Nastava 01 - Zalihe

8/11/2019 Nastava 01 - Zalihe

1/51

Odstampano dana: 2007-12-05

4. ZALIHE

4.0 SADRAJ POGLAVLJA

4.1 Uvod ....................................................................................................................................................14.2 Vrste zaliha ..........................................................................................................................................2

4.2.1 Zalihe repromaterijala...................................................................................................................24.2.2 Zalihe poluproizvoda....................................................................................................................24.2.3 Zalihe gotovih proizvoda..............................................................................................................3

4.2.4 Zalihe alata....................................................................................................................................34.2.5 Zalihe novih rezervnih delova ......................................................................................................44.2.6 Zalihe popravljenih rezervnih delova ...........................................................................................44.2.7 Zalihe materijala za potrebe odravanja .......................................................................................54.2.8 Zalihe otpada ................................................................................................................................5

4.3 Trokovi zaliha ....................................................................................................................................54.4 Utvrivanje potreba za zalihama .........................................................................................................7

4.4.1 Stohastiki postupak .....................................................................................................................74.4.2 Deterministiki postupak..............................................................................................................8

4.4.2.1 Pretpostavke za sprovoenje deterministikog postupka ......................................................84.4.2.2 Normativi zaliha ....................................................................................................................8

4.4.2.3 Postupci................................................................................................................................104.4.2.3.1 Klasini modeli upravljanja zalihama ..........................................................................114.4.2.3.2 Dinamiki modeli upravljanja zalihama.......................................................................174.4.2.3.3 Just In Time ..................................................................................................................20

4.5 Informacioni sistem za podrku upravljanju zalihama ......................................................................224.6 Kadrovi u procesu upravljanja zalihama ...........................................................................................224.7 Organizacija procesa upravljanja zalihama .......................................................................................224.8 Zadaci ................................................................................................................................................23

4.8.1 Zadatak 1 ....................................................................................................................................234.8.2 Zadatak 2 ....................................................................................................................................254.8.3 Zadatak 3 Vagner Vitinov postupak.....................................................................................28

4.8.4 Zadatak 4 Minimalni jedinini trokovi nabavke i skladitenja (Least Unit Cost) .................314.8.5 Zadatak 5 Postupak uravnoteenja trokova (Cost Balancing Method) ..................................324.8.6 Zadatak 6 - Postupak "deo puta vremenski interval" (Part Period Algorithm) .......................33

4.9 Pitanja za proveru znanja ...................................................................................................................354.10 Prilozi...............................................................................................................................................36

4.10.1 Prilog 1: Nain odreivanja izraza za izraunavanje EKN ......................................................364.10.2 Prilog 2: Nain odreivanja veliine sigurnosnih zaliha u zavisnosti od veliine CSL ...........394.10.3 Prilog 3: Igra distribucije piva ..................................................................................................424.10.4 Prilog 4: ABC analiza ...............................................................................................................444.10.5 Prilog 5: Tablica normalne raspodele .......................................................................................47

4.11 Literatura..........................................................................................................................................48


2/51

Ivan Beker, Dragutin Stanivukovi L O G I S T I K A

1

4.1 UVOD

Zalihe predstavljaju amortizer koji eliminie / ublaava nesklad izmeu potronje neke robe sa skladita i

njenog prispea u skladite. Mogue je i drugi nain opisivanja zaliha: zalihe predstavljaju akumulaciju

robe danas, da bi se obezbedili protiv onoga to moe nastupiti sutra. Drugim reima, zalihe predstavljaju

vrstu osiguranja.

Idealno bi bilo kada bi se trenutak nastanka potrebe za nekom robom poklopio sa trenutkom prispea te

robe u skladite. Oigledno je da je ovo samo utopistika elja, poto je nemogue ostvariti apsolutnu

korelaciju izmeu zahteva i snabdevanja, apsolutnu pouzdanost svih delova koji ine proizvodni

tehnoloki sistem, apsolutnu stabilnost svih parametara koji utiu na nastajanje zahteva za nekom robom,

kao i svih parametara koji utiu na snabdevanje. Kako je oigledno da nulte zalihe nije mogue ostvariti,

potrebno je da logistika uini sve to je mogue kako bi se obezbedilo da sav novac, koji je uloen u

stvaranje zaliha, bude iskorien na najbolji mogui nain i doprinese krajnjem cilju svakog preduzea:

ostvarenje najvieg profita uz data ogranienja. Ovo, u sutini, znai da je potrebno uloiti ogroman napor

kako bi se obezbedilo da investicije u zalihe daju najkrai mogui rok vraanja tih investicija (na

engleskom govornom podruju, u razvijenim ekonomijama je za ovu veliinu uobiajena upotreba

skraenice ROI Return Of Investment povratak investicije). Meutim, kada se radi o zalihama, ovu

vrednost je izuzetno teko izmeriti, poto veza izmeu investicija u zalihe i koristi koje te zalihe donose,

nije ni oigledna ni direktna.

U mnogim preduzeima je mogue prisustvovati, u svakodnevnom radu, situacijama gde se napadaju oni

koji zahtevaju ili oni koji su odobrili, stvaranje zaliha iz ega se moe zakljuiti da se zalihe tretiraju kao

neto negativno, kao zlo. Ali, ak i te osobe koje kritikuju stvaranje zaliha su svesne da su zalihe

neophodne, tako da zalihe dobijaju tretman nunog zla. Ovo je najee posledica neznanja onih koji

kritikuju, ili neznanja onih koji upravljaju zalihama. Zalihe, neosporno, nude odreene povoljnosti, koje

se putem savesnog i temeljnog planiranja mogu prilino lako iskoristiti. Te povoljnosti su sledee: nabavkom vee koliine robe, mogue je od dobavljaa dobiti povoljniju cenu (popust na

koliinu), zalihe ublaavaju ili eliminiu uticaj inflacije, zalihe ublaavaju ili eliminiu uticaj sezonske promene cene, vee zalihe omoguuju proizvodnju u veim serijama, to dovodi do snienja reijskih

trokova po jedinici proizvoda.


3/51


2

4.2 VRSTE ZALIHA

Na zalihama mogu biti razliite vrste robe (sa stanovita proizvodnje) i to u mnogome utie na nain kakoe te zalihe biti tretirane i kako e biti odreena optimalna veliina zaliha. Vrsta robe na zalihama moe

biti:

repromaterijal materijal neophodan za proizvodnju krajnjeg proizvoda preduzea, poluproizvodi koji se ugrauju u krajnji proizvod, a potrebni su i u procesu proizvodnje i u

procesu servisiranja proizvoda tokom svog ivotnog veka kod korisnika kupca, gotovi proizvodi koje je potrebno poslati na trite, odnosno kupcu, alat koji se koristi za proces proizvodnje ili proces otklanjanja otkaza, novi rezervni delovi koji su neophodni za otklanjanje otkaza tehnolokih sistema, rezervni delovi koji su zamenjeni prilikom sprovoenja postupaka odravanja i nakon toga,

nekom tehnikom reparature, popravljeni, odnosno dovedeni u stanje da ponovo mogu da vresvoju funkciju i kada ih je mogue ponovo ugraditi u tehnoloki sistem,

materijali koji se koriste prilikom otklanjanja otkaza tehnolokih sistema i otpad materijali koji su nastali kao rezultat izrade proizvoda ili odravanja tehnolokih

sistema i dalje nisu potrebni za proces proizvodnje, odnosno, nisu vie upotrebljivi.

4.2.1 ZALIHE REPROMATERIJALA

Zalihe repromaterijala predstavljaju jednu od najvanijih vrsta zaliha. Kako predstavljaju osnovu za

proizvodnju, potrebno ih je imati u dovoljnim koliinama, odgovarajueg kvaliteta i asortimana, da bi se

proces proizvodnje odvijao neprekidno. Koliine pojedinih stavki ove vrste zalihe se odreuju na osnovu

plana proizvodnje, odnosno, na osnovu proizvoda koji su planirani da budu proizvedeni u narednom

vremenskom periodu. Proizvodni procesi koji imaju stabilan, praktino nepromenjiv proizvodni plan (npr.

pekara, mlekara, rafinerija nafte) mogu napraviti isto tako stabilan i nepromenjiv plan nabavke

repromaterijala koji e zadovoljavati zahteve proizvodnje (masovna ili velikoserijska proizvodnja).

Medjutim, proizvodni procesi koji su mnogo promenjiviji (po pitanju asortimana), imaju problem sa

planiranjem zaliha repromaterijala za proizvode koji se stalno smenjuju ili unapreuju (maloserijska ilipojedinana proizvodnja tipini primeri mogu biti proizvodnja specijalnih vozila npr. vatrogasna

vozila ili brodogradilite).

4.2.2 ZALIHE POLUPROIZVODA

Poluproizvodi mogu nastati iz dva izvora: sopstvenom proizvodnjom ili nabavkom od kooperanata dobavljaa. Zalihe poluproizvoda nastaju sopstvenom proizvodnjom onda kada nije mogue organizovati


4/51


3

proizvodnju tako da se izraeni poluproizvodi odmah alju na sledeu operaciju gde se ugrauju u sklop

vieg nivoa. Tada se proizvodnja organizuje tako da se prvo izrade poluproizvodi nieg nivoa koji se

odlau u skladite poluproizvoda, a kada se ukae potreba za tim poluproizvodnima, oni su uzimaju iz

skladita i ugrauju u sklopove vieg nivoa. U sluaju da se poluproizvodi nabavljaju od kooperanata,

tada nije mogue organizovati kontinualan priliv proizvoda onom dinamikom koja je potrebna

proizvodnji, vese nabavljaju vee koliine koje se zatim odlau u skladie i uzimaju onda kada je to

proizvodnji potrebno.

Pored proizvodnje, zalihe poluproizvoda su potrebne i za servisiranje sopstvenog proizvoda, kada on ode

na eksploataciju kod korisnika kupca. Tada je potrebno obezbediti zalihama poluproizvoda i celokupnu

servisnu mreu i sopstvenu radionicu za popravku. Praksa je nametnula reenje da servisna mrea

otklanja jednostavnije otkaze, dok radionica za servisiranje koja se nalazi uz proizvodne pogone otklanja

sve otkaze koje je ekonomino otklanjati (ako nije ekonomino otkloniti otkaz, a proizvod je podgarancijom, vri se zamena otkazalog proizvoda novim). Na osnovu ove raspodele obima odravanja u

servisima, definiu se i potrebni rezervni delovi, to dalje odreuje plan nabavke odreenih

poluproizvoda.

Zalihe poluproizvoda, odnosno rezervnih delova za sopstveni proizvod, je nuno odravati i nakon

prestanka proizvodnje osnovnog proizvoda. Ovo je u nekim granama i zakonom regulisano, tako da auto-

industrija, nakon prestanka proizvodnje odreenog modela, mora jo sedam godina da proizvodi rezervne

delove za navedeni model.

4.2.3 ZALIHE GOTOVIH PROIZVODA

Postoje dva osnovna razloga za formiranje zaliha gotovih proizvoda. Jedan je da nije ekonomino

plasirati na trite proizvode onom dinamikom kako izlaze iz proizvodnog procesa, to zbog

neusklaenosti kapaciteta transportnih sredstava i mogunosti proizvodnog procesa, to zbog kampanjske

proizvodnje odreenog proizvoda.

