NE GUBITE ŽIVCE ZBOG MALIH STVARI... NA POSLU

Jednostavni načini da umanjite

stres i konflikt i da izvučete najbolje i iz sebe i iz drugih

RIČARD KARLSON

Ova knjiga posvećena je vama, mojim čitaocima.

Nadam se da će vam ona olakšati život na poslu i da će ga učiniti

manje stresnim!

SADRŽAJ

Uvod 1. Potrudite se da budete srećni 2. Suzbijte želju da vodite glavnu reč

3. Prihvatite životnu realnost, bez beskrupuloznog nadmetanja i «velike frke»

4. Ne dramite zbog rokova

5. Odvojite deo vremena «bez telefona» na poslu

6. Izbegavajte korporativno hvalisanje

7. Iskoristite one dosadne sastanke na najbolji mogući način

8. Prestanite da predvidjate da ćete biti umorni

9. Ne gubite živce zbog birokratije

10. Setite se rečenice «Ako umrete, od biznisa ionako nema vajde»

11. Iskoristite službeni put na najbolji mogući način

12. Upalite sveću umesto da psujete u mraku

13. Učlanite se u moj novi klub «HBDD»

14. Ne gubite živce zbog zahtevnog šefa

15. Uvek pohvalite druge 16. Ne dozvolite da vas drugi čekaju

17. Stvorite most izmedju vaše duhovnosti i vašeg posla

18. Ulepšajte svoj radni prostor 19. Iskoristite pauzu 20. Ne primajte previše k srcu pravilo 20/80

21. Napravite listu ličnih prioriteta

22. Slušanje drugih kao delotvorno sredstvo za smanjenje stresa

23. Sprijateljite se sa recepcionerima

24. Setite se poslovice «Više ćete muva uhvatiti na med»

25. Izbegavajte izjavu «Moram na posao»

26. Budite svesni potencijalno stresnog efekta svojih obećanja

27. Analizirajte rituale i navike (i budite spremni da neke od njih promenite)

28. Usredsredite se na sadašnjost

29. Pazite šta želite... 30. Amortizujte prepreke na putu

31. I na poslu izdvajate sredstva u dobrotvorne svrhe

32. Nikada, ama baš nikada ne zabijajte drugima nož u ledja

33. Prihvatite činjenicu da ćete povremeno stvarno imati loš dan

34. Prepoznajte obrasce ponašanja

35. Smanjite sopstvena očekivanja

36. Ohrabrite sebe 37. Budite manje egocentrični 38. Ne dozvolite da vas sputavaju zlatni okovi

39. Iskorisitite sve prednosti govorne pošte

40. Prestanite da želite da ste na nekom drugom mestu

41. Postavite sebi pitanje: Da li koristim ovaj trenutak na najbolji mogući način?»

42. Prestanite da jurcate 43. Postanite svesni sopstvene mudrosti

44. Spoznajte snagu dobrih medjuljudskih odnosa

45. Oporavite se brzo 46. Kako umanjiti stres na radnom mestu

47. Savladajte svoj strah od govora u javnosti

48. Izbegavajte komentare koji mogu da izazovu ogovaranje ili neželjena govorkanja

49. Posmatrajte ljude odvojeno od njihovih funkcija

50. Izbegavajte naviku da lepite cenu na lične stvari

51. Kada zatražite savet, probajte da ga prihvatite

52. Iskoristite vreme dok putujete na posao

53. Batalite unapred izgubljene bitke

54. Smatrajte stres i frustracije smetnjom na putu ka uspehu

55. Prihvatite činjenicu da se svetu ne može ugoditi

56. Ne dozvolite sopstvenim mislima da vam izazivaju stres

57. Prihvatite činjenicu da neznanje postoji

58. Ne brzajte sa komentarima 59. Odbacite sukobe ličnosti

60. Izbegnite stres zbog predvidljivih stvari

61. Prestanite da budete kampanjac

62. Razrešavajte sukobe na blag način

63. Zapamtite tri bitne veštine 64. Izadjite iz namćor faze 65. Skinite to s dnevnog reda 66. Ne živite u nekoj imaginarnoj budućnosti

67. Učinite da se i neko drugi oseća dobro

68. Takmičite se od srca 69. Kad ne znate šta da uradite, udaljite se

70. Priznajte da je to vaš izbor

71. Pre nego što počnete da se branite, obratite pažnju na ono što je rečeno

72. Završite što je moguće više zadataka

73. Provedite deset minuta dnevno ne radeći ništa

74. Naučite da rasporedite posao drugima

75. Neka vas primete 76. Naučite da kažete ne – bez osećanja krivice

77. Sledeći odmor provedite kod kuće

78. Ne dozvolite da vas negativno nastrojene kolege oneraspolože

79. Iskoristite «nekreativno» radno mesto na najbolji mogući način

80. Ostanite dosledni sebi 81. Oprostite sebi, vi ste, ipak, ljudsko biće

82. Zauzmite neutralno gledište 83. Iznenadjujuće je koliko stvari ispadnu kako treba

84. Pomirite se sa haosom 85. Sprečite preteranu iscrpljenost

86. Doživite magičnu transformaciju

87. Izbegavajte razmišljanja tipa «Ako, onda»

88. Odbacite faktor zabrinutosti

89. Tražite ono što želite ali ne insistirajte na tome da to i dobijete

90. Zapamtite celu priču 91. Iskoristite vaš tajni stres – eliminator

92. Razgovarajte sa drugima sa ljubavlju i poštovanjem

93. Ne činite to 94. Setite se da pohvalite ljude sa kojima radite

95. Ne gubite živce zbog onih koji vas kritikuju

96. Smanjite samoindukovani stres

97. Postanite svesni faktora misli

98. Olabavite malo sa tim egom

99. Zapamtite, male stvari se dešavaju

100. Ne živite za penziju

UVOD

Svi mi trošimo puno vremena i energije na poslu – osam, deset čak i dvanaest sati dnevno i to nije ništa neobično. Bez obzira da li radimo za veliku korporaciju, manju firmu ili na Vol stritu, bilo da imamo svoju firmu, radimo u vladinoj administraciji ili u maloprodaji – bez obzira u kojoj smo industriji ili sektoru, jedno je sigurno: posao može da bude, i obično jeste, pun stresa.

Svaka privredna grana i karijera ima sopstveni jedinstveni niz problema i izvora stresa i svako radno mesto podrazumeva neke specifične otežavajuće okolnosti

koje se ponekad pretvaraju u košmare. Povremeno, većina nas mora da izadje na kraj sa nizom neprijatnih stvari: nerealnim rokovima i očekivanjima, birokratijom, teškim i zahtevnim šefovima, besmislenim sastancima i zabeleškama, kvotama, zabijanjem noža u ledja, kritikovanjem, maltretiranjem, nesigurnošću i odbacivanjem. Osim toga, tu su vladini propisi i visoki porezi, nedostatak priznanja, žestoka konkurencija, neosetljive i sebične kolege, zahtevni rasporedi, loši uslovi rada, duga putovanja do i sa posla i smanjenje radne snage. Izgleda da praktično nikoga ne mimoidju

problemi na radnom mestu i problemi samog poslovanja.

