NaslovoriginalaCassandraClare

“InfernalDevices:ClockworkPrincess”

Copyright©2010byCassandraClareLLCCopyright©2016zasrpskoizdanjeČarobnaknjiga

Dizajnkorica:STARDUSTLABwww.stardust.rs

PorodiciLuis:Melani,DžonatanuiHelen

Kadmožešlakodazapevašuzpromenljivezvukeharfine,uspetisemožešnabinjektašstarogsebedadosegnešvisine.

LordAlfredTenison,„InMemoriamA.H.H.”

PROLOG

Jork,1847.„Plašimse”,rečedevojčicasedećinakrevetu.„Deko,hoćešliostati

uzmene?”AlojzijeStarkvedergrlenojeprostenjao,iznerviran,teseprimakao

krevetu da i sam sedne. Doduše, to iznervirano stenjanje beše tekdonekleiskreno.Bilomujedragoštomujeunukatolikoverovaladaječestojedinoonmogaodajesmiri.Njojnjegovoosornodržanjenikadanijesmetalo,madajebilaosetljiveprirode.

„Nemašsečegabojati,Adela”,rekaojojje.„Videčešisama.”Pogledala ga je sa dva krupna oka. Obred nanošenja prvih runa

obično se održavao u nekoj od svečanijih odaja jorškog Instituta, alizbogAdelineduševneitelesnekrhkosti,složilisusedaćebitiizvedenu sigurnosti njene sobe. Sedela je na ivici svoga kreveta, potpunouspravljena.Obrednahaljinabila joj je crveneboje,uz crvenumašnukojomjojotpozadibeševezanasvilena,plavakosica.Očijojizgledahuogromnenatomnjenommršavomlicu,aramenauzana.Svejenanjojbilolomljivopoputšoljiceodporedana.

„Tihabraća”,reklaje.„Štaćemionauraditi?”„Podajmi ruku”, rekao joj je, pamu je ispružila desnu samnogo

poverenja.Obrnuvši je, ugledao je svetloplavi splet venapod kožom.„Upotrebiće stele - znaš šta su stele - da ti nacrtaju beleg. ObičnopočinjusarunomzaVidozor,kojatijepoznatasačasova,alićeutvomslučajuotpočetisarunomsnage.”

„Zatoštobašinisamsnažna.”„Dađmaloojačajutelo.”„Kaogoveđačorba”,Adelajediglanos.Nasmejao se: „Pa, nadajmo se da neće biti baš toliko neprijatna.

Osetićeškaoda su temalkobocnuli, te stogamorašbiti hrabra i nesmešdajaučeš,jerSenolovcinikadanejauču.Aondaćebockanjeproćiitićešseosećatijačeibolje.Itućebitiikrajobreda,paćemosićidoledaproslavimouztorticu.”

Adelajezvecnulapotpeticama:„Bićeveselja!”„Da,veselja.Ipoklona”,lupnuosepodžepuukojemjesakrioneku

kutijicu, umotanu u divan plavi papir, u kojoj se nalazio maleniporodičniprsten.„Evo,bašimamtujedanzatebe.Dobićešgačimsezavršiobredobeležavanja.”

„Nikadaranijenisamimalaveseljeusvojeime!”„Ovo je zato što postaješ Senolovac”, reče joj Alojzije. „Znaš zbog

čega je to tolikovažno, jelda?Prvibelezi značeda siDiv, kao ja, kaotvoja majka i otac. Oni znače da si deo Klave. Deo naše ratničkeporodice.Neštodrugačijeiboljeodsvihdrugih!”

„Bolje od svih drugih”, polako je ponovila, kada se vrata sobeotvoriše kako bi dva Tiha brata stupila unutra. Alojzije je primetioiskru straha u Adelinim očima. Izvukla je ruku iz njegovog stiska.Namrštio se - nijemu se dopadalo kada primeti strahmeđu svojimpotomcima,madanijemogaodaporeknedaBraćajesubilasablasnasa tim svojim nečujnim, neobičnim klizećim pokretima. Prešli su naAdelinustranukreveta ivrataseopetotvorišedabiAdelinamajka iotacušli unutra; njenotac,Alojzijev sin, u skerletnoj opravi; njegovažena u crvenoj haljini koja se zvonasto širila oko struka uz zlatnuogrlicusakojejojjevisilarunaenkeli.Nasmešilisusekćerci,kojaimjedrhtavouzvratilaosmehkadajeTihabraćaopkoliše.

Adela Lusinda Starkveder, beše to glas prvog Tihog brata, brataSimona.Imašdovoljnogodinadatibudupodareniprvibelezi.

Anđela.Jesilisvesnakakvatisečastukazuje,hoćešličinitisveštojeutvojojmoćidajeidaljebudešvredna?

Adelajeposlušnoklimnula:„Jesam.”PrihvaćašlioveznakoveAnđela,štoćezanavekostatinatelutvome,

podsetnik na sve što duguješ Anđelu, i na tvoju svetu dužnost premasvetu?

Opetjeposlušnoklimnula.Alojzijejeblistaoodponosa.„Prihvatamih”,reklaje.

Onda, da počnemo. Stela je najednom blesnula pred njom uizduženoj, beloj šaci Tihog brata. Uhvativši Adelinu drhtavu ruku,spustiojojjevrhstelenakožu,papočedacrta.

Crne se linije zavijugaše pod vrhom stele i Adela je zadivljenogledala kakobeleg snagepoprimaobliknabledoj koži saunutrašnjestrane ruke, tanani splet međusobno ukrštenih linijica koje jojprelazišeprekovena,obavijajućijojruku.Telojojsenapelo,zubićijojutonuše u gornju usnu. Oči joj zatreperiše prema Alojziju, koji se

prepadeonimeštojevideounjima.Bol. Bilo je sasvimuobičajeno osetiti nešto bola tokomprimanja

belega,aliovoštojeonugledaouAdelinimočimabebustrašnemuke.Alojzijesežustrotrgao,naštastolicanakojojjesedeoodleteispod

njega.„Stojte!”,zavapioje,aliprekasno.Runajebilazavršena.Tihibratsepovukao, zureći u njega.Na steli je bilo krvi. Adela je tiho cvilela,svesna dedine naredbe da ne sme da jauče - ali tad njena krvava,razderanakožapočedaseguliiodvajaodkostiju,crnećiigorećipodrunomkaodaseradiovatri,ionavišenijemogladaseobuzda,tejezabacilaglavuipočeladavrišti...ivrišti...ivrišti...

London,1873.„Vile?”,ŠarlotaFerčajldjeodškrinulavratavežbaonicelondonskog

Instituta.„Vile,tusi?”Jedini odgovor beše nečije prigušeno mumlanje. Vrata se skroz

otvorišeotkrivajućiprostranuodajuvisokogsvoda.Šarlotajeodraslavežbajući u njoj, pa je poznavala svaku izvitoperenu dasku u podu,svakuprastarumetunaslikanunasevernomzidu,četvrtasteprozore,tolikostaredasubilidebljiudnunegoprivrbu.NasrediniodajestajaojeVilHerondejlsanožemudesnojruci.

OkrenuojeglavudapogledaŠarlotu,ionaseopetprisetilakolikojesamočudnodetebio-madasadvanaestgodinagotovodavišeinijebio dete. Bio je veoma lep dečak, guste crne kose kojamu se blagouvrtalaiznadkragne;sadamubeševlažnaodznoja,zalepljenazačelo.Kožamujetada,kadajeprviputdošaonaInstitut,bilapreplanulaodseoskogsunca,madamujebojaizbledelanakonšestmeseciživotaugradu, temuse rumenilonaobrazima jošviše isticalo.Očimubehuneobičnojarkeplaveboje.Jednogćedanapostatinaočitmuškarac,akoučinineštosatimnamrgođenimizrazomkojimujevečitomrštiolice.

„Štajebilo,Šarlota?”,rečejojosorno.Još uvek je govorio sa blagim velškim naglaskom, kotrljajući

samoglasnike, štobi još i zvučalo ljupkodanije imaovečito turobanprizvukuglasu.Prešaojerukavomprekočela,aonajeušlakrozvratadabisezatimzaustavila.„Satimatetražim”,reklamujedoneklejetko,mada jetkost inije imalanekodejstvonaVila.Ništanijedelovalonanjegakadabibionarogušen,štojebilogotovostalno.„Zarsizaboravioda ti juče rekoh da danas treba da dočekamo novu pridošlicu naInstitut?”

„Nisamjazaboravio”,Viljebacionož.Zariosetikizvanmete,pasejošvišenamrštio.„Negomenijebriga.”

Dečak koji je stajao iza Šarlote oglasio se nekim prigušenimzvukom. Smeh, još bi i pomislila, da nije znala da se sigurno ne bismejao. Unapred su je upozorili da dečak koji im stiže na Institut izŠangaja nije baš dobrog zdravlja, ali ipak je ostala zatečena kada jeizašaoizkočije,njišućisesavbledunjavpoputtrskenavetru,talasastecrnekoseprošaranesrebrnimvlasimakaodaječovekodosamdesetleta,anedečakoddvanaest.Očimubehurazrogačene, srebrnkasto-crne, čudnovato lepe ali i sablasno upečatljive na tom njegovommajušnom licu. „Vile, ima da se ponašaš učtivo”, rekla je sada, te jepovukladečaka ispredsebedagauvedeu sobu. „NezamerajmnogoVilu;onti jetakomalonamćorast.VileHerondejle,dateupoznamsaDžemsomKarstersomsaŠangajskogInstituta.”

„Džem”, reče dečak. „Svi me zovu Džem.” Kročio je u sobu,zagledajući Vila sa srdačnom radoznalošću. Progovorio je bez tragabilokakvognaglaska,naŠarlotinoiznenađenje,madamuotac,doduše,ipakjestebioBritanac.„Možeteivi.”

„Pa,akotesvitakozovu,ondatoineispadanekačastzamene,zarne?”, Vil reče zajedljivo; bilo je pravo čudo koliko je kao neko tolikomladbiosposobandabudeneprijatan.„Mislimdaćešisamprimetiti,DžemseKarsterse,daćezaobojicubitiponajboljedaseuzdašuseiusvojekljuseimeneostavišnamiru.”

Šarlota je tiho uzdahnula. A koliko se samo ponadala da bi ovajdečak,istoguzrastakaoVil,mogaobitioruđekojimćerazoružatiVilailišiti gabesa i pakosti, ali je sada, eto, biloočiglednoda jeVil rekaoistinukada joj jekazaodagabašbrigaštonekinovimaliSenolovacdolazinaInstitut.Niježeleoprijatelje,nitijepatioštoihnema.Bacilajepogled na Džema, očekujući da mu u očima vidi iznenađenost ilipovređenost, ali se ovaj samo smeškao, kao da je Vil mače koje jeupravopokušalodagaugrize.

„NisamvežbaojošotkadsamnapustioŠangaj”,rekaoje,„dobrobimidošaodrugsakojimbihmogaodaseuvežbavam.”

„Imenibi”,rečeVil,„alimenitrebanekokomožedaodržikoraksamnom,anenekislabušnimlitavackojiizgledakaodajejednomnogomzakoračiougrob.Madabimoždamogaodamiposlužiškaometazanišanjenje.”

Šarlotaje,znajućionoštojeznalaoDžemsuKarstersu-štojošnijebila podelila sa Vilom - osetila kako je podilazi nekamučna jeza. Sa

jednom nogom u grobu, bože me sačuvaj! Šta li joj je ono beše otacrekao?DaDžemuživot zavisi oduzimanjanekogopijata, nekog lekakojićemuprodužitiživot,madamuganećespasiti.O,Vile.

Tamanjehteladastaneizmeđudvadečaka,kaodaćetimezaštititiDžemaodVilovesurovosti,kojaudatomtrenutkubešemnogooštrijanegoštojeisambiosvestan-aliseondazaustavila.

Džemsenatoniječakniiskreveljio.„Akopodbitijednomnogomugrobumislišnaumiranje,ondatojesteistinaumomslučaju”,rekaoje.„Ostale sumi jošmoždadvegodine života, tri akomeposluži sreća,takomibarrekoše.”

ČakniVilnijemogaodaprikrijezaprepašćenosttime;obrazimusezacrveniše.„Nisam...”

Međutim, Džem se već bio dao prema meti naslikanoj na zidu;stigavši do nje, izvukao je nož iz drveta. Potom se okrenuo kako biotišao pravo doVila.Mada tanan, bio je iste visine kao on, te im sepogledi ukrstiše na sveganekoliko centimetara razmaka. „Možešmekoristiti kao metu za vežbanje ako hoćeš”, reče mu Džem potpunoopušteno,kaodapričaovremenu.„Jase,kanda, ionakonemamčegabojati od takvevežbe,poštobaš i ne znašdanišaniš.”Okrenuvši se,naciljao je i zafrljačio nož. Zario se pravo u središte mete, laganodrhteći.„Ilibi”,Džemjenastavio,okrenuvšisepremaVilu,„mogaodamidopustišdatenaučim.Jerjastvarnoznamdanišanim.”

Šarlotajeostalazablenuta.PolajegodinegledalakakoVilodgurujeodsebesvakogakobipokušaodamusepribliži-učitelje,njenogoca,njenog verenika Henrija, malu braću Lajtvud - mešavinom prezira isavršenoodmerenesvireposti.Danijeličnobilajedinaosobakojagajeikadavideladaplače,bilajesigurnadabiisamaodavnoizgubilanaduda će ikada biti dobar premabilo kome.A eto ga sada kako gleda uDžemaKarstersa,dečakatolikokrhkogizgledadasečinilokaodajeodstakla, dok mu se stegnut izraz lica rasplinjava u izraz opreznenesigurnosti.„Nijevaljdadastvarnoumireš?”,rekaojeposvečudnimglasom.Džemmujesamoklimnuo:„Takomibarkažu.”

„Stvarnomiježao”,rečeVil.„Ne”, rekao mu je Džem tiho. Skinuvši kaputić, izvadio je nož iz

pojasa.„Nemojbitikaodrugi.Nemojmigovoritidatiježao.Boljemirecidaćešvežbatisamnom.”

Ispružio je dršku noža Vilu. Šarlota je bukvalno zadržavala dah,plašeći seda seuopštepomakne.Osećala se kaodaposmatraneštoizuzetnovažno,madanisamanebiznalarećištatačno.

Vil je ispružio ruku da prihvati nož ne skidajući pogled saDžemovoglica.PrstimuovlašdodirnušeDžemovekadajeuzeonožodnjega.Besetoprviput,Šarlota jepomislila,dagavididasvojevoljnotaknedruguosobu.

„Vežbaćusatobom”,rekaomuje.

1.

VIKAICIKA

Ženisezazdravljeponedeljkom,zabogatstvoutorkom,

sredajenajboljaodsvihdana,četvrtaknenosiboljitak,petaktinosigubitak,

subotijesvakasrećastrana!Narodnapesma

„Decembar je najbolje vreme za venčanje”, reče krojačica izvežbano,bezpomuke,iakojeustimapridržavalagomilučioda.„Kaoštosekaže-kaddecembromsnegzaveje,ženiseiljubavćedapotraje!”Gurnulajeposlednjučioduuhaljinu,paseodmakla.„Eto.Štakažete?RađenajepojednomodVortovih1krojeva!”

Tesajepogledalasopstveniodrazuvelikomogledaluusvojojsobi.Haljinajebilaodzagasitozlatnesvile,kakorednalažekodSenolovaca,kojisuverovalidajebelabojažalosti,tesenisuvenčavaliunjoj,iakojesamakraljicaViktorijapostavilatakvumodu.Belgijskačipkaširilaserubomtesnoskrojenoggornjegdela,spuštajućiseisarukava.

„Prekrasnaje!”,Šarlotajesklopilarukenagnuvšisenapred.Smeđesujojočiblistašeodradosti.„Tesa,tavambojatakodivnopristaje.”

Tesa se okrenula i izvila pred ogledalom. Zlatna joj zaista jestedavalaprekopotrebnubojuobrazima.Steznikuoblikupeščanogsataoblikovao ju je iutegnuotamangdei treba,dok ju jenjenmehaničkianđeo tešiokuckajući jojokovrata. Ispodnjegavisio jemedaljonodzadakojijedobilaodDžema.Produžilajelančićkakobiobamogladaihnosiodjednom,poštoniježeleladaihseodrekne.„Anemislitedaječipkamoždamalkoprekitnjasta?”

„Nikako!”, Šarlota se zavalila u fotelju, gotovonesvesno spustivširukuprekostomaka,zaštitnički.Oduvek jebilaodvećvitka-mršava,zapravo - da bi joj steznik uopšte bio potreban, a sada, -kada jeočekivala dete, počela je da nosi komotne kućne haljine u kojima jepodsećala na ptičicu. „Pa, ipak je to vaše venčanje, Tesa. Boljegizgovorazapreterivanjesaukrasimanema.Ta,zamislitevitosamo!”

Tesa jeprovelamnogenoćičinećiupravoto.Nije jošbilasigurnagdećeseonaiDžemvenčati,poštoSavetjošuveknijedoneoodlukupotompitanju.Međutim,kadabizamišljalavenčanje,onobiuvekbilou crkvi, u kojoj bi je nekopoveodo oltara,moždabašHenri, i ne bigledala ni levo ni desno već pravo u svoga zaručnika, kako već idolikujejednojnevesti.Džembinosiosvojuopravu-neonuzaborbu,većuviduvojničkeuniforme,posebnoskrojenuzatupriliku:crnebojeuzzlatnemanžetneizlatneruneporeverimairazrezima.

Kakobisamomladolikoizgledao!Obojeijesubilivrlomladi.Tesaje znala da nije uobičajeno venčavati se sa sedamnaest i osamnaestleta,alinašlisuseuutrcisavremenom.

U utrci za Džemov život, dok se njegov časovnik ne zaustavi.Spustivši ruku preko grla, osetila je prepoznatljivo treperenjemehaničkoganđelakoji joj jekrilcimagrebuckaodlan.Krojačica ju jeteskobno pogledala. Nije bila Div, već običnjakinja, ali posedovala jeVid,kaoisviostalištoslužišeSenolovcima.„Hoćetelidavamuklonimčipku,gospođice?”

Tesanijestigladaodgovoripoštosezačušekucanjenavratima idobropoznatiglas:„Tesa,Džemje,tusi?”

Šarlotaseuspravilakaostrela.„Oh!Nesmevasvidetiuvenčanici!”Tesaostadeposvezbunjena:„Zaštonebismeo?”„Takavjesenolovačkiobičaj-donećevamnesreću!”Šarlotajebrže-

boljeustala.„Brzo,brzo,sakrijteseizaormara!”„Izaormara?Ali...”,TesajezacvililakadajujeŠarlotazgrabilaoko

strukaiodguralaizaormarakaokakavžandarmnekogprestupnikaštomuseopasnoopire.Poštojujepustila,Tesajeporavnalahaljinu,paseiskreveljilaŠarloti,dabizatimobeprovirileizatogkomadanameštajakadajekrojačica,zbunjenoihpogledavši,otvorilavrata.

Džemova se srebrnkasta glava pojavila u odškrinutim vratima.Izgledaojepomalorazbarušeno,sakomusesavnakrivio.OsvrnuosezbunjenoposobiprenegoštoćemusepogledzaustavitinaŠarlotiiTesi,kojebehunapolazaklonjeneormarom.„Boguhvala”,reče,„nisamimao pojma gde ste se svi izgubili. Gabrijel Lajtvud je dole, digao je

strašnucikuiviku!”

„Piši im, Vile”, reče Sesili Herondejl, „molim te. Makar samo jednopismo.”

Vil je zabacio oznojenu crnu kosu mrko je pogledavši. „Postavistopala kako treba”, beše jedino što joj je rekao. Uperio je vrhombodeža:„Tuitu.”

Sesilijeuzdahnula,pajepomerilastopala.Znalajedanijezauzeladobarpoložaj,namerno je to iučinila,dabigaražestila.Anjenbisebratuvekdaotakolakoražestiti,štojezapamtilajošizvremenakadaje imaodvanaest leta. Cak bi i tada izazivanje da uradi nešto, da se,primerice,popnenaiskošenikrovnjihovekuće,vodilodoistogishoda:doljutitog,plavogplamenauočimaizategnutevilice,aViljekatkadnakrajuumeodazavršisaslomljenomrukomilinogom.

Dabome, ovaj, gotovoodrasliVil, nije bio isti onaj brat kakvog jepamtilaizdetinjstva.Postaojeirazdražljivijiipovučeniji.Naslediojesvu majčinu lepotu i svu očevu tvrdoglavost - a, plašila se, i očevusklonost porocima, mada je to zaključila jedino po govorkanjimaostalihstanaraInstituta.

„Dignisečivo”,rečejojVil.Glasmubešehladanistrogoslužbenkaoukakveguvernante.

Sesili ga je podigla. Trebalo joj je neko vreme da se navikne naosećajopravenakoži:nalabavubluzuipantalone,napojasokostruka.Alisadaseunjojkretalaopuštenokolikoiunajkomotnijojspavaćici.„Nije mi jasno zašto nećeš ni da porazmisliš o pismu? O jednomjedinompismu.”

„Ameninijejasnozaštonećešdaporazmislišoodlaskukući”,rečejojVil.„KadbipristaladasesamavratišuJorkšir,nebivišebrinulazaroditelje,ajabihsredioda...”

Sesiligajeprekinula,poštojetajgovorčulavećhiljaduputa:„Dalibimoždaprihvatioopkladu,Vile?”

Sesili je bila i zadovoljna i razočarana videvši da su Vilu očizaiskrile,istokaokodnjihovogocakadabimunekigospodinpredložiokakvoklađenje.Muškarcibehuposvepredvidivi.

„Kakvuopkladu?”,Vil jekoraknuopremanjoj.Nosio jeopravunasebi;Sesilimujenaziralabelegeštosumuvijugaleokozglobovairunumnemozinu preko grla. Prošlo je neko vreme pre nego što su belezi

prestalidajojbudunakazni,alisesadavećinaviklananjih-kaoštosenavikla i na opravu, na goleme odzvanjajuće dvorane Instituta injegoveosobenestanare.

Uperilajerukomuzidprednjima.Prastarametabilajenaslikanacrnimnazidu:središnjatačkaunutarvećegkruga.„Pogodimlisredištetriputa,morašdanapišešpismotatiimamidaimjaviškakosi.Morašimrećizakletvuirazlogetvogaodlaska.”

Viluselicezatvorilopoputvrata,kaoisvakidrugiputkadamujeiznelaistizahtev.„Alinećešjenikadapogodititriput,danijednomnepromašiš,Sesi.”

„Pa, onda opklada uopšte ne bi trebalo da te brine, Vilijame”,namernojeupotrebilanjegovoime.Znalajedaćemuzasmetatikadagačujeodnje,madakadabinjegovnajboljidrug-ne,njegovparabatai-, po dolasku na Institut doznala je da su to prilično različite stvari -Džemtouradio,Viljetotumačiokaoznaknaklonosti.Moždazatoštose još uvek sećao kako se gegala za njim na bucmastim nogicama,dovikujući ga Vile, Vile na velškom sva zadihana. Nikada ga nijeoslovljavalasa„Vilijame”,samosa„Vile”ilinjegovimvelškimimenom„Gvilime”.

Zaškiljio je očima, onim tamnoplavim očima iste boje kao njene.KadajenjihovamajkasaljubavljugovoriladaćeVilslamatisrcakadaporaste,Sesilibijeuvekpodozrivopogledala.Viljetadabiosavkrakat,žgoljav,neuredanivečitoprljav.Sadajoj je,pak,bilo jasno,bilo joj jejasno čim je prvi put kročila u trpezariju Instituta, i kada je onzapanjenoustao,aonapomislila:Pa,tonemožebitinašVil!

Tadjebiouperioočiunju,istemajčineoči,ionajeunjimaugledalabes.Nijemubilodragoštojevidi,amabašnimalo.TamogdejojjeupamćenjuostaotajžgoljavidečakkoserazbarušenekaouCiganina,sališćempoodeći,sadajestajaoovajvisoki,zatrašujućimuškarac.Rečikoje je htela da izgovori rasplinule su joj se na jeziku i ona mu jeuzvratila ljutitipogled. I,eto, tako je jošodpočetka,Vil jedvanekakotrpi njeno prisustvo, kao da je kamenčić koji mu je upao u cipelu,manja,alineprekidnaneugoda.

Sesili je duboko udahnula i podigla bradu, spremna da baci prvinož.Vilnijeznao,nitićeikadaznati,zasilnesatekojejeprovelauistojtojprostorijisama,vežbajućiiučećisekakodarasporeditežinunožauruci, da bi na kraju otkrila da dobro bacanje noža počinje iza tela.Spustilajeoberukedole,dabizatimpodigladesnuizaglave,prenegošto će je zabaciti napred svom težinom tela. Vrh noža bio je u istoj

ravnisametom.Pustilagaje,pajetrglašakuunazad,zinuvši.Nožsezabiooštricomuzid,tačnoposredmete.„Jedan”,rečeSesili,nadmoćnosenasmešivšiVilu.Pogledaojujekamenoglica,dabizatimistrgaonožizzidaiponovo

jojgapružio.Sesiligajebacila.Drugijenož,poputprvog,odleteopravoumetu,u

kojuseizario,mrdajućisepoputpodrugljivogprsta.„Dva”,Sesilirečesamrtnimtonom.Stegnute vilice, Vil je ponovo izvukao nož da bi joj ga vratio.

Prihvatilagajesaosmehom.Samopouzdanjejojjeprostrujalovenamapoputsvežekrvi.Znalajedamože.Oduvekjebilaustanjudasepenjevisoko koliko i Vil, da trči brzo kao on, da isto toliko dugo zadržavadah...

Bacilajenož.Pogodiojemetuionajenatoposkočilaizatapšala,načasponesenapobedničkomradošću.Kosajojjeispalaispodšnalairasulaseprekolica;odgurnuvšije,iscerilaseVilu.„Imadanapišešonopismo.Pristaosinaopkladu!”

Nanjenoiznenađenje,onjojsejošiosmehnuo.„O,panapisaćujanjega”, rekao je, „hoću, kako da neću, pa ću ga onda baciti u vatru.”Podigao je ruku pred naletom njenog ogorčenja. „Rekoh da ću ganapisati.Aliništanisamrekaozaslanje.”

Sesili naglo izlete dah iz grudi: „Kako se usuđuješ da me takoprevariš?!”

„Rekohtidanisiodsenolovačkesorte,inačesenebitakolakodalazavarati. Neću napisati nikakvo pismo, Sesi. Protivno je zakonu, i tustavljamtačku.”

„Kaodajetebistalodozakona!”,Sesilijelupilanogomopod,alisesamojošvišeiznervirala,poštojepreziraladevojkekojebesnolupajunogomopod.

Viljezaškiljioočima:„AtebiuopštenijestalodozvanjaSenolovca.Možeovako? Janapišempismoidamtiga,ukolikoobećašdaćešgasamaisporučiti-idasenećešvraćati.”

Sesili se štrecnula na to. Imala je podosta uspomena na njihovameđusobna nadvikivanja, na njene porcelanske lutkice koje je onrazbiobacivši ihkrozprozor tavana, ali jeu timuspomenamabilo inežnosti-sećanjananjenogbratakojijojprevijaposečenokoleno,ilijojvezujepopuštenemašniceukosi.Ta jenežnostnedostajalaovomVilukoji jesadastajaoprednjom.Mamajepreplakalaprvihnekolikogodinanakon što jeVil otišao; rekla je, držeći Sesili unaručju, da će

Senolovci„uklonitisvuljubaviznjega”.Hladnisuto ljudi,rekla joj je,ljudikojisujojzabranilidaseudazasvogamuža.Štabionmogaodatražikodnjih,njenVil,njenmalecki?

„Neidemodavde”,reklajeSesili,zurećinazadubrata.„Aakoidaljebudešnavaljivaodamoram...jaću...jaću...”

Vratatavanaseotvoriše,dabiseDžemoviobrisipojavilinaulazu.„Aaa”, reče, „vidim, sad već pretimo jedno drugome. To tako čitavopopodne,ilijeteksadapočelo?”

„Onjepočeo”,rečeSesilicimnuvšibradomkaVilu,madajeznaladajezaludno.Džemse,kaoVilovparabatai,ophodiopremanjojsanekomuzdržanom ljubaznošću kakva se upućuje mlađim sestrama svojihprijatelja,alibiuvekstaonaVilovustranu.Uljudno,ali ipakodlučno,stavljaojeVilaispredsvegadrugognaovomsvetu.

Dobro, skoro svega.Džem ju je potpuno opčinio kada je prvi putkročilauInstitut-posedovaojetuonozemaljsku,neobičnulepotu,satom svojom srebrnkastom kosom i očima i prefinjenim crtama lica.Izgledaojekaoprincizbajke,pabiseonamoždajošivezalazanjega,danijebilopotpunoočiglednodajebiodubokozaljubljenuTesuGrej.Pogledombiišaosvudazanjom,glasbimusepromeniokadabijojseobraćao.Sesilijejednomčulakadajenjenamajkarazgaljenorekladajedanodmomakaiznjihovogkomšilukagledaunekudevojkukaodaje„jedinazvezdananebu”,iupravojetakoDžemposmatraoTesu.

Sesili to nije smetalo: Tesa je prema njoj bila prijatna i ljubazna,dodušepomalo i stidljiva, sanosomvečitounekoj knjizi poputVila.Ako jeDžemželeo takvunekudevojku, njihdvoje ondanikadanebipasali jednodrugome - a što jedužeboravilana Institutu, bilo joj jejasnijekolikobisvetonačinilostanjeizmeđunjeiVilaneprijatnijim.On je gajio žestoko zaštitnički stav prema Džemu, i večito bi jenadgledao i pratio da ga kojim slučajemneuznemiri ili povredi.Ne,mnogojojjeboljedasedržipodaljeodtoga.

„Baš samse razmišljaokakoda liferujemSesili doHajdparkadanjometamonahranimpatke”,rečeVil,sklanjajućivlažnukosuunazaddabiusputpočastioDžemajednimodsvojihretkihosmeha.„Dobrobimidošlatvojapomoć.”

„Nažalost, možda ćeš nakratko morati da odložiš nameravanosestroubistvo. Gabrijel Lajtvud je dole, pa bih razmenio dve reči satobom.Tvojedvenajdražereči,barkadasuspojenejednasadrugom.”

„Potpunprostak?”,zapitaoseVil.„Bezvredniskorojević?”Džemseširokonasmešio.„Demonskeospice”,reče.

Sofijejednomrukomlaganopridržavalaposlužavniksavišegodišnjomuvežbanošću,dokjedrugomkucalanavrataGideonaLajtvuda.

ZačulajezvukužurbanihkorakaizatimsevrataotvorišekakobiseGideon pojavio pred njom u pantalonama, hozentregerima i belojkošuljizasukanojdolaktova.Rukesumubilemokre,kaodajeupravoprošaoprstimakrozkosu,kojajetakođebilavlažna.Srcejojjemalkoposkočilo u grudima pre nego što če se opet smiriti. Usiljeno senamrštila.

„GospodineLajtvude”,reklaje,„donelasamvampogačicekojestetražili,aBridžetvamjepripremilaitanjirsendviča.”

Gideon se odmakao da bimogla da uđe u sobu. Bila je kao i sveostale sobena Institutu:masivan, tamannameštaj, veliki krevetpodbaldahinom,širokkaminivisokiprozori,kojisuuovomslučajugledalina unutrašnje dvorište. Sofi je osećala njegov pogled na sebi dok sekretala sobom kako bi spustila poslužavnik na sto pored vatre.Uspravivšise,okrenulasepremanjemu,šakasklopljenihprekokecelje.

„Sofi...”,otpočeoje.„GospodineLajtvude”,prekinulagaje.„Dalistejošneštohteli?”Pogledao ju je polubuntovno, polutužno: „Više bih voleo da me

zoveteGideon.”„Rekohvamvećdavasnemoguoslovljavatipokrštenomimenu.”„JasamSenolovac,nemamkrštenoime.Sofi,molimvas.”Zakoračio

jepremanjoj.„PrenegoštosamprešaonaInstitut,misliosamdasmokrenuli upravcuprijateljstva.A, evo, otkad samdošaoovamo, vi stehladnipremameni.”

Sofijerukanehoticepoleteladolica.PrisetilasegospodaraTedija,sinanjenogprethodnogposlodavca,ikakojenagrozannačinznaodajespopadnepomračnimćoškovima,dajepribijeuzazidipodvučejojrukepodbluzu,svejojvremešapćućinauhodabijojbiloboljedabudefinapremanjemudasenebilošeprovela.Odsamepomislinatočakjeisadaznalodajojsesmuči.

„Sofi”,Gideonuseuuglovimaočijuodzabrinutostipojavišeboriće.„Šta je bilo? Ako sam vam učinio išta loše, nešto skrivio, recite mi,molimvas,očemuseradi,damogusvedaispravim...”

„Nijesedesiloništa loše,ništanisteskrivili.Vi stegospodin,a jasluškinja; sve više od toga bilo bi odveć prisno.Nemojteme,molimvas,teratidaseosećamneprijatno,gospodineLajtvude.”Gideon,koji

jenapolavećbiopodigaoruku,spustiojujeuzbok.Zadelovaojetolikoutučeno,da jeSofisrcesmekšalo. Jamoguda izgubimsve,aonništa,podsetila je sebe. To bi govorila sebi kasno noću, ležeći na svomtesnomkrevetu,uzsećanjenadvaokabojeburekojebi joj lebdeloumislima.„Misliosamdasmoprijatelji”,rekaojojje.

„Nemoguvamjabitiprijatelj.”Zakoračiojepremanjoj:„Aštaakovaszamolim...”„Gideone!”,bešetoHenri,uotvorenimvratima,zadihan,ujednom

odsvojihgroznihprslukanazeleno-narandžasteštrafte.„Brattijetu.Dole...”

Gideonuseočirazrogačiše:„Gabrijeljetu?”„Da.Vičeneštoovašemocu,alinećeništavišedanamkažedokne

siđeš.Kunesedaneće.Hajdesamnom.”Gideonsepokolebao,prebacujućipogledsaHenrijanaSofi,kojase

trudiladabudeposveneupadljiva:„Ne...”„Ma,hajde,smesta,Gideone”,Henrijeretkokadazvučaooštro,pa

jeučinak,kadabidotoga idošlo,umeodaprepadne. „Sav jeoblivenkrvlju!”

Gideonjeprebledeo,pasedohvatiomačaokačenognajedanoddvaklinapokrajvrata.„Idem,idem.”

GabrijelLajtvudstajaojeoslonjenozidodmahdovrataInstituta,bezkaputa,ukošuljiipantalonamanatopljenimskerletom.Tesajenapolju,kroz vrata,mogla da vidi kočiju Lajtvudovih, sa platnenimgrbom sastrane,zaustavljenuupodnožjustepeništa.Gabrijelmoradajujesamtudovezao.

„Gabrijele”,reklamujeŠarlotaumirujuće,kaodapokušavadasmiripodivljalogkonja,„Gabrijele,recinamštasezbilo,molimte.”

Gabrijelje,visokivitak,smeđekoseulepljenekrvlju,protrljaoliceizbezumljenih očiju. Šake mu takođe behu krvave. „Gde mi je brat?Moramdarazgovaramsabratom!”

„Sad će odmah sići. Poslala sam Henrija po njega, i Sirila dapripremi kočiju Instituta. Gabrijele, jesi li povređen? Hoćeš li jedanirace?”, Šarlota je zvučala posve majčinski, kao da se ovaj momaknikadanijepostavioprotivnjestojeći izastoliceBenediktaLajtvuđa,kaodasenikadanijeurotiosaocemdabijojpreuzeliInstitut.

„Bašjemnogokrvi”,rečeTesaistupivši.„Gabrijele,nijevaša,jelda?”

Gabrijeljujepogledao.Bešetoprviput,Tesiseučinilo,dagavidi,adaseonuopštenepretvara.Uočimamusevidelasamoošamućenoststrahom,strahomi...zbunjenošću.„Nije...njihovaje...”

„Njihova? Čija to?”, beše to Gideon, koji se žurno spuštaostepeništemsamačemudesnojruci.ZanjimstigošeiHenriiDžem,azanjimaiViliSesili.Džemjezgranutozastaonastepenicama,aTesajeshvatiladajujeupravougledaouvenčanici.Očimuserazrogačiše,alisu se ostali već bili progurali pored njega, povukavši i njega nizstepenikekaolistnošenvetrom.

„Danijeotacpovređen?”,Gideonjenastavio,zastavšipredbratom.„Iliti?”Podigaojerukudobratovoglicadamuobujmibraduipomerijepremasebi.MadajeGabrijelbioviši,izraznalicumlađegbratabešeočigledan-olakšanještovidibrata,ibesnigrčzbogbritkogprizvukaunjegovomglasu.

„Otac...”,otpočeGabrijel,„otacjecrv.”Vilsekratkonasmejao.Bio jeuopravikaoda jeupravo izašao iz

vežbaonice,akosamuse,vlažna,uvijalanaslepoočnicama.NijegledaouTesu,aliseonanatovećiprivikla.Viljevišegotovonijenigledao,semkadabibašmorao.„Dragomijedavidimdasikonačnoprihvationaše viđenje stvari, Gabrijele, ali ipak to objavljuješ namalko čudannačin.”

GideonjeošinuoVilaprekornimpogledomprenegoštoćeseopetvratitibratu:„Kakotomisliš,Gabrijele?Štajeotacuradio?”Gabrijeljezavrteo glavom. „Crv je”, reče ponovo, bezizražajno. „Znam da jeosramotioprezimeLajtvudovih,idanasjeobojiculagao.Osramotiojeiuništioimajku.Alizatominemoramodabudemokaoon.”

Gabrijel se oteo iz bratovog stiska, najednom blesnuvši ljutitoiskeženim zubima. „Ne slušaš me”, reče. „Crv je. Pravi pravcati crv!Prokleto zmijoliko stvorenje! Pogoršalo mu se stanje otkad jeMortmejnprestaodamušaljelek.Menjase.Oneranenarukamapočelesu celog da ga prekrivaju. Ruke, vrat, nje-njegovo lice...” Gabrijelovezelene oči potražiše Vila: „Ospice su u pitanju, jelda? Ti o tome sveznaš,zarne?Zarnisitiononekistručnjakzanjih?”

„Pa,nemoramosebašpostavitikaodasamihjaizmislio”,rečeVil.„Samo zato što sam verovao da postoje. Ima svedočenja o njima...starihpričaubiblioteci...”

„Demonske ospice?”, reče Sesili, zbunjeno izobličivši lice. „Vile, očemuovajpriča?”

Zinuvši, Vilu se blago zajapuriše obrazi. Tesa je prikrila osmeh.

ProšlesunedeljeotkadjeSesilidošlanaInstitut,alijenjenoprisustvoidaljesmetaloVilu,uznemiravajućiga.Izgledadanijeznaokakodaseponašauprisustvumlađesestre,kojanijebilaonodetekojejepamtio,ikojojjeupornouskraćivaodobrodošlicu.ATesajeipakzapaziladajepratioSesiliposobiočima,saistomzaštitničkomljubavljuupogledukoju je nekada upućivao Džemu. Postojanje i način dobijanjademonskihospicazasigurnobešeposlednjastvarkojubiobjašnjavaoSesili.„Ništaštobitebezanimalo”,promrmljaoje.

Gabrijelov pogled odleteo je prema Sesili, na šta mu se usneiznenađenorazjapiše.Tesa jevidelakako jegutapogledom.Vilovisuroditeljisigurnoisamibiliveomalepi,pomislilajeTesa,čimjeiSesilitoliko lepa koliko je Vil zgodan, sa istom blistavom crnom kosom izapanjujućim očima tamnoplave boje. Sesilimu je odvažno uzvratilapogled, znatiželjnog izraza lica; mora da se pitala ko li je sad ovajmomak,kojemsenjenbratočitonikakonijesviđao.

„Otacjemrtav?”,zapitaogajeGideonpodignutogglasa.„Daganisudemonskeospiceubile?”

„Nisu ga ubile”, reče Gabrijel, „već promenile. Skroz su gapromenile.PrenekolikonedeljaprebaciojedomaćinstvouČizik.Nijehteodamikažezašto.Aondaseprenekolikodanazaključaouradnojsobi. Nije izlazio napolje, čak ni da jede. Jutros samotišao do radnesobe da pokušam da ga izvučem napolje. Vrata su bila otrgnuta sašarki.Nizhodnikjevodiotragnečegaljigavog.Ispratiosamgadolesvedo bašte.” Osvrnuo se po potpuno tihom predvorju. „Pretvorio se ucrva.Topokušavamdatikažem.”

„Apretpostavljamdanebimoglodasedesi”,rečeHenriusredtogtajca,„daga,uf,nekonagazi?”

Gabrijel ga je zgađeno pogledao. „Pretražio sam baštu. Pronašaosamsamonekeodsluga.Akadkažempronašaosam,bukvalnotakoimislim. Bili su skroz... raskomadani.” Progutavši knedlu, pogledao jesvoju okrvavljenu odeću. „Začuo sam neki zvuk - neko piskavozavijanje.Okrenuvšise,ugledahgakako idekameni.Velikislepicrv,kao aždaje iz legendi. Usta mu behu širom razjapljena, obrubljenaoštrim zubima. Okrenuh se i potrčah prema štali. Zamigoljio se zamnom,alisamskočionakočijuiodvezaosekrozkapiju.Tostvorenje...otac...nijepošlozamnom.Mislimdaseplašidaganevidinarod!”

„Aaa”,rečeHenri,„dakle,ipakjeprevelikdaganagaziš.”„Nijetrebalodabežim”,rečeGabrijel,gledajućibrata.„Trebalojeda

stanempredtostvorenjeidagaodbijem.Moždamožedaseurazumi.

Moždajeotacjošuveknegdeunjemu.”„Amoždabiteipregrizaonapola”,rečeVil.„Toštonamtiopisuješ,

pretvaranjeudemona,jesteposlednjistupanjospica.”„Vile!”,Šarlotajepodiglarukeuvazduh.„Pa,štonamnisirekao?!”„Daznatedavamsesveknjigeodemonskimospicamanalazetuu

biblioteci”,Vilrečepovređeno,„nisamnikogasprečavaodaihpročita.”„Jeste,aliakobiseBenediktvećpretvoriouogromnuzmijurinu,ne

misliš da si mogao bar nešto da nam natukneš?”, reče Šarlota. „Zaopštedobro?”

„Podjedan”,rečeVil,„nisamznaodaćesepretvoritiudžinovskogcrvekanju. Završna etapa demonskih ospica jeste pretvaranje udemona.Mogaojebilokakavdabude.Poddva,potrebnesunedeljeinedelje da dođe do preobražaja. Mislio sam da bi čak i osvedočeniglupan poput ovde prisutnogGabrijela primetio tako nešto i nekogaobavestio.”

„Obavestiokoga?”,zapitaojeDžem,sasvimrazborito.PrimakaoseTesidoksevodiorazgovor.Stojećijednododrugoga,dodirivalisusenadlanicama.

„Klavu.Poštara.Nas.Bilokoga!”,rečeVil,uputivšijedanozlojeđenipogledGabrijelu,kojijepomalopovratioboju,delujućirazdraženo.

„Nisamjaosvedočeniglupan...”„Pa, nedostatak svedočanstva teško da je dokaz inteligencije”,

promrmljaojeVil.„Ikaoštovamrekoh,otacjebiozaključanuradnojsobiceleprošle

nedelje...”„Itebitonimalonijebiloupadljivo?”,rečeVil.„Neznaštinašegoca”,rečeGideonravnimglasomkojijekoristio

ponekadakadabirazgovoronjegovojporodicibioneizbežan.Ponovoseokrenuopremabratu,damustavirukenaramenaidamuseobratitiho,odmerenimglasomkojinikodruginijemogaodačuje.

Džemje,poredTese,provukaomaliprstokonjenog.Bešetonjihovmaliznakljubavi,nakoji jeTesanaviklauproteklihnekolikomeseci,čak toliko da je katkad znala da isturi ruku bez razmišljanja kada bistaoporednje.„Totijevenčanica?”,pitaojujeupolaglasa.

TesujeodgovorapoštedeloBridžetinopojavljivanjesaopravomurukama, na šta se Gideon najednom okrenuo prema ostalima da imkaže:„Cizik.Moramoodmahpoći.Gabrijelija,akonikodrugineće.”

„Zarsami?”,rečeTesa,dovoljnoprepadnutadabijojseterečisameotele.„Alizaštonebistepozvaliostaledavamsepridruže...?”

„ZbogKlave”,rečeVil,živahnihplavihočiju,„neželidaKlavasaznazanjegovogoca.”

„Tibiželeo?”,rečeGabrijeluzrujano.„Daseradiotvojojporodici?”Usnemu sepoviše. „Zaboravi da sam tepitao, ti ionakone znaš štaznačiodanost...”

„Gabrijele”,Gideonmurečeprekorno,„neobraćajseVilunatakavnačin.”

Gabrijelseučinioiznenađen,zaštaTesabašinijemogladagakrivi.Gideon je znao za Vilovo prokletstvo, za to njegovo uverenje koje jeizazvaloprekunaravineuljudnoponašanje,kaoisviostalinaInstitutu,alijetapričabilapoverljiva,inijebilarečenanikomeizspoljnjegsveta.

„Poći ćemo sa vama. Kako ne bismo pošli?”, reče Džem, pustivšiTesinu ruku kako bi istupio. „Gideon nam je učinio uslugu. Što minismozaboravili,jelitako,Šarlota?”

„Dakakodanismo”,rečeŠarlotaokrećućise.„Bridžet,opravu...”„Bašjezgodnoštosamjavećunjoj”,rečeVilkadajeHenrizbacio

kaputkakobi ga zamenio sakoom izoprave i opasačemsaoružjem;Džemjeučinioisto,tejeulaznajednombiosavupokretu-ŠarlotasetihoobratilaHenriju, držeći ruku tik iznad stomaka.Tesa jeodvojilapogled od njihove lične konverzacije, da bi ugledala jednu crnokosuglavunagnutupored jednesvetlekose.DžemsenašaopokrajVilasaizvađenom stelom ne bi li mu pored grla naneo runu. Sesili jenamrštenopogledalabrata.

„Ikodmenejebašzgodnoštosamvećuopravi”,objavilaje.Viljenaglotrgaoglavu,nateravšiDžemadaiznerviranoproštenje.

„Sesili,niukomslučaju!”„Nemaš ti prava dami kažeš da limogu ili nemogu”, sevnula je

očima.„Idem!”Vil je cimnuo glavom prema Henriju, koji je samo pomirljivo

slegnuoramenima. „Nijedanijeupravu.Obučavasevećgotovodvameseca...”

„Jošuvekjedevojčica!”„I ti si isto to radio u petnaestoj”, reče Džem tiho, pa se Vil

najednomokomionanjega.Načassečinilodasvizadržavajudah,čakiGabrijel.DžemjestaloženoizdržaoVilovpoglediTesajepokoznakojiputimalaosećajdasućutkerazmenilinekolikoreći.

Uzdahnuvši,Viljenapolasklopiooči.„SadćejošiTesahtetidaidesnama.”

„Pa,naravnodaidem”,rečedesa.„MoždanisamSenolovac,alisam

takođeobučena.Džemneidebezmene.”„Alitisiuvenčanici!”,usprotivioseVil.„Pa, sad kad ste je već svi videli, ne mogu je nikako nositi na

venčanju”,rečeTesa.„Ipakjetološasreća,akonisiznao.”Vil je progunđao nešto na velškom - nešto nerazgovetno, mada

jasnim poraženim tonom. Džem je uputio Tesi jedan zabrinutiosmejak. Vrata Instituta se otvoriše puštajući snop jesenjeg sunca upredvorje.Sirilsepojavionapragu,zadihan.

„Idrugakočijajespremna”,reče,„koide?”

Za:VećnikaJosijuVejlandaOd:SavetaPoštovanigospodine,Kao što ste i sami nesumnjivo svesni, vašem služenju na položaju

Većnika, nakon deset godina, bliži se kraj. Došao je trenutak zapostavljanjevašegnaslednika.

Što se nas lično tiče, mi ozbiljno razmatramo postavljanje ŠarloteBranvel, devojačkog prezimena Ferčajld. Do sada je obavljala dobarposaokao čelnik londonskog Instituta, a smatramodabi dobila i vašupodršku,sobziromdaste jevi ipostavilinapoložajnakonsmrtinjenaoca.

Budućida sunamvašemišljenje i procenaodnajveće važnosti, bilibismovamzahvalninavašemstavupoovompitanju.

Sanajdubljimpoštovanjem,ViktorVajtlo,Istražilac,uimeSaveta

2.

CRVOSVAJAČ

ALudostidostaijošvišeGreha,uzStravusubittogzapleta.EdgarAlanPo,„Crvosvajač”

Kada se kočija Instituta zakotrljala kroz kapiju kuće Lajtvudovih uČiziku,Tesajemnogoboljemogladaosmotritomestonegoprviputkada je bila tamo u po noći. Dugačak šljunkoviti puteljak oivičendrvećem vodio je prema golemoj beloj kući uz kružni prednji prilaz.KućajeupadljivosličilanacrtimaantičkihhramovauGrčkojiRimusasvojimčvrstim,simetričnimlinijamairavnimstubovima.Nekakočijaveć je stajala ispred stepenica, dok se po vrtu širila čitava mrežašljunkovitihstazica.

Avrtsvakakobešedivan.Cakiusredoktobrasvudajebilogomilecveća - crvenih ruža što kasno cvetaju i hrizantemabronzanonarandžaste,žuteitamnozlatneboještosuoivičavaleurednestazice koje lutahu između drveća. Kada je Henri zaustavio njihovukočiju, Tesa je izašla napolje uz Džemovu pomoć, te je začula žuborvode: neki potočić, pretpostavila je, usmeren tako da teče kroz vrt.Beše to jedno tolikodražesnomestoda jeuglavi teškomogladagapovežesaistimonimmestomnakojemjeBenediktodržaoonajsvojvražijibal,madajevidelastazukojajeskretalaizakućeikojomseionaonenoćispustila.Vodilajepremakrilukućekojejeizgledalokaodajenedavnodograđeno...

Kočija Lajtvudovih dokotrljala se iza njih sa Gideonom kaokočijašem. Gabrijel, Vil i Sesili pokuljaše iz nje. Herondejlovi su se idalje prepirali kada se Gideon spustio dole pred Vilom, koji jedočaravaosvojeargumentesamouverenomašućirukama.Sesiligajenamrštenogledala,pobesnelogizrazalica,zbogkojegjetolikoličilana

bratadabi,ubilokojimdrugimokolnostima,svetojošbiloismešno.Gideon se, još bleđi nego ranije, obrnuo oko sebe sa isukanim

sečivomuruci.„Tatjanina kočija”, reče kratko kada mu Džem i Tesa priđoše.

Uperio je rukom u zapregu ispred stepeništa. Oboja vrata behuotvorena.„Moradajeodlučiladadođeuposetu.”

„I tobašsada...”,Gabrijel jezazvučaognevno,madasumuzeleneočibilenatopljenestrahom.Tatjanaimjebilasestra,svežeudata.Grbna kočiji, trnoviti venac,mora da je predstavljao znamenje porodicenjenogsupruga,pomislilajeTesa.Njihovaskupinaukipljenojestajala,gledajućikakoGabrijelprilazikočiji i skidadugačkusabljusapojasa.Nagnuvšisepremavratima,glasnojeopsovao.

Odmakavši se, pogledao je Gideona pravo u oči. „Ima krvi nasedištima”,reče.„I...ovoga.”Bocnuojetočakvrhomsablje,akadajujepovukao,sanjejevisiladugačkafronclanekesmrdljivesluzi.

Vil je istrgao serafimski mač sa kaputa, pa je glasno uzviknuo:„Jeremil!”Čimjezablistalopoputbledobelezvezdenajesenjemsuncu,pokazaojeprvokaseveru,pakajugu.„Vrtsepružaposvudaokokuće,svedoreke”,rekaoje.„Znamvrlodobro,jersamjednenoćiovudajuriodemonaMarbasa.Gdegoddasenalazio,čistosumnjamdabiBenediktnapuštaoposed.Nebiriskiraodagavide.”

„Mi idemo u zapadni deo kuće. Vi idite u istočni”, reče Gabrijel.„Vikniteakobiloštavidite,paćemosenaći.”

Gabrijel jeobrisaosečivoošljunakprilaza,pa jeustao ipošaozabratomizakuće.VilseuputiousuprotnomsmeruzajednosaDžemom,aSesiliiTesakrenušezanjima.Viljezastaonaćoškudaosmotrivrtpogledom,tražećibilokakveneobičneprizoreilizvukove.Trenkasnijedaojeznakostalimadagaprate.

Kada su krenuli dalje, Tesi je potpetica cipele zapela za komadšljunka pod živicom. Zateturala se i odmah i uspravila, ali se Vilosvrnuonamršten.„Tesa”,reče.NekadajujezvaoTes,alivišene.„Nebitrebalodasitu.Nisispremna.Barnassačekajukočiji.”

„Neću”,rečeTesaprkosno.VilseponovookrenuopremaDžemu,kojijepokušavaodaprikrije

osmeh:„Tesajetvojaverenica!Tijeurazumi.”Držećištap-mačuruci,Džemjojjeprišaonastazici:„Tesa,učinito

barkaouslugumeni,važi?”„Mislišdanemogudaseborim”,rečeTesaodmakavšisekakobina

njegov srebrni pogled uzvratila istim takvim svojim. „Zato što sam

žensko?”„Mislimdanemožešdaseborišjersiuvenčanici”,rečejojDžem.

„Iskrenorečeno,mislimdaniVilnebimogaodaseboriutojhaljini.”„Moždanebih”,rečeVilkojijeimaosluhkaošišmiš,„alibihprosto

blistaokaonevesta.”Sesilijepodiglarukuiuperilajenegdeudaljinu:„Štajeono?”Sve četvoro se naglo okrenuše da bi ugledali nekupriliku koja je

jurilapremanjima.Sunceimjepeklooči,tejeTesanačas,dokjojseočinisu privikle, sve videla vrlo mutno. Ali se ta mutna mrlja ubrzopretvorila u obrise devojke koja trči. Nije imala šešir, te joj sesvetlosmeđakosavijorilanavetru.Bilajevisokaikoščata,obučenauhaljinu jarko ružičaste boje, koja je pre ovoga verovatno bila vrloprefinjena,ali jesadabilaiskidanaiokrvavljena.Uletelajemeđunjihvrišteći,dabisezatimbacilaViluunaručje.

Zateturavšise,zamalojeispustioJeremila:„Tatjana...”TesanijemogladarazaznadalijujeVilodgurnuoodsebeiliseona

sama odmakla, ali se Tatjana pomerila za nekoliko centimetara odnjega,iTesajojjeprviputugledalalice.Uzano,ićoškasto.ImalajerusukosupoputGideonoveiočizelenekaoGabrijelove,imoždabijošibilalepa da joj lice nije bilo naborano u jogunastoj nadurenosti.Mada jebila sva uplakana i zadihana, bilo je nekog glumatanja u njenomponašanju,kaoda jebilasvesnadasusveočiuprteunju -posebiceVilove.

„Nekogolemočudovište”,zaridalaje,„nekostvorenje-zgrabilojemogdivnogRupertaizkočijeidalosesanjim!”

Viljujeodgurnuoodsebe:„Kakotomislišdalosesanjim?”„Uperila je rukom. „O-onamo”, zacvilela je. „Odvuklo ga je u

talijanskubaštu.Isprvajeuspevaodaizmaknenjegovimčeljustima,aligajejuriopostazicama.Makolikodasamvikalananjega,nijehtelodagapu-pusti!”Nanovojebriznulauplač.„Vikalasi”,rečeVil.„Samositoradila?”

„Pa, podosta sam se izvikala”, Tatjana je zazvučala povređeno.Potpuno se odmakla od Vila ne bi li ga prostrelila svojim zelenimočima.„Vidimdasisebičankaoštosivazdabio.”Oči jojodlutašekaTesi, Sesili iDžemu. „Gos’nKarsterse”, rečeuštogljeno, kaoda sunanekojbaštenskojzabavi.SkupilajeočikadajojsepogledzaustavionaSesili.„Avi...”

„O, za ime Anđela!”, Vil se progurao pored nje, a Džem je,osmehnuvšiseTesi,pošaozanjim.

„VimoradasteVilovasestra”, rečeTatjanaSesilikadasumomcinestalinegdeudaljini.Tesujenamernoizostavila.

Sesilijujepogledalauneverici:„Jesam,madanevidimpočemujetosadbitno.Tesa,ideteli?”

„Idem”, reče Tesa, pa joj se pridružila; hteo je Vil tamo ili ne, a iDžem,nemožedagledakakosenjihdvojicaupuštajuunekuopasnost,a da onanije porednjih. Tren kasnije začula jeTatjanine snebivljivekorakepošljunkuizanje.

Odmakle su se od kuće, prema zvaničnom delu bašte napolaskrivenomvisokomživomogradom.Negdeudaljinisuncejetreperilopozimskojbaštiodstaklaidrvetasakupolastimkrovom.Bešetolepjesenjidan:duvaojeoštarvetarširećimirislišćakrozvazduh.Začuvšinekošuštanje,Tesaseosvrnulapremakućiizasebe.Uzdizalasevisokosa svojom glatkom belom fasadom narušenom jedino zasvodenimbalkonima.

„Vile”, šapnula je kada je podigao ruke da joj skloni šake sa svogavrata.Skinuo joj je rukavice ione sepridružilenjenojmasci iDžesinimukosnicamanakamenuterase.Potomjeisvojumaskuskinuoiodbacioje,dabipotomrukamaprošaokrozvlažnucrnukosuiskloniojesačela.Donji rub maske ostavio mu je tragove po visokim jagodicama, nalikblagimožiljcima,alikadajeposegnulakanjimauželjidaihdodirne,onjojjenežnouhvatiorukeispustioihnazad.

„Ne”,reče,„dopustimidajatebeprvidodirnem.Priželjkivaosamto...”Žestokosezacrvenevši,Tesajeotrglapogledodkućeiuspomena

kojejekrilausebi.Malaskupinastiglajedoprolazauživojogradisadesnestrane.Sadrugestranejasnosevidelatalijanskabaštaokruženazelenilom.Unutarsamogkruga,baštajebilaoivičenanizovimakipovaantičkih junaka i prilika iz starih predanja. Venera je sipala vodu usredišnjivodoskokizćupa,doksukipovislavnihistoričaraidržavnika-Cezara,Herodota,Tukidida-gledalijednidrugeispraznihočijuprekostazica koje su se širile iz središta. Bilo je među njima i pesnika idramskih pisaca. Tesa je, žureći, prošla pored Aristotela, Ovidija iHomera - čije oči behupovezane kamenommaskomukazujući da jebioslep-VergilijaiSofokla,prenegoštoćeimnekivrisakzaparatiuši.

Naglo se okrenula. Nekoliko koraka iza nje Tatjana je stajala kaoukopana, iskolačenih očiju. Tesa joj je pritrčala uz ostale za sobom;prvajestigladoTatjane,kojaseslepouhvatilazanju,kaodajenačaszaboravilakojeTesa.„Rupert”,zavapilajeTatjanazurećiispredsebe,pa jeTesa ispratilanjenpogled iugledalamuškučizmukakoviri iza

živeograde.Utrenutkujojseučinilodanekoležinazemljiošamućen,ida mu je ostatak tela sakriven pod zelenilom, ali kada se nagnula,hvatila je da je čizma - uz nekoliko centimetara izgriženog, krvavogmesakojeještrčaloiznje-bilajedinoštoimadasevidi.

„Crvodčetrdesetstopa?”,Vil jepromrmljaoDžemudoksusekretalitalijanskombaštom,nedižućinikakvezvukovečizmamapošljunku-zahvaljujući pokojoj runi nečujnosti. „Zamisli samo kakvu bismo sveribumoglisanjimdaupecamo!”

Džemuusnezaigraše:„Nijesmešno,daznaš.”„Pa,jestebarmalko.”„Nemožeš ovakvu jednu priliku da svedeš na šalu, Vile. Mi ti tu

pričamooGabrijelovomiGideonovomocu.”„Ne pričamo mi o njemu; već ga jurimo po ukrasnom vrtu sa

kipovimazatoštosepretvorioucrva!”„Udemonskogcrva”,rečeDžem,zastavšikakobiobazrivoprovirio

iza žive ograde. „Ogromna zmijurina. To nimalo ne smanjuje tvojeneumesnešale?”

„A nekad su ti moje neumesne šale donosile bar nešto zabave”,uzdahnuo je Vil. „A sad se, eto, odnekud pojavio crv... sumnje umojsmisaozašalu.”

„Vile...!”Džemajeprekinuoprodoranvrisak.Obamomkaokrenušesedabi

ugledaliTatjanuBlektornkakoodstupaipadaTesiunaručje.Tesajeuhvatilatudevojkudajepridrži,aSesili jekrenulakaotvoruuživicihitrovadećiserafimskimačiz.pojasalakoćomizvežbanogSenolovca.Vilniječuodabiloštagovori,alijojsesečivonaglopojavilourucidajojosvetliliceiistovremenouVilovomstomakuraspirimučniosećajstraha.

PotrčaojezajednosaDžemom.TatjanajemlitavovisilauTesinomnaručju, lica upadljivo izobličenog ucveljenim izrazom. „Ruperte!Ruperte!”Tesasemučilapodtežinomdrugedevojke,te jeViludošlodazastane ipomogne joj,ali jeDžemtovećučiniospustivširukunaTesinu,štomubešesasvimrazborito.Ipakjetonjegovadužnost,kaonjenogverenika.

Vil je divljački usmerio pažnju nazad na sestru, koja je krenula uprolaz u živoj ogradi, visoko podignutog sečiva dok je zaobilazila

grozneostatkeRupertaBlektorna.„Sesili!”,doviknuojeVilogorčeno.Ovlašseokrenula...I tada je sve oko njih prasnulo. Zemlja i blato odleteše u vazduh

prednjimašikljajućipravokanebu.Grumenjezemljeiblatozasušeihpoput grada. U sredini gejzira - neka golema, slepa zmija, svetlesivkasto-beleboje.Bojemrtvogljudskogmesa,pomisliojeVil.Smradih je zapahnuo od nje kao iz groba. Tatjana je ciknula, pa se svaotromboljilapovlačećiiTesunazemljusasobom.

Crv poče da se bacaka napred-nazad u pokušaju da se izvuče izzemlje.Razjapiojeusta-kojaineličišetolikonaustakolikonaprocepkojimu je raspolućivaoglavu, obrubljen zubimakaou ajkule. Ljutitomujesiktanjedopiraloizgrla.

„Stoj!”,dreknulajeSesili.Isturilajeplamtećiserafimskimačispredsebe;delovalajeposveneustrašivo.„Nazad,stvorenjejednoprokleto!”

Crvseustremionanju.Ostala jenepokolebanasasečivomušaci,kadajeobrušioogromnečeljustinanju-inatojeVilposkočiokanjojda je odgurne sa puta.Oboje se skotrljaše u živu ogradu kada je crvglavom tresnuo po tlu gde je maločas stajala, ostavljajući za sobompovećurupu.

„Vile!”, Sesili seotrglaodnjega, ali nedovoljnobrzo. Serafimskimmačemzaparalagajepopodlakticiostavljajućimucrvenuopekotinu.Očijojplamtešepoputplavevatre.„Nisimorao!”

„Nisi obučena!”, Vil se proderao, van sebe od besa iprestravljenosti.„Ubićešse!Ostanitu!”Posegnuojezasečivom,aliseizvila od njega i poskočila. Tren kasnije crv se ponovo obrušiootvorenih usta. Vil je ispustio sopstveno sečivo kada se bacio nasestru; ležalo je nekoliko stopa dalje. Odskočio je u stranu i izbegaočeljusti toga stvorenja za nekoliko centimetara, ali se tada i Džemnašaotamosaštapom-mačemuruci.Snažnojepodigaoizariooštricupostrance u telo crva. Pakleni mu se pisak oteo iz grla i on šibnuunazadprskajući crnomkrvlju oko sebe. Sikćući, nestao jenegde izaograde.

Vil se naglo okrenuo. Jedva da je video Sesili; Džem se bio bacioizmeđunjeiBenedikta,tejesadabiopoprskancrnomkrvljuiblatom.Tesa je iza Džema privukla Tatjanu u krilo; suknje su im se obemanadule na zemlji, te se Tatjanina drečavo ružičasta stopila sauništenom zlatnom svilom Tesine venčanice. Tesa se nagnula prekonjekaodapokušavadajezaštitiodprizoranjenogoca,tesujojsadakosaiodećabilepoprskanedemonskomkrvlju.Podiglajeglavu,bledog

lica,dabiočimapronašlaVilove.Utomjednomtrenutkuusredbašte,svabukaivonjkrviidemona

nestadoše,ionjeostaonasamounečujnomprostorusaTesom.Došlomujedajojpritrči,dajezagrli.Dajezaštiti.

Međutim, Džemova je dužnost bila da sve to uradi, nije njegova.Nijenjegova!

Tren je prošao i Tesa se našla na nogama svom snagompokušavajućidapodigneTatjanutakoštojeprebacilanjenurukuokosvogaramena,dokseTatjananjihalauznju,jedvasvesna.

„Morašjeodvućiodavde.Nastradaće”,rečeVil,osmatrajućibaštu.„Nikadanijeprošlaobuku.”

Tesiseustatvrdoglavostisnušeuprepoznatljivuravnuliniju.„Neželimdavasostavim.”

Sesili je bila užasnuta. „Zar nemislite da... Zar to stvorenje ne biustuknulo? Ipakmu jekćerka.Ako jeu tomstvoru...unjemu...ostalobilokakveljubavipremaporodici...”

„Sesi,onjeprožderaosopstvenogzeta!”,odbrusiojojjeVil.„Tesa,morašdaodešsaTatjanomakoželišdajojspasišživot.Iostaniuznjuporedkuće.Biobipraviužasakodotrčinazadovamo.”

„Hvalati,Vile”,DžemjeprošaptaokadajeTesaodvuklaonemoćaludevojkuodatlenajbržeštojemogla,aViljenjegoverećidoživeokaotriiglicezabodeneusrce.KadgodbiVilučinioneštodabizaštitioTesu,Džembipomisliodatoradizbognjega,nezbogsebe.IVilbisvakiputpoželeo da je Džem u pravu. Svaka od tih iglica imala je svoje ime.Krivica.Sramota.Ljubav.

Sesilijevrisnula.Nekasenkazaklonilajesunce,naštaživaogradaispred Vila najednom odlete u vazduh. Našao se zablenut utamnocrveno ždrelo ogromnog crva. Niti pljuvačke širile su mu seizmeđudžinovskihzuba.Viljeposegaozamačemokopojasa,alijecrvvećkrenuounazadsanekimsečivomkojemuještrcalosavrata.Vilgajeodmahprepoznao.Džemovosečivo.Čuojedamuparabataiuzvikujeupozorenje,prenegoštoćesecrvsručitiponovopremanjemu,pamuje zamahnuomačemnaviše pod vilicu. Krvmu je šiknula kroz zube,špricajući Vila po opravi uz zvuk cvrčanja. Nešto ga je mlatnulootpozadi po kolenima i on se, zatečen, gadno srušio, tresnuvširamenimaotravu.

Zagrcnuosekadamuvazduh izlete izpluća.Crvga jeobaviookokolenatankim,prstenastimrepom.Krenuvšidakoprcanogama,predočimamusezarojišezvezdice,Džemovonapetolice,plavoneboiznad

njega...Fiju! Neka se strela zarila crvu u rep, tik iznad Vilovog kolena.

BenediktjepopustiostisaktolikodaVilmožedaseotkotrljapozemljiinekako pridigne na kolena, da bi zatim ugledao Gideona i GabrijelaLajtvudakako jurepremanjemupoutabanoj stazi. Gabrijel je u rucidržao luk.U trku jeponovozadenuostreluunjega, te jeVil,donekleiznenađeno,shvatiodajeGabrijelLajtvudupravopogodioocakakobiViluspasioživot.

Crvsepresamitiounatraške,iViljepodmiškamaosetionečijerukekojegapovukošenanoge.Džem!KadajepustioVila,ovajseokrenu,primećujućida jenjegovparabataiveć izvukaosvoj štap-mač, ljutitosevajući pogledom ispred sebe. Demonski crv se, izgleda, bolnokoprcao,talasajućisecelimtelomimlatećiogromnom,slepomglavomlevo-desno, toliko snažno da je počupano žbunje počelo da leti okonjega. Lišće takođe polete vazduhom i senolovačku družinu poče dagušiprašina.Vil je čuodaSesilikašlje i žarko je želeoda jojkažedaotrčinazaddokuće,alijeznaodanebitakoučinila.

Crv je nekako, mlateći vilicom, uspeo da izbaci mač; oružje jetresnulootlemeđuružinimgrmljem,zamazanocrnimihorom.Crvjezaklizao unazad, ostavljajući za sobom sluzavo-krvavi trag.Iskreveljivšise,Gideonsebacionaprednebilizgrabioodbačenimačrukomzaštićenomrukavicom.

Benedikt je najednom sunuo naviše poput kobre razjapljenihljigavihčeljusti.Gideonjepodigaomač,činećiseneverovatnomajušannaspramgolemetelesinetogastvorenja.

„Gideone!”,začuoseGabrijelkojije,prebledeo,podigaoluk;Vilsetamanbiookrenuoustranu,kadajestrelazašištalaporednjegadabise zarila u telo crva. Crv se obrnuo, ciknuvši, te je izuzetno hitroodmigoljio od njih. Odmičući se razmahanog repa, dokačio je rubjednog kipa, te ga je čvrsto stegao i kip je prasnuo smrvljen u prahkojimjepotomzasuoprazanukrasnibazenčić.

„Tako mi Anđela, smoždio je Sofokla”, zapazio je Vil kada je crvnestao iza neke velike zgradeu obliku grčkog svetilišta. „Udanašnjevremeizgledavišenikoneceniantičkepisce!”

Gabrijel je, dahćući, spustio luk. „Budalo jedna!”, reče divljačkibratu.„Štatibidaonakonasrnešnanjega?”

GideonsenaglookrenuosakrvavimmačemuperenimuGabrijela.„Ne njega, već to nešto. To ti više nije naš otac, Gabrijele. Ako to nemožešdapojmiš...”

„Pogodio sam ga strelom!”, viknuo je Gabrijel. „Šta još hoćeš odmene,Gideone?”

Gideon je zavrteo glavom kao da je zgrožen bratovljevimponašanjem; čak je i Vil, kojem Gabrijel nije bio nimalo drag, osetiotračaksažaljenjapremanjemu.On,ipak,jestepogodiotubeštiju.

„Moramozanjim”,rečeGideon.„Stvorenjejeotišloizakulise...”„Izačega?!”,rečeVil.„Izakulise,Vile”,rečeDžem.„Ukrasnagrađevina.Pretpostavljamda

uopštenemaunutrašnjost.”Gideon jeodmahrruoglavom. „Samozidodgipsa.Akobismonas

dvojicakrenulisajednestrane,atiiDžemssadruge...”„Sesili,štatoradiš?!”,pitao jeVil,prekidajućiGideona;znaojeda

zvuči kao uzrujani roditelj, ali nijemario. Sesili je gurnula sečivo zapojas, te je sadapokušavaladaseuzvereuz jednoodmanjih tisovihstabala unutar prvog reda žive ograde. „Nije vreme za penjanje podrveću!”

Besno ga je pogledala, te joj crna kosapadepreko lica. Taman jezinuladamuodgovori,aliprenegoštojeuspelabiloštadakaže,začuosezvuksličanzemljotresuikulisaseraspalaugipsanimkrhotinama.Crv je sunuo napred, zaputivši se pravo ka njima zastrašujućombrzinomnezaustavljivogvoza.

DoksustigledoprednjegdvorištakućeLajtvudovih,Tesusubolela iledaivrat.Bilaječvrstoutegnutausteznikupodteškomvenčanicom,auplakanaTatjanasvojomjojjetežinombolnoopteretilalevorame.

Laknulojojjekadimsekočijepojavišenavidiku-laknulo,madaseimaloprepala.Prizorudvorištubešeposvemiran-kočijesuihčekaletamogde su ih ostavili, konji su pasli travu, fasada kućebešeposvečitava.Nakon što je delomodvukla, a delomodnelaTatjanudoprvekočije,Tesajetrglavratakakobijojpomogladauđeunutra,trgnuvšise kada joj je ta devojka zarila oštre nokte u ramena kako bi se sasilnimpodsuknjamaodgurnulaunutra.

„Oh,bože”,zavapila jeTatjana.„O,sramote,ostrahovitesramote!AkoKlavasaznaštasedesilosamojimocem...Zabogamiloga,zarnije,makarnačas,mogaodapomislinamene?”

Tesa jezatreptala. „Tostvorenje”, rekla je, „svakakonijekadrodamislinabilokoga,gospođoBlektorn.”

Tatjana ju je ošamućeno pogledala, i Tesa se nakratko postidelaprezira koji je osetila prema toj devojci. Nije joj se sviđalo što su jeoterali iz bašte, gde je moždamogla biti od pomoći - ali Tatjana jeupravo gledala kako joj sopstveni otac kida muža na komade prednjenimočima.ZaslužilajevišesaosećanjanegoštojeTesaosećala.

Tesajeublažilaglas:„Znamdastesegadnoprepali.Akobistemaloprilegli...”

„Mnogo stemineštovisoki”, rečeTatjana, „da li vamse gospodažalezbogtoga?”

Tesaostadezablenuta.„I još ste i obučeni kao nevesta”, reče Tatjana. „Nije li to posve

čudnovato?Zaropravanebiboljeodgovaralazadatku?Jasnomijedanijemnogolaskava,idanuždačovekanasvaštanatera,ali...”

Najednomsečuonekitresak.Tesaseodvojilaodkočijekakobiseosvrnula oko sebe; zvuk je došao iz kuće. Henri, pomislila je Tesa.Henrijesamušaounutra.Stvorenjeje,naravno,ubašti,aliipak...tojeBenediktova kuća. Prisetila se balske dvorane, pune demona kada jeposlednjiputbilatu,tejepokupilasuknjeobemarukama.„Ostanitetu,gospođoBlektorn”,reklaje.„Moramdaustanovimuzroktebuke.”

„Ne!”,Tatjanaseuspravilakaostrela.„Neostavljajtemesamu!”„Zao mi je”, Tesa se odmakla, odmahujući glavom, „ali moram.

Ostaniteukočiji,molimvas!”Tatjana je viknula nešto za njom, ali se Tesa već okrenula da bi

jurnula uz stepenice. Probivši se kroz ulazna vrata, pojavila se uveličanstvenompredvorjuprekrivenomnaizmeničnimkockamacrnogi belogmermera, kao na šahovskoj tabli. Ogroman luster visio je saplafona,madanijednavoštanicanijebilaupaljena;jedinasvetlostbilajeonadnevnaštojekuljalakrozizduženeprozore.Vijugavostepeništekoje je oduzimalo dah krivudalo je naviše. „Henri!”, Tesa je viknula.„Henri,gdeste?”

Povikumestoodgovorainovitresakzačušesesasprataiznadnje.Tesajejurnulagoreiodmahiposrnulakadajojsestopalozakačilozarub haljine, na šta joj se šav skroz rasparao. Iznervirano gurnuvšisuknjuustranu,potrčala jedalje,nizdugačakhodnikčijizidovibehuofarbani beličasto-plavom bojom i ukrašeni desetinama gravura upozlaćenimramovima,papotomkrozvrataunekusobu.

Jamačno se radilo o muškoj prostoriji, biblioteci ili radnoj sobi:draperijebehuodteške,tamnetkanine,pozidovimavisišeuljaneslikeslavnogratnogbrodovlja.Behuobloženiraskošnimzelenimtapetama,

madasuonenaizgledbileuflekanečudnimtamnimmrljama.Tomestojeimalonekineobičanmiris,sličanonomeporedobalaTemze,gdejekoješta trunulo pod večito oblačnim nebom. A preko njega, bakarnizadah krvi. Jedna od polica za knjige bila je srušena u gomili srče islomljenog drveta, a na persijskom ćilimu pored nje ležao je Henrirvući se sa nečime sive kože sa oneskopojavajućim brojem ruku nasebi. Henri se drao, šutirajući ga dugačkim nogama, dok mu je tostvorenje - zasigurno neki demon - kidalo opravu kandžama,škljocajućimuvučijomnjuškomtikiznadlica.

Tesaseizbezumljenoosvrnulaokosebe,pajezgrabilažaračkojijeležaoporedugašenogkamina i zaletela se sanjim.Pokušala jedasepriseti vežbanja - svih onih sati Gideonovog brižljivog pojašnjavanjaprocene,brzineistiska-alisenakrajuispostavilodajuječistporivnagnaodazarijetudugačkučeličnušipkuutorzotogstvorenja,gdebiinače bio grudni koš da se, kojim slučajem, radilo o pravoj,ovozemaljskojživotinji.

Začula je neko krckanje kada se oružje zabilo.Demon je urliknuokao lajavopseto, pa se skotrljao saHenrija, a žarač zvecnupopodu.Crni je ihor prsnuo iz njega da ispuni sobu smradomdima i truleži.Tesasenatozateturalaipetajojjezapelazapokidanirubvenčanice.Srušila se na pod taman kada seHenri pridigao da bi, promrmljavšinekupsovku,presekaodemonušijunekimsečivomnalikbodežukojisepresijavaorunama.Demonjeklokotavozavapio,tesesavsmežuraokaoparčepapira.

Henri je brže bolje skočio na noge, riđe kose uprljane krvlju iihorom.Opravamujebilapoderananaramenu,aizranemujeteklaskerletnatečnost.„Tesa”,viknuoje,dabiseodmahpotomnašaoporednje da joj pomogne da ustane. „Tako mi Anđela, alaj smo mi nekidvojac!”, rekao je na svoj uobičajen tugaljivi način, zagledajući jezabrinuto.„Nistepovređeni,jelda?”

Pogledavši se, shvatila je na šta je mislio: haljina joj je bilanatopljenaihoromkojijujebioisprskao,aimalajeigadnuposekotinunapodlakticikadajepalanaslomljenostaklo.Jošjenijeprevišebolelo,ali jestekrvarila. „Sasvimsamuredu”, rekla je. „Štasedesilo,Henri?Štaonobiištajetražilotu?”

„Demonskičuvar.PretraživaosamBenediktovradnisto,imoradasam pomerio ili dodirnuo nešto što ga je probudilo. Crni dim jepokuljaoizfiokeipretvorioseuto.Nasrnuojenamene...”

„Iizgrebaovas”,rečeTesazabrinuto.„Vidimdakrvarite...”

„Ne, to samsebi samuradio.Paosamnasvojbodež”,Henri rečepostiđeno, vadeći stelu iz pojasa. „Nemojte kazati Šarloti.” Tesa segotovoinasmešilanato;potomje,prisetivšise,pojurilanadrugikrajsobedapovučezavesenajednomodvisokihprozora.Videlajevrt,ali,nasvojužalost,neitalijanskubaštu;nalazilisusenapogrešnojstranikuće.Zeleneogradeodšimširaipokošenatrava,kojajepočeladažutiuočizime,širišeseprednjom.„Moramdaidem”,reklaje.„ViliDžemiSesili...borilisusesaonimstvorenjem.UbilojemužaTatjaneBlektorn.Moralasamdajeodvedemnazaddokočijedokseneonesvesti.”

Usledio je tajac. „Tesa”, reče Henri potom čudnim glasom, pa seokrenula da ga pogleda, sleđenog u potezu nanošenja irace rune naunutrašnjideoruke.Zuriojeusuprotanzid,onajzakojiseTesiranijeučinilodajeneobičnoisflekaniistačkanmrljama.Sadajeuvideladatonijebilaslučajnazbrka.Slova,svakodugačkopojednustopu,širilasusepotapetama,ispisananečimeštojeličilonasasušenucrnukrv.

PAKLENENAPRAVENEMAJUMILOSTI.PAKLENENAPRAVENEMAJUKAJANJA.PAKLENIMNAPRAVAMANEMABROJA.PAKLENIMNAPRAVAMANEMAKRAJA.

Apotom,ispodtognatpisa,poslednjarečenica,gotovonečitka,kaodaje taj koji ju je ispisao gubio moć u rukama. Zamislila je Benediktazaključanoguovojsobi,kakopolakoludipreobražavajućise,iškrabaterećipozidusopstvenomkrvljuzamućenomihorom.

BOGNEKNAMJEUPOMOĆI!

Crv je nasrnuo i Vil se bacio dole da se otkotrlja, za dlaku izbegavšizatvaranje čeljusti. Pridigao se u čučanj, pa potom i na noge, da bizatim potrčao po čitavom tom stvorenju, dok mu nije stigao domlatarajućeg repa. Okrenuvši se, video je da se demon nadvio nadGideonaiGabrijelakaokobra-madase,nanjegovoiznenađenje,činiloda se ukipio, sikćući bez napadanja. Da nije prepoznao svoju decu?Moždaosećaneštopremanjima?Kobigaznao?

Sesili se uzverala do polovine tikovog stabla, viseći sa jedne odgrana.Nadajućisedaćebitidovoljnorazumnadatamoiostane,Vilseokrenuo prema Džemu da podigne ruku i privuče pažnju svogaparabataija. Odavno su već ustanovili niz poteza rukom koje su

koristilidasaopštejednodrugomeštaimtrebausredborbe,uslučajuda ne mogu da si čuju glasove. Džemu oči blesnuše pošto ga jerazumeo, pa je dobacio svoj štap Vilu. Savršeno bačen, doleteo jeobrćući se do Vila, koji ga je uhvatio jednom rukom, da bi zatimpritisnuo dršku. Oštrica je iskočila napolje i Vil ju je hitro i snažnoobrušiotakodaprobijedebelukožutogstvorenja.Crvsenatotrgaounazadurličući,aVilgajeponovozasekaodamuodsečerepodtela.Benediktpočedasekoprcanaobestrane,naštaihorsununapoljeulepljivommlazu,oblivajućiiVila.Dreknuojeisagnuose,opečenekože.

„Vile!”,Džem je jurnuopremanjemu.Gideon i Gabrijelmahali susečivimakaglavicrva,dajućisveodsebedamuzadržepažnju.DokjeVilslobodnomrukombrisaoihorkojimujepekaooči,Sesilijeskočilasatikovogstablapravocrvunaleđa.

Vil je, prepadnut, ispustio štap-mač. Tomu se nikada ranije nijedesilo, nikada nije ispustio oružje usred borbe, ali sada se njegovamlađa sestra, uozbiljena i odlučna, bacila na leđa goleme demonskecrvčine, kao kad se malena buva uhvati za krzno psa. Dok je onprestravljeno zurio u nju, Sesili je istrgla bodež iz opasača da bi gažestokozarilaudemona.

Štajeonatoumislila?Kaodamajušnimbodežommožešdaubiješnešto te veličine! „Vile, Vile”, Džemmu je rekao na uho, uzbunjenimglasom,iViljeshvatiodajeonorekaonaglastejecrv,stomuAnđela,okrenuoglavupremaSesilirazjapljenihustanačičkanihzubima...

Pustivši bodež, Sesili se skotrljala sa tela crva. Čeljustima ju jepromašiozadlaku,ali ih ježestokosklopionasopstvenomtelu.Crniihor prsnunapolje i crv se trgnuo, temuurlik sličan vrisku avetinjeizleteizgrla.Ogromnamujeranazjapilasastrane,aizčeljustimujevisilaparčadsopstvenogmesa.ViljevideokakoGabrijelnatopodiželukiodapinjestrelu.

Zašištala je ka meti, ne bi li se zarila crvu u jedno od očiju bezkapaka. Stvorenje se propelo, da bimu glava potom klonula i on sezatimsavskupio,smežuraoinestao,kaoštotovećidesademonimakadaihživotnapušta.

Gabrijelovluktresnuojeotle,aliViltogotovonijeničuo.Izrovanotlebilo jenatopljenokrvlju iskasapljenogtelacrva.Usredsvegatoga,Sesisepolakopodigla,tržućise,poštojojjedesnizglobbioizvrnutpodneprirodnimuglom.

Vilnijeniosetiodatrčipremanjoj-shvatiojetekkadagajeDžemzaustavio isturivši ruku. Divljački se ustremio na svoga parabataija.

„Sestramije...”„Tvoje lice”,odgovoriomu jeDžem,zadivljujućesmireno, imajući

naumuokolnosti.„Prekrivensidemonskomkrvlju,Vilijame,progorevatikožu.Moramtinacrtatiiracedokštetajošmožedaseukloni.”

„Puštajme!”,Viljenavaliopokušavajućidaseotrgne,aligajeDžemsmirenerukezgrabiozapotiljak,dabiVilpotomosetiopeckanjestelepozglobuibol,kojinebešeniprimetio,počedasepovlači.Džemgajepustioisambolnoprosiktavši;neštomujeihoradošlodoprstiju.Viljezastao, neodlučan, ali mu je Džem samo odmahnuo rukom, većprinosećistelušaci.

Biojeometensamonakratko,alidokjeVilstigaodosestre,Gabrijelje već bio tamo. Gabrijel joj je pridigao bradu rukom, prelazeći jojzelenimočimapo licu.Smetenoga jegledala,kada je iVilpristigao iuhvatiojezarame.

„Mičiseodmojesestre”,zarežaojeiGabrijelseodmahodmakao,čvrsto stegnutihusana.Gideon se takođepojavio izanjega, te se sviokupiše oko Sesili dok ju je Vil čvrsto držao jednom rukom crtajućistelom drugom. Gledala ga je iskričavim plavim očima dok joj jenanosiocrniiracesajednestranegrla,ijedanmendelinsadruge.Crnakosa istrgla joj se izpletenice, pa je sada izgledaladivlje kako ju je ipamtio,žestokoineustrašivopredbiločime.

„Jesi li povređena, cariad?”2, ta reč mu se otela pre nego što jeuspeodajezaustavi-načinnakojijojsenekadaobraćaoodmilja,ikojijeumeđuvremenugotovoizaboravio.

„Cariad?”ponovilaje,trepćućiočimauneverici.„Ništaminefali.”„Pa,nebaš”,rečeVil,pokazujućinjenpovređenizglobiposekotine

na licu išakama,kojesupočeledasezatvarajupoddejstvomiracea.Bes se uskomešao u njemu, u toj meri da nije čuo Džema koji sezakašljaoizanjega-štoobičnobešeznakkojibigaodmahpokrenuopoputvarniceubačenemeđu suvadrvca. „Sesili, šta ti jeuopštebilou...?”

„TobešeneštonajhrabriještosamikadavideodajenekiSenolovacuradio”, prekinuo ga je Gabrijel. Nije gledao u Vila već u Sesili, samešavinomiznenađenostiinečegadrugognalicu.Imaojeblataikrviukosi,kaoštosuihimali isviostali,alinjegovezeleneočiozarenosublistale.

Sesilisezarumenila:„Samosam...”Prekinulase,pogledavširazrogačenihočijuizaVila.Džemseopet

zakašljao,iVilgajeovogaputačuo;okrenuosetamandavidikakose

njegovparabatairušinakolena.

3.

DOPOSLEDNJEGČASA

Ne,janećustrvinarstvopodržati,Očaju,tobomsehraniti;nećurasplitati,makol‘koslabebile,čovečneposlednjenitiusebi,nitću,iznuren,povikati-nemoguviše,jermogu:mogusenadati,novidančekati,odbitidaodemBogu.DžerardManliHopkins,„Strvinarstvopodržati”

Džem je stajao naslonjen na kočiju Instituta, zatvorenih očiju, licabledogkaolisthartije.Viljestaoporednjega,čvrstodržećiDžemazarame.Tesaje,hitajućikanjima,znaladaseneradisamoobratskomgestu.SvojimjestiskomdržaoDžemadasenesruši.

Ona i Henri čuli su poslednji vapaj umirućeg crva. Gabrijel ih jepronašao,njoj se činilo tekkoji trenkasnije, dok su trčali nizulaznostepenište.Zadihanoimjeispričaodasuubilistvorenje,papotomištasedesiloDžemuisveostalo,aTesajesvaprebledela,kaodajujenekonajednomsnažnotresnuopolicu.