Zalihe gotovih proizvoda je nuno posedovati, da bi u svakom trenutku bilo mogue odgovoriti na zahtev

kupca. Ukoliko potencijalni kupac zatrai odreeni proizvod, koji se ne nalazi na zalihama i nije mogueproizvesti ga u tom trenutku poto bi to prekidalo proizvodni proces nekog drugog proizvoda, tada e se

kupac okrenuti konkurentskom proizvodu, to za posledici ima gubljenje zarade i udela u tritu.

4.2.4 ZALIHE ALATA

Zalihe alata predstavljaju vrlo specifinu vrstu zaliha. Svaki alat moe biti upotrebljen samo na jednom

tipu tehnolokog sistema i, po pravilu, koristi se samo za jednu operaciju ili jedan proizvod (ovde se

iskljuuju univerzalni alati koji se najee nalaze uz tehnoloki sistem na kojem se koriste). Nakon


5/51


4

zavretka prozvodnje odreene serije, alat se vraa na skladite, kada je neophodno proveriti geometrijske

karakteristike alata i, ako je potrebno, alat naotriti, podesiti i zatim ga odloiti u skladite, gde e biti do

trenutka kada se ponovo ukae potreba za njim. Ukoliko se poinje proizvoditi neki novi proizvod,

potrebno je nabaviti sve potrebne alate koje preduzee ne poseduje (izraditi ili kupiti) i odloiti ih na

skladite. Ukoliko se definitivno prestaje proizvoditi odreeni proizvod, specifine alate, koji slue samo

za izradu tog proizvoda, treba rashodovati (prodati ili odneti na otpad), kako bi se oslobodio skladini

prostor. Izuzetak predstavlja situacija kada je mogue alat prepraviti, tako da ga je mogue koristiti u

proizvodnji nekog novog proizvoda.

Iz ranije reenog se vidi da zalihe alata moraju posedovati dve zone: jedna u kojoj se nalaze alati spremni

za upotrebu, a druga u kojoj se nalaze alati koji su vraeni iz procesa proizvodnje i koje je potrebno

proveriti i pripremiti za sledeu upotrebu. Oigledno je da ovo malo komplikuje proces upravljanja

zalihama alata, kao i odgovarajui informacioni sistem, ali je to neophodno prihvatiti.

4.2.5 ZALIHE NOVIH REZERVNIH DELOVA

Za potrebe odravanja maina i opreme je potrebno posedovati zalihe rezervnih delova, kako bi

odravanje bilo spremno da odgovori na veinu zahteva za otklanjanjem otkaza. Zbog stohastike prirode

pojave otkaza, planiranje zaliha rezervnih delova je izuzetno sloen proces i sutinski se razlikuje od

planiranja zaliha repromaterijala koje koristi proizvodnja. Prilikom planiranja zaliha rezervnih delova,

potrebno je uzeti u obzir svako mesto ugradnje posebno, za svako mesto je potrebno odrediti oekivanibroj otkaza (zamena) tokom planiranog vremenskog perioda i na kraju sve dobijene vrednosti sabrati. Ova

sumarna vrednost predstavlja potreban broj posmatranih elemenata u planskom periodu. Na tu vrednost je

potrebno dodati koliinu delova koji e biti utroeni tokom preventivnih intervencija, kao i koliinu

delova koji slue kao kompenzacija nepredvienih okolnosti. Ovo je ukratko opisan postupak planiranja

zalha rezervnih delova, koji treba sprovesti za svaku stavku na skladitu rezervnih delova, odnosno za

svaki deo tehnolokog sistema koji otkazuje, odnosno, koji je predmet odravanja. Potrebno je jo

napomenuti da se, sa aspekta odravanja, isti deo od razliitih proizvoaa tretira kao razliiti deo!

4.2.6 ZALIHE POPRAVLJENIH REZERVNIH DELOVA

Nakon sprovoenja intervencije odravanja, kada se izvri zamena otkazalog dela tehnolokog sistema,

zamenjeni deo ide na procenu: da li je mogue, nekim postupkom reparature, vratiti tom delu izgubljenu

karakteristiku (zbog koje je nastao otkaz) i na taj nain ga osposobiti za ponovnu upotrebu. Na ovaj nain

se tede finansijska sredstva koja bi bila utroena za nabavku novog rezervnog dela. Ukoliko je mogue

obnoviti otkazali deo, taj postupak se sprovodi i obnovljeni deo se odlae u skladite popravljenih

rezervnih delova. Planiranje i nabavka, radi popunjavanja ovih zaliha, ne postoji. Ove se zalihe


6/51


5

popunjavaju i prazne onako kako otkazuju delovi koje je mogue reparirati, odnosno, kako otkazuju

delovi koje je mogue zameniti repariranim rezervnim delovima koje se nalaze na skladitu.

4.2.7 ZALIHE MATERIJALA ZA POTREBE ODRAVANJA

Pored rezervnih delova, za potrebe odravanja postoje i zalihe materijala koji se koriste tokom

sprovoenja intervencija otklanjanja otkaza. Kao primer za ovu vrstu zaliha moe posluiti sredstvo za

ienje i odmaivanje. Ovo sredstvo nije rezervni deo, ali ga je nuno posedovati na zalihama, kako bi

intervencija otklanjanja otkaza bila sprovedena na najbolji mogui nain. Zbog prirode potronje ovih

materijala, oni se ne izdaju za svaku intervenciju za koju su potrebni, vese trebuje koliina koja je vea

nego to je potrebno za jednu intervenciju, odnosno trebuje se, npr. jedno pakovanje, i tada izvrilacodravanja koristi to pakovanje na svim intervencijama gde je to potrebno, sve dok ga ne utroi. Praksa je

pokazala da je najekonominije ove zalihe drati na istom prostoru kao i rezervne delove.

4.2.8 ZALIHE OTPADA

Zalihe otpada predstavljaju nuno zlo, kada su zalihe u pitanju. Nikome otpad nije potreban, ali je

injenica da on nastaje tokom procesa proizvodnje i da je potrebno negde ga odloiti. Kada se nakupi

koliina otpada koju je ekonomski opravdano transportovati (najee je to kapacitet transportnogsredstva), vri se njegov transport ili na deponiju ili do proizvodnog procesa gde e biti izvreno

recikliranje tog otpada. Ove zalihe su karakteristine zbog naina njihovog uvanja do trenutka

transporta. esto se deava da je otpad hemijski ili bioloki agresivan i zbog toga je potrebno obezbediti

posebne uslove skladitenja i zatite. Primer za ovo predstavlja otpad nastao u nuklearnim elektranama ili

otpad nastao tokom proizvodnje i upotrebe lekova.

Nije potrebno rei da ne postoji nikakva potreba, sa aspekta proizvodnog procesa, da se ove zalihe dre,

tako da ne postoji ni potreba za planiranjem tih zaliha. Postoji jedino potreba planiranja transporta otpada

i u tom sluaju glavnu ulogu igraju kapacitet skladita otpada i kapacitet transportnog sredstva.

4.3 TROKOVI ZALIHA

Posedovanje zaliha podrazumeva generisanje odreenih trokova. Ovi trokovi se mogu podeliti na

direktne trokove (trokovi koji nastaju kao posledica cene robe koju treba kupiti) i indirektne trokove

(trokovi koji nastaju kao posledica potrebe posedovanja zaliha, a ogledaju se u potrebi posedovanja

skladinog prostora, skladinih radnika, opreme za manipulaciju zalihama, odgovarajuim informacionim


7/51


6

sistemom, kao i potrebi osvetljavanja i odravanja odgovarajuih klimatskih uslova u skladitu...). Za

razliku od direktnih trokova, koje je lako identifikovati, kvantifikovati i pridruiti ih odgovarajuem

poslu (radnom nalogu), indirektne trokove je mnogo tee identifikovati i kvantifikovati, a jo tee

pridruiti odgovarajuem poslu.

Za odreivanje indirektnih trokova dranja zaliha, neophodno je raspolagati podacima koji se prostiru na

mnogo godina (u prolost ako organizacija postoji dugo ili, u suprotnom, u budunost projektovani

podaci). Druga stvar koju je neophodno uraditi, je definisanje naina i intenziteta amortizacije skladinog

prostora, opreme u skladitu i transportnih sredstava za manipulaciju robom u skladitu. Trea stvar koju

je neophodno uraditi je definisanje mehanizma prenosa vrednosti sa skladita, opreme i sredstava na

uskladitenu robu. Ovo se najee radi preko zapremine koju zauzima uskladitena roba (ako roba

zauzima 1m3 skladita zapremine 100m3, tokom celog meseca, tada je ta roba preuzela 1% mesene

amortizacione vrednosti skladita). Ovde se moe javiti problem da kabasta, manje vredna roba, zauzimaveliki deo skladinog prostora, to moe dovesti do toga da amortizaciona vrednost skladita koju

preuzima ta roba iznosi veliki procenat ukupne vrednosti robe, dok sitnija, a vrednija roba, zauzima malo

skladinog prostora i na taj nain na sebe preuzima mali deo amortizacione vrednosti skladita. Ovaj

problem je mogue reiti ili donoenjem odluke da se amortizaciona vrednost preraspodeljuje na

uskladitenu robu na osnovu vrednosti robe ili upotrebiti neki sloeniji osnov za preraspodelu (npr.

proizvod vrednosti i zauzete zapremine), to moe zakomplikovati odreivanje ove vrednosti, ali u

sluaju da se koristi raunar u poslovanju, ovo ne bi trebalo da predstavlja neki ozbiljniji problem.

U idealnom sluaju, kotanje dranja zaliha se moe izraunati na sledei nain.

( )

+++++=r

r

Es

rottsorseassr C

C*

V

V*CCCCCCC

gde je:

Csr cena skladitenja posmatrane robe za jedan dan

Cas dnevna vrednost amortizacije skladita

Ce dnevna cena energije koja se utroi na odravanje odgovarajuih uslova u skladitu

Crs dnevna vrednost radne snage koja je potrebna za pravilno funkcionisanje skladita

Co dnevna amortizaciona vrednost opreme koja je instalisana u skladitu

Cts dnevna amortizaciona vrednost transportnih sredstava koji slue za manipulaciju robom

Cot dnevna vrednost ostalih trokova (kancelarijski materijal, odravanje istoe...)

VEs efektivna (iskoriena) zapremina skladita za posmatrani dan

Cr vrednost uskladitene robe

Cr suma vrednosti sve uskladitene robe posmatranog dana

Vr zapremina koju zauzima uskladitena roba.

Ukoliko se ovo pokae kao neprimereno sloen i obiman postupak za neki konkretni sluaj, mogue ga je

uproavati eliminisanjem veliina iji je uticaj na krajnju vrednost najmanji, sve dok se ne gubi

prihvatljivi nivo tanosti, odnosno, preciznosti.


8/51


7

4.4 UTVRIVANJE POTREBA ZA ZALIHAMA

Kako postoje razliite vrste zaliha, tako postoje i razliiti postupci utvrivanja potrebnog nivoa zaliha, apoto jedan postupak moe biti primenjiv na razliite vrste zaliha, postupci utvrivanja optimalnog nivoa

zaliha su izdvojeni u posebno poglavlje.