Ustvari, uopšte se ne postavlja pitanje da li stres postoji na radnom mestu ili ne, ni da li ćete biti njemu izloženi – stres sigurno postoji i naravno da ćete mu biti izloženi. Mnogo je važnije pitanje «Kako da izadjete sa tim na kraj?» Možete pomirljivo prihvatiti činjenicu da je posao sam po sebi pun stresa i da vi ne možete ništa da uradite u vezi sa tim, ili možete da krenete malo drugačijim putem i da naučite da odgovorite zahtevima na poslu na nove, smirenije načine. Meni je jasno da, ako želite da pronadjete način da ne budete toliko pod stresom na

poslu, moraćete da pronadjete odgovor u vama samima. Prosto ne postoji nijedan posao, niti postoji bilo kakav način da vaš život organizujete tako da ne sadrži jedinstveni set izazova.

Ako ste čitali moje prethodne knjige, znate da sam optimista. Verujem da praktično svako može stalno da radi na poboljšanju kvaliteta svog života tako što napravi male svakodnevne izmene stava i ponašanja. Bez ikakve želje da umanjujem važnost teških pitanja, koja su stalno prisutna, u srcu znam da mi nismo žrtve statusa quo. Mi se možemo promeniti. Ali promena neće da se desi kao rezultat toga da nam naš

posao postane manje zahtevan ili da nam život postane lakši. Umesto toga, promena mora da potekne iznutra. Dobra vest je da, kad se to desi, život na poslu – ustvari celokupni naš život – izgledaće lakši i manje stresan.

Ova knjiga nastala je kao rezultat hiljada pisama i telefonskih poziva posle objavljivanja knjige «Ne gubite živce zbog malih stvari... jer to su ipak samo male stvari». Mnogi ljudi su sa zadovoljstvom otkrili, posle čitanja ove knjige, da im je život postao manje stresan, a da su više uživali. Povremeno bih iznova dobijao od čitalaca zahteve da napišem sličnu knjigu samo da ovoga puta težište

bude na tome kako da se konkretno primeni na probleme na radnom mestu. Pošto sam, u velikoj meri, i sam nadvladao sopstvenu sklonost da gubim živce zbog sitnica na poslu, i pošto znam puno drugih ljudi koji su uradili isto to, odlučio sam da se otisnem na još jedno putovanje «Ne gubite živce zbog malih stvari», ali posvećeno poslu.

Dok sam radio ispitivanje, bio sam fasciniran kako ljudi izlaze na kraj sa najozbiljnijim pitanjima u vezi zaposlenja, kao što je otpuštanje ili preuzimanje od strane većeg konkurenta, interna kradja ili nasilje ili kada ste primorani da se preselite u drugi

grad. Kada razmislite o tome, prilično je impresivno ako ne i neverovatno. Ljudi su uglavnom hrabri, inovativni i prilagodljivi kada je u pitanju suočavanje sa ovim stvarno izazovnim problemima. Ali, kao i u drugim oblastima života, kada se bavite malim svakodnevnim «stvarima», to je potpuno drugačija priča. Zapravo, ako stvari sagledate sa odredjene distance, možda ćete shvatiti da uprkos povremenim značajnim problemima na radnom mestu, uglavnom ono što nam smeta svakodnevno su ustvari «male stvari». Nadam se da su za većinu od nas stvarno ozbiljne i tragične stvari malobrojne i

dešavaju se vrlo retko. Zapravo, baš nas one sitne neprilike izludjuju.

Zamislite na trenutak, koliko energije trošimo na stres, frustracije i ljutnju zbog relativno beznačajnih stvari. A šta je sa vredjanjem, sekiranjem ili kritikama? I razmislite samo o tome kakve su posledice brige, straha i sažaljenja. Kakav uticaj ove emocije imaju na našu produktivnost i na naše uživanje u poslu? Iscrpljuje i sama pomisao o tome! Sada zamislite šta bi moglo da se desi ako biste mogli da istu tu energiju – ili barem deo nje – iskoristite na to da budete

produktivniji, kreativniji i usmereni ka pronalaženju rešenja.

Dok mi veoma malo možemo učiniti kada su u pitanju stvarno «velike stvari», morate da priznate da ima mnogo primera kad male probleme preuveličavamo i sitnice pretvaramo u veliku frku. Često se osećamo isfrustrirano i poraženo zato što akumuliramo sve te sitnice kojima treba da se pozabavimo. To ide do te mere, da počinjemo da gomilamo svakodnevne probleme i počinjemo sve da tretiramo kao «krupne stvari».

Pošto se sa toliko puno «malih stvari» susrećete na poslu, postoji uzajamni odnos izmedju načina na koji izlazite na kraj sa malim

stvarima i celokupnog kvaliteta vašeg doživljaja. Nema sumnje da, ako biste mogli da naučite da posmatrate male probleme malo objektivnije, uz više mudrosti, strpljenja i uz malo više smisla za humor, počećete da izvlačite najbolje iz sebe ali i iz drugih. Manje vremena ćete se osećati uznemireno, besno i frustrirano, bićete kreativniji i produktivniji. Ako ste duhovno mirni rešenja će vam se sama nametati kao što vam izgleda da se problemi samo gomilaju, kada ste uznemireni.

Kada naučite da ne gubite živce zbog malih stvari, jedna od finih nuspojava je da na kraju počinjete da uvidjate sve više i više da sve

ono sa čime se svakodnevno suočavate jesu «male stvari». Dok ste ranije možda tretirali praktično sve kao da su stvarno krupna stvar, sada možete da pravite razliku izmedju nečeg stvarno značajnog i onog što je mnogo bezopasnije.

Kada naučite da ne gubite živce zbog malih stvari na poslu, i dalje ćete se suočavati sa puno problema. Medjutim, vi ćete ih doživljavati drugačije. Umesto da na svaki problem reagujete na prvu loptu negativno, naučićete da reagujete lakše i sa puno dostojanstva. Vaš nivo stresa će se smanjiti a vama će biti sve zabavnije. Znam da posao može da

bude težak, ali takodje znam da možemo da naučimo da reagujemo na te teškoće na pozitivniji način. Želim vam sve najbolje u vašoj karijeri i nadam se da će vam ova knjiga barem malo olakšati.

A sad hajdemo!

1

POTRUDITE SE DA BUDETE SREĆNI

Mnogi ljudi ne dozvoljavaju sebi

luksuz da budu entuzijasti, bezbrižni, inspirisani, opušteni ili srećni – naročito na poslu. Po mom mišljenju, ovo je veoma žalostan oblik samoodricanja. Izgleda da se

veliki broj ljudi plaši kako bi srećno ponašanje izgledalo drugim ljudima uključujući kolege, klijente i zaposlene. Naposletku, oni pretpostavljaju: «Neko ko je opušten (ili srećan) sigurno se ne ubija od posla.» Logika ide otprilike ovako: Ako izgledaju srećno, drugi bi mogli da pretpostave da su oni zadovoljni stvarima onakvim kakve jesu i da im zato nedostaje neophodna motivacija da se ističu u sopstvenom poslu ili da rade i više nego što je potrebno. Oni, sigurno, ne bi mogli da opstanu u takmičarskom okruženju.

Korporacije širom zemlje često me angažuju da održim predavanje

o smanjenju stresa i srećnijem življenju. U više navrata bi me osoba koja me je angažovala, nervoznim tonom upitala da li ću pomoći njihovim zaposlenima da postanu toliko srećni da će izgubiti oštrinu. Ne, ne šalim se!

