povoljniju poziciju na rang listi ekonomske

218 Ako veličinu GDP u 1989. godini u ovim zemljama pojedinačno označimo sa 100, njegova veličina u 1998. godini bila je u: Sloveniji 104,0, Albaniji 86,4, Hrvatskoj 77,8, Rumuniji 76,1, Makedoniji 71,6 i u Bugarskoj 65,9%. Kod osalih balkanskih zemalja u tranziciji taj odnos je još nepovoljniji. Izvor podataka: EBRD: Transition Report za 1999. godinu.

Milorad Božić

307

razvijenosti balkanskih zemalja merene per capita dohotkom. Grčka je prva, a Turska ispred većine balkanskih zemalja u tranziciji.

2. Rast nezaposlenosti i proces tranzicije

Veliku nezaposlenost radne snage uslovljavaju brojni faktori ekonomske i neekonomske prirode. Najčešće se oni sistematizuju po grupama, kao na primer: stepen ekonomske razvijenosti zemlje, makroekonomski trendovi u njoj, karakteristike privrednog sistema i ekonomske politike, demografski razvoj u zemlji, medjunarodni položaj zemlje i njeni odnosi sa okruženjem, istorijsko nasledje i dr. Preovladjujući uticaj je na ekonomskim grupama faktora jer u osnovi nezaposlenost je prevshodno ekonomska kategorija. Visoka nezaposlenost radne snage u konkretnoj zemlji najčešće je izraz njene ekonomske nerazvijenosti, a zadržavanje takvog stanja u vremenu dovodi do naglašenijeg ispoljavanja socijalnih i drugih posledica takve nezaposlenosti. Na primeru balkanskih zemalja u tranziciji odnosi izmedju ekonomske razvijenosti i dinamike privrednog razvoja, na jednoj, i veličine nezaposlenosti radne snage, na drugoj, su veoma uočljivi i karakteristični. Njihovim ulaskom u taj proces dolazi do pada veličine društvene proizvodnje i dinamike njenog rasta, što direktno utiče na povećanje nezaposlenosti. Naravno da je rast nezaposlenosti veći kod onih zemalja koje su imale veći pad proizvodnje i sporiji proces njenog oporavka i rasta. Tabela 3

Godišnje stope nezaposlenosti radne snage u balkanskim zemljama u tranziciji u periodu od 1990 - 2003. godine

1990 1992 1995 1997 1999 2000 2001 2002 2003 1 Albanija 9,5 27,0 12,9 14,9 18,2 16,9 14,6 15,8 - 2 B i H - - - 39,0 39,0 39,4 39,9 42,7 40,0 3 Bugarska 1,8 15,3 11,1 13,7 16,0 17,9 17,9 16,3 13,5 4 Hrvatska - 17,8 17,6 17,6 20,8 22,6 23,1 21,3 19,1 5 Rumunija 1,3 8,2 9,5 8,8 11,5 10,5 8,8 8,4 7,2 6 Makedonija - 26,2 36,6 41,7 44,0 45,1 41,8 45,3 45,3 7 Srb. i CG - 24,6 24,7 25,6 27,4 26,6 26,5 29,3 34,0 8 Slovenija - 13,3 14,5 7,4 7,5 7,0 6,4 6,2 - Prosek za

Južnu Evropu

-

11,7

12,3

11,5

14,3

14,8

15,3

15,5

-

Prosek za Istočnu Evropu

-

2,7

5,8

7,6

8,3

7,1

6,4

6,5

-

Izvor: UNECE: Comman Database, derived from National and Interesnte Statistical Committe of the CIS statistics.