4.4.1 STOHASTIKI POSTUPAK

Jedan od osnovnih naina utvrivanja nivoa zaliha je stohastiki postupak. Postupak je uglavnom

primenjivan za utvrivanje potreba za zalihama repromaterijala ili poluproizvoda. Taj postupak se zasniva

na potrebama za zalihama koje su se javile u prethodnom vremenskom periodu. Pored tog podatka,potrebno je raspolagati podacima o planiranoj / ostvarenoj proizvodnji u tom, prethodnom periodu, kao i

o planiranoj proizvodnji u narednom periodu periodu za koji se planira nivo zaliha. Matematiki,

navedeno moe da se izrazi na sledei nain:

10

0 QpQp

QzQ =

gde je: Q potrebna koliina odreene stavke zaliha

Qp0 planirana koliina krajnjeg proizvoda u prethodnom periodu

Qz0 koliina utroenih zaliha, u prethodnom periodu, posmatrane stavke zaliha, koja je

obezbeena za proizvodnju Qp0jednica krajnjeg proizvoda

Qp1 planirana koliina krajnjeg proizvoda u narednom periodu periodu za koji se odreuje

potreban nivo zaliha

Prednost ovog postupka je u jednostavnosti, poto sa 3 osnovne vrednosti prua mogunost utvrivanja

potrebnog nivoa zaliha posmatrane stavke. Nedostatak je to se greke iz prethodnog perioda preslikavaju

i u naredni period. Tako, na primer, ako je u prethodnom periodu proizvodnja pravila 10% karta, i u

narednom periodue biti nabavljene zalihe koje

e pokrivati planiranu koli

inu proizvoda sa isto tolikokarta.

Iz navedenog izraza je oigledno da nikakvi trokovi nisu uzeti u kalkulaciju, tako da nije mogue ni

vriti bilo kakvu procenu moguih trokova, odnosno uteda, koje bi bile ostvarene sa nekim drugim

planom nabavke. Navedeni postupak odreivanja nivoa zalihe se primenjuje u sistemima u kojima nije

prihvaena neophodnost proizvodnje sa najniim moguim trokovima, sa ciljem opstanka na tritu.

Karakteristian je za ne-trine ekonomije ili za monopolistika preduzea koja sve trokove proizvodnje

mogu da ugrade u cenu svog proizvoda, i da ipak uspeju da prodaju svu koliinu koju proizvedu.

Pored zaliha za potrebe proizvodnje, ovaj postupak se primenjuje i pri proceni potrebnog nivoa zaliha za

potrebe odravanja (zalihe rezervnih delova i potronog materijala), to je potpuno pogreno. Osnovni


9/51


8

razlog zato se navedeni postupak primenjuje i u odravanju je to je za kvalitetan postupak planiranja

zaliha rezervnih delova i materijala neophodno raspolagati ogromnom koliinom podataka i nivoom

znanja koji nije karakteristian za mnoga odravanja, bilo da se radi o naim ili stranim preduzeima.

4.4.2 DETERMINISTIKI POSTUPAK

Deterministiki postupak odreivanja potrebnih veliina zaliha se zasniva na planovima proizvodnje. Da

bi ovaj postupak mogao biti sproveden, neophodno je da postoji precizno definisan plan proizvodnje, kao

i detaljno razraene sastavnice svakog proizvoda ija se proizvodnja planira. Ovo predstavlja najveu

prepreku za iru primenu navedenog postupka. Naime, formiranje detaljnih sastavnica i preciznih planova

proizvodnje, a zatim, na osnovu tih evidencija, formiranje preciznog plana nabavke i zaliha, zahtevaznatan napor, koji je bez primene raunara teko primenjiv i podloan grekama.

4.4.2.1 Pretpostavke za sprovoenje deterministikog postupka

Prilikom primene deterministikog postupka, koriste se sastavnice, koje mogu biti:

koliinska, strukturna i

modularna.

4.4.2.1.1 Koliinska sastavnica

Koliinska sastavnica je najjednostavnija za formiranje i vrsta sastavnice koja se najvie koristi prilikom

odreivanja potrebnih koliina zaliha. Kako joj naziv govori, sadri identifikaciju proizvoda na koji se

odnosi i listu elemenata (mogue je da sadri i sklopove, ukoliko se ti sklopovi nabavljaju od kooperanata

kao jedna celina, tako da se navedeni sklopovi tretiraju kao osnovni ugradni elementi) sa odgovarajuim

koliinama.

4.4.2.1.2 Strukturna sastavnica

Strukturna sastavnica sadri podatke o strukturi proizvoda (proizvod "razbijen" na sklopove, podsklopove

sve do elemenata) i na kraju i same elemente sa odgovarajuim koliinama. Ovakav nain prikaza

omoguuje naruivanje samo za odreeni sklop (sklop ija se proizvodnja planira u narednom periodu),

ali nastaju odreeni problemi ukoliko se eli izvriti narudba za vie od jednog sklopa, ali ne i za ceoproizvod, poto se u tom sluaju javlja vie stavki koje se odnose na isti element (isti element ulazi u


10/51


9

sastav razliitih sklopova sa razliitim koliinama). Za razreenje ovakvih problema je, oigledno,

neophodan raunara i kvalitetan informacioni sistem.

4.4.2.1.3 Modularna sastavnica

Modularna sastavnica predstavlja poseban prikaz koliinske sastavnice, gde je osnova za formiranje

sastavnice jedan podsklop budueg proizvoda, a ne ceo proizvod. Na ovaj nain se olakava posao

planerima proizvodnje i planerima materijala, ukoliko se radi o sloenom proizvodu, koji se mora

proizvoditi sklop po sklop. Takoe, posao planiranja materijala i proizvodnje je uz pomoove sastavnice

olakan, ako se radi o proizvodnji sklopa koji ulazi u sastav vie razliitih (slinih) proizvoda.

4.4.2.1.4 Pregled upotrebe

esto se, tokom obavljanja poslova upravljanja zaliha i planiranja proizvodnje, ukazuje potreba za jednim

specifinim izvetajem, koji se formira na osnovu sastavnica. Taj izvetaj se naziva Pregled upotrebe i

sadri navedene sve krajnje proizvode preduzea, u iji sastav ulazi posmatrani deo. Oigledna je korist

od ovog izvetaja: prilikom planiranja proizvodnje vie razliitih proizvoda, u odreenim koliinama,

lako se dobija potrebna koliina posmatranog dela, koja je potrebna da bi se planirana koliina

posmatranih proizvoda proizvela. Zahvaljujui ovom izvetaju, omoguene su nabavke vee koliineistog dela (omogueno je dobijanje znaajnijeg popusta na cenu), a ujedno je i smanjen broj poruivanja

(snieni su trokovi naruivanja).

4.4.2.2 Normativi zaliha

Pored definisanih sastavnica, deterministiki postupak zahteva i definisanje odreenih veliina zaliha,

koji se nazivaju normativi zaliha, u koje spadaju:

minimalne zalihe, standardne zalihe, signalne zalihe, optimalne zalihe i maksimalne zalihe.

Minimalne zalihe predstavljaju najmanju koliinu zaliha koja i dalje omoguuje neprekinutuproizvodnju, ukoliko se naruivanje novih koliina izvri u istom trenutku kada je nivo zaliha dostigao

minimalnu vrednost. Da bi bila odreena vrednost minimalnih zaliha za odreenu stavku zaliha, potrebnoje ustanoviti kolika je "potronja" posmatranog elementa u odreenoj vremenskoj jedinici (npr. za jedan


11/51


10

dan). Sledei korak je ispitivanje trita, odnosno odreivanje vremenskog perioda za koji je na tritu

mogue nabaviti taj element. Nakon odreivanja ovih veliina, vrednosti minimalnih zaliha se dobija

jednostavnim proizvodom ove dve veliine.

Standardne zalihe predstavljaju minimalne zalihe u realnim uslovima. Poto je nemogue obezbeditiidealne uslove (konstatna proizvodnja, nabavka bez zastoja i slino), odreuju se zalihe koje su

neophodne za kompenzovanje tih poremeaja. Ukupna koliina zaliha koje se dre za kompenzovanje

poremeaja se naziva sigurnosna zaliha, tako da je standardna zaliha za vrednost sigurnosne zalihe vea

od minimalne zalihe. Drugi nain odreivanja standardne zalihe je odreivanje koeficijenta rizika

(uglavnom ima vrednosti izmeu 1,0 i 1,5) kojim se mnoi vrednost minimalnih zaliha.

Signalne zalihepredstavljaju onaj nivo zaliha pri kojem je obavezno otpoeti sa nabavkom, inae e doido prekida proizvodnje. Drugim reima, signalne zalihe mogu imati bilo koju vrednost izmeu

minimalnih i standardnih zaliha (ili mogu biti jednake nekoj od te dve vrednosti - u zavisnosti na kojuvrednost se oslanja preduzee).

Optimalne zalihe predstavljaju koliinu zaliha do koje se dolo uz pomo ekonomskih pokazatelja.Naime, uputno je sprovesti analizu koliine koja se nabavlja, poto je mogue da je ekonomski isplativije

nabavljati vee, odnosno manje koliine. Za ovu analizu neophodno je raspolagati podacima o:

trokovima nabavke (trokovi transporta i transportnog osiguranja, trokovi utovara, istovara,unoenja u skladite, trokovi kvalitativne i kvantitativne kontrole i sami trokoviadministracije koji se prave tokom procesa porudbine),

trokovima dranja zaliha (kamate na sredstva zarobljena u zalihama, trokovi osiguranja

zaliha, gubici na predmetima rada za vreme skladitenja, trokovi odravanja karakteristikapredmeta rada za vreme skladitenja i trokovi samog skladita - prostor, energija, radnasnaga).

Maksimalne zalihe predstavljaju najvee zalihe koje su jo uvek ekonomski isplative za dranje.Predstavlja zbir optimalne zalihe i ekonomske koliine za nabavku.

Sigurnosne zalihe predstavljaju zalihe koje se uvaju za nepredviene situacije i one se ne troe bezpreke potrebe, odnosno, slue za amortizaciju neizvesnosti (sluajnih dogaaja koji remete stabilan nain

poslovanja proizvodnje).

4.4.2.3 Postupci

Deterministiki modeli upravljanja zalihama su se razvijali u dva osnovna pravca:

klasini i dinamiki modeli.


12/51


11

4.4.2.3.1 Klasini modeli upravljanja zalihama

Klasini modeli nabavke se zasnivaju na vrednosti ekonomske koliine nabavke (EKN), koju je mogue

dobiti odreivanjem vrednosti koja predstavlja optimum po pitanju dva kontradiktorna zahteva: to vea koliina nabavke, poto vea koliina znai nia cena po jedinici nabavljene robe, kao

i nii trokovi transporta i utovara / istovara po jedinici kupljene robe i to manja koliina nabavke, poto manja koliina nabavke znai i manja novana sredstva

potrebna za realizaciju nabavke, kao i nii trokovi skladitenja i kamata na angaovanasredstva.

Klasini modeli nabavke se, uglavnom, oslanjaju na Andlerovu formulu, koja je u upotrebi jo od 1929.

godine. Izraz i nain odreivanja Andlerove formule je dat u prilogu ovog poglavlja.

Tokom vremena, klasini modeli su se razvijali u dva pravca. Prvi pravac je podrazumevao naruivanje

(obnavljanje) zaliha u unapred odreenim vremenskim intervalima (npr. jednom meseno), dok je drugipostupak podrazumevao utvrivanje potrebe za naruivanjem zaliha nakon svake promene stanja, to u

sutini predstavlja kontinualnu proveru potreba obnavljanja zaliha. Na osnovu ove razlike su ova dva

postupka i dobila nazive:

periodini sistem ili P sistem i kontinualni sistem ili Q sistem.