Behutorečikojeodavnoniječula,aliihjevečitoočekivala,čakihjeisanjalaunoćnimmoramakojebijenateraledasetrgneizsnaborećisedadođedovazduha:„Džem”,„srušiose”,„diše”,„krv”,„Vil”,„Viljesanjim”,„Vil...”

NaravnodajeVilsanjim.Ostalisusesjatiliokonjih,braćaLajtvudinjihovasestra,čaksei

Tatjanaućutala, ilimoždaTesanaprostonije čulanjenohisterisanje.Tesa je bila svesna da je i Sesili u blizini i daHenri nezgrapno stojiporednje,kaodaželidajeuteši,alineznaodaklebipočeo.

ViloveseočisretošesaTesinimakadasepribližila,zamaloseopetspotakavšiopokidanuhaljinu.Načassusesavršenorazumeli.Džemjebiojedinirazlogzbogkojegsujošuvekmoglidasepogledajuočiuoči.Okonjegasuobojeimalivatreni,nepopustljivistav.Tesajevideladaje

VilnatostisnuoDžemaokoruke.„Tuje”,rekaomuje.Džemjepolakootvoriooči.Tesajesamukompotisnulazapanjeni

izrazsalica.Zenicesumuskroznestale,dužicesepretvorišeutananesrebrnekolutoveokocrnogkruga.„Nishowshanglema,quinaide?”,šapnuojojje.

Džemje,nanjenonavaljivanje,počeodaučiTesumandarinskom.Bar je „quin ai de” razumela kad već ostatak nije.Dušo moja, dragamoja.Uzelamujerukudajestegne.„Džeme...”

„Jesilipovređena,ljubavi?”,rečeVil.Glasmubešeravanistokaoipogled;Tesi jenačaskrvpojurilauobrazeionajespustilapogledkasvojoj šaciukojoj jedržalaDžemovu;prstimubehubleđiodnjenih,kaou lutke,kaodasuodporcelana.Kakotodanijeprimetiladamunijedobro?

„Hvalatinaprevodu,Vile”,odgovorilamuje,neskidajućipogledsaverenika. I Džem i Vil behu poprskani crnim ihorom, ali suDžemu ibradaigrlobilizamrljaniitačkicamacrvenekrvi.Njegovekrvi.

„Nisampovređena”,šapnulamujeTesa,aondajepomislila-Ne,nemožeštako,nislučajno.Morašbitihrabraprednjim.Ispravilajeleđa,nepuštajućiDžemovuruku.„Gdemujelek?”,pitalajeVila.„NijegauzeoprenegoštosmonapustiliInstitut?”

„Nemoj pričati tako kao da nisam prisutan”, reče Džem, mada uglasunije imaobesa.Pomerio jeglavuustranu, terečenešto tiho,upolaglasa,Vilu,kojijesamoklimnuoipustiomurame.TesajeosetilanapetostuVilovomdržanju;biojespreman,poputmačke,daponovozgrabi Džema ukoliko ovaj sklizne ili padne, ali je Džem ostaouspravan.„VidišdasamjačičimjeTesatu.Rekohtiveć”,rečeDžemistimtihimglasom.

ViljenatosamopognuoglavudamuTesanevidioči.„Vidim”,reče.„Tesa,nemamonjegovlekkodsebe.MislimdajekrenuosaInstitutaadanijeuzeodovoljno,madanećedaprizna.Uđiukočijusanjimipaziga...nekomora.”

Džemjeoštroudahnuo:„Aostali...”„Jaćudaupravljamkočijom.Nećebititeško;BalijeiKsantvećznaju

put.Henri će povesti Lajtvudove”, Vil reče odsečno i učinkovito, čaktoliko da nije ni sačekao damu se zahvale,mada se činilo da ni neočekujezahvalnost.PomogaojeTesiiDžemudauđuukočiju,pazećidajenislučajnousputnedodirneporamenuidajojnetakneruku.Otišaojedakažeostalimaštasedešava.NačulajekakomuHenriobjašnjavadaprvomoradauzmeBenediktovednevnikeizkuće,prenegoštoje

pružila ruku da zatvori vrata kočije i obavije sebe i Džema prekopotrebnomtišinom.

„Štajetobiloukući?”,DžemjujepitaokadasuzatutnjalikrozotvorenukapijuimanjaLajtvudovih.Idaljejebiobledkaoavet,glaveoslonjeneonaslon sedišta, napola sklopljenih očiju, jagodica koje se cakliše odgroznice.„ČuosamdaHenrispominjeBenediktovuradnusobu...”

„Tamoje, izgleda, ipoludeo”,reklamuje,trljajućimuhladnerukedlanovima.„Prenegoštoćesepreobraziti,pošto,kaoštoGabrijelreče,nijenapuštaosobu,zasigurnojeizgubiorazum.Pojednomodzidovajenaškrabao, nečime što mi je zaličilo na krv, rečenice o paklenimnapravama.Danemajumilosti,daimnemakraja...”

„Sigurnojemislionavojskuautomatona.”„Mora da jeste”, Tesa se blago stresla, pa se primakla Džemu.

„Verovatno je bilo blesavo samoje strane... ali su nam protekla dvamesecabilatolikomirna...”

„DasizaboravilanaMortmejna?”„Ne.Nisamzaboravila”,bacilajepogledpremaprozoru,madanije

mogladavidikroznjega;bilajenavuklazavesekadajojseučinilodaDžemovim očima smeta svetlo. „Možda sam se nadala da sepreusmerionaneštodrugo.”

„Pa,neznamodamožda inije”,Džem jeobavioprsteokonjenih.„Benediktova smrt možda jeste bila tragična, ali je sve to odavnopokrenuto.Nemaovonikakvevezesatobom.”

„Bilo je i drugih predmeta u biblioteci. Beleške i Benediktovesveske.Dnevnici.HenrićeihdonetinazadnaInstitutdaihprouči.Mojeime se nalazi u njima”. Tesa se prekinula; kakomože da opterećujeDžematakonečimekadamunijedobro?

Kaodajojčitamisli,Džemjojjepomerioprstprekozgloba,dabigalagano zaustavio iznad tačke gde joj se osećao damar. „Tesa, ovo jesamoprolazannapad.Brzoćeproći.Višebihvoleodamikažešistinu,celu istinu, bila ona gorka ili zastrašujuća, kako bismo je zajednopodelili.Nikadanebihdopustioda ti sebilošta lošedesi,anebininikodrugisaInstituta.”Nasmešiose.„Bilotijeubrzano.”

Istinu,celuistinu,bilaonagorkailizastrašujuća.„Volimte”,reklaje.Pogledaojujesaozarenošćunatomsvomtananomlicu,štogaje

učinilosamojošlepšim.„Woxiloangnimingtiankeyijiageitool.”

„Hoćeš...”,nabralajeobrve,„hoćešdaseoženiš?Alivećsmovereni.Nisamsigurnadačovekmožedvaputdaseveri.”

Nasmejaose,alimusesmehpretvorioukašalj;Tesasesvazgrčila,međutim,kašaljjebiosamoprolazan,inijebilokrvi.„Rekohdabihsesutraoženiotobomdamogu.”

Tesa je namerno zabacila glavu: „Meni sutra nikako ne biodgovaralo,gospodine.”

„Ahvećsiobučenashodnoprilici”,rekaojojjenasmešeno.Tesajepogledala uništenu zlatnu venčanicu. „Da, da se kojim slučajemvenčavamukasapnici”,reklajepopustljivo.„No,štajetuje.Ionakomisenijeneštonaročitosvidela.Previšejekitnjasta.”

„Menisibašbilalepaunjoj”,rekaojojjetihimglasom.Tesajeprislonilaglavunanjegovorame:„Nekidrugiput”,reklaje.

„Nekidrugidan,nekadrugahaljina.Kadatibudeboljeisvenambudesavršeno.”

Glas mu beše blag, mada je u sebi krio strašnu iznurenost:„Savršenstvonepostoji,Tesa.”

Sofijestajalaporedprozorasvojesobice,povučenihzastora,pogledauperenog u dvorište. Kočije su se otkotrljale odatle još pre nekolikosati, i ona je sada trebalo da čisti kamine, ali su joj četka i kantanepomičnostajaleporednogu.

ČulajeBridžetinglaskojijetihodopiraoodozdoizkuhinje:

„VelmožaRičardkćiimade,krasnabešekoretkokoja,SlatkomVilijamuljubavdade,madanebešeplemenitasoja.”

Bridžet je katkad znala da spopadne tolika raspevanost, da se Sofirazmišljaladasesjuridole igurne jeupećnicukaovešticu iz Ivice iMarice.No,Šarlotisetakoneštosigurnonebisvidelo.

Pa taman i da Bridžet jeste pevala o zabranjenoj ljubavi izmeđurazličitihstaležabašutrenutkukadajeSofiproklinjalasamusebeštotolikostežetuzavesuurucisasivo-zelenimočimaumislimadoksepita ibrineda lićeGideonbitidobro,danijepovređen,kakolićeseboritiprotivoca,ikolikolićesamogroznobitiakobudeprimoran...

KapijaInstitutanatojezaškripalaikočijasezakotrljalaunutrasa

Vilom namesto kočijaša. Sofi ga je prepoznala tako gologlavog, crnekose razbarušenevetrom.Poskočivši sakočijaškog sedišta, prišao jevratimadapomogneTesida izađe - Sofi je čak i sa tolike razdaljinevideladajojjezlatnahaljinapretvorenauprljavedronjke-papotomiDžemu,kojisedobranoosloniooramesvogaparabataija.

Sofiseotedah.MadavišenijeumišljaladajezaljubljenauDžema,idalje joj jebilostalodonjega.Kakoinebi,kad jebiotolikosrdačan,ljubazan i velikodušan.Premanjoj jeoduvekbiobesprekornodobar.Laknulojojještoposlednjihmesecinijeimaonijedanodsvojih„lošihdana”,kakoihjeŠarlotazvala;štose,iakogaljubavnijeizlečila,ipakčinilodajeojačao,damujebolje...

Njih trojenestadošeunutar Instituta. Siril je izašao iz štaleda sepobrinezaBalijaiKsanta,kojisunjištaliirzali.Dubokoudahnuvši,Sofije pustila zavesu iz ruke. Možda će biti potrebna Šarloti, možda ćetrebati da pomogne oko Džema. A ako bi već mogla bilo kako dapomogne...Odvojivšiseodprozora,pohitalajenahodnik,panizuzanostepeništezaposlugu.

DoleuhodnikusrelajeTesu,prebledeluizgrčenu,kakosevrpoljiispredDžemovesobe.KrozodškrinutavrataSofijevideladaseŠarlotanagnula nad Džemom, koji je sedeo na krevetu; Vil je bio naslonjenporedkamina,prekrštenihruku,sanapetošćuvidljivomusvakomdelutela. Tesa je podigla glavu kada je ugledala Sofi, i nešto joj se bojeodmahvratilou lice. „Sofi”, tiho je zavapila. „Sofi,Džemunijedobro.Opetjeimaojedanod...jedanodnapadabolesti.”

„Svećebitiu redu,gospođiceTesa. I ranije samgaviđalaveomabolesnog,iuvekseizvučeibudekaonov.”

Tesajesklopilaoči.Podočnjacijojbehusivi.Nijemoraladakažetoštosuobepomislile,daćedoćidankadaćedobitinapad izkojegsenećeizvući.

„Najboljebibilodadonesemtoplevode”,dodadeSofi,„izavoje...”„Jabitrebalosvetodamudonesem”,rečeTesa.„Ibih,aliŠarlota

kažedamoramdapresvučemhaljinu,dademonskakrvumedabudeopasnaakoprevišezahvatikožu.PoslalajeBridžetpozavojeimeleme,aibratEnohsamoštonijestigao.AniDžemnećenidačujezato,ali...”

„Nepreterujte”,rečejojSofistrogo.„Nećetemubitiodkoristiakodopustite sebi da se i sami razbolite. Pomoći ću vam oko haljine.Hajdemo,daitosredimo,nabrzinu.”

Tesajezatreperilaočima.„DragamojarazboritaSofi.Tisi,svakako,u pravu.” Krenula je na drugu stranu hodnika, prema svojoj sobi.

ZastalajepredvratimadaseosvrnekaSofi.Sivimjeočimapretražiladevojčino lice, te je, naizgled, klimnula samoj sebi, kao da je neštodobropogodila.„Dobroje,čistodaznaš.Nijeuopštepovređen.”

„GospodarDžem?”Tesajeodmahnulaglavom:„GideonLajtvud.”Sofisezarumenela.

GabrijelnisamnijebiosiguranštatražiudnevnojsobiInstituta,osimštomujebratrekaodadođeovamoisačekaga,aonjeiposlesvegaštosedesilobionaviknutdaradikakomuGideonkaže.Iznenadilagajejednostavnosttesobe,nijebilanimalonalikveličanstvenimdnevnimsobama u kućama Lajtvudovih u Pimliku i u Ciziku. Zidovi su biliprekriveni tapetama sa izbledelim uzorkom stolisnih ruža, površinapisaćegstolabilajeumrljanamastilomiizgrebanasekačimapisamaivrhom pera za pisanje, a kamin beše čađav. Iznad ognjišta visilo jeuflekanoogledaloupozlaćenomramu.

Gabrijeljeovlašpogledaosvojodraz.Opravamujebilarazderanaokovrata,aimaojeicrvenilonavilicinamestugdemujezaceljivaladugačkabrazgotina.Svudapoopravibilojekrvi-tvojeiliočeve?

Brzojepotisnuotupomisao.Bašječudno,pomislioje,štobašonličinanjihovumajkuBarbaru.Bilajevisoka,mršavijegrađe,kovrdžavesmeđekoseiočijuzakojejeupamtiodabehučistozelene,naliktravinapadini štosespuštaladoreke izanjihovekuće.Gideon je ličionaoca,plećatistamen,očijuvišesivihnegozelenih.Štobešeironično,jerjeGabrijelbio tajkoji jenasledioočevućud:bio je tvrdoglav, lakobiplanuo,teškopraštao.GideoniBarbarabehumirotvorci, tihi ičvrsti,odanisvojimstavovima.Obojesuvišeličilina...

ŠarlotaBranvelušlajekrozotvorenavratadnevnesobeukomotnojhaljini,očijublistavihkaoukakveptičice.Kadgodbijevideo,Gabrijelbisezapanjiokolikojesitnabila,ikolikojeonbiogorostasannaspramnje.Šta li jeVećnikuVejlandubilonaumukad je tomstvorenjcudaovlastnadInstitutominadsvimSenolovcimaLondona?

„Gabrijele”,naklonilajeglavom.„Tvojbratkažedanisipovređen.”„Dobro sam”, rekao je šturo, odmah svestan da je zazvučao

nekulturno. Štomubaš i nije bila namera.Otacmu je tokomgodinausadiouglavumisaodajeŠarlotabudala,dajebeskorisnaipovodljiva,amadajeznaodasenjegovbratsatimenijeslagao-utolikojmerida

jedošaodaživiovamoostavljajućiporodicuzasobom-teškojebilozanemarititulekciju.„MisliosamdastepokrajKarstersa.”

„BratEnohnamjepristigao,sajošjednimTihimbratom.Isteralisunas iz Džemove sobe. Vil šparta po hodniku ispred nje kao puma ukavezu.Jadničak.”ŠarlotajekratkoosmotrilaGabrijela,prenegoštoćeprićikaminu.Uočimajojsepojavioizrazpronicljiveopažajnosti,kojije brže-bolje prikrila spuštanjem trepavica. „Nego, ako sam dobroshvatila, vašu su sestru već odneli do kuće Blektornovih uKensingtonu”, rekla je. „Želiš limoždadanekomepošaljemporukuutvojeime?”

„Po-poruku?”Zaustavila se pred kaminom da spoji ruke iza leđa. „Pa, negde

moraš da odeš, Gabrijele, sem ako nećeš da te pošaljem kroz vratasamosamapomgradauruci.”

Da me pošalje kroz vrata? Zar njega ova užasna žena stvarnoizbacuje iz Instituta? Prisetio se nečega što mu je otac večitoponavljao: Ferčajldovima nije stalo ni do čega sem do sebe samih izakona.„Pa...našakućauPimliku...”

„Većnik će smesta biti obavešten o svemu što se zbilo u kućiLajtvudovih”, reče mu Šarlota. „Oba prebivališta tvoje porodice uLondonubićevamoduzetauimeKlave,bardoknebudupretraženaidokseneustanovidavašotacnijezasobomostavioništaštobiKlavimoglodaobezbedinekitrag.”

„Tragdočega?”„Do planova tvoga oca”, rekla je, nedirnuta. „Do njegove veze sa

Mortmejnom, njegovih saznanja o Mortmejnovim nakanama. Dopaklenihnaprava.”

„Nikada nisam ni čuo za proklete paklene naprave”, Gabrijel sepobunio i zacrveneo. Opsovao je, i to pred jednom damom. Doduše,nijedajeŠarlotanalikovalaostalimdamama.

„Verujemti”,reklaje.„AlineznamdaliVećnikVejlandhoće,alitetosvakakočeka.Akobimisamodaonekuadresu...”

„Pa,nemamje”,rečeGabrijeločajnički.„Gdemislitedabihmogaodapođem?”

Onagajesamopogledala,podignuteobrve.„Ostao bih uz brata”, rekao je naposletku, svestan da zvuči

jogunastoibesno,alinijeznaoštamuječiniti.„Alitvojbratživiovde”,reklamuje.„Atisinamsasvimjasnodao

doznanjakakavjetvojstavpremaInstitutuimojojupravinadnjime.

Džemmijerekaouštaveruješ.Dajemojotacnagnaotvogaujakanasamoubistvo. Da znaš da to nije istina, ali ne očekujem da mipoveruješ.No,ipaksemoramzapitatizaštobipoželeodaostaneštu.”

„Institutjeutočište.”„Atvojotacjenameravaodagavodikaoutočište?”„Neznam!Neznamkakvesunjegovenamere-kakvesubile!”„Pa, što si se onda slagao sa njima?”, glas joj beše blag, ali

nemilosrdan.„Zato što mi je otad”, viknuo je Gabrijel. Besno se okrenuo od

Šarlote,drhtavogdahaugrlu.Gotovonesvestanonogaštoradi,obaviojerukeokosebedasnažnostegnetelo,kaodaćetimesprečitidanebudeskrozraskrinkan.

Sećanja na prethodnih nekoliko nedelja, koja je Gabrijel na svenačinepokušavaodapotisneumračnekutkovepodsvesti,zapretišedaizađunavidelo:nedeljeprovedeneukući izkoje suoterane sluge,ukojojjeslušaozvukovekojisudopiraliizsobanaspratu,vriskeusrednoći, ujutru krv po stepenicama, oca koji izvikuje koještarije krozzaključana vrata biblioteke, kao da više ne ume da izgovara reći naengleskom...

„Ako ćete me izbaciti na ulicu”, reče Gabrijel u nekom jezivomočajanju,„ondauraditetosmesta.Danemislimdaimamnegdedomakoganemam.Danemislimdaćuponovovidetibrataakoneću.”

„Mislišdaonnebipošaozatobom?Datenebipronašao,magdedaodeš?”

„Mislimdajepokazaodokogamujevišestalo”,rečeGabrijel,„atosvakakonisam ja.”Polaganoseuspravio,popustivši stisakokosebe.„Oterajtemeilimidopustitedaostanem.Alijavasmolitineću.”

Šarlota je uzdahnula. „Nećeš nimorati”, rekla je. „Nikada u svomživotunisamoteralabilokogakomijerekaodanemagdedapođe,paneću ni sada. Ali nešto ću ipak zatražiti od tebe. Da bih dopustilanekomedaživinaInstitutu,usamomsrcuEnklave,jamoramdaimampoverenja u njihovu dobronamernost. Nemoj da zažalim što sam tipoklonilapoverenje,GabrijeleLajtvude!”

Senke su se već bile izdužile po biblioteci. Tesa je sedela obasjanasvetlošćukrajjednogodprozora,poredlampeplavogabažura.Nakrilujedržalaotvorenuknjiguvećnekolikosati,alinikakonijemogladase

usredsredinanju.Očisujojleteleporečimanastranicamaneupijajućiih,tesemalo-malozaustavljaladabiseprisetilakojeuopštebionekiodlikova,ilizaštoradetoštorade.

Taman je nanovo bila otpočela peto poglavlje, kada ju je prenulaškripapodnihdasaka,tejepodiglaglavuiugledalaVilakakostojiprednjom,vlažnekose,sarukavicamaurukama.

„Vile”, Tesa je spustila knjigu na prozorsku dasku pored sebe.„Prepaosime.”

„Nisamhteodateprekidam”,rečeprigušeno,„ukolikočitaš...”Hteojedaseokreneodnje.

„Ne čitam”, rekla je, pa se Vil zaustavio i bacio pogled prekoramena. „Sada mi se nikako ne da da se udubim u štivo. Ne mogunikakodaprimirimmisli.”

„Ne mogu ni ja”, reče joj, u celosti se okrenuvši. Više nije biopoprskan krvlju. Odeća mu je bila čista, a koža uglavnom opetnetaknuta, mada mu je primećivala ružičasto-beličaste linijeogrebotinanavratu,kojesumusegubilepodokovratnikomkošulje,zaceljujućipoddejstvomiracea.

„Imalikakvihvestiomom...imalikakvihvestioDžemu?”„Nemapromena”,rečejoj,madajetolikovećisamapogodila.Daje

bilonekepromene,Vilnebibiotu.„Braćaidaljenikoganepuštajuusobu,čakniŠarlotu.Nego,štosititu?”nastavioje.„Sedištuumraku?”

„Benedikt je ispisao nešto po zidu svoje radne sobe”, rekla jeprigušenim glasom. „Pre nego što se pretvorio u ono stvorenje,pretpostavljam, ili tokom toga. Ne znam ni sama. Paklene napravenemajumilosti.Paklenenapravenemajukajanja.Paklenimnapravamanemabroja.Paklenimnapravamanemakraja.”

„Paklenim napravama? Valjda misli na Mortmejnova mehaničkastvorenja.Madaihvećmesecimanismovideli.”

„Što ne znači da se neće opet vratiti”, reče Tesa. Pogledala je ubibliotečkiastalinjegovizgrebanfurnir.KolikolisusamočestoVil iDžemsedelizanjim,učeći,urezujućisvojeinicijalepopovršinistolaizdosadekaoidrugiškolarci.„Dalipredstavljamopasnostzavastu?”

„Tesa,većsmopričaliotome.Tinisinikakvaopasnost.Tijesineštošto Mortmejn želi, ali da nisi tu na sigurnom, lako bi te ščepao iprimeniotvojemoćiukoznakakverazornesvrhe.Amitoneznamo-jedinoznamodatezbognečegaželi,idajenašaprednosttoštomutenedamo.Nijetotolikonesebično.NismotimiSenolovcinesebični.”

Podiglajepoglednato.„Mislimdasteveomanesebični.”Poštoje

promumlaosvojeneslaganje,reklaje:„Sigurnosisvestandaovoštoviraditeslužisvimazaprimer.IstinajedauKlaviimainečegaledenog.Mismoprahisenke.Alivisteipakkaojunaciizstarihvremena,AhilejiJason.”

„Ahilejajeubilaotrovnastrela,aJasonjeumrosam,ubioganjegovnatrulibrod.Takvatijesudbatihjunaka;sambigaAnđeoznaozaštobinekopoželeodabudekaooni.”

Tesa ga je pogledala. Ispod plavih očiju nazirali su mu sepodočnjaci,aprstimajenehoticečačkaotkaninumanžetni,kaodanijesvestandatoradi.Meseci,pomislilaje.Prošlisumesecikakonisubilisaminavišeodnekolikotrenutaka.Tuitamoznalisudaseslučajnosretnu u hodnicima, u dvorištu, i da se nelagodno pozdrave.Nedostajalesujojnjegovešale,knjigekojejojjepozajmljivao,vickasteiskriceunjegovompogledu.ZanetasećanjemnamnogojednostavnijegVilaizstarihdana,obratilamusebezrazmišljanja:

„Neprestano se vraćam na nešto što si mi jednom rekao.”Iznenađenojujepogledao:„Jel’?Naštato?”

„Daseponekada,kadanemožešdaodlučišštatiječiniti,napravišdasilikiznekeknjige,jerjelakšeodlučitištabioniuradili.”

„Ja ti”, rečeVil, „možda inisamponajbolji savetodavacako tražišsreću.”

„Ne sreću. Nisam na to mislila. Hoću da pomognem... da činimdobro...”, prekinula se, uzdahnuvši. „I posegnula sam za mnogimknjigama, ali akounjima i imakakvog saveta, ja ga nisampronašla.RekaosidasisepretvaraodasiSidniKarton...”Viljeprostenjao,tesesrozaoustolicusadrugestranestola.Spustio je trepavicedasakrijeoči.

„Apretpostavljamdaondaznamkobismomiostalibili”,rekla je.„Ali janeželimdabudemLusiManet, jeronanijeučinilaništadabispasila Čarlsa; sve je to prepustila Sidniju. A i bila je okrutna premanjemu.”

„PremaČarlsu?”,rečeVil.„PremaSidniju”,rečeTesa.„Hteojedapostaneboljičovek,aliona

nijehteladamupomogne.”„Pa,nijemogla.VerilasesaČarlsomDarnijem.”„Alitoipaknijebilolepoodnje”,rečeTesa.Viljeskočiosastoliceistoonolikobrzokakosemaločasisrozaou

nju.Nagnuosepremanjoj,oslonjenrukamaosto.Očimubehukrajnjeplavenaplavojsvetlostilampe.„Čovekkatkadmoradabiradalićebiti

ljubazaniličastan”,rekaoje,„ponekadanemožešbitiijednoidrugo.”„Aštajebolje?”,šapnulajeTesa.Viluseustatrgošeukiselomosmejku:„Tovaljdazavisiodknjige.”

Tesajenakrivilaglavudagapogleda.„Znašonajosećaj”,reklaje,„kadačitašknjigu,iznašdaćesedesitinekatragedija;predosećašdasledineštoledenoimračno,vidišdaseomčanamičeokolikovakojiživeidišunatimstranicama.Alisiseipakvezaozapriču,kaodatevukuizaneke kočije, a ne možeš da se otpustiš ili da promeniš tok radnje.”Plavemuočipotamnišeupoimanju-naravnodabiViltorazumeo-paje požurila dalje: „Imam osećaj da se isto to dešava i sada, ali nelikovimasanekihstranica,većmojimdragimprijateljimaisaborcima.Neželimdasedimskrštenihrukudoknasnezadesitragedija.Radobihpromenila tok radnje, ali semučim da iznađem način na koji bih tomogladaučinim.”

„PlašišsezaDžema”,rečeVil.„Da”,reklaje,„aizatebe.”„Ne”,rečeVilpromuklo,„nemojdatrošištakvoosećanjenamene,

Tes.”Nije uspela da mu odgovori, pošto se vrata biblioteke otvoriše.

Šarlotauđe,delujućiisceđenoiiscrpljeno.Vilsehitrookrenuopremanjoj.

„KakojeDžem?”,rekaoje.„Probudio se, priča”, reče Šarlota. „Uzeo je nešto jin fena, a Tiha

braća su uspela da mu uravnoteže stanje i da zaustave unutrašnjekrvarenje.”

Pri pomenu unutrašnjeg krvarenja Vil se učinio kao da će seispovraćati;Tesajepretpostavljaladaisamaistotakoizgleda.

„Može da primi jednog posetioca”, nastavila je Šarlota, „štaviše,samjetotražio.”

Vil i Tesa hitro razmeniše poglede. Tesa je znala o čemu obojerazmišljaju:kobiodnjihdvoje trebalodabudetajposetilac?Tesa jebilaDžemovaverenica,ali jeVilbionjegovparabatai,što jesamoposebi svetinja. Vil je taman hteo da se odmakne, kada je Šarlota opetprozborila,zvučećiposveiscrpljeno:

„Tebejetražio,Vile.”Vilseučiniozatečen.HitrojepogledaoTesu.„Ali...”Tesanijemogladaporekneblaginaletiznenađenosti,moždačaki

ljubomore,kojijeosetilapodgrudnimkošempredŠarlotinimrečima,aligajeneumoljivopotisnula.VolelajeDžemaudovoljnojmeridaželi

istoštojeionželeozasebe,pogotovojerjeuvekimaosvojerazloge.„Idi”,reklamujeblago.„Naravnodaćesatobomprvohtetidasevidi.”

Vil jekrenuopremavratimadasepridružiŠarloti.Okrenuosenapolaputa,pasevratiodoTese.„Tesa”,rekaoje,„doksamkodDžema,dalibiuradilaneštozamene?”

Podigavši glavu, Tesa je progutala knedlu. Našao joj se preblizu,isuvišeblizu:sviViloviobrisi,crte,iobleiuglaste,ispunišejojvidik,aušijojjeispuniozvuknjegovogglasa.„Da,naravno”,reklaje.„Štato?”

Primaju:EdmundiBranvenHerondejlImanjeRejvenskarVestRajding,Jorkšir

Dragitataimama,Znamdasamispalakukavicaštosamonakootišla,ucikzoredokse

još niste probudili; ostavivši vam samo poruku da vam objasni mojeodsustvo.Nisammogladaskupimsnagedastanempredvas,imajućinaumuodlukukoju samdonela, kao i činjenicuda samvambilanajgoramogućaneposlušnakći.

Kakobihvamiobjasniladonetuodlukuikakojedonjeuopštedošlo?Isamojmisesvetočiniposvesuludo.A,davampriznam,svakimijedansadaluđiodprethodnog.Nisiništaslagao,tata,kadasirekaodaježivotSenolovcakaojedangrozničavisan.

Sesili je vrhom pera žestoko preškrabala ispisane redove, pa jezgužvalapapirjednomrukomispustilaglavunapisaćisto.

Mnogo je puta otpočinjala ovo pismo, i još uvek nije došla dozadovoljavajuće verzije. Možda sada ne bi trebalo ni da pokušava,pomislilaje,dokpokušavadasmiriživcepopovratkunaInstitut.SvisusebilisjatiliokoDžema,aVil,nakonštojeubaštigruboproveriodanijepovređena,gotovoda jojseuopštevišenijeniobraćao.Henri jeotrčaodoŠarlote,GideonjeodvukaoGabrijelaustranu,teseSesilinakrajusamauspelastepeništemInstituta.

Uvuklaseusvojusobu,čakseninetrudećidaseotarasioprave,dabisesklupčalanamekomkrevetusabaldahinom.Ležećitakousenci,slušajući kako napolju život tiho protiče Londonom, srce joj jenajednom bolno stegla seta za domom. Prisetila se zelenih velškihbrda,majkeioca,paje iskočila izkrevetakaodaju jenekoizguraoi

oteturala se do pisaćeg stola da se prihvati pera i papira, usputmrljajući prstemastilom od silne brzine. Ali joj prave reči opet nisudošle.Osećalasekaodajojkajanjeiusamljenostkrvareizsvakepore,aipak nije umela da sroči takvo raspoloženje u neki osećaj koji bi, unjenojglavi,roditeljimoglidapodnesu.

U tom se trenutku začulo kucanje na vratima. Sesili je dohvatilanekuknjigukojujebilaostavilanastolu,pajujepodiglakaodaječitaiviknula:„Slobodno.”

Vrata se otvoriše; bila je to Tesa, koja je snebivljivo stajala uvratima.Višenijebilauuništenojvenčanicivećujednostavnojhaljiniodplavogmuslina,uznjenedveogrlicekoje joj sepresijavahu ispodgrla:mehaničkoganđelaipriveskaodzada,vereničkogdaraodDžema.SesilijeradoznalopogledalaTesu.Madasubileprijateljskinastrojenejednapremadrugoj,nisubilebliske.Tesajekrilanekioprezusebi,čijijeizvorSesilimogladapretpostavi,madanijeuspeladagadokaže;aporedtoga,unjojjebiloinečegazloslutnogičudnog.SesilijeznaladaTesamožedamenjaobličje,damožedasepretvoriubilokojuosobu,tenijemogladaseotarasiosećajadatobešeneprirodno.Otkudmožešznati nečije pravo lice ako mogu da ga promene lako kao što nekomenjahaljinu?

„Da?”,reklajeSesili.„GospođiceGrej?”„ZovimeTesa,molimte”,rečedrugadevojka,zatvarajućivrataza

sobom.Štonebešeprviputda je zamolilaSesilida joj seobraćapoimenu, ali su Sesili u tome sprečavale navike i ta njena neobičnost.„Svratihdavidimdalisidobroidalitineštotreba.”

„Ah”,Sesilijeosetilanaletrazočaranostiusebi,„ne,svejeuredu.”Tesajojsesamoovlašprimakla:„Jesulito’Velikaočekivanja?”„Jesu”,SesilijojnijekazaladajevidelaViladaihčita,pajeisama

uzela knjigu da dokuči o čemu razmišlja. Zasad je, nažalost, bilaneuspešna.Pipjebiouvrnut,aEstelatolikogroznadajeSesilidošlodajedobranoprodrma.

„Estela”,rečeTesatiho,„doposlednjegčasamogaživotabićeš,htelanehtela,deomogabića,deoovomalodobraštonosimusebi,deozla.”

„Znači, i vi pamtite stranice iz knjiga, kao Vil? Ili vam je ovaomiljena?”

„NemambašpamćenjekaoVil”,rečeTesa,jošsemalkopribliživši.„A ni njegove runemnemozine. Ali volim tu knjigu.” Sivim se očimazagledalauSesilinolice:„Kakotodasijošuopravi?”

„Mislilasamsedaodemdovežbaonice”,reklajeSesili.„Otkrilasam

datamoboljerazmišljam,aionakonikonemarizaonoštajaradim.”„Jošvežbanja?Sesili,paupravosibilauboju!”,Tesaseusprotivila.

„Znam da je katkad potrebno više puta naneti rune da bi došlo dopotpunogisceljenja...Najboljedatipozovemnekogaprenegoštoopetkrenešsavežbanjem:Šarlotuili...”

„IliVila?”,Sesilisebrecnula. „Da jebilokomeodnjihstalo,većbidošli.”

Tesa jezastalaporedkreveta. „NijemogućedamislišdaVilunijestalodotebe.”

„Pa,nijetu,zarne?”„Poslaojemene”,rečeTesa,„zatojerjeonkodDžema.”Kaodaje

timesveobjasnila.Sesilijepretpostaviladamoždaijeste.Znalajedasu Vil i Džem bliski prijatelji, čak i više od toga. Čitala je oparabataijima u „Pravilniku”, pa je znala da takva vrsta povezanostinijepostojalaizmeđuobičnjaka,neštobližeodbraćeiboljeodkrvnogsrodstva. „Džem mu je parabatai. Zakleo se da će biti uz njega uovakvimtrenucima.”

„Biobiontamobezobziranazakletve.Biobizabilokogaodvas.Ali kodmene nije svratio čak ni da proveri da limi je potreban jošjedanirace.”

„Sesi..”,počeTesa,„Vilovoprokletstvo...”„Nijetobilopravoprokletstvo!”„Znaš za to?”, reče Tesa zamišljeno. „Na neki način ipak jeste.

Verovaojedanikonesmedagavoli,idaće,akoimdopusti,ishodtogabiti smrt. Zato vas je sve i napustio. Napustio vas je da biste bilisigurni, a eto tebe sad tu, gde, po njemu, nikako nisi sigurna. Ne bipodneo da ti gleda povrede, jer one njemudođu kao da ti ih je samnaneo.”

„Samasamovoizabrala.DabudemSenolovac.ItonesamozatoštosamhteladabudempokrajVila.”

„Znam ja to”, rečeTesa. „Ali sam takođe sedelaporedViladok jebuncao pošto je bio izložen vampirskoj krvi, naguran svete vodice, iznamčijejeimedovikivao.Tvoje.”

Sesilijeiznenađenopodiglaglavu:„Viljemenedozivao?”„Joškako”,maleniseosmejakpojavionaTesinimustima.„Nijemi

hteo reći ko si, dabome, kada sam ga pitala, pa sam napola izludelazbogtoga...”,prekinulaseusredrečenice,pajeskrenulapogled.

„Zbogčega?”„Od radoznalosti”, reče Tesa slegnuvši ramenima,mada su joj se

obrazi zarumeneli. „Tomi je najvećamana.No, bilo kako bilo, on tevoli.ZnamdakodVilasveidenaopakoiobrnuto,aličinjenicadanijetumeni samo dodatno pokazuje koliko si mu vredna. Navikao je daodguruje od sebe sve koje voli, a što te više voli, to će još žešćepokušavatidatitonepokaže.”

„Alikletvanepostoji...”„Višegodišnjihsenavikanemožetakolakootarasiti”,rečejojTesa,

tužnogpogleda. „Nemojdapogrešnomisliš da tene voli zato što sepravidamunijestalo,Sesili.Suočisesanjimakomorašitražiistinu,ali nemojdapogrešiš tako štobi odustala odnjega jer veruješda jeizgubljenslučaj.Neizbacujgaizsrca.Jerćetibitižaoakotoučiniš.”

Primaju:ČlanoviSavetaŠalje:VećnikJosijaVejlandIzvinjavam se što vam odmah ne odgovorih, gospodo. Htedoh biti

siguran da vam neću izneti svoja mišljenja u bilo kakvoj žurbi iliprenagljenosti, jer htedoh da moje reći budu odraz i promišljeni ishodpažljivogpromišljanja.

Bojim se da ne mogu da podržim vaš predlog Savio te Branvel zamoga naslednika. Mada poseduje dobro srce, odveć je lakomislena,osećajna,strastvenaineposlušnadabiimalaštajepotrebnozajednogVećnika.Kaoštoisamiznamo,lepšipolimasvojeslabostikojemuškarcine poseduju, a ona je, nažalost, žrtva svih njih. Ne, ne bih je mogaopreporučiti.Molimvasdauzmeteurazmatranjenekogadrugoga-moganećakaDžordžaPenhaloua,kojićeunovembrunapunitidvadesetipetuikoji je odličan Seno lovac ijedan izuzetanmlad čovek. Verujemda imamoralnupostojanostisnaguvoljedapovedeSenolovceunovudeceniju.

UimeRazijelovo,VećnikJosijaVejland

4.

BITIPAMETANIVOLETI

Jerbitipametanivoletiprevazilazimoćljudsku.Šekspir,„TrailiKresida”

„Ajamisliodaćešbarpesmuotomespevati”,rečeDžem.Viljezačuđenopogledaosvogaparabataija.IakojesamtražioVila,

Džem, izgleda,nijebio raspoložen.Mirno je sedeona rubukrevetaučistojkošulji ipantalonama,alimu jekošuljabilaneupasana,pa jeunjoj izgledaomršavije nego ikada ranije. Ispod vrata i dalje je imaomrlje od sasušene krvi, poput neke grozomorne ogrlice. „Pesmu očemu?”

Džemuzaigrašeusne.„Otomeštosmoporazilicrva?”,reče.„Posleonolikošalakojesiizneo...”

„Nisam nešto šaljivo raspoložen u poslednjih nekoliko sati”, rečeVil, prešavši očima preko krvavih krpa koje su stajale na noćnomstočićuporedlavoradopolapunognekeružičastetečnosti.

„Nemojsesekirati,Vile”,rečeDžem.„Svisesekirajuokomene,ajatonemogudapodnesem.Zatosamtebeizvao,jersam...jersamznaoda se ti nećeš sekirati. Ti me uvek oraspoložiš.” Vil je digao ruke uvazduh.„No,dobroonda”,reče,„možeovako?”

„Nemoramvišetol’kiulagatitruddemonskihospicadadokažemusud,žalosnojeste,al’neizalud,štoospičavicrvodepredprekisud,verovatmisadmorasvakkonijelud!”

Džemjeprasnuousmeh.„Joj,štojegrozno!”

„Pa,snašaosamsenekako!”„Vile, da znaš da postoji i nešto što zovemometrika...”, Džemov

smehseunarednomtrenutkupretvoriounaletkašljanja.ViljepojuriokanjemukadaseDžempresamitioikadaonanjegovatananaramenapočešedamusetresu.Krvprsnupobelomprekrivaču.

„Džeme...”Džem mu je rukom pokazao na kutijicu na natkasni. Vil ju je

dohvatio;njemujetafinoiscrtanaženanapoklopcukoja lijevoduizkrčagabiladobropoznata.Nijemogaoočimadajevidi.

Otvorivši kutiju, sledio se. Nešto što je ličilo na tanani slojsrebrnkastogšećerauprahujedvadajeprekrivalodrvenodno.MoždagajeimaovišeprenegoštosuTihabraćaušladamupomognu;Vilnijebio siguran. Ali jeste bio siguran da je trebalo mnogo više da muostane.„Džeme”,rečestegnutimglasom,„kakojemogućedatijesamoovolikopreostalo?”

Džemujeprestaokašalj.Nausnamamujeostalokrvi,teje,dokgajeVilposmatrao,odvećzaprepašćendabisepomerio,Džempodigaorukuda rukavomotrekrv sa lica.Platnoodmahdobi skerletnuboju.Činilosedajeugroznici,bledakožamusepresijavala,madasespoljaniječinilodajeuznemiren.

„Vile”,rekaojetiho.„Predvameseca”, otpočeVil, ali je shvatioda je previšepodigao

glas,pagajenasiluutišao,„predvamesecatikupihdovoljnojinfenadatipotrajebargodinudana.”

U Džemovom se pogledu nazirala mešavina odvažnosti i tuge:„Ubrzaosampostupakuzimanja.”

„Ubrzao?Koliko?”Džemmunatonijeuzvratiopogled:„Uzimamdva,moždaitriputa

više.”„Ali mera uzimanja tog opijata povezana je sa slabljenjem tvoga

zdravlja”, reče Vil, a pošto mu Džem nije ništa uzvratio, glas mu sepodigao,napuknut,ujednojjedinojreci:„Zašto?!”

„Neželimdaživimpolovičnimživotom...”„Pa, ovako ne da nećeš preživeti polovinu života, već nećeš ni

petinu!”, viknuo je Vil, pa je besno prostenjao. Džemu se promenioizrazlica,tejeVilmoraodatresnekutijomkojujedržaoonoćnistočićkakonebiumestotogatresnuorukomozid.

Džem se uspravio, plamtećih očiju. „Ne možeš život svesti naumiranje”, reče. „Pogledaj kako ti živiš. Ti prosto pucaš od života.

Ranije sam uzimao tek toliko opijata da me održi u životu, ali nedovoljno da bih se osećao dobro. Možda malo više uoči borbi, dadobijemsnagu,aliinačeživimpolovičnimživotom,nečimeštoličinaturobnismirajživota...”

„Ali ti si sadamerupromenio? Je li to takoodveridbe?”,Vilga jepitao.„ZbogTese?”

„Nemožešnjukrivitizaovo.Ovojebilamojaodluka.Onazanjuninezna.”

„Onabiželeladaštodužepoživiš,Džemse...”„Ali ja neću poživeti!”, Džem se našao na nogama, zajapurenih

obraza;Viluseučinilodagaljućegnikadanijevideo.„Nećupoživeti,imogudabiramdabudemtuzanjunajbolještomogu,daživimpunimplućimazanjukolikoželim,pamakartobiloimnogokraće,umestodaje opteretim polovičnim životom na duže vreme. To je moj izbor,Vilijame,nemožeštibiratiumestomene.”

„Moždaimogu.Oduveksamtijakupovaojinfen...”Džemu je nestala boja sa lica. „Pa, ako više nećeš, sam ću ga

kupovati.Oduveksambiospremannato.Alisitirekaodaželišdagatikupuješ. I kad smo već kod toga...”, skinuo je porodični prstenKarstersasaprstadabigaispružioVilu.„Uzmiovo.”

Vilujepogledodlutaodonjega,padoDžemovoglica.Bardesetakgroznihstvarikojejemogaodakažeiliuradiproletešemukrozglavu.Izgleda da se ličnost nemože tek tako odbaciti, i sam je ustanovio.Tolikesegodinepraviodajeokrutan,dabiidaljeuvekprvoposegaoza tim pretvaranjem, kao što bi neki čovek rasejano usmerio kočijuprema kući u koju je čitavog života živeo, iako se nedavno preselio.„Sadabiimnomedaseoženiš?!”,rečenaposletku.

„Prodaj prsten”, rečeDžem. „Zanovac.Rekoh ti dane treba ti daplaćašzamojeopijate; jasamjednommoraodaplatimtvojeinisamzaboraviokakosamseosećao.Nijemibiloprijatno.”

Vilseštrecnuo,pajepogledaouporodičnoznamenjeKarstersovihkojesepresijavalonaDžemovombledomdlanu,hrapavomodožiljaka.Pruživširuku,nežno jeuhvatiošakusvogadrugakakobimusklopioprsteokoprstena.„Kadsititopostaotakonehajan,ajaobazriv?Otkudto da sad ja tebemoramda čuvamod tebe samog?Uvek si timenepazio.”ZagledaoseuDžemovolice.„Pomozimidateboljeshvatim.”

Džem se potpuno umirio. A onda reče: „Spočetka, kada sam tekshvatiodavolimTesu,moždaijesammisliodamijeboljezbogljubavi.Bašdugonisamimaonapade.Štojojirekohkadasamjezaprosio.Da

me ljubav isceljuje.Takodaprviputkada sam... prviput kadami seopetdesiloposletoga,nisammogaodasenateramdajojkažem,danepomislidatosadaznačidasemoja ljubavpremanjojsmanjila.Uzeosam više opijata, da odgodim novo pogoršanje. Nedugo nakon toga,trebalomijevišeopijatasamodabihostaonanogamanegoštomijeranijetrajaločitavihnedeljudana.Nisumigodineostale,Vile.Moždanimeseci.AneželimdaTesa sazna.Molim te,nemoj joj reći.Ne samozbognje,negoizbogmene.”

Iakoniježeleo,Viljeshvatiodagagotovoirazume;ionbiučiniosve,pomislioje,slagaobilošta,odvažiosenasveživo,samodanateraTesudagazavoli.Uradiobi...

Gotovobilošta.Džema,ipak,nebiizdao.Eto,tojejedinoštonebiuradio.A,Džem,eto,sadastojiprednjim,sarukomuVilovoj,tražećipogledom Vilovo saosećanje, Vilovo razumevanje. A kako da ga i nerazume? Prisetio se sebe u Magnusovoj dnevnoj sobi, kada ga jepreklinjaodagapošaljeudemonskisvetdanemoradaizdržijošjedansat,jošjedantrenživotakojivišenijepodnosio.

„Znači, umireš zbog ljubavi”, reče Vil naposletku, te mu u ušimasopstveniglaszazvučastegnuto.

„Umiremneštobržezbog ljubavi.Ali ima imnogogorihstvarizakojesemožeumreti.”

Vil je pustio Džemovu ruku; Džem je prebacio oči sa prstena nanjega,upitnogpogleda:„Vile...”

„Otići ćudoVajtčapela”, rečeVil, „večeras.Nabaviću ti sav jin fenkojiimaju,kolikogodtibudepotrebno.”

Džem je odmahnuo glavom: „Ne mogu da tražim da radiš neštoprotivnotvojojsavesti.”

„Mojasavest”,prošaptaojeVil.„Tisimojasavest.Oduveksiibio,DžemseKarsterse.Uradićuovozatebe,aliprvoćuodtebedaizvučemjednoobećanje.”

„Kakvoobećanje?”„Premnogogodina,zamoliosimedaprestanemdatražim lekza

tebe”,rečeVil.„Hoćudameoslobodištogaobećanja.Oslobodime,dabartomogudatražim.Daganegdepronađem.”

Džemgajepogledaodoneklezačuđeno.„Tamankadapomislimdate savršeno poznajem, ti me opet iznenadiš. Dobro, oslobađam te.Traži.Radištamoraš.Nemogudasputavamtvojedobrenamere;bilobiokrutnoodmene,aijabihistoučiniozatebe,dajeobrnuto.Svestansitoga,jelda?”

„Jesam”,Vilmuseprimakao.SpustiojerukenaDžemovaramena,osećajući njihovu oštrinu pod stiskom, sa kostima kao krilima nekeptice. „I tonijepraznoobećanje,Džemse.Verujmi,nikoodmenenepoznajeboljebollažnenade.Tražiću.Akoimanečegadasepronađe,jaćugapronaći.Alijetvojživotdotadasamotvojisambirajkakoćešgaživeti.”

Džemse,zadivnočudo,nasmešio.„Znamjato”,reče,„alibašsifinštomepodsećaš.”

„Jasamti,vala,uvekfin”,rečeVil.ZagledaoseuDžemovolice,licekoje mu beše znano koliko i sopstveno. „I uporan. Nećeš ti menenapustitidokgodsamživ!”

Džemu se oči raširiše, ali ništa nije rekao.Nisu više imali šta dakažu.Vil je spustiorukesa ramenasvogaparabataija,paseokrenuopremavratima.

Sesili jestajalanaistommestunakojemjestajalaineštoranijetogadana, sanožemudesnoj ruci.Dobro jenaciljalaočima,pa jepoteglanožibacilaga.Zarioseuzid,tikizvanopertanogkruga.

RazgovorsaTesomnimalojojnijesmirioživce;čakjojjebiloigore.Tesajeusebikrilanekupotisnutupomirenostsatugomzbogkojebise Sesili naježila, sva napeta. Ma koliko da se ljutila na Vila, ipak jeosećaladaseTesadonekleplašizanjega,dadubokousrcukrijenekustrepnjuokojojneželidagovori,pajeSesiližudeladaotkrijeočemuseradi.Kakodazaštitibrataakoneznaodčegatrebadagazaštiti?

Poštojeizvadilanož,podiglagajedoramenadabigaopetbacila.Ovoga puta zario se još dalje, iznedrivši iz nje besan izdah. „Uffernnef!”3,promrmljala jenavelškom.Majkabi jojseprenerazila,aliona,ipak,nijebilatu.

„Pet”,rečenekorazvučenimglasomsahodnika.Prepavši se, Sesili se okrenula.U vratima se pojavila neka senka,

koja se pomakla ka njoj i pretvorila u Gabrijela Lajtvuda, sveg od tenjegove razbarušene smeđe kose i zelenih očiju oštrih poput stakla.Bio je visok kaoVil,možda i viši, i vitkiji od svog brata. „Nisamvasrazumela,gospodineLajtvude.”

„Vaše bacanje”, reče, pa je prefinjeno zamahnuo rukom, „dao bihmupet bodova.Na veštini i pristupumožda još valja poraditi, ali jeurođenidarsvakakotu.Vamajesamopotrebnovežbanje.”

„Vilmepodučava”,reklajedokjojsepribližavao.Rubusanablagomuseizvio:„Stojimizaonogaštosamrekao.”„Avibiste,pretpostavljam,moglibolje?”Zastao je da istrgne nož iz zida. Blesnuo je kada ga je zavrtio

prstima.„Bih”,rečejoj.„Menesunajboljipodučavali,aobučavaosamigospođicuKolinsigospođicuGrej...”

„Čula sam. Dok vam nije dosadilo. Što možda i nije posvećenostkakvasetražiodnastavnika”,Sesilijegledaladajojglasostanehladan;pamtilajeGabrijelovdodirkadajujepridigaoukućiLajtvudovih,alijeznala da se Vilu ne sviđa, i pritom joj je nadmena uzdržanost unjegovomglasuišlanaživce.

Gabrijel je taknuo šiljak noža vrhom prsta. Odmah se pojavilacrvenakapljicakrvi.Imaojenažuljaneprste,uzpegiceprekonadlanica.„Presvuklisteopravu.”

„Bilajesvaodkrviiihora.”Uperilajepogledunjegadagaosmotriodglavedopete.„Vi,vidim,niste.”

Načasmujenekičudanizrazzatitraona licu.Ali jebrzo inestao,madajeonadovoljnoputagledalabratakakoskrivanekiosećajdabiprepoznalanaznake. „Nemamtuništaododeće”, reče, „aneznamnigdećuživeti.Mogaobihsevratitiujednuodkućamojeporodice,ali...”

„Razmišljatesedaostanetena Institutu?”, rečeSesili iznenađeno,pročitavšimutosalica.„ŠtakažeŠarlota?”

„Dopustiće mi”, Gabrijelovo se lice nakratko promenilo u nekojiznenadnojranjivostinamestugdejemaločasbilačvrstina.„Ibratmijetu.”

„Da”,rečeSesili,„istokaoimoj.”Gabrijel jenačaszastao,kaodamutonijenipalonapamet.„Vil”,

rekao je. „Zaista mnogo ličite na njega. Što je pomalo...uznemiravajuće.” Zavrteo je glavom, kao da hoće da pročisti misli.„Maločas vam videh brata”, rekao je. „Sjurio se ulaznim stepeništemInstitutakaodagajurečetirijahačaapokalipse.Daneznatemoždagdetolikožuri?”

Svrha. Sesili je srce poskočilo. Zgrabila je nož od Gabrijela, neobraćajući pažnju na njegov prepadnuti uzdah. „Ne znam”, reče, „alinameravamdaustanovim.”

Dok se londonska četvrt Siti polako zatvarala po završetku radnog

dana,Istendjesavživnuo.Vilsespustioulicamanačičkanimtezgamapo kojima se prodavala korišćena odeća i obuća. Prnjari i oštračinoževa gurali su svoja kolica kroz prolaze, uzvikujući svoju ponudupromuklim glasovima.Mesari su dokoličarili u otvorenimvratima, ukeceljamapoprskanimakrvljuuzpolutkekojesuimvisileuizlozima.Ženesuse,prostirućiveš,međusobnodovikivaleprekouliceglasovimatolikoprožetimnaglaskomkojimseslužišesvištoživišeukrajupoddomašajembouskihzvonadasuslobodnomogledapričajuiruski,jerihVilistotakonebirazumeo.

Počelajedasipikišicakojamujevlažilakosukadajeprošaoisprednekeduvanskeveletrgovine,sadazatvorene,dabiskrenuoizaćoškaunekosokače.UdaljinisenaziraotoranjVajtčapelskecrkve.Senkesutubilezbijenije,maglagušćaimekša,iosećalosenagvožđeiđubre.Nekiuzani slivnik spuštao se posred uličice, pun smrdljive vode. Isprednjega uzdizao se neki prolaz, sa po jednim kočijaškim plinskimfenjeromnaobestrane.Vilseusputiznebuhanagnuodaisturirukuuprolaz.

Začuo se vrisak, da bi zatim prema sebi povukao neku tananuprilikuucrnom-Sesili,sasomotskimogrtačemnabrzakaprebačenimpreko oprave. Crna joj se kosa rasula ispod ruba kapuljače i ona sezagledalaunjegaplavimočimaiskričavimodbesa.„Puštajme!”

„Šta ti imaš dame pratiš po kojekakvim londonskim budžacima,glupačomala?”,Viljojjeblagoprotresaoruku.

Zaškiljila je očima. „Jutros sam ti bila cariad, a sada sam većglupača?”

„Ulicesuopasne”,reče jojVil. „I ti ih,pritom,uopštenepoznaješ.Nisi čak ni nanela runu opsene. Jedno je izjavljivati da se ničega neplašiškadaživišnaselu,aliovotijeipakLondon.”

„NeplašimsejaLondona”,rečeSesiliprkosno.Vil se još više nagnuo ka njoj da bi joj gotovo prosiktao na uho:

„Fyddai’nwneudunrhywddaynddweudwrthychifyndadref?”Nasmejelase:„Ne,nebitiništavredelodamikažešdasetornjam

kući.Rwyttifymrawdacrwyeisiaumyndefochi!”Vil je samo zatreptaona njene reči.Brat simi i hoću da pođem s

tobom.NatakoneštosenavikaodačujeodDžema,amadaSesilijestebilapotpunorazličitaodDžemausvakomdrugommogućempogledu,jednuodlikujestedelilasanjim:potpunutvrdoglavost.KadabiSesilirekla da nešto hoće, to nije bila neka usputna željica, već čeličnarešenost.

„Iuopšteteinijebrigagdesampošao?”,reče.„Štaakosamkrenuoupakao?”

„Oduveksamhteladaposetimpakao”,rečeSesilismireno.„Zartoneželisvako?”

„Većinanasprovodivrememučećisedaostanepodaljeodnjega”,rečeVil.„Idemdojedneifritskejazbine,akobašmoramdatikažem,dakupimopijateodnasrtljivih, razuzdanihnitkova.Možda imzapadnešzaoko,paodlučedaitebeprodaju.”

„Zarihnebizaustavio?”„Tobi,valjda,zavisiloodcenekojubimiponudili.”Zavrtelajeglavom.„Džemtijeparabatai”,reklaje.„Brattije,brat

kojegtijeKlavadodelila.Alijasamtisestrapokrvi.Zaštobizanjegaučiniosvenasvetu,azamenesamohoćešdaodemkući?”

„OtkudznašdajeopijatzaDžema?”„Pa,nisamtupava,Vile.”„Ne, na moju žalost, nisi”, promrmljao je Vil. „Džem... Džem

predstavljasvenajboljeumeni.Nebihočekivaoodtebedarazumeštakonešto.Dugujemmuovo.”

„Aštasamtiondaja?”,upitalagajeSesili.Vil je izdahnuo, odveć ozlojeđen da bi se obuzdao: „Ti si moja

slabost.”Tesatvojesrce”,reklaje,nebesnovećzamišljeno.„Nisamtupava,

kaoštotirekoh”,dodala jenanjegovzgranuti izraz lica. „Znamda jevoliš.”

Vil se uhvatio za glavu, kao da su mu njene reči izazvale oštruglavobolju.„Jesilireklanekome?Nesmeš,Sesili.Nikonezna,itotakomoraidaostane.”

„Bašbihnekomerekla.”„Ne,pretpostavljamdanebi,jelda?”,glasmusezaoštrio.„Sigurno

te jesramotabrata -gajinedopuštenaosećanjapremaverenici svogparabataija...”

„Nijemesramotatebe,Vile.Štagoddaosećaš,nisidopustiodateosećanjazanesu,apretpostavljamdasvi,nanekinačin,želimoneštoštonemožemodaimamo.”

„Jel’?”,rečeVil.„Aštatitoželiš,adanemožešdaimaš?”„Dasetivratiškući.”Pramenkosejojseodvlagezalepiozaobraz,

pajeizgledalakaodajeplakala,madajeVilznaodanije.„Institutjemojdom”,Viljeuzdahnuo,pajeoslonioglavuokameniprolaz.„Nemogustajatitusvađajućisečitavovečesatobom,Sesili.Akosibašrešilada

pođešzamnomupakao,nemogutezaustaviti.”„Eto, najzad da se i ti urazumiš. Znala sam da će se i to kad-tad

desiti;ipaksiusrodstvusamnom.”Vil je, poko znakoji put, potisnuoporivda je dobranoprodrma:

„Jesilispremna?”Klimnulamuje,iViljepodigaošakudapokucanavrata.

VrataseotvorišeiGideonsepojavionapragusvojesobe,trepćućikaoda jebioumraku,pateksada izašaonasvetlost.Pantalone ikošuljabehumuizgužvane,ajedanodtregeraskliznuomujedolakta.

„Gos’n Lajtvude?”, reče Sofi, oklevajući na pragu. Držala jeposlužavnik u rukama, pun pogačica i čaja, dovoljno težak da jeoptereti.„Bridžetmijekazaladastetražiliposlužavniksa...”

„Da. Jesam, jesam. Slobodno uđi.” Kao da se najednom u celostiprenuo,Gideonseuspraviodabijeuveousobu.Čizmejebioskinuoigurnuoućošak.Sobajeizgubilauobičajenuurednost.Opravajevisilaprekostolicevisokognaslona-Sofiseštrecnulausebipomislivšinamoguće fleke po tapacirungu - napola pojedena jabuka stajala je nanatkasni, a nasred kreveta ležao je opružen Gabrijel Lajtvud, udubokomsnu.

Bilo je očigledno da nosi bratovljevu odeću, jermu je bila odvećkratka oko zglobova i gležnjeva. Ovako usnuo, izgledao je mnogomlade,poštomujeuobičajenanarogušenostnestalasalica.Jednomjerukomdržaojastukkaodamuslužizautehu.

„Nisamimaosrcadagabudim”,rečeGideon,nehoticeseuhvativšizalaktove.„Trebalojedagaodvedemunjegovusobu,ali...”,uzdahnuoje.„Nisammogaodasenateram.”

„Ostajetu?”,upitalagajeSofi,spuštajućiposlužavniknanatkasnu.„Mislim,naInstitutu?”

„Ne...neznam.Valjda.Šarlotamu jereklada jedobrodošaoovde.Činimisedagajepreplašila”,Gideonuseusneblagoizviše.

„GospođaBranvel?”,Sofiseodmahnakostrešila,kaoiuvekkadabipomislila da neko prigovara njenoj gazdarici. „Ali ona jenajdobroćudnijaodsvihljudi!”

„Jeste...zatomiseičinidagajepreplašila.Zagrlilagajeireklamuda ukoliko ostane tu, izgred sa našim ocem može da ostane deoprošlosti.Nisamsigurannakojijeodizgredasamojimocemmislila”,

dodade Gideon suvonjavo. „Verovatno onaj kada je Gabrijel podržaonjegovpokušajdapreuzmeInstitut.”

„Nemislitedajemoždamislilanaonajposlednji?”,Sofijegurnulapobeglipramenkosepodkapu.„Sa...”

„Ogromnimcrvom?Ne,začudo,nemislim.Mada,nijeućudimogabratadaočekujedamubudeoprošteno.Zabilošta.Onrazumejedinostrogoću.MoždaćepomislitidaŠarlotapokušavadagaprevari,ilidajepoludela.Pokazalamujesobukojajemoglabitinjegova,alimislimdasunjegasvataposlaprestravila.Došaojedaporazgovarasamnomotome, pa je zaspao.” Gideon je uzdahnuo, posmatrajući brata samešavinom naklonosti, ogorčenosti i tuge, zbog čega je Sofi srcezakucalobrže,poštojesaosećalasanjim.

„Avašasestra...”,otpočelaje.„Oh, Tatjani nikada ne bi ni palo na pamet da ostane tu”, reče

Gideon.„PobeglajeBlektornovima,svekruisvekrvi,inekaje.Nijeonaglupava - štaviše, ona smatra da je poprilično nadmoćna u pogledupameti-alijetaštaisamoljubiva,inevoliseprevišesamojimbratom.A, treba imatinaumuda jedanimabiobudan.Čekao jeuonojcrnojkućerini, ispred zaključane biblioteke, lupajući po vratima, poštomuotacnijeodgovarao...”

„Zaštitničkistenastrojenipremanjemu”,primetilajeSofi.„Kakonebih bio, mlađi mi je brat.” Prišao je krevetu da pređe rukom prekoGabrijeloverazbarušenesmeđekose;drugimomaksepromeškoljio inemirnoprostenjao,alisenijeprobudio.

„Mislilasamdavamnebioprostioštosteseokrenuliprotivoca”,rekla je Sofi. „I sami ste rekli da ste se plašili toga. Da bi vaš potezsmatraoizdajomporodiceLajtvud.”

„Mislimda je i sampočeodasumnjauporodicuLajtvud.KaoštosamijauMadridu”,Gideonseodmakaoodkreveta.

Sofijepognulaglavu.„Žaomije”,reklaje.„Žaomijezbogvašegoca.Šta god drugi rekli o njemu, šta god da jemožda uradio, bio vam jeotac.”

Okrenuosepremanjoj:„Ali,Sofi...”Nije ga ispravila što ju je oslovio po imenu. „Znamda je počinio

štoštagnusno”,reklaje.„Alitrebavambitidopuštenodaipaktugujeteza njim. Tugu vamniko nemože uskratiti; ona vampripada, vama inikomdrugom.”

Ovlašjojjedodirnuoobrazvrhovimaprstiju.„Jesteliznalidavašeimeznačimudrost?Podesnosuvamgadali.”

Sofijeprogutalaknedlu:„GospodineLajtvude...”Alionjenatoraširioprstekakobijojobujmioobraz,naginjućise

da je poljubi. „Sofi”, izustio je, a onda im se usne međusobnopronađoše blagim dodirom koji je prerastao u dublji kada se poviopremanjoj.Nežno je i prefinjenopovila šake -kako su samo grube iispucale od pranja i tegljenja, od čišćenja kamina, brisanja prašine iglancanja,nerviralase,madaseniječinilodanjemusmetajuilidaihprimećuje-okonjegovihramena.

Aondamuseprimakla,naštajojpotpeticazapezačilimionaseokliznulatakodajeGideonmoraodajeuhvati.SkupasusesrušilinapodiSofi je licebuknuloodsramote-božedragi,pomislićedaga jenamernopovukla,dajenekarazuzdanaženturačakojojjesamopohotanaumu.Kapicajojjespala,tejojsecrnekovrdžerasušeprekolica.Podnjomsenašaomekčilim,aiznadnjeGideon,zabrinutojojšapćućiime.Pomerila je glavu u stranu, i dalje zajapurenih obraza, kada senajednomnašlazagledanapodnjegovkrevetsabaldahinom.

„GospodineLajtvude”,rekla jepridigavšisena laktove. „Je livi toimatepogačicepodkrevetom?”

Gideonseukipio,trepćući,kaozeckogasulovačkikerovisateralisasvihstrana.„Molim?”

„Tu”,pokazalajenanekuhrpicunagomilanuusenciispodkreveta.„Vi tu imate pravo pravcato brdo pogačica pod krevetom! Šta se to,zaboga,dešava?”

Gideonseuspraviodaprođerukamakrozraščupanukosu,dokseSofibrže-boljeodmaklaodnjega,šuštećisuknjama.„Jasam...”

„Vistetražilisvetepogačice.Skorosvakogadana.Visteihtražili,gospodineLajtvude!Zaštobisteradilitakoneštoakoihnisteželeli?”

Obrazimusezatamniše:„Nisammogaodasmislimdruginačindavasvidim.Nistehtelidapričate samnom,damesaslušatekadabihpokušaodavamseobratim...”

„Pasteondalagali?”Zgrabivšikapu,Sofisepodiglananoge.„Imateliviuopštepojmakolikoposlamoramdaobavim,gospodineLajtvude?Raznosimugaljitopluvodu,brišemprašinu,glancam,čistimzavamaiostalima-iništamitonesmetanitisežalim,alikakoseusuđujetedamipravitejošposla,dameteratedavucaramteškeposlužavnikegore-dolepo stepenicama, samodabihvamdonelanešto štouopšte ineželite?!”

Gideon je hitro ustao, odeće sada još zgužvanije nego maločas.„Oprostitemi”,rekaoje,„nisamrazmišljao.”

„Niste”, reče Sofi, ljutito gurajući kosu pod kapicu, „takvi kao vinikadanerazmišljaju,zarne?”

Inatojebesnoizjurilaizsobe,ostavljajućiGideonadabeznadežnozurizanjom.

„E, vala, svaka ti čast, brate”, reče Gabrijel sa kreveta, trepćućisnenimočimapremaGideonu.

Gideongajenatogađaopogačicom.

„Henri”, Šarlota se spustila niz kosturnicu. Lampe sa kamen-runamableštale su toliko jako da je izgledalo gotovo kao da je dan,mada jeznaladajeskoroponoć.Henrisenagnuonadnajvećiodsvihdrvenihstolova što behu razmešteni po sredim prostorije. Nešto je čudnogoreloupeharunadrugomstolu, izbacujući velikeoblakedimabojelavande. Ogroman list papira, kakav kasapini koriste za umotavanjerobe, beše raširen po Henrijevom stolu, i on ga je ispunjavaoraznoraznimtajanstvenimšiframairačunicama,usputmrmljajućisebiubradu.„Henri,dušo,nisiumoran?Većsisatimatudole?”

Henrisezaustaviodapodigneglavuidaprekoriđekosepridignenaočari koje je nosio kada bi radio. „Šarlota!”, učinio se gotovozapanjen,madaioduševljen,štojevidi;samobiseHenri,pomislilajeŠarlota, zapanjio što vidi sopstvenu ženu u njihovom zajedničkomdomu. „Anđele. Šta ćeš ti tu dole? Ledeno je tu.Nemoženikakobitidobrozabebu.”

Šarlotasenasmejala,alinijeništaprigovorilakadajeHenripohitaoda jenežnozagrli. Jošotkad jedoznaoda ćedobitidete, ophodio sepremanjojkaodajeodkrhkogporcelana.Spustiojojjejedanpoljubacukosuiodmakaojemaloodsebedajojproučilice.„Staviše,izgledašmineštomršavo.Moždadaumesto večere kažemSofi. da ti donesemalogoveđečorbicezajačanjeusobu?Idemodmahdajoj...”

„Henri.Mismojošsatimaranijerešilidanećebitivečere-svimasuodnetisendvičiusobu.Džemujeidaljeodvećlošedabisišaodajede,aLajtvudovisuodvećpotreseni.AznašisamkakavjeVilkadDžemunijedobro.AiTesa,dakako.Celanamsekućaraspada.”

„Sendviče?”,rečeHenri,kojise,očito,zatouhvatiokaozasuštinskideoŠarlotinoggovora,delujućičežnjivo.

Šarlota se nasmešila: „Ostavili smo i tebi malo gore, Henri, akomožešdaseodvojišodposla.Pretpostavljamdanemampravada te

grdim-prešlasamBenediktovednevnikeimoramdapriznamdasupopriličnozanimljivi-načemutoradiš?”

„Naprolazu”,rečeHenripoletno.„Nekavrstaprevoznogsredstva.Neštoštobi,pomojimzamislima,moglodaprebaciSenolovcesajednetačke na Zemljinoj lopti na neku drugu u roku od nekoliko sekundi.Mortmejnovisumeprstenovinadahnulinato...”

Šarlotajerazrogačilaoči:„AliMortmejnovisuprstenovizasigurnodeocrnihmađija...”

„Aliovonije.Ooo,a imam jošnešto.Dođi.ZaBuforda.”Šarlota jedopustilamužudajeuhvatiokorukeipovučenadrugikrajprostorije.„ReklasamtivećstotinuputadasenijedanmojsinnikadanećezvatiBuford...TakomiAnđela,jelitokolevka?”

Henri ju je ozareno pogledao. „Bolje od kolevke!”, objavio je,uperivši rukom na neki kabasti dečiji krevetac, okačen između dvaštapakakobimogaodasenjiše.Šarlotajeisamamoraladapriznadatobešepopriličnolepkomadnameštaja.„Samonjišućakolevka!”

„Samo...šta?”,rečeŠarlotaslabašno.„Gledaj”,Henrijeistupiokakobipritisnuonekonevidljivodugme.

Kolevkapočenežnodaseljuljuškalevo-desno.Šarlotiseotedah:„Bašjedivno,dragi.”„Ne sviđa ti se?”, Henri beše sav ozaren. „Evo, sad se njišemalo

brže.” Prateći blago drmusanje, Šarlota je imala osećaj da pluta pozatalasanommoru.

„Hm”,rekla je. „Henri, imaneštoočemubihželeladapopričamo.Neštovažno.”

„Važnijeodtogaštoćenašedetesvakovečebitinežnouljuljkanousan?”

„Klava je rešila da pusti Džesaminu”, reče Šarlota. „Vraća se naInstitut.Prekosutra.”

Henriseokrenuosaizrazomnevericenalicu.Kolevkajeizanjegakrenuladaseljuljajošbrže,kaokadasekočijaklackapripunojbrzini.„Vraćaseovamo?!”

„Henri,panemagdedrugde.”Henrijetamanzinuodaodgovori,aliprenegoštojeizustioireči,

začuo se jezivi zvuk cepanja i kolevka se otrgla sa držača kako biodletelanadrugikrajsobeirazbilaseosuprotnizid,gdeseiraspalauparamparčad.

Šarlota je samo tiho uzdahnula, podižući ruku da pokrije usta.Henrijusečelonamreškalo:„Moždaakojošmalousavršimnacrt...”

„Ne,Henri!”,Šarlotarečestrogo.„Ali-.-”„Nipodrazno...”,glasjojbešeoštarpoputbodeža.Henrijeuzdahnuo:„Ureduonda,draga.”

Paklene naprave nemaju milosti. Paklene naprave nemaju kajanja.Paklenimnapravamanemabroja.Paklenimnapravamanemakraja.

RećiispisanepoziduBenediktoveradnesobeodjekivalesuTesipoglavidok jesedelapokrajDžemovepostelje,gledajućigakakospava.Nijebilasigurnakolikojesati;sigurnobeše„pozničas”,štobiBridžetrekla,zasigurnojeprošlaponoć.Džemjebiobudankadajeušlaunutra,odmahnakonštojeVilizašao;biojeuspravljennakrevetu,osećajućise dovoljno dobro da uzme malo čaja i dvopeka, mada je otežanijedisaonegoštobionahtela,abiojeimnogobleđi.

Sofi je ušla kasnije da odnese hranu, te se nasmešila Tesi.„Pridignitemujastuke”,predložilajojješapatom,pajeTesatoiučinila,aDžemaje,izgleda,zabavilonjenoobletanjeokonjega.Tesanijeimalamnogoiskustvasabolesnicima.Najbližeizigravanjubolničarkebilojojjekadabisebrinulaopijanombratu.SaDžemomjojnijesmetalo,nijejoj jesmetalodasedi idržigazarukudokontihodiše,očijunapolasklopljenihtakodasumutrepavicetreperilenadjagodicama.

„Nijebašbilo junački”,rekaojenajednomneotvarajućioči,madamujeglasbiočvrst.

Trgnuvšise,Tesamuseprimakla.Jošjeranijeprovuklaprstekroznjegove,tesuimrukespojeneležaleporednjeganakrevetu.Prstisumubilihladni,bilousporeno.„Naštamisliš?”

„Naonodanas”,rečeprigušeno,tesezakašljao,„kakosamsesrušioikrenuodaiskašljavamkrvpokućiLajtvudovih...”

„Pa,timesijesamoulepšao”,rečeTesa.„Sada već zvučiš kao Vil”, Džem joj se pospano nasmešio. „A i

menjaštemu,kaoštobiionuradio.”„Pa,kakoinebih?Nemislišvaljdadabihmislilaneštološeotebi

zatoštosibolestan?Znašdanebihnikada.Apopriličnosisejunačkiponeodanas.Madami jeVilbašbio rekao”,dodala je, „da svi junaciloše završe, pamu nije jasno zašto bi neko uopšte poželeo da budejunak.”

„Ah”, Džem joj je kratko stegnuo ruku, pa ju je pustio. „Pa, Vil to

sagledavasajunačketačkegledišta,zarne?Anamaostalimaodgovorjejednostavniji.”

„Jeste?”„Dakako.Junacitrpejersunampotrebni.Nezbogsebesamih.”„Govorišonjimakaodatinisijedanodnjih.”Pružilajerukudamu

skloni kosu sa čela. Prislonio se uz njen dodir, sklopljenih očiju.„Džeme... da li si ikada...”, kolebala se. „Da li si ikada razmišljao odrugim načinima da produžiš život, sem o nekom leku protiv tvogopijata?”

Natomusekapcidigoše:„Kakotomisliš?”PrisetilaseVilanapodutavana,kakosegušisvetomvodicom.„Pa,

dapostanešvampir.Živeobivečno...”Brže-boljeseuspraviona jastucima: „Tesa,ne!Nemoj...nemožeš

darazmišljašnatakavnačin!”Munjevito je sklonila pogled sa njega: „Zar ti je pomisao da

postanešžiteljPodzemnogsvetabaštolikogrozna?”„Tesa...”, izdahnuo je. „Ja sam Senolovac. Div. Kao što su mi i

roditelji bili. Tog se zaveštanja držim, kao što držim da je imajčinonasleđedeomene.Štoneznačidamrzimoca.Alipoštujemdarkojisumidali,krvAnđelovu,poverenjekojemijedato,zakletvekojesamdao.A ionakonemislimdabihbiodobarvampir.Vampirinasuglavnompreziru.KatkadznajudapovampirenekogDiva,čistošaleradi,ali jetakavvampirodbačenodstraneostalih.Miunašimvenamanosimosunceianđeoskižar,sveštoonimrze.Odbacilibime,istokaoštobiiDivoviuradili.VišenebihbioVilovparabatai,nebihbiodobrodošaona Institutu. Ne, Tesa. Radije bih umro i ponovo se rodio i ponovougledao sunce, nego da živim do kraja sveta i veka bez dnevnesvetlosti.”

„Pa, onda da postaneš Tihi brat”, rekla je. „’Pravilnik’ kaže da surunekojenosenasebidovoljnomoćnedazaustavesmrtnost.”

„Tihabraćasenežene,Tesa.”Podigaojebradu.Tesajevećodavnoznala da se pod Džemovom blagošću krije tvrdoglavost jaka kao iVilova.Sadajujeprimećivala,sličnučelikupodsvilom.

„Znašdabihviševoleladasiživ,idaminisimužnegoda...”,grlojojsesteglo.

Pogledmu jeblagosmekšao: „MeniputTihebraćenijedostupan.Uz krv zatrovanu jin fenom, ne bih izdržao rune koje onimoraju dastavenasebe.Moraobihdaprekinemsaunošenjemopijatadokgaucelostineizbacimizkrvotoka,štobime,najverovatnije,ubilo.”Mora

dajezapazionjenizraz,poštojeublažioglas:„AiživotTihebraćeinijeneki,senkeitama,muki...nimalomuzike.”Progutaojeknedlu.„Aosimtoga,jaineželimdaživimvečno.”

„Ja ću možda živeti večno”, rekla je Tesa. I dalje nije mogla upotpunostidapojmiširinutespoznaje.Teškojebiloprihvatitidatiseživotnikadanećezavršiti,istokaoštojebiloteškoprihvatitidahoće.

„Znam”,rečeDžem.„Ižaomijezbogtoga,jermislimdanikonebitrebalodanositolikiteret.Znašdaja,Tesa,mislimdasvimiponovoživimo. Vratiću se, mada ne u istom telu. Duše koje se vole buduprivučene jedna drugoj i u narednim životima. Videću Vila, mojeroditelje,mojestričeve,ŠarlotuiHenrija...”

„Alimenenećeš”,nijejojbioprviputdatakoneštopomisli,madaječesto znala da potisne tu misao kada bi joj se javila. Jer ako jesambesmrtna,onda imamsamoovaj jedanživot.Neću sepromenitikaovi,Džemse.Nećusenaćisavamananebesima,nitinaobalamavelikereke,nitivećukakvomgodživotuštonasčekanakonovog.

„Vidimtesada”,ispružiojerukudajeprisloniuznjenobraz,tražećibistrimsrebrno-sivimočimanjenpogled.

„Vidimijatebe”,šapnulaje,ionjojseumornonasmešio,sklapajućioči. Spustila je šaku preko njegove, priljubivši obraz uz njegov dlan.Sedelajetakoćutke,osećajućinjegovehladneprstenakoži,dokmusedisanjenijeusporiloidokmuprstineomlitavišepodnjenima;zaspaoje. Žalosno se osmehnuvši, nežno mu je spustila ruku na pokrivačporedtela.

Vrata spavaće sobe se otvoriše; Tesa se okrenula u fotelji da biugledalaVilakakostojinapraguidaljeukaputuirukavicama.Samojedanpogledunjegovouznemireno,skamenjenolicenateraoju jedaustaneiizađezaVilomnahodnik.

Viljevećšpartaopohodnikuužurbanimkoracimačovekakojemjeđavozapetama.Obazrivozatvorivšivratazasobom,Tesajepožurilazanjim.„Štajebilo,Vile?Štasedesilo?”

„UpravosevratihizIstEnda”,rečeVil.Uglasumusenaziraobol,bolkakavniječulajošodonogadanaudnevnojsobikadamujerekladaseverilazaDžema.„Otišaosamdapotražimjošjinfena.Aligavišenema.”

Tesaseskorosrušilakadasustiglidostepenica. „Kako tomisliš,nemagaviše?Džemimazalihe,zarne?”

Vil se okrenuo prema njoj, spustivši se nazad niz stepenice.„Potrošene su”, reče šturo. „Nije hteo da znaš, ali ne može više da

prikriva.Potrošenesu,ajanovenemogudapronađem.Uveksammuih ja kupovao. Imao sam dobavljače - ali su ili nestali ili su ostalipraznihruku.Prvosamotišaocioonogmesta-onogmestanakojemstebilidamepronađete,tiiDžem.Nisuimalijinfena.”

„Pa,nekodrugomesto,onda...”„Svudasambio”,rečeVil,opetseokrenuvši.Izašlisunahodnikna

drugomspratuInstituta;tamosusenalazilibibliotekaidnevnasoba.Vrata obejuprostorija behuotvorena, obasjavajući hodnik svetlošću.„Svuda. Na poslednjem mestu gde sam bio, rekoše mi da je nekonamerno pokupovao sve zalihe u poslednjih nekoliko nedelja. Ništanijeostalo.”

„Ali, Džem”, reče Tesa dok se zaprepašćenost širila njome poputpožara.„Onćebezjinfena...”

„Umreti”, Vil je načas zastao ispred vrata biblioteke i oči im sespojiše. „A samo što mi je danas popodne dao dopuštenje da opettražim lekzanjega.Dasedamupotragu.Asadaćeumreti jerganemoguodržatiuživotudovoljnodugodagapronađem.”

„Ne”,rečeTesa,„nećeonumreti;nećemomudopustiti.”Vil jeušaoubibliotekusaTesomporedsebe,prelazećipogledom

po dobro znanoj sobi, stolovima osvetljenim lampama, policama sastarimknjigama.„Bilojenekihknjiga”,reče,kaodaonaništanijerekla,„knjigakojesambiočitao,oretkimotrovima.”Uputioseodnjepremanajbližoj polici, kako bi rukama u rukavicama grozničavo prešao poknjigamakojesustajalenanjoj.„Godinamaranije,prenegoštomijeDžemzabraniodadaljeistražujem.Većsambioizaboravio...”

Tesa mu se pridružila, te joj se suknje zalepršaše oko gležnjeva.„Vile,stani.”

„Alimoramdaseprisetim”,pomeriosedonarednepolice,padosledeće,bacajućidugim,vitkimtelomoštrusenkupopodu.„Moramdapronađem...”

„Vile,nemožešpročitatisvakuknjiguubibliotecinavreme.Stani.”Stalajeizanjega,dovoljnoblizudaprimetidamujeokovratniksakoabiovlažanodkiše.„OvakonećešpomoćiDžemu.”

„Pa,kakoondahoću?Štaćemupomoći?”Dohvatiojedruguknjigu,zagledaoseunju,pajujebacionapod;Tesajeodskočila.

„Stani”,reklamujeponovo,pagajeuhvatilazarukavdagaokrenepremasebi.Biojezajapuren,zadihan,rukuzategnutihičvrstihpoputgvožđapodnjenimstiskom.„Kadasiranijetragaozalekom,nisiznaosveštosadaznaš.Nisi imaosaveznikekojesadaimaš.Otićićemoda

pitamoMagnusaBejna.OnimaiočiiušiuPodzemnomsvetu;poznajesvakojakečarolije.Pomogaoti jeokotvojekletve,može isaovimdanampomogne.”

„Nijebilonikakvekletve”,rečeVil,kaodanavodirečeniceiznekogkomada,zacakljenihočiju.

„Vile...slušajme.Molimte.HajdedaodemodoMagnusa.Onćenampomoći.”

Zažmurivši,dubokojeudahnuo.Tesagajesamogledala.Nijemogladaseodupre,sobziromdajeznaladajenevidi-osmotrilamujefinecrnepaučinastetrepavicenadjagodicama,blagoplavetniloštomusenaziralopodkapcima.„Da”,rečekonačno.„Da,svakako.Tesa,hvalati.Nisamrazmišljao.”

„Biosipotresen”,rekla je,najednomsvesnadaga idaljedržiokoruke,idasudovoljnoblizudabimogladagapoljubiuobraz,ilidamuobavijerukeokovratadagauteši.Pustilagaje,odmakavšise.Očimuseotvoriše.„Aimisliosidaćetizauvekbranitidatražišlek.Znašdasejasatimenikadanisampomirila.IranijemijeMagnuspaonapamet.”

Pogledom joj je pretražio lice: „Ali ga nikada nisi pitala?”Odmahnula je glavom. „Džem nije hteo. Ali sada... sada se svepromenilo.”

„Jeste.” Odmakao se od nje, ali mu se oči zadržaše još malo nanjenomlicu.„IdemdoledakažemSiriludapripremikočiju.Naćićemoseudvorištu.”

Prima:VećnikJosijaVejlandŠalju:članoviSavetaPoštovanigospodine,Ne možemo a da ne iskažemo našu uznemirenost pismom koje

primismo od vas. Bili smo pod utiskom da Šarlota Branvel predstavljaizborkojibistecelimsrcempodržali,idasedokazalakaovestpredvodniklondonskogInstituta.InašistražilacVajtlouvekgovorisvenajboljeonjojionačinunakojijerešilasumnjukojujeBenediktLajtvudizneopovodomnjenogaupravništva.

Mi,kaojednoodupravnihtela,smatramodaDžordžPenhalounebibiopodesankaovašnasledniknamestuVečnika.ZarazlikuodgospođeBranvel,onsenijepokazaokaopredvodnikdrugih.IstinajedajegospođaBranvelmlada i strastvena, ali ulogaVečnika upravo i zahteva strast.MolimovasdaskloniteustranusvakumisaoogospodinuPenhalou,kojijeodvečmladizelenzatajpoložaj,idaodvojitemalovremenadaiznova

porazmisliteonašempredlogugospođeBranvel.VamanausluziuimeRazijelovo,

članoviSaveta

5.

PODELJENOSRCE

MadajeiGospodtražiozdušno,nenađeništa,makarisićušno;

tamandamivenepretreseiizvadi,nećeunjimanaćništadoljubavi!

AldžernonČarlsSvinbern,„LausVeneris”

Primaju:članoviSavetaŠalje:JosijaVejland,VećnikTeškogasesrcalaćamperakakobihvampisao,gospodo.Mnogime

od vas znaju već podosta godina, tokom kojih vas dugo predvodih sapoložajaVećnika.Uveren samda samvas dobropredvodio, i da služihAnđelunajboljeŠtomogah.No,ipakjeljudskigrešiti,ajaverujemdasampogrešiokadpostavihŠarlotuBranvelnačelolondonskogInstituta.

Kadajojdodelihtajpoložaj,verovaosamdaćepoćistopamasvogaocaidaćesepokazatikaoprivrženivođa,kojipoštujevladavinuKlave.Takođesamverovaodaće jesuprugodvratitiodnjeneprirodneženskenaklonjenostiprenagljenominepromišljenomponašanju.Nažalost,tosenije ispostavilokaotakvo.HenrijuBranvelumanjkačvrstinedaobuzdasvoju ženu, a ona je, lišena ženske poslušnosti, odavno zaboravila navrlinuodanosti.Evo, tekprenekidansaznahda jeŠarlotanarediladauhoda Džesamina Lavlejs bude vraćena na Institut po puštanju izTihograda,uprkosmojojjasnonaglašenojželjidabudeposlatauIdris.Jatakođe sumnjam da je u dosluhu sa onima koji nisu naklonjeni ciljudivovskom, ida jevrlomogućeda je ti savezusaMortmejnom,kao isavukodlakomVulsijemSkotom.

Savet ne služi Većniku; oduvek je bilo obrnuto, ja sam simbolmoćiSaveta i Klave. Kada neko podriva moju nadležnost neposlušnošću,

podrivainadležnostsvijunas.Boljevamjenekosavesnomomčepoputmoganećaka,čijasposobnostjošnijestavljenanaprobu,negonekočijasposobnostjestestavljenanaprobu,pasedokazalakaomanjkava.

UimeAnđelovo,VećnikJosijaVejland

Vilseprisetio.Nekogdrugogdana,prenekolikomeseci,uDžemovojsobi.Kišaje

dobovalapoprozorimaInstituta,šarajućistakloprozirnimprugama.„Itojeto?”,Džemgajebioupitao.„Tobibilosve?Čitavaistina?”

Sedeojezasvojimpisaćimstolom,sajednomnogompodvijenompodsobomnastolici;izgledaojejakomlado.Violinamujebilaoslonjenaostolicu.BiojujesviraokadajeVilušaoi,bezokolišanja,objaviodajekrajpretvaranju-daimaneštodamuprizna,itoodmah.

To je odmah stavilo tačku na Baha. Džem je sklonio violinu, neskidajućipogledsaVila, srebrnihočiju ispunjenihzebnjomdok jeVilšpartaoposobiipričao,špartaoipričao,dabinakrajuipotrošiosvereći.