U stvarnosti, dešava se obrnuto. Glupost je verovati da opuštenoj, srećnoj osobi neizostavno nedostaje motivacija. Nasuprot tome, srećni ljudi su skoro uvek oni koji vole svoj posao. Uvek se iznova pokazivalo da ljudi koji vole ono što rade više su motivisani sopstvenim entuzijazmom da se stalno usavršavaju i da poboljšavaju svoj učinak. Oni umeju da slušaju i veoma su

zainteresovani da uče. Osim toga, srećni zaposleni su visoko kreativni, harizmatični, lako je biti u njihovoj blizini i dobri su timski igrači.

S druge strane, zaposleni koji nisu srećni, često potiskuju svoje nezadovoljstvo i stres što ih odvlači od uspeha. Teško je biti u društvu krutih, prenapetih ljudi i teško je raditi sa njima. Upravo njima nedostaje motivacija pošto su toliko okupirani sopstvenim problemima, nemaju vremena i pod stresom su. Nesrećni ljudi se često osećaju kao žrtve drugih i žrtve uslova rada. Njima je teško da se koncentrišu na pronalaženje rešenja pošto oni sve vide kao

grešku drugih. Sem toga, oni teško mogu da budu timski igrači pošto su često egocentrični i preokupirani svojim problemima. Oni imaju odbrambeni stav i, skoro uvek, ne umeju da slušaju. Ako jesu uspešni, onda je to uprkos njihovoj nesreći a ne zbog nje. Zapravo, ako nesrećna osoba, pod stresom, može da nauči da postane srećnija, on ili ona će biti još uspešnija.

Mislio sam da će ova strategija biti odličan način da započnem knjigu pošto je jedan od mojih ciljeva da vas ubedim da je sasvim u redu biti srećan, ljubazan, strpljiv, opušteniji i pun razumevanja. To vam i privatno i

profesionalno može biti samo prednost. Nećete izgubiti oštrinu, niti ćete biti bilo čiji otirač. Uveravam vas da nećete postati apatični, bezosećajni niti nemotivisani. Naprotiv, osećaćete se nadahnutije, kreativnije i motivisanije da još više doprinesete tome što trenutno radite. Tamo gde drugi vide probleme, vi ćete videti rešenja i mogućnosti. Isto tako, umesto da vas obeshrabre prepreke i neuspesi, vi ćete se brže dočekati na noge i bićete prilagodljiviji. Imaćete više energije i bićete sposobni da radite «u srcu oluje» i zato što ste tako hladne glave, upravo će se na vas ugledati kada

treba doneti teške odluke. Stići ćete na vrh.

Ako se potrudite da budete srećni, život će odmah početi da vam se menja. Vaš život i posao će više dobiti na značaju i doživljavaćete ih kao jednu sjajnu avanturu. Voleće vas drugi i, bez sumnje, mnogo manje ćete gubiti živce zbog malih stvari na poslu.

2

SUZBIJTE ŽELJU DA VODITE GLAVNU REČ

Kada govorim o «želji da

dominirate», ovde mislim na nezdrave pokušaje da manipulišemo ponašanjem drugih, na potrebu da kontrolišemo naše okruženje, na to da insistiramo da stvari budu «baš takve» kako bismo se osećali sigurnije i tada postajemo kruti, rezignirani ili se nerviramo kada se drugi ne ponašaju onako kako mi to želimo – na način kako mislimo da bi trebalo da bude. Želja za kontrolisanjem znači da ste preokupirani delima drugih ljudi i kako te njihove aktivnosti utiču na vas. Da stavimo to u kontekst ove knjige, ljudi koji vole da sve

kontrolišu «gube živce zbog ponašanja drugih» kada njihova očekivanja nisu ispunjena.

Ljudi koji vole da vode glavnu reč imaju nekoliko zajedničkih karakteristika; dve se posebno ističu. Prvo, ima puno takvih ljudi. Koji god bio razlog za to, izgleda da je želja da se upravlja drugima postao nacionalni trend. Drugo, postojanje želje za dominacijom je izuzetno stresno – i za onoga ko želi da kontroliše i za onoga koga kontrolišu. Ako želite mirniji život, od presudnog je značaja da smanjite želju da upravljate drugima.

Jedan od najekstremnijih primera kontrolisanja drugih, za

koji sam čuo, bio je u vezi sa – ni manje ni više – nego spajalicama. Advokat jedne ugledne firme bio je sklon da izvesne stvari radi na ekstremne načine – ne samo «velike» stvari već i veoma beznačajne stvari. Ovaj tip je voleo da koristi bakarne spajalice više nego spajalice srebrne boje koje su mu nabavljali u firmi (šta bi moglo da bude važnije od toga?). Dakle, on je terao sekretaricu da mu ih privatno nabavlja svake nedelje (a nije joj čak nadoknadjivao ni troškove za njih). Ako bi mu nešto stavila na sto sa spajalicom u pogrešnoj boji, on bi odlepio. U kancelariji je bio poznat kao «kralj spajalica».

Verovatno vas neće iznenaditi da je ovaj tip uvek kasnio sa obavljanjem administrativnih poslova, a to se odrazilo i na njegov rad sa klijentima. Previše vremena trošio je besneći zbog sitnica i to ga je usporavalo. Spajalice su bile samo jedan aspekt njegovog upravljačkog ponašanja – on je imao niz pravila i propisa za sve, od toga na koji način mu se servira kafa (u posebnoj porcelanskoj šoljici i tacni) do redosleda kako ga predstavljaju na sastancima. Na kraju, zbog takvog ponašanja izgubio je još jednog od svojih klijenata i otpustili su ga s posla.

Ovo je veoma neobičan i ekstreman primer; medjutim, ako preispitate sopstveno ponašanje, možda ćete uvideti da u nekim slučajevima pokušavate da dominirate a to je beskorisno ili jednostavno besmisleno. Samo napred, obratite pažnju.

Osoba koja voli da kontroliše nosi u sebi puno stresa jer, ne samo da je on (ili ona) opterećen svojim izborima i ponašanjem, već insistira takodje i na tome da drugi misle i ponašaju se na odredjeni način. Povremeno možemo da utičemo na nekog drugog, ali sigurno ne možemo da ga primoramo da se ponaša na odredjeni način. Kada neko voli da

kontroliše druge, to ga veoma frustrira.

Očigledno, na radnom mestu, često želite da se slažete sa drugima ili je potrebno da drugi vide stvari na način kao i vi. Morate da nametnete sebe i svoje ideje ljudima sa kojima radite. U odredjenim slučajevima, morate da ističete sopstveno mišljenje, da vršite uticaj, čak upotrebite moć, da bi se nešto uspešno odradilo. Ponekad morate da insistirate da bude po vašem ili da na pametan i kreativan način promenite mišljenje drugih. Sve je to deo posla. I to apsolutno nije ono o čemu ovde govorim. Ovde ne govorimo o zdravim, normalnim

pokušajima usaglašavanja mišljenja ili o ravnoteži suprotnih gledišta. Takodje ovde nije reč ni o tome da li vas je briga za to kako se ponašaju drugi – naravno da vam je stalo. Umesto toga, mi razgovaramo o načinima kada se stalno navaljivanje, sebično razmišljanje, krutost i potreba za dominiranjem pretvaraju u bol i stres.