4.4.2.3.1.1 P Sistem upravljanja zalihama

Karakteristika periodinog ili P-sistema je da se provera stanja zaliha vri sa unapred odreenim

vremenskim razmacima (npr. jednom u toku mesec dana ili ak konkretnije 25. u mesecu). Ovaj

vremenski period ne mora da bude u funkciji kalendara, vemoe biti u funkciji brzine troenja zaliha i

optimalne (ekonomski isplative) koliine za nabavku. Dakle, da bi ovaj sistem funkcionisao sa

maksimalnim ekonomskim efektima, neophodno je odrediti te dve vrednosti (koliinu za nabavku i

trenutak provere nabavke).

U sluaju izvesnosti, odnosno kada su sve veliine poznate i nisu podlone promenljivosti usled nekih

sluajnih procesa, ciklus nabavke i troenja se odvija na sledei nain. Razmatranje je najbolje zapoetipretpostavkom da su zalihe posmatranog materijala pune, odnosno, da se na zalihama nalazi maksimalno

dozvoljena (jo uvek ekonomski isplativa) koliina materijala. Proces proizvodnje postepeno troi te

zalihe i intenzitet tog troenja je mogue utvrditi na osnovu plana proizvodnje ili uvidom u skladinu

dokumentaciju. Poto se radi o izvesnosti, tano je poznata koliina materijala koja e biti utroena za

(opet tano poznato) vreme koje protekne od trenutka naruivanja do trenutka prispea materijala u

skladite.

Koliina koja se naruuje je EKN ekonomska koliina za nabavku, a izraunava se po sledeem

obrascu:


13/51


12

zsNc

TnP2

SzNc

TnP200EKN

=

=

gde je: P planirana godinja potreba za materijalom / delovima,

Tn trokovi nabavke,

Nc nabavna cena,

Sz stopa trokova dranja zaliha, izraena u % (vrednost izmeu 0 i 100),

sz stopa trokova dranja zaliha (vrednost izmeu 0 i 1).

Nain odreivanje izraza za EKN je dat na kraju ovog poglavlja. U trenutku naruivanja na zalihama

postoji dovoljna koliina delova za neometanu proizvodnju. Nakon odreenog (poznatog) vremena,

naruena koliina stie u skladite i popunjava zalihe, koje su u tom trenutku potpuno iscrpljene,odnosno, pale su na vrednost nula. Prisitigle koliine popunjavaju zalihe i proizvodnja se nastavlja bez

prekida. Nakon unapred utvrenog vremena, vri se naruivanje novih koliina i ciklus se ponavlja. Ove

cikline promene stanja su prikazane na narednoj slici.

Dobro podeen sistem upravljanja zalihama obezbeuje da se vreme prispea zaliha u skladite i vreme

iscrpljivanja zaliha poklope, odnosno, proizvodnju nije potrebno prekidati.

Ovo je idealizovani sluaj, poto u stvarnosti retko kada moe da se rauna da nee doi do nekih

neoekivanih dogaaja koji e odloiti trenutak prispee naruenih koliina u skladite. U tom sluaju seradi o upravljanju zalihama u uslovima neizvesnosti.


14/51


13

Upravljanje zalihama u uslovima neizvesnosti je neuporedivo sloeniji proces, poto se u obzir moraju

uzeti promene kojima nije mogue upravljati, niti ih je mogue predvideti. Jedino to je mogue, to je

prikupljanje podataka o promenama u prethodnom periodu i upotrebom statistikih metoda podesiti

aktivnosti upravljanja zalihama tako da se postigne odgovarajua vrednost verovatnoe da nee doi do

prekida proizvodnje.

Za razliku od upravljanja zalihama u uslovima izvesnosti, u ovom sluaju potronja materijala sa zaliha

nije konstantna, ve se menja u vremenu. Sledea razlika se ogleda u neizvesnosti u pogledu trenutka

kada e naruena koliina materijala stii u skladite. Ukoliko je trenutak prispea odloen za neko

vreme, na zalihama mora postojati odreena koliina materijala koja e obezbediti neprekinutu

proizvodnju do trenutka prispea naruenih koliina u skladite. Koliina materijala na zalihama koja

predstavlja razliku izmeu

potrebne koliine materijala za neprekinutu proizvodnju do oekivanog trenutka prispeanaruenih koliina i

potrebne koliine materijala za neprekinutu proizvodnju do kraja vremenskog intervalakanjenja koji je izabran na osnovu unapred odreenog nivoa verovatnoe.

Drugim reima, ukoliko onaj ko je odgovoran za upravljanje zalihama odredi da svojom politikom eli da

dozvoli da se u samo 1. sluaju od 50 ciklusa naruivanja, dogodi da se proizvodnja mora prekinuti zbog

iscrpljivanja zaliha, morae nivo sigurnosnih zaliha odrediti tako da one pokrivaju proizvodnju sa

verovatnoem od (50-1)/50, odnosno, 98%. Ova veliina se u zapadnoj literaturi (englesko govorno

podruje) naziva Cycle Service Level (CSL), to bi u nekom slobodnom prevodu moglo da glasi Nivo

usluge koji se prua korisnikuili Nivo usluge koja se prua uzimajui u obzir ceo ciklus naruivanja.Nain odreivanja koliine koja se naruuje u zavisnosti od izabrane vrednosti CSL je dat na kraju ovog

poglavlja.

Na narednoj slici je prikazana promena stanja zaliha u sluaju neizvesnosti. Prva stvar koja se uoava je

diskretna promena stanja zaliha i to promena za razliite koliine. Sledea razlika je da je koliina koja se

naruuje promenljiva. I trea razlika je da je vreme prispea naruenih koliina u skladite isto

promenljiva veliina.

Proces promene nivoa zaliha u sluaju neizvesnosti se odvija na sledei nain. I u ovom sluaju e

razmatranje biti zapoeto pod pretpostavkom da je nivo zaliha maksimalan (zbir zaliha na skladitu inaruenih koliina je jednak maksimalnim zalihama), odnosno, razmatranje se zapoinje u trenutku kada

je izvrena narudbina novih koliina. Proces proizvodnje troi zalihe sa skladita i kada nivo zaliha na

skladitu dostigne nivo sigurnosnih zaliha, oekuje se prispee naruenih koliina u skladite. Kako je

vreme prispea sluajna veliina, mogue je da e naruena koliina stii malo kasnije, to e imati za

posledicu troenje sigurnosnih zaliha. Ako je nivo sigurnosnih zaliha dobro odreen, naruene koliine e

stii u skladite pre nego se sigurnosne zalihe potroe. Nakon pristizanja naruenih koliina u skladite,

nivo zaliha raste i proces proizvodnje se nastavlja. Nakon isteka unapred utvrenog vremena, utvruje se

stvarno stanje zaliha na skladitu i naruuje se koliina koja e nivo zaliha podii na vrednost

maksimalnih zaliha i ciklus se ponavlja.


15/51


14

4.4.2.3.1.2 Q Sistem upravljanja zalihama

Za kontinualni sistem, ili skraeno Q-sistem. je karakteristino da se provera nivoa zaliha vri

kontinualno, odnosno, nakon svake promene stanja zaliha.

U praksi se mogu pronai dva razliita postupka. Jedan je kada se na kraju radnog dana proverava koje je

sve stavke sa skladita potrebno ponovo naruiti, a drugi je kada se nakon svakog izuzimanja vri provera

za posmatranu stavku. Ovo je, nekada, bio sistem koji je bilo prilino naporno odravati u funkciji, ali

je pojavom raunara ceo postupak u mnogome olakan.

Nakon svakog realizovanog trebovanja, odnosno nakon svakog izdavanja odreene koliine neke stavke

sa skladita, vri se poreenje stvarnog nivoa zalihe na skladitu, sa signalnim nivoom zaliha za tustavku, odnosno, da li preostala koliina te stavke moe da zadovolji predvienu potrebu (potranju) u, za

tu stavku, definisanom vremenskom periodu vremenu potrebnom za prispee naruenih koliina.Stvarni nivo zaliha se ustanovljava na osnovu stanja na zalihama, otvorenih naloga za nabavku i

rezervisanih koliina, odnosno:

RNNSSN ZKZZ +=

gde je:

ZSN- stvarni nivo zaliha,

ZS- zalihe koje se nalaze u skladitu,

KNN- koliina posmatrane stavke zaliha koja je naruena od proizvoaa, ali jo nije stigla uskladite i


16/51


15

ZR- rezervisana koliina zaliha, odnosno, zalihe koje se jo uvek nalaze u skladitu, ali je

neko veiskazao potrebu za tom koliinom.

Ukoliko je nivo zaliha ispod nivoa signalnih zaliha, vri se poruivanje nove koliine tog materijala, akoliina koja se poruuje je jednaka EKN (ukoliko neki drugi kriterijumi ne zahtevaju drugu veliinu).

U sluaju izvesnosti, postupak upravljanja zalihama po ovom sistemu je sledei. Kada zalihe opadnu na

odreenu meru (signalne zalihe), potrebno je otpoeti sa procesom naruivanja novih koliina materijala,

a ako se to ne uini, preti opasnost da e proizvodnja morati da se zaustavi, poto e se iscrpeti zalihe, a

nove koliine nee stii u skladite. Veliina signalnih zaliha se odreuje preko sledeeg izraza:

pps tNN =

gde je: Ns nivo signalnih zaliha

Np koliina koje se tokom proizvodnje utroi u jedinici vremena

tp broj jedinica vremena koje proteknu od trenutka naruivanja do trenutka prispea u skladite.

Ukoliko se na vreme otpone sa naruivanjem potrebnih zaliha, i taj proces se zavri u planiranom roku,

moe se smatrati da je tada stanje zaliha jednako zbiru dve veliine: koliine koja se nalazi u skladitu i

koliine koja je naruena, odnosno nalazi se na putu od dobavljaa do skladita i ta veliina predstavlja

stvarno stanje zaliha i ona je na narednoj slici oznaena isprekidanom linijom. U trenutku kada

prozvodnja iscrpi sve zalihe, naruena koliina tog materijala stie u skladite i proizvodnja moe da se

nastavi bez prekida.

Kao i kod predhodnog sistema, oigledno je da je ovo idealizovani sluaj i da, u praksi, takva situacija

nije realna. Stoga je potrebno razmatrati postupke upravljanja zalihama u sluaju neizvesnosti, odnosno, u

sluaju kada potrebe proizvodnje, odnosno troenje zaliha nije konstantna veliina i kada vreme prispea

naruenih koliina u skladite, takoe nije konstantna veliina.

U sluaju neizvesnosti, potrebno je utvrditi nivo sigurnosnih zaliha, koji e amortizovati ubrzanu

potronju zaliha ili kanjenje isporuke naruenih koliina, koji mogu biti posledica nekih sluajnih

procesa. Kao i kod prethodnog sluaja, veliina sigurnosnih zaliha se odreuje uz pomo statistikog

aparata, odnosno preko verovatnoe i ranije definisane vrednosti CSL.

Postupak upravljanja zalihama se odvija na sledei nain. Opet je mogue pretpostaviti da je naruivanje

upravo izvreno. Proizvodnja troi zalihe sa neujednaenim intenzitetom, a nakon svakog smanjenja

koliina zaliha u skladitu, vri se provera da li je nivo zaliha pao na nivo (ili ispod tog nivoa) signalnih

zaliha. Ukoliko jeste, vri se naruivanje nove koliine materijala. Koliina koja se naruuje je jednaka

EKN. Nakon naruivanja, proizvodnja nastavlja da troi zalihe i u trenutku kada zalihe padnu na nivo

sigurnosnih zaliha, oekuje se da e stii naruena koliina. Ukoliko se desi neto nepredvieno, isporuka

naruenih koliina e kasniti, a proizvodnja e poeti sa troenjem sigurnosnih zaliha. Pre nego

proizvodnja potroi sigurnosne zalihe, trebalo bi da pristignu naruene koliine. Koliko esto e se

deavati da isporuka toliko kasni da je usled toga potrebno zaustaviti proizvodnju, zavisi od veliine CSL.