NEZAPOSLENOST RADNE SNAGE – UZROK I POSLEDICA PROCESA TRANZICIJE NA BALKANU

308

Kretanje nezaposlenosti radne snage u posmatranim zemljama u zadnjoj deceniji XX i početkom ovoga veka, gotovo je identično kretanjima u njihovim ekonomijama. Sa padom društvene proizvodnje početkom 90-tih u njima dolazi do rasta nezaposlenosti radne snage. Stope nezaposlenosti su povećane u tom periodu kod svih u tabeli posmatranih zemalja. One su veće kod onih koje su imale veći pad društvene proizvodnje merene veličinom društvenog proizvoda, odnosno stopom njegovog smanjenja. I kada je o nezaposlenosti reč, problem je izraženiji u Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Srbiji i Crnoj Gori. Po visini tog poroblema u njima možemo reći da se radi o zemljama sa vrlo visokom nezaposlenošću u svetskim razmerama.219 Zbog izuzetno velikog problema nezaposlenosti, niskih zarada, dužine trajanja ekonomske (u nekim i političke) krize, sa prostora Balkana zadnjih desetak godina dodatno je pokrenut i intenziviran proces migracije stanovništva prema industrijski razvijenom delu sveta. Broj ekonomskih migranata u svetu sa ovog područja je višestruko uvećan.220U njihovoj strukturi preovladjuju mladi i školovani ljudi. To za posledicu ima ekonomsko siromašenje posmatranih zemalja kroz sistem obrazovanja radne snage koja se po završetku školovanja zapošljava u inostranstvu, ali i ostajanje bez onih najboljih koji mogu da daju veći doprinos društvenom i ekonomskom razvoju zemlje porekla. Ako detaljnije analizitramo uzroke nezaposlenosti u ovim zemljama tokom dosadašnjeg procesa tranzicije u njima, dolazimo do toga da možemo izdvojiti dva perioda u tom procesu. U prvom orijentaciono do 1997. godine, povećanje nezaposlenosti u gotovo svim posmatranim zemljama pretežno je uzrokovano padom ili stagnacijom društvene proizvodnje. Zadnjih pet godina glavni uzroci nezaposlenosti se menjaju, naročito u onim zemljama koje su uspele da pokrenu svoj privredni rast i razvoj i da ga, koliko toliko, učine stabilnim. Radi se o procesima u Sloveniji, Hrvatskoj, Bugarskoj i Rumuniji, kod kojih se više može govoriti o strukturnoj i privrednosistemskoj nezaposlenosti. Naime, restrukturiranje privrede, dejstvo tržišta radne snage koje se postepeno uspostavlja, efekti privatizacije u privredi i sl., uslovili su da se potrebe za radnom snagom, samim tim i zapošljavanje, iskazuju i realizuju na posve drugi način – primeren tržišnoj ekonomiji. Nezaposlenost sve više je uzrokovana neadekvatnom ponudom radne snage, neodgovarajućim stručnim znanjima koje nezaposlena radna snaga poseduje, nedovoljnom geografskom pokretljivošću radne snage, nespremnošću da se prihvate novi uslovi rada i tržišni kriterijumi odredjivanja zarada radnika i dr. Očigledno da u takvim uslovima nije dovoljno samo pokrenuti i ubrzati privredni rast i razvoj već su potrebne i druge mere

219 Problem nezaposlenosti u ovim zemljama još je veći ako se ima u vidu fiktivna zaposlenost ne malog dela radne snage u delu preduzeća u društvenoj svojini. Naime, brojna preduzeća iz te grupe ne rade ili rade sa malim kapacitetom, iskazuju gubitke – ali ne idu u stečaj i likvidaciju; radnici u njima mesecima i godinama ne primaju zarade, ali se statistički vode kao zaposleni. Procene su da samo u Srbiji takvih radnika ima izmedju 300 i 500 hiljada. 220 Prema rezultatima istraživanja Vladimira Grečića iz Instituta za medjunarodnu politiku i privredu u Beogradu, u zadnjoj deceniji XX veka Sr Jugoslaviju je napostilo blizu 400 hiljada, uglavnom školovanih ljudi. Njihove destinacije su bile Kanada, SAD, EU, Australija i druge zemlje.