Osobu koja voli da dominira boli upravo ono što se dešava u njoj samoj – njena osećanja i emocije. Ključni element izgleda je sledeće: one nisu voljne da dopuste drugima da budu ono što jesu, ne daju im prostor da se izraze i da poštuju – stvarno poštuju –

činjenicu da ljudi drugačije razmišljaju. Duboko u sebi, osoba koja želi da kontroliše druge ne želi da drugi ljudi budu to što jesu, već slika onoga što bi oni želeli da budu. Ali ljudi nisu odraz onog što bismo mi želeli da budu – oni su to što jesu. Dakle, ako ste vezani za neku imaginarnu sliku, osećaćete se frustrirano i nemoćno najveći deo vremena. Osoba koja voli da kontroliše, pretpostavlja da ona zna šta je najbolje i, zaboga, ona će naterati druge ljude da uvide besmislenost njihovog ponašanja. U suštini ove potrebe za dominacijom nalazi se nedostatak poštovanja prema mišljenjima i stavovima drugih ljudi.

Jedini način da se umanji sklonost ka kontrolisanju drugih je da se uvide prednosti toga da se ljudima ne dominira. Morate da shvatite da i dalje može da bude onako kako vi želite, kada je to potrebno, ali ćete biti manje lično okupirani. Drugim rečima, mnogo manje ćete biti opterećeni time da ljudi moraju da rade, misli i ponašaju se na odredjeni način. Rezultat toga biće mnogo manje stresan život. Kada u sebi prihvatite činjenicu da drugi ljudi imaju drugačije poglede na svet od vas, manje ćete se gristi u sebi.

Osim toga, kada odbacite tu potrebu da kontrolišete stvari, komunikacija sa vama će biti

mnogo lakša. Verovatno shvatate da većina ljudi ne voli da ih kontrolišu. To ih odbija. To stvara ozlojedjenost i neprijateljske odnose. Kada se odreknete sopstvene potrebe da dominirate drugima, ljudi će više želeti da vam pomažu; oni će želeti vaš uspeh. Kada ljudi osete da ih drugi prihvataju kakvi su stvarno, a ne da ih procenjuju prema tome kako vi mislite da bi oni trebalo da budu, oni će vam se diviti i poštovati vas kao nikada pre.

3

PRIHVATITE ŽIVOTNU REALNOST BEZ BESKRUPULOZNOG

NADMETANJA I «VELIKE FRKE»

Često čujem kako ljudi u razgovoru pominju kako su stalno u «besomučnoj frci» kao da razgovaraju o vremenu – na jedan

veoma neobavezan, prozaičan način. To bi u prevodu značilo – «Ne možeš pobeći – to je životna realnost.».

Jedan od problema kod ovakvog načina razmišljanja je da se pod etiketom «velika frka» podrazumevaju, izmedju ostalog i ovakve stvari: «Žurim, sklanjaj mi se s puta, nikad nemam dovoljno vremena, uvek nešto nedostaje, ovo je svet gde vladaju zakoni džungle» itd. To vas unapred programira da budete preplašeni, nestrpljivi i uznemireni time što konstantno pojačavate i potvrdjujete veru u sopstveni poraz, potcenjujete sopstvene sposobnosti. Primetićete da većina

ljudi koji za sebe kažu da su u «velikoj frci» ustvari su stalno pod hiperstresom i lako ih je iznervirati. Medjutim, važno je napomenuti, da postoje i drugi ljudi koji rade isti posao, pod istim su pritiskom i imaju iste takve odgovornosti i obaveze, a doživljavaju i opisuju svoj posao na mnogo mirniji i interesantniji način. Ipak, oni su isto toliko efikasni i produktivni kao njihove nervoznije i uznemirenije kolege.

Za mene je uvek pravo osveženje kada upoznam ljude koji su, uprkos tome što su deo poslovnog korporativnog sveta i putuju na posao, doneli odluku da se ne primaju na takav frenetičan i

destruktivan fazon. Oni ne žele da sebe ograniče negativnim opisom svog iskustva. Umesto toga, oni žive na mnogo prihvatljiviji način i stalno traže pozitivnu stranu sopstvenog iskustva. Toliko toga u našim svakodnevnim aktivnostima na poslu, postoji u našim glavama i zavisi od toga na koje aspekte se koncentrišemo i kako karakterišemo sopstveno iskustvo. Drugim rečima, kada opisujemo svoj dan, možda opravdano mislimo: «O moj Bože, bilo je užasno. Zaglavio sam se u saobraćaju sa milion drugih besnih ljudi. Dan sam proveo po dosadnim sastancima i uvek u trci s vremenom. Stalno sam morao da

razrešavam sukobe i konflikte. Koja je to gomila kretena!»

O istom tom danu moglo bi da se razmišlja drugačije. Mogli biste taj dan opisati ovako: «Otišao sam kolima na posao i i veći deo dana proveo na sastancima. Bio je to pravi izazov, ali ja sam dao sve od sebe da ostanem što je moguće duže na prethodnom sastanku, a da ne zakasnim za sledeći. U mom poslu je prava umetnost povezati ljude koji se, na prvi pogled, baš i ne slažu previše. Dobro je što sam tu i mogu da pomognem.»

Osećate li razliku? Nije ovde u pitanju to da li je jedan opis «realan i tačan» a da je drugi samo zidanje kula u vazduhu. Istina je da

su oba apsolutno tačna. Sve zavisi od toga koliko pozitivno razmišlja osoba o kojoj je reč. Ista dinamika može se primeniti kakav god posao da radite ili na kakav god način provodite svoje vreme. Uvek možete potegnuti argument «U velikoj sam frci», ili možete to da posmatrate sa drugačijeg stanovišta.

Možete da počnete da eliminišete način razmišljanja u stilu «velika frka» i da tada postanete smirenija osoba i da sebi stvarate interesantniji život ako odlučite da o tome ne razgovarate da drugima – i da sopstveni radni dan i vaše odgovornosti opisujete na zdraviji

način. Kako je vaš um usmeren u pozitivnijem pravcu i kada počnete da svaki dan posmatrate kao dar a ne kao problem, počećete da primećujete aspekte svog radnog dana koji su vam do sada bili nevidljivi. Ustvari, videćete stvari drugačije. Gde god da pogledate, videćete mogućnosti za lični i duhovni razvoj. Videćete više rešenja i manje problema kao i puno načina da poboljšate i do maksimuma unapredite svoje iskustvo. Nadam se da ćete razmisliti o tome da eliminišete način razmišljanja «u frci sam»– imaćete od posla mnogo više koristi ako učinite to.

4

NE DRAMITE ZBOG ROKOVA

Mnogi od nas imaju zahtevne

poslove i rokove koje moraju otpoštovati. Ni pisci nisu nikakav izuzetak od ovog pravila. Ali, da li ste nekad razmislili o tome koliko mi u mislima i osećanjima pridajemo značaja tim rokovima? I jeste li se ikada zapitali koje negativne posledice ima ovakvo dizanje tenzije? Ako niste, pokušajte da pažljivo razmislite o ovim pitanjima.

Istina je da su rokovi životna realnost. Pa ipak, mnogo ovakvog stresa potiče ne od samog roka već od razmišljanja o njemu;

pitamo se da li ćemo rok ispoštovati ili ne, sažaljevamo sami sebe, žalimo se, i možda najviše od svega, jadamo se jedni drugima.

Nedavno sam bio u jednoj kancelariji i čekao na sastanak. Osoba sa kojom je trebalo da se sastanem kasnila je zbog zastoja u saobraćaju. Pokušavao sam da čitam ali me je fascinirao razgovor izmedju dvoje službenika u kancelariji. Oni su se žalili jedno drugom kako nije fer koliko tesan rok su im dali. Očigledno, imali su manje od dva sata da završe neki izveštaj. Šta god da je to bilo, trebalo je da ga predaju tog dana u podne.