17/51


16

Postojanje sigurnosnih zaliha se odraava na ukupne trokove zaliha.Ukupni trokovi predstavljaju sumu

trokova dranja operativnih zaliha, trokova naruivanja i trokova dranja sigurnosnih zaliha i oni se

raunaju na sledei nain:

NZz TZ

PSNCZT +=

gde je:

Z - prosean nivo zaliha na skladitu, koji se odreuje pomou sledeeg izraza

Lsgrminmax z

2

EKNZ

2

EKN

2

ZZZ +=+=

+=

Zmax- maksimalni nivo zaliha na skladitu, (EKN + sigurnosne zalihe)

Zmin- minimalni nivo zaliha na skladitu, (sigurnosne zalihe)

Zsgr- sigurnosne zalihe

NC - nabavna cena

SZ - stopa trokova dranja zaliha

P - godinja potreba za zalihama

Z - koliina koja se porui tokom jedne porudbine (EKN)

TN- troak naruivanja

z - standardizovana sluajna promenjiva dobijena na osnovu CSL-a


18/51


17

L- standardna devijacija potrebe (potranje)

Za Q-sistem upravljanja zalihama je karakteristino da se uvek vri naruivanje jednake koliine

materijala EKN, bez obzira za koliko su zalihe manje od nivoa signalnih zaliha.

4.4.2.3.2 Dinamiki modeli upravljanja zalihama

Koriste se u sluajevima kada potrebe nisu konstantne, nego imaju neke oscilacije (sezonske promene) ili

se pak ponaaju po nekom rastuem trendu.

Primena ove grupe modela nabavke zahteva

definisanje vremenskog perioda za koji se vri planiranje nabavke i podelu tog vremenskog perioda na odreeni broj jednakih vremenskih intervala

Veliina nabavke se zasniva na istom uslovu kao i klasini modeli nabavke: minimalni ukupni trokovi

nabavke i dranja zaliha Postupak odreivanja veliine nabavke je iterativni postupak:

prva iteracija obuhvata samo prvi vremenski period, svaka sledea iteracija obuhvata po jedan novi vremenski interval.

U dinamike modele spadaju

Vagner - Vitinov postupak, Minimalni jedinini trokovi nabavke i skladitenja,

Postupak uravnoteenja trokova i Postupak "deo puta vremenski interval".


19/51


20/51


19

=

=j

1iin QQ

U prethodnim izrazima su koriene sledee oznake:

Cns ukupni trokovi nabavke i skladitenja

Cn trokovi naruivanja

Cz trokovi posedovanja zaliha

ti vreme koje zalihe provedu na skladitu (od nabavke do upotrebe u proizvodnom procesu),

Qi koliina potrebna za i-tu nedelju

Qn koliina za celu nabavku

Odnosno, izraz kojim se odreuju jedinini trokovi nabavke i skladitenja glasi:

=

=

+

=j

1ii

j

1iiizn

n1

Q

QtCCC

Postupak je iterativni i sprovodi se na sledei nain. Prvo se pretpostavi da se najnii jedinini trokovi

nabavke i posedovanja zaliha postiu ako se nabavi potrebna koliina za prvu nedelju prozvodnje.

Nakon izraunavanja tih jedininih trokova, sledi pretpostavka da e se nii jedinini trokovi dobiti

naruivanjem potreba za prve dve nedelje. Ukoliko se dobiju nii trokovi, pretpostavi se da e se jo

nii trokovi dobiti dodavanje potrebnih koliina i za sledeu nedelju. Ukoliko se dobiju vii trokovi,

prethodni plan (nabavka prethodne koliine) daje najnie jedinine trokove i donosi se odluka da se

nabavi ta koliina.

U delu teksta koji se odnosi na zadatke, ovim postupkom je uraen isti primer koji je korien i za

Vagner Vitinov postupak.

4.4.2.3.2.3 Postupak uravnoteenja trokova (Cost Balancing Method)

Postupak uravnoteenje trokova se zasniva na istoj ideji kao i postupak za odreivanje EKN, odnosno,

produava se vremenski period za koji se vri jedna nabavka, sve dok se trokovi dranja tih zaliha ne

izjednae sa trokovima nabavljanja (naruivanja).

Dakle, postupak se sastoji u sledeem:

pretpostavi se da e nabavka obuhvatiti samo prvu nedelju i odrede se trokovi dranja samotih zaliha,

dobijeni trokovi se uporede sa trokom naruivanja, ukoliko su dobijeni trokovi dranja zaliha nii od trokova naruivanja, toj nabavci se dodaju

koliine koje su potrebne za sledeu nedelju, sada se ponovo izraunaju trokovi dranja zaliha, za ovu novu koliinu,


21/51


20

ponovo se uporede trokovi dranja zaliha sa trokovima naruivanja, postupak se ponavlja sve dok se trokovi dranja zaliha ne izjednae sa trokovima

naruivanja.

Ovde se javlja problem kada trokovi dranja zaliha za mali iznos novca premauju trokove naruivanja.Postupak u tom sluaju preporuuje da se prihvati ona koliina za nabavku koja daje nie trokove

dranja zaliha od trokova naruivanja. Ovo moe da bude preporuka koja, kao krajnji efekat, daje

trokove naruivanja i dranja zaliha vie od optimalne vrednosti.

I za ovaj postupak je dat primer u delu teksta koji se odnosi na zadatke. Postupak je primenjen na isti

primer koji je korien i za prethodna dva postupka.

4.4.2.3.2.4 Postupak "deo puta vremenski interval" (Part Period Algorithm)

Postupak deo puta vremenski intervalje zasnovan na istim principima kao i prethodni postupci, ali su

polazne osnove drugaije. Prvi korak ovog postupka se svodi na odreivanje odnosa fiksnih trokova

nabavke i trokova dranja jednog komada tokom jednog vremenskog perioda (npr. tokom jedne nedelje).

Dobijeni odnos predstavlja koliinu delova, ije skladitenje ostvaruje isti troak koliko kota i jedan

postupak naruivanja, odnosno, na ovaj nain se dobija maksimalna, za nabavku ekonomski isplativa,

koliina delova intervala. Na osnovu ove jedinice mere je ovaj postupak i dobio naziv. Sledei korak je

odreivanje trokova dranja zaliha (u jedinicama delovi interval) za svaki interval posebno i zatim

kumulativno, sve dok se ne dobije vrednost koja je najblia (najblia manja vrednost) ranije dobijenomodnosu.

I za ovaj postupak je dat primer u delu teksta koji se odnosi na zadatke. Postupak je primenjen na isti

primer koji je korien i za prethodna dva postupka.

4.4.2.3.3 Just In Time

Just In Time (JIT) nija samo sistem nabavke, veje to kompletna filozofija proizvodnje, koja ak ne moe

da egzistira samo u jednom preduzeu, ve moraju i svi kooperanti i dobavljai tog preduzea da se

vladaju po toj filozofiji, da bi ona bila primenjiva. Ovo je razlog zato je ta filozofija zaivela samo u

Japanu, gde je i nastala i donekle u nekim preduzeima u razvijenim ekonomijama.

Pretpostavke za uvoenje ovog sistema su:

kontinuirano i direktno snabdevanje od strane malog broja pouzdanih dobavljaa, proizvodnja malih serija, potpuno usklaeni kapaciteti u proizvodnom procesu,

autonomne radne grupe i univerzalno obueni radnici,


22/51


21

nesmetani protok predmeta rada standardnog (visokog) kvaliteta i dnevni operativni plan, zasnovan na planiranom obimu zavrne faze rada.

U praksi su se iskristalisale dve varijante JIT sistema:

sistem sinhronizovane proizvodnje i kanban sistem.

4.4.2.3.3.1 Sistem sinhronizovane proizvodnje

Sistem sinhronizovane proizvodnje podrazumeva stabilne ugovorne odnose izmeu proizvoaa i

dobavljaa (to su uglavnom dugoroni ugovori, npr. 3 i vie godina), gde dobavljai doivljavaju konani

proizvod kao svoj proizvod (to u sutini i jeste) i ponaaju se u skladu sa tim, odnosno, ulau

maksimalan napor da konani proizvod bude na tritu u planiranom terminu sa projektovnim kvalitetom.Nije potrebno napomenuti da kanjenje dobavljaa sa isporukom ne dolazi u obzir, poto se time remeti

ceo proizvodni lanac, a ukoliko doe do toga, taj dobaljase iskljuuje iz proizvodnog lanca, odnosno,

trai se novi dobavlja.

4.4.2.3.3.2 Kanban sistem

Ovaj sistem je dobio naziv po japanskoj rei kanban koja znai "karta" ili "kartica". Sistem se zasniva na

ideji da je potrebno, u najkraem moguem roku, nadomestiti ono to je upravo prodato, odnosno,

utroeno.

Kao i kod mnogih drugih stvari, i ovde su Japanci naglavce okrenuli klasini sistem, u ovom sluaju

sistem proizvodnje. Klasini sistem se zasnivao na "push" (guranje) tehnologiji, a kanban sistem se

zasniva na "pull" (vui) tehnologiji. Naime, kod klasinog sistema proizvodnje, na osnovu godinjeg,

odnosno, operativnog plana, lansira se proizvodnja, kod koje prva proizvodna operacija "zatrpava"

sledeu operaciju (sledee radno mesto) sa predmetima rada, to nagoni radnika na sledeem radnom

mestu da odradi svoju operaciju, da ne bi bio potpuno zatrpan. Drugim reima prethodna operacija "tera"

radnika na sledeoj operaciji da odradi tu operaciju. Kod kanban sistema proces je obrnut. Na osnovupotrebe trita odreuje se koji je proizvod potreban na tritu i zahteva se isporuka tog proizvoda.

Ukoliko nema proizvoda pripremljenog za isporuku, zahteva se od proizvodnje da ga proizvede, odnosno

zahteva se zavretak poslednje proizvodne operacije i isporuka. Ukoliko posladnja proizvodna operacija

nije u mogunosti da bude zavrena zbog nedostatka predmeta rada koji je trebala dobiti od prethodne

operacije, zahteva se isporuka, to uzrokuje sprovoenje iste procedure na niem nivou i tako redom sve

dok se ne isporui proizvod tritu. Dakle, u ovom sluaju se ne namee narednoj operaciji ta e da radi

(ne "gura" joj se predmet rada na mainu) nego se od prethodne operacije zahteva (pokuava se "dovui"

predmet rada sa prethodne maine) isporuka predmeta rada.


23/51


22

4.5 INFORMACIONI SISTEM ZA PODRKU UPRAVLJANJUZALIHAMA

4.6 KADROVI U PROCESU UPRAVLJANJA ZALIHAMA

4.7 ORGANIZACIJA PROCESA UPRAVLJANJA ZALIHAMA


24/51


23

4.8 ZADACI

4.8.1 ZADATAK 1

Robna kuca ima godinji promet 4800 televizora. Doneta je odluka da se nova koliina televizora

nabavlja svaka dva meseca i tom prilikom se nabavi 800 televizora. Troak nabavke iznosi 260 , a vremeza koje kupljena roba stigne u skladite iznosi 3 nedelje. Koeficijent trokova skladitenja iznosi 0.3, a

nabavna cena jednog televizora iznosi 350 . Istraivanjem je ustanovljeno da se nedeljna potranja vlada

po normalnom zakonu raspodele sa srednjom vrednou 100 televizora, a disperzija je 8 komada. elja

rukovodstva je da ostvare nivo usluge od CSL = 0.95

a) Odrediti trenutne trokove

b) Definisati P-sistem utvrivanja potreba za zalihama i odrediti pripadajue trokove

c) Definisati Q-sistem utvrivanja potreba za zalihama i odrediti pripadajue trokove

Reenje - a) Odrediti trenutne trokove

Trenutni trokovi naavke i dranja zaliha obuhvataju trokove dranja zaliha, trokove naruivanja itrokove robe koja se kupuje, u ovom sluaju trokove televizora. Poto nije navedeno, pretpostavlja se darobna kua ne dri sigurnosne zalihe, tako da trokovi sigurnosnih zliha, u ovom sluaju, ne postoje.