Milorad Božić

309

kako bi se uticalo na smanjenje nezaposlenosti. One su uglavnom privrednosistemskog, ekonomskopolitičkog i socijalnog karaktera.

3. Siva ekonomija u oblasti zapošljavanja

Visoka ponuda radne snage naspram njenoj niskoj tražnji u procesu tranzicije na prostoru Balakana, uslovila je razvoj sive ekonomije u oblasti zapošljavanja. U potrazi za poslom, kada ga nema dovoljno, ljudi su primorani da prihvataju i rade manje plaćene poslove, da rade bez elementarnih prava iz radnih odnosa, bez odgovarajućih uslova rada i sl. Deo poslodavaca se koristi takvom situacijom i neregulisanim tržištem rada. Oni na taj način ostvaruju visoke profite i praktično opstaju na tržištu zahvaljujući klasičnim metodama eksploatacije radne snage poznatim u ekonomskoj istoriji. Zbog toga država ostaje bez ne malog dela javnih prihoda koje bi inače trebalo da ubere po osnovu oporezivanja zarada radnika. Radi socijalnog mira ona često na to pristaje, tolerišući nelegalno stanje na sektorima zapošljavanja i rada.221 Na taj način gubi država ali gubi i tako zaposlena radna snaga. Suzbijanje sive ekonomije u oblasti zapošljavanja u ovim zemljama nije lak i jednostavan proces.222 Glavni pravac u tom poslu treba da bude brži ekonomski razvoj i, po tom osnovu, veće zapošljavanje. Na taj način bi se samnjio jaz izmedju ponude i tražnje radne snage, odnosno zaposlio deo njihovih viškova koji postoje u zemljama u tranziciji. Taj proces je uslovljen novim investicijama, restrukturiranjem privrede, ekonomskim otvaranjem prema svetu, razvojem institucija novog privrednog sistema i sl. U uslovima ekonomskog siromaštva i političke i ekonomske nestabilnosti u ovim zemljama efekti tog procesa mogu se ostvariti u dužem vremenskom periodu. Problem nezaposlenosti radne snage može se posmatrati i sa stanovišta ostvarivanja procesa reformi u nekim oblastima privrednog sistema. Od njihovih rezultata se očekuje poboljšanje uslova privredjivanja i stvaranje novog privrednog ambijenta koji bi omogućio brži rast zaposlenosti radne snage. To se posebno odnosi na reformu javne potrošnje i fiskalnog sistema; konkretnije, reformu poreza i doprinosa koji se plaćaju na zarade zaposlenih ili one služe kao osnovica za njihov obračun u slučaju da ih plaća poslodavac. Nasledjeno stanje iz prethodnog sistema zadržava rešenja u toj oblasti po kojima su zarade i naknade zaposlenima (njihovo oporezivanje) siguran izvor prihoda budžeta i fondova javne potrošnje. Očigledno da

221 Jedan od načina nelegalnog zapošljavanja radne snage pred očima države jeste rad na tzv. buvljacima na kojima se trguje svim i svačim. Država ne sprečava takav rad sa obrazloženjem da ljudi moraju od nečega da žive jer su teška vremena. Njihovo postojanje vezuje se za početak procesa tranzicije u posmatranim zemljama i smatralo se da će biti kratkog veka. Medjutim, oni opstaju više od jedne decenije sa tendencijom širenja i uvećanja. 222 Siva ekonomija u oblasti zapošljavanja radne sange prisutna je kao veliki problem u svim zemljama u tranziciji. Tako, na primer, procenat radnoaktivnog stanovništva angažovan u sivoj ekonomiji u periodu 1998 – 1999. godine, bio je u: Bugarskoj 30,9%, Makedoniji 35,1%, Rumuniji 24,3%, Sloveniji 21,6%, Belorusiji 40,9%, Gruziji53,2%, Moldaviji35,1%, Rusiji 20,9%, Ukrajini 41,2% itd. Vidi: Fidrich Schneider and Jahannes Kepler; Veličina i razvoj sive ekonomije ..., Finansijska teorija i praksa, br. 27, Zagreb, 2003. godine, str. 4.