Sedeo sam tamo i zapanjeno slušao kako su se njih dvoje skoro sat vremena žalili koliko je besmisleno to što su morali da urade. Nisu se ni za korak primakli ispunjavanju tog cilja! Konačno otprilike minut pre nego što je osoba sa kojom je trebalo da se sastanem, konačno stigla, jedan od njih je rekao izbezumljenim glasom, «Bože, bolje da počnemo da radimo, imamo samo sat vremena!»

Shvatam da je ovo ekstreman primer i da bi mali broj nas izdangubilo vreme na ovako dramatičan način. Medjutim, on dobro ilustruje tvrdnju da sam rok nije uvek jedini faktor u stvaranju

stresa. Na kraju, ovo dvoje ljudi je izgleda shvatilo da mogu da odrade posao – čak i za sat vremena. I tako, možete se upitati koliko bi njihovo iskustvo bilo drugačije da su smireno udahnuli duboko i zajedno počeli da rade što brže i efikasnije mogu.

Iz mog iskustva ako se žalimo na rokove – čak i ako su žalbe opravdane – to oduzima puno mentalne energije i što je za rokove važnije, oduzima vreme! Problemi koji nastanu kada se žalite drugima ili kada sažaljevate sami sebe nisu vredni truda. Dodatno opsesivno razmišljanje o roku stvara uznemirenost u vama.

Znam da rokovi mogu da izazovu priličan stres i da ponekad to stvarno nije fer. Medjutim, kada ste usmereni ka postizanju cilja i ne ometa vas negativna mentalna energija, svaki posao je lakše završiti. Vidite da li možete da obratite pažnju koliko često ste skloni da brinete da strepite ili se žalite zbog rokova. Potom, pokušajte da uhvatite sami sebe u činu samosažaljevanja. Kada to uradite, nežno se podsetite da biste tu energiju bolje potrošili na neke druge stvari. Ko zna, možda se skroz pomirite sa rokovima.

5

ODVOJITE DEO VREMENA «BEZ TELEFONA» NA POSLU

Nadam se da ćete se složiti sa

mnom da telefon ima i svojih dobrih i loših strana. S jedne strane, on može da bude pravi spas i očigledno je od presudne važnosti za mnoge ljude. Bez njega bilo bi nemoguće obavljati mnoge poslove. S druge strane, u zavisnosti od toga čime se bavite, telefon može da bude najveća

smetnja i najstresniji aspekt vašeg posla. Ponekad nam se čini kao da neprestano pričamo telefonom. A kada razgovaramo telefonom, nemoguće je da obavimo bilo kakav drugi posao. To može da stvori uznemirenost i ozlojedjenost prema ljudima koji nas zovu.

Jednom sam bio u kancelariji jednog direktora kada je zazvonio telefon. On je odmah dreknuo: «Prokleti telefon, nikad ne prestaje da zvoni.» Potom je podigao slušalicu i razgovarao petnaest minuta dok sam ja čekao. Kada je konačno spustio slušalicu izgledao je iscrpljeno i frustrirano. Izvinio se kada je telefon ponovo zazvonio. Kasnije je priznao da je

imao prilično problema u izvršavanju svojih zadataka zbog broja poziva na koje je odgovarao. U jednom trenutku upitao sam ga: Da li ste ikada pomišljali da odvojite neki vremenski period kada jednostavno uopšte ne odgovarate na telefonske pozive? Okrenuo se ka meni sa zbunjenim izrazom lica i rekao: «Ne, zapravo nisam.» Ispalo je da je ovaj jednostavni predlog njemu pomogao ne samo da se opusti već takodje i da uradi više posla. Kao i mnogim ljudima, njemu nije bio potreban veliki broj sati kada ga niko ne prekida, ali bilo mu je potrebno par njih! Pošto je on kasnije odgovarao na mnoge

telefonske pozive umesto da se javljao kad god bi telefon zazvonio, mogao je u mnogo slučajeva da skrati dužinu razgovora. Rekao bi nešto kao: «Zdravo, Džoan, imam samo dva minuta, ali želeo sam da ti se javim.»

Očigledno mi smo zavisni od telefona i on nam je potreban u odredjenoj meri. Ako radite na recepciji na primer, ili na telefonskoj centrali ili u prodaji, ova strategija imaće ograničenu ulogu ili uopšte neće biti od važnosti za vas. Medjutim, za mnoge druge ona može da bude pravi pojas za spasavanje. U mojoj kancelariji, na primer, da nemam period «bez telefona», pričao bih

telefonom skoro sto posto vremena u toku dana. Telefon kao da ne prestaje da zvoni. Da nemam ovakvu politiku zaštite, imao bih veoma malo vremena za pisanje ili za rad na projektima, a pretpostavljam da se to isto može primeniti i na vas.

Vi možete da primenite ovu strategiju na mnogo različitih načina. Ja imam odredjene periode u toku dana kada isključim zvono na telefonu i uopšte ne prihvatam pozive osim onih koji su ranije dogovoreni ili su u hitnim slučajevima (što je izuzetno retko). Ovo mi pruža neko vreme kada se koncentrišem – bez ometanja – na ono što je najvažnije u mom poslu.

Naravno, mnogi ljudi, moraju da odgovaraju na telefonske pozive jer jer to deo politike firme ili im je to deo posla i ovi ljudi moraju da budu malo kreativniji da bi primenili ovu strategiju. Možda možete da dodjete malo ranije i isključite telefon pre nego što vaš dan «zvanično» počne, ili da uradite to isto posle radnog vremena. Znam jednu ženu koja je odlučila da donosi ručak na posao kako bi mogla da radi za svojim radnim stolom u to vreme kada joj je bilo dozvoljeno da isključi telefon i pusti glasovnu poštu. Ona je mogla da se dogovori o ranijem odlasku sa posla tako da njen dan ustvari nije bio duži već je ona

mogla da ima više vremena da se koncentriše. U odredjenim primerima, možda biste mogli da ubedite vašeg poslodavca da vam dozvoli da eksperimentišete sa ovom strategijom – da vidite da li možete da uradite više (a da i dalje odgovarate na isti broj poziva). Na neke pozive može da se odgovori kasnije ili posle radnog vremena kada na odredjena pitanja možete odgovoriti i tako što ostavljate poruke na telefonskoj sekretarici. Za ovo može da bude potrebno minut ili dva umesto da telefonski razgovor potraje deset do petnaest minuta.

Ako radite kod kuće (ili ako ikada morate da obavite neke

stvari kod kuće) ovo je čudesna strategija i često je mnogo lakše usvojiti. Jednostavno odlučite da se za odredjeni vremenski period nećete javljati na telefon i stoga dajete sebi šansu da završite poslove koje morate da uradite.

Ovo nije strategija koja uspeva u 100% slučajeva; često postoje mnoge prepreke da bi ona uspela. Na primer šta je sa hitnim slučajevima ili sa privatnim pozivima? Ja imam odvojenu liniju rezervisanu za veoma bliske prijatelje, porodicu i odabran krug ljudi sa kojima radim. Druga mogućnost je da ostavite broj pejdžera ili alternativni broj telefona na vašu govornu poštu ili

telefonsku sekretaricu koja je posebno rezervisana za pozive koji stvarno ne mogu da čekaju. Većina ljudi će poštovati vaš zahtev «samo u hitnim slučajevima». Još jedna mogućnost jeste da možete da proverite poruke posle svakog poziva ili veoma često. Na taj način možete da odgodite gomilu poziva za kasnije ali i da se javite odmah onim ljudima koji apsolutno ne mogu da čekaju.