NCPTZ

PSNCZT NZz ++=

350480026080048003,03502 0800Tz +++=

00,560.723.1Tz =

Reenje - b) Definisati P-sistem utvrivanja potreba za zalihama i odrediti pripadajue trokove

P-sistem utvrivanja potreba za zalihama podrazumeva periodinu proveru nivoa zaliha i naruivanje onekoliine robe koja je potrebna da bi se nivo zaliha podigao do nivoa maksimalnih zaliha. Kako sevrednost maksimalnih zaliha odreuje na osnovu EKN, koliina koja se naruuje, u proseku (usled uslova

neizvesnosti) je jednaka vrednosti EKN. Uslovi neizvesnosti, takoe, diktiraju dranje sigurnosnih zaliha,


25/51


26/51


25

Reenje - c) Definisati Q-sistem utvrivanja potreba za zalihama i odrediti pripadajue trokove

Za Q-sistem je karakteristino da se provera nivoa zaliha vri kontinualno i da se naruivanje novihkoliina vri utrenutku kada zalihe dostignu nivo signalnih zaliha, gde signalne zalihe predstavljaju

planiranu potronju (prodaju) za vremenski period dok naruene koliine robe ne stignu u skladite. Uuslovima neizvesnosti, ova koliina se poveava za vrednost sigurnosnih zaliha. Za Q-sistem, sigurnosnezalihe treba da pokriju neizvesnost po pitanju potranje za televizorima u periodu od naruivanja do

prispea naruenih televizora u skladite, odnosno u trajanju od 3 nedelje.

32123 =

313 =

8564,13383 ==

Sada je mogue odrediti nivo sigurnosnih zaliha pomou izraza

2379,228564,13644853,1)CSL(zz 3sgr ===

Signalne zalihe pokrivaju potranju za 3 nedelje, uveanu za vrednost sigurnosnih zaliha:

323231003zztz sgrnpsgn =+=+=

Sada je mogue odrediti ukupne trokove nabavljanja i dranja zaliha:

NCPTZPSNCzSNCZT NZsgrZz +++=

3504800260150

48003,0350233,0350

2

150Tz +++=

00,610.698.1Tz =

Ovo, u odnosu na prvobitni sistem, predstavlja utedu od

950.24610.698.1560,723.1T ==

Napomena: Razlika u trokovima je u korist P, odnosno Q-sistema upravljanja zalihama, iako, za razlikuod prvobitnog sistema, ovde postoje sigurnosne zalihe.

4.8.2 ZADATAK 2

Robna kua ima godinji promet 2000 mikrotalasnih penica. Doneta je odluka da se nova koliinamikrotalasnih penica nabavlja svaka tri meseca i tom prilikom se nabavi 500 mikrotalasnih penica.Troak nabavke iznosi 260 eura, vreme za koje kupljena roba stigne u skladite iznosi 4 nedelje, a

disperzija vremena prispea iznosi 1 nedelja. Koeficijent trokova skladitenja iznosi 0.25, a nabavnacena jedne mikrotalasne penice iznosi 150 eura. Istraivanjem je ustanovljeno da se nedeljna potranja


27/51


26

vlada po normalnom zakonu raspodele sa srednjom vrednou 40 mikrotalasnih penica, a disperzija je 8komada. elja rukovodstva je da ostvare nivo usluge od CSL = 0.98

a) Odrediti trenutne trokove

b) Definisati P-sistem utvrivanja potreba za zalihama i odrediti pripadajue trokove

c) Definisati Q-sistem utvrivanja potreba za zalihama i odrediti pripadajue trokove

Reenje - a) Odrediti trenutne trokove

Trenutni trokovi naavke i dranja zaliha obuhvataju trokove dranja zaliha, trokove naruivanja itrokove robe koja se kupuje. Poto nije navedeno, pretpostavlja se da robna kua ne dri sigurnosnezalihe, tako da trokovi sigurnosnih zliha, u ovom sluaju, ne postoje.

NCPTZPSNCZT NZz ++=

1502000260500

200025,0150

2

0500Tz ++

+=

00,415.310Tz =

Reenje - b) Definisati P-sistem utvrivanja potreba za zalihama i odrediti pripadajue trokove

EKN se odreuje na osnovu izraza

zsNc

TnP2EKN

=

25,0150

26020002EKN

=

1605333,166EKN =

Kako je nedeljna potranja 40 mikrotalasnih penica, ovo znai da e biti potrebno svakih 4 nedelje vriti

narudbine.

Sigurnosne zalihe se odreuju na osnovu CSL i parametara normalne raspodele po kojoj se vladapotranja za mikrotalasnim penicama.

053748,2)98,0(z)CSL(z ==

Period za koji treba definisati sigurnosne zalihe obuhvata vreme do sledeeg naruivanja zaliha i vremeprispea zaliha koje su tom prilikom naruene, uzimajui u obzir da je i vreme prispea naruenihkoliina podlono stohastikim promenama, tako da je potrebno uzeti u obzir disperziju vremena prispeai CSL, odnosno

05,101053784,244)CSL(zttt tppnsgr =++=++=


28/51


27

Ovo znai da sigurnosne zalihe moraju da pokriju neizvesnost u narednih 10,05 nedelja. Kako se dataneizvesnost odnosi na jednu nedelju, potrebno je izraunati neizvesnost za tih 10,05 nedelja.

05,10

2

1

2

05,10 =

05,10105,10 =

36612,2505,10805,10 ==


520956,5236612,25053748,2)CSL(zz 05,10sgr ===

Trokovi naruivanja i dranja zaliha za P-sistem u uslovima neizvesnosti se odreuju na osnovu izraza


1502000260160

200025,01505225,0150

2

160Tz +++=

00,200.308Tz =

Ovo, u odnosu na prvobitni sistem, predstavlja utedu od

215.2200.308415,310T ==

Reenje - c) Definisati Q-sistem utvrivanja potreba za zalihama i odrediti pripadajue trokove

Za Q-sistem, sigurnosne zalihe treba da pokriju neizvesnost po pitanju potranje za mikrotalasnimpenicama u periodu od naruivanja do prispea naruenih televizora u skladite, odnosno u trajanju od 4nedelje, uzimajui u obzir neizvesnost po pitanju prispea naruenih koliina.

[ ]tp2124 )CSL(z4 +=

1053748,2414 +=

6835,19053748,684 ==


41425,406835,19053748,2)CSL(zz 4sgr ===

Signalne zalihe pokrivaju potranju za 4 nedelje, uveanu za vrednost sigurnosnih zaliha:

20141404zztz sgrnpsgn =+=+=

Sada je mogue odrediti ukupne trokove nabavljanja i dranja zaliha:



29/51


28

1502000260160

200025,01504125,0150

2

160Tz +++=

50,787,307Tz = Ovo, u odnosu na prvobitni sistem, predstavlja utedu od

50,627.250,787.30750,415.310T ==

Napomena 1: Razlika u trokovima je u korist P, odnosno Q-sistema upravljanja zalihama, iako, zarazliku od prvobitnog sistema, ovde postoje sigurnosne zalihe.

Napomena 2: Ovde je svesno uinjena greka, poto je trebalo razmatrati verovatnoe da simultanonastane pojava da je potranja vea od prosene i da je vreme prispea naruenih delova due od

prosenog. Ove dve pojave su posmatrane nezavisno, to je za posledicu imalo vii nivo sigurnosnih

zaliha. Greka je uinjena da se izraunavanje ne bi preterano zakomplikovalo.

4.8.3 ZADATAK 3 VAGNER VITINOV POSTUPAK

Jedno preduzee eli da napravi plan nabavke 3540 komada jednog poluproizvoda (koji ulazi uz sastav

njihovog proizvoda) kojim bi svelo trokove nabavke i dranja zaliha na minimum. Plan se odnosi na

naredna dva meseca, koji su izdeljeni u nedelje (priblino 9 nedelja) i definisane su potrebe proizvodnje

po svakoj nedelji.Nedelja Potrebna koliina Q

1. 3002. 4203. 5004. 2805. 4006. 5607. 250

8. 4509. 380

Fiksni trokovi jedne nabavke iznose Cn= 1800 , a trokovi posedovanja zaliha iznose Cz= 1,6 po

komadu za jednu nedelju. Zbog jednostavnijeg raunanja, zanemariti vreme isporuke.

Reenje

Prva pretpostavka je da e se vriti nabavka za svaku nedelju posebno. Pretpostavka je da se na poetku

nedelje, na zalihama nalazi svih 300 poluproizvoda, a na kraju nedelje 0 komada. Iz ovog je mogue

odrediti da e proseno vreme skladitenja svakog komada biti nedelje. U tom sluaju trokovi iznose:

- za prvu nedelju:


30/51


31/51


30

). Najee se optimalna koliina nalazi na prvoj veoj vrednosti od dvostrukih trokova naruivanja, ali

ovo nije pravlo, poto to u mnogome zavisi od odnosa trokova naruivanja i dranja zaliha.

Nabavkom potrebnih koliina i za treu nedelju, trokovi postaju:( ) z332211n1 CtQtQtQCC +++=

50481,62

5500

2

3420

2

13001800C1 =

+++=

Posto su dobijeni trokovi prevazili dvostruke trokove naruivanja, pretpostavka (nije konano reenje!)

je da e prva nabavka objediniti potrebe za prve tri nedelje. Sada se postupak ponavlja sa sledeom

nabavkom koja poinje sa potrebama za etvrtu nedelju.

( ) z44n2 CtQCC +=

20241,62

12801800C2 =

+=

( ) z5544n2 CtQtQCC ++=

29841,62

3400

2

12801800C2 =

++=

( ) z665544n2 CtQtQtQCC +++=

52241,62

5560

2

3400

2

12801800C2 =

+++=

Ovde trokovi prevazilaze dvostruke trokove naruivanja i nova pretpostavka je da e druga nabavka

objediniti potrebe za 4., 5., i 6. nedelju. Sledi odreivanje veliine tree nabavke.