NEZAPOSLENOST RADNE SNAGE – UZROK I POSLEDICA PROCESA TRANZICIJE NA BALKANU

310

takva rešenja čine radnu snagu skupim faktorom proizvodnje sa negativnim efektima na njenu zaposenost.223 Posmatrano iz ugla rešavanja problema nezaposlenosti visoki izdaci za radnu snagu destimulativno deluju na poslodavce da otvaraju nova radna mesta, odnosno upošljavaju više radnika. Sa stanovišta položaja posmatranih zemalja u medjunarodnim ekonomskihm odnosima, posebno konkurentnosti njihovog izvoza i mogućnosti privlačenja stranih inveasticija, takva rešenja u fiskalnom sistemu nisu u funkciji njihove konkurentnosti, samim tim, i bržeg rasta zaposlenosti po tom osnovu. Takvo stanje ima višestruko negativne posledice kojima je zajednički imenitilj siva ekonomija u oblasti zapošljavanja i socijalnog osiguranja. Ono se ispoljava na više načina. Prvo, poslodavci zapošljavaju radnike na crno, bez da na njihove zarade plaćaju zakonima propisane poreze i doprinose. Štete u tom slučaju nastaju i za radnike i za državu. Drugo, visoka fiskalna i parafiskalna opterećenja zarada i naknada zaposlenima, uslovljavaju da ih poslodavci utvrdjuju na nižem nivou od njihovog realnog (tržišnog ili kolektivnim ugovorima odredjenog) nivoa. Na taj način oni smanjuju svoje obaveze prema državi (javnoj potrošnji). To smanjenje ide na štetu zaposlenih kada su u pitanju njihova prava iz radnog odnosa i socijalnog osiguranja. Treće, poslodavci – vodjeni svojim ekonomskim interesima, stavljeni su u poziciju da štede na radnoj snazi, što direktno utiče na stepen njene zaposlenosti odnosno nezaposlenosti.

Reformske promene u oblasti fiskalnog sistema, socijalnog osiguranja, sistema pomoći nezaposlenima, sistema penzionog i invalidskog osiguranja; razvoj sistema tržišta rada i dr., od značaja su za rešavanje problema nezaposlenosti u zemljama u tranziciji, gotovo isto kao i pokretanje i ubrzanje procesa privrednog razvoja. U balkanskim zemljama u tranziciji, reformaski procesi u ovim oblastima su u toku ali još uvek rešenja u njima nisu takva da predstavljaju pogodan ambijent za njihov značajniji doprinos zapošljavanju radne snage. U tim reformama pozitivno je to što sve ove zemlje za cilj imaju članstvo u Evropskoj uniji (Slovenija je u tom već uspela), što ih primorava da standarde Unije brže ugradjuju u svoje propise i privrednosistemska rešenja. Za ubrzanje procesa privrednog razvoja, samim tim, i povećanje zaposlenosti radne snage u balkanskim zemljama u tranziciji veophodno je povećanje investicionih ulaganja. Domaći izvori investicija i akumulacije su visoko limitirani. Izlaz i nada se traže u stranim ulaganjima, odnosno prilivu stranog kapitala. Kako privući više stranog kapitala, postavljeno je u sam vrh prioriteta ekonomske politike u ovim zemljama. O rezultatima te politike govore podaci u narednoj tabeli.

223 Vidi: Dr Mile Vranješ, Finansiranje socijalnog osiguranja, časopis, Radno i socijalno pravo, br. 1-2, Beograd 1998.godine, str. 64-72.