„Tojeto”,rekaomujeVilkonačno,kadajezavršio.„Inekrivimtfeakomesadamrziš.Razumemte.”

Uslediojepodužitajac.Džemgajegledaoravnomernimpogledom,ravnomernimisrebrnkastimnatreperavojsvetlostivatre.„Nikadajatebenebihmogaodamrzim,Vilijame.”

Vilusestomakstegaokadajesadapredsobomugledaonekodrugolicesadvaplavičastosivaokaštoganetremicegledahu.

„Pokušala samda temrzim,Vile, aliminikakonijeuspelo”, reklamu jeonomad.Vil jeu tomtrenutkubiobolnosvestandaonošto jekazaoDžemu ipaknijebila čitava istina.Nijemu sve rekao.Nijemuspomenuosvoju ljubavpremaTesi.Ali to je ionakonjegovteret,kojitrebadanosi on, a neDžem.Nešto štomorada taji dabiDžembiosrećan. „Zaslužio sam ja tvoju mržnju”, reče Vil Džemu, napuklimglasom.„Izložiosamteopasnosti.Verovaosamdasamprokletidaćesvikojimajestalodomeneumreti;dopustiosamsebidatezavolimidamibudeškaobrat,riskirajućisamogućomopasnošćupotebe...”

„Opasnostinikadanijebilo.”„Alisamjaverovaodajebilo.Dasamtiprisloniorevolveruzglavu,

Džemse,ipovukaoobarač,dalibiuopštebilovažnoštonisamznaodauburencetunijebilometaka?”

Džemuseočirazrogačiše,prenegoštoćesetihonasmejati.„Atisi

misliodaneznamdaimašnekutajnu?”,rekaoje.„Misliosidasamseupustiounašeprijateljstvoslepkodočiju?Nisamznaopriroduteretakojinosiš.Ali jesamznaodatenekiteret ipakmuči.”Ustao je. „Znaosamdamislišdasiotrovanzasveokosebe”,dodaoje.„Znaosamdamislišdapostojinekazlokobnasilautebikojabimeuništila.Hteosamdatipokažemdamenebiuništila,daljubavnijetolikokrhka.Jesamlitopostigao?”

Vil jesamobespomoćnoslegnuoramenima.GotovodajepoželeodaseDžemzapravonaljutinanjega.Bilobimu lakše.Nikadasenijeosećaomanji odmakovog zrnakaokadabi se suočio saDžemovomnepresušnom dobrotom. Prisetio se Miltonove sotone. PosramljenoĐavo stajaše, osećajući kako dobrota neprijatna beše. „Spasio si miživot”,rekaomujeVil.

Džemusetadaosmehproširiopolicu,blistavpoputizlaskasuncanadTemzom.„Pa,ništavišeodtoganikadanisamniželeo.”

„Vile?”, neki ga je tihi glas prenuo iz razmišljanja. Tesa je sedelanasuprot njega u kočiji, sivih očiju sličnih boji kiše na prigušenojsvetlosti.„Očemurazmišljaš?”

Sa mukom se okrenuo od sečanja, da bi joj uperio oči u lice. UTesino lice.Nije imala šešir, a kapuljača ogrtača od brokata beše jojspuštena.Lice joj jebilobledo - širena jagodicama, iužekodbrade.Učinilomusedanikadanijevideojednotolikoizražajnolice:svakimmu je osmehom delila srce na dva kao što bi munja prepolovilaspaljenostablo,aistojevažiloizasvakinjenžalosnipogled.Trenutnogajegledalasanekomzamišljenomzabrinutošću,kojomgajepogodilapravo u srce. „O Džemu”, reče potpuno iskreno, „Razmišljao sam onjegovojreakcijikadasammurekaozaMarbasovukletvu.”

„Osetiojevelikutugu”,reklamujeodmah,„znamdajeste,sammijepriznao.”

„Tugu,aline isažaljenje”,rečeVil. „Džemmi jeoduvekdavaobašonoštomitrebatakokakomitreba,čakikadasamnisamznaoštamijepotrebno.Svisuparabataijimeđusobnoposvećeni.Moramobitidabismomoglitolikodasedamojednodrugome,dabismotimedobilinasnazi.AlisaDžemomjedrugačije.Tolikemijegodinebiopotrebanživda bi onmene održao u životu.Mislio sam da nije svestan toga, alimoždaijeste.”

„Možda jeste”, rekla jeTesa. „On toliki trudnikadanebi smatraoprotraćenim.”

„Tebinikadaništanijespominjaootome?”

Odmahnula je glavom. Ručice su joj, u belim rukavicama, bilestegnutenakriluupesnice.„Onotebi,Vile,pričasamnogoponosa”,reklaje.„Divitisevišenegoštomožešdazamisliš.Kadajedoznaozakletvu,srcemuseslomilozbogtebe,alijetakođeosetioineštogotovonalik...”

„Zadovoljenju?”Klimnulamuje.„Oduvekjeverovaodasidobar”,reklamuje,„itime

jetodokazano.”„Pa,neznambaš”, rekao jeogorčeno, „bitidobar ibitiproklet, to

bašinijejednoteisto.”Nagnula se da mu uzme ruku i stisne je među dlanovima. Njen

dodirmu jepokuljaovenamapoput razbuktale vatre.Nijemogaodaosetinjenukožu,samotkaninurukavica,alitokaodanijenibilobitno.Vimezapaliste,ovuhrpupepelaštoodmeneosta,kaovatru.Jednomsebio zapitaozašto ljubavuvekopisujukaovatru.Ovaj žarunjegovimvenamapružiomujeodgovor.„Tijesidobar,Vile”,reklamuje.„Nikonemožedapotvrdiboljeodmene,potpunouvereno,kolikosizaistadobar.”

Rekaojojjepolagano,neželećidaonaskloniruke:„Znašdaje,kadasmomi imali oko petnaest godina, Jenluo, onaj demon koji je pobioDžemoveroditelje,konačnosatrt.DžemovstricjerešiodasepreseliizKineuIdris,pajepozvaoDžemadapređedaživitamosanjim.Džemgajeodbio-zbogmene.Rekaojedaseparabatainikadanenapušta.Datako stoji i unašoj zakletvi.Tvoji će ljudi bitimoji. A, pitam se, da semeniukazalaprilikadasevratimsvojojporodici,da libih i jaučinioistotozanjega?”

„Pa,titosadairadiš”,rečemuTesa.„NemojmislitidaneznamdaSesili hoće da se vratiš kući sa njom. I nemojmisliti da ne znamdaostaještuzbogDžema.”

„Izbogtebe”,rekaoje,neuspevšidaseobuzda.Povuklajerukeodnjegaionsežestokoprekoriousebi:Kakomožešbititolikoglupav?Dvasimesecaizdržao!Tolikosipazio.Tvojaljubavpremanjojjesteteretkojionatrpisamozatoštojeuljudna.Nezaboravljajto.

Međutim,Tesasevećbilaokrenuladapovučezavese,poštoimsekočijazaustavila.Ukotrljalisuseuzaprežniprolaz,nadčijimjeulazomvisio znak: SVI KOČIJAŠI DA USPORE KONJE DOK PROLAZE OVUDA.„Stiglismo”,reklaje,kaodaonništainijerekao.Moždainije,pomisliojeVil.Moždaonoinijerekaonaglas.Moždajesamopočeodaludi.Štoinijenezamislivo,uzimajućiuobzirokolnosti.

Kadasevratakočijeotvoriše,zapahnuoihjehladanvazduhČelsija.VideojekakoTesapodižeglavukadajojjeSirilpomogaodasespusti.PridružioseTesinakaldrmi.ČitavotomestoosećalosenaTemzu.Prenegoštojepodignutnasip,rekajeteklamnogobližeovomnizukuća,čiji rubovi ovako pomraku delovahumeko pod plinskom svetlošću.Reka je sada bila odvojenija od kuća, ali se i dalje osećao slankasto-blatnjavigvozdenivonjvode.

Naličje broja šesnaest beše džordžijansko, sagrađeno odjednostavnihcrvenihopeka,uzzastakljenidoksatkoji ještrčaoiznadulaznih vrata. Malena popločana avlija i bašta širiše se iza otmeneograde napravljene od filigranski izuvijanog gvožđa. Kapija već bešeotvorena.Tesajeprošlakroznjukakobisezaputilapravokaulaznomstepeništudapokucanavrata,uzVilananekolikokorakaizasebe.

Vrata im je otvorio Vulsi Skot, obučen u šlafrok od drečavo žutebrokatne svile preko pantalona i košulje. Na oko je natakao zlatnimonokl,teihjepomaloozlojeđenoodmeriokroznjega.„E,uperšin”,reče.„Rekaobihlakejudaotvoriioteravas,alisammisliodaseradionekomdrugom.”

„O kome?”, zapitala ga je Tesa,mada se Vilu to i nije učinilo kaomnogobitnopitanje,aliTesajenaprostobilatakva-večitojemoraladazapitkuje;ostavijesamuusobi,ipočećedazapitkujeinameštajisaksijskocveće.

„Nekogasaapsintom.”„Progutajdovoljnotoga,paćešmislitidasitisamnekodrugi”,reče

Vil. „Tražimo Magnusa Bejna; ako nije tu, samo nam reci da ti netrošimovreme.”

Vulsi je duboko uzdahnuo kao da je rešio da im ipak popusti.„Magnuse”,doviknuoje.„Evotitvogplavookogmomka!”

ZačušesekoraciuhodnikuizaVulsija,iMagnussepojaviosvečanoobučen,kaodaseupravovratiosanekogbala:uštirkanibeliumetakukošuljiimanžetne,crnifrakikosapoputizgužvanecrnesvile.PrebaciojeočisaVilanaTesu.„Čemudugujemoovučast,uovakopozančas?”

„Usluga”,rečeVil,teseispraviočimjeMagnuspodigaoobrvenato,„jednopitanje.”

Uzdahnuvši,Vulsiseodmakaoodvrata.„No,hajdedobro.Uđiteusobuzaprimanje.”

Nikoimnijeponudiodaimuzmešešireilikapute,ačimsustigliusobuzaprimanje,Tesajesvuklarukavicekakobiispružilarukepremavatri,blagodrhteći.Kosajojsepretvorilaugomiluvlažnihuvojakana

potiljku, te jeVil skloniopogledprenegoštoseprisetionogosećajakada je gurnuo ruke u tu kosu i osetio njene vlasi oko prstiju. NaInstitutumuje,uzDžemaiostaledamuskrenupažnju,bilolakšedaseprisetidaTesanijenjegovadabi jepamtionatakavnačin.Međutim,ovde,dokseosećaokaodasesuočavasasvetomsanjomuzsebe,kaodajeonatuzbognjega,ane,kakorazumnalaže,zbogzdravljasvogaverenika-tovećbešegotovonemoguće.

Vulsisebacioucvetnunaslonjaču.Skinuojemonoklsaoka,vrtećigasadaokoprstiju,zakačenognadugačakzlatanlanac.„Jedvačekamdačujemočemuseradi.”

Magnus je prišao kaminu da se osloni o ploču kao slika i prilikaležernogmladoggospodina.Soba jebilaofarbanausvetloplavuboju,ukrašenaslikamanepreglednihpoljagranita,svetlucavihplavihmoraimuškaraca i žena u antičkoj odeći. Vilu se učinilo da je prepoznaoreprodukciju Alma-Tademe, ili je bar sebe uveravao da se sigurnoradilooreprodukciji.

„Nezjakajtolikouzidove,Vile”,rečemuMagnus.„Mesecimatenijebilo.Štatesadadovodiovamo?”

„Nisamhteodateopterećujem”,promrmljaojeVil.Štosamodelombešeistina.Nakonštosezakletvu,zakojujeVilverovaodajebačenananjega,dokazalodanijeistinita,zahvaljujućiMagnusu,onjeMagnusaizbegavao-nezatoštose ljutionatogvešca, ilištomuvišenijebiopotreban,većzatoštojesampoglednanjegaizazivaounjemubol.Biomujenapisaokratkopismodamukažeštasesvedesiloidanjegovatajnavišenijetajna.SpomenuojeDžemovuveridbusaTesom.ZamoliojeMagnusadamuneodgovara.„Aliovo...ovojehitanslučaj.”

Magnusovesemačijeočiraširiše:„Kakavtačnoslučaj?”„Radiseojinfenu”,rečeVil.„Iju”,rečeVulsi,„nemojmirećidagamojčoporopetuzima?”„Ne”,rečeVil,„nemagaviše,panemaštadaseuzima.”Videojeda

jeMagnusu na to odmah svanulo o čemu se radi, pa se prebacio naobjašnjavanjeprilike,najbolještojemogao.MagnusnijemenjaoizrazlicadokjeVilgovorio,istokolikoganiCrkvenjaknebimenjaokadabimusenekoobratio. Samoga jegledaosvojimzlatno-zelenimočima,dokVilnijezavršio.

„Abezjinfena?”,rečeMagnusnaposletku.„Umreće”, reče Tesa, okrećući se od kamina. Obrazi joj bebu

ružičastipoputkaranfila,daliodvatrenejareiliodnapetosti,Vilnijemogaodaproceni.„Nećeodmah,ali...zanedeljudana.Telonemožeda

mupreživibeztogpraha.”„Akakogauzima?”,zapitaojeVulsi.„Rastvorenoguvodiiligaušmrka-kakvetosadavezeima?”,Vilga

jepitao.„Nikakve”, reče Vulsi, „samo sam se pitao. Demonski su opijati

mnogočudnovati.”„Zanaskojigavolimosamtajprizornijesamočudnovat”,rečelesa.

Podiglajebradu,paseVilprisetioonogaštojojjejednomkazao,dajekaoBoadiceja.Bilajehrabra,ionjujezbogtogaiobožavao,pamakartuhrabrostkoristilauodbranusvojeljubavipremanekomdrugom.

„I zašto se danas meni obraćate po tom pitanju?”, reče Magnustihimglasom.

„Pomagali stenam i ranije”, rečeTesa. „Mislili smodabistenammožda opet pomogli. Pomogli ste oko De Kvinsija - a i Vilu, sanjegovomkletvom...”

„Ahnisamtudaskočimčimmepozovete”,rečeMagnus.„PomogaosamokoDeKvinsijapoštojeKamiltakotražilaodmene,aVilu,samojednom,jermijezauzvratponudionekuuslugu.Jasamvamveštac.NeslužimSenolovcimabesplatno.”

„AlijanisamSenolovac”,rečeTesa.Usledio je tajac. A ondaMagnus reče „hmmm” - pa se okrenu od

vatre.„Akosamdobročuo,Tesa,redjedavamčestitamo?”„Nerazu...”„NavašojveridbisaDžemsomKarstersom.”„Oh”, zarumenela se, te joj ruka odlete prema grlu, gde je stalno

nosilaogrlicuDžemovemajke,njegovdarzanju.„Da.Hvalavam.”Vil je više osetio nego video Vulsijev pogled na sve troje - na

Magnusu,Tesiinjemusamom-kakoprelazisaprekosvakogaodnjih,dokumskriven izatogpogledaproučava,zaključuje iuživauonomeštovidi.

Viluseramenaskupiše.„Radoćutibiloštaponuditi”,reče.„Ovogaputa. Novu uslugu, šta god poželiš, za jin fen. Ako se radi o isplati,sredićuito-tojest,barćupokušati...”

„Ja ti možda ranije jesam pomogao”, reče Magnus. „Ah ovo...”,uzdahnuo je. „Samo porazmislite, oboje. Ako neko pokušava dapokupuje sav jin fen u zemlji, taj neko ima razloga za to. A ko imarazlogazatakonešto?”

„Mortmejn”,šapnulajeTesaprenegoštojeVilstigaodakažeistoto.Jošjepamtiosopstveniglas:

„MortmejnoviposlušnicikupujusvezalihejinfenauIstEndu.Štosamisampotvrdio.Akosvepotrošiš,aonjediniimazalihekodsebe...”

„Bili bismo u njegovoj moći”, rekao mu je Džem. „Osim ako bi midopustiodaumrem,štobibiorazumanpotez.”

Međutim,uzdovoljnojinfenazadvanaestmeseci,Vil jemisliodanisuuopasnosti.MisliojedaćeMortmejnnaćinekidruginačindaihnamuči i podrije, jer bi, zasigurno, uvideo da mu ova namera nijeostvariva. Vil nije očekivao da bi godišnje zalihe opijata nestale zaosamnedelja.

„Neželišdanampomogneš”, rečeVil. „NeželišdasepostavišnapoložajMortmejnovogneprijatelja.”

„Pa,možešligakrivitizatakonešto?”,Vulsisedigaouvrtlogužutesvile. „Šta bi ikakomogao damu ponudiš što bi njemu bilo vrednotolikogrizika?”

„Daćuvambilošta”,rečeTesaprigušenimglasomkojijeVilosetiodubokousebi.„Bilošta,akonampomogneteokoDžema.”Magnusseuhvatio šakom za kosu. „Gospode, vas dvoje izdržati! Mogu da seraspitam.Dapronađemonekeneuobičajenedobavljačkeputeve.StaraMoli...”

„Bio samdo nje”, rečeVil, „nešto ju je toliko prestrašilo, da nećeuopštedaizmiliizgroba.”

Vulsi je frknuonato: „I to tiništanegovori,Senolovčiću?Da li jezaista vredno tolikog truda, samo da bi drugu produžio život zanekolikomeseci, možda godinu dana? Svakako će umreti. A što preumre,prećešmoćidauzmešnjegovuverenicu,ukojusizaljubljen.”ITesu je prostrelio razgaljenim pogledom. „Zapravo bi trebalo danestrpljivoodbrojavatedanedokmuneisteknu.”

Vil ni sam nije bio svestan šta se zatim izdešavalo; sve mu senajednomzabelelopredočima,Vulsijevmonokljepoleteonadrugikrajsobe.Viljebolnoudarioglavomunešto,dabisevukodlakzatimnašaopodnjim,mlatećinogamaipsujući,tesezajednozakotrljašećilimom,aonda jeosetiooštarboluzglobukadaga jeVulsiogrebao.Bolmu jerazbistrio glavu i on je najednom shvatio da ga je Vulsi prikovao zapod,očijuposvežutih,zubaiskeženihioštrihpoputbodeža,spremnihdaugrizu.

„Prekinite!Prekinite!”,Tesa je,stojećiporedvatre,zgrabilažarač;gušećise,ViljestaviorukuprekoVulsijevoglicadagaodgurne.Vulsijevrisnuo i Vilu je najednom nestala težina sa grudi; Magnus je biopodigaovukodlaka iodguraogaodnjega.Potom jeotpozadizgrabio

Vilazasakodabigaodvukaoizsobe,dokjeVulsizuriozanjim,držećiserukomzalicenamestugdemujeVilovsrebrniprstenopekaoobraz.

„Pustime!Pustime!”,Vilseopirao,aliMagnusovstisakbešekaoodgvožđa.OdvukaojeVilanizhodnikdonapolaosvetljenebiblioteke.VilseoteoMagnusutamankadagajeovajipustio,zbogčegasetrapavozaljuljao i završio uz naslon crvene baršunaste sofe. „Ne mogu daostavimTesusamusaVulsijem...”

„Njenačednostteškodajeuopasnostipokrajnjega”,rečeMagnusravnimtonom.„Vulsićebitipristojan,štozatebebašinemogureći.”

Vilsepolakookrenuo,tarućikrvsalica.„Štametakobesnogledaš”,rekao je Magnusu. „Izgledaš kao Crkvenjak pre nego što će nekogaugristi.”

„Zapodenuti čarku sa glavešinom Pretor lupusa”, reče Magnusogorčeno, „znaš li šta će ti njegov čopor uraditi ako im samo dašizgovor!Tibašstvarnohoćešdaumreš,jelda?”

„Neću”,rečeVil,čakisebepomaloiznenađujući.„Neznamštosamtiikadauopštepomagao.”„Zatoštovolišpokvarenestvari.”Magnus je u dva koraka prešao sobu kako bi zgrabio Vilovo lice

dugačkimprstimadamunasilupodignebradu.„NisitiSidniKarton”,rekaomuje.„Kakvekoristi imadaumrešzaDžemsaKarstersa,kadiovakovećumire?”

„Bićevrednoakogaspasem...”„Gospode!”,Magnususeočiskupiše.„Štajevrednotoga?Štabito

moglodabudevrednotoga?”„Sveštosamizgubio!”,viknuojeVil.„Tesa!”Magnus je pustioVilovo lice.Udaljio se zanekolikokoraka, dabi

polakoudahnuoiizdahnuo,kaodausebibrojidodeset.„Izvini”,rečenaposletku,„zaonoštoVulsireče.”

„UkolikoDžemumre, ja nemogubiti sa Tesom”, rečeVil. „Jer ćeispastikaodasamčekaodaumre,kaodasamseporadovaonjegovojsmrti,akoćuzbogtoganjudobiti.Ajasigurnonećuispastitakav.Nećuizvući korist iznjegove smrti. I stogaonmoradapozivi!” Spustio jeruku okrvavljenog rukava. „To je jedini način da sve ovo dobije nekismisao.Inačejesve...”

„Besmislena,bespotrebnapatnjaibol?Averovatnotinećenimalopomoći ako ti kažem da je život prosto takav? Dobri pate, lošinapreduju,asvesmrtnojednomnestane.”

„Jaželimvišeodtoga”,rečeVil.„Tisimenagnaodapoželimviše.

Pokazaosimidasambioprokletsamozatoštosamrešiodaverujemuto.Rekaosimidapostojeizglediismisao.Asadabidaokrenešleđaonomeštosisamstvorio.”

Magnussekratkonasmejao:„Potpunosinepopravljiv.”„To su mi već rekli”, Vil se odmakao od sofe, bolno se trgavši.

„Hoćešlimi,onda,pomoći?”„Pomoći ću ti”,Magnus jegurnuorukunizprednjideokošuljeda

izvuče nešto što je visilo na lančiću, nešto što se presijavaloprigušenimcrvenimodsjajem.Kockasticrvenikamen.„Evotiovo.”

SpustiogajeViluuruku.Vilgajezbunjenopogledao:„TojebiloKamilino.”„Daosamjojganadar”,rečeMagnus,temuserubusanaogorčeno

izvio. „Prošlog meseca vratila mi je sve moje poklone. Slobodno gauzmi.Upozoriće te kada su ti demoniublizini.Moždaupali i sa timMortmejnovimmehaničkimnapravama.”

„Prava ljubav ne umire”, reče Vil, prevodeći, na svetlu koje jedopiralo iz hodnika, natpis urezannapoleđini. „Nemoguovonositi,Magnuse.Odvećjelepozamuškarca.”

„Paitisiodvećlepzamuškarca.Idikućidaseopereš.Javićutisečimneštodoznam.”DubokosezagledaouVila:„Atiumeđuvremenugledajdaostanešdostojanmojepomoći.”

„Približite limise, imadavasmlatnempoglaviovimžaračem”,rečeTesa,mašućioruđemzaloženjeizmeđusebeiVulsijaSkotakaodaseradiomaču.

„Uopšte ne sumnjamda biste to učinili”, rekao joj je, gledajući jenamršteno,alisapoštovanjem,dokjebrisaokrvsabrademaramicomizvezenommonogramom.Viltakođebešeraskrvavljen,paovobešeinjegovaiVulsijevakrv;zasigurnojesadaudrugojsobisaMagnusom,ostavlja svoju krv posvuda. Vil nikada nije bio preterano uredan,pogotovokadabibiouzavreleglave.„Vidimdastevećpočeliidaličitenanjih,nateSenolovcekojeizgledatolikoobožavate.Štavambidasespetljatesajednimodnjih?Itosanekimnasamrti?”

U Tesi se na to razbuktao gnev, te se premišljala da li da ipakodalamiVulsija žaračem, primakao joj se on ili ne.Kretao se krajnjehitrodoksetukaosaVilom,pabašinijebilaraspoloženazarizik.„NeznateviuopšteDžemsaKarstersa,panemojtenigovoritionjemu.”

„Volitega,jelda?”,Vulsiječakitouspeodaizgovoritakodazazvučikaoneštoneprijatno.„AlivoliteiVila.”

Tesasesledilaiznutra.ZnalajedaMagnusznazaVilovunaklonostpremanjoj, ali samapomisaoda joj jeono što jeonaosećalapremanjemu bilo ispisano posred čela beše odveć strašna da bi je uopšterazmatrala.„Nijeistina.”

„Lažljivice”,rečeVulsi.„Ali,zaista,učemujerazlikaiakojedanodnjihumre?Uvekimatedobruzamenu.”

Tesa je pomislila na Džema, na oblik njegovog lica, na očiusresređeno zatvorene dok bi svirao violinu, na oble linije njegovihustakadabisenasmešio,nanjegovepažljiveprstenanjenima-svakidelićnjegabešejojneopisivodrag.„Daimatedvojedece”,reklaje,„dalibisteistotakoreklidajesasvimuredudajednoodnjihumre,jeridaljeimatedrugo?”

„Pa, dva se deteta mogu voleti. Ali srce sa ljubavlju možete datisamo jednojosobi”, rečeVulsi. „Takav jeEros,zarne?Takonambarveleuromanima,madajainemamnekasopstvenaiskustva.”

„Neštosamshvatilaoromanima”,rečeTesa.„Štato?”„Danisuistiniti.”Vulsijenadigaoobrvu.„Mnogostezanimljivi”,reče.„Jošbihirekao

damijejasnoštaovimomcividenavama,ali...”Slegnuojeramenima.Nažutomšlafrokusadajeimaodugačku,krvavurazderotinu.„Ženesuoduvekbileneštoštobašinerazumem.”

„Štavamjetokodnjihtolikoneodgonetljivo,gospodine?”„Njihovasvrha,poglavito.”„Pa,zasigurnosteimalimajku”,rečeTesa.„Nekomesvakako jesteoštenio”, rečeVulsibezposebnogpoleta.

„Tekjeseneštomalosećam.”„Pa, možda ne biste uopšte ni postojali da nije žena, zar ne?Ma

koliko nas smatrali beskorisnima, mi smo pametnije, odlučnije istrpljivije od muškaraca. Muškarci možda jesu jači, ali žene višeizdrže.”

„Atovisadaradite?Pokušavatedaizdržite?Zarnebiverenaženatrebalodabudesrećnija?” Iskosa ju jepogledaosvetlimočima. „Srcepodeljeno iznutranemožedaopstane, kao što ljudikažu.Obojicu ihvolite,itovasrazara.”

„Kuća”,rečeTesa.Podigaojeobrvu:„Kako,kako?”

„Kućapodeljenaiznutranemožedaopstane.Anesrce.Moždadaseokanetenavodaakoihvećnisteupamtilikakovalja.”

„Avidasemoždaokanetesamosažaljevanja”,rekaojojje.„Većinaljudiimasrećeakopronađujednuvelikuljubavuživotu.Vistečakdvepronašli.”

„Tokaženekokonemanijednu.”„Uuu!”, Vulsi se zateturao na to sa rukom preko srca, glumeći

nesvesticu.„Golubicajepokazalazube.No,dobro,akovećneželitedapričamooličnimpitanjima,moždaneštouopštenije?Ovašojprirodi?Magnusje,izgleda,ubeđendasteveštica,alijabašinisamsiguran.Jamislimdausebiimateineštovilinskekrvi,jerkakvesečarolijekrijuiza menjanja oblika, ako ne opsenarske čarolije? A ko su gospodaričarolija i opsena ako ne Vilin-svet?” Tesa se prisetila one plavokosevilenaBenediktovojzabavikojajetvrdiladajojjepoznavalamajku,idahjojjeodmahzastaougrlu.No,nijeuspelaništavišedakažeVulsiju,pošto se Magnus i Vil pojaviše na vratima - Vil, kao što i se daloočekivati,krvavkaoimaločas,inaduren.PrebacivšipogledsaTesenaVulsija,kratkosenasmejao.„Izgledadasibioupravu,Magnuse”,rekaoje.„Tesastvarnonijeuopasnostiporednjega.Madanisamsigurandavažiiobrnuto.”

„Tesa,dušo,spustitetajžarač”,rekaojojjeMagnusispruživširuku.„Vulsi ume da bude grozan, ali postoje i mnogo bolji načini zaublažavanjenjegoveprekenaravi.”

JošjednommrkopogledavšiVulsija,TesajepredalažaračMagnusu.Pošlajeporukavice,aVilpokaput,naštasesvipokrenušeioglasišenajednom, da bi zatim čula Vulsija kako se smeje. Gotovo da nije niobraćalapažnjunanjega,odvećusredsređenanaVila.PonjegovomlicuvećjojbešejasnodaštagoddasuoniMagnusjednodrugomerekliučetiri oka, problem sa Džemovim opijatom nije rešen. Izgledao jeopterećeno, i pomalo i ubojito uz tu krv kojommu behu poprskaneisturenejagodice,zbogkojemujeplavabojaočijubilajošupadljivija.

Magnusihjeizveoizsobezaprimanje,panapoljekrozulaznavrata,gdejehladanvazduhpogodioTesupoputtalasa.Navukavširukavice,klimnulajeMagnusuuznakoproštaja,naštajeonzatvoriovratainjihdvojeostadošesamiumraku.

Temzasepresijavalanegdeizadrveća;put,nasipiplinskebanderenamostuBatersiblistalisuusvomodrazunavodi,poputnokturnauplavoj boji i zlatu. Senka kočijemogla se videti pod drvećem ispredkapije.Mesecse,iznadnjih,pojavljivaoinestajaoizanemirnihrubova

sivihoblaka.Vilbešepotpunonepomičan.„Tesa”,rekaoje.Glas mu je nekako čudno zazvučao, neobičan, zagrcnut. Tesa je

brže-boljeprišladastaneporednjegaizagledamuseulice.Vilovojelicevečitobilopromenljivokao samamesečina; alinanjemunikadanijevidelatolikonepomičanizraz.

„Jelirekaodaćenampomoći?”,šapnulaje.„Magnus?”„Pokušaće, ali... gledaome je kao damu je žao, Tes. Što znači da

nemanade,zarne?AkočakiMagnussmatradajenaštrudosuđennapropast,ondanemamštavišedauradim,zarne?”Spustilaješakunanjegovuruku.Nijesenimakao.Bilo jekrajnječudnobitimuovolikoblizu, uz dobro poznati osećaj njegove pojave, nakon što su semesecimaizbegavali,gotovoinepričajući.Niječakniuočihteodajepogleda.Aetogasadatu,mirišenasapun,kišu,krv,naVila...„Mnogosiučinio”, šapnula je. „Magnus će pokušati da pomogne, a i mi ćemonastavitisapotragom,ineštonamsemoždaipojavi.Nesmešizgubitinadu.”

„Znam.Znamjato.Ali,ipakosećamtolikujezuusrcu,kaodamijeovoposlednjisatživota.Osećaosambeznađeiranije,Tes,alinikadaovolikistrah.A,opet,znaosam...oduveksamznao....”

Da ćeDžemumreti. Što nije rekla, ali to jeste ostalo između njih,neizgovoreno.

„Kosamja?”,šapnuoje.„Godinamasepretvarahdasamneštoštonisam,iondaseporadovahdabihsemogaovratitipravomsebi,dabihzatimotkriodasenemamčemuvratiti.Biosamdetekaosvakodrugo,papotombaš inedobarčovek,asadavišeneznamkakodabudembiloštaodtoga.Neznamštasam,akadaDžemanebudebilo,nećebitinikogadamitopokaže.”

„Jaznamkosi.TisiVilHerondejl”,bešejedinoštojerekla,iondasenjegove ruke iznenada nađoše oko nje, njegova glava na njenomramenu.Isprvasesledila,potpunozapanjena,dabimupotomopreznouzvratilazagrljaj,držećigadokjedrhtao.Nijeplakao,ovobešeneštodrugačije,nekavrstanapada,kaodaseguši.Znalajedanetrebadagadodiruje,alinijemoglanidazamislidabiDžemželeodaonaodgurneVila od sebe u ovakvom trenutku. Nećemoći damu zameni Džema,pomislilaje,nemožedabudenjegovabusolakojauvekpokazujesever,ali,akoništadrugo,barmožedamuolakšatajteretkojinosi.

„Hoćešovugrozomornuburmuticukojuminekodade?Srebrnaje,panesmemnidajetaknem”,rečeVulsi.

Magnus je, stojeći u kružnom prozoru sobe za primanje, zavesepomerenetektolikodamožedavidiVilaiTesunaulaznomstepeništukakosedržejednozadrugokaodaimživotodtogazavisi,promrmljaonekineobavezujućiodgovor.

Vulsijezakolutaoočima:„Idaljesutamo,jelda?”„Jesu.”„Čupava su ta ljubavna posla”, reče Vulsi. „Mnogo je bolje ovako

kakomitoradimo.Samotelesnideo.”„Dakako.” Vil i Tesa su se konačno razdvojili, mada su se i dalje

držali za ruke.Činilo sedaTesapokušavadanateraVilada siđenizstepenice.„Mislišlidabiseženio,danemašnećakedanastavelozu?”

„Valjdabihmorao.Ali ondabognek je upomoćiEngleskoj!Hari,SvetiĐorđe4iPretorlupus!”,Vulsisenasmejao;biojedoliosebičašucrnogvinaizflašenakomodi,pagajesadazavrteozagledanudubokiviručaši.„DaosiViluKamilinuogrlicu”,primetioje.

„Primetio si?”, Magnus je samo polovično obraćao pažnju narazgovor; drugim delom se posvetio posmatranju Vila i Tese kakoodlazedokočije.Uprkosrazliciuvisiniigrađi,nekakoseonačinilakaonekonakogaseonoslanja.

„Nosiosijekadasinapustiosobusanjim,alineikadasisevratio.Pretpostavljamdamunisirekaokolikovredi?DanosirubinkojikoštavišenegosamInstitut?”

„Nisamježeleo”,rečeMagnus.„Tužnipodsetniknaizgubljenuljubav?”„Nijemiseslagalauzten.”ViliTesasusesadavećnašliukočijii

kočijašjezaprangijaouzdama.„Mislišdaimanekeizglede?”„Koto?”„VilHerondejl.Dabudesrećan?”Vulsi jedubokouzdahnuo,pa jespustiočašu.„Ima li izgledadati

budešsrećanakoonnebude?”Magnusništanereče.„Jesilizaljubljenunjega?”,upitaogajeVulsi,isključivoizznatiželje,

bez ikakve ljubomore.Magnussezapitaokako je imati takvosrce, iliga,boljereći,uopštenemati.

„Ne”,rečeMagnus.„Zapitaosamseisam,aline.Ovojeneštodrugo.Osećamsekaodamuneštodugujem.Čuosamdakažudakadanekomspaseš život, postaješ odgovoran za njega. Osećam se kao da samodgovoranzatogmomka.Ukolikonepronađesreću,imaćuosećajdasamgaizneverio.Ukolikonedobijetudevojkukojuvoli,imaćuosećaj

dasamgaizneverio.Ukolikonezadržimnjegovogparabataijauznjega,imaćuosećajdasamgaizneverio.”

„Pa,ondaćešgasvakakoizneveriti”,rečeVulsi.„Aumeđuvremenu,doktitakosnuždenbudeštražiojinfen,mislimdaćujamalonaput.Daobiđemseoskekrajeve.Gradmezimistrašnopotišti.”

„Činikakotidrago”,MagnusjepustiozastordazaprečipoglednaVilovuiTesinukočijukojasepolakogubilasavidika.

Prima:VećnikJosijaVejlandŠalje:IstražilacViktorVajtloJosija,Duboko se zabrinuh kada sam čuo za vaše pismo Savetu povodom

ŠarloteBranvel.Kaovašstaripoznanik,ponadahsedabistemoždasamnomslobodnijeporazgovaralinegosanjima.Imaličegauvezisanjomštovasposebnobrine?Njen jeotacnamaobomabiodragprijatelj, i janikadanisamčuodajeuradilabiloštanečasno.

Sazabrinutošću,vašViktorVajtlo

6.

NEKTAMA

NekseLjubavsTugomskupastopi,nektamazadrživranijojsjaj:bolomopijenboljedočekajkraj,uigrisasmrćutikorakuklopi.

LordAlfredTenison,„InMemoriamA.H.H.”

Prima:IstražilacViktorVajtloŠalje:VećnikJosijaVejlandOvo vam pismo pišem sa određenom strepnjom, Viktore, zbog svih

ovihgodinakolikoseznamo.PomaloseosećamkaoproročicaKasandra,osuđen da znam istinu, a da u nju niko ne veruje. Možda se grešnosamoprecenih kada postavih Šarlotu Branvel na mesto koje sadazauzimaisakogmemnogomori.

Njenopodrivanjemojenadležnostigotovojeneprekidno,teseplašimda bi to moglo ozbiljno uzdrmati Klavu. Ono što je za nju trebalopredstavljatikrah,otkrićedajepodsopstvenimkrovompružilautočišteuhodama, ida jemalaLavlejsovabilaumešanauMagisterovenakane,pretvara se u slavnu pobedu. Enklava proglašava stanare Institutaonima koji razotkrišeMagistera i koji ga proteraše iz Londona. To štomesecima za njega niko nije čuo, niti ga je iko video, pripisuje seŠarlotinojdobrojproceniinesmatrasedajeonoštojasumnjamdajeste- smišljenopovlačenje i prestrojavanje sanjegove strane.Mada sam jaVećnik i predvodim Klavu, sve mi se nešto čini da će ovo vreme bitizabeleženo kao vreme Šarlote Branvel, i da će moje zaveštanje bitizaboravljeno...

Prima:IstražilacViktorVajdoŠalje:VećnikJosijaVejlandViktore,mada duboko cenim vašu zabrinutost, nemam nikakvih drugih

strepnjipremaŠarlotiBranvelkojihsevećnisamdotakaousvomepismuKlavi.

Želim vam da pronađete potporu u snazi Anđelovoj u ovim teškimvremenima,

JosijaVejland

Doručakjeprotekaotiho.GideoniGabrijelskupasiđoše,obojicavrlopovučeni,Gabrijelgotovonirečinijerekao,osimštojezamolioHenrijadamudodamaslac.Sesilisepostavilanasamkrajstoladačitaknjigutokomjela;Tesajegorelaodželjedavidinaslov,alijeSesilipostavilaknjigupodtakvimuglomdanijebiovidljiv.Vilje,sedećinaspramTese,imaotamnepodočnjakenalicu,podsetniknanjihovesinoćnezgode;asamaTesabezvoljnojeprebiralakašikompokedžeriju,ćutljivadoksevratanisuotvoriladabiDžemušaounutra.

Iznenađeno je podigla glavu osetivši nalet radosti. Nije izgledaonaročito bolesno, samo umorno i bledo. Prefinjeno se spustio nastolicuporednje.„Dobrojutro.”

„Izgledašmnogobolje,Džemi”,Šarlotajeoduševljenoprimetila.Džemi?TesajerazgaljenopogledalaDžema,alijeonsamoslegnuo

ramenimaiskromnosenasmešio.Pogledavši preko stola, videla je da ih Vil posmatra. Samo ga je

ovlašpogledalauoči,upitnimpogledom.ImaliikakvihizgledadajeVilnekako uspeo da pronađe neku zamenu za jin fen između njihovogpovratka kući i osvita? Ali ne, izgledao je iznenađeno isto onolikokolikoseonaosećala.

„I jeste mi poprilično bolje”, rekao je Džem. „Tiha braća su mimnogopomogla.”Pružio jerukudasipasebičaja, iTesa jeprimetilakako mu se kosti i žile miču na tananim zglobovima, uznemirujućevidljive. Pošto je spustio čajnik, uhvatila mu je ruku ispod stola istisnulaje.Utešnojojjeobaviotananeprsteokošake.

Bridžetinglasdolebdeojeizkuhinje:

„Leđnivetarnoćasduva,leđnesuikapikiše;prvumojuljubav,dragi,

uzelen-gajuubiše.

Svećuzanjegučiniti,kaoštobimomasvaka,godinuijedandan,grobmusuzomzalivam.”

„Tamo mi Anđela, ova stvarno zna da dotuče čoveka!”, reče Henri,spustivši novine pravo na tanjir, zbog čega im se rub natopiožumancetom. Šarlota je zinula da mu prigovori, ali je ipak zatvorilausta.„Samonekaslomljenasrca,smrtineuzvraćenaljubav.”

„Pa, većina je pesama o tome”, reče Vil. „Uzvraćena ljubav jestenajbolja,alinikadaodnježalopojke.”

Džemgajepogledao,alinijestigaoništadakaže,poštojenekajekazazvonilaInstitutom.Tesajedosadavećdovoljnodobroupoznalasvojlondonskidomdabiprepoznalazvukzvonanavratima.SviuistimahpogledašenizstouŠarlotu,kaodasuimglavenataknutenaopruge.

Šarlota je, čineći se zatečena, spustila viljušku. „Ajoj”, rekla je,„neštosamvamsvimakanilareći,ali...”

„Gospođo?”,bešetoSofi,kojajedolebdelauprostorijusatacnicomuruci.TesinijepromaklodaseGideonodmahzagledaounju,madasečinilo da ona namerno izbegava njegov pogled, blago rumena uobrazima.„VećnikVejlandjedole,želidaporazgovarasavama.”

Šarlota je uzela presavijeno papirče sa tacnice, pogledala ga je,uzdahnula,pareče:„No,dobro.Pošaljigagore.”

Sofijenestala,zalepršavšisuknjamazasobom.„Šarlota?”,Henrijezazvučaozbunjeno.„Štasedešava?”„Vala, baš”, Vilov escajg zvecnu po tanjiru. „Većnik? Prekida nas

usreddoručka?Štajesledeće?Istražilacćenamupastinačaj?IćićemonaizletuprirodusaTihombraćom?”

„Napituodpačetineuparku”,rečeDžemupolaglasa,naštaseoniVil nasmešiše jednom drugome, u sekundi, pre nego što se vrataotvorišekakobiVećnikujezdiounutra.

Većnik Vejland beše krupan čovek, plećat, debelih ruku, temu jevećničkaodorauvekpomalonezgrapnovisilasaširokihramena.Imaoje plavu bradu, kao Viking i, trenutno, natmuren izraz lica. „Šarlota”,rečebezokolišanja.„DošaosamdapopričamooBenediktuLajtvudu.”

Začulo seneko tiho šuškanje;Gabrijel jeprstima ščepao stolnjak.Gideon je lagano spustio šaku na bratovu ruku, da ga umiri, ali je

Većnikvećgledaounjih.„Gabrijele”,rekaoje.„JasammisliodastekodBlektornovih,poredsvojesestre.”

Gabrijel je stegnuo prstima dršku šoljice za čaj. „Previše supotreseniiožalošćenizbogRuperta”,reče,„misliosamdanijepodesantrenutakdaihometam.”

„Pa,ivisteužalostizaocem,zarne?”,rečeVećnik.„Lakšejekadasetugapodeli,bartakokažu.”

„Većniče...”, otpoče Gideon, prostrelivši brata zabrinutimpogledom.

„Mada, možda bi vam bilo nezgodno da se smestite kod sestre,imajućinaumudajeupravopodnelatužbuprotivvaszaubistvo.”

Gabrijelciknunatokaodagajenekoupravopoliovrelomvodom.Gideonjebaciosalvetunastoiustao.

„ŠtajeTatjanauradila?!”,zapitaoje.„Ćulistememaločas”,rečeVećnik.„Pa,tonijebiloubistvo”,rečeDžem.„Tovitakovelite”,rečeVećnik.„Menesuobavestilidajestebilo.”„A da li su vas takođe obavestili da se Benedikt bio pretvorio u

džinovskog crvekanju?”, zapitao ga je Vil, na šta ga je Gabrijeliznenađenopogledao,kaodanijeočekivaodagaVilbrani.

„Vile, molim te”, reče Šarlota. „Većniče, obavestih vas juče da jeBenediktLajtvudpronađenuposlednjemstadijumuastriole..”

„Rekli ste mi da je došlo do borbe, i da je on u njoj ubijen”,odgovorio joj je Većnik. „Ali ja sada čujem izveštaje da je patio odospica,idajezbogtogabiosateraniubijeniakonijepružaootpor.”

Vil je, upadljivo užarenih očiju, otvorio usta. Džem je posegaoprema njemu da mu ih zaklopi šakom. „Ne razumem”, reče Džem,pokušavajući da nadjača Vilova prigušena protivljenja, „kakomožeteznatida jeBenediktLajtvudmrtav, adaneznatenačinnakoji se todesilo.Ukolikotelonijepronađeno,tojezatoštojepostaovišedemonnekoljudskobiće,tejenestaokadajeubijen,kaoštoseuvekdešavasademonima.Alinestalaposluga...smrtTatjaninogmuža...”

Većnik ga je zamoreno pogledao: „Tatjana Blektorn veli da jedružinaSenolovacasaInstitutaubilanjenogocaidajeRupertubijenutojčarci.”

„Anijevamspomenuladajenjenotacpojeonjenogmuža?”,zapitaoga jeHenri,konačnodigavšipogledodnovina. „O,da,da.Pojeoga! Iostavionamnjegovuokrvavljenučizmudagaponjojnađemoubašti.Imala jeotisakzubanasebi.Bašbihvoleodaznamkakose tomože

pripisatinezgodi.”„Jabihrekaodabisetoračunalokaoizrazneodobravanja”,rečeVil.

„Mislim, kada proždereš sopstvenog zeta. Mada, doduše, u svakojporodicipostojerazmirice...”

„Ne pokušavate valjda zaozbiljno da kažete”, reče Šarlota, „da jecrva - da je Benedikta trebalo savladati i vezati, Josija? Bio je uposlednjemstadijumuospica!Poludeojeipostaocrv!”

„Moguće je da je prvo postao crv, pa tek onda poludeo”, reče Vildiplomatski,„nemožemobitiposvesigurni.”

„Tatjana je duboko potresena”, reče Većnik. „Trenutno razmatrazahtevzaPoravnanjem...”

„E,jaćujojgaondaplatiti”,bešetoGabrijel,kojijeodgurnuostolicuod stola kako bi ustao. „Davačumojoj blesavoj sestri svoju platu dokrajaživotaakoželi,alinećupriznatidajedošlodoprekršaja-nitisamojestrane,nitisabiločije.Da,jesammuzabiostrelukrozoko.Okotogstvorenja!Iopetbih.Štagoddatobeše,mojotacsigurnovišenijebio.”

Usledio je tajac. Čak ni Većnik, izgleda, nije imao šta da kaže udatomtrenutku.Sesilijespustilaknjigu,tejesadaprebacivalapogledsaGabrijelanaVećnika,iopetnazad.

„Ja se izvinjavam, Većniče, ali šta god Tatjana govorila, ona nijeupoznatasasvimokolnostima”,rečeGabrijel.„Samosamjabioukućisaocemkadajeoboleo.Jedinosamjabioporednjegakadajeprotekledve nedelje počeo da gubi razum. Naposletku dođoh ovamo dazamolimbratazapomoć”,rečeGabrijel.„ŠarlotajebilatolikoljubaznadamiponudipodrškusvojihSenolovaca.Doknismostiglidokuće,tostvorenje, koje nekoć bešemojimocem, već je bilo rasparčalomogazeta.Uveravamvas,Većniče,damojotacninakojinačinnijemogaobitispasen.Borilismosedaspasimoživuglavu!”

„Pa,zaštobiondaTatjana...”„Zato što je ponižena”, rečeTesa. Behu to njene prve izgovorene

reći otkad je Većnik kročio u sobu. „I samami je tako rekla. Bila jeuverena da će pasti ljaga na njihovu porodicu ukoliko se sazna zademonske ospice; pretpostavljam da pokušava da podmetne nekuizmenjenupričuunadidaćetejeviprenetiSavetu.Alionanegovoriistinu.”

„Zaista,Većniče”, rečeGideon. „Šta vam imaviše smisla?Da smojuriliiubilimogaoca,idanjegovisinovitopokušavajudazataškaju,ilida Tatjana laže? Znate i sami da ona nikada ni o čemu prvo ne

porazmisli.”Gabrijeljestajaosarukomnanaslonubratovljevestolice.„Ukoliko

verujetedabihtolikoolakoizvršiooceubistvo,slobodnomeodvediteuTihogradnaispitivanje.”

„Tobi,najverovatnije,bionajpametnijipotez”,rečeVećnik.Sesili je spustila šoljicu za čaj uz toliko oštar tresak da se svi za

stolomtrgoše.„Pa,ovonijepravedno”,reklaje.„Onvamgovoriistinu.Svijegovorimo.Moradaisamitouviđate.”

Većnik joj je uputio jedan dug, odmeren pogled, pa se ponovoobratioŠarloti.„Viočekujetemojepoverenje?”,reče.„Asadrugestraneprikrivate svoje poteze od mene. Svaki potez ima svoje posledice,Šarlota.”

„Josija,obavestihvasosvemuštosezbiloukućiLajtvudovihčimsusesvivratiliičimsamproveriladasusvidobro...”

„Trebalojepretogadamikažete”,rečeVečnikbezuvijanja.„ČimjeGabrijelstigaoovamo.Tuseneradiorutinskomzadatku.Aovakostemestaviliupoložajdamoramdavasbranim,uprkosčinjenicidanistepoštovalipravilaidastekrenuliutajzadatakbezodobrenjaSaveta.”

„Nijebilovremena...”„Dosta”, rečeVećnik,glasomkoji jenagoveštavaoda jebilo iviše

nego dosta. „Gideone i Gabrijele, poći ćete sa mnom u Tihograd naispitivanje.” Šarlota je pokušala da se usprotivi, ali je Većnik na topodigaoruku.„BraćamorajudaprovereGabrijelovuiGideonovupriču;takoćemoizbećimogućuzbrku,ajaćubrzomoćidaodbacimTatjaninzahtevzaPoravnanjem.Vasdvojica”,VećnikVejlandseokrenuopremabraćiLajtvud,„iditedoledomojekočijeisačekajteme.Zajednoćemootići u Tihograd; kada Braća završe sa vama, vratićemo vas ovamo,ukolikonepronađuništazanimljivo.”

„Ukoliko ne pronađu ništa zanimljivo!”, reče Gideon zgroženo.Uhvativšibratazaramena,izveogajeizsobe.KadajeGideonzatvoriovratazanjima,Tesajeprimetiladamujeneštoblesnulonaruci.OpetjenosioprstenLajtvudovih.

„No, dobro”, rečeVećnik ustremivši se na Šarlotu. „A zaštomi vinistejaviliistogtrenutkakadasusevašiSenolovcivratiliireklivamdajeBenediktmrtav?”

Šarlotajespustilapogledučaj.Čvrstojesteglausne.„Htelasamdazaštitimmomke”,reklaje.„Htelasamdaimdamkojitrenutakmiraitišine.Damalopredahnu,nakonštosugledalikakoimotacumirepredočima,prenegoštokrenetedaihpropitujete,Josija!”

„Tonikakonemožebitijedinirazlog”,Većnikjenastaviodalje,nehajućizanjenizrazlica,„Benediktovesveskeipapiri.Tatjananamjeizanjihrekla.Pretražilismokuću,alinjegovihdnevnikavišenijebilo,radni sto mu je bio prazan. To nije vaša istraga, Šarlota, ti papiripripadajuKlavi.”

„Aštatražiteunjima?”,priupitaogajeHenri,pomerivšinovinesatanjira.Glasomsenapraviokaodagaodgovorinezanima,alimuseuočimapojavilaoštraiskricakojasenijeslagalasanjegovomnavodnomnezainteresovanošću.

„Podatke o njegovoj povezanosti saMortmejnom. Podatke o bilokojim drugim članovima Klave koji su možda povezani saMortmejnom.TragoveotomegdebiseMortmejnmogaonalaziti...”

„Aonjegovimnapravama?”,rečeHenri.Većniksezaustaviousredrečenice:„Njegovimnapravama?”„Paklenim napravama. Njegovoj vojsci automatona. Vojsci

stvorenojusvrhuuništenjaSenolovaca,kojuonnameravadausmerinanas”,rečeŠarlota,očitosepovrativši,tejespustilasalvetunasto.„Štaviše, ako je verovati Benediktovim gotovo nečitkim beleškama,pogotovo ovim skorijim, taj če čas doći mnogo ranije nego što miočekujemo.”

„Znači,ipakjesteodnelinjegovebeleškeidnevnike.Istražilacjebioubeđendajeste”,Većnikjeprotrljaoočinadlanicom.

„Naravnodasamihodnela.Inaravnodaćuvamihpredati.Tomijeibilanamera.”Smirenoidostojanstveno,Šarlotasedohvatilamalenogsrebrnogzvoncetapokrajtanjiradapozvoninjime;čimseSofipojavila,neštojojjenasekundšapnula,iSofise,naklonivšiseVećniku,povuklaizsobe.

„Trebalojedaostavitepapiretamogdesubili,Šarlota.Takonalažepostupak”,rečeVećnik.

„Nijebilorazlogadaihnepregledam...”„Morateverovatimojojproceni,izakonu.StićenjemladihLajtvuda

nije važnije od otkrivanja gde se Mortmejn nalazi, Šarlota. Vi neupravljateKlavom.VistedeoEnklave,imeniodgovarate.Jelivamtojasno?”

„Jeste,Većniče”, rečeŠarlota tamankadaseSofivratilausobusasvežnjempapirakojijećutkepružilaVećniku.„Sledećiputkadasenekiod naših uvaženih članova pretvori u crva i pojede drugog našeguvaženogčlana,smestaćemovamjaviti.”

Većnik je stegnuo zube. „Vaš otacmi je bio prijatelj”, reče. „Imao

sampoverenjaunjega,istogaivamaverujem.Nemojtedazažalimštosamvaspostavionaupravnipoložaj,ilištosamvaspodržavaoprotivBenediktaLajtvudakadajeizneonepoverenjeuvašeupravljanje.”

„Pa, vi ste mu tada udovoljili!”, zavapila je Šarlota. „Kada jepredložiodamisedajudvenedeljedaizvršimnemogućzadatak,vistese sa time složili!Ni reči niste izgovorili umojuodbranu!Danisamžena,nebistesenikadaponelinatakavnačin.”

„Danistežena”,rečeVećnik,„nebihnimorao.”I na to je i izašao u oblaku crnih skuta i runa što prigušeno

zatreperiše na njemu. Samo što su se vrata zatvorila za njim, Vil jeprosiktao:„Kakosimogladamupredaštepapire?Potrebnisunam...”

Šarlota,srozavšiseponovoustolicunapolasklopljenihočiju,reče:„Vile, provela sam celu noć prepisujući najhitnije delove. Mahom seradiloo...”

„Koještarijama?”,ubacioseDžem.„Skarednimnepodopštinama?”,rečeVilistovremeno.„Moglobibitiijednoidrugo”,rečeVil.„Zarnikadaranijenistečuli

zanepodobnoskarednekoještarije?”Džemseiscerionato,ali jeŠarlotapokrilalicerukama.„Višeovo

prvonegotodrugo,akotebašzanima”,reklaje.„Prepisalasamsveštosammogla,uzSofinuneprocenjivupomoć.”Pogledalaihjenato.„Vile...morašneštodaupamtiš.Ovovišenijenašanadležnost.Mortmejn jesadaproblemKlave,ilibaronitotakovide.RanijesmobilipodjednakoodgovornizaMortmejna,ali...”

„OdgovornismozazaštituTese!”,rečeViltolikooštrodasečakiTesa prepala. Vil je blago prebledeo shvativši da ga svi iznenađenogledaju, ali je ipak nastavio: „Mortmejn i dalje želi Tesu. Ne smemodopustiti sebi da pomislimo da je odustao. Možda dođe saautomatonima, možda dođe sa kojekakvim vradžbinama, vatrom iizdajom,alićedoćisvakako.”

„Pa, naravno da ćemo je zaštititi”, reče Šarlota. „Ne moraš naspodsećati,Vile.Ona je jednaodnas.Akadaveć spominjem jednuodnas...”Spustilajepogledutanjir.„Džesaminasesutravraća.”

„Šta?”,Vil jesrušiošoljicusačajemiprosuoostatakpostolnjaku.Izbila jeopštagrajaokostola,madajeSesilisamozačuđenozurila,aTesase,oštrouzdahnuvši,zaćutala.Prisećalaseposlednjegputakadaje videla Džesaminu, u Tihogradu, bledu, crvenih očiju, uplakanu iprestrašenu...„Šarlota,onajepokušaladanasizda.Itićešjojtektakodopustitidasevrati?”

„Nema nikog drugog od porodice, Klava joj je oduzela svebogatstvo, a pored toga, nije ni u stanju da sama živi. Gotovo da jepoludelanakondvomesečnogpropitivanjauGradukostiju.Neverujemdaćenampredstavljatibilokakvuopasnost.”

„Pa,niranijenismomislilidaćenampredstavljatiopasnost”,rečeDžem,mnogostrožimglasomnegoštobiTesaočekivalaodnjega,„aopetsunjenipotezizamaloodveliTesuurukeMortmejnu,anasostaleosramotili.”

Šarlota je odmahnula glavom. „Sada je potrebno iskazati malomilostiisažaljenja.Džesaminanijekaoštojenekadabila-štobistesviiprimetilidastejeposetiliuTihogradu.”

„Nemamnikakvunamerudaposećujemizdajnike”,rečeVilhladno.„JošuvektrabunjaoonomedajeMortmejnuIdrisu?”

„Da... zato su Tiha braća konačno i odustala; nisu više mogla daizvukuništasmislenoiznje.Nematajniusebi,neznaništaznačajno.Čegajeisamasvesna.Osećasebezvredno.Kadbistesesamostavilinanjenomesto...”

„Oh,pajauopštenesumnjamdaglumatazbogtebe,Šarlota,rida,kosučupa,odećukida...”,rečeVil.

„Pa, ako je već odeću počela da kida”, reče Džem, uputivši jedanosmehsvomparabataiju,„aznaškolikoDžesaminavolisvojuodeću.”

Vilmusenamrgođeno,ali iskrenoosmehnuo.Šarlota je rešiladaiskoristipriliku.„Nećetejeniprepoznatikadajebudetevideli, jakadvamkažem”,reklaje.„Dajtejojnedeljudana,samonedeljudana,iakoje niko od vas ne bude podnosio, srediću da je odvezu u Idris.”Odgurnula je tanjir od sebe. „A sada da pretresem ono što samprepisalasaBenediktovihpapira.Koćemipomoći?”

Prima:VećnikJosijaVejlandŠalje:SavetDragigospodine,Do primitka vašeg poslednjeg pisma,mislili smo da naša razlika u

stavu o Šarloti Branvel predstavlja pitanje ličnog mišljenja. Mada vimoždaniste izrazilisvojedopuštenjedaseDžesaminaLavlejsuklonisaInstituta,dozvolujesteizdalaKlava,kojaijestezaduženazatakvaposla.Smatralismodabibilovelikodušnodopustitidevojcidasevratiujedinidom koji ima, uprkos njenim prestupima. Što se tiče Vulsija Skota, onpredvodiPretorlupus,udruženjekojevečdugosmatramosavezničkim.

Vaš nagoveštaj da je gospođa Branvel u dosluhu sa onima kojima

blagostanje Klave nije na umu duboko je zabrinjavajuč. Međutim, bezdokaza,nismovoljniprihvatititokaovaljanipodatak.

UimeRazijelovo,članovidivovskogSaveta

Većnikovakočijabešezapravoblistavocrvenazapregasadvakoša ipetprozorauzKlavinačetirislovaCsastrane,kojuvukošedvačistosivapastuva.Danbešeoblačan,kišajerominjala;kočijašmujeklonulosedeo na prednjem sedištu, gotovo u celosti skriven nepromočivimšeširomiplaštom.Namrgođenalica,Većnik,kojinijenirečiprozboriootkad su napustili jutarnju trpezariju Instituta, uveo je Gideona iGabrijelaukočiju,popeosezanjima,tejepovukaorezu.

Kadasekočijaodmaklaodcrkve,Gabrijelseokrenuozagledankrozprozor.Osećaojenekoblagopeckanjeuočimaistomaku.Javljalomuse i prolazilo još od prethodnog dana, ponekada bi ga toliko snažnoobuzelodabiimaoutisakdaćemupripastimuka.

Džinovskicrv...poslednjistadijumastriole...demonskeospice.KadasuŠarlotaiostaliprviputiznelioptužbeprotivnjegovogoca,

nijehteoda impoveruje.Gideonovodlazakčiniomuseposvesulud,kao jedna tolikočudovišna izdajadase jedinomoglapripisati ludilu.OtacmujeobećaodaćeseGideonpredomisliti,daćesevratitidaimpomogneuvođenjukućeisvihposlovakojisepodrazumevajukadasteLajtvud. Ali on se ipak nije vratio, a kako su dani postajali kraći imračniji,Gabrijeljesveređeviđaooca,tejeprvopočeodasečudi,aondaidaseplaši.

Benediktjebiosateraniubijen.Sateraniubijen.Gabrijeljeobrtaoterečiuglavi,aliimnikakonije

pronalazio smisla. Ubio je čudovište, za šta su ga čitavog života iobučavali,alitočudovištenijebilonjegovotac.Otacmujeidaljenegdebioživ,iGabrijelbiubilokomtrenutkumogaodapogledakrozprozorkućeiugledagakakohodaprilaznimputeljkomdokmusedugačaksivikaputvijorinavetru,ravnihioštrihlinijaprofilanaspramneba.

„Gabrijele”, beše to glas njegovog brata, koji mu je prodro krozizmaglicu sećanja i razmišljanja. „Gabrijele, Većnik ti je postaviopitanje.”

Gabrijel je podigao pogled. Većnik ga je posmatrao, gledajući gacrnimočimasanekimiščekivanjem.KočijasekotrljalaUlicomFlit,pokojojsusežurnovrzmalinovinari,advokatiipreprodavci.

„Pitahvas”,rečeVećnik,„dalisuvaslepoprimilinaInstitutu?”

Gabrijeljesamotrepnuo.Nijemumnogotogaostaloupamćenjuizprethodnihnekolikodana.Šarlota,kakogagrli.Gideon,kakomuperekrv sa ruku. Sesilino lice, poput jarkog, ljutitog cveta. „Valjda jesu”,rekaojepomalozarđalimglasom.„Ipaktonijemojdom.”

„Pa,kućaLajtvudovih,dakako,jesteveličanstvena”,rečeVećnik,„i,naravno,izgrađenanaprolivenojkrviiplenu.”

Gabrijelsezbunjenozagledaounjega.Gideonjegledaokrozprozorkaodamujepomalomuka.„MisliosamdaželitedapopričatesanamaoTatjani”,reče.

„ZnamjaTatjanu”,rečeVećnik,„nemaništaodpametivašegoca,iništaoddobrotevašemajke.Loše jeprošlapotompitanju,nažalost.NjenzahtevzaPoravnanjembiće,dabome,odbačen.”

Gideon se naglo okrenuo na sedištu da bi pogledao Većnika uneverici:„Akotolikomaloznačajapridajetenjenomsvedočenju,zaštosmoondatu?”

„Dabihmogaosavamanasamodapopričam”,rečeVećnik.„Znate,kadasampredaoInstitutŠarloti,misliosamdabiženskarukamoždagodilatommestu.GranvilFerčajldbiojejedanodnajstrožihljudikojesam ikada poznavao, i mada jeste vodio Institut po zakonu, to ipakbeše jedno hladno, nepristupačno mesto. Senolovac se tu, usredLondona,najslavnijeggradanasvetu,nijeosećaokaokodkuće.”Gipkojeslegnuoramenima.„MisliosamdabinampomogloakobihupravunadtimmestomdaoŠarloti.”

„ŠarlotiiHenriju”,ispraviogajeGideon.„Henri jeutojpričioduvekbionebitan”,rečeVećnik.„Sviznamo,

kao što izreka kaže, ko u tom braku nosi pantalone. Za Henrija senikadanijeniočekivalodasemesa,štoon,zaista,ineradi.AliseniodŠarlote nije očekivalo da se mesa. Trebalo je da bude pokorna i dapoštujemoježelje.Utomemejedubokorazočarala.”

„Podržali ste nju umesto našeg oca”, izletelo je Gabrijelu, ali jeodmahzažalio.Gideonmu jepotajnouputio jedanmrkipogled, te jeGabrijelčvrstosklopiošakeukrilu,stisnuvšiusne.

Većnik je nadigao obrve. „A vaš bi otac, kao, bio pokoran?”, reče.„Predstavljali sudva loša izbora, a ja sammoraoda izaberemmanjeloš.Tadasamsejošnadaodabihmogaodajeobuzdam.Alisada...”

„Gospodine”,Gideon seubacio sanajuljudnijimmogućimglasom,„zaštonamsvetogovorite?”

„Ah”, rečeVećnik,bacivšipogledkrozprozorvlažanodkiše. „Evonas!” Lupnuo je po prozoru kočije. „Ričarde! Zaustavi kočiju kod

’ArdžentRumsa’.”Gabrijelov pogled zatrepta prema bratu, koji je zbunjeno slegnuo

ramenima.„ArdžentRums”biojevodviljimuškiklubnatrguPikadilikojijebionarđavomglasu.Gospelošegugledačestosutamosvraćale,akolalesuiglasinedatamogazdujužiteljiPodzemnogsvetaidanekihvečeri„čarobnepredstave”zaistapodrazumevajučarolije.

„Dolaziosamovamosavašimocem”,rečeVećnik,poštosusesvetroje našli na pločniku. Gideon i Gabrijel zurili su na sipećoj kiši upoprilično neukusnu talijansku fasadu pozorišta, koja je očito bilanaherena na neku mnogo skromniju zgradu koja je pre toga tamostajala.Imalajetrostrukedoksateipopriličnodrečavoplavoobojenezidove.„Nakonšto jepolicijaoduzela ’Alhambri’dozvoluzaradjer jerukovodstvodopustilodasekodnjihigrakankan.Doduše,’Alhambru’suvodiliobičnjaci.Ovakojemnogobolje.Hoćemoliući?”

Rekaoimjetoglasomkojinijetrpeoodbijanje.GabrijeljepošaozaVećnikomkrozzastubljeniulaz,gdedadošenovacikupišeulaznicuzasve troje. Gabrijel se začuđeno zagledao u svoju ulaznicu. Bila jenapravljenauoblikuoglasaukojemseobećava„NAJBOLJAZABAVAULONDONU!”

„Oprobavanje snage”, pročitao je Gideonu dok su se spuštalidugačkim hodnikom. „Dresirane životinje, snagatorke, akrobate,cirkuskepredstave,izvođačišaljivihpesama.”

Gideonjepromrmljaoneštoupolaglasa.„I ljudi od gume”, dodade Gabrijel veselo, „izgleda da imaju neku

ženukojamožedaprebacinogupreko...”„Tako mi Anđela, pa ovo jedva da je nešto bolje od putujućeg

krompir-pozorišta”,rečeGideon.„Gabrijele,danisiniuštagledaodoktijanekažemdasmeš.”

Gabrijeljezakolutaoočimakadagajebratčvrstouhvatiookolaktaipovukaouneštoštoočitobešeglavnisalon-golemasobačijisvodbeše oslikan reprodukcijama velikih talijanskih slikara, uključujući iBotičelijevoRođenjeVenere,kojesadabešeogaravljenoiizbledeloodstarosti. Plinski lusteri visili su sa pozlaćenih gipsanih podnožja,ispunjavajućiprostorijužućkastomsvetlošću.

Dužzidovaširilesusesomotskeklupicepokojimabehušćućurenekojekakvezatamnjeneprilike-gospoda,okruženadamamačijehaljinebehu odveć napadne, a smeh odveć glasan. Muzika je dopirala sapozorniceuprednjemdelusobe.Većnik jekrenuopremanjoj,širokonasmešen. Neka žena u fraku s cilindrom na glavi pomerala se po

pozornici, pevajući pesmu „Bezobrazno je, al’ što prija!” Kada seokrenula,zelenejojočizatreperišenasvetlostiplinskoglustera.

Vukodlak,pomisliojeGabrijel.„Sačekajtemetusamosekund,momci”,rečeimVećnik,tejenestao

umasi.„E,divno”,promrmljaojeGideon,pajeprivukaoGabrijelabližesebi

kadajenekaženautesnojsatenskojhaljinidovrckaladonjih.Osećalasenadžinijošnešto,neštomračnoislatkasto,sličnomirisuzagorelogšećerakojiseširiookoDžemsaKarstersa.

„KobirekaodajeVećnikovakorazuzdan?”,rečeGabrijel.„ZarnijemogaodasačekasaovimnakonštonasodvedeuTihograd?”

„NevodionnasuTihograd”,Gideonrečestegnutihusta.„Nevodi?”„Nemojbititikvan,Gabrijele.Naravnodanasnevodi.Neštodrugo

hoćeodnas.Jošuvekneznamšta.Doveonasjeovamodanamnečimeskrenepažnju-anebitoučiniodanijepopriličnosigurandaimakodsebenekizalogkojimćenassprečitidakažemoŠarloti ilibilokomedrugomgdesmobili.”

„Moždastvarnojestesvraćaoovamosaocem.”„Možda,alisadanismotuzbogtoga”,rečeGideonodsečno.Jačeje

stegnuobrataokorukekadaseVećnikopetpojavio,nosećisasobomneku flašicu nečega što je ličilo na sodu, mada je Gabrijelpretpostavljaodausebiimabartrunkunečegažestokogusebi.

„Azanasništa?”,upitaogajeGabrijel,čimejezaradiomrkipogledodbrataikiseliosmejakodVećnika.GabrijeljeshvatiodauopštenijeimaopojmadalisamVećnikimaporodicu,ilidecu.Njemujeuvekbiosamo Većnik. „Znate li vi, momci”, rekao im je, „u kakvoj ste seopasnostinašli?”

„Opasnosti?Odstranekoga,Šarlote?”,Gideonrečeuneverici.„NeodŠarlote”,Većnikjevratiopoglednanjih.„Vašotacnijesamo

prekršio zakon, već je izvršio svetogrđe. Nije samo poslovao sademonima,već je i spavaosanjima.Vi steLajtvudovi - jedinošto jepreostaloodporodiceLajtvud.Nematenistričevenitetke,nibraćuisestre od njih. Mogao bih da izbrišem čitavu vašu porodicu izdivovskihknjiga,idaizbacimvasivašusestrunaulicudakrepateodgladi ili da prosjačite među običnjacima, koristeći se pravima kojapripadajuKlavi i Savetu.A štamislite, kobi se zauzeo zavas?Kobistaouvašuodbranu?”

Gideon je sasvim prebledeo, a zglavci mu, na prstima kojima je

stezaoGabrijelovuruku,pobeleše.„Nijepravedno”,reče.„Nismoništaznali.Mojbratjeimaopoverenjauoca.Nemožebitiodgovoranza...”

„Imaopoverenjaunjega?Pa,onmujezadaosmrtonosniudarac,zarne?”, rečeVećnik. „Jestevi svipripomogli, alion jebio ta silakoja jeusmrtilavašegaoca - štomeniukazujenačinjenicuda je ipak tačnoznaoštajevašotacbio.”

Gabrijel je bio svestan da ga Gideon zabrinuto gleda. Vazduh u„ArdžentRumsu”beševrućizagušljiv,tejeotežanodisao.Onaženanapozornici sada je pevala neku pesmu zvanu „Zato što sam slušaodamu”šetajućipopozorniciiudarajućiponjojkrajemštapa,zbogčegasečitavpodtresao.

„Gresi očeva, deco. Možete biti, i svakako ćete i biti, kažnjeni zanjegove zločine ako tako poželim. Šta ćete da radite, Gideone, kadavašem bratu i Tatjani budemo spaljivali rune? Stajaćete i gledati?”Gabrijelusezgrčiladesnašaka;biojesigurandabijeispružioizgrabioVećnikazašiju,dagaGideonnijepretogauhvatioistegaookoruke.„Štaželiteodnas?”,pitaoga jeGideon,pribranimglasom. „Nistenasdoveli ovamo samo da biste nam zapretili, ako već ne želite neštozauzvrat.Adatoneštomožetedazatražiteopuštenoizakonski,učinilibistetouTihogradu.”

„Promućurni ste,momče”, rečeVećnik. „Hoćudaučinitenešto zamene.Uraditetoipobrinućuseda,iakoćevamkućaLajtvudovihbitioduzeta, bar sačuvate čast i prezime, posede u Idrisu imestomeđuSenolovcima.”

„Štaželitedauradimo?”„Želim da nadzirete Šarlotu. Poglavito njenu poštu. Reći ćete mi

kakvapismaprimaišalje,pogotovoizIdrisa.”„Hoćetedajeuhodimo”,rečeGideonravnimglasom.„Ne želim da se opet dese neočekivane stvari, kao ovo sa vašim

ocem”,rečeVećnik.„Nijesmeladatajinjegovubolestodmene.”„Moralaje”,rečeGideon,„tojebiojedanoduslovadogovorakojisu

postigli...”Većnikrečestegnutihusana:„ŠarlotaBranvelnemanikakvaprava

dapostižedogovoretakvevrstebezsavetovanjasamnom.Jasamnjennadređeni. Ne sme i nemože dame zaobilazi na takav način. Ona injenaskupinasaInstitutaponašajusekaodasuzasebnadržavakojasevodisopstvenimzakonima.PogledajteštasedesilosaDžesaminomLavlejs. Sve nas je izdala, dovela skoro do propasti. Džems Karstersumirekaoovisnikoopijatima.OnaGrejovajepodmečeilivešticainije

joj mesto na Institutu, ni njoj a ni onoj besmislenoj veridbi. A VilHerondejl-VilHerondejljelažovirazmaženoderištekojećestasatiuprestupnika, ako ikada uopšte odraste.” Većnik je zastao, zadihan.„Šarlotamoždavoditomestokaodajetonjenoličnodobro,alinije.TojeInstitut,kojiodgovaraVećniku.Štoćeteiviuraditi!”

„Šarlota nije uradila ništa da bi zaslužila takvu izdaju sa mojestrane”,rečeGideon.

Većnik je uperio prst u njega: „Upravo o tome i pričam. Vi nedugujeteodanostnjoj,nititrebadajedugujete.Dugujetejemeni.Itakoitrebadabude.Jelivamjasno?”

„Aakoodbijem?”„Ondaćetesveizgubiti.Kuću,posede,prezime,lozu,svrhu.”„Uradićemo kako kažete”, reče Gabrijel, pre nego što je Gideon

uspeodaprogovori.„Motrićemojezavas.”„Gabrijele...”,otpočeGideon.Gabrijelseustremionabrata.„Ne”,rekaoje,„štojedosta,dostaje.

Razumem da ne želiš da budeš lažov. Ali prvo moramo biti odaniporodici.BlektornovibiizbaciliTatinaulicu,gdeonanebinisekundizdržala,nionanidete...”

Gideonjepobeleo:„Tatjanaćeroditidete?”Uprkos jezivim okolnostima, Gabrijel je osetio nalet zadovoljstva

štoznaneštoštonjegovbratnezna.„Da”,reče,„znaobiisamdasiidaljedeonašeporodice.”

Gideon se osvrnuo po sobi kao da traži neko poznato lice, pa sebespomoćnookrenuopremabratuiVećniku.„Nisam...”VećnikVejlandsehladnonasmešioGabrijelu,papotominjegovombratu:„Jesmolisedogovorili,gospodo?”

Gideon mu je klimnuo nekoliko dugih trenutaka kasnije:„Uradićemotako.”

GabrijelnećelakozaboravitiizrazkojisenatoproširioVećnikovimlicem.Bilojeunjemuzadovoljstva,alineiiznenađenosti.BilojeočitodaodmladihLajtvudanijeočekivaoništadrugo,ništabolje.

„Pogačice?”,rečeTesauneverici.Sofiseusnetrgošeuosmehu.Klečalajepredkaminomsakrpomi

kofom sapunjave vode. „Da me je neko tada ošamario, ne bih niprimetila koliko sam se bila oduzela”, potvrdila je. „Na desetine

pogačica.Podkrevetom,svetvrdekaokamen.”„Božemesakloni”,rečeTesa,kojajeskliznuladorubakrevetakako

biseoslonilaoruke.KadgodbiSofidošladajojpočistisobu,jedvaseuzdržavaladanepritrčiipomognejojsadrvimailibrisanjemprašine.Nekolikoputajeipokušala,alinakonštojujeSofipočetvrtiputposelanazadnežno,aliodlučno,moralajedaodustane.

„Itisiserazljutila?”,rečeTesa.„Dabomedajesam!Kolikomijesamododatnogposlanapravio,da

raznosimpogačicegore-dolepostepenicama,dabiihtakosakrio-nebimeiznenadilodanamsedokrajajesenipojavemiševi.”

Tesa je klimnula, uozbiljeno potvrđujući mogućnost glodarskepošasti.„Ali,nijeliipomalolaskavoštoječakitouradiosamodabitevideo?”

Sofiseuspravila: „Nije tonimalo laskavo.Onuopštenerazmišlja.OnjeSenolovac,ajaobičnjakinja.Nemoguodnjeganištaočekivati.Unajboljem bi slučaju jedino mogao da mi ponudi da me uzme zanaložnicu,dokbiseonoženionekomSenolovkom.”

Tesi se grlo steglo kada se prisetila Vila na krovu, kako joj nudiupravo to, sramotu i poniženje, i kako se ona osećala ništavno ibezvredno.Jestetobilalaž,alijesećanjezanjuidaljebilobolno.

„Ne”,rečeSofi,gledajućiusvojecrvenerukeogrubeleodrintanja.„Bolje je da ne potpirujem tu zamisao u njemu, pa ondaneće ni bitirazočarenja.”

„MislimdasuLajtvudoviiznadtoga”,rečeTesa.Sofijesklonilakosusalica,prstimaokrznuvšiožiljakkojijojjedelio

obraznadvadela.„Ponekadmisečinidanijedanmuškaracnijeiznadtoga.”

NiGideonniGabrijelnisuprogovarali,dokimsekočijakotrljalapremaInstitutu ulicama Vest Enda. Kiša je sada već pljuštala, toliko bučnodobujućipokočijidajeGabrijelčistosumnjaodabigabilokoičuodajeneštoirekao.

Gideonsepomnozagledaousvojecipele,nepodižućipogleddoksusevozilinazadnaInstitut.Kadasepojavioprednjimanakiši,VećnikseispružioispredGabrijeladaimotvorivrata.

„Verujemvam,momci”,rekaoje.„AsadaiditeinaterajteiŠarlotudavamveruje.Inikomedanistereklizaovajrazgovor.Štosetičeovog

popodneva,provelistegasaBraćom.”Gideon se spustio iz kočije bez ijedne reči, a Gabrijel je sišao za

njim.Zapregasepotomokrenuladabizatandrkaladaljekrozoblačnolondonsko popodne. Nebo je bilo crno-žuto, kišne kapi teške poputolovnihkuglica,amaglatolikogustadajeGabrijeljedvanaziraokapijuInstitutakadasezatvorila zakočijom.A još jemanjenazreobratoveruke kada munjevito posegnuše ka njemu da bi ga zgrabile zaokovratniksakoaiodvuklenajednustranuInstituta.

SkorodajepaokadagajeGideonpribiouzkamenizidstarecrkve.Našlisuseblizuštala,napolaskriveniodpogledajednimodpotpornihstubova, koji ih, ipak, nije zaštitio od kiše. Hladne kapi stuštiše seGabrijelu po glavi i vratu, zavlačećimu se i pod košulju. „Gideone...”,pobuniose,doksumusenogeklizalenablatnjavomkamenu.

„Začepi”, Gideonove oči behu ogromne i sive na prigušenojsvetlosti,tekpomaloprošaranezelenim.

„Upravusi”,Gabrijelrečetiše.„Trebadaosmislimopriču.Kadanasbudu pitali šta smo radili pre podne, moramo imati savršenousaglašeneodgovore,inačenećemobitiuverljivi...”

„Rekoh ti da začepiš”, Gideon je zabio bratova ramena o zid,dovoljno snažno da Gabrijel jaukne. „Nećemo reći Šarloti za našrazgovorsaVećnikom.Alinećemo jeniuhoditi.Gabrijele,bratsimi,volim te. Učiniću sve da te zaštitim. Ali nećemo sigurno postatiprodaneduše!”

Gabrijel jepogledaobrata.Gideonu jekišanatopilakosu,kapljućimunaokovratnikkaputa.„MoglibismoumretinauliciakoodbijemodauradimokakoVećnikkaže.”

„NemamnamerudalažemŠarlotu”,rečeGideon.„Gideone...”„ZarnisizapazioizraznaVećnikovomlicu?”,prekinuogajeGideon.

„Kada smo pristali da budemo njegove uhode, da izdamovelikodušnostkućekojanas jeprimilapodsvojkrov?Nije senimaloiznenadio.Niu jednom trenunije sumnjaounas.OdLajtvudovihneočekuje ništa sem izdaje. To nam je nasledna osobina.” Još je jačestegnuoGabrijelaokoruku. „Nije ti životsamopreživljavanje”, rekaomuje.„Miimamonašučast,Divovismo.Oduzmelinamto,zaistanamništanećeostati.”

„Zašto?”, zapitao ga je Gabrijel. „Zašto si toliko ubeđen da jeispravnobitinaŠarlotinojstrani?”

„Zatoštobitinaočevojnijebilo ispravno”,rečeGideon.„Zatošto

poznajemŠarlotu.Zatoštovećmesecimaživimmeđuovimljudimaiznam da su pošteni. Zato što sam od Šarlote Branvel dobijao samoljubaznost.AiSofijevoli.”

„AtivolišSofi.”Gideonusestegošeusne.„Onatijeobičnjakisluškinja”,rečeGabrijel.„Neznamštaočekuješ

dadobiješodsvegatoga,Gideone.”„Ništa”, reče Gideon grubo, „ništa ne očekujem. Ali činjenica da

veruješdabi trebalosamomigovoridanas jeotacvaspitaotakodaverujemo da treba da postupimo ispravno samo ako ćemo zato bitinagrađeni. Neću prekršiti reč datu Šarloti; i od toga ne odstupam,Gabrijele. Ako ne želiš da budeš deo toga, poslaću te da živiš saTatjanom i Blektornovima. Siguran sam da bi te primili. Ali Šarlotunećulagati.”

„Hoćeš,hoćeš”,rečeGabrijel.„ObojicaćemolagatiŠarlotu.AlićemolagatiiVećnika.”

Gideonjezaškiljioočima.Kišamujekapalasatrepavica.„Kakotomisliš?”

„Uradičemo šta nam Većnik kaže i čitati Šarlotinu poštu.Podnosićemomuizveštaje,alićeonibitilažni.”

„Ako ćemomu već davati lažne izveštaje, zašto bismo joj uopštečitalipoštu?”

„Dabismo znali šta ne trebada kažemo”, rečeGabrijel, osećajućivlagu u ustima. Imala je ukus kao damu je nešto kapnulo sa krovaInstituta,oporoiprljavo.„Damunebismoslučajnorekliistinu.”

„Otkrijulinas,možemopretrpetinajstrožemogućeposledice.”Gabrijeljeispljunuokišuizusta.„Pa,timiondareci.Dalibiriskirao

strogeposledicezbogstanaraInstituta ilinebi? Jer ja... jaovoradimzbogtebe,aizatošto...”

„Zatošto?”„Zatoštosampogrešio.Nisambioupravuuvezisaocem.Verovao

sammu,anisamsmeo.”Gabrijeljedubokoudahnuo.„Nijetrebalotakoda postupim, pa pokušavamda to ispravim, a ako budemmorao daplatimcenuzato,platićuje.”

Gideonsedugozagledaounjega.„Totijesvevremebilanamera?KadasipristaonaVećnikovezahteve,u ’ArdžentRumsu’, toti jebilanamera?”

Gabrijeljeskloniopogledodbrata,uperivšigaudvorištemokroodkiše. U mislima je video njih dvojicu, mnogo mlađe, kako stoje na

mestugdeimTemzapresecaporodičnoimanje,aGideonmupokazujebezbedan put u močvarnom tlu. Brat mu je oduvek ukazivao nabezbedan put. Postojalo je i vreme kada su bespogovorno verovalijednodrugome,inijebiosigurankadasetozavršilo,alimujesrcezatimpatilovišenegoštojepatilozagubitkomoca.

„Da libimipoverovao”, rečeogorčeno, „da tikažemda jeste? Jerzaistajestetako.”

Gideonsenekolikodugihtrenutakanijemicao.Aonda jeGabrijelosetio da ga povlači ka sebi i damu se lice zagnjurilo umokar štofGideonovogkaputakadagajebratčvrstozagrlio,šapćućimu-„Uredu,braco,svećebitiuredu”-doksusezajednonjihalinakiši.

Primaju:članoviSavetaŠalje:VećnikJosijaVejlandU redu onda, gospodo. U tom bih vas slučaju zamolio da budete

strpljiviidanečiniteništaprenagljeno.Akoželitedokaz,obezbedićuvamdokaz.

Uskoročuvamopetpisatinaovutemu.UimeRazijelovoiodbranunjegovečasti,

VečnikJosijaVejland

7.

POŽELETIHRABRO

Daprošlomiopetponudeleto,damiseizbornadobroilošedeli,dalibihprihvatilaisvetoikleto,

il’bihpoželelahrabrodasenismosreli?OgastaGregori,„Daprošlomiopetponudeleto”

Prima:VećnikVejlandŠalju:GabrijeliGideonLajtvudUvaženigospodine,Veomasmovamzahvalni štostenamdodelilizadataknadgledanja

ponašanja gospođe Branvel. Žene, kao što svi znamo, moraju biti podpomnim nadzorom kako ne bi nipošto zastranile. Sa žalošću vamjavljamo da ima nekih zapanjujućih dešavanja koja vam moramoprijaviti.

Upravljanjedomaćinstvomnajvažnijajedužnostjednežene,ajednaod najvažnijih ženskih vrlina jeste štedljivost. Gospođa Branvel je,međutim, ovisna o trošenju i ni do čega joj nije toliko stalo kao donapadnograzmetanja.

Mada možda i jeste obučena jednostavno kada vi navratite, savelikom vas žalošćumoramo obavestiti da se u slobodno vreme pirlitanajfinijomsvilominajskupljimmogućimdraguljima.Vistenaszamolili,amadasmosegnušalisamepomislinamešanjeuličnaposlajednedame,ipaksmotoučinili.Prenelibismovampodrobnepojedinostinjenogpismanjenojmodistkinji,aliseplašimodabismovasnjimeodvećzaprepastili.Bićedovoljnoakovamkažemodajenovacpotrošennašešireistovetangodišnjemprihodupovećegimanjailinekeomanjezemljice.Nikakonamnije jasno šta će jednoj tako sitnoj ženici toliki šeširi. Teško da ima

dodatneglavekojemoradasakrivapodnjima.Nebi bilonimalogospodski odnasda iznosimoprimedbenaodeću

jedne gospe, da ona nema škodljive posledice na naše dužnosti. Nakućnimpotrepštinamaštedidoneslućenihrazmera.Svakovećekušamokašu dok ona sedi za stolom nakinđurena draguljima i kojekakvimkerefekama.Štoteškodaje,kaoštoisamimožetezamisliti,hrananakakvojvašiodvažniSenolovcimoguodržatiborbenupripravnost.Tolikosmo onemoćali da nas je prošlog utorka zamalo zbrisao jedanbahamutskidemon,atasustvorenja,dakako,odopakihtvarisazdana.Da smo na vrhuncu snage, okrepljeni živototvornim namirnicama,obojica bismo bili kadri čizmom smožditi na desetine bahamutskihdemonanajedared.

Duboko se nadamo da ćete nam nekako pružiti pomoć po tompitanju, i da će troškovi gospođe Branvel na šešire - i ostale ženskeodevnepredmetekojenamstidovdenedopuštaspomenuti-bitidovedeniured.

Nausluzi,GideoniGabrijelLajtvud

„Štasukerefeke?”,upitaojeGabrijel,trepćućikaosovaupismočijemjesastavljanju upravo pripomogao. Gideon mu je, zapravo, izdiktiraonajvećideo;Gabrijeljesamomicaoperopolistu.Većjeiposumnjaodaseizamrgodnemaskenjegovogbratakrijeneopevanišaljivdžija.

Gideon mu je odsečno odmahnuo rukom: „Nije bitno. Zapečatikovertu,padajedamoSiriludabudeodnesenasajutarnjompoštom.”