Mislim da ćete uvideti da bilo koje prepreke koje se moraju savladati da biste u praksi primenili ovu strategiju, ona u većini slučajeva jeste vredna truda. Poslovni svet nas neće poštedeti manjim brojem telefonskih poziva

na koje treba odgovoriti. Otkrio sam da mogu da uradim dvaput čak i triput više posla ako sam koncentrisan i ako me ne ometa telefon. Tada, kada sam uštedeo malo vremena, uvek mogu da se javim kada završim sav posao.

6

IZBEGAVAJTE KORPORATIVNO HVALISANJE

Jedna od mnogih stvari koje su

deo mog posla je da putujem širom zemlje i držim predavnja po korporacijama i drugim grupama o

smanjenju stresa, o tome kako postići sreću i o raznim načinima da ne gubite živce zbog malih stvari. Na nekim od tih dogadjaja pozivaju me da prisustvujem sastancima, ručkovima, zabavama ili pre ili posle mojih predavanja. I mada sam prilično povučena osoba i uživam da budem sam, posebno pre nego što treba da govorim pred velikom grupom ljudi, rekao bih da je ogromna većina ljudi koje sam upoznao fina: obzirni su, talentovani i imaju dobre namere.

Medjutim, primetio sam jednu destruktivnu sklonost, koja se izgleda, može primetiti u svakom pojedincu, korporaciji i industriji.

Tu sklonost zovem «korporativno hvalisanje».

«Korporativno hvalisanje» je kada svima pričate kako ste neverovatno zauzeti i koliko marljivo radite – a to nije samo prolazni komentar već glavna tema svih vaših razgovora. Izgleda skoro kao da sopstvenu iscrpljenost, neispavanost i delimičan ili potpuni nedostatak privatnog života nosimo kao orden časti. Čuo sam na stotine ljudi kako pričaju o tome koliko sati provode na poslu i koliko sati ne provode u spavanju svake noći. Oni samo govore o tome u koliko sati su stigli u kancelariju, o tome koliko je meseci prošlo otkada su

proveli kvalitetno vreme sa supružnikom ili sa decom ili sa dragom osobom a da i ne pominjemo odlazak na odmor. Čuo sam ljude koji se hvale kako nemaju vremena da izlaze na sastanke, kako su toliko zauzeti, ne znaju gde im je glava, da zaborave da jedu; a bilo je nekoliko ljudi koji su išli tako daleko da su pričali kako jedva da imaju vremena da odu do toaleta.

Iako je korporativno hvalisanje popularna fraza, sama tendencija nije ograničena samo na ljude koji rade u kompanijama. To je postala navika koju je usvojila većina zaposlenih ljudi – i ona postaje prevashodna..

Pre nego što nastavim, želim da vam kažem kako ja nemam nameru da omalovažavam težinu bilo čijeg posla niti to koliko posao može da bude težak ili zahtevan – i sâm sam prošao kroz to. Problem je što hvalisanje o tome koliko ste zauzeti zapravo u vama pojačava osećanje stresa. Zbog toga se preterano koncentrišete samo na negativne aspekte vašeg posla. To postaje proročanstvo koje se samo od sebe ispunjava, i vi se osećate kao zarobljenik sopstvenog posla.

Ako sa distance razmislite o tome, verovatno ćete se složiti da je «korporativno hvalisanje» dosadna, neproduktivna tema za razgovor. Primetio sam da se

mnogo razgovora svodi na «korporativno hvalisanje», ali još nisam video osobu koja je barem malo zainteresovana da sluša o tome koliko je zauzeta neka druga osoba. Obično, osoba koja sluša (ako se to može tako nazvati) ili čeka svoj red da priča o tome koliko je i sama zauzeta ili razgleda po prostoriji i uopšte ne obraća pažnju na ono o čemu se priča. Istina je da «imati posla preko glave» više nije aktuelna tema – sada već svi govore o tome.

Razmislite o tome sa stanovišta onoga kome pričate. Osim ako nisam nešto propustio, bez obzira ko ste i čime se bavite, nikome nije interesantno da sluša o tome

koliko ste zauzeti ili koliko ste iscrpljeni. Ustvari, to je stvarno dosadno. Ja uopšte ne mogu da podnesem kada ljudi počnu da se žale na to – i iz petnih žila se trudim da to izbegnem. Budimo realni. Da li bi vas zanimalo da slušate koliko sam ja zauzet? Nadam se da ne. Radije bih se družio sa ljudima koji razgovaraju o zanimljivijim aspektima života – a siguran sam da biste i vi to želeli.

Dakle, bez obzira kako vi gledate na to, korporativno hvalisanje nikome ne donosi dobro. Ako ste previše zauzeti, morate malo da prikočite pa da nadoknadite propušteno. Ako drugima pričate o tome, time samo

povećavate stres i zbog toga ste manje interesantna osoba.

7

ISKORISTITE ONE DOSADNE

SASTANKE NA NAJBOLJI MOGUĆI NAČIN

Sproveo sam prilično opsežno

ispitivanje na temu šta se ljudima najmanje svidja u njihovom poslu. Uvek iznova govorili su mi da im se ne svidjaju svi ti sastanci, posebno oni «dosadni». Mnogi ljudi misle da ima previše sastanaka kojima moraju svakog dana i svake nedelje da prisustvuju i da su mnogi od njih stvarno nepotrebni.

Moram priznati, zbog prirode mog posla, od mene se ne zahteva da prisustvujem mnogim sastancima kako je to kod većine

ljudi. Medjutim, ja sam razvio strategiju, kada su u pitanju sastanci, koja mi je puno pomogla. I oni koji su je isprobali izvestili su me o sličnim rezultatima.

Otkriću vam dve tajne na koji način bilo koji sastanak može da postane izuzetno originalan i produktivan. Prva stvar koju radim jeste da taj sastanak koristim da uvežbavam «usredsredjenost na sadašnji trenutak». Drugim rečima, trudim se da mi taj sastanak zaokupi pažnju – ne dozvoljavam da mi misli odlutaju. Namerni pokušaj da se koncentrišem omogućava mi da izvučem što je moguće više vrednosti iz tog iskustva. Naposletku, ja sam tu u

svakom slučaju. To vreme može da mi prodje tako što želim da budem negde na nekom drugom mestu ili mogu da razmišljam o tome šta ću raditi kasnije. Mogu da vežbam da stvarno budem prisutan ovde i sada i da budem stvarno dobar slušalac. Ovo mi pomaže da se stvarno unesem u ono o čemu god da je reč. Na taj način ako mogu i sam nešto da doprinesem, moći su to da uradim.

Otkad ovo radim, otkrio sam da su sastanci kojima prisustvujem daleko interesantniji. Padaju mi na pamet nove ideje i osećam kao da mogu mnogo više da ponudim. Takodje sam primetio da me drugi ljudi više poštuju. Oni možda i ne

moraju da budu toga svesni, ali izgleda da, kada prisutni na tom sastanku osećaju da vi stvarno slušate, tada i oni žele vas da saslušaju. Kada ste stvarno prisutni, javlja se veoma moćan osećaj da ste osoba kojoj se može verovati. Ljude privlači vaša energija i ličnost.