Milorad Božić

311

Tabela 4 Strane direktne investicije u balkanskim zamljama u tranziciji

(zaokruženo umilionima USA dolara) Albanija B i

H Bugarska Hrvatska Makedo Rumunija Slovenija Sr. i

CG 1992 32 - 34 - 2 359 - 392 1993 45 - 102 120 1 415 - 318 1994 65 0 211 117 19 902 1325 203 1995 89 0 166 115 8 300 1758 129 1996 97 0 236 504 7 694 2069 306 1997 42 504 636 517 31 509 2257 1947 1998 45 100 620 893 112 228 2907 290 1999 43 60 806 1382 35 256 2683 454 2000 143 - 1100 1125 17 - 3109 373 2001 207 - 812 1445 44 - 3002 1318 2002 150 . 598 981 77 - 3257 -

Izvor: www. seeurope.net Priliv stranih direktnih investicija u posmatranim zemljama u tabeli je različit i vremenski neujednačen. Opšte je zapažanje da veli i stabilniji priliv tih investicija imaju one zemlje koje imaju veći stepen političke stabilnosti i viši nivo ekonomskog razvoja (poput Slovenije, na primer). Na drugoj strani, i ovde je očigledno zaostajanje Bosne i Hercegovine, Mkedonije i Srbije i Crne Gore. Ta grupa zemalja zaostaje i u ekonomskim i drugim reformama što predstavlja veliku smetnju većem prilivu stranih investicija. U tom kontekstu treba imati u vidu i sivu ekonomiju jer tamo gde je ona prisutna tamo ne postoji pogodno tle za priliv stranog kapitala. Za ulaganja strani investitori prioritet daju onim zemljama koje imaju političku stabilnost, viši nivo i veću stabilnost ekonomskog razvoja, funkcionisanje pravnog sistema i njegovu prilagodjenost evropskimm standardima i podnošljiv nivo sive ekonomije.

4. Nezaposlenost i približavanje Evropskoj uniji

Nastojanje balkanskih zemalja u tranziciji da se ekonomski i politički približe Evropskoj uniji i u konačnom postanu njeni članovi, nužno treba posmatrati i sa stanovišta rezultata koje one ostvaruju u tranzicionom procesu. To se posebno odnosi na njihove rezultate u ekonomskom razvoju, zapošljavanju radne snage i reformi privrednog sistema. Nemoguće je očekivati da bi one mogle biti primljene u članstvo EU sa izrazito niskim i nestabilnim ekonomskim razvojem, visokom nezaposlenošću radne snage i neprilagodjenim privrednim sistemima standardima Unije. Uostalom, prijem Slovenije u EU imao je uporeište u njenoj ekonomskoj razvijenosti relativno prihvatljivom nivou nezaposlenosti radne sange i ostvarenim rezultatima u reformi njenog privrednog sistema. Prema zvaničnoj politici Unije u oblasti njenog proširivanja novim članicama, datum prijema ostalih balkanskih zemalja u tranziciji zavisi, pre svega, od rezultata koje te zemlje budu ostvarivale u ovim oblastima.

NEZAPOSLENOST RADNE SNAGE – UZROK I POSLEDICA PROCESA TRANZICIJE NA BALKANU

312

U okviru Evropske unije i politici koju ona vodi posebna pažnja se poklanja problemima zapošljavanja, rešavanju problema nezaposlenosti i socijalnom zbrinjavanju nezaposlenih. Ona ima usvojenu strategiju zapošljavanja (The European Employment Strategy), koja je deo političkog programa koji je Unija pokrenula 1997. godine u Luksemburgu a potvrdila 2000. godine u Lisabonu. Osnovni moto politike koju ona sprovodi u ovoj oblasti jeste: zapošljavanje je najbolja brana siromaštvu i socijalnim problemima. Iz ekonomskih razloga prihvaćen je princip slobodnog kretanja radne snage u okviru Unije, odnosno na taj način želi se ostvariti jedinstveno tržište rada. Evropska strategija zapošljavanja odredjuje okvir programa članica EU, a glavne stavke toga okvira odnose se na:224