Nekoliko jedanaprošloodborbe saogromnimcrvom, i Sesili sekonačnovratilauvežbaonicu.Većsebilaizapitaladalibijojbilolakšedaprebacikrevetiostalinameštajutuprostoriju,kadvećionakotamoprovodivećinuvremena.SpavaćasobakojujojjeŠarlotadodelilabilajelišenabilakakvihukrasailibiločegaštobijepodsetilonadom.SasobomizVelsanijeponelagotovoništaodličnihstvari,neočekujućidaćetuostatiduževreme.

Atuse,uoružarnici,barosećalasigurno.Moždazatoštotamogdeje ona odrasla nije bilo takve sobe; bilo je to jedno potpunosenolovačko mesto. I ništa joj tamo nije budilo setu za kućom. Pozidovimabešeokačenonadesetinekomadaoružja.NaprvomčasusaVilom,dokjejoškipteoodbesaštoseonauopštenalazitamo,moralajedasvakompopamtinaziviprimenu.KataneizJapana,širokesabljesa dva balčaka, mizerikordije tanke oštrice, buzdovani i topuzi,

jatagani, strelometi, praćke i cevčice za izbacivanje otrovnih iglica.Sećalasekakojeispljunuoterećikaodasuotrovne.

Ljutisetikolikohoćeš,brate,pomislilajetada.JasadamoramdasepravimdaželimdapostanemSenolovac,jertiondanemadrugenegodamezadržištu.Aliimadatipokažemdatioviljudinisuporodica.Odvućićutejavećkući.

Skinulajejedanodmačevasazidadabigaopreznoodmerilauruci.Viljojjeobjasniodamačsadvabalčakavaljadržatiiisturititikispodgrudnogkoša.Težinutrebaravnomernopodelitiuobenoge,amačemtreba zamahnuti od ramena, ne od ruku, kako bi se što više snagesabilousmrtonosniudarac.

Smrtonosniudarac.Kolikosesamogodinaljutilanabrataštoihjeostavio da bi se pridružio Senolovcima u Londonu, da bi se predaonečemu što je njena majka nazivala životom bezumnog ubijanja,krvavogoružjasmrti.Štamu je to tolikosmetalonazelenimgoramaVelsa? Šta je nedostajalo njihovoj porodici? Što bi okrenuo leđanajplavljemsinjemmoru,zbognečegatolikoispraznog?

A,etojesadatu,kakoradijeprovodivremesamauvežbaoniciuznemuzbirkuoružja.Težinamačaurucipružalajojjeutešniosećaj,kaodajojdođekaobarijeraizmeđunjesameiosećanja.

OnaiViltumaralisupogradunekolikonoćiranije,odopijumskihjazbina i kockarskih ćumeza do ifritskih svratišta, umutnom naletuboja,mirisaiosvetljenja.Nijebašbiodruželjubiv,ali jeznaladajetoštojoj jedopustiodagapratinanjemuvrlobitnomzadatkuzanjegabiopokazateljdobrevolje.

Uživala jeunjegovomdruštvu tenoći.Kaoda joj sebratponovovratio.Alikakosevečerazvuklo,Vilsesvevišebioućutao,akadasusevratilinaInstitut,udaljioseodnjeočitoželećidabudesam,teSesilinijepreostaloništadrugonegodasevratiu svojusobu i ležibudnazurećiutavanicudoknesvanezora.

Dok jenameravaladadođeovamo, iznekog je razlogamisliladasponekojegadrževezanogzaInstitutnemogubitibaštolikojake.Danjegova vezanost za ove ljude nemože biti kao njegova vezanost zaporodicu.Alikakojevečepreraslounoć,aonajeidaljegledalakakomu se nada pretvara u razočarenje na svakom novommestu gde bitražiojinfenanijegapronalazio,shvatilaje-madanijedajojiranijenijerečeno,nijeda isamanijeznalaranije,aliopet tonije istokao ishvatitinešto-dasuvezekojesugavezivalezaInstitutbilejakekaoibilokojakrvnaveza.

Sadajevećbilaumorna,tejojje,iakojesteglamačonakokakojujeVil naučio - desnom šakom ispod nakrsnice, levom na jabuci - oniskliznuoizstiskainakriviose,dabisepotomizariošiljkomupod.

„Ajoj”, začuo se nečiji glas sa vrata. „Plašim se da vam za takavučinakmogudatisamotriboda.Moždačetiri,akobihbioraspoložendavamdamdodatanbodštoseuvežbavatemačevanjuupopodnevnojhaljini.”

Sesili, koja se stvarno nije pomučila da se presvuče u opravu,zabacila jeglavukakobiošinulapogledomGabrijelaLajtvuda,kojisepojavio na vratima kao neki nevaljali vragolan. „Možda mene i nezanimavašemišljenje,gospodine.”

„Pa, možda”, kročio je u sobu, „sam Anđeo zna da vašeg bratanikadanije.”

„Potompitanjusmoondasložni”,primetilajeSesili,izvlačećimačizpoda.

„Alineiumnogočemudrugom.”Gabrijeljestaoizanje.Obojesusevideliuogledalimavežbaonice;Gabrijel jebiozačitavuglavuvišiodnje,tejemoglajasnodamuvidiliceiznadsvogaramena.Imaojejednood onih neobičnih lica oštrih kostiju; zgodno iz određenog ugla, ineobičnozanimljivoizdrugog.Nabradijeimaomanjibeliožiljak,kaodasugasecnulitankimsečivom.„Hoćetelidavampokažemkakosevaljanodržimač?”

„Akobašmorate.”Nije joj odgovorio, već jeposegnuo rukamaokonjeda joj podesi

stisak oko jabuke. „Nikada ne treba da držite mač oborenog vrha”,rekaoje.„Držitegaovako-uperenogvrha-dabise,akovassuparniknapadne,nabionavašesečivo.”

Sesilijepodesilastisakshodnotome.Mislisujojsezarojileglavom.PredugojesmatraladasuSenolovcičudovišta.Čudovištakojajojotešebrata,aonajejunakinja,kojaćedojahatidagaspase,tamanonmislioda mu uopšte ne treba spašavanje. Usledio je postepen i neobičanpostupakuviđanjadasuionizapravoljudskistvorovi.Osećalajekakose toplota širi od Gabrijelovog tela, kako joj pomera kosu dahom, akakosamobešečudnovatobitisvestansvegatogaonekome;osećajakojiizazivaju,dodiranjihovekože,kakomirišu...

„VideosamkakosteseboriliukućiLajtvudovih”,šapnuojeGabrijelLajtvud. Nažuljanemu se ruke ovlaš spustiše preko njenih prstiju, iSesilijemoraladapotisneblagitalasjeze.

„Loše?”,reklaje,pokušavajućidazazvučišaljivo.

„Strastveno.Imateonekojiseboreizdužnostiionikojiseborejertovole.Vitovolite.”

„Ne volim...”, otpočela je Sesili, ali je prekinuše vrata vežbaonice,kojasenajednomotvorišeuzglasantresak.

Beše to Vil, koji je ispunio vrata svojom izduženom, plećatompojavom.Sevaojeplavimočima.„Štatitražištu?”,pitaoje.

Eto, izgleda da nema ništa od primirja koje su sinoć postigli.„Vežbam”,rečeSesili.„Rekaosimidasenećupoboljšatibezvežbanja.”

„Neti.NegoovajtuGabrijelLajtcrv”,Viljecimnuobradompremadrugommomku.„Izvinjavamse.Lajtvud”

Gabrijel je polagano otpustio ruke od Sesili. „Ko god da jepodučavao tvoju sestrumačevanju, usadio joj jemnoge loše navike.Samosampokušaodapomognem.”

„Rekohmudajeuredu”,rečeSesili,nisamaneznajućizbogčegabraniGabrijela,semštojeslutiladabitimemogladaživciraVila.

Štoseijestedesilo.Skupiojeoči.„Ajeliontebirekaodagodinamapokušavadaiznađenačindamivratizauvredukojuonumišljadasamnaneonjegovojsestri?Agdećenaćiboljinačinnegoprekotebe?”

SesilijenaglookrenulaglavunebilisezagledalauGabrijela,kojijenalicenavukaomešavinuogorčenostiiprkosa.„Jelitoistina?”

Nije odgovorio njoj već Vilu. „Ako ćemo već živeti u istoj kući,Herondejle, moraćemo da naučimo da se srdačno odnosimo jedanpremadrugome.Slažešlisesamnom?”

„Dok god budemmogao da ti slomim ruku sa lakoćom kojom tesada gledam, nikada se neću složiti sa time.” Vil je podigao ruku dasvučerapirsazida.„Asadtutanjodavde,Gabrijele.Idasimiostaviosestrunamiru.”

Prezrivogapogledavši,GabrijelseprobiopokrajViladabinapustioprostoriju.„Jelitobašbiloneophodno,Vile?”,Sesiligajezapitalačimsevratazatvorišezanjim.

„Ja Gabrijela Lajtvuda znam, kao što ga ti ne znaš. Predlažem dameniprepustišprocenunjegoveličnosti.Hoćedateiskoristidabimepovredio...”

„Atistvarnonemožešdazamislišnikakavdrugirazlogsemsebesamog?”

„Znamjanjega”,rečeVilponovo.„Pokazaosekaolažoviizdajnik...”„Ljudisemenjaju.”„Nebaštoliko.”„Tijesi”,rečeSesili,paježurnoprešlasobudabibučnobacilamač

naklupu.„Itisi”,rečeVil,iznenadivšije.Okrenulasepremanjemu.„Promenilasamse?Kakosamsetopromenila?”„Kada si pristigla ovamo”, rekao je, „samo si gledala kako dame

vratišsasobomkući.Nisivolelaobuku.Pravilasi sedanije tako,alijasnosevidelo.Aondavišenijebiloonoga:Vile,morašdaodeškući,većjetopostalo:Napišipismo,Vile.Apočelasiidauživašuobuci.GabrijelLajtvud jeste prostak, ali je u jednom u pravu: jesi uživala u borbiprotiv velikog crva na posedu Lajtvudovih. Senolovačka ti krv tečevenamapoput baruta, Sesi. Jednomkad je potpališ, nemože se lakougasiti.Ostanešlitujošmaloduže,velikajeverovatnoćadaćešpostatikaoja-odvećupetljanadabiotišla.”

Sesilijezaškiljilaočimaubrata.Košuljamujebilaraskopčanaokovrata,otkrivajućineštoskerletnoštomujetreperilouudubljenjuispodgrla.„Jel’titonosišženskuogrlicu,Vile?”

Vil je podigao ruku do vrata, zatečen, ali nije stigao da odgovori,pošto se vrata vežbaonice nanovo otvoriše, da bi se Sofi pojavila unjima,napetogizrazananaruženomlicu.

„GospodaruVile,gospođiceHerondejl”,reklaje.„Svudavastražih.Šarlotajezatražiladasvismestadođuudnevnusobu,hitnoje.”

Sesilijeoduvekbilasamotnodete.Kakoinebibila,kadasujojstarijabraća isestre ilipomrli ilinestali,aokosebenije imalamladihsvoguzrasta koje bi njeni roditelji smatrali prigodnim društvom. Rano jenaučiladazabavljasamusebesopstvenimopažanjimaljudi,kojanijedelilasadrugimavećihječuvalakakobimoglakasnijedaimsevratiiproučiihnamiru.

Životnesenavikeneprekidajutakolako,pa,iakoseSesilivišenijeosećala samotnootkad jepreosamnedeljadošlana Institut,njegovistanariipakpostašetemanjenogpomnogproučavanja.IpaksutobiliSenolovci,isprvanjenineprijatelji,aonda,kakojepostepenoprestaladaihposmatrakaotakve,prostosamopredmetnjenogzanimanja.

ProučilaihjeisadakadajeušetalaudnevnusobuzajednosaVilom.PrvoŠarlotu,kojajesedelazasvojimpisaćimstolom.SesilinijedugopoznavalaŠarlotu,alijeipakznaladajeŠarlotabilaonavrstaženekojazadržipribranostipodpritiskom.Bilajesićušnaalijaka,pomalonalikSesilinoj majci, mada nije imala običaj da baš toliko mrmlja na

velškom.TujebioiHenri.Onjemoždabioiprvimeđunjimakojijeubedio

Sesilida,iakojesudrugačiji,nemorajusviSenolovcidajojbuduopasnistranci.KodHenrijanijebiloničegazastrašujućeg,takvogizduženogikoščatog,doksenaslanjaonaŠarlotinsto.

OčijojpotompređošenaGideonaLajtvuda,nižegimišićavijegodbrata-Gideona,čijesuzeleno-siveočiobičnopratileSofipoInstitutupoput očiju ustreptalog kučeta. Zapitala se da li ostali sa Institutaprimećujunjegovuprivrženostnjihovojsobarici,ištaSofiličnomisliotome.

A tu je i Gabrijel. Sesiline misli vezane za njega behu zbrkane ipomešane. Očimu behu vedre, telo napeto poput nategnute opruge,dokseoslanjaoobratovljevufotelju.NatamnojplišanojsofiprekoputaLajtvudasedeojeDžem,uzTesupokrajsebe.Podigaojepogledkadasuse vrata otvorila, te se, po običaju, učinilo da se razvedrio čim jeugledaoVila.Bešetoosobinaneobičnosvojstvenaobojici,paseSesilipitala da li je tako kod svih parabataija, ili su oni jedinstven slučaj.Kakogodbilo,moradajezastrašujućebititolikopovezansadrugomosobom,pogotovosanekomtolikokrhkompoputDžema.

TesajeprednjenimočimaspustilašakuprekoDžemoveitihomureklaneštoštogajenavelonaosmeh.TesajebrzopogledalaVila,alijeonpoobičajuotišaonadrugikraj sobeda seosloniookvirkamina.Sesilinijeuspeladadokučidali jetoradiozatoštomujevečitobilozima,ilizatoštojemisliodaizgledanaočitodokstojiporedrazbuktalevatre.Sigurno te je sramota brata - gaji nedopuštena osećanja premaverenici svog parabataija, rekao joj je Vil onomad. Da se radilo onekomedrugome,reklabimudanemasvrheskrivatitajne.Istinauvekizađenavidelo.Međutim,uVilovomslučajubašinijebilasigurna.Nasvojoj je strani imao višegodišnju izveštenost u prikrivanju ipretvaranju. Bio je vrhunski glumac. Da mu nije sestra, da mu nijeprimećivalaliceutrenucimakadagaDžemnijegledao,nebinisamapogodila.

Mada,tujeionagroznačinjenicadanećemoratidovekadaskrivatajnu.TrebadajeskrivasamodokjeDžemživ.DaDžemsKarstersnijebiotolikoupornoljubazanidobronameran,Sesilijepomislila,moždabigaizamrzelazbogsvogbrata.Nesamodaćeseoženitidevojkomkoju jeVilvoleovećseplašiladase,nakonštoovajumre,Vilnikadanećeoporaviti.Ali,nemožetekrivitinekogaštoumire.Akonamernoode,ondamoždaida,kaoštojenjenbratostavionjuinjeneroditelje,

alinikakozbogumiranja,nadkojimnijedanljudskismrtnik,zasigurno,nemamoć.

„Dragomiještostesesviokupili”,rečeŠarlotapomalozategnuto,prenuvšiSesiliizturobnograzmišljanja.Šarlotajeuozbiljenogledalaublistavu tacnicu na stolu, na kojoj je stajalo otvoreno pismo uz nekipaketić zamotan u mastan papir. „Primih uznemirujuće pismo. OdMagistera.”

„Od Mortmejna?!”, Tesa se nagnula ka njoj, te joj se mehaničkianđeo,koga jevečitonosila,zanjihaosavrata izablistaonasvetlostivatre.„Pisaovamje?!”

„Sigurnonedabitepitaozadobrozdravlje,rekaobih”,rečeVil.„Štahoće?”

Šarlotajedubokoudahnula.„Pročitaćuvampismo.”

DragamojagospođoBranvel,Oprostićete mi što vas uznemiravam u teškim vremenima za vaše

domaćinstvo. Ražalostih se, mada ne i zapanjih, kada saznah za vrloozbiljanproblemgospodinaKarstersa.

Verujemdastesvesnidasamjasrećnivlasnikvelikih-moglobiserećiijedinih-zalihalekakojesugospodinuKarstersupotrebnedabiodržaozdravlje.Itakose,eto,nađosmouposvezanimljivojprilici,kojubihradorazrešio na obostrano zadovoljstvo. Bilo bi mi vrlo drago da izvršimorazmenu:akosteradipoveritigospođicuGrejmomestaranju,jaćuvamapoveritipovećukoličinujinfena.

Šaljemvammaliznakdobrevolje.Obavestiteme,molimvas,ovašojodluci preko pisma. Ukoliko valjani sled brojeva odštampanih u dnuovogapismaizgovoriteumogautomatona,jaćugasigurnoprimiti.

Nausluzi,AkselMortmejn

„To je to”, reče Šarlota, presavijajući pismo kako bi ga vratila natacnicu.„Tusuiuputstvakakodapozovemoautomatonakojemželidadamonašodgovor,atusuibrojevikojejespomenuo,madanegovoreništaomestunakombimogaodasenalazi.”Uslediojezgranutitajac.Sesili, koja je bila selaumalu cvetnunaslonjaču, kratko je osmotrilaVila i primetila da je brzo skrenuo pogled da sakrije izraz u očima.Džemjeprebledeo, licabojeustajalogpepela,aTesa-Tesa jesedelapotpunonepomično,uzsvetlostvatrekoja joj je rasterivalasenkesa

lica.„Mortmejn mene želi”, rekla je naposletku prekidajući muk. „U

zamenuzaDžemovjinfen.”„Potpuno blesavo”, reče Džem, „neodrživo! Pismo treba predati

Klavi, da vidimoda li onimoguda izvukunešto omestuna kom senalazi,itobibiloto.”

„Nećemoćiništadaizvukuomestunakomsenalaziiznjega”,rečeVil tiho. „Magister je višeputadokazaoda je odvećmudardabimutakoneštopromaklo.”

„Nijeovomudro”,rečeDžem,„ovojenajgrubljioblikučene...”„Nije da se ne slažem”, reče Vil. „Ja predlažem da uzmemo taj

paketićkaoblagoslov,kaošačicujinfenakojićetipomoći,aostalodazanemarimo.”

„Mortmejnjetopismonapisaozbogmene”,rečeTesa,prekidajućiih obojicu. „Odluka bi trebalo da bude moja.” Izvila je telo premaŠarloti:„Otićiću.”

Opet je usledio samrtni tajac. Šarlota je sva posivela; Sesili jeosećala da joj se šake kližu od znoja, stegnute u krilu. Braći Lajtvudbeše krajnje neprijatno. Gabrijel je izgledao kao da bi voleo da budebilogdedrugdesamonetamo.Sesilinijemogladaihkrivi.Napetostizmeđu Vila, Džema i Tese činila se poput bureta baruta kojem jepotrebnosamopalidrvcedagadigneunebesa.

„Ne”,rečeDžemnaposletku,ustavši.„Tesa,nemožeš.”Ispratila jenjegov pokret, takođe ustavši. „Mogu. Verenik si mi. Ne mogu dadopustimdaumrešakomogudatipomognem,aMortmejnneželidaminanesetelesnuštetu...”

„Ne znamo mi šta on želi! Ne može mu se verovati!”, Vil rečenaprasito,dabizatimspustioglavu,tolikostežućirukomokvirkaminada su mu prsti pobeleli. Sesili je bilo jasno da pokušava da ućutkasamogsebe.

„Da Mortmejn tebe želi, Vile, i ti bi otišao”, reče Tesa, gledajućiSesilinogbrataznačajnimpogledomkojinijedopuštaoprotivljenje.Vilsetrgaonanjenereči.

„Ne”,rečeDžem,„jabihinjemuzabranio.”Tesa se okrenula prema Džemu sa prvim izrazom ljutnje prema

njemukojijojjeSesiliikadavidelanalicu.„Nemožešmizabraniti...kaoštoniVilunebimogao...”

„Mogu”,rečeDžem.„Izjednogvrlojednostavnograzloga.Tajopijatnije lek,Tesa.Samomiprodužavaživot.Nećutidopustitidaodbaciš

sopstveniživotzbogostatkamog.OdešliMortmejnu,bićetozadžabe.Janitadanećuuzetiopijat.”

Viljedigaoglavu:„Džemse...”Međutim, Tesa i Džem su zurili jedno u drugo, ukrstivši poglede.

„Nebititouradio”,izustilajeTesa,„nebimeuvrediobacajućimižrtvukojusampočinilazatebenazadulice.”

Džem je hitro prešao sobu kako bi zgrabio paketić, a i pismo, saŠarlotinogpisaćegstola.„Radijebihteuvredionegoizgubio”,rekaoje,paje,prenegoštojebilokouspeodagazaustavi,bacioijednoidrugouvatru.

Sviusobivrisnuše.Henrijejurnuonapred,aliseVilvećbiobacionakolenapredrešetkudabigurnuoobešakeuplamen.

Sesili je munjevito skočila iz fotelje. „Vile!!!”, dreknula je, pa jeskočila prema bratu. Zgrabivši ga za rukave sakoa, povukla ga je odvatre.Srušioseunatraške,naštamuzapaljenipaketićispadeizruku.Gideonsenašaoporednjegatrenkasnije,daizgaziplamenstopalima,ostavljajućiostatkeizgorelogpapiraisrebrnkastogpraškanaćilimu.

Sesili se zablenulau rešetku. Pismo sauputstvimakako trebadapozovuMortmejnovogautomatonabilojeizgubljeno,spaljenouprahipepeo.

„Vile”, rečeDžem.Činilo sedamu je loše.Kleknuvši pored Sesili,kojajeidaljedržalabratazaramena,izvukaojesteluizsakoa.Viloverukebehuskerletne,olovnobelenamestimagdesumuseplikovivećpojavilinakoži,uzmestacrnaodgareži. Sesili seučinilodamudahzvuči isprekidano i grubo, nalik bolnom stenjanju, kao što je zvučaokada jepaosakrovanjihovekućesadevetgodina,pasmrskaokostileveruke.„Bydtvchyniawn,Will!’,reklajekadajeDžemprisloniostelunapodlakticunjenogbrataipočeohitrodacrta.„Svećebitiuredu.”

„Vile”,rekaojeDžemupoladaha,„Vile,strašnomiježao,žaomije,Vile...”

Vilovo se isprekidano dahtanje usporilo čim je irace zadelovao, ikožipočedasevraćauobičajenaboja.„Jošsemožesačuvatineštojinfena”, rečeVil, srozavšiseuzSesili.Osećaosenadim igvožđe.Krozleđa jemogla damuoseti kakomu srce lupa. „Bolje ga sakupite prenegoštosenešto...”

„Jaću”,rečeTesa,pajekleknula;Sesilijetekdoneklebilasvesnadaostali stoje,Šarlotasa rukomprekoustaodzaprepašćenja.Tesa jeudesnoj ruci držalamaramicu samožda pola šake jin fena koji je Vilspasioodvatre. „Evo ti”, rekla je, spuštajućigauDžemovuslobodnu

ruku,kojomnijedržaostelu.Činilosekaodaćejojneštoreći,aliseonavećbilauspravila.Delujućiposveskrhano,Džemjepogledomispratiokakonapuštasobu.

„O,Vile!Stvarnoneznamštaćemovišesatobom!”Vil je sedeo u cvetnoj naslonjači dnevne sobe, osećajući se

popriličnonezgrapno,dopuštajućiŠarloti,kojajeselanahoklicuisprednjega,damunanesemelemnašake.Višeganisutolikobolele,nakontriiracea,ivećsupovratileuobičajenuboju,alijeŠarlotanavaliladaihipakpremažu.

Svi su ostali izašli, sem Sesili i Džema; Sesili je sedela do njega,nasađena na naslon za ruke njegove fotelje, a Džem je klečao naprogorelomćilimuidaljedržećisteluuruci,kojomvišenijedodirivaoVila,alimujeipakostaoublizini.Odbilisudaodu,čakinakonštosuseostalirazišliinakonštojeŠarlotaposlalaHenrijanazadupodrumdaradi.Ionakonisuništamoglidaučine.UputstvazajavljanjeMortmejnuviše nije bilo, pretvoreno je u pepeo, te nisu imali o čemu više daodlučuju.

Šarlota je zahtevaladaVil ostane, damupremaže šake, a Sesili iDžemsuodbilidaseudaljeodnjega.AViljeisammoraodapriznadamusesvetosvidelo,sviđalomuseštosestrasedinanjegovojfotelji,sviđali su mu se njeni žestoko zaštitnički mrki pogledi kojima jeprostreljivala svakog ko bi mu se primakao, čak i Šarlotu, milu ibezopasnusasvojimmelemimaimajčinskimtepanjem.AištomujeDžemklečaopokrajnogu,nagnutpremafotelji,kaoimnogoputaranijekada su Vila previjali nakon čarki ili sumu nanosili irace zbog ranazadobijenihuborbi.

„SećašliseonogakadajeMeliornpokušaodatiizbijezubejersiganazvaolenjivimušonjom?”,rečeDžem.UzeojeneštojinfenakojiimjeMortmejnposlao,temusemalobojevratilouobraze.

Vilse,uprkossvemu,nasmešio;toje,naprosto,bilojačeodnjega.Bešetojedinastvarzbogkojeseproteklihgodinaosećaosrećnim:štojeimaonekogausvomživotukogapoznaje,koznaštamujenaumuprenegoštobiloštaizgovori.„Razbiobihijanjemunjegove”,reče,„alikadasamkasnijeotišaodagapronađem,ispostavilosedaseiseliouAmeriku.Nemasumnje,dabiizbegaomojgnev!”

„Tja”, reče Šarlota, što je uvek radila kada bi pomislila da se Vil

odveč zanosi. „Koliko ja znam, taj je imao mnogo neprijatelja uLondonu.”

„Dydw Iddimyngwybodpwyywunrhywunorboblyrydych yn siaradamdano”,rečeSesilikaodasežalinanešto.

„Moždaneznašokomepričamo,aliniostalineznajuštatipričaš”,rečeVil,madamuuglasuinijebiloozbiljnepokude.Isamječuoumorusopstvenomglasu.Manjaksnaprethodnenoćikonačnojeodneosvojdanak.„Pričajengleski,Sesi.”

Šarlota je ustala kako bi otišla do pisaćeg stola da odloži teglicumelemananjega. Sesili jepovuklaVila zapramenkose: „Da ti vidimruke.”

Ispružioihje.Pamtiojevatru,užarenibolkojijeusledioi,višeodsvega,Tesinozgranutolice.Znaojedabirazumelazaštojeuradiotošto je uradio, zašto nije dvaput razmišljao, ali taj pogled u njenimočima-kaodajojsesrcekidalozbognjega.

Jedinomu je bilo žao što više nije tu. Godilomu je što je bio tu,poredDžema,SesiliiŠarlote,okružennjihovomljubavlju,alibeznjećemu uvek nešto nedostajati, kao deo njegovog srca, izrezan u oblikuTese,kojinikadanećevratitinasvojemesto.

Sesilimu je taknulaprste,kojisusada izgledalikao iranije,osimštojeimaogarežipodnoktima.„Zadivljujuće”,reklaje,temujenežnopipnula šake, pazeći da ne ukloni melem. „Vil je oduvek bio sklonnanošenjuštetesamomsebi”,dodalaje,satoplinomuglasu.„Nisamaneznamkoliko jeputa lomioruke inogekadasmobilideca -danepominjemogrebotine iožiljke.”Džemsenagnuobliže foteljizurećiuvatru.„Štetaštonisubilemojeruke”,reče.

Viljeodmahnuoglavom.Svejevećpočelodamusemutiusobiodiscrpljenosti,zbogkojemuse i tapetesadazamaglišeu jednutamnucelinu.„Ne,netvojeruke,potrebnesutizaviolinu.Štaćemenimoje?”

„Trebalojedapretpostavimdabiuradiotakonešto”,rekaojeDžemprigušenimglasom.„Uvekznamštaćešdauradiš.Trebalojedaznamdaćešgurnutirukeuvatru.”

„A jada ćešbaciti onajpaketić”, rečeVil, bez ikakveogorčenosti.„Beše to... beše to suludo plemenito od tebe. Razumem zašto si touradio.”

„Mislio samnaTesu”,Džem jeprivukaokolenauz sebeda spustibradu na njih, pa se tiho nasmejao. „Suludo plemenito. Zar nisi tistručnijizatakonešto?Asad,odjednom,jaradimšašavestvari,atimezaustavljaš?”

„Gospode”,rečeVil,„kadasmotozameniliuloge?”Vatra je zatreperila po Džemovom licu i kosi kada je odmahnuo

glavom.„Čudnotijetokadasezaljubiš”,reče.„Skrozsepromeniš.”ViljespustiopogleduDžema,naštaje,mnogovišeodljubomore,mnogovišeodbiločegadrugog,osetionekučežnjivuželjudasepožalisvomnajboljemdrugu,damupoveriosećanjakojajeskrivaousrcu.Zartonebehuistaosećanja?Zarnisuvolelinaistinačin,istuosobu?Međutim...„Ipak bih voleo da ne dovodiš sebe u opasnost”, beše jedino što jerekao.

Džemjeustao:„Jatouvekželimzatebe.”Viljepodigaopogled,tolikoošamućenpospanošćuiumorom,što

je uvek išlo uz isceljujuće rune, da je Džema sada video samo kaoblistavuprilikuispunjenusvetlošću.„Ideš?”

„Da, na spavanje”, Džem je nežno dodirnuo prstima Vilove šake,kojesuubrzanozaceljivale.„Odmorisemalo,Vile.”

VilususeočivećnapolazatvorilekadaseDžemokrenuodaizađeizsobe.NiječuozatvaranjevratazaDžemom.NegdeuhodnikuBridžetjepevušila,nadglasavajućipucketanjevatre.ŠtoViluinijetolikosmetalokaoinače,jermujesadavišezaličilonauspavankukojumujemajkanekadapevaladagauspava.

„Štajeodsvetlasvetlije?Štajeodnoćitamnije?Štajeodsekireoštrije?Odtopljenavoskanežnije?

Istinajeodsvetlasvetlija,lažjeodnoćitamnija.Osvetaodsekireoštrija,ljubavodvoskanežnija.”

„Pesmazagonetka”,rečeSesili,pospanog,jedvabudnogglasa.„Oduveksamihvolela.Sećašlisekakonamjemamapevala?”

„Pomalo”,priznadejojVil.Danijebiotolikoumoran,moždanebiuopštenipriznao.Majkajevečitoneštopevala,svakijekutaknjihovevlastelinskekućebioispunjenmuzikom,pevalabiidokbišetalapokrajušćarekeModah,ilimeđunarcisimaunjihovojbašti.Llaumywrcoedoddailablode,Uawnogoriadmerchivyfinne.

„Sećaš lisemora?”,rekao je,glasomotegnutimodumora.„Jezera

Talilin?NištauLondonunijeplavljeodnjih.”ČuojedajeSesiliuzdahnulanato:„Kakosenebihsećala?Alisam

misliladasetinesećaš.”Prizoriizsnovanajednomsepojavišeoslikaninaunutrašnjojstrani

Vilovihkapakakadaga je sandohvatiopoput talasa,povlačećigaodosvetljeneobale.„Mislimdanećumoćidaustanemizovefotelje,Sesi”,promrmljaoje.„Tućunoćaspredahnuti.”

Podiglajerukudapronađenjegovuilabavojeobujmi.„Ondaćuijada ostanem tu uz tebe”, rekla je, i glas joj se stopio sa naletompospanostiisnakojigakonačnoobuzešeipovukošedole,udubine.

Primaju:GabrijeliGideonLajtvudŠalje:VećnikJosijaVejlandDuboko se iznenadih kada primih vaš dopis. Nikako ne mogu da

dokučimštasamdrugomogaodavamkažemdaispadnemjasniji.Želimdami prenosite pojedinosti pošte koju gospođa Branvel razmenjuje sasvojimrođacimaipristalicamaizIdrisa.Nisamtražiosprdanjenaračunnjenihšešira.Nezanimamekakoseoblači,kaoštomenezanimaništavamjenajelovniku.

Zamolio bih vas da mi napišete neko pismo koje če sadržatisvrsishodne podatke. Pritom se iskreno nadam da če takvo pismo višedoličitiSenolovcima,anelakrdijašima.

UimeRazijelovo,VečnikVejland

8.

VATRANADVATRAMA

Vijenadomzovete-tuvatrunadvatrama!Atojesamožudnjabolna.EdgarAlanPo,„Tamerlan”

Tesa je sedela za toaletnim stočićem ravnomerno četkajući kosu.Vazduhjenapoljubiohladanalivlažan,kaodajeusebizarobiovoduTemze,osećajućisenagvožđeigradskuprljavštinu.Vremeprikakvombinjena inačegusta, talasastakosapočeladaseuvrćeprikrajevima.Mada,nijedajerazmišljalaokosi;ponavljanjepokretatokomčetkanjanaprostojojjepomagalodazadržibarnekuvrstusmirenosti.

U glavi je stalno videla Džemovu zaprepašćenost kada je ŠarlotapročitalaMortmejnovopismo,Vilovespaljenešakeionomalojinfenašto je uspela da sakupi sa poda. Videla je i Sesiline ruke oko Vila iDžemovuojađenost kada se izvinjavaoVilu -žaomi je, strašnomi ježao.

Nijemogladapodnesesve to.Našlisusenastrašnimmukama, ijedanidrugi,aonaihjeobojicuvolela.Njihovujepatnjuonaizazvala-onajebilatakojujeMortmejnželeo.OnajebilarazlogzaštovišenijebilojinfenazaDžema,onajebilarazlogVilovogjada.Kadaseonakookrenulaiistrčalaizsobe,bilojetozatoštonijevišemogladaizdrži.Kako tri osobe kojima je toliko stalo jedno do drugih mogu jednidrugimadananesutolikubol?

Spustivšičetku,pogledala jesebeuogledalu. Izgledala jeumorno,sapodočnjacima,kaoštojeiVilčitavogdanaizgledaosedećisanjomubibliotecidabipomogaoŠarlotiokoBenediktovihpapiraipreveojojpasusenagrčkom, latinskomilipurgatskom,dok jehitromicaoperopo listu pognute glave. Bilo je neobično gledati Vila tako po danu iprisetitiseonogmomkakojisenastepeništuVulsijevekućedržaoza

njukaodaječamaczaspašavanjeusredbure.Vilovolicepodanunijebilo neopterećeno, ali nije bilo ni otvoreno, a ni srdačno. Nije bioodbojan,nitihladan,aliistotakonijenipodigaopogledkanjoj,nijejojsenasmešiozastolomubiblioteci,nitijenabilokojinačinpokazivaodaseonosinoćuopštedesilo.

Bilo joj jedošlodagapovučenegdeustranuipitagadalimuseMagnusjavljao,damukaže:nikosemmenenerazumekakoseosećaš,kaoštonikosemtebenerazumekakosejaosećam,paštoondanebismozajednosvetoosećali?Mada,damuseMagnus javljao,Vilbi jojveć irekao;ipakjebiočastan.Svisubiličasni.Danisu,pomislilajegledajućiusopstveneruke,moždasveinebibiloovolikogrozno.

Bilo je nepromišljeno sa njene strane što se ponudila da odeMortmejnu-sadajebilasvesnatoga-alijujesamapomisaospopalanajednom,posveneobuzdano.Nikakonijemogladabudeuzroktolikenesreće i da još ne uradi ništa da je ublaži. Ako bi se predalaMortmejnu,Džembipoživeoduže,idaljebiimaoVilauzsebe,isvebiispalokaodaonanikadainijedošlanaInstitut.

Međutim,sada,uhladnimvečernjimsatima,znalajedaonaničimenemožedavrativremeunazad,ilidaizbrišeosećanjakojasusejavilameđunjima.Osećalaseispraznoiznutra,kaodajedeonjenestao,alinijebilaustanjunidamrdne.JednimjedelomhteladaotrčiVilu,davididalisumušakezacelile,damukažedasverazume.Drugimdelomje htela da pretrči hodnik do Džemove sobe da gamoli za oproštaj.Nikadaseranijenisunaljutilijednonadrugo,panijeznalakakodaseophodi prema Džemu koji beše srdit. Da li bi poželeo da raskineveridbu?Dalibibiorazočaranunju?Tajojjemisao,dajeDžemmoždarazočaranunju,bilaistotakonepodnošljiva.

Šuš.Podiglajepogleddaseosvrneposobi-nekitihišum.Moždajoj se samo učinilo. Ipak je bila umorna; možda je došlo vreme dapozoveSofidajojpomogneokohaljine,padasepovučeuposteljusaknjigom.Napolajepročitala„ZamakuOtrantu”,kojijeodličnouspevaodajojskrenemisli.

Ustalajesastolicekakobiotišladapovučezvonozaposlugu,kadase šum opet začuo, ovoga puta jasnije. Šuš, šuš, pred vratima njenesobe.Poslekraćegoklevanja,otišlajedaotvorivrata.

Crkvenjakječučaosadrugestrane,razbarušenogplavo-sivogkrznai ljutitog izraza.Okovrata imaojevezanusrebrnučipkanumašnunakoju beše prikačeno parče uvijenog papira, nalik majušnom svitku.Tesa je klekla da dohvati mašnu i odveže je. Mašna se razvezala, a

mačkajesmestajurnulahodnikom.Papir je ispao iz čipke i Tesa ga je podigla da ga razvije.

Prepoznatljivkitnjastrukopisširiosepopapiriću.Nađimoseumuzičkojsobi.Dž.

„Nemaničega”,rečeGabrijel.OniGideonnalazilisuseudnevnojsobi.Bilojepopriličnomračno

uz navučene zastore; da nisu imali kamen-rune kod sebe, bili bi umrklommraku.Gabrijel jeužurbanoproveravaopoštunaŠarlotinompisaćemstolu,većdrugiput.

„Kakotomisliš,ničega?”,rečeGideon,stojećipokrajvrata.„Enotijehrpapisama.Siguransamdabarnekomorabiti...”

„Nema ničega sablažnjivog”, reče Gabrijel, zatvarajući jednu odfioka.„Čaknizanimljivog.PrepiskasastricemizIdrisa.Izgledadapatiodkostobolje.”

„Krajnjeinteresantno”,šapnuomujeGideon.„ProstodasezapitašuštatoVećnikmislida jeŠarlotaumešana.

MislidajenanekinačinizdalaSavet?”Podigavšišakupisama,Gabrijelse iskreveljio. „Mogli bismo ga uveriti u njenu nevinost kada bismoznaliuštauopštesumnja.”

„I kada bih ja uopšte verovao da on želi da bude uveren u njenunevinost”, reče Gideon. „Mnogo je verovatnije da se nada da će je unečemuuhvatiti.”Ispružiojeruku:„Dajmitopismo.”

„Ovo za strica?”, Gabrijel se zbunio, ali je ipak učinio kako jezatraženo od njega. Pridigao je kamen-runu da obasja sto, dok seGideonsagnuodabi,uzevšijednoodŠarlotinihpera,počeodaispisujepismoVećniku.

Gideonjetamankrenuodaduvaumastilodasepreosuši,kadasevrata dnevne sobenaprasno otvoriše. Gideon se trgao. Žuta svetlostpokuljalajeusobu,dalekoblistavijaodprigušenekamen-rune;Gabrijeljepridigaorukudapokrijeoči,trepćući.Trebalojedananeserunuzanoćnoosmatranje,pomislioje,alinjojtrebanekovremedaizbledi,pasebrinuodabigadrugipitalištaćemu.Tamandoksusenjemuočiprilagodile,začuojekakonjegovbratzgranutouzvikuje:

„Sofi?!”„Rekoh vam dame ne zovete tako, gospodine Lajtvude”, glas joj

bešeleden.Gabrijeluseraščistilopredočimaisadajevideosluškinjukakostojiuvratimasaupaljenimfenjeromuruci.Škiljilajeočima.Očijoj se još više skupiše kada joj se pogled spustio na Gabrijela saŠarlotinim pismima u ruci. „Jeste li vi to... Je li to pošta gospođeBranvel?”

Gabrijel je brže-bolje spustio pisma na pisaći sto. „Ja sam... Mismo...”

„Da niste vi to čitali njena pisma?!”, Sofi se činila besna, poputnekogosvetničkoganđelasafenjeromuruci.Gabrijeljebrzoosmotriobrata,alijeGideon,izgleda,zanemeo.

Gabrijelsenijemogaosetitidajenjegovbratikadauživotudvaputpogledao čak i najlepše Senolovke. A, eto, ovu naruženu običnjačkusluškinjugledaojekaodagledaizlazaksunca.Potpunonepojmljivo,aliineporecivo.Tačnojevideoužasnutostnalicusvogabratadokjeovajgledao kako se Sofino dobro mišljenje o njemu gubi pred njegovimočima.

„Jesmo”,rečeGabrijel,„jesmo,pregledalismojojpoštu.”Sofiseodmaklaodnjih:„IdemodmahpogospođuBranvel...”„Ne...”,Gabrijeljeisturioruku.„Nijetakokakoizgleda.Čekajte.”Na

brzaka joj jeopisaoštasezbilo:Većnikovepretnje,njegovzahtevdauhodeŠarlotuinjihovnačindarešeproblem.„Nijenamuopštenamerada mu otkrijemo i jednu jedinu reč koju je napisala”, završio je.„Nameranam jeda je zaštitimo.” Sofin sepodozriv izraz licauopštenije promenio: „A zašto bih vam ja poverovala i jednu jedinu reč,gospodineLajtvude?”

Gideonjekonačnoprozborio.„GospođiceKolins”,rekaoje,„molimvas.Znamdameod... onenesrećnezgode... sapogačicamanecenitemnogo,ali,molimvas,verujtemidanikadanebihizneveriopoverenjekoje mi je Šarlota poklonila, niti bih na njenu dobrotu uzvratioizdajom.”

Sofisekojitrenutakkolebala,dabizatimoborilapogled:„Zaomije,gospodine Lajtvude. Volela bih da vam poverujem, ali ja pre svegamorambitiodanagospođiBranvel.”

Gabrijel je zgrabio sa stola pismo koje je njegov brat upravonapisao. „GospođiceKolins”, reče, „pročitajte,molim vas, ovaj dopis.To je to što smo nameravali da pošaljemo Većniku. Ukoliko i poslečitanjaudubinidušebudeteželelidaodetekodgospođeBranvel,minećemonipokušavatidavaszaustavimo.”

Sofi je prebacila pogled sa njega na Gideona. A onda je, hitro

klimnuvšiglavom,prišladaspustifenjernasto.UzevšigaodGideona,razvilajepismo,tepočenaglasdagačita:

„Prima:VećnikJosijaVejlandŠalju:GideoniGabrijelLajtvudCenjenigospodine,Vistepoobičajuiskazalisvojuneobičnovelikumudrostzamolivšinas

da pročitamo dopise gospođe Branvel Idrisu. Potajno smo osmotrilipomenutu poštu i ustanovili da vodi gotovo svakodnevnu prepisku sasvojimdeda-stricemRoderikomFerčajldom.

Gospodine,sadržinatihpisamabivassablaznilairazočarala.Namajeličnodobranopoljuljalaveruulepšipol.

GospodaBranveljeiskazalaposvegrub,neljudskiinimaloženskistavprema njegovim mnogobrojnim teškim oboljenjima. Preporučuje musmanjenu upotrebu žestokih pića kako bi ublažio kostobolju, pokazujegotovonepogrešiveznakedanjegovu,vrloozbiljnu,vodenubolestprimasašalom,iucelostizanemarujenjegovospominjanjenekesumnjivetvarikojamusenagomilavauušimaidrugimtelesnimotvorima.

Naznakenežne ženskebrižljivosti kojubiste očekivali od jedne ženepremanjenimmuškim srodnicima, i štivanje koje bi jedna koliko-tolikomlada žena trebalo da iskaže starijima, kako je on i zavredio, kod njeuopšte ne postoje! Plašimo se da je gospođaBranvel poludela od viškamoći.MorabitizaustavljenaprenegoštobudeprekasnoiprenegoštovečinahrabrihSenolovacakloneduhomzbogpomanjkanjaženskenegeibrige.

Odanovaši,GideoniGabrijelLajtvud”

Usledio jemuk pošto je završila. Sofi je samo tako stajala, njima sečiniločitavuvečnost,razrogačenozurećiupapir.Nakrajureče:„Kojijeodvasnapisaoovo?”

Gideonsenakašljao:„Jasam.”Pogledalagaje.Stegnulajeusne,alisujojsesadavećpomalotrzale.

Gabrijelu se u jednom užasavajućem trenutku učinilo da bi moglazaplakati.„Milibože”,reklaje.„Iovovamjeprvo?”

„Ne, bilo je još jedno”, priznao joj je Gabrijel. „O Šarlotinimšeširima.”

„Onjenimšeširima?”,Sofisesausanaotegrohot,naštaseGideon

učiniokaodanikadaništadivnijenijevideo.Gabrijeljeisammoraodaprizna da je izgledala prilično lepuškasto kada bi se nasmejala, bezobziranaožiljak.„I,jeliVećnikbiobesan?”

„K6ris”,rečeGideon.„HoćetelirećigospođiBranvel?”,upitaojujeGabrijel,kojivišenije

mogaodapodneseneizvesnost.Sofijeprestalasasmejanjem.„Neću”,reklaje,„jerneželimdavas

ugrozimpredVećnikom,aizatoštomislimdabijetakvevestisamopovredile, i toneutešno.Da je takouhodi,groznog li čoveka!”Oči jojzaiskriše. „Ako vam je potrebna pomoć u vašoj nameri da pomrsiteVećnikoveurote,radoćuvamjedati.Dajtemenipismo,ipostaraćusedabudeposlatovećsutra.”

Muzička soba nije bila onoliko prašnjava koliko je Tesa upamtila -izgleda da ju je neko nedavno dobro pospremio; drvo tople boje naprozorskimdaskamaipodovimaprostosesijalo,istokaoivelikiklavirućošku.Izarešetkeplamtelajevatrica,uokvirujućiDžemaplamenomkadaseokrenuoodnjei,videvšije,nasmešionapetimosmehom.

Sve se u sobi činilo meko, zamućeno poput vodenih boja -treperenje vatre oživelo je instrumente prekrivene belim čaršavimanalikduhovima,klavirseblistaotamnimsjajem,uprozorskimoknimavideo se mutno-zlatasti odraz plamena. Videla je i sebe i Džema,okrenute jedno prema drugom: devojku u tamnoplavoj večernjojhaljini,imomkatankogpoputmotkesagomilomsrebrnekosenaglavi,uzcrnisakozatrunčicuširiodnjegovogvitkogtela.

Licemuupolutamibešeposve ranjivo, teskoba jasnovidljivanamekimlinijamausana:„Nisambiosigurandaćešdoći.”

Natojezakoračilapremanjemuuželjidamusebaciunaručje,aliseipakzaustavila.Moraprvodamuseobrati.„Naravnodabihdošla”,reklaje.„Džeme,žaomije.Strašnomiježao.Nemogudaobjasnim...spopalomenekoludilo.Nisammogladapodnesempomisaodabitisedesilo nešto loše zbog mene, samo zato što sam na neki načinpovezanasaMortmejnom,ionsamnom.”

„Tonijetvojakrivica.Nisisamabiralada...”„Bila sam nerazumna. Vil je bio u pravu:Mortmejnu se nemože

verovati.Čakidaodemknjemu,nikonamnejamčidabiispoštovaosvojdeodogovora.Ajabihtimestavilaoružjeuruketvoganeprijatelja.

Ne znam za šta želi da me upotrebi, ali svakako nije za dobrobitSenolovaca;utomožemobitisigurni.Jabihnakrajumoglabitineštočimebivassvepovredio.”Očijojzapekošesuze,aliihjesvomsnagomzadržala.„Oprostimi,Džeme.Nesmemotrošitizajedničkovremekojeimamonaljutnju.Shvatamzaštosionakopostupio-ijabihistotakopostupiladasitiupitanju.”

Pogledmu se sav razblažio, srebrnkast, kada joj se obratio: „Zheshijieshang,ivoshizniainede.”šapnuojojje.

Razumelagaje.Nacelomsvetu,tebevolimnajvišeodsvega.„Džeme...”„Znašto;moradasisvesnatoga.Nikadatinebihmogaodopustiti

daodeš,daodešpravounekuopasnost,dokgodumeni imadaha.”Pridigaoješakukadajepokušaladamupriđe.

„Čekaj.” Sagnuo se, a kada se ispravio, u ruci je držao četvrtastukutijuzaviolinuigudalo.„Hteo...Hteosamneštodatidam.Svadbenidar,kadasebudemovenčali.Alivoleobihsadadatigadam,akomidozvoliš.”

„Dar?”,reklaje,začuđeno.„Nakonšto...Ali,posvađalismose!”Nasmešio se tome, onim svojim ljupkim osmehom koji bi mu

ozario lice i naterao vas da zaboravite koliko je žgoljavo i ispijenoizgledao. „To ti je sastavni deo bračnog života, bar koliko sam jaobavešten.Ononamdođekaovežba.”

„Ali...”„Tesa,nisivaljdamisliladapostojinekasvađa,velikailimala,koja

bi me naterala da te više ne volim?”, zazvučao je zapanjeno, te senajednomsetilaVila,svihonihgodinatokomkojihjestavljaoDžemovuvernostnaprobu, izluđujućiga lažima,vrdanjimainanošenjemštetesamom sebi, i tokom kojih Džemova ljubav prema njegovompobratimunikadanijeslabila,akamolidabinestala.

„Plašilasamse”, rekla je tiho. „A ja,eto,nemam...nemamnikakavdarzatebe.”

„Imaš,imaš”,rekaojetiho,aliodlučno.„Izvoli,sedi,Tesa.Sećašsekakosmoseupoznali?”

Tesa jeselau jednuodniskih foteljasapozlaćenimnaslonimazaruke,tesuknjezašuštašeokonje.„Upalasamtiusobuusrednoćikaoludača.”

Džem se široko nasmešio: „Prefinjeno si mi dolebdela u odaju izateklameusviranjuvioline.”Zatezaojevijaknagudalu;završioje,paseo,dabisamnogopažnjeizvadioviolinuizkutije.„Nećešmizameriti

akotisadaneštoodsviram?”„Znaš da volim da te slušam dok sviraš.” Što beše istina. Čak je

volela da ga sluša dok priča o violini,mada ga ne bi nešto naročitorazumela.Mogla je da ga sluša kako satima trabunja o kalafonijumu,čivijama,pužu,položajuprstijuisklonostižicaAdapucaju-adajojnedosadi.

„Woiveinixiede”,rekaojojjepodižućiviolinunalevoramekakobije gurnuo pod bradu. Ranije joj je rekao da mnogi violinisti koristeramenipodupirač,alineion.Imaojemalenitragnavratu,naliktrajnojmodrici,namestugdejeoslanjaoviolinu.

„Na...napraviosineštozamene?”„Napisao samnešto za tebe”, ispravio ju je uz osmeh, te počeda

svira.Zadivljenoga jegledala.Počeo je jednostavno, tiho, laganodržeći

gudalopodkojim izlaziše tihi,usklađenizvuci.Melodija ju jeobavila,svežaikrepkapoputvode,punanadeilepotepoputosvita.Opčinjenoje pratila kako mu se prsti pomeraju i kako predivne note izlaze izvioline. Zvuk postade dublji kako se gudalo ubrzalo, dok ga je Džempomeraolevo-desno,ivitkomusetelozamutiloupokretuprednjenimočima,pogotovookoramena.Kadajelaganopomerioprstegore-dole,visina tonova se spustila, nalik olujnimoblacima što se nakupiše navedrom obzorju, ili reci koja je prerasla u bujicu. Note su jezapljuskivale okonogu, uzdižući seda je celuokruže; činilo seda sečitavo Džemovo telo giba u skladu sa zvukovima koje je cedio izinstrumenta,madajeznaladajenogamaidalječvrstoprikovanzapod.

Srcejojseubrzalonebiliodržalokoraksamuzikom;Džemoveočibehu sklopljene, uglovi usana povijeni kao da ga nešto boli. Jednimdelomhtelajedaskočinanoge,dagaobavijerukama;drugimdelomnijehtelaništadaučinikakonebiprekinulamuzikuinjenprekrasnizvuk.Bilojekaodajegudaloupotrebiopoputčetkicedaoslikaplatnonakojemjejasnoprikazananjegovaduša.Kadaposlednjevisokenotekrenuše da se uzdižu sve više i više, sve do samih nebesa, Tesa jeprimetiladajojjelicevlažno,alijeteknakonštojemuzikautihnulaitekštojespustioviolinushvatiladajeplakala.

Džemjepolaganovratioviolinuukutijuspustivši igudalouznju.Uspravioseiokrenuopremanjoj.Izraznalicubešemustidljiv,madamu jebelakošuljabilanatopljena znojem,dokmu jenavratu lupalobilo.

Tesajezanemela.

„Svidelo ti se?”, rekao je. „Mogao sam da ti poklonim... nakit, alihtedohnešto štobi bilou celosti tvoje. Štonikodrugi neće čuti nitiimati.Anisambašdobarnarečima,pasamopisaoštaosećamotebikrozmuziku.” Zastao je. „Svidelo ti se?”, pitao je ponovo, spuštenimtonompredkrajpitanja,štojeukazivalodaočekujedadobijeodričanodgovor.

Tesajepodiglalicedabimogaodajojvidisuze:„Džeme.”Kleknuojeprednju,pokajničkoglica:„Nijuedetongman,qinaide?”„Ne...ne”,reklaje,napolaplačući,napolasesmejući.„Ništamene

boli.Nisamtužna.Naprotiv.”Osmehmusepomolionalicudamuozariočiradošću.„Ondatise,

ipak,jestesvidelo.”„Kao da sam ti videla dušu u tim notama. Bilo je prekrasno.”

Nagnula se da bi mu letimice takla lice, glatku kožu preko oštrihjagodica,kosupoputperjapodnjenomnadlanicom.„Videlasamreke,barkepoputcvetova,svebojenoćnogneba.”

Džemjeizdahnuo,tesesrozaonapodpokrajnjenefoteljekaodagaje napustila snaga. „Takve se čarolije ne javljaju često”, rekao je.Prisloniojeglavuuznju,spustivšislepoočnicuuznjenokoleno,aonajenastaviladagamilujepokosi,provlačećiprstekrozmekevlasi.„Mojiroditeljisuvolelimuziku”,rekaojenajednom.„Otacjesviraoviolinu,amajkakin.5Jaodabraliviolinu,madasammogaodanaučimbiloštaodtadva.Katkadbih zažalio, jerpostojenekekineskemelodijekojenemogudaodsviramnaviolini,akojimajemojamajkahteladamenauči.VolelajedamipričaoJuBoji,slavnomsviračukina.NajboljiprijateljbiomujedrvodeljaCongZiki,kojembisvirao.Kažuda,kadabiJuBojasviraopesmuovodi,njegovdrugbiodmahznaodaopisujeuzburkanureku,akadabisviraooplaninama,Zikibivideonjihovevrhove.AJuBojabirekao:tojezatoštorazumešmojumuziku.”Džemjepogledaosopstvenu šaku, lagano povijenu na kolenu. „Ljudi još uvek koristeizrazdžijindabiopisalibliskeprijateljeilisrodneduše,alitozapravoznači razumevanje muzike.” Posegao je za njenom rukom. „Dok samsvirao,itisividelaistoonoštoija.Razumešmojumuziku.”

„Ne znam ti ja ništa o muzici, Džeme. Ne razlikujem sonatu odpartite...”

„Ne”,okrenuose,pridigaonakolenaiuhvatiozanaslonezaruke.Našli su se dovoljno blizu da bi videla damu je kosa bila vlažna odznoja na slepoočnicama i vratu, i da oseti njegov miris smole izagorelog šećera. „Nisam mislio na takvu muziku. Mislio sam...”,

prostenjaoje,pajojjedohvatioruku,prineojesvomesrcuiprisloniojepreko njega. Pod dlanom je osećala njegove ravnomerne otkucaje.„Svakosrceimasvojumelodiju”,rekaoje.„Tiznašmoju.”

„A šta se desilo sa njima?”, šapnula je Tesa. „Sa drvodeljom imuzičarem?”

Džemsežalosnonasmešio:„CongZikijeumro,aJuBojajeodsviraosvojuposlednjupesmunagrobusvogadruga.Aondajepolomiokin inikadavišenijesvirao.”

Tesa je pod trepavicama osetila nalet vrelih suza koje supokušavaledajojnasilukanuizočiju:„Groznelipriče.”

„Grozna je?”, Džemovo srce je preskočilo i zadrhtalo pod njenimprstima.„Dokjebioživ,idoksusedružili,JuBojajenapisaonekeodnajčuvenijih pesama koje danas znamo. Da li bi mogao da postignetako nešto sam? Našim je srcima potrebno ogledalo, Tesa. Mi boljuslikuosebividimouočimasvojihbližnjih.Aimanekelepoteiusamojkratkotrajnosti.” Spustio je pogled, pa ga je ponovo podigao premanjenimočima.„Daobihticelogsebe”,rekaoje.„Daobihtivišezadvenedeljenegoštobitivećinamuškaracadalazaceoživot.”

„Nemaničegaštomivećnisidao,ničimenisamnezadovoljna...”„Jajesam”,rekaoje,„hoćudasevenčamo.Čekaobihtevečno,ali...”Mi nemamo večnost. „Nemam nikoga od porodice”, rekla je Tesa

polagano, gledajući ga u oči. „Nemam staratelja. Nikoga ko bi semožda...uvredio...akoubrzamovenčanje.”

Džemoveseočiblagoraširiše. „Stva...stvarnotakomisliš?Nebihželeodatelišimsvegvremenakojetijepotrebnodabisepripremila.”

„Akakvetitopripremeuopštezamišljašdasumipotrebne?”,rečeTesa, imisli jojteknačasodlutašekrišomnaVila,nanačinnakoji jegurnuorukeuvatrudaspaseDžemovopijat,agledajućiga,nijemogladaseneprisetionogadanaudnevnojsobikadajojjekazaodajevoli,ikadajeotišao,pajeuhvatilašakomžaračkakobijojbolnaopekotinanakožimožda,makarnatren,prekinulabolusrcu.

Vil. Slagala ga je tada - ako ne rečima, a ono bar nagoveštajem.Navelagajenapomisaodaganevoli.Samapomisaonatojošjojuvekbeše mučna, mada se nije kajala. Nije imala druge. Znala je ViladovoljnodabiznaladanikadanebibiosanjomčakidajeraskinulasaDžemom.Nebiizdržaoljubavkupljenupocenusrećesvogparabataija.AakoijestepostojaonekidelićnjenogsrcakojijepripadaosamoViluinikomedrugom,iakoćetakozauvekostati,nijeničemuslužilodabilokome to otkriva. I Džema je volela - sada čak i više nego kada je

prihvatilanjegovuprosidbu.Čovekkatkadmoradabiradalićebitiljubazaniličastan,Viljojje

jednomrekao,ponekadanemožešbitiijednoidrugo.Štomoždaijestezavisiloodknjigedoknjige,pomislilaje.Međutim,

uovoj,uknjizinjenogživota,nepoštenjejepredstavljalosamogrubost.Čak ida jestepovredilaVilaudnevnoj sobi,njegovaosećanjapremanjojvremenomćeizbledeti,ionćejojjednogadanazahvalitištogajepustila.Bilajeuverenauto.Nećejevaljdadovekavoleti?

Odavno se zaputila ovimputem.Ako je nameravala da sve izvršinarednogmeseca, može i narednog dana. Znala je da voli Džema, amada je delom sebe volela i Vila, najbolji dar koji može da podariobojicijestedaniVilniDžemnikadanesaznaju.

„Ne znam”, reče Džem, gledajući je sa poda, sa izrazom nade inevericenalicu.„Savetnamjošnijeodobriozahtev...atinivenčanicunemaš...”

„Savetmenezanima.Anezanimameništaćunositi,akotebinesmeta. Ako stvarno tako misliš, Džeme, udaću se za tebe kad godhoćeš.”

„Tesa”, izustio je. Posegnuo je prema njoj kao da se davi, te jepognula glavu ne bi li mu ovlaš dodirnula usne svojima. Džem sepropeonakolena.Ustamuprolebdešeprekonjenih jednom,dvaput,dok joj se usne ne razjapiše, pa je osetila slatkoću zagorelog šećera.„Predalekosi”,šapnuojojjeinatosenjegoverukenađošeokonjedauklonerazmakizmeđunjih,ionjujepovukaosafoteljetakodaskupazavršišeklečećinapoduobavijenirukama.

Privio ju je uz sebe, a onamu je rukamaopipala oblik lica, oštrejagodice. Kako su samo oštre, možda i preoštre, kosti njegovog lica,damar odveć blizu površini kože, ključna kost čvrsta poput metalneogrlice.

Rukemuskliznulesanjenogstrukadabipošlepremaramenima;usnamajojjeprešaoprekoključnekosti,udubljenjapodgrlom,dokjeona zarivala prste u njegovu košulju podižući je da bi joj se dlanovinašli na njegovoj ogoljenoj koži. Bio je premršav, te je pod dodiromosetilaoštroizbočenukičmu.Naodsjajuvatrevidelagajepredsobomobojenogsenkamaivatromdokmujetitravaputanjaplamenazlatilabelukosu.

Volimte,rekaojojjeonomad.Nacelomsvetu,tebevolimnajviše.Ponovojeosetiladajojjeprislonioužarenaustauudubljenjepod

grlom,paondainiže.Poljupcimusezaustaviletamogdejojjehaljina

počinjala. Osećala je da joj srce lupa pod njegovim ustima, kao dapokušavadagadosegne,dakucazanjega.Osećalajekakojojstidljivoobavijarukuokostrukatamogdejojhaljinabešeprivezanatrakama...

Vrata se odškrinuše i oni odskočiše jedno od drugog, obojezadihani kao da su upravo trčali na utrkama. Tesa je, zagledana uprazan ulaz, čula sopstvenu krv kako joj dobuje u ušima.Džemov sedahporednjepretvorioubrektavismeh.

„Štaje...”,otpočelaje.„Crkvenjak”, rekao je i Tesa je, spustivši pogled, ugledalamačora

kakosegegapodommuzičkesobe,poštoseproguraokrozvrata,očitozadovoljansobom.

„Nikadanisamvidelajednutolikosamozadovoljnumačku”,reklajekadajujeCrkvenjakzaobišaonebi li,poobičaju,odgacaodoDžema,gdepočedagagurkaglavom.

„Kadasamrekaodanamjemoždapotrebnapratilja,nisamnaovomislio”,rečeDžem,ali je ipakpomaziomačkupoglavi,vragolastosesmeškajući Tesi. „Tesa”, rekao je. „Jesi li stvarno mislila ono što sirekla?Dabisesutraudalazamene?”

Podigavši bradu, pogledala ga je pravo u oči. Bila joj jenepodnošljiva samapomisaoda čeka, i timepotroši još jedan jedinisekund njegovog života. Najednom se u njoj javila žarka želja da sepovežesanjim-udobruiuzlu,bolestiizdravlju-dasepovežesanjimobećanjem,damožedamudarečisvojuljubavbezuzdržavanja.

„Jesam”,reklamuje.

Trpezarijanijebilapuna,nisusvi jošbilipristiglinadoručak,kadajeDžemsvimaobjavio.

„Tesa i ja ćemo se venčati”, rekao je, posve smireno, prebacujućisalvetuprekokrila.

„I to je kao neko iznenađenje?”, upitao ga je Gabrijel, obučen uopravukaodanameravadavežbanakondoručka.Većjebiouzeosvuslaninusaovala, tega jeHenrisadaožalošćenogledao. „Zarsenistevećverili?”

„Svadba jebilazakazanazadecembar”,rečeDžem,spustivširukupod sto kako bi pružio podršku Tesi stiskom ruke. „Ali smo sepredomislili.Kanimosesutravenčati.”

Učinaktogabešegalvanski.Henrisezagrcnuočajem,tejeŠarlota

morala da ga potapše po leđima, i sama se čineći najednom nema.Gideonu je šoljica zvecnula o tanjirić, a čak je i Gabrijel zaustavioviljušku ispred usta. Sofi, koja je upravo bila došla iz kuhinje nosećikorpu dvopeka, oteo se uzdah. „Ali nemožete!”, rekla je. „VenčanicagospođiceGrejjeuništena,ananovojjošnisunipočelidarade!”

„Može da obuče bilo koju haljinu”, reče Džem. „Nemora da nosizlatnukaoSenolovci,poštonijeSenolovac.Imanekolikolepihhaljina;nekaodabereomiljenu.” Stidljivo jepognuoglavupremaTesi. „Hoćureći,akosetisatimeslažeš?”

Tesanijeodgovorila,poštosuutomtrenutkuViliSesilinahrlilinavrata.„Nedamiseukočiovrat”,Sesilijebašbilagovorilanasmejana,„Nemogudaverujemukakvomsamsamopoložajuzaspala...”

Prekinula se usred rečenice kad oboje primetiše raspoloženje uprostoriji,tezastašedaseosvrnuokostola.Vilsejestečinioodmornijinegoprethodnogdana,kaodamu jedragošto jeSesilipokrajnjega,mada je ta njegova obazriva raspoloženost jasno isparila čim jeosmotrio izraze lica svih ostalih u prostoriji. „Šta je bilo?”, rekao je.„Neštosedesilo?”

„Tesaijasmorešilidapomerimovenčanje”,rečemuDžem.„Desićeseunarednihnekolikodana.”

Vil nije ništa rekao, ni izraz lica mu se nije promenio, ali jestesasvimpobeleo.Tesuuopštenijegledao.

„AHDžeme,Klava”,reklajeŠarlota,kojajeprestaladalupkaHenrijapoleđima,tejesadasamostajaladelujućiuznemireno.„Nisuvamjošodobrilibrak.Nemožetemimonjih...”

„Anemožemonida ihčekamo”, rečeDžem. „Moglobidapotrajemesecima,moždaigodinudana-znašdaviševoledaodlažunegodatidajuodgovorkadasebojedatisenećedopasti.”

„Aionakoimnaševenčanjenećesadabitiodprečevažnosti”,reklajeTesa.„ZapisiBenediktaLajtvuda,potragazaMortmejnom-svejetovažnije.Aovojeionakoprivatnastvar.”

„NijednastvarnijeprivatnakadajeKlavaupitanju”,rečeVil.Glasmujezazvučaonekakoneobičnošuplje,kaodasenalazinegdedaleko.Bilomujetreperilonavratu.Tesajepomislilanakrhkusponukojusuuspelidameđusobnoizgradeproteklihnekolikodana,pasezapitaladalićejeovouništitiismrskatinakomadepoputlomljivebarkeohridi.„Mojotacimajkasu...”

„Postoje zakoni o brakovima sa običnjacima. Ali nema zakona obrakuizmeđuDivaitogaštobiTesabila.Aakobudemmorao, jaću,

sličnotvomeocu,napustitisenolovstvozbogovoga.”„Džemse...”„A jamisliodabi tiprvishvatio”, rečeDžemuputivšiVilupogled

kojiistovremenobešeizbunjenipovređen.„Nekažemdaneshvatam.Samotikažemdaporazmisliš...”„Porazmislio sam ja”, Džem je seo. „Imam običnjačku dozvolu za

venčanje, zakonski dobavljenu i overenu. Mogli bismo danas daušetamou prvu crkvu i venčamo se. Ja bih više voleo da svi budetetamo,aliakonemožete,mićemotoipakobaviti.”

„Oženitisedevojkomsamodabijeučinioudovicom”,rečeGabrijelLajtvud,„mnogitonebinazvalidobrimdelom.”

DžemsesavukočioporedTese,šakamuseskamenilaunjenoj.Viljevećbiospremandaskoči,alijeTesaprvaustalastreljajućiGabrijelaLajtvudaužarenimpogledom.

„Da se niste usudili da govorite o tome kao da je sav izbor naDžemu,anamenibašnikakav”,reklajenepomerajućiočisanjegovoglica. „Nisam naterana na veridbu, niti gajim zablude o Džemovomzdravlju.Samasamrešiladabudemsanjimkolikogoddanailiminutanambude dato, pri čemu ću se za svaki provedeni sa njim smatratiblagoslovenom.”

Gabrijelove oči behu ledene poput mora pokraj obaleNjufaundlenda.„Samosamsezabrinuozavašeblagostanje,gospođiceGrej.”

„Boljegledajtesvoje”,odbrusilamujeTesa.Natosenjegovezeleneočizaškiljiše:„Štobiznačilo?”„Činimisedagospahoćedakaže”,rečeVilotegnuto,„danijeonata

kojajeubilasopstvenogoca.Ilisisetakobrzooporavioodtogadanemoramodasebrinemozatvojeduševnostanje,Gabrijele?”

Sesili jenatozinula.Gabrijelsedigao iTesa jeu izrazunjegovoglica opet videla onogmomka koji je izazvao Vila na borbu jedan najedan prvi put kada ga je srela - sve sama nadmenost, uštogljenost,mržnja.„Usudišliseikadaopetda...”,otpočeoje.

„Prekinite!”,rečeŠarlota,pajezastala,kadajekrozprozoredoletelaškripa otvaranja zarđale kapije Instituta uz topot konjskih kopita popločniku.„Oh,takomiAnđela,Džesamina!”Šarlotajebrže-boljeustala,bacivši salvetu na tanjir. „Hajdete - moramo da siđemo da jedočekamo.”

Ispostavilosedaimjenjendolazak,iakosejaviounezgodančas,bar odlično odvratio pažnju. Usledio je kraći metež, uz nešto

zbunjenostikodGabrijelaiSesili,poštonjihdvojebašinisushvatalikojetačnoDžesaminaikakvujetouloguimalauživotuInstituta.Krenulisu niz hodnik bez nekog reda, Tesa je pomalo zaostajala za njima;osećalasemalkozadihano,kaodajojjemiderodvećstegnut.Prisetilaseprethodnevečeri,kadasegrlilasaDžemomumuzičkojsobi,doksuseljubiliisatimadošaptavaliovenčanjukojećeprireditiibrakukojiće uslediti - kao da je prednjima sve vremeovoga sveta. Kaoda ćevenčanjemobezbeditisebibesmrtnost,madajeznaladaneće.

Kadajekrenulanizstepeništepremaulazu,zapelaje,takorasejana.Nečijajuješakapridržalaokoruke.Podigavšipogled,ugledalajeVila.

Stajalisutakokojitrenutak,ukipljeniskupapoputstatua.Ostalisuvećsilazili,tesuimseglasovidizaligorepoputdima.

Vil je nežno držao Tesu oko ruke, mada mu je lice bilo gotovobezizražajno,kao isklesanoodgranita. „Neslažeš se saostalima, zarne?”,reklaje,oštrijenegoštoježelela.„DanetrebadanasdaseudamzaDžema.Pitaosimedaligavolimdovoljnodabihseudalazanjegaiusrećilaga,ijatirekohdagavolim.Neznamdalićuucelostiuspetidagausrećim,alimogudapokušam.”

„Akoikomože,tosiondasigurnoti”,rekaojeukrstivšipogledsanjenim.

„Ostalimisledagajimzabludeonjegovomzdravlju.”„Nadanijezabluda.”Njegoverećibehuohrabrujuće,alijebilonečegaunjegovomglasu,

nečegamrtvogštojujepreplašilo.„Vile”,uhvatilagajeokozgloba.„Nećešmesada,valjda,napustiti-

nećešmeostavitidajedinatragamzalekom?Nemogubeztebe.”Duboko je udahnuo, napola sklopivši zamračene plave oči.

„Naravnodaneću.Nebihnikadanapustionjega,ni tebe.Pomoći ću.Nastaviću.Samošto...”

Prekinuo se, okrenuvši lice od nje. Svetlost koja je dopirala krozprozorvisokoiznadnjihosvetlilamujeobrazibraduipovijenulinijuvilice.

„Samošta?”„Sećašliseštasamtijošrekaoonogadanaudnevnojsobi”,rekao

je.„Želimdabudešsrećna,želimdaonbudesrećan.Alidoksebudešspuštala do njega pred oltarom da biste se zauvek spojili, hodaćešnevidljivomstazomposutomdelićimamogslomljenogsrca,Tesa.Daobihsopstveniživotzavasoboje.Daobihsopstveniživotzavašusreću.Kada simi rekla dame ne voliš,mislio samda će semoja osećanja

raspršiti ilioslabiti, ali se tonijedesilo.Svakogadana jošvišerastu.Sadate,uovomtrenutku,volimjošbeznadežnijenegoštosamteikadaranije voleo, a za sat vremena voleću te još i više. Znam da nijepravednoštotiovogovorim,kadnemožešništadaučinišpovodomtoga.”Drhtavojeudahnuo.„Mogumislitikolikomesadamrziš.”

Tesaseosećalakaodajojjenekoizmakaotlopodnogama.Prisetilaseštajereklasebiprethodnoveče:daVilovaosećanjapremanjojmorada su već izbledela. Da će, kako godine budu prolazile, njegov bolpostatimanjiodnjenog.Verovalajeuto.Alisada...„Nemrzimte,Vile.Držao si se časno, iskazao si više časti nego što bih ikadamogla datražimodtebe...”

„Ne”,rekaojeogorčeno,„kolikosesećam,tinisiništaniočekivalaodmene.”

„Očekivala sam sve od tebe, Vile”, šapnula je. „Više nego što siočekivao sam od sebe. Ali si ti pružio i više od toga.” Glas joj jezadrhtao:„Kažudasesrcenemožepodeliti,ali...”

„Vile!Tesa!”,Šarlotinglassezačuokako ihdovikujesaulaza. „Nerazvlačitesetoliko!InekanekoodvaszovneSirila.MoždaćemoratidapomogneokokočijeakoTihabraćaimajunamerudasezadrže.”

TesajebespomoćnopogledalaVila,alijetrenutakizmeđunjihbioprekinut;licemuseopetzatvorilo;očajkojigajemaločasnosiosadajenestao.Zaključaoseprednjomkaoda jehiljaduzamandaljenihdveristajalo između njih. „Idi ti dole. Sad ću i ja odmah”, rekao je to bezikakvogprizvuka,paseokrenuoiodjuriogorestepenicama.

Tesa se pridržavala rukom o zid obamrlo se spuštajućistepeništem.Štajetozamaloučinila?ŠtajetoskororeklaVilu?

Alijateipakvolim.Ali šta bi time, pobogu, postigla, kakobi izgovaranje tih reći bilo

komekoristilo?Samobimunatovarilastravičnobreme,jerbiznaoštaonaoseća,anebiništamogaodaučini.Itobigajošviševezalozanju,nebigaoslobodilodapotražinekogadrugogdavoli-nekogakonijeverenzanjegovognajboljegdruga.

Nekoga drugog da voli. Kročila je na ulazno stepenište Instituta,osećajućikakojojvetarprodirekrozhaljinupoputnoža.Ostalisuvećbili tamo, pomalo nezgrapno okupljeni na stepenicama, posebiceGabrijeliSesili,zakojesečinilokaodasepitajuštaseto,kogvraga,dešava.Tesaihgotovonijeniprimećivala.Srcejujebolelo,aznalajedanijeodzime;većodpomislinaVilazaljubljenogunekogadrugog.

Ali to jevećbiočistsebičluk.AkobiVilpronašaonekogakogaće

zavoleti,onabimoraladaistrpi,dadržijezikzazubima,kaoštojeonpretrpeo njenu veridbu za Džema. Barem mu je toliko dugovala,pomislilaje,kadajecrnakočijakojomjeupravljaočovekuodoriTihebraćebojepergamentazatandrkalakrozotvorenukapiju.DugovalajeViludasedržičasno,kakoseiondržao.

Kočija se dokotrljala do podnožja stepeništa, gde se i zaustavila.Tesa je osećala da se Šarlota nelagodno vrpolji iza nje. „Još jednakočija?”, rekla je, i Tesa je ispratila njen pogled i primetila da sepojavilaidrugakočija,svacrna,bezgrba,kotrljajućiseizaprve.

„Pratnja”,rečeGabrijel.„MoždaseTihabraćabrinudaćepokušatidapobegne.”

„Ne”, reče Šarlota, glasa pomračenog zbunjenošću, „ne bi onanikada...”

Tihibratkoji jeupravljaoprvomkočijomspustio jeuzdekakobisišao dole i prišao vratima kočije. U tom se trenu i druga kočijazaustavilaizanjega,ionseokrenuo.Tesanijemogladamuvidiizraz,pošto mu je lice bilo skriveno kapuljačom, ali je nešto u položajunjegovogtelaodavaloiznenađenost.Zaškiljilajeočima-bilojenečegačudnog oko tih konja koji su vukli drugu kočiju: tela im se nisupresijavalapoputživotinjskedlake,većvišenalikmetalu,apokretiimbehuneprirodnohitri.

Drugi jekočijašskočiosasvogasedištauzglasanzveketiTesajezapazila odsjaj metala kada je prineo ruku okovratniku odore bojepergamentanebilijestrgaosasebe.

Podnjomsekriloblistavometalnotelojajolikeglave,bezočiju,uzbakarne zakivke koji su spajali zglavke na laktovima, kolenima iramenima. Desna mu se ruka, ako se uopšte mogla tako nazvati,završavalagrubimbronzanimsamostrelom.Istujetudesnurukusadapodigaoitrgaoje.Čeličnastrela,sarepomodcrnogmetala,proletelajevazduhom da bi se zarila u grudi prvog Tihog brata, podigla ga odzemljeiodbacilanekolikostopadaljeudvorište,prenegoštoćepastiuprepoznatljivojodorinatopljenojkrvljunagrudima.

9.

ODMETALAISKOVANI

Tečnujeruduizlioukalupezgodnespremne,dastvoriprvooruđesebi,sveštoseiskovati,iskalitiil’izrezatiodmetalamože.DžonMilton,„Izgubljeniraj”

Tihabraća su, kao što jeTesa sadavidela sleđenaodzaprepašćenja,krvarilacrvenomkrvlju,kaosvakismrtnik.

ČulajedaŠarlotauzvikujenaređenja,dabiseHenripotomsjurionizstepenište,hitajućikaprvojkočiji.Čimjetrgnuovrata,Džesaminamu se srušila u naručje. Telo joj bešemlitavo, oči napola sklopljene.Nosila jeonuodrpanubeluhaljinuukojoj jujeTesavidelakadajujeposetila u Tihogradu, a prekrasna plava kosa sada joj beše ošišanagotovo do glave, kao kod obolelih od duševnog rastrojstva. „Henri”,zavapila je,držećimusezarevere. „Pomozitemi,Henri.Unesiteme,molimvas,naInstitut...”HenriseuspravioiokrenuosaDžesaminomunaručju, baš kada se vrata druge kočije naglo otvoriše, da biautomatoni pokuljali iz nje da se pridruže onomprvom. Izgledalo jekaodaserazmotavajupoputdečijihigračakaodpapira-jedan,drugi,treći, apotomsevišenisunimogliprebrojati, iTesa jevidelada seSenolovci oko nje laćaju oružja sa opasača. Ugledala je i odbljesakmetalakojijeizleteosavrhaDžemovogštap-mača,izačulaprošaptanelatinske reči kada serafimski mačevi planuše oko nje nalikblagodatnomognju.

Automatom na to nasrnuše na njih. Jedan od njih jurnuo je naHenrijaiDžesaminu,dokseostalidadošepremastepeništu.ČuvšidajeDžemdovikuje,shvatilajedanemaoružjakodsebe.Togadananijenameravaladavežba.Izbezumljenoseosvrnulaokosebe,tražećibilo

šta, teži kamen, čak i neki štap. Po zidovima unutar ulaza visilo jeoružje, kao ukras, no oružje je ipak oružje. Utrčavši unutra, strgla jemačsaklinanaziduprenegoštoćeseokrenutiiistrčatinapolje.

Pred očima joj se pojavio prizor opšteg meteža. Džesamina ječučalanazemljiporedtočkakočije, licapokrivenogrukama.Henri jestajao ispred nje, mašući serafimskimmačem u pokušaju da odbijeautomatona koji je hteo da se probije pored njega zašiljenih rukuispruženihpremaDžesamini.OstalamehaničkastvorenjarasporedilasusepostepeništudavšiseuzasebneokršajesaSenolovcima.

Tesajepodiglamačurukamaipogledjoj jepreleteopodvorištu.Ovisuseautomatonirazlikovaliodonihkojejeranijevidela.Kretalisuse mnogo brže, koraci im nisu bili toliko klimavi, a bakarni zglavciglatkosuimsepreklapaliirasklapali.

Na najnižem stepeniku, Gideon i Gabrijel žestoko su se borili sanekim mehaničkim čudovištem od tri metra, koje je bodljikavimšakama mahalo prema njima kao buzdovanom. Gabrijelu se većpojavilaraskrvavljenaširokaposekotinaprekoramena,ali suseon injegovbratipakustremilinatostvorenje,jedanspreda,drugistraga.Džemseupravobiovinuoizčučnjanebilizarioštap-mačkrozglavudrugogautomatona.Rukemuse zgrčišeupokušajuda seotrgne, alimujemačbiodubokozarivenkrozmetalnulobanju.Džemjeizvukaosečivo,akadajeautomatonponovonasrnuonanjega,zasekaomujemačem prema nogama, da bi mu jednu i otfikario. Stvorenje sezaljuljaloistrmeknulonakaldrmu.

NeštobližeTesi,Šarlotinbičjesevnuovazduhompoputmunje,dabi prvom automatonu odsekao onu ruku u obliku samostrela. Time,međutim, nije uopšte usporila to stvorenje. Kada je posegao ka njojdrugom, lopatastom rukom sa kandžama na vrhu, Tesa se bacilaizmeđunjihdazamahnemačemonakokakojujeGideonučio,koristećise težinomčitavog telada slije snaguuudarac i zamahujući odozgokakobigadodatnopojačalaisilomteže.

Sečivoseobrušilodamupresečeidruguruku.Izranejeovogaputašiknula neka crna tečnost. Automaton nije menjao putanju već sesagnuokakobinaleteonaŠarlotuvrhomglave sakojemu je štrčalakratka,britkaoštrica.Vrisnulajekadajojjepogodionadlakticu.Aondaje zaprangijala kandžijom i srebrnkasto-zlatni spektrum se obaviostvorenjuokovratasnažnogastegnuvši.Šarlotajetrglazglobiglavamu, odsečena, pade sa strane; stvorenje se najzad prevrnulo, na štacrnatečnostpočepolaganodamuističeizrupanametalnomtrupu.

Zinuvši u šoku, Tesa je zabacila glavu; znoj joj je zalepio kosu začeloislepoočnice,alisujojoberukebilepotrebnenateškommaču,tenijemogladajeskloni.OčimakojesujepeklevidelajedasuGabrijeliGideon srušili svog automatona na tle i da zamahuju prema njemu;Henriseizanjihsagnuotamannavremedaizbegnezamahstvorenjakojegajesateralouzkočiju.Šakomnalikbatini,probiojeprozorkočije,te je staklo zasulo Džesaminu, koja na to vrisnu, pokrivajući glavurukama. Henri je pridigao svoj serafimski mač da bi ga zario uautomatonov torzo. Tesa je ranije više puta videla kako užareniserafimskimačeviparajudemoneipretvarajuihuprahipepeo,aliseautomatonsamomalozanjihao,dabiodmahzatimponovonasrnuo,dokmujesečivozarivenougrudimaplamtelopoputbaklje.

Vrisnuvši, Šarlota seokrenulada se sjuriniz stepeništekamužu.Tesa se osvrnula oko sebe - i nigde nije videla Džema. Srce joj jezadrhtalo.Zakoračilajei...

Nekasemračnaprilikauzdiglaprednjom,svaucrnojodori.Rukejojbehupokrivenecrnimrukavicama,astopalacrnimčizmama.Tesanijevidelaništasemsnežnobelog licapodnaborimacrnekapuljače,poznatogijezivogpoputupornenoćnemore.

„Dobardanželim,gospođiceGrej”,rečejojgospođaBlek.

Iakojeproviriousvakusobukojesesetio,VilunikakonijeuspevalodapronađeSirila.Togajevećbiloirazdražilo,anjegovojrazdraženostinijenimalopomogaonionajsusretsaTesomnastepeništu.Nakonštojedvamesecabiokrajnjeobazrivunjenomdruštvu,osećajućisekaodahodapooštricinoža,osećanjasušiknula iznjegakao izotvorenerane, i jedino je Šarlotino dozivanje sprečilo da ga njegovanepromišljenostneodvedeupropast.

No,njenmuodgovoripaknisadanijedavaomiradokje,spuštajućisehodnikom,prolazioporedkuhinje.Kažuda srce nemožeš podeliti,ali...

Ališta?Štajetohteladakaže?Bridžetin glas zatreperio je iz trpezarije, u kojoj su ona i Sofi

pospremalesto.

„Omajko,majko,posteljumispremaj,nekabudeuska,nekabudemeka.Vilijamzamnomdušudade,

odtugeimenesmrtsadčeka.

Pokrajstarecrkvepokopašenju.Vilijamovgrobdonjenasepruža,isanjegarastekrv-crvenaruža,asnjegasešipaktužnoširi.

Graneimseokozvonikastarasviše,saondarastinisumogliviše.Tuidaljestojeuljubavispletenikrv-crvenaružaišipakrumeni.”

Vil se rasejano zapitao kako se Sofi uopšte uzdržava da ne mlatneBridžetpoglavikakvimtanjirom,kadagajeneštoprotreslokaodagajenekoudariouprsa.Srušivši seozidbezdaha,podigao je rukudogrla. Osetio je da mu nešto tamo kuca, poput drugog srca naspramnjegovog.LančićvisuljkakojimujeMagnusdaobešehladannadodir,te ga je žurno izvukao ispod košulje da bi se zagledao u privezak -zagasitocrven,treperiojeskerletnimsjajempoputsredištavatre.

Tek je negde podsvesno primetio da je Bridžet prekinula sapevanjemidasuobedevojkepohrlilenavratatrpezarije,zurećisadaunjega očiju iskolačenih od zgranutosti. Pustio je privezak, koji muponovopadeuzgrudi.

„Štajebilo,gospodaruVile?”,rečeSofi.Prestalajedagaoslovljavasa„gospodineHerondejle”otkadjenavideloizašlaistinaonjegovomprokletstvu,madaseidaljekatkadpitaodalionauopšteimaitrunkenaklonostipremanjemu.„Jestelidobro?”

„Nisamjaupitanju”,rekaoje.„Moramohitrodole.Neštosemnogogadnodesilo!”

„Ali , vi stemrtvi”, ote seTesidok jepokušavalada seodmakne.„Ličnovidehkakoumirete...”

Prekinulaseusredrečenice,vrisnuvšikadasenekedugemetalnerukeobavišeokonjeotpozadipoputomči,ipodigošejesanogu.Mačjoj je zvecnuoo stepenište kada se automatonov stisak stegnuookonje,ikadajojsegospođaBleknasmešilajezivohladnimosmejkom.

„Iju,gospođiceGrej,zarvambašnimalonijedragoštomevidite?Jasam vam, na kraju krajeva, prva poželela dobrodošlicu u Englesku.Madastesevi,akosmemprimetiti,dobranotuodomaćiliodtada.”

„Puštajme!”,Tesajezakoprcalanogama,alijujeautomatonnato

samo tresnuopo glavi svojomglavom, zbog čega seugrizla zausnu.Zagrcnuvšise,ispljunulajepljuvačkuikrvizustapravopobelomlicugospođeBlek.„Prebihumrlanegosavamapošla...”

Mračnasestraobrisalajetečnostrukavicom,zgađenosekreveljeći.„Tovam,nažalost,nemožemosrediti.Mortmejnvasželiživu.”Pucnulajeprstimaautomatonu.„Nosijeukočiju.”

Automaton je zakoračio sa Tesomu rukama, ali se odmah zatimničicesrušio.Tesajejedvastigladaisturirukekakobiublažilaudarackadasupalidole,mehaničkostvorenjeprekonje.Boljojjeprostrujaodesnimzglobom,aliseipakodgurnulanjime,tejojsevrisakoteizgrlakadasebacilapostrancenebi li skliznulanizstepenište,dok joj jeuušimaodzvanjaoogorčenivrisakgospođeBlek.