Druga odluka koju sam doneo kada su u pitanju sastanci jeste da kažem sebi da ću na svakom sastanku naučiti nešto novo. I tako, slušam pažljivo šta se govori, pokušavam da čujem nešto što ne znam. Drugim rečima, umesto da uporedjujem ono što čujem sa nečim u šta već verujem – ili da se u sebi slažem ili ne slažem sa onim

što je rečeno – ja sam u potrazi za novom mudrošću, novim saznanjima, ili novim načinom da uradim nešto. Otkrio sam da, kada imam nameru da naučim nešto novo, skoro uvek i naučim. Umesto da u sebi mislim: Da, da, ja već sve ovo znam; pokušam da razbistrim misli i da sve to posmatram očima početnika.

Rezultati su bili prilično impresivni i značajni. Moja sposobnost učenja se dramatično povećala a sastanci su mi ponovo postali zabavni. Naučio sam da ih iskoristim na najbolji mogući način. Evo kako ja to vidim: na sastanku moram da budem u svakom slučaju. Zašto da onda to

vreme ne provedem na produktivan i zdrav način, da uvežbavam dragocene emotivne veštine umesto da želim da sam na nekom drugom mestu? Ako uradim tako iskoristiću radno vreme na mnogo interesantniji i efikasniji način.

8

PRESTANITE DA PREDVIDJATE DA ĆETE BITI UMORNI

Nedavno sam na letu iz San

Franciska za Čikago čuo jedan on najbesmislenijih mogućih razgovora. On pokazuje kritičnu pa ipak tako uobičajenu grešku koju

mnogi ljudi prave svakodnevno. Elem, taj razgovor, koji mora da je trajao barem pola sata, vodio se oko toga koliko će svaki od to dvoje ljudi biti umorni – sutradan i naredne nedelje!

Izgledalo je kao da jedna osoba pokušava da ubedi onu drugu a možda i samu sebe, u to koliko sati provodi u radu, koliko će sati uspeti da odspava i najvažnije od svega, koliko će da bude umorna. Nisam baš bio siguran da li su se hvalili ili žalili, ali jedna stvar je sigurna, što je duže trajao razgovor izgledali su mi sve umornije.

Svako od njih govorio je stvari poput: « Čoveče, ala ću sutra da budem umoran», «Ne znam kako

ću da preguram sledeću nedelju» i «Noćas ću da odspavam samo tri sata». Pričali su o ostajanju do kasno uveče, nedostatku sna, neudobnim hotelskim krevetima i sastancima u ranu zoru. Oni su predvidjali da će biti iscrpljeni i siguran sam da će im se to predvidjanje ostvariti. I u glasu im se osećala iscrpljenost, kao da taj budući nedostatak sna već utiče na njih. Ustvari i ja sam se umorio samo što sam slušao deo njihovog razgovora!

Problem kod predvidjanja umora, na ovaj i na bilo koji način, je što on očigledno pojačava osećanje umora. To vam usmerava pažnju na broj sati koje ste proveli

spavajući i koliko ćete biti umorni. Zatim, kada se probudite verovatno ćete sami sebe da podsetite da je vreme od kad vam je glava dotakla jastuk, prosto proletelo. Ko zna šta se stvarno dešava, ali čini mi se kao da kada predvidjate umor, mora da se tada šalje poruka mozgu koja vas podseća da se osećate i ponašate umorno pošto ste na taj način sebe programirali da reagujete.

Očigledno, svakom je potreban odmor u odredjenoj meri. Čitao sam nekoliko članaka u kojima se tvrdi da mnogi, ako ne i većina nas, ne spava dovoljno. A ako ste umorni, najbolje moguće rešenje bi verovatno bilo da pokušate da

spavate malo duže. Ali u onim slučajevima kada to nije moguće, po mojoj proceni, najgore što možete da uradite, je da ubedite sebe unapred da ćete da budete iscrpljeni. Otkrio sam da je najbolja strategija da se ispavam najviše što mogu i da budem zahvalan na tome koliko god da je trajalo.

Pošto zbog obaveza oko predavanja i promocija puno putujem, ponekad spavam samo tri ili četiri sata dnevno, povremeno čak i manje. Medjutim, primetio sam da ako jednostavno zaboravim na to – apsolutno izbegavam da o tome vodim beleške – daleko više se osećam odmorno i sa ono malo sna koliko

uspem da ugrabim. Tada čim imam prilike malo odremam i sve je obično u redu. Jedna stvar koju nikad ne pokušavam da uradim je da razgovaram o svom manjku sna sa drugim ljudima. Shvatio sam da kad tako radim, uvek je rezultat toga da se osećam još umornije.

Primetio sam da ova navika o predvidjanju umora postaje tema razgovora mnogo ljudi (nemojte se osećati loše i ja sam to puno radio u prošlosti). Ako i vi to radite, vidite da li možete da izbegnete tu sklonost što je moguće više. Ako uradite tako, videćete da ćete se osećati manje umorno. Izgleda logično pretpostaviti da ako niste

toliko umorni, onda nećete gubiti živce zbog malih stvari na poslu.

9

NE GUBITE ŽIVCE ZBOG BIROKRATIJE

Ne mogu da zamislim da postoji

puno ljudi koji su zaposleni, a da

barem u nekoj meri ne dolaze u dodir sa birokratijom. Naposletku, postoje lokalne, državne, federalne agencije, osiguravajuće kompanije, Socijalno osiguranje, Zdravstvena zaštita, pošta, MUP, Odsek za izdavanje vozačkih dozvola, Opština, procedure oko plaćanja, poslovne dozvole, potrebna odobrenja, zakonodavne agencije i naravno Poresko – da imenujemo samo neke od njih. Većina industrija ima neke svoje agencije sa kojima se mora saradjivati – obrazovanje, medicina, farmacija, prehrambena i industrija napitaka, aviokompanije i drugi oblici transporta, izgradnja, zaštita okoline i sve ostale.

Možete, naravno, da provedete čitav život žaleći se na birokratiju i da želite da ona nestane i borite se protiv nje na svakom koraku. Možete da se borite, da učestvujete u negativnom dijalogu, u vašoj glavi može da besni pravi rat, možete i da sami sebe izludite. Medjutim, na kraju, opet ćete morati da se pozabavite birokratijom. Moj predlog je da prestanete da gubite živce zbog toga i da ustvari, pokušate da sklopite mir sa birokratijom. To je nešto što se može uraditi.

Džo ima malu firmu sa šest zaposlenih. On je dobio obaveštenje od poreske službe u kome se potvrdjuje da je njegova

firma zatvorena. Problem je bio što – njegova firma uopšte nije bila zatvorena! Kad god bi on pozvao ili pisao kako bi raščistio stvari, iznova su mu govorili da on mora da je pogrešio – firma je zvanično ugašena. Bilo mu je potrebno šest meseci kako bi se zbrka konačno ispravila.

Ključ rešenja ovog problema bilo je to što Džo nije paničio. Rekao mi je: «Statistički, pre ili kasnije nešto ovakvo bi se sigurno dogodilo.» Umesto da paniči i poludi on je ostao hladne glave i zadržao pozitivno vidjenje stvari.