- poboljšanje zaposlenosti i kvaliteta posla, sa težištem na politici tržišta rada i posebnom brigom o mladima i onima koji dugo čekaju na posao;

- razvoj preduzetništva, sa težištem na deregulaciji, lakšem osnivanju malih preduzeća, boljim kreditnim uslovima i sl.:

- podsticanje prilagodjavanja odnosa izmedju poslovnih subjekata u čemu se posebna uloga daje socijalnoj participaciji; i

- jačanje politike jednakih mogućnosti, sa težištem na podsticanje zapošljavanja i stvaranje posebnih uslova rada za žene i lica sa smanjenim radnim sposobnostima. Prema zvaničnim podacima Eurostata, početkom 2004. godine prosečna

stopa nezaposlenosti radne snage u Evropskoj uniji (25), iznosila je 9%. Nadprosečnu nezaposlenost su imale većina zemalja iz grupe od deset novoprimljenih članica. Tako da je ta stopa iznosila u: Estoniji 9,5%, Letoniji 10,5%, Litvaniji 11,7%, Slovačkoj 16,6% i Poljskoj 19,1%. Visoka nezaposlenost u ovim zemljama bila je povod nekim zemljama starim članicama EU da zatraže privremenu suspenziju principa slobode kretanja radne snage unutar Unije za novoprimljene članice. Zahtev proizilazi iz straha da će kolone nezaposlenih iz Poljske, Baltičkih zemalja, Slovačke i Češke krenuti ka zapadnim zemljama u potrazi za poslom. To bi u starim članicama EU dovelo do poremećaja na tržištu rada sa brojnim negativnim konsekvencama socijalne prirode.

Iskustvo novoprimljenih članica EU je veoma dragoceno za balkanske zemlje u tranziciji koje pretenduju na to članstvo. Viska nezaposlenost radne snage u njima nije preporuka za njihov prijem u EU, naprotiv, smanjenje nezaposlenosti (njeno svodjenje u ekonomski i socijalno prihvatljive okvire), je prvi uslov u odvoj oblasti za taj prijem. Drugi se odnosi na razvoj tržišta rada, uvodjenje standarda i prihvatanje elemenata politike zapošljavanja koju već primenjuje Evropska unija u svojoj praksi. Taj posao bi mogao biti olakšan i reformama u nekim drugim oblastima društvenog života kao što su sistem obrazovanja i sistem penzijskog i invlidskog osiguranja.

224 Predrag Bejakovići Viktor Gotovac, Nezaposlenost u Republici Hrvatskoj, Institut za javne finansije, Zagreb, 2002., str. 197.