Ošamućeno je podigla pogled. Gospođe Blek više nije bilo.Automaton koji je maločas držao Tesu stajao je nakrivljen nastepeništu, napola presečen. Tesa je nakratko nazrela šta se krije unjemukadaseokrenuo:zupčaniciimehanizmiiprovidnecevčicekrozkoje je tekla nekamutna tečnost.Džem senadvio iza njega, otežanodišući, pošpricanmasnjikavomcrnomkrvlju iz automatona. Licemubešebledoistegnuto.Hitrojujepogledaodanabrzinuproveridalijedobro, pa je poskočio niz stepenice da ponovo zamahne kaautomatonu i odsečemu jednu od nogu sa trupa. Zgrčivši se poputzmijenasamrti,automatonjeisturiopreostalurukudazgrabiDžemazačlanakidagasnažnopovuče.

Džemjeizgubiooslonacipao,tepočedasekotrljanizstepeništeujezivomstiskusametalnimčudovištem.Zvukprevrtanjaautomatona,dokmusemetalpovlačioprekokamena,bešegrozan.Kadasuobojicazavršila na tlu, razdvojiše se od siline udara. Tesa je prestravljenozurila u Džema, koji se ošamućeno pridigao, odeće umrljanemešavinomnjegovecrvenekrviionecrnetečnosti.Štap-mačvišenijebiokodnjega-ležaojenakamenimstepenicama,ispavšimuupadu.

„Džeme”, šapnula je pokušavajući da se pridigne na kolena.Pokušalajedaseodvučedonjega,alijujezglobizdao;oslonivšisenalaktove,pružilajerukupremaštapu...

TadaseinečijerukeobavišeokonjedajenaglopovukuiTesajenajednom začula gospođuBlek kako joj sikće na uvo: „Ne opirite se,gospođiceGrej,inačećetelošeproći,mnogološe.”Tesajepokušaladasenekakoizvije,alijojsetadaneštomekopojaviloprekoustainosa.Osetila jenekineprijatan,slatkastvonj,aondajojnaočipadetamaionaseonesvestila.

Sa serafimskim mačem u ruci, Vil je projurio kroz otvorena vrataInstitutauopštimetež.

PrvojemahinalnopotražioTesu,alinjenijebilonigdenavidiku-boguhvala.Moradajebiladovoljnopametnadasesakrije.Nekacrnakočija stajala je pred podnožjem stepeništa. Džesamina je ležala uzjedanodtočkovaugomilisrče.HenriiŠarlotastajalisuokonje:Henrisa mačem, a Šarlota sa njenim bičem, pokušavali su da odbiju tridugonoga metalna automatona sa sečivima na rukama i glatkim,praznim licima. Džemov štap-mač ležao je na stepeništu, koje bešeklizavo odmasnjikave crne tečnosti. Bliže vratima, Gabrijel i GideonLajtvud borili su se protiv drugih dvaju automatona sa uvežbanomspretnošćudvaborcakojasugodinamaskupavežbala.SesilijeklečalaporedtelaTihogbratačijaodorabešeskerletnaodkrvi.

KapijaInstitutabilajeotvorenaikroznjujeupravotutnjaladrugakočija,udaljavajućiseodInstitutanajvećombrzinom.No,Vilnijeimaovremenadarazmišljaonjoj,poštojeugledaoDžemaudnustepeništa.Bledkaoavet, ali uspravan, odmicao jeodnekogautomatonakoji jekrenuonanjega.Stvorenjeseteturalo,gotovokaodajepijano,poštomupolabokairukabehuodsečeni,alijeDžembionenaoružan.

Vilajezapljusnulaledenastvarnostbitkeinajednommuseučinilodasesveusporilo.BiojesvestandasuSofiiBridžet,obenaoružane,izletelenaobe strane - da je Sofi otrčalado Sesili, i da seBridžet, ukovitlacuriđekoseirazmahanihsečiva,upustilaupretvaranjejednogiznenađujuće ogromnog automatona u gomilu gvožđurije saratobornošćukojabigaubilokomdrugomslučajuzapanjila.Alinjegovsvet se sada suzio, suzio se na automatona i Džema, koji ga je,podigavšipogled,ugledaoiispružiorukupremanjemu.

Preskočivši četiri stepenika da bi potom postrance zaklizao poposlednjem,ViljedograbioDžemovštap-mačibaciomuga.Džemgajeuhvatiouletutamankadajeautomatonnasrnuonanjega,pagajeglatpresekaonapola.Gornjapolovinajeotpalasanjega,madasunogeuzdonjideotrupa,izkojihjesadaštrcalagomilaogavnecrnkasto-zelenetečnosti,idaljetrčalepremanjemu.Izvivšiseustranu,Džemjeponovozamahnuomačemdamupresečekolena.Ikonačnosesrušio,madasumuseraštrkanideloviidaljetrzali.

DžemjepomerioglavudapogledaVila.Poglediimsenačasspojiše,iVilmujeuputiojedanosmejak-alimugaDžemnijeuzvratio;bioje

beokaoso,aVilnijemogaodamudokučipogled.Danijepovređen?BiojeoblivensatolikouljaitečnostidaVilnijemogaodaprocenidalikrvari. Prožet zebnjom, Vil poče da se spušta stepeništem premaDžemu,alitekštojenekolikostepenikaprešao,Džemsenaglookrenuone bi li potrčao prema kapiji. Vil je zabezeknuto gledao kako DžemnestajekroznjuigubisenegdenaulicamaLondona.

Vil se takođe dao trkom, ali se naglo zaustavio u podnožjustepeništakadajejedanodautomatonaskliznuoprednjega,krećućisehitroilaganopoputvode,damuzaprečiput.Rukesumusezavršavaledugačkimmakazama;Vilsesagnuokadamujejednomsecnuopremalicu,temujezarioserafimskimačugrudi.

Začulo se prštanje otopljenog metala, ali se stvorenje samozateturalokorakunazaddabiponovonasrnulo.Vilmusesagnuoispodnaoštrenihruku,pajezgrabiobodežsaopasača.Ponovoseobrnuvšisasečivomuruci,ugledaojeautomatonakakoseraspadaprednjimnafroncle,doksuseogromnaparčadmetalaodvajalaodnjegakaokorasapomorandže.CrnatečnostjezaprštalaiznjegaprskajućiVilapolicuprenegoštoćeserasturitinaparamparčad.

Vil ostade zablenut. Bridžet mu je dobacila jedan posvehladnokrvan pogled preko uništenog automatona. Kosa joj je štrčalaoko glave u gomili čupavih riđih kovrdža, a bela kecelja beše jojumrljanacrnomkrvlju,alijojliceipakostadebezizrazno.„Trebalobidabudetepažljiviji”,reklamuje,„složićetesesamnom?”

Vil je zanemeo; na svu sreću, Bridžet, izgleda, nije ni čekalaodgovor.Zabacivšikosu,otišlajeodnjegapremaHenriju,kojiseboriosa nekim posebno zastrašujućim automatonom, visokim bar četirimetra. Henri ga je lišio jedne ruke, ali je ovaj drugom, dugačkom,čudovišnom,sagomilomzglavakaipovijenimsečivomnalikkindžalu,sadapokušavaodaganabode.Bridžetmujesmirenoprišlastragadabi mu zabila sečivo kroz spoj na trupu. Odmah je zavarničio, da bizatimkrenuoda senaginje.Džesamina je, i dalje čučeći pored točkakočije,vrisnula,tepočedapuzištodaljeodnjeganasvečetiri,premaVilu.

Vil jekoji trengledaozapanjeno izatečenokako joj ruke ikolenakrvarenarazbijenomstaklupolomljenogprozorakočije,alionaidaljepuzi.A onda se, kaoda ga je nekoošamario, daonapredda zaobiđeBridžet i dopre do Džesi, podvije ruke pod nju i podigne je sastepeništa.Tihojeuzdahnula,učinilomusedajeizustilanjegovoime,pajeklonulauznjega,jedinomuserukamačvrstodržećizarevere.

Odneojujepodaljeodzaprege,neskidajućipogledsadešavanjaudvorištu. Šarlota je bila sredila svog automatona, a Bridžet i Henriupravo su seckali jednog drugog na komade. Sofi, Gideon, Gabrijel iSesilisrušilisudvaautomatonanazemlju,pasuihsadarezalikaodaseradiobožićnojpečenki.Džemsejošnijevratio.

„Vile”,rečeDžesi,onemoćalimglasom.„Vile,spustime,molimte.”„Trebadateunesemunutra,Džesamina.”„Nemoj”, zakašljala se, i Vil je užasnuto primetio da joj sa ruba

usanacurikrv.„Nećutolikopreživeti.Vile,akotijeikadabilostalodomene,makarimalko,spustime.”

VilsespustioupodnožjustepeništasaDžesiurukama,pazećidajoj glava ostane prislonjena uz njegovo rame. Krv joj je sada većnezaustavljivoteklanizgrloiprednjideohaljine,lepećijojtkaninuzatelo.Bila je strahovitomršava,ključnakost jojbeše ispupčenapoputkrilakakveptice,aobrazijojbehuupali.Višejepodsećalanabolesnikakoji teturavo napušta Bedlam6 nego na lepu devojku koja ih jenapustilapresvegaosamnedelja.

„Džes”,rekaojetiho.„Džesi.Gdesipovređena?”Sablasno mu se osmehnula. Zubi joj sada već behu oivičeni

crvenim. „Kandža jednog od tih stvorenja prošla mi je kroz leđa”,šapnula je, i Vil je zaista i pogledao i video da joj leđa haljine behunatopljena krvlju. Krv je i njemu prekrila ruke, pantalone, košulju,ispunjavajućimugrlozagušljivim,bakarnimmirisom.„Osećamdamijeprobilasrce.”

„Jedanirace...”,Vilpočedatražisteluokopojasa.„Nema tog iracea što bimeni sada pomogao”, rekla je uverenim

glasom.„OndaTihabraća...”„Čaknioninemajumoćdame spasu.Anebihnipodneladame

opettaknu.Radijebihumrla.Umirem,idragomijezbogtoga.”Vil ju je zapanjeno pogledao. Pamtio je kada je Džesi došla na

Institutsačetrnaestgodina,nakostrešena i ljutakaomačka isukanihkandži.Nikadanijebiofinpremanjoj,anionapremanjemu-nikadanipremakomenijebiofinsempremaDžemu-aligajeDžesipoštedelakajanja zbog toga.No, ipak joj sedivionaneki čudannačin,divio sejačininjenemržnjeisnazinjenevolje.

„Džesi”,dodirnuojujepoobrazuinespretnojojrazmazaokrv.„Nemoraš”,opetsezakašljala,„dabudešfin.Znamdamemrziš.”„Nemrzimte.”

„Nijednommenisi posetio u Tihogradu.Ostali su dolazili. Tesa iDžem,HenriiŠarlota.Alitinisi.Nisiodonihkojipraštaju,Vile.”

„Nisam”,rekaojetojerjetakoibilo,aizatoštojejedanodrazlogazašto nikada nije voleo Džesaminu bilo to što ga je na neki načinpodsećalanasamogsebe.„Džemjeodtihštopraštaju.”

„Aopetsimisetioduvekvišesviđao.”Očijojzamišljenopreletešeponjegovomlicu.„Ne,nenatajnačin.Danisinipomislionato.Alionokakosioduvekmrzeosebe...jasamtorazumela.Džemjeoduvekhteoda mi pruži priliku, isto kao i Šarlota. Ali ja ne želim darovevelikodušnihsrca.Hoćudamevidetakvukakvajesam.Apoštomenesažaljevaš,znamdaćeš,akotezamolim,učinitineštozamene.”

Zabrektalaje.Krvjepočeladajojsepeniokousta.Viljeznaoštatoznači: pluća su joj probušena i raspadaju se, i ona se sada guši usopstvenojkrvi.„Štato?”,rečejojhitro.„Štahoćešdauradim?”

„Dasepobrinešzanjih”,šapnulaje.„ZamaluDžesiiostale.”Vilujetrebalonekoliko trenutakaprenego što je shvatio damisli na njenelutkice.Gospodebože.„Nećuimdopustitidauništebiloštaodtvojihstvari,Džesamina.”

Nasmešila se gotovo neprimetno: „Mislila sam da možda... nećeželetiništamoještobiihpodsećalonamene.”

„Nikotenemrzi,Džesamina.Kakavgoddasesvetprostirenakonovog,nemojotićitamomislećitakonešto.”

„Ne?”Očisuvećpočeleda jojsezatvaraju. „MadasamsigurnadabistemesvibarmaloviševolelidasamvamreklagdeseMortmejnnalazi.Moždatadanebihizgubilavašuljubav.”

„Recimisada”,Viljujepodstakao.„Recimeni,akomožeš,izaradiponovotuljubav...”

„Idris”,šapnulaje.„Džesamina,znamodatonijeistina...”Džesamini se oči naglo otvoriše. Beonjače joj behu zamućene

skerletom,kaokrvuvodi.„Tisi”,reklaje,„tisiprvimoraodashvatiš.”Prstijojsenajednomstegnuše,grčevito,nanjegovomreveru.„KakavsimititoVelšanin?”,reklajepromuklo,inatojojsegrudispustišedasevišenedignu.Umrlaje.

Očisujojostaleotvorene,upereneunjegovolice.Blagojeprešaoprekonjihdajojzatvorikapke,ostavljajućipalcemikažiprstomkrvavitrag.„Aveatquevale,DžesaminaLavlejs.”

„Ne!”,bešetoŠarlota.Viljepodigaopogled,ošamućenšokom,dabiugledaoostaleokosebe-Šarlotu,srozanuuHenrijevomnaručju;Sesili

iskolačenihočiju;iBridžetkojaje,popriličnobezizražajno,držaladvasečiva umazana uljem. Gideon je iza njih sedeo na stepenicamaInstitutasabratomiSofiokosebe.Nagnuoseunazad,sasvimbled,bezsakoa; jednanoga bilamu je povezanaparčetomotkinute tkanine, aGabrijeljenarukunanosioneštoštojeverovatnobilaisceljujućaruna.

Henri je pomilovao licem Šarlotu po vratu, šapćući joj nekeumirujuće reči, dok su po obrazima njegove žene tekle suze. Vil jepogledaounjih,paondausestru.

„Džem”,rekaoje,izgovorivšinjegovoimekaopitanje.„Otišao je za Tesom”, reče Sesili. Zurila je u Džesaminu sa

mešavinomžaljenjaiužasnutostinalicu.Vilu kao da je blesnula jarka svetlost pred očima: „Otišao za

Tesom!?Kakotomisliš?”„Jedan...jedanodautomatonajujezgrabioiubacioukočiju”,Sesili

jezamucalapredžestinomnjegovogglasa.„Nikoodnasnijemogaozanjima.Stvorenjasunamzaprečilaput.Aonda jeDžemprotrčaokrozkapiju.Pretpostavilasamda...”

Vil je primetio da mu se šake stežu, posve nehotice, okoDžesamininih ruku, ostavljajući joj upadljive tragove na koži. „NekanekopreuzmeDžesaminuodmene”,rekaojegrubo,„moramzanjima.”

„Vile,nemoj...”,otpočeŠarlota.„Šarlota!”,rečmuseotrglaizgrla.„Moramdaidem...”Začuose tresak-zvukzatvaranjakapije Instituta.Trgnuvšiglavu,

ViljeugledaoDžema.Kapija se upravo bila zatvorila za njim, a on je krenuo ka njima.

Kretaoseusporeno,kaodajepijanilipovređen,akadasepribližio,Viljevideoda jebioumazankrvlju.Ugljen-crnomkrvljuautomatona,alibilojepodostaionecrvene-nakošulji,policuišakama,aiukosi.

Približivši imse,staojekaoukopan.IzgledaojekaoštojeTomasizgledaokadagajeVilzatekaonastepeništuInstituta,nasmrtkrvareći.

„Džemse?”,rečeVil.Čitavsvetpitanjakrioseutojjednojreči.„Nemaje”,rečeDžemravnimglasom,bezikakvogprizvuka.„Trčao

samzakočijomdoknijeubrzala,pavišenisammogaodajesustignem.IzgubihihnegdekodTempiBara.”OčimuodletešepremaDžesamini,alisečinilokaodauopšteinevidinjenotelo,nitiVilakakojedrži,nitibiloštadrugo.„Dasamsamobržetrčao...”,rekaoje,tesepresamitiokaodagajenekoudario,unaletukašlja.Paojenakolenailaktoveikrvmupoprska tlo pod nogama. Zagrebao je kamen prstima. A onda se

prevrnuonaleđa,iostaotakonepomičan.

10.

KAOVODAPOPESKU

Jersezapitahdalisuostali,smrtiisamipodređeni,uopšteživeli,kadonkojegvoleh,kaodanikadaumretineće,bešemrtav;izapitahsedaliijalično,kaodeonjegovogbiča,mogudaživimnakonstojeonumro.Dobrojerekaojedanodnjegovihprijatelja-„Ti,polovinodušemoje”,jersamisamosećaodasumojainjegova

dušabile„jednadušaudvatela”:istogamisopstveniživotprerasteumuku,jernehtedohživetiprepolovljen.Asamimsetimemoždapribojavahismrti,daonkojegtolikovolehnebiu

celostiumro.SvetiAvgustin,„Ispovesti-knjigaIV”

Sesili je odgurnula vrata Džemove sobe vrhovima prstiju, pa sezagledalaunutra.

Sobabešetiha,madaseunjojipakneštodešavalo.DvaTihabratastajala su uz Džemov krevet, uz Šarlotu između njih. Lice joj bešeozbiljnoiuplakano.Viljeklečaoporedkreveta,idaljeuodećikrvavojod borbe u dvorištu. Glavu je oslonio na ukrštene ruke, delujući kaodašemoli.Izgledaojemlado,ranjivoiutučeno,aiakojojosećanjabehupomešana,Sesilijejednimdelomžudeladauđeusobuiutešiga.

Drugim delom je videla nepomičnu, belu priliku opruženu nakrevetu, te je zadrhtala. Tu je bila tek kratko, te je imala osećaj danarušava lični trenutak stanara Instituta - njihovu tugu, njihovuožalošćenost.

Alimorala je da popriča saVilom. Prosto jemorala. Krenula je usobu...

Kada je,odjednom,osetilanečiju rukuna ramenukako jepovlačinazad.DotaklajeleđimazidhodnikaiGabrijelLajtvudjujeistogatrenapustio.

Iznenađeno ga je pogledala. Izgledao je iscrpljeno, zelenemu očidelovahupomračeno,pokosi imanžetnamakošulje imao je flekeodkrvi.Kragnamu jebila vlažna.Očito jedošaopravo izbratove sobe.Gideonjegadnoranjenunogusečivomjednogodautomatona,amadamu rune irace jesupomogle, izgledada su i njihove isceljujućemoćiimalesvojaograničenja.Sofi iGabrijelsugaskupaodvelidonjegovesobe,madasesvevremebunio,smatrajućidasvikojimogutrebadausmerepažnjunaDžema.

„Nemojte ulaziti tamo”, reče joj Gabrijel prigušenim glasom.„PokušavajudaspasuDžema.Vašbratmoradabudeuznjega.”

„Dabudeuznjega?Pa,štamuonmože?Vilnijelekar.”„Čak i kada je onesvešćen, Džems može da crpi snagu iz svoga

parabataija.”„MoramdapopričamsaVilomsamonasekund.”Gabrijel je prošao rukama kroz zamršenu kosu. „Ne poznajete

Senolovce dovoljno dugo”, rekao je. „Pamožda ne shvatate. Izgubitiparabataija nije mala stvar. Mi to shvatamo za ozbiljno, kao kadaizgubitemužailiženu,bratailisestru.Njemujesadakaodaviležitenatomkrevetu.”

„Vilsenebitolikopotresaodajaležimnatomkrevetu.”Gabrijeljefrknuonato:„Vašsebratnebitolikomučiodameodvratiodvasdamunijestalodovas,gospođiceHerondejl.”

„Nebi,bašmusenesviđate.Zbogčegajetako?Izaštomivisadadelitesaveteonjemu?Nionsevamanimalonesviđa.”

„Ne”,rečeGabrijel,„nijetobaštako.MeniseVilHerondejlnesviđa.Većsegodinamanepodnosimo.Štaviše,jednommijeslomioruku.”

„Nijevaljda!”,Sesiliseobrvenehoticepodigoše.„No,polakouviđamdamnogostvariukojebejahubeđenmoždai

nevaže.I tuubrajamiVila.Biosamubeđendajeprobisvet,alimi jeGideon ispričao štošta o njemu, te sam počeo da uviđam da onposedujeneobičanosećajčasti.”

„Avitocenite.”„Voleobihdacenim.Voleobihdarazumem.ADžemsKarsters je

jedanodnajboljihmeđunama,čak iakomrzimVila,voleobihdagapošteditezbogDžema.”

„Alitoštomoramdakažembratu”,rečeSesili,„Džembihteodamukažem.Tolikojevažno.Asamomisekundtreba.”

Gabrijeljeprotrljaoslepoočnice.Biojestrašnovisok-činiloseda,onakotananivitak,dobranonadvisujeSesili. Imaojeliceoštrihcrta,

netolikolepokolikootmeno,uzdonjuusnuoblikovanupoputluka.„Uredu”,reče.„Ućićuondajadagapozovemnapolje.”

„Zaštobašvi?Štonebihja?”„Ukoliko je besan, ukoliko je utučen, bolje da ja uđem, pa da se

naljutinamene,anenavas”,rečejojGabrijelotvoreno.„Verovaćuvamdase radionečemuvažnom,gospođiceHerondejl.Nadamsedamenećeterazočarati.”

Sesilinerečeništa,samojeposmatralakakoGabrijelotvaravratabolesničkesobeiulaziunutra.Oslonilaseozid,ustreptalogsrca,tejezačula šaptanje iznutra. Čula je da Šarlota spominje rune za zamenukrvi, koje su, navodno, opasne - ali se vrata na to otvoriše, kako biGabrijelizašaonapolje.

Uspravilase:„HoćeliVil...?”Gabrijel jujehitropogledaoiVilsetrenkasnijepojavioizanjega,

pružajućirukudazatvorivratazasobom.KlimnuvšiSesili,Gabrijeljekrenuonizhodniknebilijeostaviosamusabratom.

Oduveksepitalakakouopštemožetebitisantisanekim.Akostesanjima,zartoondaneznačidanistesanti?Alisadaseucelostiosećalasama,poštosečinilodajeVilnanekomsasvimdrugommestu.Čaksenijeničinioljut.Naslonioseozidporedvrata,odmahdonje,madasečinionestvaranpoputduha.

„Vile”,reklaje.Izgledadajeniječuo.Drhtaoje,rukesumusetresleodnapetostii

zebnje.„GwilymOivain”,reklajeponovo,ovogaputatiše.Okrenuojeglavukakobi jekonačnopogledao,madamuočibehu

hladne i plave kao vode LinMingila u zaleđu planina. „Prvi put samdošaoovamosadvanaestgodina”,rekaoje.

„Znam”, rečemuSesili zbunjena.Zar jepomisliodabi zaboravilatakonešto?IzgubilajeElu,paondaisvogaVila,voljenogstarijegbrata,usveganekolikodana.No,činilosedajeViluopšteniječuo.

„Bio je, da budem tačniji, deseti novembar te godine. I mene bisvake godine, kada bi se primakao taj dan, spopalo turobnoraspoloženje i očaj. Tada bih se, tada i na moj rođendan, najvišeprisetiomameitate,itebe.Znaosamdasteživi,dastetamonegde,daželite da se vratim, a ja nisammogao da vam dođem, nisam čak nipismomogaodavampošaljem.Napisahih,dakako,nadesetine,isveihspalih.ProstostemoralidamezamrziteiokrivitezaElinusmrt.”

„Nikadatenismokrivili...”

„Nakonprvihgodinudana,madasamse idaljegrozio togadana,ustanovih da je Džem svakog desetog novembra gledao da neštoradimo,davežbamoilidapođemounekupotragukojabinasodvelanadrugikrajgradapohladnom,vlažnomzimskomvremenu.Ajabihmu,naravno,zbogtogastrašnozanovetao.

Katkadbiseirazboleoodtolikevlageizime,ilibizaboravioopijatpabimutogadanabilo loše,krenuobida iskašljavakrvprikovanzakrevet,madajeitoradiosamodamiskrenemisli.Ajasam,tekkadasetakoneštodesilotriputa,jerjasamti,Sesi,inačemnogoglupimislimsamonasebe,shvatiodaontoradizbogmene.Primetiojetajdatum,teječiniosveštojemogaodameizvučeizmojenatmurenosti.”

Sesili je stajala kao ukopana, zureći u njega. Iako su joj se rečivrzmalepoglavičekajućidabuduizgovorene,nijemoglaništadakaže,osećajući se kao da je veo minulih godina konačno uklonjen i onanajzadpredsobomvidisvogabrata,kakavjebiokaodete,kadabi jenezgrapno mazio po glavi kada bi se povredila, kada bi zaspao naćilimuispredvatresaknjigomotvorenomprekogrudi,kadabiizašaoiz jezerceta nasmejan otresajući vodu sa crne kose. Vila, bez zidaizmeđusebeispoljnjegsveta.

Obavioserukamakaodamujehladno.„Neznamkobitrebalodabudembeznjega”,reče.„Tesajenestala,amenisvakitrenbeznjedođekaoubodnožakojimekidaiznutra.Nestalajeinemogudajojuđuutrag,janemampojmagdedapođemilištadauradim,ajedinaosobasakojombih ikadamogao da podelim svoj bol jeste upravo ona osobakojazanjeganesmedazna.Čakidaneumire.”

„Vile.Vile!”,spustilamuješakunaruku.„Slušajme,molimte.ZnamkakodapronađemoTesu.ČinimisedaznamgdeseMortmejnnalazi.”

Očimuseširomotvorišenato:„Otkudbititoznala?”„BilasamtidovoljnoblizudabihčulaštatijeDžesaminareklana

samrti”,rečeSesili,osećajućikakomukrvdobujepodkožom.Srcemujeužurbanotuklo.„PitalatejekakavsititoVelšanin.”

„Džesamina?”,zazvučaojezbunjeno,alijeprimetiladasumuseočiblago skupile. Možda su mu se, podsvesno, misli usmerile u istompravcukaonjene.

„StalnojeponavljaladajeMortmejnuIdrisu.AliKlavaznadanije”,rečeSesilizbrzano,„tinisipoznavaoMortmejnadokježiveouVelsu,alijajesam.Ongaodličnopoznaje.Kaoštosiitinekada.Odraslismousenciteplanine,Vile,samoporazmisli.”

Zablenuoseunju:„Nemislišvaljdana-KaderIdris?”

„Onteplaninepoznaje,Vile”,reklaje.„Imislimdabiontosmatraoduhovitim, smatrao bi to dobrom šalom na tvoj račun i račun svihDivova.Odveojujeupravotamoodaklesitipobegao.Odveojujeunašdom.”

„Posit?”7,rečeGideon,prihvatajućivrućušoljuodSofi.„Jošćupomislitidasamopetdete.”

„Imausebizačinaivina.Prijaćevam.Popravićevamkrvnusliku.”Sofimutorečestrogo,spuštajućitacnukojujedonelananjegovnoćnistočić. Sedeo je u krevetu sa jednomnogavicomprosečenom svedokolena,asamanogabilamujeobavijenazavojima.Kosamujejošuvekbila razbarušena nakon borbe, amada sumu dali čistu odeću da sepresvuče,jošscpomaloosećaonakrviznoj.

„Ovomenipopravikrvnusliku”, rekao je,podigavši rukunakojojmubehuiscrtanedverunezazamenukrvi-runesanglije.

„Jelitoznačidauopštenevoliteposit?”,pitalagajepodbočena.Jošnijezaboravilakolikojujeiznerviraosaonimpogačicama,alimujeucelostioprostilaprethodnenoći,dokječitalanjegovopismoVećniku(koje ona još nije stigla da pošalje - i dalje joj se nalazilo u džepuokrvavljenekecelje).Adanasjojje,kadamujeonajautomatonzasekaonogunastepeništuInstituta,pajepaodokmujeizotvoreneraneteklakrv,srcezastaloodstrahakojijeinjusamuiznenadio.

„Kouopštevoliposit?”,rekaoje,uzljupkiosmejak.„Dalićumoratidaostanemdokganepopijete,ilićetegabacitipod

krevet?Jertimećetenamsamonavućimiševe.”Bio je dovoljno kulturan da se postidi; Sofi je žalila što nije bila

prisutnakadajeBridžetuletelausobudabigaobavestiladajedošlada mu očisti pogačice ispod kreveta. „Sofi”, rekao je, a pošto ga jestrogo pogledala, hitro je progutaomalo napitka. „Gospođice Kolins.Nisam imao prilike da vam se valjano izvinim, pa ćete mi sada todopustiti.Oprostitemi,molimvas,natojsmicalicisapogačicamakojusambio izveo.Nisamhteoda iskažemmanjakpoštovanja.Nadamsedanemislitedamijemišljenjeovamaumanjenozbogvašegpoložajauovomdomaćinstvu,jerstevijednaodnajboljihinajhrabrijihdamakojesamikadaimaočastdaupoznam.”

Sofi je spustila ruke sa kukova. „Pa”, rekla je. Nije bilo mnogogospodekojabiseizvinjavalasluškinji.„Lepovamjetoizvinjenje.”

„A siguran sam da su i pogačice baš fine”, dodao je brže-bolje.„Samo što ja ne volim pogačice. Nikada nisam voleo pogačice. Nisusamovašepogačiceposredi.”

„Gos’nLajtvude,prestanite,molimvas,daponavljaterečpogačice.”„Dobro.”„Itepogačicenisubilemoje.Bridžetihjeispekla.”„Dobro.”„Inistejošpopiliposit.”Zinuoje,pajeopetotvoriousta,dabizatimpridigaošolju.Poštoju

jepogledaoprekorubašolje,moralajedapopustiidamusenasmeši.Anjemuseočiodmahozariše.

„No,dobro”,reklaje.„Pogačicenevolite.Apiškote?”

Bila je sredina popodneva, a sunce se, slabašno, uzdiglo visoko nanebu.DesetakSenolovacaizEnklave,uznekolicinuTihebraće,bilojeraspoređenopo imanju Instituta.Džesaminu suvećbili odneli, kao itelomrtvogTihogbrata,čijeimeSesilinijedoznala.Čulajeglasoveudvorištuizveketmetala,dokjeEnklavapretraživalasveštojeostalonapoprištunapadaautomatona.

Međutim,udnevnojsobinajglasnijabukabešeotkucavanjepodnogsatauuglu.Zastorisubilipovučeni,pa jeVećnikstajaonamrštennabledojdnevnojsvetlosti,prekrstivšidebelerukeprekogrudi.„Patojesuludo, Šarlota”, rekao je. „Sasvim suludo, pa još i zasnovano nauobraziljijednogdeteta.”

„Nisamjadete”,brecnulaseSesili.Sedelajeufoteljipokrajkamina,istojonojukojojjeVilzaspaoprethodnenoći-zarjesamotolikomalovremenaprošlo?Viljestajaoporednje,mrkogpogleda.Jošsenijebiopresvukao.HenrijeostaouDžemovojsobisaTihombraćom;Džemsejoš nije bio osvestio, i jedino je Većnikov dolazak uspeo da odvučeŠarlotuiVilaodnjegovepostelje.„ImojiroditeljipoznajuMortmejna,kao što i sami dobro znate. Sprijateljio se sa mojom porodicom, saocem.PonudionamjeimanjeRejvenskarkadajemojotac...kadasmoizgubilinašukućuubliziniDolgelaja.”

„Istina je”, reče Šarlota stojeći za svojim stolom, sa papirimaraširenimispredsebenanjegovojpovršini.„Pričalismootomeletos,oonomeštomijeRagnorFeljaviooHerondejlovima.”

Viljeizvukaopesniceizdžepovapantalonadabiseljutitoobratio

Većniku: „ZaMortmejna je tobilačistasprdnja,što jemojojporodicidaotukuću!Poigravasesanama.Zaštoseondanebidodatnonašalionaovajnačin?”

„Evoovde,Josija”,rečeŠarlotapokazujućijedanodpapiranastolu.MapaVelsa. „U Idrisu imaju jezero Lin... a tu je, evo, jezeroTalilin, usamompodnožjuKaderIdrisa...”

„Linznači jezero”, rečeSesiliozlojeđeno. „Amiga, inače, zovemoLinMingil,madaganekizovuiTalilin...”

„Apostoje,svakako,idrugamestanasvetuzvanaIdris”,odbrusiojoj je Većnik, kasno shvativši da se prepire sa jednompetnaestogodišnjakinjom,nakončegaseipaksmirio.

„Ali ovo sigurno nešto znači”, reče Vil. „Kažu da su jezera oko teplanine bez dna - da je sama planina šuplja, i da u njoj spavajuKunAnun,psiPodzemnogsveta.”

„Izdivljeglova”8,rečeŠarlota.„Da”,Viljezačešljaocrnukosuunazad.„MismoDivovi.Verujemou

predanja imitove. Sve supriče istinite.Agdebiboljenegou šupljojplanini koja se već povezuje sa crnommagijom i znamenjem smrtimogaodasakrijeisebeisvojenaprave?Nikomenebibiločudnoakobi začuo čudnovate zvuke iz planine, a meštani svakako ne biistraživali. Što bi inače uopšte bio u tom kraju? Dugo sam se pitaozaštosezainteresovaobašzamojuporodicu.Moždamu jenaprostobila najbliža - prilika da naškodi jednoj divovskoj porodici. Tomesigurnonebiodoleo.”VećnikseoslonioostouperivšiočiumapupodŠarlotinimrukama.„Nijetodovoljno.”

„Nijedovoljno?Nijedovoljnozašta?”,zavapilajeSesili.„DabismoubediliKlavu.”Većnikseuspravio,„šarlota,vićeteveć

razumeti. Da bismo pokrenuli silu protiv Mortmejna podpretpostavkom da je u Velsu, moraćemo da sazovemo zasedanjeSaveta. Ne možemo poći sa malim odredom, pa da upadnemo uopasnostdabudemobrojčanonadjačani,pogotovokadaseradiotimstvorenjima-kolikoihjebilojutroskadasuvasnapali?”

„Šest ili sedam,ne računajućionostvorenjekoje jeodneloTesu”,reče Šarlota. „Čini nam se da se na neki način rasklope, pa su zato imoglidastanuumanjukočiju.”

„AmenisečinidaMortmejnnijebiosvestandaćeGabrijeliGideonLajtvudbiti uz vas, te samim timenije dobro sračunaokoliki ćemubrojbitipotreban.Slutimdabisteusuprotnomsvisadabilimrtvi.”

„Ma, kakvi Lajtvudovi”, promrmljao je Vil, „meni se čini da je

dobrano potcenio Bridžet. Iseckala je ta stvorenja kao da se radi opečenojćurki!”

Većnik je izbacio ruke u vazduh. „Pročitali smo zapise BenediktaLajtvuda.Onunjima tvrdida seMortmejnovouporištenalazinegdevanLondona,idanameravadapošaljesnagenalondonskuEnklavu...”

„Benedikt Lajtvud je uveliko gubio razum kada je to napisao”,prekinulagajeŠarlota.„ZvučilivamverovatnodabiMortmejnpodeliosanjimsvojepravenakane?”

„Pa, pre svega, Šarlota”, Većnikov glas je zazvučao osorno, ali ismrtno ozbiljno, „Benedikt nije imao razloga da laže u sopstvenimdnevnicima, koje vi nije ni trebalo da pročitate. Da niste bili tolikoubeđenidatrebadaznatevišeodSaveta,smestabisteihbilipredali.Zbogtakvihneposlušnih ispadauopštenisamsklondavamverujem.Akobašmorate,možetedaiznesetetopitanjeoVelsupredSavetkadasebudemosastalizadvenedelje...”

„Zadvenedelje!?”,Viljepovisioton;biojebled,uznekolikocrvenihmrljicanajagodicama.„Tesusudanasoteli.Nemaonadvenedelje.”

„Magisterježelinepovređenu.Znaštoisam,Vile”,rečeŠarlotatiho.„Ontakođeželidaseoženinjome!Nemislitemoždadabinjojbilo

mrskijedamubude igračkanegodaumre?Većbi sutramoglida sevenčaju...”

„Mađavodaihnosiiakosevenčaju!”,rečeVećnik.„Jednadevojka,koja nije čak ni Div, ne može nam, i ne sme nam, biti od prečevažnosti!”

„Menijesteodprečevažnosti!”,dreknuojeVil.Uslediojemuk.Sesilijemogladačujepucketanjevlažnogdrvetau

kaminu.Maglakojajezamutilaprozorebilajetamnožuta,aVećnikovolicebešeusencikadajekonačnostegnutorekao:„Misliosamdajeonaverenicatvogparabataija,anetvoja.”

Viljedigaobradunato:„AkojeDžemovaverenica,ondasamdužanda je zaštitim kao da jemoja. U tome i jeste smisao kada ste nečijiparabatai.”

„Da,da”,Većnikovglasbiojenatopljensarkazmom,„takvaodanostsvakakozaslužujepohvale.”Odmahnuojeglavom:„Eh,tiHerondejlovi,tvrdoglavikaomazge. Jošpamtimkada je tvojotachteoda seoženitvojommajkom.Ništanijemoglodagaodvrati,madanijebilapogodankandidatzaUzdizanje.Nadaosamsedaćemudecabitipopustljivija.”

„Oprostićetemojojsestri imeniakosenesložimosavama”,rečeVil, „imajući na umu da mi ne bismo postojali da je naš otac bio

popustljiviji.”Većnikjesamozavrteoglavom.„Ovojerat”,reče,„nespašavanje.”„A i ona nije tek bilo koja devojka”, reče Šarlota. „Već oružje u

neprijateljskimrukama.LepovamkažemdaMortmejnnameravadajeupotrebiprotivnas.”

„Dosta”, Većnik je podigao ogrtač s naslona stolice, pa ga jeprebacio preko sebe. „Nema vajde od ovakvog razgovora, Šarlota,postarajte se za svoje Senolovce.” Pogledom je prešao preko Vila iSesili:„Kandasu...odvećuzbuđeni.”

„Vidimdavasnećemonagovoritinasaradnju,Većniče.”Šarlotinolicebešepoputgroma.„Aliupamtitedaćustavitiuzapisnikdasamvasupozorilanaokolnostiukojimasmosenašli.Akonakrajuispadnedasmobiliupravuidoživimopropastzbogodugovlačenja,sveštopotomuslediidevamanadušu.”

Sesili je očekivala da će se Većnik na to razljutiti, ali je on samonavukaokapuljačudasakrijelice.„TosepodrazumevakadasteVećnik,Šarlota.”

Krv.Krvpokaldrmiudvorištu.Krvljuumrljanestepeniceukući.Krvpozelenilu u bašti, ostaci onoga što nekada beše Gabrijelov zet leže ulokvama već sasušene krvi, vrelimlazovi krvi koji prskaju Gabrijela poopravikadasestrelakojujesamodapeozarilauočevooko...

„Zažalili ste zbog odluke da ostanete na Institutu, Gabrijele?”,hladan, prepoznatljiv glas preneo je Gabrijela iz grozničavograzmišljanja,pajedigaopogledtrgavšise.

Većnikjestajaonadnjim,obrisaobasjanihslabimsuncem.Nasebije imaodebeliogrtač, rukavice i izrazkaoda jeGabrijelučinioneštozabavno.

„Ni...”Gabrijeljenekakodošaododaha,pajeobuzdaoglasirekaoravnimtonom:„Nisam.Naravnodanisam.”

Većnikjenatonadigaoobrvu:„Moradazbogtogačučitetuporedcrkveuokrvavljenojodeći,izgledajućikaodaseplašitedabivasnekomogaopronaći.”

Gabrijelsebrže-boljepodigao,zahvalannačvrstomkamenomziduiza sebe koji mu je pripomogao da se uspravi. Mrko je pogledaoVećnika: „Je li vi to hoćete da kažete da se nisam borio? Da sampobegao?”

„Nisam rekao ništa slično”, reče Većnik blago. „Znam da ste bilitamo.Znamdavamjebratpovređen...”

Gabrijelusenatootenemijecaj,iVećnikuseočiodmahskupiše.„Aha”,reče,„dakleotomeseradi,jelda?Gledalisreocakakoumire,

pastepomislilidaćetegledatiibratakakoumire?”Gabrijelujedošlodazagrebeprstimapoziduizasebe.Došlomuje

da raspali Većnika po tom njegovom pretvornom, neiskrenosaosećajnomlicu.Došlomujedaotrčigoreibacisepokrajbratovogkrevetaidanemrdaodatle,kaoštoVilnijemrdaoodDžemadokgaGabrijel nije naterao. Vil je bio bolji brat Džemu nego što je on bioGideonu,pomislio jeogorčeno, iakonisudelili istukrv.Toga jednimdelom i jeste isteralo sa Instituta na ovo skrovište iza štale. Tu gasigurnonikonebipotražio,rekaojesebi.

I pogrešio je. Ali toliko je često grešio, damu jedna greška više-manjeništanijeznačila.

„Videli ste brata kako krvari”, reče Većnik i dalje istim blagimglasom,„pasteseprisetili...”

„Dasamubiooca”,rečeGabrijel,„dasammuprosviraookostrelom-dasammuproliokrv.Mislitedaneznamštatoznači.NjegovaćemekrvdozivatiizzemljekaoštojeAveljovadozivalaKaina.Svigovoredatovišenijebiomojotac,alijeonoopetbilosveštojeostaloodnjega.NekadajebioLajtvud.AiGideonjetogadanamogaodanastrada.Dasaminjegaizgubio...”

„Eto,viditenaštasammislio”,rečeVećnik.„KadasamvampričaooŠarlotiinjenomodbijanjudapoštujezakon.Ikolikoživotatomožedanas košta. Lako semoglo desiti da život vašeg brata bude žrtvovannjenojpreteranojgordosti.”

„Nečinimisebašgorda.”„Zatosteminapisaliovo?”Većnik je izdžepasakoa izvukaoprvo

pismo koje su mu Gabrijel i Gideon poslali. Prezrivo ga pogledavši,baciogajenazemlju.„Ovobesmislenopismo,sastavljenotakodameiznervira?”

„Ijeliupalilo?”GabrijelusenačasučinilodaćegaVećnikudariti.No,bes jebrzo

nestao iz očiju starijeg čoveka; kada je ponovo progovorio, bio jesmiren. „Valjdanijeni trebalodaočekujemod jednogLajtvudadaseposlušno postavi pred učenom. Vaš otac to svakako ne bi uradio.Priznajemdasammisliodasteodslabijefele.”

„Akovamjenameradameubeditenanekidruginačin,nemojtese

mučiti”,rečeGabrijel.„Nemasvrhe.”„Zaista?TolikosteodaniŠarlotiBranvel,nakonsvegaštojenjena

porodicauradilavašoj?OdGideonabihjošimogaodaočekujemtakonešto-onjeipaknavašumajku.Odvećlakovernećudi.Alineiodvas,Gabrijele.Odvassamočekivaodasevišeponositesopstvenomkrvlju.”

Gabrijeljeprislonioglavuozid.„Nijebiloničega”,reče.„Razumetelime?NijebiloničegauŠarlotinojpoštištobivaszanimalo,štobibilokogazanimalo.Reklistenamdabistenasupotpunostiuništiliukolikovasnebudemo izveštavali onjenimposlovima, aliminismo imali očemudavasizvestimo.Nistenamostavilinikakavizbor.”

„Moglistemirećiistinu.”„Kojuvinisteželelidačujete”,rečeGabrijel.„Nisamglup,anijeni

mojbrat.HoćetedaukloniteŠarlotusačela Instituta,alineželitedabudeprevišeočiglednodastejeuklonilisopstvenomrukom.Želitedajeuhvatiteuneznamkakvimnezakonitimrabotama.Ali istina jedanemateučemudajeuhvatite.”

„Istina jerastegljivpojam.Istinamože,svakako,bitirazotkrivena,alimožebitiistvorena.”

Gabrijel je žustro pogledao Većnika: „Vi biste više voleli da vasslažemo?”

„Oh, ne”, reče Većnik. „Nemene.” Spustio je šaku na Gabrijelovorame.„Lajtvudovisuoduvekimalisvojučast.Otacvamjestegrešio.Vinebitrebalodaplaćatezbogtoga.Dajtedavamvratimštasteizgubili.Dajte da vam vratim kuću Lajtvudovih, i slavno porodično prezime.Mogli biste da živite u toj kući sa bratom i sestrom. Ne biste višezavisiliodmilosrđaEnklave.”Milosrđe.Bese togorka reč.Gabrijel seprisetio bratove krvi na kaldrmi Instituta. Da Šarlota nije bila tolikonepromišljena, tolikoupornadaprihvationupreobraziteljkuunedraInstitutasuprotnoprotivljenjuKlaveiVećnika,MagisternebiniposlaosvojesnagenaInstitut.Gideonovakrvnebinikadabilaprolivena.

Štaviše, došapnuomu je neki glasić iz podsvesti, da nije Šarlote,tajna moga oca ostala bi tajna. Benedikt ne bi bio prisiljen da izdaMagistera. Ne bi izgubio izvor leka koji mu je astriolu držaozauzdanom.Moždasenikadanebipreobrazio.Njegovisinovimoždanikadanebidoznali zanjegovegrehe.Lajtvudovibinastavilidaljeublaženomneznanju.

„Gabrijele”,rečeVećnik.„Ovaponudajesamozavas.Vašbratzanjune sme doznati. On je, poput vaše majke, odveć odan. Odan Šarloti.Njegova pogrešno usmerena odanost možda mu i služi na čast, ali

nama ovde neće pomoći. Recite mu da su mi dojadila vašaizmotavanja; recitemu da više ne očekujem ništa od vas. Dobar stelažljivac”, tumu se kiselo osmehnuo, „te sam uveren da ćete ga većuveriti.Štakažete?”

Gabrijeljestegaovilicu:„Štahoćetedauradim?”

VilseuzvrpoljiounaslonjačipokrajDžemovogkreveta.Većjesatimabiotu, leđasumuseukočila,ali jeodbijaodasepomeri.PostojalisuizgledidaseDžemusvakomtrenutkuprobudiočekujućidagaugledaporedsebe.

Barmunijebilohladno.Bridžetjezaložilavatruukaminu;vlažnodrvokrčkalojeipucketalo,tebipovremenobuknulaipokojavarnica.Noć je sa druge strane prozora bila mračna bez ijednog tračkaplavetnilailioblaka,kaodajenekoofarbaostaklocrnombojom.

Džemovaviolinastajalajeoslonjenauzpodnožjekreveta,anjegovštap,idaljeumazankrvljuodsukobaudvorištu,ležaojeodmahdonje.SamDžemležaojenepomično,oslonjenojastuke,bezitrunkebojenabledom licu. Vil se osećao kao da ga vidi prvi put nakon dužegodsustvovanja,pausledionajkratki trenkadaprimetitepromenenadobro poznatom licu pre nego što nanovo postanu samo deo upostavcinečijegživota.Džemjeizgledaoizuzetnomršavo-kakoViltoranijenijeprimetio?-bezviškamesanakostimaobraza,viliceičela,pamujelicebilosvousahloićoškasto.Blagiplavičastiodsjajblistaomu se sa sklopljenih kapaka, kao i sa usta. Ključna kost beše mupovijenapoputbrodskogpramca.

Viljeprekoriosamogasebe.KakosvihovihmesecinijezapaziodaDžemumire-tolikobrzo,tolikopreuranjeno?Kakonijevideodolazakmračnogakosača?

„Vile”, začuo se nečiji šapat sa vrata. Tupo podigavši pogled,ugledaojeŠarlotu,kojajepromolilaglavukrozvrata.„Neko...jedošaodasevidisatobom.”

ViljetrepnuokadaseŠarlotasklonilakakobiMagnusBejnprošaoporednjeiušaousobu.Vilutomtrenutkunijeznaoštabirekao.

„Kažedasigapozvao”,rečeŠarlota,zvučećipomalonepoverljivo.Magnus je ostao da stoji, delujući posve ravnodušno u ugljen-sivomodelu. Polagano je svlačio rukavice od tamnosive jareće kože satananihtamnihruku.

„Jesamgapozvao”,rečeVil,osećajućisekaodasetekbudi.„Hvalati,Šarlota.”

Šarlota mu je uputila jedan pogled, mešavinu saosećanja ineizgovoreneporuke-natvojuodgovornost,VileHerondejle,pajeizašlaizsobenapadnozatvorivšivratazasobom.

„Došao si”, reče Vil, svestan da je zazvučao bezvezno. Nije voleokada ljudi naglas opaze nešto što je očigledno, a, eto, sad je sam toučinio.Nijesemogaootrestiosećajauznemirenosti.UgledatiMagnusatu, usred Džemove sobe, bilo je kao da je ugledao vilinskog vitezaposednutogmeđupravobraniocimapodsedimperikamauOldBejliju.9

Magnus je spustio rukavicenasto,pa jeprišaokrevetu.Pružio jeruku da se uhvati za jedan od stubova, pre nego što će pogledatiDžema,tolikomirnogibelogdajeizgledaokaodajeisklesannanekojnadgrobnojploči. „DžemsKarsters”, rekao je, šapnuvši te rečiupolaglasakaodaizgovaračini.

„Umire”,rečeVil.„Tolikomoguisamdavidim”,štojemoglodazazvučihladno,alise

uMagnusovomglasukriločitavomoretuge, tugekoju jeVilzapazio,trgnuvši se čim ju jeprepoznao. „Zarnisimislioda ima jošnekolikodana,moždainedelja?”

„Ne radi se samo o nedostatku opijata”, Vilov je glas zazvučaozarđalo;nakašljaose.„Staviše,imamogajošmalo,idalismomuga.Alipopodne je izbio neki sukob u kojem je izgubio krvi, što ga jeonemoćalo. Plašimo se da nije dovoljno jak da bi se sam od sebeoporavio.”

Posegavši ka njemu, Magnus je sasvim nežno pridigao Džemovušaku.Nabledimjeprstimaimaomodrice,aplavesumuseveneširilepoputispreplitanihrekapodkožomzgloba.„Patili?”

„Neznam.”„Moždabibilonajboljedagapustišdaumre”,Magnusjepogledao

Vila tamnim zlatno-zelenimočima, „Svaki život ima kraj, Vile. A ti siznao,kadasigaodabrao,daćeumretipretebe.”Vilsezagledaoispredsebe. Osećao se kao da srlja nekim mračnim tunelom kojem nemakraja,anemanizidovadaseuhvatizanjihiusporipad.„Akomislišdabitakobilonajboljezanjega.”

„Vile”,Magnusovglasbešenežan,aliuznemiren.„Jesi limedoveoovamounadidaćumupomoći?”

Vil ga je slepo pogledao. „Ne znam zašto sam te pozvao”, reče.„Mislimdanije zato što sammisliodamožešbilo štadaučiniš.Već

višezatoštosammisliodasijedinikojibimoždarazumeo.”Magnusseiznenadio:„Jedinikojibimoždarazumeo?”

„Većmnogodugoživiš”, rečeVil. „Morada simnogegledaokakoumiru,mnogekojesivoleo.Auvekpreživiš i idešdalje.”Magnus je idaljedelovaozapanjen.„Pozvaosimeovamo,vešca,naInstitut,odmahnakonborbeukojojstezamalosvipobijeni,dabismopričali?!”

„Satobommoguopuštenodapričam”,rečeVil,„neznamzašto.”Magnusjepolaganozavrteoglavom,paseoslonioostubkreveta.

„Stvarnosimlad”,promrmljaoje.„AopetseninesećamdamejebilokojiSenolovac ikadapozvaosamodabismozajednoprekratilipoznesate.”

„Ne znam šta da radim”, rečemu Vil. „Mortmejn je oteo Tesu, amenisečinidaznamgdebimoglabiti.Jednimdelomsebenajvišebihvoleodapođemzanjom.AlinemogudaostavimDžema.Položiosamzakletvu.Štaakoseprobudiusrednoćiiotkrijedanisamtu?”Izgledaojeizgubljenokaodetence.„Mislićedasamgasvojevoljnonapustio,dame nije briga što umire. Neće shvatiti. A, opet, da sada može daprogovori,zarminebirekaodapođemzaTesom?Zarnebiisamtopoželeo?” Vil je zagnjurio lice u šake. „Nemogu da odlučim, i tomestrašnokida.”

Magnussenekolikodugihtrenutakazagledaounjega.„ZnalidasizaljubljenuTesu?”

„Ne”, Vil je zgranuto pridigao lice. „Ne. Nikadamu ni reči nisamrekao.Netrebadasenosisatimteretom.”

Dubokoudahnuvši,Magnusmusenežnoobratio:„Vile.Hteosidačuješmojumudrost,kaonekogakojeproživeotolikeživoteipokopaomnogesvoje ljubavi.Mogutirećida jekrajživotazbir ljubavikojesitokomnjegaproživeo,da,uštagoddasisezakleo,nijebitnodalisituna kraju Džemovog života. Bitno je što si bio u svakom drugomtrenutku.Otkad ste se upoznali, ti ga nisi napuštao i nikadamunisiuskraćivaoljubav.Tojenajhitnije.”

„Stvarno tako misliš”, reče Vil začuđeno, pa je dodao, „zašto sitolikodobarpremameni?Idaljetidugujemuslugu,jelitako?Pamtimto,daznaš,madasenikadanisipozvaonato.”

„Nisam?”,rečeMagnus,pamusenasmešio.„Vile,tisepremameniophodiškaopremaljudskombiću,kaopremaosobisebinalik;retkosekoji Senolovac takoophodiprema jednomvešcu.Anisambaš tolikobezdušandazatražimusluguodmomkaslomljenogsrca.Itojednogzakojeg, inače,mislimdaćejednogadanapostativeomadobarčovek.I

stoga ću ti reći sledeće. Ostaću tu kada odeš, da bdim nadDžemomumestotebe,aakoseprobudi,rećićumugdesiotišao,idasitouradiozanjega.Iučinićusveštomogudamusačuvamživot:nemamjinfena,aliimamsvoječarolije,amoždapronađemneštoujednojstarojknjizičiništobimumoglopomoći.”

„Računaćutitokaovelikuuslugu”,rečeVil.MagnusjeidaljestajaozagledanuDžema.Tugamujebilaurezana

nalicu,nalicukojejeinačebiloveseloilizajedljivoiliravnodušno,tugakojajeiznenadilaVila.„Jerradičegabitanegdašnjažaltakolaganonapovršinuizbila,negodabihdušusvojuizliouprašinu,volećinekogakoumretimora?”,rečeMagnus.

Vilgajepogledao:„Odakletobeše?”„IzIspovestiSvetogAvgustina”,rečeMagnus.„Pitaosimekakoja,

kao besmrtnik, preživim tolike smrti. Nema tu neke posebne tajne.Istrpišsveštojenepodnošljivo,prostoizdržiš.Itojeto.”Odmakaoseodkreveta.„Daćutikojitrenutaknasamosanjim,daseoprostišakoželiš.Pronaćićešmeubiblioteci.”

Ostavši bez reći, Vil mu je samo klimnuo, i Magnus je pokupiorukavice,okrenuoseinapustiosobu.Viluseuglavizarojišemisli.

Ponovo je pogledaoDžema, nepomičnog u krevetu.Moram da sepomirimsačinjenicomdajeovokraj,pomislioje,alisečakiumislimaosećaoispraznoiodsutno.MoramdaprihvatimdameDžemvišenikadaneće pogledati, da mi se više nikada neće obratiti. Istrpiš sve što jenepodnošljivo,prostoizdržiš.Itojeto.

Aopetmusesve toniječinilostvarno,većvišekaosan.Ustavši,nagnuo se nad Džemovim mirnim telom. Blago je taknuo svogaparabataijapoobrazu,kojibešeleden.

„Atqueinpepetuum,frater,aveatquevale”,šapnuoje.Rečiizpesmenikada mu nisu zazvučale podesnije: uvek i zauvek, brate, zdravo izbogom.

Okrenuoseodkrevetauspravivšise.Inatojeosetiodagajeneštočvrsto steglooko ruke. Spustivšipogled, video jeDžemovu šakuokosvoje.Nekolikojetrenutakabioprevišezapanjendabimogaodauradibiloštasemdazuri.

„Nisam još mrtav, Vile”, reče Džem tihim glasom, tanušnim, alijakimpoputžice.„NaštajeMagnusmisliokadatejepitaodaliznamdasizaljubljenuTesu?”

11.

STRAHODNOĆI

Madamijedušutamasvila,obasjanasvetlomnaneboćedoći,

predugovolehzvezdesjajnedabihseplašiomračnenoći.

SaraVilijams,„Starizvezdočatac”

„Vile?”Nakon preduge tišine i slušanja samo Džemovog isprekidanog

disanja,udisajaiizdisaja,Vilusenačasučinilodajeumislioglassvognajboljeg druga koji mu se obraća u polutami. Kada je Džem pustioVilovu ruku,ovaj se srozaou foteljuporedpostelje. Srcemu je tuklokaoludo,štoodolakšanja,štoodmučnejeze.

Džem je pomerio glavu prema njemu, na jastuku. Oči mu behutamne,poštoimsrebrnabojanestadepredcrnom.Nekolikotrenutakadva su mladića samo zurila jedan u drugog. Slično zatišju uočiupuštanja u bitku, pomislio je Vil, kad te misli napuste predneizbežnim.

„Vile”, rečeDžemopet,zakašljavšise, te jemoraodapokrijeustarukom.Kadajujesklonio,prstimubehukrvavi.„Jesamli...sanjao?”

Vil se naglo trgao.Džem jemaločas zazvučao posve jasno, posveuvereno -Na šta je Magnus mislio kada te je pitao da li znam da sizaljubljenuTesu?-alisečinilodagajetajnaletsnagenapustioidajesadaopetzvučaoošamućenoizbunjeno.

Zar je Džem stvarno čuo šta mu je Magnus rekao? I ako jeste,postojeliizgledidasvetoprihvatikaosan,kaogrozničavopriviđanje?Vila je pomisao na to ispunila mešavinom olakšanja i razočarenja.„Sanjaošta?”

Džem se zagledao u svoju krvavu šaku, koja se potom polagano

skupila u pesnicu. „Borbu u dvorištu. Džesamininu smrt. A nju suodveli,jelda?Tesu?”

„Jesu”, šapnuo je Vil, pa je ponovio reči koje mu je Šarlota bilakazala.Njeganisuutešile,aliDžemamoždahoće.„Jesu,alimislimdajenećepovrediti.SećašsedajeMortmejnželinepovređenu.”

„Moramo je pronaći. Znaš i sam, Vile. Moramo...”, Džem se samukom pridigao, na šta odmah opet poče da kašlje. Krv prsnu pobelomprekrivaču.ViljedržaoDžemovakrhkaiuzdrmanaramenadokkašalj nije prestao da mu protresa telo, pa je zatim uzeo jednu odvlažnihkrpasanatkasnedamuobrišeruke.Kadajepokušaodaobrišesvomeparabataijukrvsalica,Džemmujenežnouzeokrpuuozbiljenogpogleda:„Nisamdete,Vile.”

„Znam.”Viljepovukaoruke.Nijeihopraojošodborbeudvorištu,te mu se Džesaminina sasušena krv sada pomešala sa Džemovomsvežomnaprstima.

Džemjedubokoudahnuo.IoniVilsusačekalidavidedalićegazbogtogaopetspopastikašalj,alipoštonije,Džemreče:„MagnusrečedasizaljubljenuTesu.Jeliistina?”

„Jeste”,rečeVil,osećajućisekaodapadasalitice.„Jeste,istinaje.”Džemoverazrogačeneočizablistašeutami:„Voliliionatebe?”„Ne”,Vilrečenapuklimglasom.„Rekaosamjojdajevolim,.alinju

tonijepokolebalouljubaviprematebi.Onatebevoli.”Džemjeblagopopustiostisakokokrpeurukama.„Rekaosijoj”,reče,„dasizaljubljenunju.”

„Džeme...”„Kadjetobilo,ikakavlitejetoočajnateraonatakonešto?”„Desilosejošprenegoštosteseverili.Onogadanakadasamotkrio

da kletva ne postoji”, Vil reče potreseno. „Otišao sam do nje da jojkažemdajevolim.Reklamijenajljubaznijekolikojevećmogladanevolimenenegotebe,idasteseverili.”Viljeoboriopogled:„Neznamdalititoištaznači,Džemse.Alijazaistanisamznaodatijestalodonje.Biosamucelostizanetsopstvenimosećanjima.”

Džemsezagrizaozadonjuusnu,temuseneštobojevratiloubelukožu.„Izviništoćuovodatepitam...ali,neradiseoprolaznomzanosu,okratkotrajnojsimpatiji...?”,prekinuose,zagledanuVilovolice.„Ne”,šapnuoje,„vidimdanijetako.”

„Volim je dovoljno da bih se, nakon što me je uverila da će bitisrećna uz tebe, zakleo sebi da nikada više neću progovoriti o svojojžudnji,danikadasvojunaklonostnećuiskazatinirečjunipotezom,da

jojnirečimanidelimanećukvaritisreću.Osećanjamisenisumenjala,alimijetolikostalodonjeitebedanećurećiništaštobinarušilotoštosteskupapronašli”,rečipokuljašesaVilovihusana;činilomusedanemarazlogadaihvišezadržava.AkoćegaDžemvećzamrzeti,barćegamrzetizbogistine,anezboglaži.

Džemsečiniopogođen.„Strašnomiježao,Vile.Mnogomiježao,Vile,mnogo.Eh,dasamsamoznao...”

Vilseskljokaounaslonjaču.„Štasiuopštemogaodauradiš?”„Mogaosamdaotkažemveridbu...”„Idaobomaslomišsrca?Kakvebihjakoristiimaoodtoga?Dragsi

mi kaodrugapolovinamoje duše,Džeme.Nikadane bihmogaobitisrećan ako si ti nesrećan. ATesa... Tesa te voli. Koliko bih groznočudovišteispaokadabihuživaoučinjenicidasamdvomaljudimakojevolimnajvišenasvetunaneobolsamodabihosetio tozadovoljstvoda,kadvećnemožebitimoja,Tesanebudeničija?”

„Alitisimojparabatai.Akopatiš,jaželimdatiublažimpatnje...”„Ovojenešto”,rečeVil,„okočegamenemožešutešiti.”Džem je odmahnuo glavom. „Ali kako je moguće da nisam ništa

primetio?Rekaosamtidasamvideodaseonizidoviokotvogasrcaspuštaju.Misliosam...misliosamdaznamzbogčega;rekaosamtidaznamdasioduveknosioteretusebi,iznamdasiotišaodoMagnusa.Mislio sam da si se možda poslužio njegovim mađijama, da seoslobodišumišljenekrivice.Dasam ikakoznaoda jebilo zbogTese,budisiguran,Vile,dajojnikadanebihotkriosvojaosećanja.”

„Otkudsimogaodaznaš?”Makolikoseosećaobedno,Vilsetakođeosećaoioslobođeno,kaodajeskinuoteškobremesasebe.„Činiosamsveštosammogaodasvetosakrijemiporeknem.Ati...tinikadanisiskrivaosvojaosećanja.Kadaseosvrnem,vidimda je svebiločisto ijasno,ajaopetništanisamprimetio.ZgranuosamsekadamijeTesarekla da ste se verili. Ti si u mome životu oduvek bio izvor svegadobrog, Džemse. Nikadami nije palo na pamet da ćešmi biti izvorpatnjeistogapogrešihštonikadanisamnipomislionatvojaosećanja.Zatosamibiotolikozaslepljen.”

Džem je zažmurio. Kapcimu behu zasenčeni plavim, tanki poputpergamenta. „Dubokosamožalošćenzbogtvojepatnje”, rekao je, „alimijedragoštojevoliš.”

„Dragotije?!”„Lakše mi je”, reče Džem, „da te zamolim da uradiš ono što bih

želeodauradiš:dameostavišikrenešzaTesom.”

„Sada?Ovako?”Džemmuse,začudo,inasmešio:„Pa,zarnisitoinameravaokada

samteuhvatiozaruku?”„Ali...janisamverovaodaćešseponovoosvestiti.Sadajedrukčije.

Nemoguteovakvogostaviti,dasesamsuočišsatimesačimemorašdasesuočiš...”

Džem je podigao ruku, i Vilu se na tren učinilo da traži njegovušaku,alijeumestotogasamozarioprsteutkaninuVilovekošulje.„Tisimojparabatai”, rekao je, „samsirekaodamogudazatražimodtebebilošta.”

„Alizakleosamsedaćuostatiuztebe.Dokništadosmrtinerastavitebeimene...”

„Smrtćenassvakakorastaviti.”„Znaš i sam da su te reći iz zakletve deo veće celine”, reče Vil.

„Obavežimedatenikadanenapustim,dasenikadaodtebeneodvratim:jerkudatikreneš,idemijazatobom.”

Džemjezavapiosvomraspoloživomsnagom:„Nemožešpoćitamogdejaidem!Nitibihjatoželeo!”

„Nemoguniotićiiostavititetudaumreš!”Eto. Rekao je to, izgovorio je tu reč, priznao je tu mogućnost.

Umreti.„Nikome drugome ne mogu ovo poveriti”, Džemov pogled beše

užaren,grozničav,gotovoizbezumljen.„Mislišdaneznamdaakotinepođešzanjom,nikodrugineće?Mislišdameneubijatoštojanemogudapođem, štobar sa tobomnemogudapođem?”NagnuosepremaVilu.Kožamubešebelapoputzamućenogstaklaokolampe,ipritomsečiniloda,baškaoizistetakvejednelampe,svetlostšijakroznjegaiznekogunutrašnjegizvorišta.Pomeriojerukeprekoprekrivača.„Uzmimiruke,Vile.”ViljeutrnulosklopiorukeokoDžemovih.Učinilomusedajeosetiotitrajbolauparabatajskojruninagrudima,kaodaonaznaneštoštoonnezna,pagaupozoravanapredstojećibol,boltolikojakda nije znao kako će ga izdržati i preživeti.Džem je moj veliki greh,rekaojeMagnusu,aovo,sada,bešekaznazato.

MisliojedajegubitakTesenjegovapokora;nijenipomisliokakoćemubitikadaihobojeizgubi.

„Vile”, rečemuDžem. „Sve samove godine pokušavao da ti damonoštosamsebinisimogaodadaš.”

Vilove se ruke stegnuše oko Džemovih, koje bebu tanane poputparagrančica.„Štato?”

„Veru”,rečeDžem.„Dasiboljinegoštosimisliodajesi.Praštanje,kakonebivečitokažnjavaosebe.Uveksamtevoleo,Vile,štagoddasiradio.A sadamorašdauradiš zameneono što ja samnemogu.Dabudešmojeoči,kojejavišenemam.Dabudešmojeruke,kojejavišenemogudakoristim.Dabudešmojesrcekadamojeprestanedakuca.”

„Ne”, reče Vil izbezumljeno. „Ne, ne, ne. Neću da budemništa odtoga.Tvojećeočijošgledati,tvojećerukejošdodirivati,tvojećesrcenastavitidakuca.”

„Aštaakoneće,Vile...”„Damogudaseprepolovim,sadbihtouradio-dajednapolovina

meneostanetuuztebe,adrugadapođezaTesom...”„Odsamopolatebenijedanodnasnebiimaokoristi”,rečeDžem.

„Ne verujem da bi iko drugi pošao za njom, niko drugi ne bi daosopstveniživot,kaoštobihjaučinio,daspasenjen.Zamoliobihtedapođešutajpoduhvatčakidaneznamzatvojaosećanja,alipoštosamsigurandajevolišistokaoja,Vile,utebesepouzdamvišenegouikogadrugog, i verujem u tebe više nego u ikoga drugog, znajući da tvojesrce,kaoiuvek,osećaistokaomojepoovompitanju.Womenshijiebaixiongdi-višesmoodbraće,Vile.Pođinaput,nakojipolazišnesamozbogsebe,većzbogobojice.”

„Nemoguteostavitidasesamsuočišsasmrću”,šapnuojeVil,alijeznao da je poražen; pesak u peščanom satu njegove volje uveliko jeiscurio.

Džem je dodirnuo parabatajsku runu na ramenu kroz tananutkaninukošulje. „Nisamsam”, reče. „Gdegoddasmo,uvekćemobitijedno.”

Vilsepolakodigao.Nijemogaodaverujedaraditoštoradi,alibilojejasnodajeipaktako,jasnopoputsrebrnogrubaokoDžemovih,sadacrnih,očiju.„Akonasčekanekiživotnakonovog”,rekaoje,„nekaseunjemuopetsretnemsatobom,DžemseKarsterse.”

„Bićeidrugihživota”,Džemjeispružiorukuioninačasstegnušejedan drugom šake, kao što su uradili tokom parabatajskog obreda,ispreplitavši međusobno prste oko zajedničkih vatrenih prstenova.„Svettijekaotočak”,rekaoje.„Kadaseuzdignemoilipadnemo,činimotozajedno.”

ViljejačestegaoDžemovuruku.„Pa”,rečestegnutoggrla,„akovećkažešdamečekadrugiživot,pomolimosezajednodainjegadobranonezeznemkaoovaj.”

Džemmu se na to nasmešio, osmehom kojim je oduvek, čak i u

Vilovimnajmračnijimtrenucima,umeodagasmiri.„Mislimdazatebejošimanade,VileHerondejle.”

„Potrudićusedanaučimdajepronađemkadatebenebudebilodamipokažeškako.”

„Tesa”, reče Džem, „poznaje i očaj i nadu. Možete jedno drugonaučiti.Pronađije,Vile,irecijojdasamjeoduvekvoleo.Obojeimatemojblagoslov,kolikogoddavamonznačio.”

Poglediimsezadržašejedannadrugom.Vilnikakonijemogaodanaterasebedaseoprosti,ilidakažebiloštadrugo.Samojejošjednomstegnuo Džemovu šaku, pre nego što će je pustiti, pa se okrenuo iizašaokrozvrata.

KonjisubilismešteniustajiizaInstituta-štobešeSirilovopodručjeprekodana,nakojejeretkokoodnjihzalazio.Stajajenekadazapravobila stari župni dom, sa podom od neravnog kamena, sadabesprekorno čistim. Pregrade su se širile duž zidova,mada su samodvebilezauzete:ujednojjebioBalije,audrugojKsant,obojicausnulimadasu imserepoviblago trzali,kaoštoveć to idekodkonjakadaspavaju. Jasle su imbilepune svežeg sena,dok jepo zidovimavisilakonjska oprema, uglancana do vrhunskog sjaja. Vil je odlučio da će,ukoliko se vrati sa poduhvata živ, gledati da kaže Šarloti da Sirilodličnoobavljaposao.

Vil je probudioBalija nežnomunešto šapnuvši, pa ga je izveo iznjegovepregrade.Jošsugakaodečakanaučilidaosedlaizauzdakonja,pre nego što je uopšte došao na Institut, pa je sadamogao da pustimislidamu lutajudoknijeprovukaouzengijekrozkaiševe,proverioobestranesedlaipažljivogurnuorukuispodBalijadaprikopčakolan.

Nije ostavio nikakvu poruku za sobom, nikakvu belešku za bilokogasaInstituta.Džemćeimvećrećigdejeotišao,jerjeVilotkriodasada, u trenutku kada sumunajpotrebnije bile reci, koje je inače salakoćompronalazio,nijemogaodaihiznađe.Nijemogaonidazamislidabisadazapravomogaodaseoprostisanjima,pajeumestotogaumislimaprelaziosveštojespakovaoubisage:opravu,čistukošuljuiokovratnik(koznakadaćeopetmoratidaizgledakaogospodin?),dvestele, sve oružje koje je mogao da ponese, hleb, sir, sušeno voće iobičnjačkinovac.

PoštojeVilpričvrstiokolan,Balijejepodigaoglavuizanjištao.Vilje

naglookrenuoglavu.Tananaženskaprilikastajala jeuvratimastaje.Viljegledaokakodižedesnurukudabikamen-runablesnulaiosvetlilajojlice.

Sesili,ogrnutaplavimsomotskimogrtačem,crnekoseraspušteneokolica.Stopalajoj,bosa,virišepodrubomogrtača.Uspraviose.„Sesi,štatitražištu?”

Zakoračilajepremanjemu,pajezastalanapraguibacilapogledkabosimnogama.„Tobihijatebemogladapitam.”

„Volimdapričamnoću sakonjima.Odlično sudruštvo.A tinebitrebalo da se šetaš okolo u spavaćici. Lajtvudovi semožda vrzmajuhodnicima.”

„Mnogosimiduhovit.Kudasipošao,Vile?Akoidešdatražišjinfen,povedimesasobom.”

„Nisamkrenuodatražimjošjinfena.”Spoznaja joj se pojavila u plavim očima: „Ideš za Tesom. Ideš na

KaderIdris.”Viljeklimnuoglavom.„Povediimene”,reklaje,„povedimesasobom,Vile.”Vilnijemogaodajepogleda;otišaojepooboliuzde,madasumu

seruketreslekadaihjeskinuoiokrenuosenazadBaliju.„Nemogutepovestisasobom.NemožešjahatiKsanta-nisiobučenazatakonešto-aobičankonjbinassamousporiouputu.”

„Konjikojisuvuklikočijusuautomatom.Neočekuješvaljdadaćešihsustići...?”

„Neočekujem.BalijemoždajestenajbržikonjuEngleskoj,ali ionmoradaodmoriiodspava.Većsamsepomiriosatime.Nećuihstićinaputu. Jedinomi ostajenadada ću stići doKader Idrisaprenego štobudeprekasno.”

„Dajdaondakrenemzatobom,inebriniseakomiodmakneš...”„Budirazumna,Sesi!”„Razumna?”, ražestila se. „Ja pred sobom vidim brata koji opet

odlaziodmene!Godinesuprošle,Vile!Godine,a jasamipakdošlauLondondatepronađem,isadakadasmoopetzajedno,tiodlaziš!”

BalijesenelagodnouzvrpoljiokadamujeVilnamestiooboluustainavukaomuuzdeprekoglave.Balijenijevoleovikanje.Vilgajesmiriospustivšimurukunavrat.

„Vile”, Sesili je zazvučala vrlo opasno, „pogledajmc, ili ću smestaotićidaprobudimsveukućidabihtezaustavila,kunemsedahoću.”

Viljeprislonioglavuuzvratkonjazažmurivši.Osećaojemirissena

ikonja,platna,znojaineštoslatkastogmirisadimakojimuseuvukaouodećuodvatreuDžemovojsobi.„Sesili”,tekaoje.„Moramdabudemuverendasitu,nanajsigurnijemmestu,inačenemogudakrenem.NemogudaseplašimzaTesuispredsebeizatebeizasebenaputu,jerćuse slomiti od tolikog straha. Već se previše onih koje volimnalazi uopasnosti.”

Usledio je dug tajac. Vil jemogao da čuje otkucajeBalijevog srcapoduhom,iništadrugo.ZapitaosedalijeSesiliotišla,daliseudaljilajošdokjojseobraćao,damoždaobavestiukućane.Podigaojeglavu.

Ali ne, Sesili je i dalje stajala na istommestu sa kamen-runomuruci. „Tesa je rekla da sime jednom dozivao”, rekla je. „Kada si biobolestan.Zaštobašmene,Vile?”

„Sesili”,tihojeizdahnuonjenoimeizsebe.„Godinamasibilamoj...mojtalisman.MisliosamdasamjaubioElu.NapustiosamVelsdabitibila bezbedna. Dok god sam u svojoj glavimogao da zamislim da tidobroide,dasisrećnaizdrava,patnjakojusamosećaojerstemiti,majkaiotacnedostajali,bilajevrednatoga.”

„Nikadanisamshvatalazaštosiotišao”,rečeSesili.„Aimislilasamda su Senolovci čudovišta.Nisam shvatala zašto si došaoovamo, pasammislila,oduveksamtakomislila,daćukadastasam,doćiovamoinapravitisedaisamahoćudapostanemSenolovac,dokteneubedimdasevratiškući.Nakonštosamsaznalazakletvu,nisamvišeznalaštada mislim. Bilo mi je jasno zašto si došao ovamo, ali ne i zašto siostao.”

„Džem...”„Aličakiakoonumre”,reklaje,naštaseontrgao,„nećešsevratiti

kućimami i tati, jelda?Sada si Senolovacu srcu iduši.Kao štootacnikadanijebio.Zatositolikotvrdoglavoodbijaodaimpišeš.Neznaškakodazatražišoproštajiistovremenoimkažešdasenevraćaškući.”

„Ne mogu se vratiti kući, Sesili, to više nije moja kuća. Ja samSenolovac.Tomijesadaukrvi.”

„Znašdasamtisestra,jelda?”,reklaje.„Imenijetoistotakoukrvi.”„Reklasidasisepravila.”Nekolikotrenutakajojsezagledaoulice,

parečepolagano:„Alinisi, jelda?Gledaosamtekadavežbaš,kadaseboriš. I ti toosećašu sebi istokao i ja.Kaoda jepod Institutaprvočvrsto tle pod tvojim nogama. Kao da si pronašla mesto kojempripadaš.TijesiSenolovac.”

Sesiliništanijerekla.Viljeosetiodamuseusneizvijajuušeretskiosmeh.„Dragomije”,

rekaoje.„Dragomi ještoćenaInstitutubitiHerondejlovihčakiakoja...”

„Čak i ako se ti ne vratiš?Vile, daj da pođem sa tobom, daj da tipomognem...”

„Ne,Sesili.Zartinijedovoljnoštoprihvatamdaćešizabratiovakavživot,životneprestanihborbiiopasnosti,iakosamjazatebeoduvekželeo mnogo veću sigurnost? Ne, ne mogu ti dopustiti da pođeš samnom,čakiakomeomrznešzbogtoga.”

Sesilijeuzdahnulanato:„Nemorašbaštolikodadramiš,Vile.Nemorašstalnoupornodamislišdate ljudimrzeiako jeočitodatenemrze.”

„Jauvekdramim”,rečeVil. „DanisampostaoSenolovac, imaobihblistavu budućnost na pozornici. Uopšte ne sumnjam da bi medočekivalisaovacijama.”

Sesilitobašinijebilopreteranosmešno.Vilnijemogaodajekrivi.„NezanimamenetvojeizvođenjeHamleta”,reklaje.„Akovećnedašdapođemsatobom,ondamibarobećajdaćešakosadaodeš...obećajmidaćešsevratiti.”

„Nemogutitakoneštoobećati”,rečeVil,„aliakobudemmogaodatisevratimsigurnoćusevratiti.Aakosevratim,pisaćumajci iocu.Tolikotimoguobećati.”

„Ne”, rekla je Sesili, „bezpisama.Obećajmida ćeš, ako se vratiš,poćimajciiocusamnom,daimkažešzaštosiotišao,daihnekriviš,daihidaljevoliš.Netražimdasevratišdabiostaotamo.Nitinijasetamovišenemožemovraćatizastalno,alipružiti immalouteheodnasneiziskujemnogo.Inemojmirećidajetoprotivnopravilima,Vile,jervrlodobroznamdaobožavašdaihkršiš.”

„Eto,vidiš?”,rečeVil.„Ipakbarmalopoznaješsvogabrata.Dajemtirečdaću,ukolikosesvitiusloviispune,učinitikakotražiš.”

Ramenai licejojseopustiše.Izgledalajesitnoinezaštićenotako,bezljutnjenalicu,madajeznaodanijenijednonidrugo.„I,Sesi”,rečejojtiho,„prenegokrenem,htedohtineštodati.”

PosegaojerukomukošuljudaprekoglavesvučeogrlicukojumujeMagnusdao.Zanjihala se,presijavajući se raskošnomrubin-crvenombojom,naprigušenomsvetluštale.

„Tvojaženskaogrlica?”,rečeSesili.„Pa,morampriznatidatinikakonepristaje.”

Prišavši Sesili, spustio joj je blistavi lančić preko crnokose glave.Rubinjojjelegaookogrlakaodajenapravljenzanju.Pogledalagaje,

uozbiljenog pogleda. „Uvek da je nosiš. Upozoriće te na dolazakdemona”,rečeVil.„Pomoćićetidabudešsigurna,štoijaličnoželimzatebe,ipomoćićetidabudešratnica,štotiličnoželišzasebe.”

Prislonilamujerukuuzobraz:„Daboti,Gwilym.Byddafyndygollidi„Ijatebe”,rekaojojje.Višejenegledajući,okrenuosepremaBaliju

daskočiusedlo.Odmaklasekadajepoteraokonjakavratimaštaleikadaje,pognuvšiglavupredvetrom,izjuriounoć.

Tesa se iz snova o krvi i metalnim čudovištima najednom nagloprobudila,svazadihana.

Ležalajesklupčanapoputdetetanaklupivelikekočije,čijiprozoribehu skroz prekriveni debelim plišanim zavesama. Sedište je bilotvrdoineudobno,osećalajedajeoprugebodusastranekroztkaninuhaljine koja sama po sebi beše pokidana i isprljana. Kosa joj je,raspuštena, padala u tananim pramenovima oko lica. Naspram nje,šćućurenausuprotnomuglukočije,sedelajenekanepomičnaprilika,ucelosti obavijena debelim crnim putničkim ogrtačem postavljenimkrznom,niskonavučenekapuljače.Nikogadrugognijebiloukočiji.

Tesa se sa mukom pridigla, boreći se sa naletom vrtoglavice imučnine.Spustivširukeprekotrbuha,pokušalajedubokodaudahne,ali joj smrdljivi vazduh u kočiji nije mnogo umirio stomak. Kada jeprislonilarukeuzgrudi,osetilajedajojznojcurinizgornjideohaljine.

„Nećevamvaljdapripastimuka?”,rečenekipromukliglas.„Doduše,tokatkadjestenuspojavahloroforma.”

Lice se škripavo pomerilo prema njoj pod kapuljačom i Tesa jeugledala gospođu Blek. Na stepeništu Instituta bila je odvećprepadnutadabizaistaproučilapojavunjenenegdašnjeotmičarke,alisesadastreslavidevši jeizbliza.Kožajoj jeimalazelenkastunijansu,očibehuprošaranecrnimvenicama,ausneotromboljeneotkrivajućisivjezikpogledu.

„Kuda me vodite?”, pitala ju je Tesa. Bese to prvo što junakinjegotskih romanapitajukada ihotmu, što ju jeoduvek živciralo, ali jesadashvatiladazaistaimasmisla.Kadsenađeteuovakvojprilici,prvoštoželitedaznatejestekudaidete.

„Mortmejnu”,rečegospođaBlek.„Itosusvipodacikojećeteizvućiizmene,devojko.Izdatasumivrlostrogauputstva.”

Tesa ništa drugo nije ni očekivala, ali joj se grudi ipak stegoše

lišavajući jevazduha.MahinalnoseodmaklaodgospođeBleknebi lipovuklazavesusasvogprozora.

Napolju je bilomračno, uz napola skrivenimesec. Seoski krajolikbešebrdovit ikrševit,nigdeni tačkicekakvogsvetlakojebiodavalonekonaselje.Izzemljesesvudauzdizahugomilecrnogstenja.Tesaje,neupadljivokolikojevećmogla,dohvatilakvakuipomerilaje,alijebilazaključana.

„Bolje ne pokušavajte”, reče joj Mračna sestra. „Ne možeteotključati vrata, a i da pobegnete, opet bih vas uhvatila. Sada sammnogobržanegoštopamtite.”

„Zato ste onako nestali na stepenicama?”, pitala ju je Tesa. „NaInstitutu?”

GospođaBlekjojsenadmoćnoosmehnula:„Nestalauvašimočima.Alisamsesamohitropomerila,paseopetvratila.TomijepoklonodMortmejna.”

„Zatoovoradite?”,rečejojTesaosorno.„IzzahvalnostiMortmejnu?Nijeda je imaonekomišljenjeovama.Poslao jeDžema iViladavasubijukadajeuvamavideosmetnju.”

ČimjeizgovorilaDžemovoiVilovoime,prebledelajeprednaletomsećanja.Oteli su je dok su se Senolovci očajnički borili za sopstveneživotenastepeništuInstituta.Dalisuodbiliautomatone?Dalijenekoodnjihpovređen, ili,nedajbože,ubijen?Alionabi tosigurnoznala,osetilabidasetakoneštodesiloDžemuiliVilu?Podsvesnojeuvekbilapovezanasanjima,poštobehudeonjenogsrca.

„Ne”,rečegospođaBlek.„Davamodgovorimnatopitanještovamviriizočiju,nebisteviznalidalijebilokojiodnjihdvojicemrtav,odtih lepuškastihmladihSenolovacakojetolikovolite.Ljudiuvekmisleda bi, ali ukoliko nema čarobne spone kao što je spona izmeđuparabataija, sve je to čista uobrazija.” Iscerila se i zubi joj blesnušemetalnim sjajem u polumraku. „Da nisam dobila naređenje odMortmejnadamuvasdovedemnepovređenu,ostavilabihvastamodavasiseckajunafroncle.”

„Zaštoželidamedovedetenepovređenu?”„Vi i vaša zapitkivanja. Već sam i zaboravila koliko znate biti

dosadni.Postojenekipodacikojeon želi, akojemusamovimožetedati.A,inače,idalježelidaseoženivama.Čimesamoispadabudala.Alištasemenetičeakomubudeteišlinaživcecelogaživota;jaznamštahoćuodnjega,iposletogaimadaseizgubim.”

„Ali ne znam šta bih ja to mogla znati što bi moglo da zanima

Mortmejna!”GospođaBlek je frknulana to: „Kakoste samomladi i glupavi.Vi

nisteljudskobiće,gospođiceGrej,iuopšteneshvatateštasvemožetedauradite.Moždabismovasivišenaučiledanistebilitolikojogunasti.Ali ćete zatouskorootkritidaMortmejnniukomslučajunije tolikopopustljivkaoučitelj.”

„Popustljiv?”,brecnulaseTesa.„Dokrvistemetukle!”„Imaištoštagoreodtelesnogbola,gospođiceGrej.Mortmejnima

vrlomalomilostiusebi.”„Upravo tako”, Tesa se nagnula ka njoj, na šta joj je mehanički

anđeo dvaput zakucao pod gornjim delomhaljine. „Zašto biste ondaradilitoštotražiodvas?Znatedamunemožeteverovati,znatedabivasvrloradouništio...”

„Potrebnomi je to što onmože dami da”, reče gospođa Blek. „Iučinićusveštomoramdadotogadođem.”

„Aštabitobilo?”,zapitalajujeTesa.ČulajekakosegospođaBleknasmejala,dabiMračnasestrapotom

svuklakapuljačuiotkopčalaokovratnikogrtača.Tesa je u istorijskim čitankama čitala o glavama nataknutim na

kočeveiznadLondonskogmosta,alinikadanijenizamišljalakolikobitogroznomoglodaizgleda.BilojeočitodaraspadanjekojejegospođaBlekmorala da pretrpi nakon što joj je glava bila odsečena nije bilouklonjeno,poštojojjedronjavasivakožavisilaokometalnogšiljkanakoji joj lobanja beše nabijena. Tela nije imala, samo stubasto parčeglatkogmetalasakogsuštrčaledvezglavkasterukenalikštapovima.Siverukaviceodjarećekožekojepokrivahuštagoddajojjevećostaloodšakavisišesavrhovatihruku,činećiopštiutisakjošsablasnijim.

Tesiseotevrisak.

12.

UTVARENAPUTU

Odivna,osrdačna,timisadakaži:jel’zločindasenaljubavprejakuodvaži?Srceodvećnežno,il’prestrogo,kriti,ljubavnikailiRimljaninaglumiti?Vračal’senanebunekodobrodelo

onimaštomisleumno,il’umirusmelo?AleksanderPoup,„Stihoviusećanjenanesrećnugospu”

Vil je stajao na vrhu niskog brda sa rukama u džepovima, napetoposmatrajućimirniseoskikrajolikBedfordšira.

Izjahao je iz Londona prema Velikom severnom putu najvećombrzinomkojusuoniBalijemoglida iznedre izsebe.Sobziromda jekrenuo pred osvit, ulice su bile poprilično puste kada je protutnjaokroz Izlington, Holovej i Hajgejt; prošao je pokraj nekolikopreprodavača i njihovih kolica i pokojeg pešaka, ali ga semnjih nijeništa ometalo, a kako se Balije nije umarao brzo koliko neki običankonj,ViljebrzonapustioBarnet,tesesjuriokrozJužniMimziLondonKolni.

Viljevoleodasedagalopom-dasesljubiuzleđakonjasavetromukosidokBalijevakopitaostavljajukilometreputa za sobom.A, sada,pošto je napustio London, osećao je i probadajući bol i neobičnuoslobođenost.Bešečudnoosetitiobanajednom,alijeprostobilotako.Bilo je nekih jezera blizu Kolnija; stao je da napoji Balija pre negonastaveput.