Želim da budem savršeno jasan. Ja ne predlažem da podvijete rep i postanete žrtva birokratije – niti da

mislite da je to što ste uhvaćeni u besmislenu birokratsku mrežu prihvatljivo. Ne predlažem ni da se nasmejete kada vam serviraju jedan od onih zaključaka «iz drugog sveta» kojima vas neke birokrate zasipaju. Ono što predlažem je da pronadjete način da do maksimuma uvećate sopstvenu efikasnost kada već morate da se suočite sa birokratijom i da date sve od sebe, date predloge kako da se poboljša sistem, a onda da se udaljite od tog ludila.

Kada dolazite u kontakt sa birokratijom važno je da zauzmete stav: «Ja znam da rešenje postoji i znam da će ovo biti u redu».

Postoje sigurno izuzeci koji se ne mogu opisati i gde vlada takav haos da izgleda kao da tome nema kraja, ali srećom, u najvećem broju slučajeva, do rešenja se konačno dolazi ako ste strpljivi, uporni i ako se ne brinete zbog toga. Pokušajte to da posmatrate sa smešnije strane i, ako je moguće, gledajte to sa ovakvog stanovišta: naše društvo stvarno mora da počiva na odredjenim zakonima i propisima. Mi smo samo dozvolili da se to malo izmakne kontroli.

Prošle godine upleo sam se u dve neverovatne birokratske mreže – jedna sa Ministarstvom saobraćaja, Sektor za motorna vozila a druga sa Gradskom

agencijom koja se bavi kućnim projektima. U oba scenarija, za kratak vremenski period, celokupna slika nije imala veze ni sa logikom ni sa zdravim razumom. Počeo sam da se pitam na kojoj se planeti nalazim! Ipak, koliko znam, obe situacije razrešile su se same od sebe.

I tu postoji svetla tačka. U okviru birokratskog sistema postoje ljudi koji se ne uklapaju u kalup – ljudi koji su fleksibilni i koji pokušavaju da vam budu na usluzi. Kada već morate da dodjete u kontakt sa birokratijom, pokušajte da pronadjete takve ljude – oni su tu negde. U moje obe nedavne avanture, pomogli su mi divni,

brižljivi ljudi koji su iskoračili iz čitave gužve dovoljno da bi mi pomogli. I znate šta? Većina ljudi koji radi u birokratskom aparatu su isto tako isfrustrirani kao i vi i ja. Većim delom, oni su stvarno fini ljudi koji su, u izvesnoj meri, zarobljeni u toj svojoj ulozi.

Imajte u vidu da i ljudi koji rade u Poreskom moraju da plaćaju porez – i da većina ljudi koji radi u MUP­u u Odseku za registraciju motornih vozila verovatno vozi automobil. I oni su kao i mi; niko nije izuzetak kada je u pitanju birokratija. Dakle lekcija glasi ovako: Što više uspevate da budete smireni i pribrani i da objektivno posmatrate stvari, to je

verovatnije da ćete pronaći nekog od tih divnih ljudi da vam pomogne. Postanete li frustrirani, to će samo pogoršati stvari. To samo budi ono najgore u birokratama i ohrabruje ih da se više oslanjaju na Pravilnik nego na pronalaženje realnog rešenja.

Znam da je ovo teško pitanje – i meni je takodje. Ipak, naše mogućnosti nisu dobre. Puno sam razmišljao o ovom pitanju i došao sam do zaključka da to nije vredno toga da postanemo frustrirani. Daleko je bolje ako prestanemo da gubimo živce zbog birokratije.

10

SETITE SE REČENICE «AKO UMRETE, OD BIZNISA IONAKO

NEMA VAJDE»

Pre nekoliko godina moj otac je bio član divne organizacije pod nazivom IDNB što je skraćenica od Izvršni Direktori za Nacionalnu Bezbednost. Jedna od njihovih misija bila je da obrazuju profesionalce o tome koliko je trka u nuklearnom naoružanju apsurdna i kao finansijsko opterećenje i kao direktna opasnost za sve nas. Jedna od mojih omiljenih izreka koje je koristio IDNB bila je «Ako umrete od biznisa ionako vajde nema». Na humorističan način oni su isticali

očigledno – ako sami sebe dignemo u vazduh, niko od nas neće napredovati!

Kladim se da možete da pogodite na šta ciljam kad ovo pominjem. Možete, naravno, lako da primenite ovu pametnu metaforu na način na koji se ponašamo prema sebi samima – naročito kada je u pitanju naše zdravlje. Izreka je istinita kako god da gledate na nju: Ako umrete od biznisa ionako vajde nema.

Ako ovo zapamtite to pomaže da zadržite zdravo poimanje stvari. Na primer, kada zateknete sebe kako izgovarate nešto kao: «Nemam vremena da vežbam», vi bi zapravo trebalo da kažete: «Nemam

vremena da ne vežbam». Ako izgubite zdravlje i ne osećate se dobro, uopšte nećete moći da radite. Gledano na duže staze, manje vam je vremena potrebno da se brinete sami o sebi nego ako izgubite sposobnost da funkcionišete kako treba.

Džim je bio partner u velikoj njujorskoj advokatskoj firmi. Iako je voleo svoju porodicu kao i bilo ko drugi koga znam, on je rasipao i snagu i sredstva. Odlazio je rano ujutru a vraćao se kasno uveče. Puno je putovao i bio je konstantno pod stresom. Deca su mu odrastala, a on je propuštao većinu stvari. Nedostajao mu je san i vežbanje. Rekao mi je:

«Ričarde, ovakav ritam će me ubiti.» Da stvari budu još gore, naizgled nije bilo svetlosti na kraju tunela. Što je postajao dragoceniji za firmu to mu je manje vremena preostalo za bilo šta drugo.

U jednom trenutku sve to je prevršilo meru. Pošto je dobro razmislio, došao je do zaključka da, koliko god da mu je posao važan, nije vredelo umreti zbog toga i nije vredno svih propuštenih prilika da posmatra kako njegova deca rastu. Odlučio je da je došlo vreme za promenu. Napustio je firmu i otvorio privatnu praksu. Nisam nikada video veličanstveniju transformaciju. Nedavno mi je rekao: «Nikada nisam bio srećniji.

Posao ide bolje nego ikada a, po prvi put, mogu da provodim puno vremena sa Džuli i decom.» Iako on i dalje marljivo radi, stvorio je nekakvu ravnotežu i to mu dobro ide. Bez sumnje se može reći, da je nastavio sa ranijom praksom, njegovo zdravlje i sreća bili bi uništeni. Izgleda da je on bukvalno zaključio da, ako umre to neće biti dobro po njegov posao!

Očigledno, ne može svako da napravi ovako dramatičnu i rizičnu promenu ali razmislite ­ ima logike u tome da se hranimo zdravo, vežbamo, dosta se odmaramo, mislimo pozitivno, da redovno idemo na preglede i da usvajamo zdravije životne navike Uz

očigledne probleme koji se mogu javiti ako ignorišemo ove zdravorazumske navike, takodje možete da vidite kako je to strašno traćenje vremena, gledano na duge staze. Svaka prehlada ili grip košta vas nekoliko dana produktivnog radnog vremena. Ko zna koliko godina ćete uštedeti samo ako vodite računa o sebi?

Ako zapamtite da «mrtvi nikome niste od koristi», verovatno ćete se bolje brinuti o sebi – u fizičkom i emotivnom smislu. Osećaćete se bolje, bićete srećniji i verovatno ćete živeti duže. Možete da odbacite strah da ćete zaostajati zato što, ustvari, vi ćete biti mnogo produktivniji i imaćete dužu,

srećniju karijeru. Dakle vodite računa o svom životu i zdravlju. To je dobro za posao.