( ) z77n3 CtQCC +=

20001,62

12501800C3 =

+=

( ) z8877n3 CtQtQCC ++=

30801,62

3450

2

12501800C3 =

++=

( ) z998877n3 CtQtQtQCC +++=

46001,62

5380

2

3450

2

12501800C3 =

+++=

I ovde se i ovaj postupak zavrava. Ukupni trokovi ove tri nabavke iznose 14872 . Sada sledi provera

da li neke promene mogu da smanje ukupne trokove naruivanja i dranja zaliha. Mogue je


32/51


33/51


32

Nedelja PotrebeKomulativne

potrebeTrokovi posedovanja

zalihaUkupnitrokovi

Jedininitrokovi

1 300 300 240 2040 6,80

2 420 720 1248 3048 4,233 500 1220 3248 5048 4,144 280 1500 4816 6616 4,41

Iz tabele se vidi da objedinjavanjem potreba za prve etiri nedelje, jedinini trokovi rastu, to znai da

prvom nabavkom treba obuhvatiti koliine potrebne za prve tri nedelje. Nakon definisanja prve narudbe,

isti postupak se sprovodi i za sledeu narudbu, to je prikazano u narednoj tabeli.



zalihaUkupnitrokovi

Jedininitrokovi

4 280 280 224 2024 7,23

5 400 680 1184 2984 4,396 560 1240 3424 5224 4,217 250 1490 4824 6624 4,45

Iz tabele se vidi da se minimalni jedinini trokovi postiu nabavkom koliina koje su potrebne za 4., 5. i

6. nedelju. Ostaje jo samo da se provere trokovi za preostali period, odnosno, preostale koliine.



zalihaUkupnitrokovi

Jedininitrokovi

7 250 250 200 2000 8,008 450 700 1280 3080 4,409

380 1080 2800 4600 4,26I ovde se pokazuje da su minimalni trokovi u sluaju nabavke potrebnih koliina za naredne tri nedelje

(7., 8. i 9. nedelja).

4.8.5 ZADATAK 5 POSTUPAK URAVNOTEENJA TROKOVA (COSTBALANCING METHOD)

Na istom primeru koji je korien za prethodna dva postupka, primeniti postupak uravnoteenja trokova.

Reenje

Postupak je najlake sprovoditi upisivanjem podataka u tabelu, koja je prikazana u nastavku. Tako je u

redu Trokovi posedovanja zaliha, za prvu nedelju, uneta vrednost tih trokova (koji se izraunavaju na

identian nain kao kod prethodnih postupaka), ako se nabavka vri samo za tu nedelju i tu koliinu.

Sledea kolona sadri trokove dranja zaliha, ako je nabavljena potrebna koliina za tu nedelju, na

poetku prve nedelje. Poslednji red sadri kumulativne trokove dranja zaliha. Ukoliko ovi trokovi nisu

premaili trokove jednog naruivanja, raunaju se trokovi dranja zaliha za treu nedelju. U ovom

sluaju bi trokovi naruivanja bili premaeni kumulativnim trokovima dranja zaliha, tako da se prvom

nabavkom nee obuhvatiti koliine potrebne za treu nedelju. Od tree nedelje se postupak ponavlja za


34/51


33

novu, drugu nabavku. Druga nabavka takoe mora da obuhvati samo dve nedelje (treu i etvrtu), poto

bi dodavanje potrebnih koliina za petu nedelju premailo trokove naruivanja.

Nedelja 1 2 3 4 5 6 7 8 9Potrebne koliine 300 420 500 280 400 560 250 450 380Trokovi posedovanja zaliha 240 1008 400 672 320 1344 200 1080 304

Ukupni trokovi 240 1248 400 1072 320 1664 200 1280 304

Iz tabele je oigledno da trea nabavka obuhvata nedelje 5 i 6, etvrta nabavka obuhvata nedelje 7 i 8, dok

bi peta nabavka obuhvatila nedelju 9 i verovatno i jednu narednu nedelju.

4.8.6 ZADATAK 6 - POSTUPAK "DEO PUTA VREMENSKI INTERVAL"

(PART PERIOD ALGORITHM)

Na istom primeru koji je korien za prethodne postupke, primeniti postupak deo puta vremenski

interval.

Reenje

Postupak je najpreglednije raditi u tabeli, tako da e na taj nain i ovaj zadatak biti uraen i prikazan.

Pre samog unoenja podataka u tabelu, potrebno je odrediti odnos trokova naruivanja i trokova

skladitenja jednog dela tokom jedne nedelje.

11256,1

1800

C

CK

z

n ===

Ovo znai da jedna nabavka treba da obuhvati onu koliinu delova, koji e imatimaksimalno 1125 deo-

nedelja provedenih na skladitu.

Nedelja Potrebe Vreme skladitenja Trokovi posedovanja zaliha Kumulativni trokovi1 300 0,5 150 1502 420 1,5 630 7803 500 2,5 1250 20303 500 0,5 250 2504 280 1,5 420 6705 400 2,5 1000 16705 400 0,5 200 2006 560 1,5 840 10407 250 2,5 625 16657 250 0,5 125 1258 450 1,5 675 8009 380 2,5 950 1750

9 380 0,5 190 190


35/51


34

Iz tabele se vidi da, ukoliko prva nabavka obuhvati potrebe za prve dve nedelje, delovi e ostvariti780

deo-nedelja boravka u skladitu, dok se ukljuivanjem i treeg intervala, premauje granina vrednost do

1125 deo-nedelja boravka u skladitu. Isto tumaenje vai i za naredne nabavke, tako da je potrebno

svake dve nedelje vriti nabavku.


36/51


37/51


36

4.10 PRILOZI

4.10.1 PRILOG 1: NAIN ODREIVANJA IZRAZA ZA IZRAUNAVANJE EKN

Poto je proizvodnja usmerena ka sticanju profita, logino je i da sve ostale funkcije preduzea imaju taj

cilj, tako da se taj cilj postavlja i pred upravljenje zalihama. Veliine zaliha utiu na profitabilnost

preduzea na dva, meusobno suprotstavljana naina. to su vee zalihe, manja je verovatnoa da e doido prekida proizvodnje usled nedostatka sirovina. to je vea koliina koja se naruuje, vei su popusti

koje je dobavljaspreman da da, a takoe su i nii transportni trokovi po jedinici kupljene robe. Ali, to

su vee zalihe, vei su i novani iznosi potrebni za nabavku velikih zaliha, a visoki su i trokovi

skladitenja. to je vea naruena koliina, vee i skladite mora da bude, da bi se ta koliina mogla

smestiti, a to znai skuplje skladite. Oigledno je da su ukupni trokovi upravljanja zalihama u jednoj

krajnosti vrlo visoki zbog potrebe za velikim skladitem i visokim novanim iznosima za kupovinu

tolikih zaliha, a u drugoj krajnosti su trokovi visoki usled estog naruivanja i transportovanja malih

koliina. Dakle, potrebno je nai neku srednju vrednost optimum, gde e ukupni trokovi (trokovi

materijala, naruivanja, transportovanja i skladitenja) biti minimalni. Ovu veliinu je mogue odreditipomou Andlerove formula, koja je u upotrebi jo od 1929. godine.

Andlerova formula za izraunavanje ekonomske koliine za nabavku daje dobre rezultate pri sledeim

uslovima:

potreba za odreenim predmetom rada je poznata i konstantna (nema neizvesnosti), ne postoji ogranienje koje utie na odreivanje ekonomske koliine nabavke, kao to su

sezonske nestaice, ogranienje skladinog prostora, ugranienja koja namee transportnosredstvo (zapremina, nosivost, vreme transporta...),

proizvoa/ dobavljane odobrava popust na kupljenu koliinu i

vri se pojedinana, a ne zbirna porudbina (ne nabavljaju se familije proizvoda niti vieproizvoda od jednog dobavljaa.

Da bi se dolo do izraza Andlerove formule, potrebno je prvo odrediti trokove. Trokovi skladitenja

materijala su proporcionalni vrednosti uskladitenog materijala i duine boravka tog materijala u

skladitu. Tokom vremena su injeni napori da se utvrdi priroda i veliina te zavisnosti i ustanovljeno je

da se moe smatrati da je veza linearna, a dobijane vrednosti za koeficijent su razliite i uglavnom se

kreu izmeu 0.05 i 0.40, odnosno, trokovi dranja zaliha se kreu izmeu 5% i 40% nabavne vrednosti

uskladitenog materijala na nivou jedne godine. Na osnovu ovoga je mogue rei da su trokovi

skladitenja u toku godinu dana jednaki

2KNsNc

2KN

100SzNcTs z==


38/51


39/51


38

SzNc

TnP1002KN 2

=

EKNsNcTnP2

SzNcTnP200KN

z

==

=

gde je: EKN Ekonomska Koliina za Nabavku.


40/51


39

4.10.2 PRILOG 2: NAIN ODREIVANJA VELIINE SIGURNOSNIH ZALIHAU ZAVISNOSTI OD VELIINE CSL

Usled raznih, nepredvidljivih okolnosti, proces upravljanja zalihama se suoava sa problemom planiranja

u uslovima neizvesnosti. Mnoge veliine (npr. trenutak prispea naruenih delova u skladite) su

stohastikog karaktera i nije mogue egzaktno ih odrediti. Olakavajua okolnost je to se mnoge pojave

ponaaju u skladu sa nekim teorijskim zakonom raspodele, tako da je mogue odrediti verovatnou

realizacije nekog dogaaja. Kada su u pitanju veliine koje su od interesa za postupak upravjlanja

zalihama, te veliine se ponaaju u skladu sa Normalnim zakonom raspodele. U nastavku e biti

prikazano kako se odreuje veliina sigurnosnih zaliha, ako se pretpostavi da se vreme prispea naruenihkoliina u skladite, ponaa u skladu sa normalnim zakonom raspodele.

Veliina sigurnosnih zaliha mora biti tako odreena da 'pokriva' proizvodnju sve dok narueni delovi

neophodni za proizvodnju ne stignu u skladite. Kako je nemogue drati neogranieno velike koliine

delova na zalihama (jedino ovako velika koliina zaliha stvarno garantuje neprekinutu proizvodnju

normalna raspodela se 'prostire' od - do +), potrebno je odrediti nivo verovatnoe sa kojom se eli

tvrditi da do prekida proizvodnje nee doi. Ova verovatnoa se naziva CSL (Cycle Service Level).

Fiziki smisao ove veliine je sledei: ukoliko se eli 'dozvoliti' da se samo jednom u 100 sluajeva (100

ciklusa naruivanja delova) dogodi da prozvodnja ostane bez neophodnih delova (materijala) za rad, to

znai da e se u 99 sluajeva proizvodnja odvijati neprekinuto, odnosno to znai da je CSL = 0,99 ili

99%.

Da bi naredni postupak bilo mogue primeniti, potrebno je poznavati teorijski zakon raspodele, odnosno

parametre normalnog zakona raspodele po kojoj se vladaju vremena koja proteknu od trenutka

naruivanja do trenutka prispea naruene robe u skladite. Dakle, potrebno je poznavati tsr srednju

vrednost tog vremena i - standardnu devijaciju. Ove vrednosti je mogue odrediti na osnovu odreenog

broja sluajeva konkretnih vremena prispea naruenih delova u skladie.

Kada se raspolae parametrima normalne raspodele po kojoj se vladaju vremena prispea naruenih

delova u skladite, potrebno je odrediti eljeni nivo verovatnoe da zalihe nee biti iscrpljene do trenutkaprispea delova u skladite CSL.

Za dalji postupak je potrebno raspolagati tablicom normalne raspodele za standardizovanu sluajnu

veliinu z. Ova tablica je data u prilogu ovog poglavlja, a ovde i biti ukratko objanjen postupak

standardizacije.

Postupak standardizacije normalne raspodele predstavlja svoenje paramatara normalne raspodele tsr i

, na vrednosti 0 i 1, odnosno svoenje normalne raspodele N(tsr;) na N(0;1). Ovo se postie smenom

=

ttz


41/51


40

tako da izraz za normalnu raspodelu:

( )

=

T

2

tt

dte2

1

)t(

2

2

postaje

=

Z

2

z

dze2

1)t(

2

Ovaj integral predstavlja povrinu ispod krive normalne raspodele. Vrednosti ovog integrala su date

tabelarno, odnosno, dati su parovi vrednosti za standardizovanu sluajnu promenljivu 'z' i pripadajuu

povrinu verovatnou '(z)'.