Sada, gotovo trideset milja severno od Londona, nehotice seprisetiokakojeprošaoovimputemkadaje,godinamaranije,dolazionaInstitut.UzeojejednogodočevihkonjazadeoputaizVelsa,aligajeprodaouStratfordukadajeshvatiodanemanovcazaputarinu.Sadaje

znaodajetadazanjegadobiobašlošucenu,ipritommunijebilonilakodaseoprostiodHengrena10,konjakojegjejahaoodmalena,madamu jebilo još težedaprevalipreostalemiljedoLondonapeške.DoknijestigaodoInstituta,stopalamubehukrvava,aišaketakođe,poštojebiopaonaputuiizgrebaoih.

Sadajepogledaousvojeruke,dokmujesećanjenaoneizgrebanelebdelo iznad njih. Tanane šake dugačkih prstiju - svi su ihHerondejlovi imali. Džem je večito govorio da je šteta što nema barmalo muzičkog dara, pošto su mu šake bile stvorene da pokrijuklavirske dirke. Pomisao naDžemadošlamu je kao ubod igle; Vil jeodagnaotumisao,paseponovookrenuoBaliju.Staojetu,nesamodabi napojio konja, već i da bimu dao šaku zobi - koja beše dobra zabrzinuiizdržljivost-idagapustidapredahne.Cestojeslušaookonjicikojaterasvojekonjedoknelipšu,alimakolikodajeočajničkiželeodasedomogneTese,neštotolikosvireponijemupadalonapamet.

Tu jevećbilo ineštoprometa;zapreganaputu, teglećihkonjasaprikolicama iz pivnice, mlekarskih kola, čak i pokoji omnibus saupregnutim konjima. Da li su ti ljudi zaista morali da izađu napoljeusredsrededabiseklackaliputevima?Bardrumskihrazbojnikanijebilo; železnica, naplatne rampe i valjana policija stavile su tačku nadrumskepljačkašejošprenekolikodecenija.Vilubibilomrskodatracivremeubijajućikojekoga.

Sent Olbans je zaobišao, uopšte i ne pokušavajući da zastane daruča, u žurbi da što pre stigne do Ulice Vatling - drevne rimskesaobraćajnicekojasesadaračvalakodRoksetera,takodajojjejedandeoprelaziouŠkotsku,adrugi jesekaopravokrozEngleskudo lukeHoliheduVelsu.Natomjeputubiloutvara-Viljenačuošaputanjanastarom anglosaksonskom pronošena vetrom, u kojima put nazivajuWæcelinga Stræt i spominju poslednju odbranu Boadicejinih snaga,poraženihodstraneRimljananatomputupretolikogodina.

Sadase-sarukamaudžepovima,zagledanuseoskepredele;bilasutrisatapopodneinebojepočelodatamni,štojeznačilodaćeViluskoromoratidaporazmislionoćenju,pronalaženjunekegostioniceukojojbimogaodazastane,odmorikonjaiodspava-nehoticeprisetiokako je ispričao Tesi da je Boadiceja dokazala da i žene mogu bitiratnici. Tada joj nije bio rekao da je pročitao njena pisma, da je većzavoleonjenuratničkudušu,skrivenuizatihnjenihmirnihsivihočiju.

Prisetio se jednog svog sna, plavoga neba i Tese koja sedi porednjegananekomzelenombrdu.Uvekćešzauzimatiprvomestoumom

srcu. Žestokmu se gnev razbuktao u duši. Kako se Mortmejn samousuđujedajetakne?Bilajejednaodnjih.NijepripadalaVilu-odvećjebilasvojadabibilokomepripadala,čakiDžemu-ali jojmestojestebilouznjih,tejeusebiopsovaoVećnikaštotoisamnijeuvideo.

Pronaćićeonvećnju.Pronaćićejeivratitijekući,uradićetočakiakogaonanevoli,zanju,zasebe.OkrenuoseponovoBaliju,kojigajemrkopogledao.Vilsebaciousedlo.

„Hajdemo,matori”, reče. „Sunce već zalazi, amimoramo stići doHoklifa dok ne padne mrak, jer mi izgleda kao da će kiša.” Zario jepotpetice konju u sapi i Balije se munjevito pokrenuo, kao da jerazumeorećisvogajahača.

„Otišao je u Vels sam?!”, upitala je Šarlota. „Kako ste mogli da mudopustitedauradineštotoliko...tolikoglupavo?”

Magnusjeslegnuoramenima:„BrigaozabludelimSenolovcimanijemoja odgovornost, niti će ikada biti. Staviše, nijemi jasno što bistemenekrivili.ProveosamprošlunoćubibliotecičekajućiViladadođeipopriča sa mnom, što nije uradio. Naposletku sam zaspao meduknjigamaobesnilu i likantropiji.Vulsikatkadumedaugrize,pasamzabrinut.”

Nikosenijeosvrnuonaiznetipodatak,madaŠarlotajesteizgledalazabrinutije nego ikada ranije. Doručak je protekao u tišini, pošto jepodostanjih falilo za stolom.Vilovoodsustvonijebilo iznenađujuće.Pretpostavljalisudajeporedsvogaparabataija.Istogasuseuzbunilitekkada jeSiriluleteounutra, zadihan iuzrujan,da im javidaBalijanemaunjegovojpojati.

PretragomInstitutanaišlisunaMagnusaBejnausnulogujednomćošku biblioteke. Šarlota ga je prodrmala da ga probudi. Kada gaupitaše da li zna gde je Vil, Magnus im je posve iskreno kazao dapretpostavljada jeVilvećkrenuodoVelsasaciljempronalaskaTesekako bi je vratio na Institut, ili krišom ili silom. Taj je podatak, nanjegovo iznenađenje, usplahirio Šarlotu, koja je odmah sazvalasastanak u biblioteci, naredivši da se na njemu pojave svi SenolovciInstituta sem Džema, pa čak i Gideon, koji se pojavio hramajućioslonjenoštap.

„ZnalibilokokadajeVilotišao?”,pitalaihjeŠarlota,stojećinačeludugačkogstolaokokojegsusedelisviostali.

Sesili je,rukustidljivoprekrštenihpredsobom,najednompostalasilnozanimljivašaranatepihu.

„Divan ti je taj dragulj koji nosiš, Sesili”, primetila je Šarlota,zaškiljivši očima u rubin oko devojčinog vrata. „Ne sećam se da siimala tuogrlicu juče.Staviše,sećamseda ju jeVilnosio.Kadti ju jedao?”

Sesilijeprekrstilarukeprekogrudi:„Nećuvamništareći,Vilovesuodluke samo njegove, a već smo pokušali da objasnimo Većniku štavaljaučiniti.PoštonamKlavanekanipomoći,Viljeuzeostvarusvojeruke.Neznamzaštosteočekivalibiloštadrugo?”

„Nisam mislila da bi napustio Džema”, reče Šarlota, učinivši sezapanjenomštojetouopšterekla.„Ne...nemogunidazamislimkakoćemomurećikadaseprobudi.”

„Džem već zna...”, otpoče Sesili prkosno, ali ju je, na njenoiznenađenje,prekinuoGabrijel.

„Naravno da zna”, rekao je. „Vil samo obavlja svoju dužnostparabataija.RadionoštobiiDžemuradiodamože.OtišaojeumestoDžema.Svakibiparabataitakopostupio.”

„TibranišVila?”,rečeGideon.„Avečitosiseonakoponašaopremanjemu?BarsiudesetakrazličitihprilikarekaoDžemudaimaotužanukuszaparabataije.”

„Vil možda jeste zaslužio našu osudu kao osoba, ali je ovimepokazao da je ne zaslužuje kao Senolovac”, reče Gabrijel, pa je,primetivši da ga Sesili gleda, dodao, „a možda ni kao osoba nezaslužujeskroznašuosudu.Barneuvećojmeri.”

„Tojejednavrlovelikodušnaizjavasatvojestrane,Gideone”,rečeMagnus.

„JasezovemGabrijel.”Magnusjesamoodmahnuorukom:„MenisviLajtvudoviizgledaju

isto...”„Kah-kah...”, prekinuo ga je Gideon, pre nego se Gabrijel dohvati

nečegadagađaMagnusa.„BezobziranaViloveličnevrlineimaneibiločiju sposobnost da razlikuje Lajtvudove, i dalje se postavlja pitanje:hoćemolizaVilom?”

„Dajehteopomoć,Vilnebiodjahaousrednoćibezjavljanja”,rečeSesili.

„Da”, reče Gideon, „zato što je Vil, inače, opšte poznat po svojimdubokopromišljenimismotrenimodlukama.”

„Madajesteukraonašegnajbržegkonja”,ukazaomujeHenri,„što

govoridajerazmišljaounapred,.nanekinačin.”„NemožemodopustitiViludasamodjašeubojprotivMortmejna.

Satrećega!”,rečeGideon.„Akozaistajesteotišaousrednoći,jošbismogamoglisustićinaputu...”

„Najbržegkonja”,podsetiogajeHenri,naštajeMagnusfrknuosebipodbradu.

„Pa, zapravo, inemoradazavrši satrt”, rečeGabrijel. „Svibismo,svakako,moglidaodjašemozaVilom,aličinjenicajedabitolikasila,poslatanaMagistera, bila upadljivija od jednogmomkanakonju.Vilima najbolje izglede ako ostane neprimećen. Na kraju krajeva, nijeodjahao u rat. Otišao je da spase Tesu. Takvi se poduhvati najboljeobavljajukradomiceikrišom...”Šarlotajemlatnularukomostotolikosnažno da je tresak odjeknuo čitavom prostorijom. „Svi da stezaćutali”, rekla je, jednim toliko zapovedničkim tonom da se čak iMagnus uzbunio. „Gabrijele, Gideone, obojica ste u pravu. Za Vila jeboljedanekrenemozanjim,madanesmemonidopustitidajedanodnašihstrada.TakođejeistinadajeMagistervannašegdomašaja:Savettektrebadaseokupidaodlučujeotompitanju.Miotomesadaništanemožemo da uradimo. Stogamoramo da usmerimo naše snage uspašavanjeDžema.Umire,alijošnijemrtav.DeoVilovesnagezavisiodnjega,kojijetakođejedanodnas.Najzadnamjedaosvojedopuštenjedapotražimolekzanjega,istogatomoramoiučiniti.”

„Ali...”,otpočeGabrijel.„Tišina!”,rečeŠarlota.„JasamčelnikInstituta;prisetitesekovasje

spasioodocaipokažitemalopoštovanja.”„Valastemudobrorekli”,rečeMagnuszadovoljno.Šarlotaseokomilananjegaplamtećimočima:„Ivi takođe,vešče!

Vilvasmoždajestepozvaoovamo,alistetupodmojimdopuštenjem.Akosamdobrorazumelapoonomeštomijutrosrekoste,obećalisteViludaćeteuraditisveštomožetedamupomognetedapronađelekzaDžemadokonnijetu.RećićeteGabrijeluiSesiligdesenalaziradnjaukojoj bismo mogli nabaviti sastojke koji su vam potrebni. Gideone,pošto ste ranjeni, ostaćete tuubibliotecidapotražiteknjigekoje suMagnusupotrebne;akovamzatrebapomoć,pružićemovamjeličnojailiSofi.Henri,Magnusbimoždamogaodaupotrebi tvojukosturnicukaolaboratoriju,semakoneradišnanekomprojektuzbogkognebimogao?”PogledalajeHenrijapodignutihobrva.

„Radim”,rečeHenripomalooklevajući,„alimogudagaprilagodimtakodapomogneDžemu,učemubimidobrodošlapomočgospodina

Bejna. Zauzvrat, svakakomože da se posluži bilo kojim delommojenaučneopreme.”

Magnusgajeznatiželjnopogledao:„Anačemutačnoradite?”„Pa, kao što znate, gospodine Bejn,mi se ne bavimo čarolijama”,

rečeHenri, oduševljen štoneko iskazuje zanimanje zanjegoveopite,„aliradimnajednojnapravikoja,donekle,predstavljanaučnioblikčiniza transportaciju. Njome bismo otvorili prolaz do bilo kog željenogmesta...”

„Uključujući,možda,iskladištepunojinfenauKini?”,rečeMagnusozarenihočiju.„Tomizvučizanimljivo,posvezanimljivo.”

„Uopštenezvučitako”,promrmljaojeGabrijel.Šarlota ga jeprostrelila jednimoštrimpogledom: „Dosta sa time,

gos’nLajtvude. Činimi seda ste svi dobili svoje zadatke. Iditeda ihobavite.Nećuvišeništadačujemodvas,dokmisenejavitesavestimao ostvarenomnapretku. Biću kodDžema.” I na to je žurno napustilaprostoriju.

„Ugodnelireakcije”,rečegospođaBlek.Tesajujeljutitopogledala.Skupilaseusuprotnomuglukočije,što

daljeodjezivogprizoratogstvorenjakojenekadabešegospođomBlek.Vrisnulajekadajujeugledalacelu,pajebrže-boljepokrilaustarukom;aliprekasno.GospođaBlekočitoseoduševilanjenomprestravljenomreakcijom.

„Ali,odseklisuvamglavu”,rečeTesa,„kakojemogućedasteživi?Naovakavnačin?”

„Mađije”, reče gospođa Blek. „Upravo je vaš brat nagovestioMortmejnudabihmuusvomtrenutnomobličjumoglabitiodkoristi.Vaš je brat prolio krv koja je omogućila nastavak moga postojanja.Životizamojživot.”

JezivoseiskezilaiTesaseodmahprisetilabratakakojojumirenarukama.Neznaštištasamsveuradio,Tesi.Progutalajegorčinuugrlu.Nakon što joj je brat umro, pokušala je da se preobrazi u njega, daizvučebilokakvepodatkeoMortmejnuiznjegovihsećanja,alijenaišlasamo na uskomešani bes, ogorčenost i vlastoljublje: nije našla ništaopipljivo.KroznjujepokuljaonovinaletmržnjepremaMortmejnu,kojijeotkrioslabostinjenogbratanebiliihiskoristio.PremaistomonomMortmejnukojijedograbiosavDžemovjinfenusvirepompokušajuda

nateraSenolovcedazaigrajukakoonsvira.Čak je igospođaBlek,nanekinačin,bilazatočenicanjegovihmanipulacija.

„IspunjavateMortmejnovezapovestizatoštomislitedaćevamdatitelo”, reče Tesa sada. „Ne ovo... ovo što sada imate, već neku vrstupravog,ljudskogtela.”

„Ljudskog”,frknulajegospođaBlek.„Jaočekujemneštomnogovišeod ljudskog. Svakako bolje od ovog, nešto što će mi omogućiti dabudem neopaženameđu običnjacima kako bih se opetmogla bavitisvojimzanatom.AštosetičeMagistera,znamdaćeon,zbogvas,imatimoćdatakoneštoučini.Uskoroćepostatisvemoćan,učemućetemuvimnogopomoći.”

„Bašsteglupiakoočekujetedavasnagradi.”SiveusnegospođeBlekrazgaljenozaigraše:„Hoće,joškako.Zakleo

se,ajaučinihsveštosamiobećala.Pa,evo,isporučujemmunjegovusavršenunevestu-kojusamličnoobučila!TakomiAzazela,pajošsesećamkadastekročilisabrodaizAmerike.Izgledalisteposveljudski,potpunobeskorisni,dasamvećbilapočeladaočajavamdavasnikadaneću dovoljno dobro obučiti da bi od vas bilo neke koristi. No, uzdovoljnosvireposti,svesedaoblikovati.Isadaćetemulepoposlužiti.”

„Nijesveštojesmrtnobeskorisno.”Usledilojefrktanje.„TokažetezbogvašepovezanostisaDivovima.

Predugostevećsanjimaumestosasvojomsortom.”„Kakvajetosorta?Janisamniodjednesorte.Džesaminarečeda

mijemajkabilaSenolovac...”„JestebilaSenolovac”,rečegospođaBlek.„Alivašotacnije.”Tesije

srcenatopreskočilo:„Biojedemon?”„Anđeosvakakobionije”,rečegospođaBlekpodrugljivo.„Magister

ćevamsvetoblagovremenopojasniti-štaste,izaštosterođeni,izašta ste stvoreni.” Naslonila se u sedište uz škripu automatonskihzglavaka. „Moram vam priznati da ste me gotovo i zadivili kad steonakopobeglisaonimmalimSenolovcem.Timestepokazalidaimatežara.Staviše,Magister će imativajdeod togašto ste tolikovremenaproveliuzDivove.SadasteupoznatisaPodzemnimsvetom,ipokazaliste damu pripadate. Bili ste primorani da upotrebite svoj dar kadabistesenašlinamuci.Ispitikojebihjamoždabilastavilapredvasnebivampredstavljalitolikiizazovinebiiznedriliuvamaisteveštineisamouverenost. Vidim promenu u vama. Bićete vi dobra nevestaMagisteru.”Tesajeprostenjalauneverici:„Alizašto?Primoravajumedaseudamzanjega.Učemujerazlikadaliimamžaraiveštine?Štobi

njegauopštebilobriga?”„Oh, pa bićete vi njemu mnogo više od neveste, gospođice Grej.

BićetepropastzaDivove.Zatosteistvoreni.Aštovišeznateonjima,što ste imnaklonjeniji, to ćete biti učinkovitiji kao oružje koje će ihpokositi.”

Tesaseosećalakaodajojjenekoizbiovazduhizpluća.„Nezanimame šta Mortmejn hoće da uradi. Neću sigurno sarađivati sa njim unanošenju štete Senolovcima. Radije bih umrla ili bila podvrgnutamučenju.”

„Nijenibitnoštaviželite.Videćeteisamidanematogotporakojimože da se suprotstavi njegovoj volji. Osim toga, ne morate vi dauraditeništadabisteuništiliDivove,dovoljnojedabudetetoštojeste.IdaseudatezaMortmejna,štoodvasnezahtevanikakvozalaganje.”

„Verena sam već za nekoga”, odbrusila joj je Tesa, „za DžemsaKarstersa.”

„O, bože mili”, reče gospođa Blek. „Bojim se da Magister polažemnogovećepravona vas odnjega.ADžemsKarsters će ionakobitimrtav do utorka. Mortmejn je pokupovao sav jin fen u Engleskoj izaustavionoveisporuke.Moždajetrebalodaporazmisliteotomeprenegoštostesezaljubiliujednogovisnika.Mada,moramdapriznamdasammisliladaćesepreraditioonomplavookom”,zamislilase.„Zarsedevojkeobičnonezaljubeusvojespasioce?”

Tesa je osetila kako se pokrov nadrealnog spušta preko nje. Nijemogladaverujegdesenašla,zarobljenaukočijisagospođomBlek,idase još povrh svega toj veštici priča o Tesinim ljubavnim mukama.Okrenulasepremaprozoru.Mesecsebiouzdigao,tejemogladavididasusevozilinekimuzanimdrumom-bilojesenkiokokočije,aispodnjih, stenovita se gudura strmoglavo spuštala u tamu. „Postojeraznorazninačininakojevasnekomožespasiti.”

„Pa”,rečegospođaBlek,zablesnuvši jezubimakadasenasmešila,„buditesigurnidasadasigurnonikonećedoćidavasspase.”

BićetepropastzaDivove.„Ondaćumorati samadasespasem”, rečeTesa.GospođaBlek je

začuđeno nabrala obrve kada je uz škripu i kliktanje okrenula glavuprema Tesi. Međutim, Tesa se već bila pripremila, sakupila je svusnaguunogamaitelu,onakokakosujeučili,kakobisemoglabacitinavratakočijesvomsilinomkojujeimalausebi.

ZačulajepucanjebraveivrisakgospođeBlek,piskavignevnikrik.Neka jemetalna ruka zagrebala Tesu po leđima da bi je uhvatila za

okovratnik haljine, koji se na to i otkinuo, i Tesa je, ispavši napolje,tresnulaokamenjepokrajputa,tejenastaviladaljedapada,daklizi,dasekotrljaujarugudokjekočijaodjuriladaljeputemuzpovikegospođeBlek kočijašu da stane. Vetar je pokuljao Tesi u uši dok je padala,izbezumljenomašućirukamainogamapopustomterenuokosebe,alijeizgubilabilokakvunadudabijarugamoglabitiplitkailidabimogladapreživipad.Dokjetakopadala,nazrelajenekiuzanipotočićkakosepresijavadalekoispodnje,krivudajućimeđunazubljenimstenjem,tejeznaladaćeserazbitiotlekaokrhkiporcelankadastignedotle.

Zažmurivši,pomolilasedajojkrajbrzodođe.

Vil je stajaona vrhuvisokog zelenogbregagledajući kamoru. I nebo imorebehutolikojarkoplavidasečinilodasemeđusobnostapaju,tenijebilo jasne linije na obzorju. Galebovi imorske laste kružili su i kreštaliiznadnjega,dokmujekrozkosuduvaoslanvetar.Besetoplokaoleti,tejesakobacioutravu;biojesamoukošuljiipantalonamasatregerima,ašakesumupotamnele,opaljenesuncem.

„Vile!”Okrenuosedobropoznatomglasu,dabiugledaoTesukakosepenjeuzbrdopremanjemu.Nekajestazicabilaurezanatijednustranubrda, oivičena njemu nepoznatim belim cvećem, a Tesa je i samaizgledalakaocvetak,ubelojhaljininalikonojkojujenosilanabaluonenoći kada ju je poljubio na balkonu kuće Benedikta Lajtvuda. Dugasmeđakosavijorilajojsenavetru.Seširčejeskinula,tegajesadadržalaurucimašućimunasmešenakaodajoj jedragoštogavidi.Ivišenegodrago.Kaodajetoštogavididonelosilnuradostnjenomsrcu.

I njemu je srce poskočilo kada ju je ugledao. „Tes”, doviknuo joj jepružajućirukukaodaćejeprivućikasebi.No,onajejošuvekbilatolikoudaljenadamu senajednomučinilo da se istovremenonalazi i sasvimblizu i sasvim daleko. Mogao je da vidi njeno lepo podignuto lice dotančina, mada nije mogao da je dotakne, pa je ostao da stoji željnočekajući,dokmujesrcelepršalougrudimapoputkrila.

Aondasekonačnoprimakla,dovoljnoblizudajemogaodavidikakojojsetravaicvećepovijajuutabanipodcipelama.Pružiojerukepremanjoj,onapremanjemu.Šakeimseispreplitašeionjenačas,doksutakostajalinasmešeni,osetionjenetopleprsteusvojima.

„Čekaosamte”,rekaojojjeVil,ionagajepogledalasaosmehomkojijojnestade sa licakada joj se stopalaokliznuše,na šta senakrivila sa

rubastene.Šakejojseistrgošeiznjegovihionjenajednomposegnuokrozvazduh kada je pala podalje od njega, ćutke, kao mutna bela tačkanaspramplavogobzorja.

Vil se naglo uspravio u krevetu, osećajući kako mu srce tuče ispodrebara. Njegova soba kod „Belog ata” beše dopola ispunjenamesečinom, koja je jasno oivičavala njemu nepoznate obrisenameštaja:umivaonikistočićsanepročitanimprimerkomFordisovih„Propovedi ženskoj čeljadi”,meku fotelju pokraj ognjišta, u kojem sevatrabilapretvorilaužeravice.Posteljinanakrevetubešehladna,alijeipakbiooznojen;prebacivšinogesakreveta,prišaojeprozoru.

Naprozorskojdascistajala jevazicasakrutomkiticomosušenogcveća.Sklonivšijeustranu,pomeriojerezuoknabolnimprstima.Celoga je telobolelo.Nikadau životunije jahao tolikodaleko, ani tolikobrzo,tejebioumoraniukočenodsedenjausedlu.Moraćedananeseiraceprenegoštoponovosutrakrenenaput.

Prozorseotvoriopremaspoljadabigahladanvazduhzapljusnuopo licu i kosi, hladeći mu kožu. Osećao je neku bol i duboko podrebrima, koja nije imala nikakve veze sa jahanjem.Da li je bila zbogodvojenostiodDžemailizebnjezaTesom,nijenisamznao.Stalnomusejavljalaslikanjekakopadaprednjim,kakojojispuštaruku.Nijebioodonihštobiverovaliuproročkoznačenjesnova,aliipaknijemogaoda razmrsi stegnuti, ledeni čvor u stomaku, niti da umiri ubrzanodisanje.

Umračnomprozorskomoknuvideojeodrazsvogalica.Letimicejedotakaoprozor,ostavljajućivrhovimaprstijutragodkondenzacijenastaklu. Zapitao se štabi rekaoTesi kada je pronađe, kako će joj rećizaštojeonpošaozanjom,aneDžem.Akoovajsvetimaimalomilosti,moždabibarzajednomoglidagaožale.Akonikadanijeverovaladajeonvoli,akomunikadanijeuzvraćalaistunaklonost,moždaimsebarsmiluju pa da zajedno podele tugu. Gotovo nesposoban da uopštepomislikolikomujebilapotrebnanjenasmirenasnaga,zatvoriojeočiiprisloniočeloohladnostaklo.

DoksusespuštalikrivudavimsokacimaIstEndaodstaniceLajmhausdoUliceGil,Gabrijel je, imimosebe,bio svestanSesilinogprisustva

kraj njega. Pokrili su se činima, što beše vrlo korisno, jer bi njihovapojava u siromašnijem delu Londona inače zasigurno izazvalašaputanja, a možda bi i, hteli ne hteli, bili uvučeni u radnju kakvogtrgovca da mu pogledaju ponudu. A Sesili je i ovako, upadljivoradoznala,zastajaladabisezagledalauizloge-nesamokodšeširdžijai krojača, već i kod radnji koje nudiše svašta, od imalina za cipele iknjigadoigračakaiolovnihvojnika.Gabrijeljemoraodapodsetisebedaipakdolazisaselaidaverovatnonikadanijenibilananekojvećojtržnici,apogotovonenekojsličnoj londonskoj.Bilomu ježaoštonemožedajepovedenanekomestodostojnogospenjenogpoložaja-uradnjenaBurlingtonArkadi ili Pikadiliju, aneuovemračne, zbijeneulice.

Ni samnije znao šta je očekivaood sestreVilaHerondejla.DabibilaneprijatnakaoVil?Danebi izgledala tolikouznemirujuće sličnonjemu,aopetbilatolikoneobičnolepa?RetkosedešavalodapogledaVilovoliceinepoželidagaudari,alimujeSesilinolicebilobeskrajnoopčinjavajuće.Ustanoviojedaželidapišepesmeotomekakosunjeneplaveoči „kaozvezdasjaj”, akosa „kao tamebeskraj”,poštobi se toleporimovalo,alijeimaonekiosećajdatistihovinakrajunebiispalidobri, a i Tatjana ga je odavno prestravila sa poezijom. Pored toga,mnogosetoganemoženistavitiupesmu,kaonačinnakojiodređenadevojkaizvijeusta,pasilnopoželitedasenagnetei...

„Gospodine Lajtvude”, reče Sesili nestrpljivim tonom koji jenagoveštavao da to ne beše prvi put da je pokušala da privučeGabrijelovupažnju.„Činimisedasmovećpromašiliradnju.”

Opsovavši u po glasa, Gabrijel se okrenuo. Zaista jesu prošli brojkoji im je Magnus dao; vratili su se unazad dok se nisu našli predzamračenom, ružnjikavom radnjom zamagljenih prozora. Krozzamućeno staklo uspeo je da nazre police sa raznoraznim čudnimpredmetima-teglamaukojimasuplutalemrtvezmijeotvorenihbelihočiju; lutkama koje su namesto glava imale male zlatne krletke; igomilamanarukvicaodljudskihzuba.

„Božemesačuvaj”,rečeSesili,„odurnogliprizora.”„Ne želite da ulazite?”, Gabrijel se okrenuo prema njoj. „Mogu ja

umestovas...”„I da me ostavite da stojim tu na pločniku na hladnom? Nimalo

gospodskiodvas.Niukomslučaju.”Dohvativši sekvake,otvorila jevrata, na šta se odmah oglasilo malo zvonce u radnji. „Izvolite zamnom,gospodineLajtvude.”

Gabrijel je trepćućiušaozanjomupolumračnuradnju.Unutranebešeništaprijatnijenegonapolju.Duginizoviprašnjavihpolicavodilisuprematezgikojajestajalausenci.Prozorisu,izgleda,bilizamazaninekim tamnim premazom da bi zaprečili veći deo dnevne svetlosti.Same police behu pretrpane i neuredne - mesingana zvonca sadrškamauoblikukostiju,debelesvećesabubama i cvećemuvosku,prekrasnazlatnakrunatolikočudnovatogoblikaiprečnikadanikakonebiodgovaralaljudskojglavi.Bilojeipolicasanoževimaibakarnimikamenimposudama koje iznutra behu uflekane čudnim smeđikavimmrljama.Bilojeičitavihhrparukavicasvihveličina,odkojihsunekeimalevišeodpetprstijunaobemarukama.Potpunooguljeni ljudskikosturvisiojesatananogužetauprednjemdeluradnje,ljuljajućiseuvazduhu,madanigdenijebilopromaje.

GabrijeljehitropogledaouSesilidaproveridalisepokolebala,alinije.Više je izgledala iznervirano. „Nekobi stvarno trebalodaobrišeovolikuprašinu”,objavila je,pajezamahnulasuknjamaiuputilaseudonjideoradnje,naštajojcvetićizaigrašenašeširiću.Gabrijeljesamozavrteoglavom.

SustigaojeSesilitamankadajespustilarukupokrivenurukavicomnamesinganozvononatezgi,koje jena tozvonkoodjeknulo. „Dobardan?”,doviknulaje.„Imalikoga?”

„Tačno ispred vas, gospođice”, oglasio se neko iznervirano,odnekudaodozdosa leve strane. Sesili iGabrijel zajednosenagnušeprekotezge.Tikispodnjenepovršineugledašetemenekogčovečuljka.Možda ne baš čovečuljka, pomislio je Gabrijel dok su se čini polakorazilazile-većsatira.Nosiojeprslukipantalone,bezkošulje,iimaojekopitasta stopala i fino povijene jareće rogove. Takođe je imao ipotkresanubradicu,šiljatuvilicuipravougaoneženiceužutimjarećimočima,napolaskrivenimpodnaočarima.

„Božedragi!”,rečeSesili.„VimoradastegospodinSalouz.”„Divovi”,primetivlasnikradnjesmrknuto,„mrzimDivove.”„Tja”, reče Sesili, „onda mora da ste oduševljeni što nas vidite.”

Gabrijeljeosetiodajedošaotrenutakdaseumeša.„OtkudsteznalidasmoSenolovci?”,rečeosorno.

Salouz je na to podigao obrve. „Belezi su vam, gospodine, jasnovidljivinašakamaigrlu”,reče,kaodaseobraćadetetu,„aštosetičeovecure,izgledaistokaobratjoj.”

„Otkudbisteviznalimogabrata?”,upitalaga jeSesilipodignutimtonom.

„Vaša fela ne svraća baš često tu kod nas”, reče Salouz. „Pazapamtimokadsvrate.VašbratVilčestojedolaziopredvameseca,ponaloguonogvešcaMagnusaBejna.BiojeidoledoUkrštenihkostiju,dauznemirava Staru Moli. Vil Herondejl vam je opšte poznat uPodzemnomsvetu,madaseuglavnomkloninevolja.”

„Pa,tozaistajesuzapanjujućenovosti”,rečeGabrijel.Sesili je mrko pogledala Gabrijela. „Tu smo po nalogu Šarlote

Branvel”,reklaje,„čelnicelondonskogInstituta.”Satirjesamoodmahnuorukom:„Nezanimamenevašsenolovački

poredak,daznate;nezanimanikogaizVilin-sveta.Samomikažiteštahoćete,padapogodimodobrucenu.”

GabrijeljerazviopapirkojimujeMagnusdao.„Sirćečetir’lopova11,vodeni kesten, velebilje, siriš, list damijane, krljušti sireneu prahu, išestklinovasakovčegadevice.”

„Pa”,rečeSalouz, „retko imamopotražnjuzatakonečime.Moramdapogledampozadi.”

„Pa, ako nemate potražnju za tim, za čim je imate?”, upitao ga jeGabrijel,gubećistrpljenje.„Teškodasebavitecvećarstvom.”

„Gospodine Lajtvude”, prekorila ga je Sesili u pola glasa - alinedovoljnotiho,poštojujeSalouzipakčuo,temunaočareposkočišenanosu.

„Gospodin Lajtvud?”, reče. „Sin Benedikta Lajtvuda?” Gabrijel jeosetio damu je vrela krv jurnula u obraze. Gotovodani sa kimnijepričao o ocu od Benediktove smrti - ako se ono što je umrlo utalijanskojbaštiuopštemožesmatratinjegovimocem.Nekadjevažilo-oninjegovaporodicaprecelogsveta,Lajtvudoviiznadsvegaostalog,alisada...sadaseuzprezimeLajtvudovihvezivalasramotaistokolikonekadaponos,aGabrijelnijeznaokakodasepostavi.

„Da”,rečenaposletku,„sinsamBenediktaLajtvuda.”„Odlično. Imam neke porudžbine vašega oca. Već sam se bio

zapitaodalićeikadasvratitidaihpokupi.”Satirjeodjuriouzadnjideoprodavnice, a Gideon je rešio da prekrati vreme zureći u zid. Crtežiprirodebehuokačeniponjemu,kaoimape,alikadajeboljepogledao,shvatiojedatonebehucrtežiimapemestakojabinjemubilapoznata.Video je Idris, dakako, sa Broslindskom šumom i Alikanteom povrhbrda, ali je nekadrugamapaprikazivala nešto što nikada ranije nijevideo - i šta je uopšte Srebrnomore? Trnogora? Koja to zemlja imaljubičastonebo?

„Gabrijele”,rečeSesiliporednjega,prigušenimglasom.Besetoprvi

putdaupotrebinjegovoimekadamuseobrača,teseokrenuokanjojtamankadaseiSalouzpojavioizstražnjegdelaradnje.Ujednojjerucidržaosvezanipaketić,koji jepružioGabrijelu.Neštoneravnih linija-očitoflašicesaMagnusovimsastojcima.Udrugojjerucidržaogomilunekihnovina,kojejespustionatezgu.

„Narudžbinavašegaoca”,rečeuzpodrugljiviosmeh.Gabrijelpogledanovine,paprestravljenozinu.„Božedragi”,rečeSesili,„pakakojetouopšteizvodljivo?”Satir je izviovratdapogledauštasetozagledala.„Pa,sa jednom

osobomnije,alisavetiskimdemonomikozom,jestevrloverovatno.”ObratioseGabrijelu:„E,sad,recitemi,imatelikodsebeparazaovoiline?Vašotackasnisaplaćanjem,anemožedovekadakupujenacrtu.Kakoćemoonda,Lajtvude?”

„DalivasjeŠarlotaikadapitaladaliželitedapostaneteSenolovac?”,upitaojeGideon.

Sofisesledilanasredinilestavasaknjigomuruci.Gideonjesedeozajednimoddugačkihstolovaubiblioteci,blizupolukružnogprozorakoji je gledao na dvorište. Pred njime behu rašireni papiri i knjige,nakonštosuoniSofiprovelinekolikougodnihsatizajedno,tražećiunjima spiskove i zapise o činima, pojedinosti o jin fenu, i kojekakvenarodne savete u lekovitom bilju. Mada je Gideonu noga ubrzanozaceljivala,ipakjujedržaopridignutunadvestolicepredsobom,aSofise rado ponudila da se penje i spušta po merdevinama kako bidohvatilaknjigesanajvišihpolica.Sada jedržalanekupodnaslovom„Pseudomonarchia Daemonum”, čije korice pod rukom behupopriličnoljigave,tejehteladajebrže-boljespusti,alijujeGideonovopitanje toliko zateklo da se zaustavila nasred lestava. „Kako tomislite?”,reklaje,nastavivšisaspuštanjem.„ZaštobimeŠarlotapitalatakonešto?”ČinilosedajeGideonprebledeo,madasemoždanaprostoradilo o odsjaju kamen-rune na njegovom licu. „Gospođice Kolins”,rekaoje.„Vistejedanodnajboljihboracakojesamikadaobučavao,ituuključujem i Divove. Zato vas i pitam. Činimi se da bi bilo šteta neupotrebititolikidar.Poduslovom,dakako,davitoželite.”

Sofijespustilaknjigunasto,pajeselanaspramGideona.Znalajedatrebadamalookleva,daizgledakaodasepremišlja,alijojseodgovornašaonausnamaprenegoštojeuspeladagazaustavi.„Jasamoduvek

jedino i želela da postanem Senolovac.” Nagnuo se napred i kamen-runamujeobasjalaočiuklanjajućibojuiznjih.„Nebrinevasopasnost?ŠtojenekostarijitokomUzdizanja,tojesamtajpostupakriskantniji.Načuo sam da razmatraju snižavanje uzrasta od kojeg možete daprihvatiteUzdizanjesačetrnaestnadvanaestgodina.”

Sofi je odmahnula glavom: „Nikada se ja nisamplašila opasnosti.Rado ću je prihvatiti. Jedino se plašim... plašim da će, ukoliko seprijavim,gospođaBranvelpomislitidanisamzahvalnanasvemuštojeučinila za mene. Spasila mi je život i odgajila me. Pružila mi jesigurnost i dom. Ne mogu joj vratiti tako što bih napustila njenuslužbu.”

„Ne”, Gideon je zavrteo glavom, „Sofi... gospođice Kolins... vi steslobodnasluškinjaujednomsenolovačkomdomu.PosedujeteVid.VećznatesveštosemožeznatiožiteljimaPodzemnogsvetaiDivovima.Viste savršen kandidat za Uzdizanje.” Spustio je ruku na knjigu izdemonologije.„JaimampravoglasauSavetu.Mogusezauzetizavas.”

„Nemogu”,rečeSofiglasomtanušnimpoputkonca.Zarneshvataštajojnudi,kolikoiskušenje?„Pogotovonesada!”

„Ne,nesada,dabome,dokjeDžemsutolikološe”,rečeGideonbrže-bolje.„Aliubudućnosti?Možda?”Zagledaojojseulice,ionajeosetilakako joj se rumenilo polagano širi ispod kragne. Najočigledniji inajčešćinačindasejedanobičnjakuzdignenapoložajSenolovcabiojekrozbraksanekimSenolovcem.Zapitala se šta sekrije iza činjeniceštojeonvrlorešenoizbegaodajojtospomene.„Alisadakadasamvaspitaobilistetolikoodlučni.ReklistedasteoduvekželelidapostaneteSenolovac.Zbogčegajetako?Jertoumedabudeveomaokrutanživot.”

„Život i inačeumedabudeokrutan”, rečemuSofi. „Mojživotpredolaska na Institut teško da je bio lagan. Pretpostavljam da jednimdelom želim da postanem Senolovac kako bih, u slučaju dame nekimuškarac opet napadne sa nožem u ruci, kao što je učinio mojprethodni poslodavac, mogla na licu mesta da ga ubijem.” Usput jedodirnula obraz u nesvesnom potezu kojem se nijemogla odupreti,osećajućihrapavoožiljačnotkivopodvrhovimaprstiju.

Primetila je Gideonov izraz lica - zapanjenost pomešana sanelagodom - pa je spustila ruku. „Nisam znao da ste tako dobili tajožiljak”,rekaoje.

Sklonilajepogled:„Sadćetemirećidanijetolikogadan,ilidaganineprimećujete,ilivećtomeneštoslično.”

„Vidimjanjega”,rečeGideontiho,„Nisamslep,no,mismoionako

ljudisamnogoožiljaka.Vidimga,alinijegadan.Većpredstavljasamojošjedanlepdeonajlepšedevojkekojusamikadavideo.”

Sofisesadastvarnojestezarumenela-osetilajedajojobrazigore-akadaseGideonnagnuoprekostola,dubokogpogledau timsvojimolujno-zelenimočima,odlučnojeudahnula.Nijeonkaonjenprethodniposlodavac.IpakjetoGideon.Ovogagaputanećeodgurnutiodsebe.

Vrata biblioteke na to se naglo otvoriše. Šarlota se pojavila napragudelujućiiscrpljeno;nasvetloplavojhaljiniimalajevlažnemrlje,apod očima tamne kolutove. Sofi je istoga trena skočila sa stolice.„GospođoBranvel?”

„Oh,Sofi”,uzdahnulajeŠarlota.„Bašsamsepitaladalibimogladaposediš malo uz Džema. Nije se još probudio, a Bridžet mora dasprema večeru, a ionako mi se čini da će od njenog grozomornogpevanjadobitinoćnemore.”

„Naravno”, Sofi je pohitala prema vratima, ne osvrćući se kaGideonu, mada je, kada se vrata zatvoriše za njom, bila popriličnosigurnadaječulakadajetiho,aliogorčeno,opsovaonašpanskom.

„Daznate”,rečeSesili, „dabaš inistemoralida izbaciteonogčovekakrozprozor.”

„Nijeončovek”,rečeGabrijelnamrštenogledajućigomilustvariurukama. Uzeo je paket sa Magnusovim sastojcima koji im je Salouzpripremio,uzjošpokojikorisnipredmetsapolica.NamernojeostavionovinekojejenjegovotacnaručionatezgigdeihjeSalouzispustio-nakonštogajebaciokrozjedanodzatamnjenihizloga.Mnogomujeprijalo,pogotovokadasestakloonakorasprslonasvestrane.Utomsenaletuionajokačenikostursrušioiraspaougomiliraštrkanihkostiju.„NijeodvilinskogdvoraSili,većjejedanodonihpoganihprimeraka.”

„Zatostegaonakopojuriliulicom?”„Nemaonštadapokazujeonakveslikejednojdami”,promrmljaoje

Gabrijel, mada je i sam morao da prizna da dotična dama nije nitrepnula na sve to, i da se više nasekirala zbog načina na koji seGabrijelpostavionegoštoseoduševilanjegovimviteškimpostupkom.

„Aistotakosmatramdanijebiloneophodnobacitigaukanal.”„Umeondapluta.”Sesiliniruboviusananatozaigraše:„Ipaknijebilonimalouredu.”„Smejetese”,rečeGabrijeliznenađeno.

„Ne smejem se”, Sesili je digla nos i okrenula lice od njega, ali jeGabrijel ipakuspeodanazreosmehkoji joj se raširio licem.Gabrijelostadezbunjen.Nakonštojeiskazalaprezirpremanjemu,ionakomudrskouzvratila,biojepopriličnosigurandaćejeovajnjegovposlednjiispadnagnatidasvaštaispričaŠarlotikadasevratenaInstitut,aliseonaumestotogačinilazabavljena.ZavrteojeglavomkadaskrenušeuUlicuGarnet.NikadamutiHerondejlovinećebitijasni.

„Možetelimidodationubočicusapolice,gospodineBejne?”,zamoliojeHenri.

Magnusjetakoiuradio.StajaojenasrediniHenrijevelaboratorije,zagledajući neke svetlucavepredmetena stolovimaoko sebe. „Čemuslužesveovenaprave,akosmemdapitam?”

Henri,koji jenasebiodjednomimaodvaparazaštitnihnaočara-jedne povrh glave, jedne preko očiju - učinio se istovremeno izadovoljaninapetštogapita(Magnusjepretpostavljaodasudvaparanaočarabilaposledicarasejanosti,alinijehteodapita,zaslučajdaseradilo o nekoj novojmodi). Henri je uzeo neki četvrtasti mesinganipredmet sa više dugmadi. „Pa, evo, ovo ovde je Senzor. Može dapredoseti prisustvo demona.” Čim se primakao Magnusu, Senzor jeglasnozapištao.

„Zadivljujuće!”,uzviknuojeMagnus,oduševljeno.Podigaojeneštoodtkanineštojeodozgoimalonasađenunekumrtvuptičurinu.„Aštavamjeovo?”

„Šeširsmrti”,objaviojeHenri.„Aha”, rečeMagnus. „Da gospa, kada joj zatreba, može da izvuče

oružjeiznjegaiubijedušmane?”„Panebaš”,priznadeHenri.„Madatodoistazvučikaomnogobolja

zamisao.Bašještetaštonistebilitukadamijesvetoprviputpalonaum.Nažalost,ovajsešeširsamoobavijeokoglaveneprijateljaizadaviih,poduslovomdagadotičninosiutomtrenutku.”

„Pretpostavljamdane bi bilo lakoubeditiMortmejnada nataknežensko šeširče”, primetio je Magnus. „Mada bi mu boja divnopristajala.”

Henrijeprasnuousmeh:„Pravistešaljivdžija,gospodineBejne.”„Zoviteme,molimvas,Magnus.”„I hoću!” Henri je bacio šeširče preko ramena, da bi se dohvatio

nekeokruglestakleneteglesanekomsvetlucavomtvari.„Ovojeprašakkoji,kadasebaciuvazduh,činiduhovevidljivima”,rečeHenri.

Magnusjezadivljenonagnuoteglusatimblistavimzrncimapremalampi,apoštomu jeHenriozarenouputio jedanohrabrujućipogled,Magnus je izvukaočep. „Divno izgleda”, reče, tega je iznebuhasipaomalo na dlan. Prekrivši mu smeđikavu kožu, obavio mu je šakusvetlucavimsjajem. „Aosimšto imasvrsishodnuprimenu,činisedaimauloguiuulepšavanju.Odovogabimipraškakožavečnoblistala.”

Henrisenamrštio.„Nebašvečno”,reče,aliseodmahnasmešio,„alivammogunapravitinovudozukadgodzaželite!”

„Mogao bih da zasijam kad godmi se ćefne!”, Magnus se širokonasmešio Henriju. „Izuzetno su vam zanimljive sve ove stvari,gospodine Branvele. Vi svet sagledavate na jedan sasvim drugačijinačin od svih ostalihDivova koje sam ikada sreo. Priznajemda sammisliodavašimamanjkamašte,madaneiličnedrame,alistemisadau celosti promenili mišljenje! Senolovačka zajednica mora da vaspoštujeiiznimnocenikaojednoggospodinakojijeistinskiunapredionjihovurasu.”

„Ne”, reče Henri žalosno, „uglavnom žele da prestanem saosmišljavanjemnovihizumaisaizazivanjempožaraokosebe.”

„Alisvakiizumnosiodređeniriziksasobom!”,zavapiojeMagnus.„Videosamkakavsupreobražajsvetudonelipronalazakparnemašinei širenje štampanih materijala uz fabrike i tvornice koje promenišenaličje Engleske. Običnjaci su uzeli svet u svoje ruke i napravili odnjega nešto zadivljujuće. Vešci su vekovima sanjali i usavršavaliraznorazne čini kako bi sebi stvorili drugačiji svet. Zar će Senolovcijedini ostati nepromenjeni, u zaostatku, i samim time osuđeni napropast? Kako mogu da okreću glavu pred genijalnošću koju ste viispoljili?Patojekaodaseodsvetlostiokrećeteprematami.”

Henrisezarumeneoskerletnombojom.Bilojeočitodanikoranijenije pohvalio njegove izume, sem možda Šarlote. „Postideli ste me,gospodineBejne.”

„Magnuse”,veštacgajepodsetio.„MogulisadadavidimdoklestestiglisatimProlazomkojistemiopisali?Pronalaskomkojiprebacuježivabićasajednetačkenadrugu?”

„Dakako”, Henri je izvukao potešku hrpu papira sa jednog uglaprenatrpanog stola, pa ju je gurnuoMagnusu. Uzevši je, veštac je sazanimanjem prelistao te listove. Svaki je bio prekriven gustim,izduženim rukopisom, uz desetine i desetine jednačina, stapajući

matematikuiruneuzapanjujućemskladu.Magnusjeosetiodamusrceubrzano lupadok jeprelistavaostranice -pa to beše genijalno, posvegenijalno.Uzsamojednumanjkavost.

„Jasnomiještapokušavatedapostignete”,reče.„Igotovostesveiusavršili,osim...”

„Da,skorodajesam”,Henrijeprošaorukamakrozriđukosu,čimeje pomerio i naočari. „Prolaz može da se otvori, ali ne može bitipodešen. Ne možemo nikako znati da li biste kroz njega kročili naželjenoodredištenaovomsvetu ili uneki sasvimdrugi svet,moždačakiupakao!Odvećjeriskantno,isamimtimeibeskorisno.”

„Pa,nemožetetopostićiovimrunama”,rečeMagnus.„Potrebnesuvamidrugerunesemovihkojekoristite.”

Henri je odmahnuo glavom: „Smemo da koristimo samo rune izSive knjige. Sve ostalo se smatra čarolijama. A Divovi se ne bavečarolijama.Nesmemoihkoristiti.”

MagnussezamišljenozagledaouHenrijanekolikodugihtrenutaka.„Alijazatosmem”,objavioje,tejeprivukaogomilupapirakasebi.

Vilin-bićadvoraNesilinisubašvolelasvetlost.PrvoštojeSalouz-kojisezapravoinijetakozvao-učiniopopovratkuusvojuradnjubilojedazalepi mastan papir preko prozora koji mu je onaj mali Div takonehajnorazbio.InaočarijeizgubionegdeuvodamakanalaLajmhaus.Abilo jeočitodamunikonećeplatiti zaone izuzetno skupenovinekoje je naručio zaBenedikta Lajtvuda. Imao je, sve u svemu, baš lošdan.

Mrzovoljno je podigao glavu kada se začulo zvonce u radnji,najavljujućimudajenekootvoriovrata,pasenamrgodio.Misliojedaihjezaključao.„Opetsisevratio,Dive?”,brecnuose.„Rešiodatinijedovoljnodamejednombacišureku,većmorašdvaput?Čistodaznašdatijaimamvrlouticajneprijatelje...”

„Uopšte ne sumnjam da ih imaš, varalice.” Visoka prilika podkapuljačompružila jerukupredulazomdazatvorivratazasobom.„Isilno me zanima da čujem više o njima.” Ledeno gvozdeno sečivoblesnulojeupolutamiisatiruseočiprestrašenoraširiše.„Imamnekapitanjazatebe”,rečemučovekpredulazom.„Inatvommestunebihpokušavao da bežim. Pogotovo ne ako želiš da sve prste sačuvaš natelu...”

13.

UMSTRMEIMAPLANINE

Jerumsvojestrmeimaplaninesdubokim,strašnim,nedokučivimdnom!Potcenjujeihkosenjimanikadanevine.Kostrpljenjanemapredvisinomtom,evomu,bednom,utešnebistrine:

životsesmrćusvršava,asvakidansnom.DžerardMenliHopkins,„Goregaodtognema”

Tesasekasnijenikadanijemoglasetitidali jevrištaladokjepadala.Jedinosesećaladugačkog,tihogpada,rekeistenjaštohitahukanjojineba iznad nogu. Vetar ju je šibao po licu i kosi dok se obrtala uvazduhu,kadajenajednomosetilanekioštartrzajpodgrlom.

Ruke. joj poletešedo vrata.Njena anđeoskaogrlicapodigla joj sepreko glave, kao da je neka ogromna ruka posegnula sa neba da jeskine. Metal je najednom bljesnuo oko nje, neka se ogromna krilarastvorišepoputdveriinjujeneštozgrabilodajojublažipad.Očijojserazrogačiše-bešepotpunonemoguće,potpunoneobjašnjivo,alinjenanđeo,njenmehaničkianđeo,nekakojenarastaodoveličineljudskogbićaisadajelebdeonadnjom,mašućivelikimmehaničkimkrilimanavetru.Zagledalaseunjegovoprazno,prelepolice,licestatueodmetala,bezizražajno kao i inače, ali je anđeo sada imao ruke, gipke poputnjenih,kojesu jepridržavaše,doksukrilamahala imahala imahala,polagano je i nežno spuštajući poput paperjastogmaslačka nošenogvetrom.

Možda umirem, pomislila je Tesa. Pa onda - ovo je nemoguće.Međutim, dok ju je anđeo i dalje držao, i dok su zajedno lebdeli kazemlji,de joj sesve jasnijenaziralopodočima.Sada jevećmogladavidi pojedinačne stene pokraj potoka, vodenu struju kako se spušta

nizvodno, odraz sunca u vodi. Senka krila nadvila se nad zemljom,krenuvšidaseširiiširisvedokTesanijepalaunju,palausenku,teseona i anđeo zajednoustremiše ka tlu i prizemljiše namekoj zemlji irazbacanomkamenjuporedpotoka.

Čim se spustila, Tesi se ote uzdah, više od zgranutosti nego odsamog udarca, pa je ispružila ruke kao da će svojim telom ublažitianđelov pad - ali on je već počeo da se skuplja, da se smanjuje ismanjuje,sklapajućikrila,dabinakrajupaonatledonje,opetmalikaoigračkica. Dohvatila ga je drhtavom rukom. Ležala je na neravnomkamenju,dopolau ledenojvodi,dopolavannje; već jekrenulada jojnatapa podsuknje. Zgrabivši visuljak, otpuzala je podalje od potokakoristećisepreostalomsnagom,dabisenaposletkusrušilanasuvompritiskajući uz grudi svoga anđela i njegove prepoznatljive otkucajenaspramsrca.

Sofi je sedela u naslonjači pored Džemovog kreveta, koja je oduvekzapravobilaVilovomesto,posmatrajućiDžemakakospava.

Nekada bi, pomislila je, bila čak i zahvalna na ovakvoj prilici,mogućnostidamusenađe tolikoblizu,damustavljaoblogenačelokada sepromeškolji ili proštenje goreći odgroznice.Amadagavišenijevolelakaonekada-onako,shvatilajesada,kakonekovolinekogakogauopštenezna,izprikrajka,sadivljenjem-ipakjojsesrcecepaloštogavidiovakvog.

Jedna od devojaka iz gradića u kojem je Sofi odrasla umrla je odsušice,pajeSofipamtilakakosupričalidajujebolestprolepšalaprenego što će je ubiti - da ju je načinila bledom, vitkijom, da joj jezarumenilalicesušičavimrumenilom.Džemususadaobraziistotakogoreli, dok seprevrtaona jastucima; srebrnkasto-belakosabešemupoputmraza,doksumuseprstinemirnotrzalinaćebetu.Tuitamobiiprogovorio, alimurečibehunamandarinskom,kojionanije znala.Dozivao jeTesu.Woaini,Tesa.Bu lu run,heqingkuangfa sheng,womendouhuizaiyiqi.AdozivaojeiVila,shengsizhijiao,takodabiSofidošlodamuuzmerukuistegneje,alikadajesteposegnulazanjom,onjegoreoodtemperature,pajejauknuoitrgaorukuodnje.

Sofiseodmahpovuklaufotelju,pitajućisedalidapozoveŠarlotu.ŠarlotabiželeladaznaakoseDžemustanjepogorša.Tamanjehteladaustane,kadajeDžemnajednomzabrektaoiočimusenaglootvoriše.

Srušilaseufotelju,zureći.Zenicemubehutolikosvetlosrebrnedasubileskorobele.„Vile?”,rekaoje.„Vile,tisi?”

„Ne”,reklaje,gotovoustrahudasemakne,„Sofije.”Tihouzdahnuvši,okrenuojeglavupremanjojnajastuku.Videlaje

damujeteškodausmeripoglednanju,aondajojse,zadivnočudo,nasmešio, onim beskrajno ljupkim osmehom kojim joj je onomad iosvojiosrce.„Naravno”,rekaoje,„Sofi.Vilnije...rekaosamViludaide.”

„OtišaojezaTesom”,rečeSofi.„I treba”, Džemove izdužene šake ščepaše ćebe, opet stegnute u

pesnice...dabiihpotomopetpopustio.„Dra...dragomije.”„Nedostajevam”,rečeSofi.Džem je polagano klimnuo glavom. „Mogu da osetim... njegovu

udaljenost,kaodajeumeninekanitzategnutaitovrlo,vrlosnažno.Nisam to očekivao. Nismo se razdvajali otkada smo postaliparabataiji.”

„Sesilijerekladastemuvireklidaide.”„Jesam”,rečeDžem,„teškogajebiloubediti.Danijeisamzaljubljen

uTesu,mislimdanebihuspeodaganagovorim.”Sofipadevilica:„Visteznalizato?”„Tek sam saznao”, rečeDžem. „Nebih bio baš toliko okrutan.Da

jesamznao,nikadajenebihzaprosio.Povukaobihse.Nisamznao.Aopet,sada,kadamipolakosveizmiče,svemisejavljatolikojasnodami se čini da bih shvatio, čak i dami nije rekao. Na kraju bih, ipak,znao.” Blago se nasmešio Sofinom ganutom licu. „Drago mi je štonisammoraodačekamdosamogkraja.”

„Ineljutitese?”„Ne, dragomi je”, reče. „Moći će da brinu jedno o drugome kada

menenebudebilo,ilisebarjatakonadam.Onvelidagaonanevoli,alisamsigurandabigavremenomzavolela.Vilajelakozavoleti,avećjojjedaocelosvojesrce.Jasnosevidi.Nadamsedamuganećeslomiti.”

Sofinijeznalaštabirekla.Nijeznalaštaseuopštemožerećipredtakvomjednomljubavlju-tolikouzdržavanja,tolikotrpeljivosti,tolikonade.Bilojetrenutakauproteklihnekolikomesecikadabizažalilaštoje ikada mislila loše o Vilu Herondejlu, nakon što je videla kako sepovukaoidopustioTesi iDžemudabudusrećnizajedno,aznala je ikakva je patnja zadesila Tesu zajedno sa srećom, uz spoznaju dapovređujeVila.SofiseprisetiladajeisamaTesakatkadusnuznaladadozivaVila;znalajedaonajožiljaknaTesinomdlanunijepoticaoodnezgodesažaračem,većseradiloonamernojrani,kojujenanelasama

sebidabi,nanekinačin,nadjačalatelesnimbolomonajduševnikojijeosećala zbog uskraćivanja ljubavi Vilu. Sofi je držala Tesu u svomenaručjudokjeovaridalaičupalacvećeizkosejerjebilobojeVilovihočiju,Sofijojjepuderompokrivalatragovesuzaibesanihnoći.

Damukaže?,zapitalaseSofi.Dalibiučiniladobrodeloakobirekla-Da,iTesanjegavoli;pokušalajedaganevoli,aligaipakvoli?Dalibibilokojimuškaracželeodačuje takoneštoodevojcikojomseženi?„GospođicaGrejizuzetnopoštujegospodinaHerondejla,ireklabihdamunebiolakoslomilasrce”,rečeSofi.„Alibihvoleladanepričatekaodajevašasmrtneizbežna,gospodineKarsterse.Evo,dokmipričamo,gospođa Branvel i ostali se sa mnogo nade trude da pronađu lek.MislimđaćetedoživetistarostuzgospođicuGrej,iđaćeteobojebitiveomasrećni.”

Nasmešiojojsekaodaznaneštoštoonanezna.„Lepoodtebeštokažeštakonešto,Sofi.ZnamdasamSenolovac,amineodustajemoodživota tek tako.Borimosedoposlednjeg trenutka.Dolazimo izsvetaanđela,madagaseipakplašimo.Ja,međutim,smatramdamožemodadočekamokrajinebudemouplašeni,daneklonemopredsmrću.Smrtmnomenikadanećeovladati.”

Sofi ga je pogledala, pomalo zabrinuto; delom joj se učinilo dabunca.„GospodineKarsterse?DazovnemŠarlotu?”

„Samodateprvoneštopitam,Sofi...maločasnatvomlicu,doksamgovorio...”,nagnuosenapred,„jeliistina?”

„Šta da li je istina?”, upitala ga je gotovo nečujno, ali je znala okakvomsepitanjuradi,aDžemanijemogladalaže.

Vil jebiogadnoraspoložen.Dan je svanuomaglovit, vlažan i grozan.Probudio se sa mučninom u stomaku, te je jedva uspeo nekako daproguta žilava jaja i hladnu slaninu koju mu je gostioničareva ženaposlužilauzagušljivomsalonu;svakimujedelićtelaprostožudeodaseštoprevratinazadnadruminastaviputovanje.

Zbog mestimičnih pljuskova sada se tresao pod odećom uprkospozamašnoj primeni runa za utopljavanje, a Baliju se nimalo nijesviđaloblatokojemujemljackalopodkopitimadoksupokušavalidaubrzajunaputu,uzVilakojisenamrgođenorazmišljaokakojeuopštemoguće da mu se magla kondenzuje unutar odeće. No, bar je doNorthamptonšira stigao, i to je već nešto, ali je ipak prešao jedva

dvadesetmilja,pajeodbijaodasezaustavi,madagajeBalijemolećivopogledaodoksuprolazilikrozTouster,kaodavapizatoplinomštaleimaloovsa,temujeVilskoroipopustio.Osećajbeznađaprodromujesve do kostiju, leden i neizbežan poput kiše. Šta on uopštemisli daradi?ZarstvarnomislidaćeovakopronaćiTesu?Danijepoludeo?

Sadasujošprolaziliiprekonekogvrlonepristupačnogterena,gdeje zbog blata kameni drumpostao vrlo opasan. Neka se velika liticanadvijala sa jedne strane puta, zaprečavajući nebo. Sa druge straneprolaza, drum je strmo oivičavala neka jaruga puna oštrog stenja.Negdeudaljini,nadnugudureblagosesvetlucaomutnipotočić.Viljedržao Balija dobro zauzdanog, podalje od strmine, ali se konj ipakuznemirio strepeći od ivice.Vil je i sam spustio glavu, uvukavši je uokovratnikda izbegne ledenukišu; sasvim je slučajno, kada jenačasbacio pogled sa strane, nazreo nešto jarko zeleno i zlatno međukamenjemporedputa.

IstogjetrenazaustavioBalijadabitolikohitroskočiosanjegadase zamalo okliznuo u blatu. Kiša je sada već jače pljuštala, kada sepribližioikleknuodaproučizlatnilanaczakačenzaoštardelićstene.Pažljivogajepodigao.Medaljonodžada,okrugli,saslovimautisnutimnapoleđini.Odličnojeznaoštaznače.

Kadasedvoje ljudisrodesrcima,mogudaslome inajjačegvožđe ilibronzu.

Džemov verenički dar Tesi. Vil ga je stisnuo u ruci pridižući se.Pamtiojekakoseokrenuopremanjojnastepeništu-lanacmedaljonaodžadaispodnjenoggrlazatreperiojekanjemukaosurovipodsetniknaDžemakadamujerekla-Kažudasrcenemožešpodeliti,alieto...

„Tesa!”,uzviknuojenaprečaciglasmuodjeknuostenje.„Tesa!”Stajao je takokoji tren, drhteći, poredputa.Ni samnije znao šta

očekuje-odgovor?Teškodabionabilatamo,skrivenamedutomalostena.Bilo jesamotišine,uzzvukvetra ikiše.Ali ipak je,bez ikakvesumnje, znaoda to bešeTesina ogrlica.Možda ju je strgla sa vrata iispustila kroz prozor kočije da mu označi put, poput Ivicininog iMaricinog traga odmrvica. Neka junakinja iz knjiga sigurno bi takopostupila,pabisamimtimeinjegovaTesa.Moždanađejošnekitrag,akonastavidalje.Nadamuprviputpokuljavenama.

Ponukannovomrešenošću,žurnosevratioBaliju,paseprebaciousedlo. Sadavišenemausporavanja; stići ćedoStafordširadovečeri.Okrenuvšiglavukonjapremaputu,gurnuojeprivezakudžep,odaklemusečinilodaganjegoveutisnuterečiljubaviiodanostipekupoput

žiga.

Šarlota se nikada nije osećala toliko umorno. Dete koje je nosilaiscrpljivalojujevišenegoštojeisprvaočekivala,apridejeibilabudnacele noći, i još je čitav dan provela na nogama.Haljinu je umrljala uHenrijevojkosturnici,agležnjevisujeboleliodpenjanjapostepeništuimerdevinamaubiblioteci.No,kadajeotvorilavrataDžemovesobeivideladanesamodajebudanvećisediipričasaSofi,zaboravilajenaumor i osetila kako joj se licem širi bespomoćni osmeh olakšanja.„Džemse!”,uskliknulaje.„Većsampomislila...hoćureći,dragomijedasiseprobudio.”

Sofise,delujućineobičnorumeno,odmahdigla.„Daidem,gospođoBranvel?”

„O,da,molimte,Sofi.Bridžetseopetneštonarogušila;velidanemožepronaćinekuBenovuMaru,madajanemamblagevezeokojojtoMaripriča.”

Sofi se zamalo nasmešila - što bi i uradila, da joj srce nije tolikosilno tuklozbogspoznajeda jeupravomogladauradinešto strašnogrozno.„Ben-mari”12,reklaje,„pronaćićujojga.”Krenulajekavratimaizastala,dabibacilajedančudanpogledprekoramenauDžema,kojibešeoslonjenojastukedelujućiposvebledo,alipribrano.Šarlotanijenistiglabiloštadakažejerjeovabrzoizašla,aondajujeDžempozvaokasebiumornogosmehanalicu.

„Šarlota, ako ti nebi bilo teško, da li bimogladamidodašmojuviolinu?”

„Naravno”, Šarlota je otišla do stočića ispred prozora, gdemu jeviolina ležala u četvrtastoj kutiji od ružinog drveta, sa gudalom iokruglomkutijicomkalofonijuma.Uzevši violinu, odnelamu ju je dokreveta, gde ju je Džem pažljivo prihvatio iz njenih ruku, a ona sezahvalno srozala u fotelju pored njega. „Oh...”, rekla je tren kasnije.„Izvini.Zaboravihgudalo.Hteosidasviraš?”

„Nema veze”, nežno je zatreperio prstima preko žica i iz njih seproširio tihi, titravi zvuk. „Ovo je picikato - prvo čemu me je otacnaučiokadamijepokazaoviolinu.Odmahseprisetimdanakadasambiodete.”

Jošsiitvekdete,Šarlotijedošlodakaže,madaipaknije.Zasvegaćenekoliko nedelja napuniti osamnaestu, kada Senolovci doživljavaju

svojepunoletstvo,aakoona,kadagapogleda,ividicrnokosogdečakakoji im je tek pristigao iz Šangaja čvrsto držeći svoju violinu uručicama, krupnih očiju na bledom licu, to opet nije značilo da nijeodrastao.

Dohvatilajekutijicujinfenasanatkasne.Tekgajejošmaloostalorasutopodnu,jedvazajednukašičicu.Progutalajeknedlu,pajesipalaprašaknadnočašeukoju jezatimdolilavode iz ibrikadase jin fenrastopipoputšećera.KadajujepružilaDžemu,ovajjespustioviolinudaprihvatičašu.Zagledaoseunjensadržajzamišljenihbledihočiju.

„Ovojesveštojeostalo?”,pitaoje.„Magnusradinaleku”,rečeŠarlota.„Imisvisanjim.GabrijeliSesili

su izašlidakupesastojkeza lekkojiće teojačati,aSofi iGideon i jasmosedaliuistraživanje.Svećemodasredimo.Sve.”Džemseučiniopomaloiznenađen:„Nisamznao.”

„Pa,nijetoništačudno”,rečeŠarlota.„Porodicasmo;učinilibismosve za tebe. Samo nemoj gubiti nadu, Džeme, molim te. Moraš dasačuvašsnagu.”

„Tomalosnageštoiimamjeodtebe”,rekaojezagonetno.Iskapiojerastvorjinfenaipružiojojnazadpraznučašu.„Šarlota?”

„Da?”„Jesilinakrajupobedilauprepirciokoimenazadete?”Šarlotase

zatečeno nasmejala. Beše malo neobično misliti na dete u ovomtrenutku,ali,opet,štodane?Usmrtismoiusredživota.13Darazmišljajui o nečemu drugom što nije bolest, Tesin nestanak ili Vilov opasnipoduhvat.„Jošnisam”,reklaje,„HenriseidaljeupornodržiBuforda.”

„Na kraju ćeš ti pobediti”, reče joj Džem, „uvek pobediš. Bila biodlučanVećnik,Šarlota.”

Šarlotajediglanosnato:„ŽenskiVećnik?PoslesvihmukakojesampreživelaupravljajućiInstitutom!”

„Pa, neko mora biti prvi”, reče Džem. „Nije lako biti prvi, nitiugodno,alijestevažno.”Pognuojeglavu:„Nosišusebijedanmojvelikižal.”

Šarlotagajezbunjenopogledala.„Voleobihdamogudavidimdetence.”

Beše to jedna sasvimprosta čežnja, koja se ipak zarila Šarlotiu srcepoputkomadastakla.Zaplakalaje,isuzejojtihokanušenizobraze.

„Šarlota”,rečeDžem,kaodaželidajeuteši,„oduveksisebrinulaomeni.Divnoćešsebrinutiiotomdetencetu.Bićešsavršenamajka.”

„Nesmešodustajati,Džeme”,reklaje,grcajućiusuzama.„Kadasumitedoveli,prvosumireklidaćešpoživetisamogodinuilidvedana.Apreživeosi,evo,skorovećšest.Pozivi jošnekolikodana,molimte.Jošnekolikodana,zamene.”

Džemjojjeuputiojedannežan,odmerenpogled.„Ijesamživeozatebe”,rekaoje.„IzaVila,paondaizaTesu-izasebesamog,jersamhteodabudemuznju.Alinemogudovekaživetizadruge.Anemoženikodakažeda jesmrtumeninašladobrovoljnogsaputnika,nitidasamotišao tek tako. Ako već kažeš da sam ti potreban, ostaću zbogtebekolikogodbudemmogao.Živećuzatebeitvojebližnje,borićuseprotivsmrtidokmecelogneiscrpiiiscedi.Alitonećebitimojizbor.”

„Pa...”, Šarlota ga je kolebljivo pogledala, „šta bi onda bio tvojizbor?”

Progutaojeknedlu irukamupadedoviolinepokrajnjega.„Rešiosam”,reče,„rešiojoškadasamposlaoVilaodavde.”Pognuojeglavu,pajeondaopetpogledaoŠarlotu,uperivšiočisaplavimpodočnjacimaunjenolicekaodapokušavadajenateradagarazume.„Hoćudasesveovoprekine”, rekao je. „Sofimikažedasvi idalje traže lekzamene.Znamda samdaodopuštenjeVilu, ali želimda sada svi prestanu sapotragom,Šarlota.Gotovoje.”

Već je počelo da se smrkava kada su se Sesili i Gabrijel vratili naInstitut.ObilazitigradsanekimekonijenjenbratiliŠarlotazanjujepredstavljalo jedinstveno iskustvo, te se čak i zadivila koliko joj jedobro društvo Gabrijel Lajtvud bio. Zasmejavao ju je, mada je onadavala sve od sebe da se to i ne vidi, i onda je još, posve poslušno,nosaosvepakete,madajeonaočekivaladaćesepobunitidaseophodipremanjemukaopremakakvompotlačenomlakeju.

Istinajedaverovatnonijetrebalodabacionogvilin-prodavcakrozizlog,aniukanalLajmhausnakontoga.Doduše,teškodajemogladagakrivi.Upotpunostijebilasvesnadanijeprasnuozatoštojojjeonajsatirpokazaonedoličneslike,većštogajepodsetionaoca.

Baš je bilo čudno, pomislila je penjući se sa njim stepeništemInstituta,kolikoserazlikovaoodbrata.Gideon joj seucelostidopaokada jepristiglauLondon,aliga jesmatrala tihim ipovučenim.Nije

mnogo pričao, amada joj katkad jeste pomagao na vežbama, bio jeuzdržanizamišljenpokrajsvihsempokrajSofi.Porednjesteunjemujošimoglidaviditetračaknekeveselosti.Umeojedabudeprikrivenošaljivkadajehteo,aposedovaojeinekumračnuopažajnostusvojojprirodiporedmirnećudi.

OdsitnicaidelićakojejeprikupilaodTese,VilaiŠarlote,SesilijebilasastavilapričuoLajtvudovima,polakopočinjućidashvatazaštojeGideon bio toliko tih. On je, na neki način, slično Vilu i njoj samoj,svojevoljno okrenuo leđa sopstvenoj porodici, pa je sada zbog toganosio breme.Gabrijelov je izbor bio drugačiji. On je ostaouz ocadagledakakomuteloiumpostepenopropadaju.Štajemisliodoksetodešavalo?Ukomjetrenutkuuvideodajenapraviopogrešanizbor?

Gabrijel je otvorio vrata Instituta da bi Sesili ušla; sačekao ih jeBridžetinglasdopirućinizstepenište.

„Vi’šlionajuzandrum,ponjemdračitrnjeskita?Totijeputpravednički,al’retkokozanjegpita.

Avi’šlionajširokdrum,nanjem’secvećunevidikraja?Totijeputgrešnički,al’gazovuiputemdoraja.”

„Ovapevalipeva”,rečeSesili,krenuvšiuzstepenište.Gabrijel je, vešto držeći pakete u rukama, pomirljivo prostenjao.

„Skapah od gladi. Pitam se da li bi mi dalamalko piletine i hleba ukuhinji,akojojkažemdaminesmetajunjenepesme?”

„Svimasmetajunjenepesme.”Sesiligajeiskosapogledala;imaojestrašnolepprofil.Gideonjetakođebiozgodan,alijeGabrijelbiosavuoštrim crtama, bradi, jagodicama, što joj je sve ukupno delovalootmenije.„Nijevašakrivica,daznate”,reklajeiznebuha.

„Šta nije moja krivica?” Sa stepeništa su skrenuli u hodnik naspratu. Sesili se učinilo da je mračno, da su kamen-rune bile odvećprigušene.IdaljejemogladačujeBridžetkakopeva:

„Mračnaje,mračnanoć,nigdenizvezdasjaj,dokolenakrozkrvcugaze,enoihonamo,gle!Jersvakrvpozemljiprosuta

tečekrozpotokekraljevinete.”

„Onozavašegaoca”,rečeSesili.Gabrijeluse liceodmahsteglo.Sesili senačasučinilodaće izneti

nekuljutituopasku,alionjedinoreče:„Moždajeste,moždanije,alijasam lično bio odabrao da budem slep pred njegovim prestupima.Verovao samunjega i kadanisamsmeo, aon je osramotioprezimeLajtvudovih.”

Sesili je nekoliko trenutak ostala nema. „Ja sam došla ovamo jersam bila uverena da su Senolovci čudovišta koja su mi otela brata.Verovalasamutojersuimojiroditeljiverovaliisto.Alipogrešilisu.Minismo istošto inaširoditelji,Gabrijele.Nemoramodanosimoteretnjihovih izbora niti njihove grehe. Možete vratiti sjaj prezimenuLajtvudovih.”

„U tome je razlika između vas i mene”, rekao je, sa podostaogorčenja. „Vi ste sami odlučili da dođete ovamo. Ja sam isteran izsvoga doma - oteran ovamo od strane čudovišta što nekada bešemojimocem.”

„Pa”,rečemuSesiliblago,„nijevasbašsvedovdedoterao.Prebihrekla,samodoCizika.”

„Šta...?”Nasmešilamuse: „Ipaksam ja sestraVilaHerondejla.Nemožete

očekivatiodmenedavečitobudemozbiljna.”Njegovizraznatobešetolikosmešan,dasezakikotala;jošseuvek

kikotala kada su otvorili vrata biblioteke i ušli unutra, da bi zatimobojeizistihstopastali.

Šarlota, Henri i Gideon sedeli su za jednim od dugačkih stolova.Magnus je stajao nešto dalje, kod prozora, šaka ukrštenih otpozadi.Leđa mu behu ukočena i prava. Henri se činio sumoran i iznuren,Šarlotauplakana.Gideonovolicebešeskamenjeno.

Sesili je odmah zamro osmeh na usnama: „Šta je bilo? Javili sunešto?JeliVil...?”

„NeradiseoVilu”, rečeŠarlota. „VećoDžemu.”Sesili jestegnulausne, mada joj je srce odmah usporilo od nekog grešnog olakšanja.Isprvajepomislilanabrata,alisenjegovparabatai,dakako,nalaziouvećojopasnosti.

„Džem?”„Jošježiv”,rečeHenri,odgovarajućinanepostavljenopitanje.„Padobroonda.Donelismosve”,rečeGabrijel,spuštajućipaketena

sto.„SveštojeMagnustražio-damijanu,vodenikesten...”„Hvalavam”,rečeMagnusodprozora,neokrećućise.„Da, hvala vam”, reče i Šarlota. „Učinili ste sve što sam tražila, i

hvala vam na tome. Ali, plašim se da je vaš zadatak bio uzaludan.”Pogledalajepakete,paondaopetunjih.Bilojesasvimjasnodajojjebiloveomateškodagovori.„Džemjedoneoodluku”,reklaje.„Hoćedaprekinemopotraguzalekom.Uzeojeostatakjinfena,višeganemamo,isada jesamopitanjesata...PozvalasamTihubraću.Vreme jedaseoprostimo.”

U vežbaonici je bilomračno. Senke su se izduženo pružale po podu,mesečina jedopiralaunutrakrozvisoke zasvođeneprozore. Sesili jesedela na jednoj od izlizanih klupa zureći u šare koje je mesečinaostavljalapoizgrebanomdrvenompodu.

Desnom je rukom dokono petljala oko crvenog medaljona podgrlom.Nehoticeseprisetilabrata.Umislimaje jednimdelombilanaInstitutu,adrugimpokrajVila:naleđimakonja,nagnutogspramvetra,dokjašekaofurijaputevimakojirazdvajajuLondoniDolgelaj.Zapitalasedalijeuplašen.Zapitalasedalićegaopetvideti.

Tolikosezamisliladaseprepalakadasevrataškripavootvoriše.Dugačkasesenkarazvuklapopodu,akadajepodiglapogled,videlajeGabrijelaLajtvudakakoiznenađenotrepćeunju.

„Tuse,znači,skrivamo?”,rekaoje.„Malojesadnezgodno.”„Zašto bi bilo?”, iznenadila se koliko mu je glas zazvučao

uobičajeno,čakismireno.„Zatoštosamličnonameravaodasetusakrijem.”Sesili se zaćutala nekoliko trenutaka. Gabrijel se zaista i učinio

nesiguran - što je na njemu neobično izgledalo; obično je biosamouveren.Madasejesteradilooslabijojsamouverenostinegokodnjegovogbrata.Bilojeodvećmračnodabimuvidelabojuočijuilikose,te jeprviputmogladavidisličnost izmeđunjega iGideona. Imalisuvilicestegnutena istiodlučannačin, istiširokrazmakizmeđuočiju iobazrivo držanje. „Možete se sakriti tu sa mnom”, rekla je, „akohoćete.”

Klimnuvšijoj,prišaojedomestagdejesedela,aliumestodajojsepridruži,pomerio sedoprozoradabacipoglednapolje. „KočijaTihebraćejetu”,rekaoje.

„Jeste”,rečeSesili.Čitajući„Pravilnik”,saznalajedasuTihabraćabila i lekari i sveštenici u senolovačkom svetu;mogli ste ih zateći ipokrajsamrtne,kaoipokrajbolesničkeipokrajdečijepostelje.„Mislilasam se da obiđemDžema. Zbog Vila. Ali nisam... nisammogla da senateram.Kukavica sam”, setila sedadoda.Takoneštonikada ranijenijepomislilazasebe.

„Ondasamija”,odgovoriojojje.Mesečinamujepadalaprekojednepolovinelica,zbogčegasečinilokaodanosipolumasku.„Došaosamovamodasemaloosamim,a idase, iskrenorečeno, sklonimsputaBraći, jermeodnjihuvekpodiđe jeza.Misliosamdamoždaotvorimpasijans.Moglibismo,akoželite,dasezajednomalokartamo?”

„KaoPip i Estela u ’Velikimočekivanjima”, reče Sesili sa veselimprizvukomuglasu.„Ali,ne...janeznamdasekartam.Majkajegledaladakartedržipodaljeodkuće,poštojemojotac...imaoslabostpremanjima.” Pogledala je Gabrijela. „Da znate da smo na neki način i isti.Braćasunasnapustila,pasmoostalisamibezbratailisestre,uzocakojijezastranio.MojjemalkobiopoludeonakonštojeVilotišao,aElaumrla. Trebalo mu je dosta godina da se oporavi, ali smo umeđuvremenuizgubilidom.IstokaoštosteviizgubiliČizik.”

„Čiziknamjeoduzet”,rečeGabrijelreskoiogorčeno.„A,dabudemiskren, meni je zbog toga i žao i nije. Sva ta sećanja vezana za tomesto...”,stresaose.„Otacmijedvenedeljebiozaključanuradnojsobiprenegoštosamdošaoovamopopomoć.Trebalojeranijedadođem,alibiosamodvišegord.Nisamhteodapriznamdasampogrešiouvezisa ocem. Te dve nedelje skoro da nisam ni spavao. Lupao sam povratimaradnesobepreklinjućiocada izađe,damiseobrati,ali samčuosamonekeneljudskezvuke.Noćubihzaključavaobravunamojimvratima,aujutrubihzatekaokrvnastepeništu.Sebesamubediodasuslugepobegle,madasamznaodanisu.Takodane,nismoisti,Sesili,jerstevisamiotišli.Bilistehrabri.Jasamostaosvedokminijepreostaloništadrugonegodaodem.Ostaosamiakosamznaodanijeuredu.”

„Lajtvud ste”, reče Sesili. „Ostali ste jer ste bili privrženiporodičnomimenu.Nijetokukavičluk.”

„Nije?Privrženost je idaljevrednahvale čak i ako jeusmerenaupogrešnompravcu?”

Sesili jeotvorilausta,pa ih jeopetzatvorila.Gabrijel ju jegledao,očijublistavihnamesečini.Izgledaojekaodaočajničkivapizanjenimodgovorom. Zapitala se da li uopšte ima sa kim drugim daporazgovara.Moglajedazamislizbogčegabistrepeodasvojemoralne

nedoumiceiznesepredGideonom;onsečiniopotpunopostojan,kaodanikadauživotunijesumnjaousebe, tenebinirazumeoonekojijesu.

„Mislim”, rekla je, obazrivo birajući reči, „da svakadobra nameramožedaseizvrneuneštološe.PogledajtesamoMagistera.OnraditoštoradizatoštomrziSenolovceizodanostipremaroditeljima,kojisugavoleli,ikojisuzavršiliubijeni.Nijeposveneshvatljivo.Mada,opet,krajnji ishodsvegatoganištaneopravdava.Mislimdakadabiramo-jersvakijeizborodvojenodnašihranijihizbora-nesamodatrebadaproučimonašerazlogezatakavizbor,većiposledicekojećeuslediti,idalićedobriljudibitioštećeninašimodlukama.”

Usledila je stanka, pa on potom reče: „Mnogo ste mudri, SesiliHerondejl.”

„Nežalitemnogozaizborimakojestedoneliuprošlosti,Gabrijele”,reklamu je, svesna da ga je oslovila po imenu, ali nijemogla da seodupre.„Gledajtejedinodaispravnobirateubudućnosti.Mismouvekkadrizapromene,uveksmokadridabudemobolji.”

„Mada”, reče Gabrijel, „nisam onakav kakav bi moj brat hteo dabudem,amenije,uprkossvemu,teškodaseodreknemnadeunjegovupodršku.”

Sesili jeuzdahnula: „Nama jedinopreostajedadamosveodsebe,Gabrijele.Jasampokušaladabudemdetekojesumojiroditeljiželeli,damakakvasuželelidabudem.OtišlasamdaimvratimVilajersammislila da bi to bilo ispravno. Znala sam da su se ražalostili što jekrenuodrugimputem-madaonjesteispravanzanjega,pamakarjedonjega i došao na neobičan način. To ipak jeste njegov put. Nemojtebirati put koji bi vaš otac izabrao, niti put koji bi vaš brat izabrao.BuditeSenolovackakavželitedabudete.”

Zazvučaojeposvemladokadajojjeodgovorio:„Otkudznatedaćunapravitipraviizbor?”

Sadrugestraneprozorazačuosebatkonjskihkopitapodvorišnojkaldrmi.Tihabraća,odlaze.Džem,pomislilajeSesiliuzoštarbolusrcu.Njen jebratoduvekgledaounjegakaouzvezduSevernjaču,kompaskoji ćemuuvekpokazivati smer ka pravoj odluci.Nikada ranije nijesmatralasvogabratasrećnim,štodanaspogotovonebipomislila,alionto,nanekinačin,jestebio.Uvekimatinekogakomesetakomožeteobratiti,nebrinutistalnodagledateupogrešnezvezde.

Gledala je da joj glas bude čvrst i odlučan kolikomože, što zbogsebe, što zbog toga momka pokraj prozora. „Možda ja, Gabrijele

Lajtvude,prostoimamvereuvas.”

14.

PARABATAI

Mir,mir!Onumronije,inespavaviše,probudioseizsnaovogaživota,tonašeserukezabludelelatiše

borbezaludneprotivavetiigrozota,inašimseduhomkonožemustremišenaneranjivetriceisitnice.Abezdan

nasmrviucveljenimstrahom,doktrunemosvevišeizdanaudan,mrtvenadežderuživinamlešbedan.

PersiBišSeli,„Adonais,elegijapovodomsmrtiDžonaKitsa”

Dvorištemehane„KodZelenog”pretvoriloseurazrovanukaljugudokjeVilunjemuzaustaviokonjaiskliznuosaBalijevihširokihleđa.Biojeiznuren i ukočen od jahanja u sedlu, a uz loše stanje puteva iiscrpljenost,štonjegovuštonjegovogkonja,poslednjihjenekolikosatiprevaliopovrlološemvremenu.Većsebilodobranosmračilo,pamujelaknulokadamujekonjušarpritrčaoučizmamablatnjavimdokolena,safenjeromkojijeisijavaotoplimžutimsjajem.

„Ovavečeraskekandanemislistat,gospodine”,rečemomčeveselokada mu se približio. Izgledao je kao jedan poprilično običan mladičovek,alijebilonanjemunečeganestašnogivragolastog-vilinskajekrv, katkad, prenošena kroz mnoga pokolenja, mogla da se javi uljudima,pačakiuSenolovcima,uviduiskošenogokailivedreiskreuzenici.OvojemomčeočitoposedovaloVid.Krčma„KodZelenog”bešepoznatodrumskokonačištezažiteljePodzemnogsveta.Vi! senadaodaćestićidonjeprenegosespustinoć.Dojadilomujedasepretvarapredobičnjacima,dojadilesumučini,dojadilomujeskrivanje.

„Cenišdaneće?”,promrmljaojeVildokmujevodasakosekapala

na trepavice.Nije skidaopogled saulaznih vrata krčme, kroz koja jekuljaloprijatnožutosvetlo.Sanebaiznadnjeganestalajegotovosvasvetlost. Tmurni crni oblaci nadvili su se iznad njih, oblačni,nagoveštavajućijoškiše.

Dečko je uhvatio Balija za oglav. „Imate jednog od onih čarobnihkonja”,uskliknuoje.

„Da”,Vil jepotapšaokonjapooznojenimsapima.„Potrebnomujetimarenje,imaloposebnenege.”

Dečko mu klimnu: „Znači, vi ste onda Senolovac? Tak’i nam nesvraćajučestouovenašekrajeve.Biojedannedavno,alinekimatoridžangrizav...”

„Nego,recitimeni”,rečemuVil,„imatelislobodnihsoba?”„Nisamsigurandaimazasebnih,gospodine.”„E,pa,menibašzasebnatreba,pabibiloboljedajeimate.Ištalaza

konjadaprenoći, ikupanje ivečera.Hajde, ididaodvedeškonja,a jaodohdavidimštatvojgazdakaže.”

Gazda jebiopotpunousrdan i, za razlikuodmomka,nije iznosioopaskenaračunbeleganaVilovimšakamaigrlu,samomujepostaviouobičajena pitanja: „Želite li večeru u odvojenom salonu ili dole uzajedničkojprostoriji,gospodine?Ida lisekaniteokupatipre jela, iliposle?”

Vil, koji se osećao kao da je obložen blatom, odlučio se prvo zakupanje,mada jepristaodavečerau zajedničkojprostoriji. Poneo jepodostaobičnjačkognovcasasobom,alijezasebansalonzavečeranjebionepotrebantrošak,pogotovoakovasnezanimaštauopštejedete.Hranajesamopredstavljalagorivozaput,iništaviše.

Mada gazda nije mnogo hajao za činjenicu da je Vil Div, bilo jeostalih dole u krčmi koji jesu. Kada se Vil nalaktio na šank, skupinamladih vukodlaka kod ogromnog ognjišta, koja se mahom gostilajeftinimpivom,krenulajedasedošaptava.Viljegledaodaneobraćapažnjunanjihdokjenaručivaotoplonošezasebeimekinjezakonja,poput svakog dobrostojećeg mladog gospodina, ali oni nisu skidalisvojeoštrepogledesanjega,gutajućisvakusitnicu,odkosenatopljenekišomikaljavihčizamadodebelogkaputaispodkojegsenijenaziralodanasebinosiuobičajenodivovskooružje.