Milorad Božić

313

Zaključak

Istraživanje procesa tranzicije i ekonomskog razvoja zemalja u kojima se taj proces odvija, pokazuje da je nezaposlenost radne snage u njima visoka i da vremenski dugo traje. To je posledica sporog privrednog razvoja, sporih promena u strukturi privrede, nedovoljnih investicija, sporih privrednosistemskih promena koje se tiču zapošljavanja i neadekvatne politike u toj oblasti. Očigledno da je ulazak u proces tranzicije na površinu izbacio visoku nezaposlenost kao jedan od važnih ekonomskih i socijalnih problema. Odvijanje tog procesa posmatrano po zemljama pojedinačno vrši se različitim tempom, što za sobom povlači i razlike medju njima u nivou nezaposlenosti radne snage. Najveću nezaposlenost imaju one zemlje koje zaostaju u tranziciji a to zaostajanje uglavnom je uslovljeno političkim problemima u njima. Visoka nezaposlenost sa sobom nosi brojne negativne ekonomske, socijalne, demografske i političke posledice. Zajedničko svima njima jeste da negativno utiču na uslove života ljudi u ovim zemljama. Ona naročito problematizuje budućnost mlade generacije koja mora da prolazi kroz drugačiji sistem obrazovanja i da prihvati novu filozofiju i nove metode zapošljavanja primerene tržišnoj privredi. Stalnost zanimanja, sigurnost radnog mesta, stalnost zaposlenja, sigurnost zarade, socijalna prava iz radnog odnosa i sl., zahtevaju drugačiji pristup i vrednovanje. Procesom reformi se to i ostvaruje, doduče, različitim intenzitetom od zemlje do zemlje. Posledice visoke nezaposlenosti u ovoj grupi balkanskih zemalja, koje se ispoljavaju u kontinuitetu već više od jedne decenije, mogu da ugroze njihov socijalni i ekonomski razvoj u neposrednoj budućnosti. Zato u daljem toku procesa tranzicije problemu nezaposlenosti neophodno je pokloniti više pažnje, odnosno, povećanje zaposlenosti radne snagwe treba da bude jedan od prioritetnih ciljeva. On se može ostvariti delovanjem u dva medjusobno povezana i uslovljena pravca: prvi se odnosi na ubrzanje procesa privrednog razvoja a, drugi, na reforme privrednosistemskog i ekonomskopolitičkog karaktera u oblasti zapošljavanja, socijalnog osiguranja, osiguranja za slučaj nezaposlenosti i sl. Ostvarivanje prvog podrazumeva veća investiciona ulaganja i adekvatno strukturiranje privrede a drugi razvoj tržišta rada koje podrazumeva primenu standarda u ovoj oblasti koje već primenjuje razvijeni svet. Sve zemlje iz ove grupe balkanskih zemalja kao strateški cilj imaju članstvo u Evropskoj uniji. Medjutim, ostvarivanje toga cilja podrazumeva brže reforme i bolje rezultate u oblasti zaposlenosti radne snage. Generalno, smanjenje nezaposlenosti – što je u direktnoj vezi sa privrednim razvojem i investicijama, razvoj tržišta rada i primena evropskih standarda u ovoj oblasti, su glavni pravci aktivnosti u njegovom ostvarivanju. Analizom tih aktivnosti i procesa u zemljama pojedinačno iz ove grupe, dolazimo do zaključka da postoje izmedju njih razlike u pogledu vremena potrebnog za ostvarivanje neophodnih rezultata u ovim oblastima. Visok nivo nezaposlenosti radne snage u Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Srbiji i Crnoj Gori rezultat je zaostajanja u procesima tranzicije, što problematizuje ostvarivanje njihovog članstva u Evropskoj uniji za duži vremenski period.

NEZAPOSLENOST RADNE SNAGE – UZROK I POSLEDICA PROCESA TRANZICIJE NA BALKANU

314

Literatura

1. Božidar Cerović; The Economic Surroundings of the Aegean Sea: the Balkans an Essay on Economic Perpectives, Ekonomska misao, br. 4, Beograd 1998. st. 449-454

2. Bulgaria Economic Forum: Ivestment Guide for Southeast Europe, Sofia, 2004. 3. Friedrich Schneider; Veličina i razvoj sive ekonomije i radne snage u sivoj ekonomiji u

22 tranzicijske zemlje i 21 zemlji OECD-a: šta doista znamo?, Finansijska teorija i praksa, br. 27, Zagreb 2003., str. 1-29

4. Ljubiša R. Mitrović; Savremeni Balkan u ključu sociologije društvenih promena, Centar za balkanske studije, Niš, 2003.

5. Nikolai Genov; Managing Transformations in Estern Europe, UNESCO-MOST, Paris – Sofia, 1999.

6. OECD: SR Jugoslavija, ekonomski izveštaj za 2002. godinu, novembra 2002. 7. Predrag Bejatović i Viktor Gotovac; (Ne)zaposlenost u Republici Hrvatskoj, Institut za javne finansije, Zagreb, 2002