Kada se raspolae tablicom standardizovane normalne raspodele, postupak odreivanja sigurnosnih zaliha

tee na sledei nain.

Prvi korak je poznavanje teorijskog zakona raspodele po kojem se ponaa vreme prispea

naruene robe u skladite N(tsr, ).

Sledei korak je izbor eljenog CSL.

Zatim sledi standardizacija teorijskog zakona raspodele, odnosno prevoenje N(tsr, ) u N(0,1).

Nakon toga se, uz pomotablice odreuje 'z' koje odgovara eljenom CSL (u tablici je ta kolona

obeleena kao (z)).

Kada se odredi 'z', postupkom suprotnim postupku standardizacije se odreuje 't'. Ovo vreme

predstavlja vreme za koje je mogue tvrditi (sa verovatnoim CSL) da e naruena roba stii u

skladite, a da se zalihe zalihe nee iscrpeti.

Ukoliko se zna vreme 't', poznavajui 'intenzitet' kojim proizvodnja troi materijal delove iz

skladita, mogue je odrediti kolika koliina tog materijala, odnosno delova je potrebno imati na


42/51


41

skladitu da bi proizvodnja tokom vremena 't' bila neprekinuta. Ova koliina predstavlja

sigurnosne zalihe.

Opisan postupak e biti prikazan na jednom jednostavnom primeru. Ako se vreme prispea naruenihkoliina ponaa po normalnom zakonu raspodele N(12, 2), odnosno, srednje vreme prispea delova je 12

radnih dana, a standardna devijacija je 2 radna dana. Kako se u rasponu tsr 3 nalazi 99,73% cele

populacije koju opisuje normalna raspodela, mogue je rei, da e narueni materijal delovi stii u

skladite negne izmeu 6 dana (tsr - 3= 12 - 3*2 = 6) i 18 dana (tsr + 3= 12 + 3*2 = 18). Ukoliko se

eli da CSL bude jednako 0,95 (ovo predstavlja verovatnou da e samo jedanput od ukupno 20 ciklusa

naruivanja, proizvodnja morati da bude prekinuta usled nedostatka potrebnih materijala delova). Poto

je normalna raspodela simetrina, uobiajeno je da se daje samo polovina svih parova vrednosti 'z' i

'(z)', tako da je ukupnu povrinu ispod krive potrebno raunati preko sledeeg izraza:

)z(5,0P +=

Kako je CSL = 0.95, odgovarajue 'z' se dobija uz pomoprethodnog izraza.

)z(5,095,0 +=

45,05,095,0)z( ==

Koristei datu tablicu, (ovde je prikazan samo deo tablice koji je potreban u ovom trenutku), mogue je

odrediti da je z=1,645.

z (z)1,64 0,449501,65 0,45053

Koristei izraz za standardizovanu sluajnu promenljivu, dobija se:

=

ttz

2

12t645.1

=

1629,15645,1*212t =+=

Drugim reima, sigurnosne zalihe moraju da obezbede dovoljnu koliinu materijala delova za 16-

todnevnu proizvodnju, ukoliko se eli postii verovatnoa neprekinute proizvodnje od 0,95. Ovde je usled

zaokruivanja 15,29 na 16 dobijena i bolja vrednost od zahtevane, odnosno, za t = 16, z iznosi

22

1216ttz =

=

=

Zatim se odreuje (z) iz tablice, i ono iznosi 0,4772499, to znai da je CSL = 0,9772499, odnosno,

prekid proizvodnje se moe desiti jednom u 44 ciklusa naruivanja materijala delova.


43/51


42

4.10.3 PRILOG 3: IGRA DISTRIBUCIJE PIVA

Ova igra predstavlja simulaciju tokova materijala i informacija u pojednostavljenom lancu snabdevanja.

Kao to je prikazano na narednoj slici, lanac se sastoji od 4 nivoa: proizvoa, distributer, vele-trgovac i

prodavac. Svaki nivo mora planirati svoje zalihe na osnovu potranje svog kupca, odnosno, prodavac

formira svoj nivo zaliha na osnovu potranje krajnjeg kupca (potroaa), dok proizvoasvoj nivo zaliha

formira na osnovu narudbina distributera.

Postoji kanjenje od dve nedelje izmeu distributera, vele-trgovca i prodavca, tako da roba koju narui

prodavac, stie do njega za dve nedelje nakon to je vele-trgovac poalje, roba koju narui vele-trgovac

stie dve nedelje nakon to je distributer poalje. Kada proizvoadobije narudbu od distributera, on je ustanju da tu robu dostavi distributeru za tri nedelje.

Cilj igre je da se nedeljni trokovi dranja zaliha odre na minimumu. Nedeljni trokovi se sastoje od dve

komponente: troak dranja zalha na nedeljnom nivou po jednom burencetu iznose 0,5 , dok je troak

traenog, a neisporuenog burenceta 1,0 (troak izgubljene proizvodnje). Ovi trokovi se raunaju na

kraju svake nedelje, tako da samo jedan od ovih trokova moe postojati za posmatranu nedelju (ili ima

zaliha ili ih nema!).

Kao to je obiaj u praksi, izmeu lanova lanca snabdevanja se razmenjuju samo podaci o potrebnim

naruenim koliinama. Inicijalne narudbine su stabilne na nivou 4 burenceta nedeljno. Inicijalno, svakilan lanca dri zalihe na nivou tro-nedeljne potronje, odnosno 12 komada. Kako nastupa toplije vreme,

oekuje se da e potranja porasti, a takoe se oekuje da e biti jedna ili vie promocija tokom

nastupajuih meseci. Osoba koja vodi ovu simulaciju ima pravo da, posle nekoliko krugova stabilne

potranje, uvede poremeaju potranji, kako bi se videlo prostiranjetog poremeaja po dubini lanca

snabdevanja. Pri uvoenju poremeaja, niko od lanova lanca ne sme da zna da se poremeaj dogodio,

sve dok ne dobije porudbinu razliitu od prethodnih.


44/51


43

U igri, svaka od 4 grupe studenata igra ulogu jednog lana lanca snabdevanja. Tokom svake nedelje,

svaka grupa istovremeno mora da sprovede svaki od narednih etiri zadatka:

1.

koliina sa svog polja Isporukase premeta na polje Trenutne zalihe(ozna

eno krui

em uz

lanalanca snabdevanja npr. prodavac),

2. preuzima se narudba sa polja Narudbine i isporuuje se najvea mogua koliina, do vrednostinaruenih koliina i ta se koliina sa polja Trenutne zalihepremeta na polje Isporukanaruioca.Ovde se isporuuju i koliine koje su u prethodnom periodu naruene, a nisu mogle biti isporuene.

3. Izraunati svoje stanje zaliha (polje Trenutne zalihe), kao Prethodno stanje zaliha + Pristiglakoliina Isporuena koliina,

4. Utvrditi koliko robe naruiti i tu koliinu postaviti u polje Narudbinesvog dobavljaa

Nedelja

Preth.stanje

zaliha Pristigla kol. Nar.kol. Ispor. kol.

Novo stanje

zaliha Troak.zal. Narudbina

1.

2.

3.

4.

5.

6.7.

8.

9.

10.

11.

12.

13.

14.

15.


45/51


44

4.10.4 PRILOG 4: ABC ANALIZA

ABC dijagram ili Pareto (Vilfredo Pareto italijanski ekonomista koji je prouavao distribuciju prihoda ibogatstva) dijagram je grafika metoda koja prua mogunost izdvajanja najuticajnijih inilaca iz velikog

skupa inilaca. Ova analiza se esto u literaturi sree pod nazivom Pravilo 20 - 80. Naziv dolazi od

iskustva iz prakse da svaka pojava ima svojih 20% inilaca koji ostvaruju 80 % efekata. Ovaj drugi naziv

je ABC analiza dobila ba na osnovu te svoje karakteristike da izdvaja inioce (20 % inilaca) koji imaju

najvei uticaj na posmatranu pojavu (80 % efekata). Karakteriu je jednostavnost, efikasnost i

primenljivost na razliita podruja.

Postupak sprovoenja analize, odnosno, crtanja dijagrama se sastoji u sledeem:

prikupiti podatke o svim

iniocime (npr. sve stavke zaliha i odgovaraju

e koli

ine) izraunati relativni udeo ( % ) svakog inioca (npr. vrednost svake stavke, pojedinano i

ukupno), poreati ih u rastuem redosledu, ucrtati ih u kumulativni dijagram i razdvojiti 3 oblasti: A oblast inioci koji imaju kumulativni udeo do 80 %, B oblast inioci

iji udeo se nalazi izmeu 80. i 95. procenta i C oblast preostali inioci.

Ova granica nije strogo odreena, tako da nije obavezno vezivatise za vrednost 80 %, poto postoje

realne situacije gde se to moe spustitii na ak 50 %. Vano je samo identifikovati inioce koji imaju

najvei uticaj ili najveu teinu.

Na narednim slikama je prikazan jedan ilustrativni primer. Na prvoj slici je prikazan asortiman od samo

12 elemenata, sa odgovarajuim koliinama (visina stubca je proporcionalna koliini). Na sledeoj slici su

isti elementi, ali ovaj put su sortirani po opadajuem redosledu, a na poslednjoj slici su poreani tako da

se nadovezuju i vidi se kako su popunili raspon od 0 do 100 procenata, dakle obuhva eni su svi

elementi u nekom fiktivnom skladitu.


46/51


45

Nakon sortiranja, povuena je kriva linija koja spaja gornje desne uglove svih stubia i zatim su

podeljene zone A, B i C. U ovom sluaju, zona A obuhvata prvih pet elemenata (oko 40% svih stavki),

koji ine 73 % ukupnih koliina na zalihama, Zona B se prostire od 73. do 92. procenta i obuhvata 4

stavke, a zonu C ine poslednje 3 stavke (25 % svih stavki) koje ine samo 8 % ukupnih elemenata na

zalihama. Nakon ovoga je oigledno da je potrebno posebnu panju posvetiti stavkama iz zone A, potouteda u trokovima skladitenja na ovim elementima, ima najvei uticaj na ukupnim trokovima

skladitenja. Npr. ako se ostvari uteda od 10% trokova skladitenja ovih pet stavki, to ini 7,3%

ukupnih trokova skladitenja, dok bi ista uteda na elementima iz zone C, inila samo 0,8% utede na

ukupnim trokovima skladitenja.

Ovaj jednostavni primer ilustruje snagu ABC analize. Ukoliko se izvri ovakva analiza po vie

kriterijuma (pored koliine, mogue je u obzir uzeti i nabavne trokove, masu, gabarite, odnosno potrebni

prostor, vreme za pristizanje naruene koliine...), mogue je izdvojiti jako malu grupu elemenata, kojima

treba posvetiti svu moguu panju i relativno veliku grupu elemenata (zona C) kod kojih su primenljivi

najjednostavniji postupci upravljanja zalihama.


47/51


46

Ovaj postupak je mogue primeniti, ne samo na upravljanje zalihama, ve i na bilo koji sluaj kada

postoji veliki broj inilaca kojima nije mogue posvetiti identinu panju.


48/51


47

4.10.5 PRILOG 5: TABLICA NORMALNE RASPODELE

VREDNOSTI LAPLACEOVE FUNKCIJE

dze2

Nastava 01 - Zalihe

Documents

Transcript of Nastava 01 - Zalihe