„Smiritese,momci”,rečenajvišiunjihovojdružini.Sedeojeskrozkod vatre, te mu je lice bilo u debeloj send, mada mu vatra jesteopcrtavaladugačkeprstekadajeizvadiofinutabakeruodmajolikepočijojjekopčizatimzamišljenolupnuoprstom.„Poznajemga.”

„Znašga?”,zapitaogajejedanodmlađihvukovauneverici.„OnogDiva?Prijateljtije,Skote?”

„Ma, ne, ne baš prijatelj.” Vulsi Skot je pripalio vrh cigarepalidrvcetom, pa se kroz njegov plamičak zagledao u togmomka, saosmehom na usnama. „Ali krajnje je zanimljivo da je tu. Zaistazanimljivo.”

„Tesa!”,glasjojjeodjeknuouuhupoputpromuklogpovika.Munjevitoseuspravilanaobalirečice,drhtavogtela.

„Vile?”,brže-boljesedigladaseosvrneokosebe.Mesecjebiovećzašao za oblake. Nebo je odozgo bilo poput tamnosivog mermera,prošarano crnim žilicama. Rečica je tekla ispred nje, tamnosiva naslaboj svetlosti, a kada seosvrnula, videla je jedino čvornatodrveće,strmustenunizkoju jepala,širokiseoskikrajolikkojiseprostiraousuprotnomsmeru-poljaikameneograde,pokojusvetlutačkuudaljini-nekuzemljoradničkukućuilinastambu.Nijevidelaništanalikgraduili varošici, čak ni više zbijenih svetala koja bi ukazivala na kakavmalenizaselak.

„Vile”,šapnulajenanovo,obavijajućiserukama.Bilajeuverenadaje upravo njegov glas čula kako je doziva po imenu. Ničiji glas nijezvučaokaonjegov.Alitobešebesmisleno.Nijeontu.Kakobimogaobiti? Možda je, nalik Džejn Er, koja je čula Ročesterov glas kako jedozivapomočvari,ionavećnapolasanjala.

Ali sebar radiloo snukoji ju jepovratio iznesvesti.Vetar jebiopoputledenognoža,probijaojojsekrozodeću-imalajenasebisamotankuhaljinuzaunutra,bezkaputailišešira-svedokože.Suknjesujojidaljebilemokreodvodeizreke,haljinaičarapepoderane,umrljanekrvlju. Anđeo joj, izgleda, jeste spasio život, ali je nije sačuvao odpovreda.

Dodirnulaga je sada, tražećipodršku,ali jebionepomičan inemkao i inače.Međutim,kako jepomerila rukuodvrata, začula jeVilovglasuglavi:Ponekada,kadamoramdauradimneštoštomiseneradi,napravimsedasamlikiznekeknjige.Lakšejedokučitištabioniuradili.

Lik izknjige,pomislila jeTesa, i tonekivaljan i trezven,pratiobipotok. Lik iz knjige bi znao da su ljudska naselja i gradovi čestopodignuti pokraj vode, pa bi potražio pomoć, umesto da tumara pošumi.Odlučnoseobavivširukama,zagacalajenizvodno.

DokseVil-okupan,obrijan,obučenučistukošuljuiokovratnik-vratiodoleukrčmunavečeru,prostorijasedopolanapunilaljudima.

Dobro,moždanebašljudima.Doksugavodilidonjegovogmesta,prošaojeporedstolazakojimsusenekitroloviskupiliokokriglipiva,ijošbiiličilinasmežuraneipogurenestarcedanisuimalikljovekojesu im virile sa donje vilice. Neki mršavi veštac sa gomilom čupavesmeđekoseitrećimokomposredčelabašjebiorezaotelećiodrezak.Jednaskupinasedelajezbijenaizastolomporedvatre-vukodlaci,Viljeodmahosetio,ponjihovomdržanjukaodasuučoporu.Prostorijajemirisalanavlagu,žeravu ikuvanje, te jeVilustomakzakrčao;nijeniprimetiokolikojezapravobiogladan.

Vil je proučavao kartu Velsa ispijajući vino (kiselo kao sirce) uzdonetuhranu(žilavoparčedivljačiikrompir),dajućisveodsebedaneobraća pažnju na upiljene poglede ostalih gostiju. Izgleda da jemalikonjušarbioupravu;tustvarnonisuimalimnogoDivova.Osećaosekaodamubelezibleštepoputžigova.Čimsumuodnelitanjire,izvadiojeparčepapiradasastavipismo:

Šarlota,Izvini što sam napustio Institut bez tvoga dopuštenja. Tražim tvoj

oprost;smatraosamdaminemadruge.No, ja ti, međutim, ne šaljem ovo pismo zbog toga. Pokraj puta

pronađohdokazdajeTesatudaprošla.Nekakojeuspeladabacisvojuogrlicuodzadakrozprozorkočije,siguransamzatodabismomoglidajenađemoponjoj.Evojesadatukodmene.Onajeneporecividokazdasmobiliupravukadasmopretpostaviligdebi seMortmejnmogaonalaziti.Mora da je naKader Idrisu.Moraš pisati Većniku i tražiti od njega dapošaljenašesnagenaplaninu.

VilHerondejl

Pošto je stavio štambilj na pismo, Vil je pozvao gazdu, koji mu jepotvrdiodaćegazapolakrunedečkoodnetidonoćnekočijedabibiloisporučeno.Plativšisvoje,Vilsezavalioustolicu,premišljajućisedalida drmne još jednu čašu vina radi boljeg sna - kada mu se oštar,probadajući bol proširio grudima. Vil se trgao unazad kao da je

pogođenstrelom.Čašavinamupadenasto,gdeseirazbila.Digaosenanogeoslonjensaoberukeosto.Tekjedoneklebiosvestanupiljenihpogledaikrčmarevognapetogglasauuhu,alibolbešeodvećsnažandabimogao da razmišlja, gotovo odveć snažan da bi uopštemogao dadiše.

Stezanjeugrudima,zakojejesmatraodabešejedankrajnitikojombešepovezansaDžemom,bešetolikojakodamujebukvalnostiskalosrce.Oteturaoseodastalaiprobiokrozgomilugostijuublizinišanka,dabi projurio krozulazna vrata konaka. Jedinomu je vazduhbionaumu,štoviševazduhauplućimakakobimogaodadiše.

Otvorivšivrata,gotovodasestrovalionapoljeunoć.Bolugrudimanačasmujepopustilaionsesrušioozidkrčme.Kišajeidaljepljuštala,kvasećimukosu iodeću.Zabrektao je, i srcemuzadrhtaumešaviniprestravljenosti i očaja.Da li je to samozbogudaljenostiodDžema?Nikada nije osetio ništa slično, čak ni kada je Džem bio u najgoremstanju,čaknikadajebiopovređenikadajeVilbolovaozajednosanjimunjihovojpovezanosti.

Nitseprekinula.Načasjesveprednjimpobelelo,dvorištejeizbledelokaopoliveno

kiselinom. Presamitivši se na kolenima, Vil poče da bljuje večeru ublato.Poštogrčevipopustiše,nekakosepridigao,tepočedaseslepoudaljava od krčme, kao da pokušava da umakne sopstvenoj boli.Uhvatiosezazidštale,pokrajpojilazakonje.Kleknuvši,gurnuojerukeuledenuvoduitadajeugledaosopstveniodraz.Licemubešebelokaosmrt,apokošuljimuseširilacrvenamrljasaprednjestrane.

Uhvativšisemokrimrukamazaokovratnik,razdrljiojekošulju.Naprigušenoj svetlosti koja se širila iz krčmemogao je da vidi da munjegovaparabatajskaruna,tikprekosrca,krvari.

Ruke mu behu prekrivene krvlju, pomešanom sa kišom, istomkišomkojamujesadaspiralakrvsagrudi,pokazujućimuda jerunavećpočeladasvetliodcrnekasrebrnoj,menjajućisveštojeVilovomživotudavalosmisaoubesmisao.

Džemjeumro.

Tesa je satima hodala i tanke joj cipele sada već behu probijene naoštrom kamenju pokraj rečice. Isprva je krenula trkom, ali su jeiscrpljenostizimasavladale,pajesadahramalausporeno,madaidalje

odlučno,prateći tok rečice.Nakvašena tkanina sukanjadodatno ju jevukla, te je imala osećaj da se radi o sidru koje će je povući na dnonekogstrašnogmora.

Miljamanijevidelanikakvenaznakenaseobina,tejevećpočeladaočajavazbogsvojeprvobitneodluke,kadaseprednjompojavilanekačistina.Kišajevećbilapočeladasipi,alijeikroznjumogladanazreobrisenekeprizemnekamenegrađevine.Približivšise,videlajedaseradiloonekomkućerkuslamnatogkrovaizaraslestazicekojajevodilapremaulaznimvratima.

Ubrzala je korak, sada već uveliko žureći, zamišljajući nekogdobrodušnogzemljoradnikainjegovuženu,kakvibiuknjigamaprimilikakvudevojkuipomoglijojdasejavisvojima,kaoštosuRiversiučinilizaDžejnu„DžejnEr”.Međutim,kadaseprimakla,zapazilajeprljaveirazbijene prozore i travu izraslu po slamnatom krovu. Odmah sesnuždila.Kućabešenapuštena.

Vratasuvećbiladelimičnootvorena,drvoimbešeizvitoperenoodkiše. Bilo je nečega zastrašujućeg u njenoj napuštenosti, ali je TesiočajničkibiopotrebanzakloniodkišeiodpotragekojujeMortmejnmožda poslao za njom. Svesrdno se nadala da je gospođa Blekpomislila da je stradala pri padu, ali je ipak sumnjala da bi joj seMortmejntakolakoskloniosatraga.Nakrajukrajeva,akojeikoznaoštanjenmehaničkianđeomože,tobibioon.

Izmeđukamenjaupodukućeraslajetrava,aognjištebešeprljavo,uzogaravljenolončekojejejošuvekvisiloiznadostatakanekadašnjevatre, a okrečeni zidovi bebu kaljavi od gareži i starosti. Blizu vratanalazilasegomilanečegaštojojjezaličilonazemljoradničkialat.Jedanodnjihličiojenadugačakmetalništapsapovijenimračvastimkrajem,jošoštrihzubaca.Svesnadaćejojmoždazatrebatineštozaodbranu,uzelaga je,pa sepomerila izpredsobljau jedinudrugu sobukoju jekućica imala: omanju spavaću sobu u kojoj se oduševila ugledavšimemljivoćebenakrevetu.

Beznadežno je pogledala svoju mokru haljinu. Trebalo bi joj stogodinadajeskinebezSofinepomoći,aočajničkijemoraladaseutopli.Obavivši ćebe oko sebe, nemareći za vlažnu odeću, sklupčala se nabockavoj slamarici. Osećala se na buđ i verovatno je u njoj bilo imiševa,alijeutomtrenutkuzaTesupredstavljalanajraskošnijikrevetnakomseikadaopružila.

Tesa je znala da bi bilo pametnije da ostane budna. Međutim,uprkos svemu, nije više mogla da se odupire potrebama svog

izmrcvarenog i iscrpljenog tela. Stegnuvši metalno oružje uz grudi,utonulajeusan.

„Tajje,dakle?Div?”Vilnijeznaokolikojedugosedeosrozanuzzidštale,svemokrijii

mokrijiodkiše,kadaseiztamezačutajrežećiglas.Pridigaojeglavu,aliprekasnodabiodgurnuorukukoja jeposeglapremanjemu.Trenkasnijegajeizgrabilazakragnudabigapovuklananoge.

Zagledavši se očima zamućenimkišom i bolom, video je skupinuvukodlakakakostojiokonjegaupolukrugu.Biloihjemoždapetorica,uključujući ionogkojiga jepribiouzzidštale,ščepavšigašakomzakrvavukošulju.Svisubilisličnoobučeni,ucrnuodećutolikomokruodkišedasepresijavalapoputnepromočivogplatna.Svisubiligologlavi,teimjekosa-duža,kaokodsvihvukodlaka-bilaslepljenauzglavu.

„Skidaj ruke sa mene”, reče Vil. „Pogodbe brane da dirate Divaneizazvani...”

„Neizazvani?”,vukodlakkoji jestajao isprednjegatrgnuoga jekasebi,dabigaopettresnuoozid.Uuobičajenimokolnostimaverovatnobigaizabolelo,aliovonebehuuobičajeneokolnosti.TelesnibolokoViloveparabatajskerune je izbledeo,ali seosećaokaodamu je celotelo isušeno išuplje,kaodamu je izsrži isisansvakismisao. „Jabihrekaodajesmoizazvani.DanijevasDivova,Magistersenikadanebiokomionanassasvojimpoganimopijatimaiprljavimlažima...”

Viljepogledaovukodlakesagotovosmehotresnimizrazomnalicu.Zar zaistamisle damoguda ga povrede, nakon ovoga što je upravoizgubio?Što jepetgodinabilanjegovabit.DžemiVil.Vil iDžem.VilHerondejl je živ, pa je samim time i Džem Karsters živ. Quod eratdemonstrandum.Mogaojedazamislidabibilobolnoizgubitirukuilinogu,aliizgubitisuštinskubitsvogaživotabešekobno.

„Pogani opijati i prljave laži”, reče Vil otegnuto. „To mi svakakozvuči posve nečisto. Ali, kažite mi, ipak, je li istina da se umestokupanja,vukodlacisamooližujednomgodišnje?Ililižetejednidruge?Poštosamtakoneštonačuo...”

Rukamusejošjačestegnulanakošulji.„Moždabimogaodaiskažešmalopoštovanja,Senolovče.”

„Ne”,rečeVil,„ne,zaistanebih.”„Čuli smomi za tebe, Vile Herondejle”, reče jedan od vukodlaka.

„OtpuziškodžiteljaPodzemnogsvetačimtizatrebapomoć.Bašbismosadvolelidatevidimokakopuziš.”

„Ondaćetemoratiprvodamipresečetekolena.”„Patose”,rečevukodlakkojijedržaoVila,„lakodasrediti.”Viljena

to sunuo na njega. Zabio je glavu u lice vukodlaka ispred sebe.Istovremenojeičuoiosetiomučnokrckanjeilomljenjevukodlakovognosa, uz vrelu krv koja mu je šiknula na lice kada se zateturao podvorištu i onda stropoštao na kolena nasred kaldrme. Rukama jestiskaolice,pokušavajućidazaustaviisticanjekrvi.

NečijajerukazgrabilaVilazarame,probijajućikandžamatkaninuVilove mokre košulje. Naglo se okrenuvši da se suoči sa vukovima,video je u ruci drugog vukodlaka oštar odsjaj noža, srebrnkast namesečini. Oči njegovog napadača presijavale su se na kiši, zlatno-zelene,preteče.

Nisuizašlidabimezadirkivaliilipovredili,shvatiojeVil.Izašlisudameubiju.

Vil se u jednom mračnom trenutku našao na iskušenju da imdopusti.Samapomisaonatodošlamujekaoogromnoolakšanje-danestanesvabol,danestanesvaodgovornost,dasesamobaciusmrtizaborav. Nepomično je stajao kada je nož zamahnuo prema njemu.Činilosedasesveodigravasasvimusporeno-zamahivanjegvozdeneoštricenožakanjemu,keženjevukodlakovoglicazamućenogkišom.

Prizor koji je usnio prethodne noći bljesnuo mu je pred očima:Tesa, kako trči zelenom stazom prema njemu. Tesa. Šaka mu jemahinalno poletela da ščepa vukodlaka oko zgloba, pri čemu seistovremeno i sagnuo da izbegne udarac tako što se zavukaovukodlaku ispod ruke. Snažno obrušivši ruku, slomio mu je kost uzjezivi lom. Likantrop vrisnu, na šta Vilom prostruja mračan talaslikovanja. Bodežmu je ispao na kaldrmu kada je Vil spotakao svogaprotivnikaiizbiomuoslonacunogama,dabimuzatimzariolakatuslepoočnicu.Vukseskljokaonagomiluinijesevišemicao.

Viljedograbiobodež,paseokrenuopremaostalima.Jošihjesamotroje ostalo na nogama, ali su sada delovali upadljivo manjesamouvereninegomaločas. Iscerivši im se, ledeno i jezivo, osetio jemetalniukuskišeikrviuustima.„Hajde,ubijteme”,reče.„Hajde,ubijtemeakomislitedamožete.”Šutnuojeonesvešćenogvukodlakakojimujeležaopodnogama.„Alimoratebitimnogoboljiodvašihpajtaša.”

I oni nasrnušenanjega isukanihkandži, ali seVil naglobacionakaldrmu, te mu glava gadno tresnu o kamen. Nečije ga kandže

zagrebašeporamenu;zakotrljaoseustranupodnaletomudaracanebilizamahnuobodežom.Začuosebolnijaukkojisezavršiocviljenjem,i telo je celom težinom, iako se maločas micalo i otimalo na Vilu,najednomomlitavelo.Vilseotkotrljaoustranu,pajeposkočionanogeiusputseobrnuo.

Vukkojegjeizboležaojeotvorenihočiju,mrtavulokvikrviikišekojaseširilaokonjega.Dvapreostalavukodlakapokušavalasudasedignu,prekrivenablatominatopljenavodom.Viljekrvarionaramenugdemuje jedanodnjihzagrebaodubokebrazdekandžama;bolbešebogovski.Nasmejaosetakokrvaviblatnjavdokmujekišaspiralakrvsa oštrice bodeža. „Hajmo ponovo”, reče, gotovo ni ne prepoznajućisopstveniglas,napet,napukaoikoban.„Ponovo!”

Jedanodvukodlakaseokrenuonebilipobegaoglavombezobzira.Vilseponovonasmejao,pajekrenuopremaposlednjem,kojijestajaosleđenisukanihkandžinašakama-daliodhrabrostiilistraha,Vilnijebio siguran, a nije ga ni bilo briga. Bodež mu je stajao u šaci kaoprodužetakzgloba,kaodeoruke.Jedandobarzamah,patrzajnaviše,iprosećićemukostihrskavicu,zabadajućimugausrce...

„Stanite!”, začu se neki strogi, zapovednički, njemu poznati glas.Vilu pogled odlete postrance. Vulsi Skot im je žurno prilazio prekodvorišta,ramenapognutihnakiši,ljutitoglica.„Naređujemvamobojicidaprekineteistogtrena!”

Vukodlak je smesta spustio ruke, na šta mu i kandže nestadoše.Pognuojeglavuuizrazupokornosti:„Gospodaru...”

Vila tad obuze talas kiptećeg besa, brišući pred sobom i razum irazložnost,svesemgneva.Ispružiojerukedatrgnevukodlakakasebi,aondamujeobaviorukeokovrataiprisloniomusečivouzgrlo.Vulsise,nasveganekolikostopaodnjih,naglozaustavio,sevajućipogledomizsvojihzelenihočiju.

„Nimakac”,rečeVil,„Inačečupresećišijutvomvučku.”„Rekohvamdastanete”,rečeVulsiodmerenimglasom.Poobičaju

je nosio divno skrojeno odelo i jahački ogrtač od brokata, sve sadapopriličnonakvašenokišom.Svetlakosamuje,zalepljenazaliceivrat,bilabezbojnaodkiše.„Obojici.”

„Da, samo što ja tebe ne moram da slušam!”, viknuo mu je Vil.„Vodiosamuokršaju!Vodio!”Osvrnuosepodvorištunatriraštrkanatela vukova koje je savladao - dva onesvešćena, jedan mrtav. „Tvojčopormejenapaoničimizazvan.PrekršilisuPogodbe.Samosamsebranio.PrekršilisuZakon!”,glasmusepodigao,grubineprepoznatljiv.

„Dugujumisvojukrv,iimadaimjeiuzmem!”„Da, da, pune kante krvi”, reče Vulsi. „A šta ćeš sa njom i da je

dobiješ?Nijetistalodoovogvukodlaka.Pustiga,nekaide.”„Neću.”„Ondagabaroslobodidamožedaseborisatobom”,rečeVulsi.Vil jeoklevao,ali je ipakpopustiostisaknavukodlaku,koji jebio

okrenut prema vođi svoga čopora, delujući prestravljeno. Vulsi jepucnuo prstima ka njemu. „Beži, Konrade”, rečemu, „beži, koliko tenogenose.”

Vukodlakunije trebalodvaputreći;okrenuvšise, jurnuo jeodatledabinestaonegdeizaštale.VilsepodrugljivookrenuopremaVulsiju.

„Znači, u tvomčoporu su svi kukavice”, reče. „Petoricana jednogSenolovca?Takotokodvaside?”

„Nisamimjarekaodakrenunatebe.Mladisu.Iglupavi.Iprenagljeni.AMortmejnimjepobiopolovinučopora.Tvojekrive

zato.”Vulsimuseprimakao,odmeravajućiVilaočimahladnimpoputzelenogleda.„Pretpostavljamdaovoznačidati jeparabataimrtav?”,dodaoje,zapanjujućeopušteno.

Vilnijebiospremandačuje takvereči,nikadaninećebiti.Borbamu jenakratkopročistilaglavuodboli.Asadaćemuseopetvratiti,zastrašujuća,dagacelogobuzme.ZinuojekaodagajeVulsiudario,pajenehoticeodstupio.

„I ti sada zbog toga pokušavaš da se ubiješ, Divčiću? O tome seradi?”

ViljeskloniomokrukosusalicamrkogledajućiVulsija.„Možda.”„Natajnačinpoštuješsećanjenanjega?”„Kakve veze ima?”, rečeVil. „Mrtav je.Nećenikadani saznati šta

radimilištaneradim.”„Menijebratumro”,rečeVulsi.„Jošsemučimdaispunimnjegove

želje,daodržimPretorlupusunjegovučast,idaživimkakobionželeodaživim.Mislišdasamvrstaosobekakvubiikadazatekaonaovakvomnekommestu, gde se jedu svinjske pomije i loče sirće, do kolena ublatu,dagledamnekogprgavogsenolovačkogbalavcakakosmanjujemojvećiovakopodriveničopor,daneslužimnekomvišemcilju,anesamosvojimželjamaituzi?Aistovažiizatebe,Senolovče.Istovažiizatebe.”

„O, gospode”, Vilu ispadebodež iz ruke i pademuublato pokrajnogu.„Štaćusad?”,šapnuoje.

Nije imao pojma zašto baš Vulsija pita, sem što nije imao koga

drugog.Čaksenidokjemisliodajeprokletnijeosećaotolikousamljen.Vulsigajesmirenopogledao.„Uradištabitvojbrathteodauradiš”,

rečemu,paseokrenuodapođenazadukrčmu.

15.

ZVEZDE,SKRIJTESVOJŽAR

Zvezde,skrijtesvojžar,Danevidesvetlatežnjemojecrnekaogar.

Šekspir,„Magbet”

VećničeVejlande,Pišem vam po povodom nečega od najveće važnosti. Jedan od

Senolovaca moga Instituta, Vilijam Herondejl, nalazi se na putu zaKaderIdrisdokvamovopišem.Usputjeotkrionepogrešividokazdajegospođica Grej prošla tuda. Šaljem vam i njegovo pismo da gapogledate,alisamsigurnadaćetesesložitidajeMortmejnovpoložajsada otkriven i da moramo hitro okupiti sve raspoložive snage dabismo smesta krenuli na Kader Idris. Mortmejn je ranije iskazaozadivljujuću sposobnost da se izmigolji iz naših mreža. Moramo daiskoristimo ovu priliku da bismo ga napali svommogućom snagom,bezodlaganja.Očekujemvašbrzodgovor.

ŠarlotaBranvel

Sobabešehladna.Vatra jeodavnobiladogorela iza rešetke,a vetar jeduvao napolju oko Instituta, drmajući prozorska okna. Fenjer je nanoćnom stoćiću goreo blagim plamom, a Tesa se tresla u fotelji poredkreveta,uprkosšalukojimsečvrstoobavilaokoramena.

Džemjespavaoukrevetu,sarukomispodglave.Disaojetamantolikoprimetnodasećebadlaganopomeraju,madamujelicebilobelopoputjastuka.

Tesajeustalaišaljojspadesaramena.Bilajesamouspavaćici,kaošto je bila prvi put kada je srela Džema, kada mu je banula u sobu ipronašlagakakosviraviolinuporedprozora.Vile,rekaojetada,Vile,ti

si?Sada se promeškoljio i prostenjao, kada se zavukla u krevet pored

njega inavuklaćebadprekooboje.Obavilamu je šake svojima, te ih jepridiglaspojeneizmeđunjih.Ispreplitalajeistopalasanjegovima,pamuje poljubila hladan obraz damu zagreje kožu dahom. Osetila je da selaganomeškoljiuznju,kaodagajenjenoprisustvooživelo.

Očimuseotvorišeizagledašeunjene.Bilesuplave,neizdrživoplave,plavepoputnebanamestugdesespajasamorem.

„Tesa?”,rečeVilionajeshvatiladajojjeVilunaručju,daVilumire,daVilizdišesvojposlednjidah-aondamujeugledalaikrvnakošulji,tikiznadsrca,uoblikucrvenemrljekojaseširilaiširila...

Tesa se trgla na krevetu, zadihana. Načas se zagledala oko sebe,izgubljena.Maleni,mračni sobičak,memljivoćebeobavijenookonje,njena vlažna odeća i pomodrelo telo, činiše joj se strani. A onda jezapljusnušesećanja,auznjihinaletmučnine.

Strašno joj je nedostajao Institut, onako kako joj njen dom uNjujorkunikadanijenedostajao.NedostajaojojjeŠarlotinpopujući,alibrižanglas,Sofinsaosećajandodir,Henrijevozamajavanje,i,naravno,htela - ne htela, nedostajaše joj i Džem i Vil. Strašno se plašila zaDžema, za njegovo zdravlje, ali se plašila i za Vila. Onaj okršaj udvorištu bio je krvav i gadan. Bilo ko od njih mogao je da završipovređen ili ubijen. Da li to beše značenje njenog sna, DžemovogpretvaranjauVila?DanijeDžemuloše,danijeVilovživotuopasnosti?Samodanijenijedanodnjihdvojice,pomolilaseusebi.Molimte,boljedajaumremnegodasenekomeodnjihdesineštološe.

Nekajujebukapremdaizrazmišljanja-nekokrutogrebanjezbogkojeg je odmah podiđoše žmarci. Ukipila se. Mora da to neka granagrebepoprozoru.Aline,enogaopet.Razvučenizvukgrebanja.

Tesaseutrenunašlananogamaidaljeogrnutaćebetom.Strahježivnuo u njoj. Sve priče koje je ikada čula o čudovištima umračnimšumama kao da su se utrkivale koja će joj prva izroniti na površinusvesti. Zažmurivši, duboko je udahnula, te je ugledala one izduženeautomatone na ulaznom stepeništu Instituta, dugačkih, grotesknihsenki,nalikrazobličenimljudskimbićima.

Stegnula je ćebe oko sebe grčevito stiskajući tkaninu prstima.Automatom su po nju bili došli na stepeništu Instituta. Ali nisu bilinešto posebno bistri - mogli su jedino da ispune proste naredbe iprepoznaju određene osobe.Ali ipaknisumogli sami da razmišljaju.Strojevisu,astrojevemožetezavarati.

Ćebejebilosašivenoodzakrpa,očitogajesašilanekažena,kojaježivelauovojkući.Udahnuvši,Tesajeposeglamislimaućebe,tragajućizanekimtragomvlasnice,znakomnekeživedušekojagajenapravilaiposedovala. Kao da je uronila ruku umračnu vodu pokušavajući danapipanekipredmet.Nakonbeskrajnodugogvremena,barkolikosenjoj učinilo, naletela je na njega - na tračak usred tame, na čvrstuopipljivostnečijeduše.

Usredsredivši se na nju, obavila se oko nje kao to ćebe na njoj.Preobražaji su joj sada već bili lakši,manje bolni. Videla je da joj seprstikrive imenjaju,dasepretvarajuuskvrčene,otečenerukenekestarice.Smeđejojmrljeiznikošepokoži,leđajojsepogrbiše,aondajojse i haljina oklembesila na smežuranom telu. Kada joj je kosa palaprekoočiju,videlajedajeseda.

Opetsečulogrebanje.NekijeglasodjeknuoTesiupodsvesti,glasnekedžangrizavestaricekojapitakojojjeušaoukuću.

Dogegavši se do vrata, zadihana, dok joj je srce tuklo u grudima,Tesajekrenulauglavnuprostorijukuće.

U prvom trenutku nije ništa videla. Oči joj behu zamućene,pokrivenemrenom; obrisi su joj semutili u daljini. A onda se neštopodigloporedognjištaiTesajemoraladapotisnevrisak.

Neki automaton. Ovaj je bio napravljen tako da izgleda skorosasvimljudski.Imaojepunotelo,obučenoutamnosivoodelo,alimuispodmanžetnivirišeruketankekaoprutilopatastihšaka,aglavaštose izdizala iz kragne beše glatka i jajasta. Dva izbuljena oka behupostavljenauglavu,alistrojnijeimaocrtelica.

„Ko si ti?”, zapitala je Tesa glasom starice,mašući onom oštrommotikomkojujeranijeuzela.„Štatražišumojojkući,stvore?”

Ta stvar je zazujkala i zaškljockala, očito zbunjena. Tren kasnije,vrataseotvoriše,dabigospođaBlekušlaunutra.Bilajeogrnutacrnimogrtačem,sevajućibelimlicemispodkapuljače.„Štasedešava?”,pitalaje.„Jesilipronašao...?”,prekinulase,zagledanauTesu.

„Štasedešava?”,pitala jeTesa,visokim,piskavimglasomstarice.„Tobijavastrebalodapitam-upadateovakoukućečestitihljudi...”,trepnulaje,kaodahoćedaimdadoznanjadanevidinajbolje.„Izlaziteodavdeivoditeisvogdruga”,uperilajealatkom(totijećuskijica,rečejojstaričinglasuglavi,koristišjedaočistiškonjukopita,blesavice),„sasobom.Nematuničegvrednogdaukradete.”

Načas joj se učinilo da će joj i uspeti. Lice gospođe Blek bešebezizražajno. Zakoračila je prema njoj. „Da niste možda videli neku

devojkuuovomkraju?”,upitala ju je. „Otmenoodevenu,smeđekose,sivih očiju. Verovatno je izgledala izgubljeno. Njeni je traže i nudepozamašnunagradu.”

„Mnogouverljiva priča, tražite kakvo izgubljenodevojče”, Tesa jegledaladazazvučikaozvocavastarica;nijejojbiloteško.

Imalajeosećajdajetastaricačijejelicesadanosilapoprirodiibilazvocava.„Rekohvamdaizlazitenapolje!”

Automatonjezazujao.GospođaBlekjenajednomstisnulausne,kaoda zadržava nalet smeha. „Tako znači”, rekla je. „Ali, ako bih samomogla da primetim da vam je baš lepa ta ogrlica, bako.” Tesi rukapolete ka grudima, ali već je bilo prekasno. Mehanički anđeo je biotamo,jasnovidljivdokjetihootkucavao.

„Hvataj je”, reče gospoda Blek umornim glasom, i automaton jesunuo napred da dohvati Tesu. Zbacivši ćebe, odmakla se, mašućićuskijom. Uspela je da ostavi poprilično dugačku ogrebotinu poautomatonovom trupu kada je posegao ka njoj da joj odbije ruku.Alatkajezvecnulapopodu,aTesajebolnojauknula,kadaseiulaznavratanaglootvoriše,kakobigomilaautomatonapreplavilasobu,rukuispruženih prema njoj ne bi li stegli svoje mehaničke šake oko nje.Svesna da je savladana, svesna da joj ništa neće pomoći, konačno jedozvolilasebidavrisne.

Vila je probudilo sunce na licu. Trepnuvši, polagano je otvorio oči.Plavonebo.

Prevrnuo se i ukočeno ispružio u sedeći položaj. Nalazio se nauzvišicinekogzelenogbrda,tikvanvidikaputaSruzberi-Velšpul.Okosebe nije video ništa sem nekih raštrkanih zemljoradničkih kuća udaljini;prošaojeporedsveganekolikomalenihzaselakaizbezumljenojašući podalje od krčme „Kod Zelenog”, jašući dok doslovce nijeskliznuosaBalijevihleđaodumora,dabiuzgadantresakljosnuonazemlju.Napolahodajući, napolapuzeći, dopustio je svom iznurenomkonjudaganjuškomodgurasadrumaublagoudubljenjeutlu,ukojemseisklupčaoizaspao,nemarećizahladnukišukojajeidaljerominjala.

U nekom trenutku u međuvremenu i sunce je bilo izašlo da muosušiodeću i kosu,mada je i daljebioprljavukošulji pokojojbehuskoreniblatoikrv.Podigavšise,osetiojedagaceloteloboli.Sinoćsenijemučio sa isceljujućim runama. Ušao je u krčmu - ostavljajući za

sobomtragodvodeiblata-samodapokupistvari,prenegoštoćesevratitidoštaledaodrešiBalijaiizjuriunoć.Povredekojejezadobiouborbi protivVulsijevog čopora i dalje su gabolele, kao imodrice odpada sa konja. Ukočeno je odšepao do Balija, koji je pasao travu uhladovinirazgranatoghrasta.Preturivšipobisagama,izvadiojesteluišaku suvog voća. Ovo prvo upotrebio je da nanese na sebe rune zaisceljivanjeiublažavanjebola,istovremenogrickajućionodrugo.

Činilomusedasusinoćnjadešavanjahiljadumiljaizanjega.Sećaose tuče sa vukovima, pucanja kostiju i ukusa sopstvene krvi, blata ikiše. Sećao se bola odvajanja od Džema, mada ga više nije osećao.Umestobolaosećao ješupljinuusebi.Kaodasenekaogromnarukaspustiladamuizutrobeiščupasveštogaječiniloljudskimstvorom,ostavljajućisamoljusku.

Pošto je doručkovao, vratio je stelu u bisage, skinuo uništenukošuljuiobukaočistu.Usputjenehoticeosmotrioparabatajskurununagrudima.

Nije više bila crna, već srebrnkasto-bela, poput davno izbledelogožiljka.ViljejošuvekmogaodačujeDžemovglasuglavi,ravnomeran,ozbiljan, njemu dobro poznat: „Desilo se da duša Jonatanova bešeispreplitana sa dušom Davidovom, kojeg je Jonatan voleo poput dušerođene...JonataniDavidsklopišesporazum,jerjeionnjegavoleopoputdušerođene.BilisudvaratnikačijesudušemeđusobnoispreplitalasamaNebesa, pa je Jonatan Senolovac odatle izvukao pojam parabataija iuvrstiogaunašzakon.”

GodinamasutajbelegiDžemovoprisustvobilisveštojeVilimaousvomeživotudagauveridagabarnekovoli.Sveštojeimaodamudado znanja da zaista postoji i da je živ. Prešao je prstima po ivicamaizbledeleparabatajskerune.Misliojedaćemubitimrska,daćemubitigadannjenizglednadnevnojsvetlosti,alijesaiznenađenjemotkriodanijebilotako.Bilomujedragoštomuparabatajskarunanijetektakonestalasakože.Znakkojiukazujenagubitakidaljebešeznak,spomen.Nemožešizgubitineštoštonikadanisiniimao.

IzbisagajeizvukaonožkojimujeDžemdao:uskosečivoraskošnesrebrnedrške.Uhladovinihrasta,zasekaojedlanrukegledajućikakokrv kaplje na tle i kvasi zemlju. A onda je kleknuo i zario oštricu ukrvavotlo.Kolebaosetakoklečeći,sarukomnadršci.

„DžemseKarsterse”, rekao je,pa jeprogutaoknedlu.Uvek je takoišlo; kada bimu reči bile najpotrebnije, nijemogao da ih nađe. Rečibiblijskeparabatajskezakletve javišemuseuglavi:Obavezimeda te

nikadanenapustim,dasenikadaodtebeneodvratim:gdegoddahodiš,hodiću sa tobom, i gde god prebivao, prebivaću i ja sa tobom. Tvoj ćesvakoimojbiti,tvojćebogmojimbogombiti.Gdegoddamreš,mretićustobom,isahranjentamobiti;sammiAnđeotoućinioištoštagore,akonasbiloštadosamesmrtirazdvoji.

Aline.Toseizgovarakadasespajate,nekadaserazdvojite.IDavidi Jonatan takođe su bili razdvojeni, smrću. Razdvojeni, ali ne irazjedinjeni.

„Rekoh ti već, Džeme, dame nećeš ostaviti”, reče Vil, držeći nožkrvavom rukom. „I još si samnom. Kad god udahnem, pomisliću natebe,jerbeztebebiobihmrtavvećgodinama.Kadasebudembudioidok budem spavao, kada podignem ruke da se odbranim ili kadabudem legao na zemlju da umrem, ti ćeš biti samnom.Kažeš da serađamo iznova. A ja kažem da postoji reka koja delimrtve od živih.Znamdaćuse,akosezaistaponovorađamo,ponovosrestisatobomunarednomživotu,aakotarekapostoji,tićešmečekatinaobalamadatidođem,padajezajednopređemo.”Dubokoudahnuvši,Viljepustionož.Povukaojeruku.Posekotinanadlanuvećjekrenuladamuzarasta-učinaknekoliko iracerunanakoži. „Čuješ lime,DžemseKarsterse?Vezani smo ti i ja, i kroz jaz smrti, i kroz ko zna koliko narednihnaraštaja.Zauvek.”

Ustaoje,zagledanunož.NožbešeDžemov,krvnjegova.Ovatačkautlu,pronašaolijeopetiline,poživiliuopštedovoljnodugodapokuša,bićenjihovatačka.

Okrenuvšise,pošaojepremaBaliju,premaVelsuiTesi.Nijesevišeosvrtao.

Prima:ŠarlotaBranvelŠalje:VećnikJosijaVejlandpolakejuDragamojagospođoBranvel,Nisam posve siguran da sam razumeo vas dopis. Zvuči mi sasvim

neverovatno da bi jedna razumna žena poput vas poklonila tolikopoverenje jednoj reči nekog momka ozloglašeno nesmotrenog inepouzdanog poput Vilijama Herondejla, što je i sam toliko putadokazao.Jatako,zasigurno,nećupostupiti.GospodinHerondejlje,kakoistojiunjegovompismu,odjuriou sumanutupoterubezvašegaznanja.Potpuno je kadar da izmišlja ne bi li potpomogao svome cilju. NećusigurnoslativelikeodredesvojihSenolovacavođenhirominepouzdanomrečjukakvogderana.

MolimvasdaprekinetesatimsvojimbezumnimpozivimadasekrenenaKaderIdris.IpokušajtedaupamtitedasamjaVećnik.Jazapovedamvojskama Senolovaca, gospođo, ne vi lično. Bolje bi vam bilo da barpokušatedadovedeteuredvašeSenolovce.

Saiskrenimpozdravom,JosijaVejland,Većnik

„JedanvasČovektraži,gospođoBranvel.”Umorno podigavši pogled, Šarlota je ugledala Sofi u vratima.

Izgledalajeiscrpljeno,kaoisviostali;jasnitragoviplakanjavidelisujojse ispod očiju. Šarloti su naznake bile dobro poznate - videla ih jejutrosiusopstvenomogledalu.

Sedelajezapisaćimstolomudnevnojsobi,zurećiupismouruci.Nije očekivala da se Većnik Vejland oduševi njenim vestima, ali nijeočekivalaniovolikootvorenpreziriodbijanje.JazapovedamvojskamaSenolovaca, gospođo, ne vi lično. Bolje bi vam bilo da bar pokušate dadovedeteuredsvojeSenolovce.

Daihdovedeured.Svasepušilaodbesa.Kaodasuonideca,aonaništa više do njihova guvernanta ili dadilja, pa da sa njima paradirapred Većnikom kada su umiveni i obučeni, i da ih inače skriva uigraonicidamunebismetali.BilisuSenolovci,istokaoiona.AakonemislidajeVilpouzdan,ondajebudala.Znaojezakletvu;samamujerekla. Vilovo ludilo oduvek je bilo kao Hamletovo, pola gluma, polaneobuzdanost,kojegajevodilokasigurnomkraju.

Vatra je zapucketala iza rešetke; kiša je napolju pljuštala usnopovima, bojeći prozorska okna srebrnim prugama. Toga je jutraprošla pored Džemove sobe, čija vrata behu otvorena, krevet bezposteljine,stvarisumuvećsklonili.Moglajebitibiločijasoba.Svakipokazateljgodinaprovedenihuznjih,uklonjen jednimpotezomruke.Oslonila se o zid hodnika, čela orošenog znojem, i oči je zapekoše.Razijele,dalisamispravnopostupila?

Sadajeprošlarukomprekoočiju.„Bašjesadanašao?DanijemoždaVećnikVejland?”

„Nije, gospođo”, Sofi je odmahnula crnokosom glavom. „AlojzijeStarkvederje.Kažedajeneštoveomavažno.”

„Alojzije Starkveder?!”, Šarlota je uzdahnula. Nekih dana stvarnonemakrajastrahotama.„Pa,pustigaondaunutra.”

PresavilajepismokojejenapisalauodgovorVećniku,itamangajebilazapečatilakadaseSofivratilauvodećiAlojzijaStarkvederausobu,

pre nego što će se povući. Šarlota nije ustala od stola. Starkveder jeizgledaomanje-višeistokaokadagajeposlednjiputvidela.Izgledaojekaodaseokamenio,pa,iakosenijepodmladio,višenijemogaonidaostari. Lice mu beše čitava mapa bora, oivičeno sedom bradom isedomkosom.Odećamujebilasuva;Sofimoradamujeokačilakaputuprizemlju.Odelokojejenosioizašlojeizmodeprebardesetgodina,ipomalojezaudaralonanaftalin.

„Izvolite sedite, gospodine Starkvederu”, Šarlota mu rečenajljubazniještojemoglanekomezakogajeznaladajenevoli,ikojojjeiocamrzeo.

Alion,ipak,nijeseo.Šakejeukrstioizaleđa,akadaseokrenuodaosmotrisobuokosebe,Šarlotaseuzbunilaprimetivšidamujejednamanžetnasakoabilapoprskanakrvlju.

„Gospodine Starkvederu”, reklamu je, konačno ustavši. „Da nistepovređeni?DapozovemBraću?”

„Povređen?”,dreknuoje.„Zaštobihbiopovređen?”„Pa,vašrukav”,pokazalamuje.Podigavši ruku, zagledao se u nju pre nego što će se kiselo

nasmejati. „Nije to moja krv”, rekao je. „Bio sam upao u neku tuču.Suparnikseusprotivio...”

„Usprotiviočemu?”„Tomeštosammuodsekaosveprste iondamu i šijuprerezao”,

rečeStarkvedergledajućijepravouoči.Njegovesubilesivo-crne,bojekamena.

„Alojzije”, Šarlota je zaboravila na uljudnost. „Pogodbe zabranjujuneizazvanenapadenažiteljePodzemnogsveta.”

„Neizazvane?Jabihrekaodajeovajbioizazvan.Njegovimiubišeunuku. Kćerka mi je zamalo od tuge svisla. Dom Starkvedera jeuništen...”

„Alojzije!”, Šarlota se sada već ozbiljno uzbunila. „Dom vam nijeuništen. Još ima Starkvederovih u Idrisu. I ne kažem to da bih vamumanjila tugu, jer neki gubici zanavek ostanu u nama.” Džem joj senepozvan javio u mislima, a sama pomisao na njega beše dovoljnoteškadajeopetgurnenazadustolicu.Oslonilajelaktoveosto,aliceušake. „Ne znam zašto ste sada došli da mi to kažete”, rekla je tiho.„Niste videli rune na vratima Instituta? Mi smo trenutno u velikojžalosti...”

„Došaosamdavamkažemneštoveomavažno!”,Alojzijeseljutnuo.„NeštovezanozaMortmejnaiTesuGrej.”

Šarlotajespustilašake:„ŠtaznateoTesiGrej?”Alojzije se bio okrenuo od nje. Stajao je usmeren prema vatri,

bacajućidugačkusenkupopersijskomćilimunapodu.„NisamnekokomnogodržidoPogodbi”,rekaoje.„Znateisami;bilistenazasedanjimaSavetasamnom.Odgojensamtakodaverujemdajesveštosudemonitakliprljavoipogano.DaSenolovciimajunaslednopravodaubijajutastvorenjaiuzimajuimimovinukaopleniblago.RiznicasaplenomnaInstitutuuJorkuostavljenajemeninastaranje,ijasamjedopunjavaosvedoonogdanakadajeZakondonet.”Namrštiose.

„Dapogodim”,rečeŠarlota,„nistesenitadazaustavili.”„Dakako da nisam”, reče starac. „Šta je ljudski zakon spram

Anđelovog?Znamjaštavalja.Nisamtočinionapadno,ali ipaknisamprekinuosaodnošenjemplena,anisauništavanjemžiteljaPodzemnogsvetanakojebihnaišao.JedanodnjihbešeiDžonŠejd.”

„Mortmejnovotac.”„Vešci nemogu da imaju decu”, zarežao je Starkveder. „Bio je to

samonekiljudskiderankojegsunašliiobučili.Šejdgajenaučiosvojimgrešnimrabotama!Zadobiojenjegovopoverenje.”

„Malo je verovatno da bi Šejdovi ukrali Mortmejna od njegovihroditelja”, reče Šarlota. „Verovatno je biodečakkoji bi inačeumroukakvomsirotištu.”

„Ipak jebiloneprirodno.Vešcimane trebadavati ljudskudecunaodgajanje.”Alojzije se zagledaodubokomeđu crveni žar vatre. „Zatosmo i izvršili prepad na kuću Šejdovih. Ubili smo i njega i ženumu.Dečaknamjeumakao.Šejdjemehaničkiprinc.”Frknuojenato.„Ponelismo neke njegove stvari nazad na Institut, ali nismo mogli da ihdokučimo.Eto,otomeseradilo-onajobičnijemprepadu.Svejeteklopoplanu.Bardoksenijerodilamojaunuka,Adela.”

„Znam da je umrla tokom obreda nanošenja prve rune”, rekla jeŠarlota,nesvesnoprinosećirukusopstvenomstomaku.„Mnogomi ježao.Velikajetotugakadavamserodibolešljivodete...”

„Nije se ona rodila bolešljiva!”, zarežao je. „Bila je zdravonovorođenče. Bila je prekrasna, imala je oči moga sina. Svi su jojugađali, dok nas jednoga jutra moja snaja nije probudila vriskom.Tvrdila je da dete u kolevci nije njena kći, mada je izgledala isto.Zaklinjalasedapoznajesopstvenodeteidatonjenonije.Mislilismodajepoludela.Čakikadasuočiodojčetaodplavihpostalesive-štoseionakočestodešavakoddece.Tekkadasmopokušalidajojnanesemoprvebelegepočeosamdashvatamdamijesnajabilaupravu.Adela...

bol zanjubešeneizdrživ.Vrištala je i koprcala se. Stelabi jojopeklakožutamogdebijedotakla.Tihabraćasuučinilasveštosumogla,alijedonarednogjutrabilamrtva.”

Alojzijejezastao,pasedugozaćutaoopčinjenozurećiuvatru.„Snajamijeskoropoludela.NijevišemogladapodneseInstitut.Ja

samostao.Znamsamdajebilaupravu-damiAdelanijebilaunuka.ČuosamgovorkanjaovilamaidrugimžiteljimaPodzemnogsvetakojisusehvalisalidasuseosvetiliStarkvederovima,dasuuzelijednoodnjihove dece i zamenili je bolećivim ljudskim detetom. Nijedna odmojih istraganije imalaopipljiv ishod,alibiosamrešendaotkrijemgdemijeunukaodnesena.”Oslonioseopločuiznadkamina.„Skorodasambioiodustao,kadajeTesaGrejdošlanaInstitutudruštvuvašihdvajuSenolovaca.Kaodajeduhmojesnaje,kolikosuslične.Alimisečinilo da nema u sebi ništa od senolovačke krvi. Beše to velikamisterija,kojuhtedohdarazrešim.”

„Vila koju sam danas ispitao dala mi je poslednje komadićeslagalice.Mojaunukajekaonovorođenčezamenjenaotetimljudskimdetetom, bolećivim stvorenjemkoje je i umrlo kada sumunanesenibelezi,poštonijebilaDiv”,glasmu jesadavećbionapukao,duboko,poputnaprslineukremenu.„Mojuunukusuostavilinekojobičnjačkojporodicidajeodgaji,anjihovomslabušnomElizabetom-odabranomzatoštojepoizgleduličilanaAdelu-zamenišenašuzdravudevojčicu.Tojebilaosvetanjihovogdvoraprotivmene.Verovalisudasamubionjihove,pasuhteliionimoje.”PogleduočimamubešehladankadagajespustionaŠarlotu:„Adela-tojestElizabeta-stasalajeuženuutojobičnjačkoj porodici, uopšte ne znajući šta je. A onda se udala. Zaobičnjaka.ZvaoseRičard.RičardGrej.”

„Vaša unuka”, reče Šarlota polagano, „je bila Tesina majka?ElizabetaGrej?TesinajemajkabilaSenolovac?”

„Da.”„Pa,tosuozbiljniprestupi,Alojzije.TrebalobidaseobratiteSavetu

saovime...”„NijenjihbrigazaTesuGrej”,rečeStarkvedergrubo.„Alivasjeste

briga. Saslušaćete moju priču zbog toga, a možda mi zbog toga ipomognete.”

„Možda”,reklajeŠarlota,„akoseradioispravnojstvari.JošminijejasnokakoseMortmejnuklapautupriču.”

Alojzijesenestrpljivouzvrpoljio.„Mortmejnjedoznaoštasedesilo,pajerešiodaiskoristiElizabetuGrej,Senolovkukojanijeniznaladaje

Senolovac.UverensamdajeMortmejnzaposlioRičardaGrejakodsebekako bi obezbedio pristup Elizabeti. Verujem da je odrešio jednogejdolonskogdemonananju-mojuunuku-uobličjunjenogasupruga,idajetoučiniokakobiprekonjedobioTesu.Tesajeoduvekbilanjegovcilj.DeteSenolovkeidemona.”

„Ali potomci demona i Senolovaca uvek sumrtvorođenčad”, rečeŠarlotamahinalno.

„ČakiakoSenolovacneznadajeSenolovac?”,rečeStarkveder.„Čakiakonemarunenasebi?”

„Pa...”, Šarlota je zatvorila usta. Nije znala odgovor; koliko je onaznala, takve okolnosti nikada nisu nastale. Senolovce označe još kaodecu,muškuižensku,sveredom.

AliElizabetuGrejnisuoznačili.„Znamda je tadevojkapreobraziteljka”, rečeStarkveder. „Ali isto

takoneverujemdajeonzbogrogaželi.Imajošneštoštoonželidaonauradi.Neštoštosamoonamožedauradi.Onajeključ.”

„Ključčega?”„Behu toposlednje reči kojimi je onovilin-biće izgovorilodanas

popodne”, Starkveder je pogledaokrvna rukavu. „Rečemi-ona će bitinašaosvetazasvavašabezočnaubijanja.OnaćebitipropastzaDivove,Londonćezavršitiuplamenu,akadaMagistersvimanamazavlada,vićetemubitiništavišedostokauoboru.ČakiakoVećnikneželidapođeza Tesom zbog nje same, morali bi da krenu za njom da bi sve tosprečili.”

„Ukolikouopštepoveruju”,rečeŠarlota.„Moraju,akočujutakoneštosavašihusana”,rečeStarkveder.„Da

čuju od mene, ismejali bi me kao matorog luđaka, kao što većgodinamarade.”

„Oh,Alojzije.OdvećprecenjujetepoverenjekojeVećnikgajipremameni.Rećićedasamblesava,povodljivažena.Rećićedavasjetovilin-bićeslagalo-dobro,nemogudalažu,alidajebarizokrenutaistinu,ilida je ponovilo istinu u koju samo veruje.” Starac je skrenuo pogled,mrdajućiustima.„TesaGrejjeključMortmejnovogplana”,rekaoje.„Neznamkako, ali jeste.Došao samvama jerneverujemSavetukada jeTesa u pitanju. Delom je ipak demon. Sećam se šta sam i sam uprošlostiradiostvarimakojesudelombiledemonskeilinatprirodne.”

„Tesanije stvar”, rečeŠarlota. „Većdevojkakoju suoteli i koja jeverovatnoprestrašena.Damogudasmislimkakodajespasem,zarnemislitedabihjatovećiuradila?”

„Grešiosam”,rečeAlojzije,„hoćudaovouradimispravno.Mojakrvteče venama te devojke, pa makar i tekla zajedno sa demonskom.Praunukamije.”Podigaojebradu,vodnjikave,svetleočisadasumusevećcrvenile.„Samojednotražimodvas,Šarlota.KadapronađeteTesuGrej,ahoćete,kažitejojdajedobrodošlameđuStarkvederove.”

Nemojdazažalimštosamtipoklonilapoverenje,GabrijeleLajtvude.

Gabrijeljesedeozapisaćimstolomusvojojsobisapapiromzapisanjepredsobomiperomuruci.Lampeusobinisubilepopaljene,tesusepoćoškovimanakupilemračnesenke,apopoduizdužene.

Prima:VećnikJosijaVejlandŠalje:GabrijelLajtvudNajuvaženijiVećniče,Evo,danasvamkonačnopišemsanovostimakojestetražiliodmene.

OčekivaosamdačestićiizIdrisa,aliimjeigromslučajaizvormnogobližidomu. Danas je Alojzije Starkveder, čelnik jorškog Instituta, došao uposetugospođiBranvel.

Odložio je pero, da bi duboko udahnuo. Nešto ranije je začuo zvonoInstituta, pa je sa stepeništa ispratio kako Sofi uvodi Starkvedera ukućuipotomgoreudnevnusobu.Posletogamunijebiloteškodasenamestiporedvrataiodslušasveštojerečenousobi.

Šarlota,nakrajukrajeva,nijeočekivaladabijenekoprisluškivao.

Stari je to čovek, poludeo od tuge, i kao takav je osmislio jednupoprilično nacifranu izmišljotinu kojom sebi objašnjava svoj najvećigubitak. Svakako ga treba žaliti, ali ne i uzeti za ozbiljno, kao što nipostupciSavetanebitrebalodabuduzasnovaninarečimanepouzdanihiludih.

Podne daske zaškripaše; Gabrijel je trgao glavu. Srcemu se ubrzalo.AkojeGideon...Gideonbiseužasnuokadabiotkrioštaradi.Aiostalibi.ZamisliojeizrazizdanostikojibiseraširioŠarlotinimsitnimlicemako bi doznala. Henrijev bes i nevericu. A ponajviše je zamislio dvaplavaokanasrcolikomlicu,kojabigledalaunjegarazočarano.Moždajaimamvereuvas,GabrijeleLajtvude.

Kadajeponovospustioperonapapir,učiniojetotolikožestokodaseperoskoroprobilokrozpapir.

Žaomiještovasotomemoramizvestiti,aliobojesupričalioSavetuiVećnikusamnogonepoštovanja.JasnojedagospođaBranvelmrzitoštoona smatra nepotrebnim mešanjem u njene nakane. Prihvatila jesumanute tvrdnje gospodina Starkvedera o tome da je Mortmejnsparivao demone i Senolovce, što je očito nemoguće, i to krajnjelakoverno.Ispostavilosedastebiliupravu,idajeonaodvišetvrdoglavaipovodljivadabivaljanovodilaInstitut.

Stisnuvšizube,GabrijelsenateraodanemislinaSesili;umestotogapomislio je na kuću Lajtvudovili, njegovo nasleđe; na vraćanje častiprezimenuLajtvudovih;nasigurnostnjegovogbrataisestre.Nećeonzapravoninaškoditi Šarloti.Ovo je samopitanjenjenogpoložaja,nenjene sigurnosti. Većnik nema nikakve mračne nakane prema njoj.Sigurnobi i onabila srećnijau Idrisu, ili nanekomseoskomposedugdebigledalakako jojdeca trčkarajupozelenim travnjacima inebistalnobrinulaosudbinisvihSenolovaca.

MadajegospođaBranvelpokušaladavasponukadapošaljetenašesenolovačkesnagenaKaderIdris, svakokomišljenja ludih isumanutihuzimazatemeljsvogaravnanjanemadovoljnotrezvenostidabimuseverovalo.

Ukolikobudebilopotrebno,zaklećusenadSmrtonosnimmačemdajesveovoistina.

UimeRazijelovo,vašGabrijelLajtvud.

16.

MEHANIČKAPRINCEZA

Oljubavi,tištosežališnasvakogkonijejakibodar,

štonajslabijetražišzasvojukolevku,dom,svojodar?

PersiBišSeli,„Kadserazbijelampa”

Prima:VećnikJosijaVejlandŠalje:ŠarlotaBranvelDragiVećnićeVejlande,Ovogatrenutkaprimihvestiodnajvećegznačaja,koježurimsavama

podeliti.Jedandoušnik,čijevamimeuovometrenutkunemoguotkriti,aliza čiju pouzdanost jamčim, preneo mi je neke pojedinosti kojenagoveštavajudagospođicaGrejnijesamoMortmejnovaprolaznastrastvečiključostvarenjanjegovogglavnogcilja:rečju-uništenjasvijunas.

On namerava da sačini naprave veče moći od svih koje do sadavidesmo, a ja se iskreno pribojavam da će mu jedinstvene sposobnostigospođice Grej pomoći u njegovom poduhvatu. Njoj nikada ne bi bilanamera da nam naškodi, ali ne možemo znati sa kakvim li će jepretnjama ili nepodopštinamaMortmejn suočiti. Od krajnje je važnostidajesmestaspasimo,nesamodabismonjojpomogli,većidabismosebesamespasili.

Imajućiovenovepodatkeuvidu,jošvasjednommolimdaokupitesvemogućesnageizaputitesenaKaderIdris.

Iskrenovaša,aliiiskrenouznemirena,ŠarlotaBranvel

Tesa se probudila postepeno, kao da je svest na kraju dugačkog,mračnogprolaza,aonahodakanjojpuževimkorakomispruženeruke.Naposletkujestigladonje,dabiotvorilavrataiotkrila...

Zaslepljujućusvetlost.Radiloseozlatnojsvetlosti,neobledojodkamen-rune.Uspravivšise,osvrnulaseokosebe.

Nalazila se na jednostavnom mesinganom krevetu sa mekanimperjanim prekrivačem raširenim preko dušeka i teškim jorganompunjenimguščijimpaperjemodozgo.Sobaukojojsenalazilaizgledalajekaodajeizdubljenaukakvojpećini.Imalajeijednuvisokukomoduiumivaoniksaplavimkrčagom; i jedanormar, takođe,čijavratabehuodškrinutatamantolikodaTesavidiodećuokačenuunjemu.Sobanijeimala prozore, mada jeste imala kamin u kojem je veselo plamtelavatrica.Saobestranekaminavisilisuportreti.

Skliznuvšisakreveta,trglasečimjojbosastopaladotakošehladankamen.Madainijebilotolikobolnokolikobiočekivala,imajućinaumukoliko je bila ugruvana. Spustivši pogled, dvostruko se zaprepastila:prvo,nijenasebiimalaništasemprevelikecrnesvilenekućnehaljine.Drugo,posekotineimodricesujoj, izgleda,mahomnestale.Idaljeseosećala pomalo osetljivo, ali na koži, bledoj naspram crne svile, nijebilo ozleda. Taknuvši kosu, osetila je da beše čista i raspuštena okoramena,nijevišebilaulepljenablatomikrvlju.

Timesepostavljalopitanjeko ju je tookupao, iscelio i smestioukrevet.Tesasenijesećalaničegasemotimanjaizrukuautomatonauonojmalojkućicidok jojsegospodaBleksmejala. Jedanodnjih ju jenaposletkustegnuookovratadoksenijeonesvestila,adaljihmukajujepoštedelatama,obuzevšijecelu.No,samapomisaodajujegospođaBlek svukla i okupala beše joj užasna,mada ne toliko užasna kolikopomisaodajetomoždauradioMortmejn.

Narneštajjeuglavnombiopomerenujedankrajpećine.Drugideobio je mahom prazan, mada jeste mogla da vidi crni pravougaonikprolaza usečenog u najudaljeniji zid. Kratko se osvrnuvši oko sebe,krenulajekanjemu...

Ali ju je tada,nasredsobe,neštobolnozaustavilo.Zateturavši se,steglajekućnuhaljinuokosebe,osećajućidajojčelobriditamogdegaje lupila o nešto. Oprezno je ispružila ruku da opipa vazduh predsobom.

I na to je osetila nešto čvrsto ispred sebe, kao da je potpunoproziranstaklenizidstajaoizmeđunjeidrugestranesobe.Prislonilajeruke uz njega. Ma koliko bio nevidljiv, bio je i tvrd poput najtvrđeg

kamena.Pomerilajerukenagore,pitajućisekolikolivisokoseže...„Nemoratesemučiti”,rečejojhladan,dobropoznatglassavrata.

„Pregradaseširipocelojpećini,odzidadozida,odpodadotavanice.Potpunostezatvoreninjome.”

Tesa, koja se bila propela na prste, na to se odmah spustila iudaljila.

Mortmejn.Bio je istionakavkakvogga je iupamtila.Žilavčovek,nepreviše

visok,oronuloglicaiurednopotkresanebrade.Neobičnoobičan,semočiju,kojebehuhladne isivekaomećavausredzime.Nosio jeodelogolubije boje, ne preterano zvanično, kakvo bi jedan gospodin nosiopopodneusvomeklubu.Cipelemubehusavršenouglancane.

Tesanijeništarekla,samojejošjačezateglacrnukućnuhaljinuokosebe.Bilajenabranaivelika,tejojjeprekrivalačitavotelo,alisebezpotkošulje,steznika,čarapaiturnira,osećalanagoiogoljeno.

„Neuzrujavajtese”,nastaviojeMortmejn,„nemožetemedosegnutikrozpregradu,alinemogunijavas.Moraobihdauklonimčini,uzatojevećpotrebnovreme.”Zastaoje.„Hteosamdaseosećatesigurno.”

„Dahoćete da se osećam sigurno, ostavili bistemena Institutu”,Tesinglasbešeledleden.

Mortmejnnijeništakazaonato,samojezaškiljenonakrivioglavu,kaokadamornar škilji kahorizontu. „Primitemoje saučešće za smrtbrata.Nijemibilanameradadotogadođe.”

Tesa je osetila da joj se usta izvijaju u jezivi kez. Prošla su dvamesecaotkadjojjeNejtizdahnuonarukama,alijošnijezaboravila,anioprostila.„Netrebamenivašesažaljenje.Aniljubazneželje.Visteganačinilisvojimoruđem,aondajezbogtogaumro.Vistekrivi,kaodastegasamiupucalinasredulice.”

„Pretpostavljamdanebibilomnogovajdedavamnaglasimda jeonpronašaomene.”

„Bioje jošdečak”,rečeTesa.Došlojoj jedasesrušinakolena,dalupa po toj nevidljivoj barijeri pesnicama, ali je ostala smirena iuspravna.„Nijenidvadesetbionapunio.”

Mortmejnjegurnuorukeudžepove.„Znatelikakojemenibilokadasambiodečak?”,rekaojesmirenokaodasedidonjenanekojsvečanojvečeri,pajeprisiljennarazgovor.

Tesa se prisetila onih prizora koje je videla u glavi AlojzijaStarkvedera.

Čovekbeševisok,širokihramena,kožezelenekaouguštera.Kosa

mubešecrna.Nasuprotnjega,detekoje jedržaozarukačinilosekaosvakodrugodete-maleno,bucmastihručica,rumenekože.

Tesajeodmahznalaimetogčoveka,jergajeiStarkvederznao.DžonŠejd.Šejd je uprtio dete na ramena kada je kroz vrata kuče pokuljalo

nekolikometalnih stvorenja čudnovatog izgleda, nalik dečijim lutkamakuglastihzglobovanarukamainogama,aliveličinečoveka,sablistavimmetalomumestokoze.Stvorenjanisuimalalica.Madasu,zanimljivoje,ipak nosila odeću - neki grube radničke kombinezone jorkširskihzemljoradnika, a drugi jednostavne haljine od muslina. Automatom seuhvatišezarukeikrenušedasenjišukaodasunaseoskojigranci.Detepočedasesmeje,tapšučiručicama.

„Dobro ih pogledaj, sinko”, reče zelenokožac, „jer jednoga ču danavladatimehaničkimkraljevstvomtakvihstvorenja,atičešmubitiprinc.”

„Znamdasuvašiposvojiteljibilivešci”, rekla je. „Znamdasuvasvoleli.Znamdajevašotacizumeotamehaničkastvorenjakojimastevitolikoopčinjeni.”

„Aznateištaimsedesilo.”... rasturena soba, sa zupčanicima, vijcima, točkićima i iščupanim

metalomnasvestrane,uz tečnostkoja jecurkalacrnakaokrv, ionogčovekazelenekožeiženusinjekosekojiležemrtviutomkršu.

Tesajeskrenulapogled.„Da vamkažemnešto o svomedetinjstvu”, rečeMortmejn. „Vi ih

nazvasteposvojiteljima, alimi oni behu roditelji kaoda smood istekrvi.Odgajalisumesamnogobrigeiljubavi,kaovasvaši.”PokazaojepremakaminuiTesajepretrnulashvativšidaportretiokačenisaobestrane behu portreti njenih roditelja: njena plavokosa majka, i njenzamišljeniotacsmeđihočijuinakrivljenekravate.„AondaihSenolovciubiše.Mojjeotachteodanapravipredivneautomatone,tamehaničkastvorenja, kako ih vi nazvaste. Bile bi to najbolje ikada izumljenemašine,štobešenjegovsan,kojebištitiležiteljePodzemnogsvetaodSenolovaca, koji su ih rutinski ubijali i pljačkali. Videli ste plen naStarkvederovom Institutu”, te reči je gotovo ispljunuo. „Videli stedelovemojihroditelja.Krvmojemajkedržaojeutegli.”

!ostaciveštaca.Mumificiranekandžastešake,kaokodgospođeBlek.Oderanalobanja,skrozbezmesa,nalikčovečjoj,osimštojenamestozubaimalakljove.Flašicesazgusnutomkrvlju.

Tesajeprogutalaknedlu.Krvmojemajkeutegli.Nijemogladakažedanerazumenjegovgnev.AliseondaprisetilaiDžema,roditeljakoji

umiruprednjime,čitavnjegovživotuništen,aipaknikadanijetragaoza osvetom. „Da, to jeste bilo užasno”, rekla je Tesa. „Ali opet neopravdavasveštosteuradili.”

Nešto mu duboko zatitra u očima: bes, hitro potisnut. „Da vamkažemšta samuradio”, reče joj. „Stvorio samvojsku.Vojskukoja će,kadauklopimoiposlednjidelićslagalice,bitineuništiva.”

„Aposlednjidelićslagalice...”„Stevi”,rečeMortmejn.„Tostalnoponavljate,aopetodbijatedamiobjasnite”,rečeTesa.

„Zahtevatemojusaradnju,aništanećetedamikažete.Zatvorilistemeovde,gospodine,alimenemožeteprimoratidarazgovaramsavama,nitimemožetenateratidavoljnosarađujem,akovećneželim...”

„Vistepolusenolovac,poludemon”,rečeMortmejn.„Tojeprvoštotrebadaznate.”

Tesa,kojasenapolavećbilaokrenulaodnjega,najednomsesledila.„Nemoguće.PotomciSenolovacaidemonauveksumrtvorođenčad.”

„Da,jesu”,rekaoje,„jesu.SenolovačkakrvirunenateluSenolovcadonose smrt veštičjem detetu u utrobi. Ali vaša majka nije imalabelege.”

„MojamajkanijebilaSenolovac!”,TesaseizbezumljenozagledalauportretElizabeteGrej iznadkamina. „Ilihoćetedakažeteda je lagalamogaoca,lagalasvečitavogživota...”

„Nije znala”, reče Mortmejn. „Nisu znali ni Senolovci. Nije bilonikogadajojkaže.Mojotacjenapraviovašegmehaničkoganđela.

Onjetrebalodabudedarzamojumajku.Usebisadržidelićdušeanđela, nešto posve retko, koju je on nosio uz sebe još od krstaškihratova.Samstrojtrebalojedabudepodešensanjenimživotom,takodasvakiputkadajojživotdođeuopasnostanđeomožedaseumešadajezaštiti.Međutim,momseocunikadanijepružilaprilikadagazavrši.Njegasuprvogubili.”Mortmejnpočedašpartaposobi.„Nisuposebnobirali kada su ubili bašmoje roditelje. Starkveder i njegova družinaklali su žitelje Podzemnog sveta sa uživanjem, bogateći se naoduzetomplenu,teimjebiodovoljaninajmanjipovodzanasilje.ZbogtogagaijesumrzeliuzajedniciPodzemnogsveta.Vilin-svettogakrajapomogaomijedapobegnemkadasumiroditeljiubijeni,isakriomesve dok Senolovci nisu prestali da me traže.” Drhtavo je udahnuo.„Godinama kasnije, kada su rešili da se osvete, ja sam im pomogao.Instituti jesu zaštićeni odupada žiteljaPodzemnog sveta, ali ne i odupadaobičnjaka,i,svakako,neodupadaautomatona.”

Jezivosenasmešio.„Upravosamse ja,uzpomoć jednogodočevih izuma,ušunjaona

jorški Institut da zamenimnjihovonovorođenčeu kolevci sa jednimobičnjačkim.Starkvederovuunuku,Adelu.”

„Adelu”, šapnula je Tesa. „Videla sam joj portret.”Mala devojčicadugačke,plavekoseustarinskojdečijojhaljinici,savelikommasnomokoglavice.Licejojjebilomršavo,bledo,nezdravo,alijojočibehuvedre.

„Umrlaječimsujojnaneliprverune”,rečeMortmejnsauživanjem.„Umrla je u mukama, kao toliki žitelji Podzemnog sveta pre nje urukamaSenolovaca.A tadasu,eto,ubilinekogkogasučak izavoleli.Sasvimprigodnaodmazda.”

Tesaseprestravljenozagledalaunjega.Kakonekomožeuopštedapomislidajemučnasmrtnevinogdetetaprigodnaodmazda?PonovoseprisetilaDžema,injegovihnežnihrukunaviolini.

„VašamajkaElizabetaodrasla jeneznajućida jeSenolovac.Runenije dobila. Ja sam, dakako, pratio njen razvoj, a kada se udala zaRičarda Greja, postarao sam se da ga zaposlim kod sebe. Bio samuveren da odsustvo runa na vašojmajci znači da bimogla da začnedetekojebibilopoludemon,polusenolovac,adabihproveriotusvojuteoriju poslah joj jednog demona u obličju vašega oca. Uopšte nijeprimetilarazliku.”

Tesujejedinoprazanstomaksprečiodajojsesmestanezgadi.„Štasteuradilimojojmajci?!Demona?Jasampoludemonka?”

„BiojeVelikidemon,akovamjetoikakvauteha.Većinanjihnekadasu bili anđeli. Bio je poprilično lep sa svoje strane.” Mortmejn sepodrugljivo osmehnuo. „Pre nego što vam je majka zatrudnela,godinama sam radio na dovršavanju očevog mehaničkog anđela.Dovršiosamga,pasamga,nakonštostevizačeti,uskladiosavašimživotom.Mojnajvećiizum.”

„Alizaštobimojamajkapristaladaganosi?”„Dabivasspasila”,rečeMortmejn.„Vašajemajkashvatiladanešto

nijeuredukadajezatrudnela.Nositiveštičjedetenijeistokaonositiljudskodete.Jasamjetadaposetioidaojojmehaničkoganđela.Rekohjojdaćenošenjemogrlicespasitidetetuživot.Poverovalamije.Nisamje slagao. Vi, devojko, jeste besmrtni, ali niste neranjivi. Možete bitiubijeni.Anđeojeusklađensavašimživotom;osmišljenjetakodavasspaseakoumirete.Mogućejedavasjespasiostoputaprenegoštosteseuopšterodili,aspašavaovasjeinakontoga.Prisetitesesamosvihsmrtnihtrenutaka.Prisetitesekakoseumešao.”

Tesa se vratila unazad - setila se kako je anđeo poleteo na onogautomatonakojijujedavio,kakojeodbiosečivaonogstvorenjakojejujenapaloblizuimanjaRejvenskar,kakojujesačuvaodaseneraspadnenakomadenastenjuonogponora.„Alinijemespasioodmučenja,iodpovreda.”

„Nije.Tojevećdeoljudskogtelesnogstanja.”„Pa i smrt je”, rečeTesa. „Nisamljudskobiće,a ipakstedopustili

Mračnimsestramadamemuče.Nikadavamtakoneštonećuoprostiti.Čakidameubeditedajepogibijamogabratabilanjegovaličnakrivica,dajeTomasovasmrtbilaopravdana,dajevašamržnjautemeljena,onovamnikadanebihoprostila.”

Mortmejn jeuzeonekukutiju sapoda,pa ju je istresao.Začuosezvonkitresakkadanekizupčaniciispadošeiznje-zupčaniciitočkići,iseckanaparčadmetalazamazanacrnomtečnošćui,naposletku,povrhtihotpadaka,kaocrvenadečijagumenalopta,odskočiodsečenaglava.

GlavagospođeBlek.„Uništiosamje”,rekaojojje.„Zavas.Hteosamvampokazatisvoju

iskrenost,gospođiceGrej.”„Iskrenostučemu?”,upitalagajeTesa.„Zaštosteuradilisveovo?

Zaštostemestvorili?!”Usnemuseblagotrgoše;madasebašinijeradilooosmehu.„Izdva

cilja.Jedanjedabistemoglidaroditedecu.”„Alivešticenemoguda...”„Nemogu”,rečeMortmejn,„alivinisteobičnaveštica.Krvdemona

ikrvanđelauvamavodilajesopstvenuborbunanebesima,ianđeliunjojpobediše.NisteSenolovac,alinisteniveštica.Visteneštonovo,nešto sasvim drugačije. Senolovci, tja”, reče osorno. „Deca nastalamešanjemSenolovaca idemonauvekumru,aDivovi se još iponosetime,dragoimještosenjihovakrvnikadanemožeukaljati,štonjihovrodnemožebitizagađenmađijama.Ali,vi.Viizvoditemađije.Možetedarađatedecukaosvakadrugažena.Nećetemoćijošnekolikogodina,ali hoćete kada sazrite. Najveći živi vešci uveravaju me u to. Skupaćemootpočetijedannovisoj,senolovačkelepoteibezveštičjihbelega.Biće to soj koji će prekinuti senolovačku nadmenost tako što ćepreuzetinjihovomestonaovojplaneti.”

Tesuizdašenoge.Srozalasenapodikućnajojsehaljinanakupilaoko nje poput crne vode. „Vi... vi hoćete da me upotrebite da vamrađamdecu?!”

E,sadsejestenasmešio.„Nisamčovekbezimaločasti”,rekaojojje.

„Nudim vam brak. Oduvek sam tako nameravao.” Pokazao joj jetugaljivu hrpu metalnih otpadaka i mesa koja nekada predstavljašegospođuBlek.„Višebihvoleovašudobrovoljnusaradnju.Iobećavamvam da ću ovako postupiti sa svim vašim neprijateljima.” Mojimneprijateljima.PrisetilaseNejta,kakojehvatazarukunasamrti,krvav,unjenomkrilu.Opetseprisetila iDžema,kojisenikadaniježalionasudbinu,većsehrabrosuočavaosanjom;prisetilaseŠarlote,koja jeoplakalaDžesamininusmrt,iakojujeDžesiizdala;aprisetilaseiVila,kojijojjeotvoriosrceidopustiodagaonaiDžemizgazejerihjevoleovišeodsebesamog.

Bilo je ljudskedobrotenaovomesvetu,pomislila je -opterećeneželjamaisnovima,kajanjimaiogorčenošću,zamerkamaimoći,aliipakjeima,aMortmejnjenikadanebiprimetio.

„Nikada vi nećete shvatiti”, rekla mu je. „Kažete da stvarate, dakonstruišete izume, ali znam ja i sama jednog pronalazača -HenrijaBranvela-kojemvinisteninalik.Onoživljavastvari,aviuništavate.Ijošmidonesetemrtvogdemona,kaodaseradiocveću,aneonovojsmrti?Nemateviosećanja,gospodineMortmejne,nematesaosećanjanipremakome.Danisamvećznala,bilobimisasvimjasnonakonštostepokušalidaupotrebitebolestDžemsaKarstersadabistemenasiludovukli ovamo. A iako umire zbog vas, on nije hteo dame pusti dadođem-nijehteodauzmevašjinfen.Etokolikosuljudidobri!”

Uočilajeizraznanjegovomlicu.Razočaranje.Alisamonatren,prenegoštoćegazbrisatijogunastiizraz.„Nijehteodavaspusti?”,reče.„Znači,ipakvasnisampogrešnoprocenio;vibistetosamiučinili.Došlibistemiovamoizljubavi.”

„Neizljubavipremavama.”„Ne”, rekao je zamišljeno, „ne prema meni.” Na to je iz džepa

izvukaonekipredmetkojijeTesasmestaprepoznala.Zagledaseuispruženisatkojimujevisioizrukenazlatnomlancu.

Beseočiglednodanijebionavijen.Skazaljkeodavnobebuprestaledaseokreću, vreme je očito za njih stalo u ponoć. Inicijali DZ. T. S. bili suurezaniotpozadiprefinjenimslovima.

„Rekohvamdapostojedvarazlogazaštovasstvorih”,rekaojojje.„Ovo je drugi. Na ovom svetu postoje preobrazitelji: demoni ičarobnjaci koji mogu da preuzmu tuđi izgled. Ali samo vi istinskimožete postati neko drugi. Ovaj je sat pripadao mome ocu. DžonuTadeusuŠejdu.Molimvasdauzmeteovajsatipreobraziteseumogaoca,kakobihbarjošjednommogaodapopričamsanjim.Učinitelito,

poslaćusavjinfenkojiposedujem-aradiseopozamašnojkoličini-DžemsuKarstersu.”

„Nebigaonuzeo”,rečeTesaodmah.„Zašto ne bi?”, zazvučao je razborito. „Vi više niste uslov za

dobijanjeopijata.Biobi topoklon, besplatnodat.Bilobibesmislenoodbacitiga,bezikakvevajde.Aliakoučiniteovusitnicuzamene,moglibistemujošispasitiživot.Štakažetenato,TesaGrej?”

Vile.Vile,probudise.Beseto,nesumnjivo,Tesinglas,zbogkogseVilmunjevitoispravio

usedlu.UhvativšisezaBalijevugrivudabipovratioravnotežu,sanjivoseosvrnuookosebe.

Zeleno, sivo, plavo. Seoski krajolici Velsa širili su se pred njim.Prošao je Velšpul i englesko-velšku granicu negde uoči praskozorja.Nijemnogotogapamtioodsamogaputa,semneprekidnog,napornogpromicanja mesta pored njega: Norton, Ačam, Emstri, Viping Kros,nakončegasuonikonjzaobišliŠruzberi,dabinajzadugledaligranicuivelško pobrđe u daljini. Bili su nevidljivi poput utvara na jutarnjemsvetlu, pošto je sve bilo obavijeno sumaglicom koju je sunce polakorasteralodižućiseiznadnjih.

Pretpostavljao je da je negde blizu Langadfana. Put beše dobar,postavljen preko starog rimskog druma, ali lišen gotovo bilo kakvihnastambi, sem pokoje zemljoradničke kuće, i još se činio beskrajnodugačak,dužiodtmurnognebaštoseširiloodozgo.Biojeprimorandasvrati u hotel Kan Ofis da uzme nešto hrane, ali samo časkom.Putovanjejebilobitnije.

SadakadasenašaouVelsutačnojemogaodaosetitajzovukrvipremaovomemestunakojemjerođen.ŠtagodSesiligovorila,ontuvezu nije osećao sve do sada - udišući velški vazduh, posmatrajućivelškeboje:zelenabrda,siviškriljacinebo,belinuokrečenihkamenihkućeraka,ovcepoputtačkicabojebelokostiu travi.Borovi ihrastovibehupoputtamnihsmaragdavisokoudaljini,alijebližeputuprirodabilazelenkasto-sivaižućkasta.

Kako se upuštao dublje u samo srce pokrajine, bilo je sve višezelenih valovitih brda, putevi postaše strmiji, a sunce poče da tonepremabrdimaudaljenoggorja.Znaojegdesesadanalazi,znaoječimjeušaoudolinuDovi,tesenazubljeneplaninenajednomuzdigošepred

njim. Vrh Kar Afron beše mu sa leve strane, gomila sivog škriljca išljunka kao da sa strane ima pokidanu paukovu mrežu. Drum bešestrmidugačak,aVilje,poteravšiBalijanaviše,prilegaousedlu,pajenehotice i zadremao. Usnio je Sesili i Elu kako trčkaraju po brdimasličnimovima,idovikujumu-Vile,hajdedasevijamo,Vile!AsanjaojeiTesu kakomu pruža ruke, svestan da ne sme da se zaustavi, da nemožedasezaustavidoknedopredonje.Cakidagaonanikadatakonepogleda na javi, čak i ako je ta nežnost u njenim očima namenjenadrugom.

A katkada, kao, recimo, sada, ruka bi mu skliznula u džep da sesklopiokomedaljonaodžada.

Neštogajesnažnopogodilosaboka;pustiojemedaljongadnosesrušivšiukrševitutravupokrajputa.BolmujeprostrujaorukomionsezakotrljaoustranudabiizbegaoBalijakojisestropoštaonazemljuporednjega. Tek je tren kasnije, sav zadihan, shvatio da ih nikonijenapao.Konjmuse,odvećiznurendabinapraviojošjedanjedinikorak,srušiopodnjim.

Vilsenekakopridigaonakolena,tejeotpuzaodoBalija.Crnikonjležao je sav u peni, tugaljivo iskolačivši oči u Vila kada mu se ovajpribližio ne bi li ga obavio rukom oko vrata. Laknulomu je kada jeosetiodakonjidaljeimaravnomerno,jakobilo.„Balije,Balije”,šapnuoje, mazeći životinju po grivi, „oprosti mi. Nije trebalo toliko da teteram.”

Prisetiosekako jeHenrikupiokonje ikakonijemogaodaodlučikakodaihnazove.Viljepredložioimena:BalijeiKsant,poAhilejevimbesmrtnimkonjima.NasdvojicakaoZefirletetimožemohitro,azanjegveledajenajbržiodvetrovasvih.14

No, ti konji jesu bili besmrtni, a Balije nije. Bio je snažniji odobičnog konja, i brži, ali svako stvorenje ima svoje granice. Vil seopružio, najednom ošamućen, pa se zagledao u nebo - poputzategnutogsivogčaršava,tuitamoprotkanogslojevimacrnihoblaka.

Jednommu je, u onomalo vremena između uklanjanja „kletve” isaznanjadasuDžem iTesavereni,palonapametdadovedeTesuuVels, da joj pokažemesta na kojima je bio kao dete.Mislio se da jeodvede u Pembrukšir, da prošetaju rtom Svetog Davida i razgledajucveće po tamošnjim liticama, da posmatraju sinjemore sa Tenbija itražeškoljkezaostalezaosekom.Svemusedosadačinilokaodalekadetinjamaštarija. Čekao ga je samo put, još jahanja, još umora, i nakrajuverovatnasmrt.

Pomazivšijošjednomkonjapovratu,Vilsepridigaonakolena,papotom i na noge. Boreći se protiv vrtoglavice, odhramao je do vrhabrdadasezagledadole.

Prednjimeseprostiralamanjadolinaunutarkojebešeušuškanoneko kameno seoce, tek nešto veće od zaseoka. Izvadivši stelu izpojasa, umorno je iscrtao runu Vida na levom zglobu. Ona mu jeomogućiladavididajeseoceimalotrgicrkvicu.Ondasasvimsigurnoimaikakvokonačišteukojembimogaodaprenoćiidaseodmori.

Svegajeusrcuprostoteralodaidedalje,dazavršisaovime-nemožebitijošvišeoddvadesetmiljaodcilja-alinastavitidaljeznačilobi ubiti konja i, bio je i sam toga svestan, stići doKader Idrisa sam,nespremanzaborbusabilokime.VrativšiseBaliju,uzodređenumeruubeđivanja inekolikošakaovsa,uspeo jedapridignekonjananoge.Uhvatio mu je uzde, zaškiljivši prema zalazećem suncu, te je poveoBalijanizbrdopremaselu.

Stolicanakojoj jeTesasedela imala jevisoknaslonod izrezbarenogdrveta, zakovan ogromnim klinovima, čiji su joj zatupljeni krajevibockali leđa.Prednjomsenalazioširokipisaćisto,natrpanknjigamana jednom kraju. A ispred nje na stolu, blok čistog papira, bočicamastilaipero.PoredpapirastajaojedžepnisatDžonaŠejda.

Naobestranestajalasudvagolemaautomatona.Unjihovojizradinije uloženo mnogo truda da bi ličili na ljude. Obojica behu gotovotrouglasta, sa debelim rukama koje im izvirahu na obe strane telazavršavajućisesečivimaoštrimpoputbritve.No,makolikodasubilistrašni, Tesa nije mogla da se otrgne osećaju da bi Vil, da je tamo,sigurnozapaziodaličenarepuiondamoždajošispevaokakvupesmuotome.

„Uzmitesat”,rečeMortmejn,„ipreobrazitese.”Sedeo je naspram nje, u stolici sličnoj njenoj, istog visokog

povijenognaslona.Nalazilisuseunekojdrugojpećinskojprostoriji,ukojusujebilidoveliautomatom;jedinasvetlostusobidopiralajeodogromnogognjišta, tolikovelikogdabiseunjemumoglapećičitavakrava.Mortmejnovo lice bilo je u senci, a prstimubehu ispreplitanipodbradom.

Tesajeuzelasat.Biojojjetežakihladanurukama.Zažmurilaje.ImalajejedinoMortmejnovudaturečdajeposlaojinfen,ali ipak

mujepoverovala.Nakrajukrajeva, ipaknijeimaorazlogadatakonepostupi.KakvumurazlikupravidalićeDžemKarsterspoživetimaloduže?Njemujetoionakobiosamozalogkakobijesedočepao,aonajesadatu,bezobziranajinfen.

ZačuvšikakoMortmejnudahšištiizmeđuzuba,čvršćejesteglasatprstima.Učinilojojsedajenajednomzakucaounjenomstisku,kaoštoje njen mehanički anđeo katkad radio, kao da unutra krije zasebanživot.Osetilajedajojserukatrgla,dabijezatimPreobražajiznebuhaspopao-nijemoralasamadagapodstičeiliposežezanjimkaoinače.Oteo jojsedahkada jeosetilada jePreobražajzahvatapoputoštrogvetra,potpunojeobuzimajući.DžonŠejdsenajednomnašaosvudaokonjeda jeobavije svojimprisustvom.Bol joj je šiknuo rukom iona jepustilasat.Paojenasto,alisePreobražajsadanijemogaoprekinuti.Ramenajojseraširišepodkućnomhaljinom,prstijojpozelenešeibojapočedajojseširitelomkaopatinapobakru.

Glavajojsetrglanaviše.Osećalasenekakoteška,kaodajepritiskanekiogromanteg.Pogledavšise,videlajedajesadaimalajakemuškeruke,tamnozelenu,prošaranukožu,uzvelike,povijenešake.Obuzeojuje nalet panike, ali neznatan, poput iskrice u ogromnom mračnomponoru.NikadasenijetolikoizgubilaunekomPreobražaju.

Mortmejnsebiouspravionastolici.Netremicejezuriounju,čvrstostegnutihusana,očijublistavihodnekogoštrog,mračnogsjaja.„Oče”,rekaoje.

Tesamunijeodgovorila.Nijemogla.Glaskojisepodigaounjojnijebionjen;biojeŠejdov.„Prinčemojmehanički”,rečeŠejd.

Mortmejnujošvišeblesnušeoči.Nagnuvšisenapred,nestrpljivojegurnuoTesipapireprekostola. „Oče”,rekao je. „Potrebnami je tvojapomoć, i tobrzo, imamPiksiskodsebe. Inačindagaotvorim.Imamautomatonskatela.Samosumijošpotrebnečinikojesiosmislio,činispajanja.Zapišimiih,padadođemdoposlednjegdelićaslagalice.”

OnaiskricapanikeuTesipočedarasteidaseširi.Nijeovonikakavdirljiv susret između oca i sina. Ovo je nešto što jeMortmejn želeo,nešto štomu je bilopotrebnood vešcaDžona Šejda. Počela je da seopire,pokušavajućidaseizvučeizPreobražaja,ali jebilauhvaćenaunjemugvozdenim stiskom. Još otkada suMračne sestre počele da jeobučavaju, nikada se nije našla u nemogućnosti da se izvuče izPreobražaja,ali iakojeDžonŠejdbiomrtav,mogla jedaosetičeličnipritisaknjegovevoljeokonjene,kojim ju jedržaozarobljenuusvomtelu koje je upravo krenuo da pokreće. Prestravljeno je gledala kako

rukomuzimapero,umačevrhumastiloipočinjedapiše.Pero je zagrebuckalo po papiru. Mortmejn se još više nagnuo.

Otežanojedisao,kaodatrči.Vatrajepucketalaizanjega,rasplamsanainarandžastaizarešetke.„Tojeto”,reče,oblizujućidonjuusnu.„Jasnomijenakojinačinćedelovati,da.Najzad.Upravomijetotrebalo.”

Tesa je samo zurila. Njoj je to što je izlazilo ispod pera ličilo naškrabotine: brojevi, znakovi i simboli koje nije razumela. Opet jepokušaladaseotme,ali joj je jedinouspelodazamrlja list.Apero jesamonastavilodalje-mastilo,papir,paopetškrabuckanje.

Rukakojajedržalaperožestokosetresla,alisusimboliidaljetekliispodnje.Tesapočedasegrizezausnu:jako,pajošjače.Osetilajekrvuustima.Nešto jekrvikapnulona list.Pero jenastavilodapišekroznju,razmazujućiskerletnutečnostpolistu.

„Etoga”,rečeMortmejn,„oče...”Vršakpera se slomio, glasnokaopucanj, odjeknuvši po zidovima

pećine.Slomljenopero ispadeTesi izruke ionaseponovosrozalaustolici,iscrpljena.Zelenabojapočedajojsepovlačiizkože,telodasesmanjuje, a onda joj se i njena smeđa kosa rasula raspuštena nizramena. Još je uvek osećala krv u ustima. „Ne”, ote joj se dok jepokušavaladadohvatipapire.„Ne...”

Međutim, pokreti joj behu usporeni zbog bola i Preobražaja, teMortmejnbešebrži.Smejućise,ščepaojojjepapirepredrukom,pajeustao. „Odlično”,reče. „Hvalavam,malamojaveštice.Dalistemisveštomijepotrebno.Automatoni,ispratitegospođicuGrejnazadunjenusobu.”

MetalnasešakasklopilanaleđimaTesinehaljinedabijepodiglananoge. Imala je utisak da joj se svet ljulja pred očima. Videla je da seMortmejnsaginjedauzmezlatansatkojijebiopaonasto.

Nasmešio mu se zverskim, zlokobnim osmehom. „Ponosićeš semnome,oče”,reče,„uopštenesumnjajuto.”

Nemogavšivišedagledasveto,Tesajesklopilaoči.Štalisamtouradila?,pomislilajekadajeautomatonigurnušeizsobe.Gospodeboze,štalisamtouradila?

17.

PLEMENITOJEDOBRIMBITI

Bilokakobilo,menisečinidaplemenitojedobrimbiti.

Dobrosrceznačivišeodkrunesvake,amalovereodkrvivelikaške.

LordAlfredTenison,„GospaKlaraVirdeVir”

ŠarlotinatamnokosaglavabešepognutanadpismomkadajeGabrijelušao u dnevnu sobu. Unutra je bilo sveže, vatra se bila ugasila ukaminu. Gabrijel se zapitao zašto je Sofi nije potpalila - previševremena trošinaobuku.Njegovotac takoneštosigurnonebi trpeo.Voleo jeondamuslugebuduobučenezaborbu, ali je viševoleodatakvaznanjasteknuprestupanjaunjegovuslužbu.

Šarlotajepodiglaglavu.„Gabrijele”,reklaje.„Tražilisteme?”,Gabrijeljedaosveodsebedazadržiravnomeran

glas.ImaojeosećajdaŠarlotamožedagaprozretimsvojimtamnimočima,kaodajeodstakla.Pogledmuodletenapapirnastolu.„Štajeto?”

Oklevalaje.„PismoodVećnika.”Ustajojsestegošeujednučvrstu,nezadovoljnu liniju. Spustivši pogled u pismo, uzdahnula je. „Ja samsamo htela da upravljam ovim Institutom kao moj otac. Nisam nipomišljaladaćebitiovolikoteško.Pisaćumuponovo,ali...”,prekinulaseuz stegnuti, odglumljeni osmeh. „Ali. nisam te zvaladapričamoomeni”, rekla je. „Gabrijele, već mi se nekoliko dana činiš umoran inapet. Znam da smo svi uznemireni, pa se plašim da smo u tojuznemirenostizaboravili...zaboravilinaprilikuukojojsetinalaziš.”

„Prilikuukojojsenalazim?”„Mislim na tvoga oca”, pojasnila se, ustavši sa stolice da bi mu

prišla.„Sigurnotuguješzanjim.”

„AGideonnetuguje?”,rekaoje.„Injemujebiootac.”„Gideon je još ranije ožalio vašega oca”, rekla mu je, a on se

iznenadio shvativši da se našla pored njega. „Tebi je to još sveže ibolno.Nebihdapomislišdasamzaboravila.”

„Nakonsvegaštosedesilo”,rekaojeigrlopočedamusestežeodzbunjenosti-ijošnečega,nečegačimeniježeleodasebližepozabavi-„nakonDžema,Vila,DžesamineiTese,nakonštovamjedomaćinstvogotovoprepolovljeno,vineželitedamislimdastemezaboravili?!”

Spustilamuješakunaruku:„Svitigubicinečinetvojgubitakništamanje...”

„Nemože biti samo to”, rekao je. „Nemoguće je da želite dameutešite. Tražili ste ranije da odlučim da li ću biti odan ocu, iliInstitutu...”

„Ne,Gabrijele,uopšteseneradiotome.”„Nemoguvamdatiodgovorkojitražite”,rečeGabrijel.„Nemoguda

zaboravimdajebiouzmene.Majkamijeumrla-Gideonjebiootišao-aTatjana jebeskorisnaglupača -anikogdrugognikadanisamimao,nikoga da me odgaja, pa nisam imao ništa drugo, samo svoga oca,samonasdvojicu,asadvi,viiGideon,očekujetedagaomrznem,alinemogu.Biomijeotac,ijasamga...”,glasmuseprekinuo.

„Voleo”, rekla jenežno. „Daznašda te sesećam joškaodečačića,sećamtiseimajke.Asećamtiseibrata,kakojeuvekstajaouztebe.Iočeverukenatvomramenu.Akotibiloštaznači,jazaistaverujemdajeiontebevoleo.”

„Nije više ni bitno, jer sam ja ipak ubio sopstvenog oca”, rečeGabrijeldrhtavimglasom.„Probiosammuokostrelom...proliomukrv.Oceubistvojeto...”

„Nijetobilooceubistvo.Ontitadavišenijebiootac.”„Akomitonijebiootac,akonisamokončaoživotsopstvenomocu,

gdejeondaonsada?”Gabrijelješapnuo-„gdemijeotac?”-ipotomjeosetiodajeŠarlotaispružilarukedagaprivijeunaručje,dagazagrlimajčinski, istegnedokongrcanasuvonanjenomramenu,osećajućisuzeugrlu,madanisuhteledakanu.„Gdemijeotac?”,rečeponovo,akadagajejošjačestegla,osetiojenjengvozdenistisak,snagukojomgaje pridržavala da se ne sruši, te se zapitao zašto je ikada uopštepomisliodajeovaženicabilaslaba.

Prima:ŠarlotaBranvelŠalje:VećnikJosijaVejland

DragamojagospođoBranvel,Doušnik čije ime trenutnone smete otkrivati?Usudiobih se reći da

doušnik verovatno ni ne postoji i da je sve to vaša lična izmišljotina,smicalicadabistemeubedilidasteupravu.

Zaistabihvaszamoliodavišene izigravatepapagajakojibezglavopovazdan ponavlja „krenimo smesta na Kader Idris” i dami dokažete,umesto toga,da izvršavate svojedužnosti čelnika londonskog Instituta.Inače se plašim da ću još zaključiti da niste tome vični, pa ću bitiprimorandavasistihsmestarazrešim.

U znak vašeg povinovanja, moraću vas zamoliti da u celostiprestanetedadaljespominjeteovopitanje,idanemolitenijednogdrugogčlana Enklave da vam se pridruži na tom vašem jalovom poduhvatu.Budem li čuo da ste iznosili ovo pitanje pred bilo kojeg drugog Diva,smatraću to najozbiljnijim prekršajem, te ću u skladu sa time daljnjepostupati.

JosijaVejland,VećnikKlave

Sofi je donela Šarloti pismo tokom doručka. Šarlota ga je otvorilanožem zamaslac, probivši njime i Vejlandov štambilj (potkovicu saVećnikovim slovom V odozdo), usput gotovo pocepavši pismo,nestrpljivadagapročita.

Ostali su gledali, Henri sa zabrinutošću na svom vedrom,otvorenom licu, kako se dve tamnocrvene tačkice polagano šire naŠarlotinimobrazimadokočimaprelaziispisaneredove.Ostalisedešenepomično,prekinutiusredobroka,tejeSesiliinehoticepomisliladaje čudnovato videti skupinu muškaraca koja iščekuje reakciju jednežene.

Doduše, mnogo manju skupinu nego što bi trebalo biti. Vilovo iDžemovoodsustvodelovalojepoputnoverane,ravne,beleposekotinekojasejošnijeispunilakrvlju,uzzaprepašćenjejošuvekodvećsvežedabiosećalibol.

„Štajebilo?”,rečeHenrinapeto.„Šarlota,draga...”Šarlota je pročitala reči poruke bezizražajno i ravnomernopoput

otkucaja metronoma. Završivši, odgurnula je pismo od sebe, i daljezureći u njega. „Ja naprosto ne mogu...”, rekla je, „... ne mogu darazumem.”

Henriju se zajapurišepegavi obrazi. „Kako se samousuđujeda tipišenatakavnačin?”,rekaoje,neočekivanožestoko.„Kakoseusuđuje

datiseobraćanatakavnačin,datakoodbacujenašuzabrinutost...?”„Moždaijesteupravu.Moždajepoludeo.Moždasmosvipoludeli”,

rečeŠarlota.„Nismo!”, uzviknula je Sesili, odmah primetivši da ju je Gabrijel

iskosapogledao.Bilojojjeteškodamupročitaizraznalicu.Biojebledjošotkadjeušaoutrpezariju,gotovodanirečinijeprozborio,niti ješta pojeo, zureći u stolnjak kao da se u njemukriju odgovori na svapitanjaovogasveta.„MagisterjenaKaderIdrisu.Uverenasamuto!”

Gideon se namrštio. „Verujem vam”, reče. „Svi vam verujemo, alibezVećnikovepodrškenemožemoiznetiovopitanjepredSavet,abezSavetanemanamnibilokakvepomoći.”

„Moj prolaz je skoro spreman za upotrebu”, reče Henri. „Čimproradi,bićemoustanjudaprebacimokolikogodSenolovacabudemoželelidoKaderIdrisausveganekolikotrenutaka.”

„AlinećemoimatikogadaprebacimoodSenolovaca”,rečeŠarlota.„Evo, pogledaj tu, Većnik mi zabranjuje da ovo spominjem Enklavi.Njegovasuovlašćenjaiznadmojih.Kadabihtektakoprekršilanjegovuzapovest...moglibismoizgubitiInstitut.”

„IzapitalajujeSesilirazdraženo.„ZarvamjevišestalodopoložajanegodoVilaiTese?”

„GospođiceHerondejl!”,otpočeHenri,alijeŠarlotadiglarukudagaućutka.Delovalajestrašnoiscrpljeno.

„Ne, Sesili, ne radi se tu o tome, već o činjenici da nam Institutpruža zaštitu. Beznje bi našamogućnost da pomognemoVilu i Tesibiladovedenauozbiljnuopasnost.Kaočelnica Institutamoguda impružimpomoćkojupojedinačniSenolovcinemogu...”

„Ne”, reče Gabrijel. Odgurnuo je tanjir od sebe, pre nego što ćezamahatitananimprstimakojisadabehustegnutiibeli.„Nemožete.”

„Gabrijele?”,rečeGideonupitno.„Nećuvišećutati”,rečeGabrijel,pasepodigao,kaodanameravada

održi govor ili da možda odjuri od stola, Sesili ni sama nije znala.PotresenojepogledaoŠarlotuzelenimočima:„OnajdankadajeVećniksvraćao ovamo, kada je odveo mene i moga brata na ispitivanje,zapretionamje,nateravšinasdamuobećamodaćemovasuhoditiunjegovoime.”

Šarlota je prebledela. Henri poče da se diže od stola. Gideon jemolećivoizbacioruku.

„Šarlota”,rekaoje.„Alinismotakopostupili.Nismomunirečirekli.Barneništa istinito”, ispraviose,osvrćući seokosebedoksuostali

kojibehuprisutniusobizuriliunjega.„Samolaži.Daganavedemonapogrešnezaključke.Nijevišeni tražiodanastavimoposle svegadvapisma.Znaojedanemavajdeodtoga.”

„Istinuvele,gospođo”,začusenečijiglasićizuglasobe.Sofi.Sesilijeskoronijebilaniprimetila,bledupodbelomkapicomsluškinje.

„Sofi!”,Henrijezazvučaopotpunozgranuto.„Itisiznalazaovo:„Jesam, ali...”, Sofi zadrhta glas. „Strahovito je zapretio Gideonu i

Gabrijelu, gospodine Branvele. Kazao im je da će Lajtvudovi bitiizbrisaniizsenolovačkihspiskova,daćeTatjanuizbacitinaulicu.Aonimunitadanisuništarekli.Kadajeprestaodaihzapitkuje,pomislilasamdajeshvatiodanemaštadapronađeidajeodustao.Mnogomiježao.Naprostosam...”

„Nije htela da vas povredi”, reče Gideon očajnički. „Molim vas,gospođoBranvel.NemojtekrivitiSofizaovo.”

„I ne krivim je”, reče Šarlota, žustro pomerajući tamne oči saGabrijelaiGideonanaSofi,paopetnazad.„Aliimamosećajdatonijecelapriča,jelitako?”

„Tozaistajestečitavapriča...”,otpočeGideon.„Ne”,rečeGabrijel,„nije.Kadasamtiseobratio,Gideone,irekaoti

daVećnikvišenetražiodnasdamupodnosimoizveštajeoŠarloti,jasamte,zapravo,slagao.”

„Šta?”,Gideonseužasnuo.„Odveo me je u stranu, onoga dana kada je izvršen napad na

Institut”,rečeGabrijel.„Rekaomijedaćenam,ukolikomupomognemda razotkrijemo prekršaje u Šarlotinom radu, vratiti imanjeLajtvuđovih,daćevratitičastnašemprezimenu,idaćezataškatisveštojeotacradio...”Dubokojeudahnuo:„Ijasammurekaodaćuučinitištatraži.”

„Gabrijele!”,Gideonjezavapio,tejezagnjurioliceušake.Gabrijeljeizgledaokaodaćegaspopastinapadmučnine,lelujajućisenanogama.Sesilibešerazapetaizmeđusažaljenjaiužasnutosti,prisećajućiseonevečeriuvežbaonicikadamujerekladaimavereunjegadaćedonetipraviizbor.

„Zato si se činio toliko uplašen kada sam te danas pozvala dapopričamo”,rečeŠarlota,netremicegledajućiuGabrijela.„Misliosidasamterazotkrila.”

Henri jeopetpokušaodasedigne,prijatnog,otvorenog lica sadapomračenogprvimpravimizrazombesakoji jeSesili ikadavidelananjemu. „Gabrijele Lajtvude”, rekao je. „Moja žena vam nije pokazala

ništasemljubaznosti,avijojovakovraćate?”Šarlota jespustilašakunarukusvogamužadagaobuzda. „Čekaj,

Henri”,reklaje.„Gabrijele,štasitačnouradio?”„Prisluškivao sam vaš razgovor sa Alojzijem Starkvederom”, reče

Gabrijelispraznimglasom.„NakontoganapisahpismoVećnikudamukažem da svoje zahteve za maršem na Vels zasnivate na rečimajednoga luđaka, da ste lakoverni, odveć tvrdoglavi...” Činilo se da seŠarlotin pogledprobija krozGabrijela poput klinova; Sesili je odmahpomislilakakonikadanebiželeladajojuputitakavpogled,neuovomeživotu.„Napisaosiga”,reklaje,„alidalisigaiposlao?”

Gabrijeljedubokoidrhtavoudahnuo.„Nisam”,reče,pajeposegnuou rukav. Izvukao jenapoljepresavijenipapir, koji je zatim ibacionasto. Sesili se zablenula u njega. Bio je umazan otiscima prstiju iizgužvan na rubovima, kao da je mnogo puta presavijan i razvijan.„Nisammogao.Nisammuništarekao.”

Sesilijeispustiladahzakojinijenibilasvesnadagajezadržavala.Sofi jetihoprostenjala;krenulajepremaGideonu,koji jeizgledao

kaoda seoporavljaodudarcau stomak. Šarlota je svevremeostalasmirena. Pružila je ruku da uzme pismo, pa je preletela po njemupogledom,dabigazatimvratilanasto.

„Zaštoganisiposlao?”,reklaje.Pogledao ju je ionina torazmeniše jedanneobičanpogled,dabi

zatimrekao:„Moraosamdaiznovapretresemsvojerazloge.”„Zaštomisenisiobratio?”,rečeGideon.„Gabrijele,bratsimi...”„Nemožeš uvek da odlučuješ umestomene, Gideone. Katkad i ja

moram sam da odlučim. Mi bi kao Senolovci trebalo da budemonesebični. Da ginemo za običnjake, za Anđela, i ponajviše jedni zadruge. To su naša načela. Šarlota živi po njima; otac nikada nije.Shvatiosamdasamranijegrešioštosamprivrženostsopstvenojlozistavljao iznadnačela, iznad svega.A shvatio sam idaVećnik grešiuvezi sa Šarlotom.” Gabrijel se naglo zaustavio; ustamu se stegoše utananu, belu liniju. „Pogrešio je.” Obratio se Šarloti: „Ne mogu daizbrišemsveštosamuradiouprošlosti,sveštosamsepremišljaodauradim. Ne znam kako bih se iskupio za svoje sumnje u vašepredvodništvo, ili za svojunezahvalnostnavašojdobroti.Moguvamjedinorećištaznam:danemožetečekatiodobrenjeVećnikaVejlanda,jerganećetedobiti.NikadanebipokrenuomaršnaKaderIdriszbogvas,Šarlota.Neželidaprihvatibilokojiplankojinosivašpečat.ŽelidavasizbacisaInstituta.Davaszameni.”

„Alionmejeipostaviotu”,rečeŠarlota,„podržavaomeje...”„Zatoštojemisliodaćetebitislabi”,rečeGabrijel.„Zatoštoveruje

dasuženeslabeidaihlakomožeobrlatiti,alivistedokazalisuprotno,čimestepokvarilisvenjegovenamere.Onnesamodaželidabudeteosramoćenivećmujeupravotoipotrebno.Biojepriličnojasankadami je rekao da mi, ukoliko ne mogu da vas razotkrijem u nekompravomprestupu,ondajeslobodudaizmislimnekulažkojabizavasbilaokrivljujuća.Samodajeuverljiva.”

Šarlotajesteglausne.„Pa,onondanikadainijeverovaoumene”,šapnulaje,„nikada.”

Henrijuječvršćestisnuookoruke.„Alijetrebalodaveruje”,reče.„Potcenioteje,atonijetragedija.Toštosidokazaladasibolja,mudrijaijačanegoštojebilokoočekivao,Šarlota-tojepobeda!”

Šarlotajeprogutalaknedlu,aSesilisezapitala,samonačas,kakobibilodaimanekogadajegledatakokakoHenrigledaŠarlotu-kaodajesvetskočudo.„Štadaradim?”

„Štamislišdabibilonajbolje,Šarlota,dušo”,rečeHenri.„VistevođaEnklave,kaoiInstituta”,rečeGabrijel.„Verujemouvas,

pamakarVečnikineverovao.”Pognuojeglavu:„Oddanaspanadaljeimatemojuodanost.Kolikogodvamonasadaznačila.”

„Značimipodosta”,rečeŠarlota,aSesili jeunjenomglasuzačulanekitihi,zapovedničkiprizvuk,zbogkojegjeisamapoželeladaustanei izrazi sopstvenuodanost, samodabi je Šarlotablagoslovila svojimprihvatanjem.SesilijeshvatiladanemoženidazamislineštosličnosaVećnikom.IzatojeVečnikimrzi,pomislilaje.Zatoštoježena,aipakjesvestan da ume da izazove odanost kod ljudi kako on nikada ne bimogao.„NastavljamokaodaVečnikuopštenepostoji”,nadovezalaseŠarlota.„Akojevećrešendameuklonisaovogmesta,ondanemamštadačuvam.Moramosamodaobavimosveštojepotrebno,prenegomuseukažeprilikadanaszaustavi.Henri,kadaćebitispremantvojizum?

„Sutra”,rečeHenrismesta.„Radićučitavenoći...”„To će biti prvi put da se koristi”, reče Gideon, „nije li to malko

riskantno?”„Nemamo drugi način da stignemo do Velsa na vreme”, reče

Šarlota.„Čimpošaljemporuku,imaćemovrlomalovremenaprenegoštoVećnikdođedamerazrešidužnosti.”

„Kakvuporuku?”,upitalajujeSesili,zbunjena.„Poslaćuporuku svim članovimaKlave”, reče Šarlota. „Odjednom.

NeEnklave.VećKlave!”

„Ali samo je Većniku dopušteno da...”, poče Henri, ali je odmahzatvorioustakaokutiju.„Aaa!”

„Izneću imokolnosti takvekakvesu izamoliti ihzapomoć”, rečeŠarlota. „Nisam sigurnanakakavodgovormožemoda računamo, alisamsigurnadaćebarnekistatiuznas.”

„Jaćustatiuzvas”,rečeSesili.„I ja, dakako”, reče Gabrijel. Lice mu beše pokorno, napeto,

samosvesno,rešeno.Sesilisenikadavišenijesvideonegotada.„I ja”, reče Gideon. „Mada”, pogled mu, prešavši na brata, beše

zabrinut, „nas je samo šestoro, jedan jedva obučen, protivMortmejnove sile, kolika god bila...” Sesili je bila rastrzana izmeđuzadovoljstvaštojeinjuubrojaokaojednuodnjih,iozlojeđenostištojerekao da je jedva obučena. „Poduhvat bi mogao biti čistosamoubistvo.”

PonovosezačuSofintihiglas:„MoždaimatesamošestSenolovaca,aliimatenajmanjedevetboraca.Jasamtakođeobučena,ivolelabihdaseborimuzvas.IstovažiizaBridžetiSirila.”

Šarlotijedelombilodrago,alisedelomiprepala.„Ali,Sofi,tisitekpočelasaobukom...”

„ObučavamsedužeodgospođiceHerondejl”,reklajeSofi.„SesilijeSenolovac...”„GospođicaKolinsjeprirodnonadarena”,rečeGideon.Obratioim

sepolagano,očitosepremišljajući.NiježeleodaSofistupiuborbu,uopasnost,aliipaknebilagaoonjenojsposobnosti.„TrebajojdopustitidaseuzdigneipostaneSenolovac.”

„Gideone...”,počeSofi,zatečena,alijujeŠarlotavećzdušnogledalasvojimtamnimočima.

„Titakoželiš,Sofi,dušo?Daseuzdigneš?”Sofijezamucala:„To-tosamoduvekželela,gospođoBranvel,aline

ako bih zbog togamorala da napustim vašu službu. Oduvek ste bilitolikodobripremameni,danebihželeladavamvratimtakoštobihvasnapustila...”

„Koješta”, rečeŠarlota. „Novusluškinjuuvekmogunaći,alidruguSofi nemogu. Ako si oduvek želela da postaneš Senolovac, devojko,šteta štominikadanisi rekla.Mogla samdaseobratimVećnikuprenegoštosmosesporečkali.Međutim,kadasevratimo....”

Prekinula se, a Sesili je jasno začula reći koje su se krile ispodizgovorenih:akosevratimo.

„Kadasevratimo,prijavićutezaUzdizanje”,dovršilajeŠarlota.

„I ja ću se založiti za nju”, reče Gideon. „Na kraju krajeva, imamočevo sedište u Savetu - njegovi prijatelji ćeme saslušati, i dalje suodanimojojporodici,aosimtoga,kakobismoseinačevenčali?”

„Šta?!”,rečeGabrijel, tolikoizbezumljenozamahavširukamadajeslučajnooborionapodnajbližitanjir,kojisenatoirazbi.

„Venčali?”, reče Henri. „Venčaćeš se sa očevim prijateljima uSavetu?Sakojimatačno?”

Gideonjenatopoprimionekučudnuzelenkastunijansu;očiglednonijenameravaodamutereči izlete, i sadanijeznaoštamu ječiniti.UžasnutosezagledaouSofi,madaseniječinilodaćemuonabitiodnekepomoći.Izgledalajezgranutokaoribakadaseneočekivanonađenasuvom.

Sesilijeustalaispustilasalvetunatanjir.„No,dobro”,reče,trudećise da dočara zapovednički glas koji je njenamajka koristila kada jetrebalopozavršavatinekaposlapokući.„Svinapoljeizsobe.”

Šarlota, Henri i Gideon krenuše da ustaju. Sesili je digla ruke uvazduh.„Neivi,GideoneLajtvudel”,reče.„Mislim,zaista!Alivizato”,uperila je rukom u Gabrijela, „prestanite da zurite, i hajte napolje.”Uhvativši ga za leđa sakoa, skoro da jemorala da ga izvuče iz sobe,praćenaustopuHenrijemiŠarlotom.

Čimsunapustili trpezariju,Šarlotasežurnozaputilakadnevnojsobiobjavivši da ide da sastavi poruku za Klavu, sa Henrijem uz sebe(zastalajenaugluhodnikadapogledaGabrijelasarazgaljenimizrazomnausnama, ali seSesiliučiniloda jeonnijevideo). Sesili je tobrže-boljeizbacilaizglave.Odvećjebilazauzetaprislanjanjemuhauzvratatrpezarije,nebilinačulaštasezbivaunutra.

Gabrijelsekojitrenkasnijenaslonionazidporedvrata.Podjednakojedelovaoibledoizajapureno,ženicaraširenihodzatečenosti.„Nebitrebalodaraditetakonešto”,rečejojnaposletku.„Prisluškivanjevamjejednaposveneumesnanavika,gospođiceHerondejl.”

„Pa,bratvamje”,šapnulamujeSesilisauhomnadrvetu.Čulajetihižamor,aliništaodređeno.„Pomisliobičovekdabivaszanimalo.”

Prošavši obema rukama kroz kosu, izdahnuo je kao neko ko jepretrčao golemo rastojanje. A onda se okrenuo premanjoj da izvadistelu iz džepa prsluka. Hitro je iscrtao runu na zglobu, pa je zatimprislonio šaku uz vrata. „Pa, nije dame ne zanima.” Sesili pogled sa

šakeodletenazamišljeniizraznjegovoglica.„Čujeteliih?”,pitalagaje.„Nijeuopštepravedno!”

„Ali jeste posve romantično”, reče Gabrijel, da bi se odmah inamrštio.„Ilibibilo,damojbratmožedaizustibarjednureč,adanezvuči kao zagrcnuta žaba. Plašim se daneće biti zapamćenu istorijikaojedanodnajvećihsvetskihzavodnikažena.”

Sesili je ogorčeno prekrstila ruke. „Ne razumem, što ste tolikonaporni?”,reklaje.„Ilivammoždasmetaštovašbratželidaseoženisluškinjom?”

Gabrijeljojjenatouputiojedanprekipogled,tejeSesiliodjednomzažalilaštogajetakopodbola,nakonovogakrozštajeupravoprošao.„Ne može on da uradi ništa gore od onoga što je moj otac uradio.Njegovukusjebarusmerenpremaljudskimženama.”

Aipakjojjebilostrašnoteškodaganepodbada.Bašjeznaodajeizazove.„ToteškodazvučikaopodrškajednojženisjajnojkaoSofi.”

Gabrijel je izgledao kao da će izneti neku oštru dosetku, ali sepredomislio. „Nisam takomislio. Sjajna je onadevojka i biće i sjajanSenolovacnakonUzdizanja.Vratićečastnašojporodici,asamAnđeoznadanamjesadapotrebna.”

„Jasmatramdaćeteivivratitičastsvojojporodici”,rečeSesilitiho.„Zaonoštostemaločasuradili,onoštostepriznaliŠarloti,trebalojehrabrosti.”

Gabrijel se nekoliko trenutaka nije uopšte micao. A onda joj jeispružioruku.„Uhvatitemezaruku”,rečejoj.„Moćićetedačujeteštasedešavautrpezarijiprekomene,akoželite.”

Nakonnekolikotrenutakaoklevanja,SesilijeprihvatilaGabrijelovuruku.Bilajetoplaigrubananjenoj.Moglajedamuosetistrujanjekrvipodkožom,neobičnoprijatno-aondajezaista,prekonjega,kaodajeprislonilauvouzvrata,začulatihiodjekizgovorenihreči:Gideonovtih,snebivljivglasiSofintanan.Zažmurilajeinastaviladasluša.

„O”, reče Sofi slabušno, te je sela na jednu od stolica. „O, bože.”Nijemogla da ne sedne; noge su joj se nemoćno klimale. Gideon je, pak,stajaoporedkredenca,delujućiuzbunjeno.Rusakosabešemustrašnoraščupana,kaodajeprolaziorukamakroznju.„DragamojagospođiceKolins...”,otpočeoje.

„Ovo je”, otpoče Sofi, ali se odmah prekinula. „Ne znam... Ovo je

sasvimneočekivano.”„Jeste?”,Gideonsepomerioodkredencakakobiseoslonioosto;

rukavikošuljebilisumublagozasukani,pa jeSofizateklasebekakomu zuri u zglobove, prekrivene plavimmaljicama i obeležene belimtragovima belega. „Mora da ste primetili koliko poštovanje iuvažavanjegajimpremavama.Idivljenje.”

„Pa”,rečeSofi.„Divljenje”,nekakojojjeuspelodajojtaizgovorenarečzazvučisasvimbledunjavo.

Gideon se zarumenio. „Draga moja gospođice Kolins”, počeo jeispočetka.„Istinajedamojaosećanjapremavamasežumnogodubljeod divljenja. Opisao bih ih kao najvatreniju naklonost. Vaša dobrota,vašalepota,vaševelikodušnosrce-svemejetoočaralo,ijedinotomemogu pripisati moje malopređašnje ponašanje. Ne znam šta me jespopalo,datakonaglasiznesemnajdublježeljemogasrca.Nemojteseosećatidužnomdaprihvatitemojuprošnjusamozatoštobešejavna.Svakasramotaizazvanatimetrebadapripadasamomeni.”

Sofi ga je pogledala. Obrazi su mu menjali boju, jasno odavajućiuznemirenost.„Ali,nistemezaprosili.”

Gideonostadezatečen.„Nis...Šta?”„Niste me zaprosili”, reče Sofi hladnokrvno. „Jeste objavili za

čitavim stolom da se kanite oženiti, ali to nije prošnja. Već samoobjava.Prošnjajekadaimenepitate.”

„E,valajedobroireklamomebratu”,rečeGabrijel,činećiseoduševljenonako kako se mlađa braća već oduševe kada neko odbrusi neštonjihovojbraćiilisestrama.

„Ma,ćutite!”,šapnulamujeSesili,jačemustegnuvširuku.„HoćudačujemštagospodinLajtvudimadakaže!”

„Pa,dobroonda”,rečeGideon,odlučno(madaipomaloprestrašeno),kaokadaSvetiGeorgijepođedaubijeaždahu.„Nekabudeprošnja.”

Sofi je pogledom ispratila kakoprelazi sobudabi došaodonje ikleknuo joj ispred nogu. U životu nikada ništa nije sigurno, pa neketrenutkečovekprostopoželidazapamti,daihutisneusećanjekakobisekasnijemogaovraćatitojuspomeni,kaonekomcvetkuspljoštenomizmeđu stranica kakve knjige da biste mu se mogli kasnije iznova

diviti.ZnalajedanikakonebiželeladazaboravinačinnakojijeGideon

posegnuosopstvenomdrhtavomrukomkanjenoj,nitikakojestegnuousnuprenegoštoćeprogovoriti.„DragamojagospođiceKolins”,rekaoje. „Oprostitemi,molim vas, što sam se onakoneugodno izlanuo. Janaprostogajimtoliko... tolikodubokopoštovanje...ne,nepoštovanje,većobožavanje-premavama,daseosećamkaodaonoprostobuktikrozmenesvakogatrena,svakogasata.Otkadasamsedoseliouovukuću, svakogamedana silnoočara vaša lepota, vašahrabrost i vašaplemenitost. Bila bi mi ogromna čast, koju nikada neću u celostizaslužiti,alijojsenajiskrenijenadam,akobistepošlizame-hoćureći,akobistepristalidabudetemojažena.”

„Mili bože”, reče Sofi, izgubivši svaku pribranost, „jeste li vi touvežbavali?”

Gideon je samo trepnuo: „Uveravam vas da je bilo posvenepripravno.”

„E,pa,bašjebilokrasno”,Sofimujesteglaruke.„Ida.Da,volimvas,ida,udaćusezavas,Gideone.”

Njemusenatopolicuproširioozareniosmeh,dabiihpotomobojeiznenadiopridigavšisekakobijesočnopoljubiouusta.Obujmilamujelicerukamadoksuseljubili-osećaoseblagonalistićečaja,usnemubehumeke,apoljubacposvesladak.Sofijegotovozalebdela,ponešenatrenutkom,osećajućisezaštićenaodostatkasveta.

Barem dok joj Bridžetin glas nije narušio radost, dolepršavšitugaljivoizkuhinje.

„Uutoraksejednodrugomedaše,dopetkaihskupavećpokopaše,nacrkvenomgroblju,jednododrugoga,aman,milirode,nacrkvenomgroblju,jednododrugoga.”

Odvojivši se od Gideona uz dosta oklevanja, Sofi je ustala da otarehaljinu. „Oprostićete mi, molim vas, dragi gospodine Lajtvude, hoćureći Gideone, ali moram da odem da ubijem kuvaricu. Smesta sevraćam.”

„Ooo”,oteseSesili.„Štojetobiloromantično!”

Gabrijel je spustio šaku sa vrata smešeći joj se. Lice bi mu sepopriličnopromenilokadabisenasmešio:ublažilebimusesveoštrecrte, a oči bi mu od boje leda poprimile boju zelenog lišća naprolećnomsuncu.„Jelivitoplačete,gospođiceHerondejl?”

Trepnulajevlažnimtrepavicama,najednomsvestiadaidaljedržiruku u njegovoj - osećala je da mu bilo tiho treperi pod njenimzglobom.Nagnuosepremanjoj, ionajeosetilamirisranogajutrananjemu:čajaisapunazabrijanje...

Brže bolje se odmakla, pustivši mu ruku. „Hvala vam što ste midopustili da slušam”, rekla mu je. „Moram... treba da odem dobiblioteke.Moramneštodaobavimpreonogsutra.”

Licemusezbunjenonaboralo.„Sesili...”Alionasevećžurnobilaspustilanizhodnik,neosvrćućise.

Primaju:EdmundiBranvenHerondejlVlastelinskakućaRejvenskarVestRajding,JorkširDragimamaitata,Mnogosamputapočinjalaovopismoinikakodagapošaljem.Isprva

seradiloogrizisavesti.Znalasamdasamispalasvojeglavaineposlušnadevojkaštosamvasostavila,panisammogladasesuočimsadokazommojihgrešakajasnoispisanimcrnimslovimanalistupapira.

Posle toga me je uhvatila seta za domom. Oboje ste mi mnogonedostajali.Nedostajalasumibujnazelenabrdaštosešireodnašekuće,iljubičastivresovileti,imaminopevanjeubašti.Atujebilohladno,svecrno,mrkoilisivo,sveuotrovnimmagluštinamaizagušljivomvazduhu.Mislila samda ćuumreti odusamljenosti, ali kakobih vam takoneštorekla?Nakrajukrajeva,samasamovoodabrala.

Aondajeusledilatuga.NameramijebiladadođemovamoivratimVila kući sa sobom, damupokažem štamu je dužnost, i da ga vratimkući.AliVildužnost shvatanadrugačijinačin, istokao i čast,a idataobećanja.Aijasamuvideladanevredivraćatikućinekogakovećjestekodkuće.Nisamznalakakobihvamtosaopštila.

Aondajeusledilasreća.Vamasemoždaučiničudno,imenije,štonemogudasevratimkućijersamovdezadovoljna.KakosamseobučavalazaSenolovca,osetilasamnekokomešanjeukrvi, istokomešanjekojejemamauvekspominjalasvakiputkadabismoizVelšpulaugledalidolinuDovi. Uz serafimski mač u ruci, ja više nisam samo Sesili Herondejl,najmlađa od troje dece, kći dobrih roditelja, koja će se jednoga dana

dobroudatiipodaritisvetudecu.JasamSesiliHerondejl,Senolovac,imojjepozivuzvišenislavan.

Slava.Čudnelireći,neštoštoženenebitrebalodapriželjkuju,alinijeliinašakraljicapobednica?NisulikraljicuElizabetuzvaliGlorijanom?15

Ali kako bih vam rekla da sam odabrala slavu umestomira, teškozarađenog mira zbog kojeg ste napustili Klavu, ne biste li ga meniobezbedili?KakobihvamrekladasamsrećnakaoSenolovac,adavasdubokonerastužim?Visteseokrenuliodovakvogživota,životaodčijihopasnostihtedostezaštititiVila,meneiElu.Štabihvammoglareči,adavamneslomimsrce?

A sada... sada se već radi o spoznaji. Shvatila sam šta znači voletinekogavišenegoštovolišsebe.Sadarazumemdavinisteoduvekželelidabudempoputvas,večdabudemsrečna.Idalistemi...dalistenam...izbor.GledamovekojisuodrasliuKlavi,kojinikadanisumoglidabirajuštabiželelidabudu,izahvalnasamnaonomeštosteuradili.Odabratiovakavživotsasvimjedrugastvarnegoroditiseutomsvetu.TomemejenaučioživotDžesamineLavlejs.

A što se tičevračanjaVilakuči: znam,mama,da si seplašiladabiSenolovciizvuklisvuljubaviztvognežnogdečačića.Aliontuvoliivolega.Nije se promenio. I voli vas, isto kao i ja. Pamtite me, jer ja ču večnopamtitivas.

Vašavoljenakći,Sesili

Primaju:članovidivovskeKlaveŠalje:ŠarlotaBranvelDragamojabraćoisestrepooružju,Pripala mi je teška dužnost da vas sve obavestim da je - uprkos

činjenici da sampodnelaVečnikuVejlandunepobitan dokaz jednog odSenolovacadajeMortmejn,najvećapretnjasakojomsuseDivovisuočiliu naše doba, nastanjen na Kader Idrisu u Velsu - naš uvaženi Većnikneobjašnjivo rešio da zanemari taj podatak. Ja lično smatram da jeotkrićemestanakomsenašneprijateljnalazi,uzprilikudaosujetimonjegovenakanezanašeuništenje,odnajvećegmogućegznačaja.

Sredstvom obezbeđenim od strane moga supruga, uglednogpronalazača Henrija Branvela, Senolovci koji mi se nalaze naraspolaganjuulondonskomInstitutubićeprebačeninajvećommogućombrzinomnaKaderIdris,dabismotamopoložilisvoježivoteupokušajuda

zaustavimoMortmejna.DubokosamožalošćenaštomoramdaostavimInstitut nebranjen, ali ukoliko Većnik Vejland ipak izvoli prisegnuti nabilo kakvo delovanje, potpuno je slobodan da pošalje stražu da braninapuštenuzgradu.Ukupnonasjedevetoronabroju,odkojihtroječakinisu Senolovci, već hrabri običnjaci što prođoše našu obuku tu naInstitutuištosesamiprijaviledaseboreuznas.Nemogurećidasunamnadetrenutnovisoke,alismatramdamoramobardapokušamo.

Ja očito ne mogu da teram nikoga od vas. Kao što me je VećnikVejland podsetio, nisam u položaju da zapovedam senolovačkimsnagama, ali bih bila duboko zahvalna svakome od vas ko se slaže samnomdasesaMortmejnomsmestamoramoizboritiakodođetesutraupodnenalondonskiInstitutiponuditenamsvojupodršku.

Iskrenovaša,ŠarlotaBranvel,

čelniklondonskogInstituta

18.

SAMOZBOGOVOGA

SamozbogovoganaSmrtdaiskalimbessilništonasrcumileži:

takvomnamdaljinomživoteobeležidajeglasomvišeneprevalim.

LordAlfredTenison,„InMemorijamA.H.H.”

Tesajestajalanarubuprovalijeukrajukojijojbešenepoznat.Brdaokonje bebu zelena, oštro se završavajući liticama što strmo ponirahu kaplavome moru. Morske ptice kružile su, gačući, iznad nje. Neka sivastazicakrivudala jepoput zmije samimrubomvrha litice.Na stazi, tikisprednje,stajaojeVil.

Nosio je crnu opravu, a preko nje dugačak crni jahaći ogrtač,poprskan po rubu blatom kao da je prepešačio dug put. Nije imao nišeširanirukavice,acrnukosumujerazbarušiovetarsamora.VetarjeiTesizamrsiokosu,donosećimirissoliimorskevode,svegaonogavlažnogšto raste na ivici mora, miris koji ju je podsetio ha morsku plovidbubrodomMejn.

„Vile!”,doviknulagaje.Bilo jenečegaizuzetnosamotnogunjegovojprilici,nalikTristanuzagledanomuIrskomoreuiščekivanjulađekojabimuvratilanazadIzoldu.Vilsenijeokrenuo,samojepodigaoruke,naštamujevetardigaoogrtačizalepršaogaizanjegapoputkrila.

Strahjojsejaviousrcu,IzoldajestedošlaTristanu,aliprekasno.Onjetadavećbiosvisnuoodtuge.„Vile!”,doviknulagajeopet.

Zakoračiojenapred,pravosastene.Potrčalajedorubadasezagledadole, ali tamonije biloničega sem strmoglavoduboke sivo-plave vode ibelihtalasa.Činilojojsedajojplimadonosinjegovglassasvakimnovimtalasom.„Budise,Tesa,budise.”

„Buditese,gospođiceGrej.GospođiceGrej!”Tesa se naglo uspravila. Bila je zaspala u fotelji pokraj kamina u

svommalomzatvoru;bilajepokrivenagrubimplavimćebetom,madasenijesećaladagajesamauzela.Sobabešeobasjanakamen-runama,doksuuvatritinjaležerave.Nikakonijemogladaodredidalijedanilinoć.

Mortmejnjestajaoprednjom,aodmahdonjegajedanautomaton.Izgledaojeljudskijeodvećinedrugihkojejevidela.Cakjebioiobučen,madamnogiinačenisu,uvojničkukošuljuipantalone.Zbogteodećeglavakoja jevirilakrozuštirkanukragnudelovala je jošnezgrapnije,odvećglatkihcrtalicaićelavogmetalnogtemena.Atekoči...znalajedasubileodstaklailikristala,ženicesuimsecrvenelenasvetlostivatre,alinačinnakojisubileupereneunju...

„Zimavamje”,rečeMortmejn.Tesajeizdahnula,naštajojsedahzapariopredustima.„Nijedaste

mibašpružilitoplogostoprimstvo.”Kiselosenasmešio.„Vrlodovitljivo.”Onjeličnonosiodebelikaput

postavljenastrahanomprekosivogodela,večitouposlovnomizdanju.„GospođiceGrej,nebudimvasbezrazloga.Došaosamjersamželeodavidite šta mi je vaša pomoć oko očevih sećanja omogućila dapostignem.”Ponosnojepokazaoautomatonaporedsebe.

„Opetnekiautomaton?”,rečeTesanezainteresovano.„Bašsamnekulturan”,Mortmejnoveseočiusmerišenastvorenje.

„Predstavise.”Stvorenjejenatozinulo;Tesajenazrelaodsjajmesinga.Aondaje

progovorilo. „Ja sam Armaros”, reče. „Milijardu sam godina jezdiovetrovima velikih bezdana između svetova. Borili se sa JonatanomSenolovcempo čistinamabroslindškim.Aonda jošhiljadu leta ležahzatočenuPiksisu.Mojmejegospodaroslobodioijamusadaslužim.”

Tesajeustalaićebejojneopaženoskliznuniznoge.Automatonjuje posmatrao. Oči... očimu behu pune neke bistrine, svesti koju nijeposedovaonijedanautomatonkojegjeranijevidela.

„Štajesadovo?”,reklaješapatom.„Teloautomatonaoživljenodemonskihduhom.ŽiteljiPodzemnog

svetavećsupronašlinačinedauhvatedemonskuenergijuiupotrebeje. I ja sam se time potpomogao da pokrenem automatone koje ste

ranije viđali. Međutim, Armaros i njegova braća su drugačiji. Oni suvamdemonisaautomatonskimtrupovima.Mogudarazmišljajuislužeserazumom.Nijeihlakonadmudriti.Iveomasuteškizaubijanje.”

Armarosjepružiorukunadrugustranutela-Tesanijemogladaneprimeti koliko su mu pokreti bili tečni, glatki, bez trzanja koje sejavljalokodautomatonakojejeranijeviđala.Ovajsegibaokaoosoba.Isukao jemač kojimu je visio na boku da bi ga predaoMortmejnu.Oštrica mu je bila prekrivena runama sa kojima se Tesa dobroupoznala proteklih meseci, runama koje su krasile sečiva svegsenolovačkogoružja.Runamakojesuihičinilesenolovačkimoružjem.Runamakojebehukobnezademone.Armarosnebitrebalodabudeustanjunidapogledatosečivo,akamolidagadrži.

Stomakjojsezavrnuo.DemonjepružiomačMortmejnu,kojigajeprihvatio sa uvežbanošćudugogodišnjeg pomorca.Obrnuo je sečivo,isturiogaizariodemonuugrudi.

Začuosezvukcepanjametala.Tesajenavikladavidiautomatonekojisesrušekadaihnapadnu,iliiznjihzapršticrnatečnost,ilisebarzateturaju.Međutim,demonjeostaonasvommestu,nijenitrepnuo,niti semaknuo, kao gušter na suncu. Mortmejn je divljački okrenuodršku,pajeistrgaonapoljeoružje.

Oštrica se pretvorila u prah i pepeo, nalik cepanici kada izgori uvatri.

„Vidite”, reče Mortmejn, „vojska osmišljena tako da uništiSenolovce.”

Armaros jebio jediniautomatonkojeg jeTesa ikadavidelada sesmeši;niječakniznaladasuimlicanapravljenazatakonešto.Demonreče: „Oni uništiše veliki deomoga soja. Sa zadovoljstvom ću ih svepobiti.”

Tesa je progutala knedlu, ali je gledala da Magister ne primeti.Prebacivaojepogledmalonanju,malonademona,aonanijemogladaprocenikogajegledaosavećimzadovoljstvom.Došlojojjedavrisne,dasebacinanjegaiizgrebemulice.Alinevidljivisezidširioizmeđunjih,blagosepresijavajući,aznalajedanemožedagaprobije.

O,pavićetemubitimnogovišeodneveste,gospođiceGrej,bilajojje rekla gospođa Blek. Vi ćete doneti propast Divovima. Zato ste istvoreni.

„Nećete tako lako uništiti Senolovce”, rekla je. „Gledala samkakovam seckaju automatone. Možda ove ne mogu saseći runovanimoružjem,alisvakimsesečivommožerasparatimetalipresećižice.”

Mortmejnjesamoslegnuoramenima:„Senolovcinisunaviklidasebore protiv stvorenja protiv kojih je njihovo runovano oružjebeskorisno.Štoćeihusporiti.Ajaimambezbrojovakvihautomatona.Bićeimkaodapokušavajudazaustaveplimnitalas.”Nakriviojeglavuu stranu: „Vidite li sada genijalnost ovoga što sam izumeo? Ali semoramivamazahvaliti,gospođiceGrej,naposlednjemdeluslagalice.Mislio sam da bi možda čak i vas... zadivilo... ovo što smo zajednostvorili.”

Zadivilo?Pokušalajedapronađepodsmehunjegovimočima,alijeu njima videla iskreno pitanje, znatiželju pomešanu sa hladnoćom.Pomislilajekolikovremenamoradajeprošlootkadgajenekodrugoljudskobićepohvalilo,pa jedubokoudahnula. „Očito jeda ste sjajanpronalazač”,reklaje.

Mortmejnsezadovoljnonasmešio.Tesajebilasvesnaupiljenogpogledamehaničkogdemonanasebi,

njegove napregnutosti i spremnosti, ali je ipak bila svesnijaMortmejna. Srce joj je snažno tuklo u grudima. Imala je utisak da senašla na ivici provalije, baš kao u snu. Bilo je riskantno obratiti seMortmejnunatakavnačin,jerjelakomoglaidapoletiidapadne.Alimoralajedariskira.„Jasnomijezaštostemedoveliovamo”,reklaje.„Iznamdanijesamozbogtajnivašegaoca.”

Uočimamusepojaviobes,aliineštozbunjenosti.Nijeseponašalaonakokakojeonočekivao.„Kakotomislite?”

„Usamljeni ste”, kazala je. „Okružili ste se stvorenjima koja nisustvarna, koja nisu živa. Mi vidimo sopstvene duše u očima drugih.Kolikojeprošlootkadsteposlednjiputvidelidaimatedušu?”

Mortmejnjeskupiooči.„Imaosamjadušu.Izgorelajepredonimečemuposvetihsvojživot:potrazizapravdominaplatom.”

„Nemožetetražitiosvetuinazivatitopravdom.”Demon se prigušeno nasmejao, mada u tome nije bilo nikakvog

prezira, više je bilo kao da posmatra nestašluke nekog mačeta.„Dopustićete jojdavamsetakoobraća,gospodaru?”,rekaoje.„Mogujojiščupatijezik,akoželite,dajezanavekućutkamo.”

„Ničemunebislužilodajeosakatiš.Posedujemoćizakojetiuopšteneznaš”, rečemuMortmejn,ne skidajućipogledsaTese. „Ima jednastara kineska izreka - možda vas je vaš voljeni verenik upoznao sanjome-kojakaže:čoveknemožeživetipodistimnebomsaubicomocasvoga.ZbrisaćuSenolovceispodovekapenebeske;nećevišeživetinazemlji.Nepokušavajtedaprizovetedobrotuumeni,Tesa, jer je kod

menenema.”Tesa se nehotice prisetila „Priče o dva grada”, kada Lusi Manet

pokušava da prizove dobrotu u Sidniju Kartonu. Na Vila je oduvekgledalakaonaSidnija,obuzetoggrehomiočajem, iako jeznaodanetrebadabudetako,iakonijeniželeodabudetako.Međutim,Viljebiodobar čovek,mnogo bolji nego što je Karton ikada bio. AMortmejngotovo da ni nije čovek. Nije ona pokušavala da prizove njegovudobrotu,većtaštinu:bilajesigurnadasviljudisebe,nakrajukrajeva,smatrajudobrima.Nikoneverujedajezlikovac.Dubokojeudahnula.„Sigurna sam da nije tako - sigurna sam da biste opet mogli bitidostojniidobri.Uradilistetoštostenameravali.Ulilisteživotipametu ove... u ove vaše paklene naprave. Stvorili ste nešto što ćemoždauništiti Senolovce. Čitavog ste života tragali za pravdom jer steverovali da su Senolovci pokvareni i podmukli. Ali ako na vremezaustavite ruku, izvojevaćete najveću pobedu. Pokazaćete im da steboljiodnjih.”

UperilajeočiuMortmejnovolicedabigaproučila.Moradaćenaćibarnekooklevanje-moradaćemuusnebarmalkozadrhtati,moradaćemuseramenabarmalozgrčitiupreispitivanju?

Ustamusenakrivišeuosmehu.„Vi,dakle,mislitedamogubitiboljičovek? Ihoćetedameuveritedabiste,ukolikouradimkakokažete izaustavim se, ostali uz mene iz poštovanja, da se ne biste vratiliSenolovcima?”

„Da,svakako,gospodineMortmejne.Kunemvamseuto.”Progutalajegorčinuugrlu.AkomoradaostaneuzMortmejnadabispasilaVilaiDžema,dabispasilaŠarlotu,Henrija iSofi,učinićetako.„Verujemdamožetepronaćiboljegsebe,verujemdasvitomožemo.”

Tankemuseusneizvišenauglovima.„Većjepopodne,gospođiceGrej”,rekaojojje.„Nisamranijehteodavasbudim.Izađitesamnomizplanine.Hajtedaviditedanašnjeposlove, jerbihvamneštobašhteopokazati.”

Kaodajojjenekiledeniprsttaknuokičmu.Uspravilase.„Štato?”Osmehmuseproširiolicem:„Onoštosamtolikočekao.”

Prima:VećnikJosijaVejlandŠalje:IstražilacViktorVajtloJosija:oprostićetemištovamseobraćamovakonezvanično,alipišem

vamužurbi.Siguransamdaovonećebitijedinopismokojećeteprimitinaovutemu;štaviše,vrlo jeverovatnodanijeniprvo. Jasamličnoveć

mnogaprimio.Usvakomsepostavljaistopitanjekojeimenemuči:dalijepodatakŠarloteBranveltačan?Jerakojeste,menisečinidapostojeivišenegovelikiizgledidaMagisterzaistajesteuVelsu.Svestansamvašihsumnji u pouzdanost Vilijama Herondejla, ali obojica mu poznavasmooca. Ishitrena duša, odveč vođena strastima, ali poštenijeg čoveka nebistenašli.NeverujemdajemladiHerondejllažljivac.

No, bilo kako bilo, kao posledica Šarlotine poruke, čitava se Klavauskomešala.ZahtevamdaodržimovanredniskupSavetaitosmesta.Neučinimolitako,poverenjeSenolovacaunjihovogVečnikaiIstražiocabičenepovratnopoljuljano.Sazivanjesastankastavljamuvašeruke,aliovdeseneradiomolbi.PošaljitepozivSavetu ili ćupodnetiostavkuna svojpoložajisvimaobznanitizbogčega.

ViktorVajtlo

Vilaprobudiševrisci.Godinevežbanjaodmahsepokazašenadelu:našaoseučučnjuna

poduprenegoštosevaljanorazbudio.Osvrnuvšiseokosebe,videojedausobičkuugostionicinijebilonikogasemnjega,anameštaj-uzankrevet i jednostavan sto od jelovine, jedva vidljivi u tami - beše nasvommestu.

Vrisci se ponovo začuše, još glasnije. Dopirali su sa druge straneprozora. Ustavši, Vil je nečujno prešao sobu da pomeri zavesu ipogledanapolje.

Jedva se i sećao kako je ušetao u gradić, vodeći Balija koji je,iscrpljen,polakokloparaozanjim.Nekomalenovelškomestašce,kaosvaki drugi velški gradić, ni po čemu upečatljivo. Lako je pronašaokonačište,gdejepredaoBalijanastaranjekonjušaru,naredivšimudaistimari konja i nahrani ga toplim mekinjama da bi ga okrepio.Gostioničarsevidnoopustiokadagaječuodagovorivelškim,pagajebrzoodveouzasebnusobu,gdeseVilgotovosmestaisrušio,potpunoobučen,nakrevet,nakončegajeizaspao,ništanesanjajući.

Mesec je blistao odozgo, pokazujućimu svojim položajem da jošnijebilokasnouveče.Nekasesivkastasumaglicanadvilanadgradić.Viljenačaspomisliodaseradiomagli.Alije,udahnuvšije,shvatiodaseradiodimu. Jarkocrveniodblescisevnuše izmeđukućauvarošici.Zaškiljiojeočima.Nekeprilikejurilesukroztamu.Opetvrisci-odsjajkojibimogaodadopirejedinoodsečiva...

Izleteo je na vrata napola upertlanih čizama za svega nekolikotrenutaka sa serafimskim mačem u ruci. Sjurio se stepeništem do

glavneprostorijegostionice.Bila jemračna ihladna -vatrenijebilo,nekoliko prozora bilo je porazbijano, puštajući unutra studeni noćnivazduh. Srča je ležala na podu nalik komadima leda. Vrata su bilaotvorena, a kada se provukao kroz njih, Vil je primetio da su gornješarkebilegotovostrgnutesadržača,kaodajenekopokušaodaiščupavratasadovratka...

Provukavšisekrozvrata,skrenuojeizagostionicedoštala.Tamojedimbiomnogogušći,teje,potrčavšinapred,zamalozapeozanekuprilikusklupčanunazemlji.Kleknuo je.Malikonjušar,presečenešije,tleokonjegaizrovano,izgaženoikrvavo.Očimubehuotvorene,zurećipravonapred, akožavećhladna.Progutavši gorčinuuustima,Vil seuspravio.

Mahinalno je pošao do štale dok su mu se po glavi rojilemogućnosti. Napad demona? Ili je upao usred nečega što nije imalovezesanatprirodnim,unekikrvniokršajmeštana,sambigavećbogznao.Barjebilojasnodanjegaličnonikonetraži.

Čuo jeBalijakakonervoznoržekada jeušaouštalu.Činilamusenetaknuta,odmalterisanetavanicedopopločanogpodaispresecanogodvodima. Drugih konja nije bilo u štali te noći, što još i beše nanjegovu sreću, pošto je Balije, čim je otvorio vrata pregrade, jurnuonapred,skorooborivšiVila.Jedvadajeuspeodaodskočiustranuprenegoštoćekonjprotrčatiporednjegapravokrozvrata.

„Balije!” Opsovavši, Vil se dao za konjem, koji je zaobišaogostionicunebilipobegaonaglavnigradskidrum.

Vil se ukopao. Ulica beše u rasulu. Tela su ležala sklupčana,odgurnuta pokraj puta kao đubre. Vrata behu odvaljena na kućama,prozori porazbijani. Ljudi su nasumično trčali kroz tamu, vrišteći,dovikujućisemeđusobno.Nekolikojekućagorelo.Zurećitakoužasnut,Viljevideokakonekaporodicaizlećekrozvratazapaljenekuće,otacjekašljao,gušećise,samoubluzizaspavanje,dokježenaizanjegadržalazarukunekudevojčicu.

Samo što su se isteturali naulicu, kada se iz senkipojavišenekeprilike.Mesečinaseodbiometal.

Automatoni.Kretalisusegipko,bez trzanja izastajkivanja.Nosilisuodećuna

sebi - raznorazne vojne uniforme, od kojih Vilu neke behu poznate,nekene.Ali licaimbehuuogoljenommetalu,kaoišake,ukojimasudržali dugačke mačeve. Bilo ih je troje; jedan, u pokidanoj crvenojvojnojkošulji,izašaojenačelo,smejućise-smejućise?-kadajeotac

pokušao da odgurne ženu i kćerku iza sebe, posrćući na krvavojkaldrmiputa.

Sve se svršilo u nekoliko trenutaka, prebrzo da bi se Vil uopštepomerio. Sečiva bljesnuše, i nova se tri tela pridružiše gomilamaostalihnaulicama.

„Tojeto”,rečeautomatonupoderanojkošulji.„Spaliteimkuće,daih rasteramo dimom kao pacove. Pobijte ih čim istrče...” Podigao jeglavu,naštaseučinilodajevideoVila.Vilječakinarastojanjukojeihjerazdvajaloosetiosilinunjegovogpogleda.

Viljepodigaoserafimskimač:„Nakir!”Sečivojebljesnulo,osvetljavajućiulicusnopombelesvetlostimeđu

crvenim plamenovima. Vil je kroz krv i vatru video da mu onajautomaton u crvenoj košulji žurno prilazi. U levoj je šaci stezaodugačakmač.Šakabešemetalna,sazglavcima,okretna;bilajepovijenaokobalčakamačakaodajeljudska.

„Dive”, reče stvorenje, zaustavivši se na svega korak od Vila.„Nismoočekivalitvojsojtu.”

„Očitodaniste”,rečeVil.Zakoračivšikanjemu,zariojeserafimskimačautomatonuugrudi.

Začulo se tiho cvrčanje, kao kada se slanina prži u tiganju.Automaton jezanesenospustiopogledkamačuNakiru,koji sena tosmrviouprah,ostavljajućiVilovušakustegnutuokonestalogbalčaka.

Nasmejavši se, automaton pogleda Vila. Oči su mu treperileživotomibistrinom,iVilosetinekubojazanshvativšidagledauneštošto nikada ranije nije video - ne samo u stvorenje koje može dapretvori serafimskimačupepeo, većunekuvrstunapravekoja imasvestipametidovoljnopromućurnostidaspaliselodotemeljakakobipobilarazbežalestanovnike.

„Eto, sada i samvidiš”, rečemudemon, jer toprednjimeupravobeše demon. „Dive, tolike ste nas godine ganjali po ovome svetu sasvojimrunovanimmačevima.Asadaimamotelanakojimavašeoružjenedeluje,izatoćeovajsvetsadapostatinaš!”

Viluseotedahkadajedemonpodigaodugačakmač.Odstupioje-mač jepoleteokrozvazduhprenegoštoćeseobrušiti.Odmakaose,taman kada je nešto projurilo putem pored njega, nešto ogromno icrnoštosezatimpropelonebilišutnuloioboriloautomatona.

Balije.Vil je ispružio ruke, da bi naslepo nekako napipao konjsku grivu.

Poskočivšiizblata,demonsebaciozanjimsevajućimačem,alijeBalije

baštadajurnuoiVilsezabacioiprebaciokonjunaleđa.Zajednosusestuštili kaldrmisanom ulicom, Vil nisko pognut na Baliju, dokmu jevetaršibaokrozkosusušećimumokrolicedaliodkrviilisuza,nisamnijeznao.

Tesa jesedelanapodusvojesobeuMortmejnovomutvrđenju,bledozurećiuvatru.

Plamen joj je treperio po šakama i plavoj haljini koju je imala nasebi. I jedno i drugobeše joj poprskanokrvlju.Nije znala kako je dotoga došlo; koža oko zglobova bila joj je oderana, i tek se donekleprisećaladajujenekiautomatonbiozgrabiozanjih,ogrebavšijojkožuoštrimmetalnimprstimakadajepokušaladamuseotme.

Nijemogladaizbaciizglaveprizorekojisujeopsedali-sećanjanauništenje nekog sela u dolini. Odvedena je tamo povezanih očiju urukamaautomatona,prenego što će jenimalonežnobaciti nanekuisturenusivuliticusapogledomnagradić.

„Gledajte”,rekaojoj jeMortmejnlikujućimglasom,negledajući je.„Gledajte, gospođiceGrej,padavidimkakoćetemiposle spominjatispasenje.”

Tesa je stajala zarobljena, jedan automaton ju je držao s leđa,pokrivšijojustašakom,aMortmejnjojjetiho,upolaglasa,šaptaosvešto će joj uraditi ukoliko se usudi da skloni pogled od sela.Bespomoćnojegledalakakoautomatoniupadajuugrad,sekunevineljude i žene po ulicama. Mesec se crveneo visoko na nebu, dok jemehanička vojska usaglašeno palila jednu kuću za drugom, koljućiporodicekojesukuljalenapoljezbunjeneiprestrašene.

AMortmejnsesamosmejao.„Eto, vidite li sada?”, rekao joj je. „Ova stvorenja, moje delo,

sposobnasudamisle,razmišljaju iosmišljavaju. Istokao ljudi.Alisuzatoneuništiva.Eno,pogledajteonutamodolebudalusapuškom.”

Tesa nije htela da pogleda, ali nije imala izbora. Gledala je,pomračenih,suvihočiju,kakonekaprilikaudaljinidižepuškudabiseodbranila. Pucnjevi jesu odbacili neke od automatona, ali ih nisuonesposobili. Nastavili su da nadiru, da bimu izbili pušku iz ruke isabiligauulicu.

Aondasugarastrgli.„Demoni”, prošaputao je Mortmejn, „razulareni su i vole da

uništavaju.”„Molimvas”,Tesasezagrcnula,„molimvas,nemojteviše.Uradiću

štagodželite,samopoštediteselo,molimvas.”Mortmejn se suvonjavo nasmejao. „Mehanička stvorenja nemaju

srce,gospođiceGrej”, rekao je. „Nemajumilosti,kaošto jenemajunivatranivoda.Prebistenamolilipoplavuilišumskipožardaprekinusauništavanjem.”

„Nemolimnjih”,reklaje.Učinilojojsedajekrajičkomokaugledalanekog crnog konja kako juri ulicama sela sa jahačem na leđima.Pomolilasedabarnekouteknepokolju.„Molimvas!”

Usmeriojeledeneočinanju,praznepoputneba.„Nemamilostiniumom srcu. Ranije ste uporno pokušavali da se obratite nekoj boljojstranimoje ličnosti.Dovedohvasovamodavampokažemzaludnosttakočega.Nemamjaboljustranu,izgorelajepremnogogodina.”

„Ali,uradilasamštastetražili”,reklajeočajnički.„Nemapotrebezaovime,pogotovonezbogmene...”

„Nijeovozbogvas”,rekaojesklanjajućipogledodnje.„Automatonevaljaisprobatiprenegoihpošaljemuboj.Cistanauka.Sadaposedujuipamet.Strategiju.Ništaimsenemožeisprečitinaputu.”

„Pa,ondaćeseokrenutiprotivvas.”„Neće. Životi su im povezani sa mojim. Umrem li, i oni će biti

uništeni. Moraju me štititi kako bi opstali.” Izraz mu beše leden,udaljen.„No,dostasatim.Doveosamvasovamodavampokažemdasamtoštojesam,idatomorateprihvatiti.Vamavašmehaničkianđeoštitiživot,alisuživotiostalihnevinihljudiumojimrukama-uvašimrukama.Neiskušavajteme,pasenećedesitijošjednoovakvoselo.Neželimvišedaslušamvašanapornaprotivljenja.”

Vama vaš mehanički anđeo štiti život. Spustivši ruku na njega,osetilajeprepoznatljivokuckanjepodprstima.Zažmurilaje,alisujojsesadajeziviprizorinastaniliispodkapaka.UmislimajevidelaDivovegonjene od strane automatona poput ovih seljana, Džema kojeg sumehanička čudovišta rastrgala, Vila izbodenog metalnim sečivima,HenrijaiŠarlotukakogore...

Šakajojsežestokosteglaokoanđelaionagajestrglasavrata,dabigabacilananeravankamenipodtamankadasejednacepanicasrušilau vatri razbacujući oko sebe snop crvenih varnica. Pod njihovimodsjajemvidela jedlan levešake,videla je izbledeliožiljakopekotinekoju je sama izazvala onoga dana kada je rekla Vilu da se verila saDžemom.

Istokaotada, isadajoj jerukaposegnulazažaračem.Uzelagaje,odmeravajućimutežinurukom.Vatrasejošvišerazbuktala.Videlajesve oko sebe u zlatastoj sumaglici kada je podigla žarač da bi gaobrušilapomehaničkomanđelu.

Mada od gvožđa, žarač se raspao u metalnom prahu, u oblakusvetlucavih zrnaca koja se prosuše po podu da bi prekrila površinumehaničkoganđela,kojijeidaljeležao,netaknutineoštećen,napoduprednjenimkolenima.

A onda anđeo poče da se miče i menja. Krila mu zatreperiše, asklopljenimusekapciotvorišeotkrivajućibeličastikvarepodsobom.Iz njih pokuljaše snopovi beličaste svetlosti. Kao na slikama štoprikazujuzvezdunadVitlejemom,svetlostjenastaviladaseširiiširi,isijavajućisvetlosnimzracima.Polaganopočedasestapaioblikuje-uobriseanđela.

Bešetoodblesaktolikojarkesvetlostidajojjebiloteškodagledapravo u nju. Tesa je kroz tu svetlost mogla da vidi nejasne obrisenečega sličnogmuškarcu.Videla jeoči bez ženica i dužica - utisnutekomade kristala što se presijavahu na odsjaju vatre. Anđelova krilabehu široka, šireći mu se sa ramena, svako pero obliveno na vrhusvetlucavim metalom. Ruke mu behu ukrštene nad balčakom mačaprefinjenihlinija.

Odmuse,prazneiblistave,usmerišenanju.Zaštopokušavašdameuništiš?,glasmubešemilozvučan,tejojodjeknuglavompoputmuzike.Jateštitim.

Najednom se prisetila Džema, naslonjenog na jastuke u svomekrevetu, lica bledog i zacakljenog. Život se ne može svesti samo naživljenje.„Nepokušavamtebedauništim,većsebe.”

Alizaštobiuradilatakvonešto?Životjedar.„Hoću da postupim ispravno”, rekla je. „Držeći me u životu,

omogućavašistrašnomzludapostoji.”Zlu.Melodičnimuglaszazvučazamišljeno.Tolikosamdugouovom

mehaničkomzatvorudasamizaboravionadobroizlo.„Mehaničkom zatvoru?”, šapnula je lesa. „Ali kako jedan anđeo

uopštemožebitizatvoren?”DžonTadeusŠejdmejezatočio.Zarobiomijedušučinimakakobije

zatvoriounutarovogmehaničkogtela.„Kao u Piksisu”, reče Tesa. „Samo što je zatočio anđela umesto

demona.”Jasamanđeosanebesa,rečeanđeo,lebdećiprednjom.BratSidžilai

Kurabija,kaoiZure,FravašijaiDakinija.„Aovojetvojepravoobličje?Ovakoizgledaš?”Tividišsamodelićonogaštojesam.Usvompravomobličju,jasamti

smrtonosno veličanstven. Moja beše sloboda nebeska, pre nego mezarobišeivezašeuztebe.

„Žaomije”,šapnulaje.Ne treba tebe kriviti. Nisi me ti zatočila. Istina je da su nam duše

vezane,alisamja,jošdoksamteštitioumajčinojutrobi,znaodatinisikriva.

„Mojanđeočuvar.”Retkosekomožepohvalitidagaanđeočuva.Alitimožeš.„Janeželimdatezadržavamuzsebe”,rečeTesa.„Želimdaumrem

podsvojimuslovima,nedaživimprisiljenapoMortmejnovim.”Nemogutidopustitidaumreš,anđelovglasbešepunžalosti.Tesase

prisetilaDžemovevioline,kojajesviralamuzikunjegovogsrca.Takvamijedužnost.

Tesajepodiglaglavu.Oblesakvatreprodiraojekrozanđelapoputsuncakrozkristal,bacajući šareniodsjajpozidovimapećine.Ovonebešenikakvazlanaprava;ovobešedobrota,izobličenaiizvitoperenapremaMortmejnovojvoljiinahođenju,aliubiti,ipak,božanska.„Doksibioanđeo”,reklaje,„kakotibešeime?”

Zvaosamse,rečeanđeo,Iturijel.„Iturijel”,šapnulajeTesa,pajeispružilarukupremaanđelu,kaoda

možedagadosegne,daganekakouteši.Alijojprstinaiđošesamonaprazanvazduh.Anđeojezasvetlucaoiizbledeo,ostavljajućizasobomsamoodsjaj,iskričavusvetlostunutarnjenihkapaka.

Tesujenajednomobuzelazimaionasenaglotrglatrepćućiočima.Ležala je napola opružena po ledenom kamenom podu pred skorougašenomvatrom.Soba jebilamračna,osvetljenasamocrvenkastimžeravicamaukaminu.Žaračjebionasvommestu.Rukajojpoletedovratadabiokonjegazateklanjenogmehaničkoganđela.

San. Tesa se snuždila. Sve je to bio samo san.Nema tu nikakvoganđelada jeobasja svojomsvetlošću.Tusu samo ledenasoba, tamaoko nje imehanički anđeo koji je ravnomerno otkucavaominute dosmakasveta.

ViljestajaonavrhuKaderIdrisa,držećikonjskeuzdeuruci.

JašućipremaDolgelaju,videojekakogorostasnilanacKaderIdrisanadvisujeušćerekeModah,naštajeostaobezdaha-stigaoje.Iranijese penjao po ovoj planini, kao dete, sa ocem, te ga sećanja nisunapuštala kada je sišao sa putaDinasModvi da bi se stuštio premaplaninina leđimasvogaBalija,koji je izgledaidaljebežaoodvatreuselu koje su ostavili za sobom. Bili su nastavili dalje pored nekoggorskog jezera obraslog korovom - sa jedne strane mogao je videtisrebrnkastomore,sadrugevrhSnoudon-dodolineNantKader.SeloDolgelajispodnjih,ukojembituitamozatreperilopokojesvetlo,bešelepprizorzaoči,aliseVilnijediviopogledu.Runezanoćnividkojejenaneo na sebe omogućavale su mu da prati tragove mehaničkihstvorenja.Biloihjedovoljnodabiostaviliizrovanotlenamestugdesusespustilinizplaninu,paje,ustreptalogsrca,pratiorazvaljeniputkojisuostavilizasobomsvedovrhaplanine.

Tragovi su im vodili pored niza golemih gromada za koje se Vilsećaodaihzovumorenama.OnesugradiledelimičnizidkojiještitioKumKau,malenuudolinunavrhuplanineučijemsesredištukrioLinKau,bistroledničkojezero.Tragovimehaničkevojskevodišeodrubajezera...

Dabisetuiprekinuli.Vilsezagledaouledenu,bistruvodu.Pamtiojedasamtajpogled

beševeličanstvennadnevnojsvetlosti:LinKau,prozirnoplav,okruženzelenomtravom, isuncekojeobasjavaoštrebridiMenidPenkodauzstenještoopkoljavajezero.ImaojeutisakkaodasenalazimilionmiljadalekoodLondona.

Odrazmeseca treperio je na površini vode.Uzdahnuo je. Voda jenežno zapljuskivala ivicu jezera, ali nije uspela da obriše tragoveautomatona.Bilojesasvimočiglednoodaklesudošli.PružiojerukudapomilujeBalijapovratu.

„Čekajmetu”,rekaomuje.„Aakosenevratim,vratisenaInstitut.Obradovaćesekadateopetvide,starimoj.”

Konjjetihozarzaoigricnuogazarukav,alijeVilsamoudahnuo,dabi zatim zagacao u Lin Kau. Hladna voda zapljusnula mu je čizme inatopilapantalone,ledećimukožu.Zadahtaojeušoku.

„Opet mokar”, reče smrknuto, pa se bacio u ledenu vodu jezera.Imaojeosećajgadaonasamapovlačikasebi,poputživogpeska-nijestigaonidahdauvučeprenegoštogajeledenavodapovukladoleutamu.

Prima:ŠarlotaBranvelŠalje:VećnikVejlandGospođoBranvel,OvimevasrešavamdužnostičelnikaInstituta.Mogaobihseraspisati

o svojoj razočaranosti u vas, ili o narušenom poverenju između nas.Međutim,rečisu,predizdajomovakvedubinesakakvomstemevisadasuočili,posvezaludne.DokpristignemsutrauLondon,očekujemdavi ivašsuprugvećnapustiteInstitutiuklonitesvojestvari.Neispunitelimojzahtev,suočićetesesanajstrožimkaznamapropisanimazakonom.

JosijaVejland,VećnikKlave

19.

UVATRULEĆI

Sadćuijatebeožeći,celogdatespalim,isamanekstradam,al’skupaćemouvatruleći.

ŠarlotaMju,„NaNunhedskomgroblju”

Bilo jemračnosamonekolikotrenutaka.Ledenavodapovukla jeVilanadole,aondajeosetiodapada-sklupčaoseprenegoštoćesetledićiispodnjegaiopalitiga,ostavljajućigabezvazduha.

Zagrcnuvšise,prevrnuosenastomak,pasepridigaonakolenadokmukosaiodećaidaljelelujahuuvodi.Posegnuojezakamen-runom,ali je odmah spustio ruku; nije hteo da osvetljava bilo šta da ne biprivukaopažnju.Moraćedasesnađesarunamazanoćnivid.

One mu pomogoše taman toliko da vidi da se našao u nekojstenovitoj pećini. Kada je podigao pogled, video je zatalasanu vodujezera, kao da je neko staklo pridržava u vazduhu, i zamućenumesečinu.Lagumi su sepružaliodpećinebez ikakvihoznakagdebimoglidavode.Ustavši,naslepo jeodabrao levi lagum, te seopreznospustiousenovitutamu.

Lagumi subili široki, glatkihpodovanakojimanijebilonikakvihnaznakadasumehaničkastvorenjatudaprošla.Stranice imbehuodvulkanske stene. Prisetio se penjanja na Kader Idris sa ocem premnogogodina.Bilojemnogopredanjavezanihzatuplaninu:dajeonazapravo bila stolica nekog džina, koji je sedeo na njoj razgledajućizvezde;dasukraljArturinjegovivitezovispavalipodnobrda,čekajućitrenutakkadaćeseBritanijaprobuditi,paćejojopetzatrebati;dasesvakokoprenoćinanjenimpadinamaprobudikaopesnikililuđak.

Eh,kadabisamoznali,pomislio jeVilskrenuvši izaćoška lagumakakobisepojavioujošvećojpećini,kolikojeistinasamočudnovata.

Pećinase,prostrana,otvaralapremajošvećemprostoruusamom

dnu prostorije, gde se presijavalo neko prigušeno svetlo. Vil je tu itamonazreosrebrnkastiodsjaj,zakojijesmatraodaseradiovodištoteče niz crne zidove, ali, kada je bolje pogledao, ispostavilo se da seradiožilamakristalnogkvarca.

Vil je krenuo prema svetlu. Osetio je damu srce ubrzano lupa ugrudima,pa jepokušaodagausporiravnomernimdisanjem.Znao ještamutoubrzavadamar.Tesa.AkojeMortmejndržiusvojimrukama,ondajetu,blizu.Mogaobijepronaćinegdeuovojkošniciodlaguma.

ZačuojeDžemovglasuglavi,kaodanjegovparabataistojiporednjegaisavetujega.OduvekjegovoriodaViluvekžuridaštoprezavršipoduhvat,umestodaideodmerenimkorakom,idaseuvekmorapazitiinasledećikorak,anesamonaplaninuudaljini,jerseusuprotnomnemože stići do cilja. Vil je načas zažmurio. Znao je da je Džem bio upravu,alinijebilolakokadajeciljkojitražidevojkakojuvoli.

Otvorivšioči,nastaviojedaljepremaprigušenomsvetlunasamomkraju pećine. Tle pod njime beše glatko, bez kamenja i šljunka,prošarano poput mermera. Svetlost se pojačala pred njime i Vil sezaustavioizistihstopa,pričemugajejedinovišegodišnjasenolovačkaobukasprečiladasenesurvapravousmrt.

Ispostavilosedasekamenipodnaglozavršavaoponorom.Stajaojenaisturenojlitici,gledajućidoleuokrugliamfiteatar.

Bio je ispunjenautomatonima.Bilisutihi,nepomični imirni,kaonenavijene mehaničke igračke. Bili su obučeni, kao oni u selu, urasparenuvojnuuniformu,poredanijedandodrugog,ličećinaolovnevojnikeuljudskojveličini.

Na samoj sredini dvorane izdizala se kamena platforma, a nanjenom stolu ležao je još jedan automaton, kao leš na stolu zaautopsiju.Glavamujebilaodgologmetala,alimujebledaljudskakožabilaprevučenaprekoostatkatela-ananjojrunenanesenemastilom.

Zagledavšise,Vil ih jeprepoznao, jednuzadrugom:zapamćenje,okretnost, hitrost, noćni vid. Neće nikada delovati, dakako, na nekojnapraviodmetalailjudskekože.MoždabimoglidazavarajuSenolovceizdaleka,ali...

Ali šta ako je upotrebio senolovačku kožudošapnuViluneki glasuglavi. Šta bi tadamogao da postigne? Koliko li je lud, i gde se kanizaustaviti? Od same pomisli na prizor nebeskih runa ispisanih potakvomnekomčudovišnomstvoru,Vilusestegaostomak;otrgnuvšiseodrubalitice,teturavojeodstupio,paseuhvatiozahladankamenizid,rukuklizavihodznoja.

Opet je umislima video ono selo,mrtva tela po ulicama, i začuomehaničkošištanjestrojnogdemonakadamuseobratio:

Tolike ste nas godine ganjali po ovome svetu sa svojim rimovanimmačevima.Asadaimamotelanakojimavašeoružjenedeluje,izatoćeovajsvetsadapostatinaš!

GnevjeprostrujaoVilomnalikvatriuvenama.Odvojivšiseodzida,naglo se spustio niz jedan od uzanih laguma, podalje od pećinskedvorane.Usputmuseučinilodačujenekizvukizasebe-nekozujkanje,kao da se stroj nekog velikog sata upravo pokrenuo - ali kada seokrenuo,nijevideoništasemglatkihzidovapećineinepomičnihsenki.

Lagumkojimsespuštaopočeojeusputdasesužava,tejeujednomtrenutkumorao da se okrene postrance kako bi se provukao poredneke isturenekvarcnestene.Suzi lise još,znao jedabimoraodaseokrene i vrati u pećinu; sama pomisao na to nagnala ga je dalje sanovimpoletom, i on je skliznuonapred i zamalo pao kada se prolaznajednomotvoriouširihodnik.

GotovodajeličionahodnikInstituta,samoštojeovajucelostibionapravljen od uglačanog kamena sa bakljama ravnomernopostavljenim umetalne držače. Pored svake baklje nalazila su se pojedna zasvođena vrata, takođe kamena. Prvo dvoje vrata bilo jeotvoreno,otkrivajućimuprazne,mračnesobe.

IzatrećihnalazilaseTesa.Vil jenijeodmahprimetiokada jeušaou sobu.Kamenavrata se

pritvorišezanjim,alijeotkriodaipaknijezavršioutami.Bilojeneketreperavesvetlosti-prigušenogplamenavatreukamenomkaminuusamomdnuodaje.Nanjegovozaprepašćenje,bilajeopremljenapoputsobe u kakvoj gostionici, sa krevetom, umivaonikom, ćilimima napodu, čak i sa zavesama preko zidova, mada su visile preko gologkamena,neprekoprozora.

Pred vatrom se nalazila neka tanana prilika, pognuta na podu.Vilovarukamahinalnoodletedobalčakabodežazaopasačem-alisepotomtasenkaokrenula,kosajojpadeprekoramenaionjojjeugledaolice.

Tesa.Ruka mu skliznu sa bodeža, a srce mu se stegnu u grudima

neizdrživom, bolnom silinom. Video je da se i njoj menja izraz lica:radoznalost,zapanjenost,neverica.Ustalajeisuknjejojserasušeokonječimseuspravila,aondajevideodajepružilarukupremanjemu.

„Vile?”,reklaje.

Kaodajenekoobrnuoključubraviioslobodioga:odmahsedaokanjoj. Nikada veće razdaljine nije bilo od razdaljine koja ga je u tomtrenutku razdvajala od Tese. Odaja beše ogromna; u tom mu setrenutkurastojanjeizmeđuLondonaiKaderIdrisačinilonemerljivimsaovimesada.Osetiojenekidrhtajusebi,kaodaseradionekojvrstiotpora, dok je prelazio sobu.Video je damuTesapruža ruku, da jojustanemoizgovarajureči-aondamusenašlaunaručju,ioniobojezamaloostašebezdahasudarivšisejednosadrugim.

Propela se na prste damu obavije ruke oko ramena, šapćućimuime:„Vile,Vile,Vile...”Zagnjuriojeliceunjenvrat,gdejojsegustakosaukovrdžala;osećala senadim ikolonjskuvodusamirisom ljubičice.Jošjujejačestegaokadajojseprstisavišeokonjegovogokovratnika,ioniseprivišejednouzdrugo.Utommusetrenuučinilodajetugakojaga je stegnula poput gvozdene pesnice nakon Džemove smrti načaspopustilaidaopetmožedadiše.

Prisetio se pakla kroz koji je prošao otkad je napustio London -silnih dana provedenih na konju bez zaustavljanja, besanih noći.Prisetiosekrvi,gubitka,boliiborbi.Svesamodabidošaoovamo.DabidošaoTesi.

„Vile”,kazalajeopet,ionjojsezagledaouuplakanolice.Naobrazuje imalamodricu.Neko ju jeudarioponjemu, temusrce ispunibes.Doznačekojetouradio,paćegaubiti.AkoseradioMortmejnu,ubićegateknakonštospalinjegovučudovišnulaboratorijudotemelja,kakobitajluđakmogaodagledauništenjesvegaštojestvorio.„Vile”,rečeTesa opet, prekinuvši ga u razmišljanju. Zazvučala mu je gotovozadihano.„Vile,blesanejedan!”

Naprečac se zaustavio usred romantičnog zanosa poput konjskezapregeusredgužveuUliciFlit.„S...šta?”

„OVile”,reklaje.Usnejojzadrhtaše;izgledalajekaodaneznadalidasenasmejeilizaplače.„Sećašlisekakosimirekaodazgodnomladomomčekojedođedatespasinikadanijeukrivu,čaknikadakažedajeneboljubičastoisačinjenoodježeva?”

„Prviputkadasmosesreli.Da.”„Eh,mojVile”,nežnomuseodmaklaizzagrljaja,vraćajućizamršeni

pramenkose iza uha.Nije sklanjala oči odnjegovih. „Nemoguni dazamislim kako si me pronašao, koliko ti je teško bilo. Prosto jeneverovatno. Ali... da li zaistamisliš da bimeMortmejn ostavio bezstraže u sobi otključanih vrata?” Okrenuvši se od njega, pomerila senekolikokorakadalje,pasenaglozaustavila. „Evo, tu”, rekla je,pa je

podiglarukuraširenihprstiju.„Vazduhti jetučvrstkaozid.Ovoti jezatvor,Vile,asadasiseitinašaounjemusamnom.”

Prišaojojjeunapredznajućištaćepronaći.Prisetioseotporakojijeosetioprelazećisobu.Vazduhseblagozatalasaokadagajedotakaoprstom,alijeipakbiotvrđiodzaleđenogjezera.„Poznatesumiovakvepregrade”,reče.„IKlavaihponekadakoristiuodređenomobliku.”Šakamusesteglaupesnicudabilupionjomeučvrstvazduh,dovoljnojakoda nagnječi kosti u njoj. „Ufferngwaedlyd”, opsovao je na velškom.„Prevalimpolaprokletezemljedadođemdotebe,ičakniovonemogudaizvedemkakovalja?Čimsamteugledao,samosamrazmišljaokakodatištopredotrčim.TakomiAnđela,Tesa...”

„Vile!”, uhvatila mu je ruku. „Da se nisi ni slučajno izvinjavao.Shvatašlikolikomeniznačištositu?Kaočudodasedesilo, ilisusesamanebesaumešala, jer sam semolila da još jednomugledam licaonih do kojih mi je stalo pre nego što umrem”, izgovorila jejednostavno,otvoreno-neštoštojeoduvekvoleokodTese,štoništanijeznaladasakrijeilizabašuri,većjeiznosilamislibezulepšavanja.„DoksambilauMračnojkući,nikomenijebilodovoljnostalodomenedabimepotražio.Tisimesasvimslučajnopronašao.Alisada...”

„Sada sam nas oboje osudio na istu sudbinu”, reče prigušeno.Izvukavši bodež sa opasača, pokušao je da ga zarije u nevidljivi zidpredsobom.SrebrnaoštricaprekrivenarunamasamosesmrvilaiViljebaciopolomljenudrškuponovoopsovavšiupolaglasa.

Tesa mu je nežno spustila ruku na rame. „Nismo osuđeni napropast”,rekla je. „Sigurnasamdanisidošaosam,Vile.Henrićenaspronaći,iliDžem.Mogunasosloboditisadrugestranezida.VidelasamkakoMortmejntoradii...”

Vil ni sam nije bio siguran šta se potom desilo. Mora da mu sepromenioizrazlicapripomenuDžemovogimena,poštojevideodajojlicegubiboju.Jačemujesteglaruku.

„Tesa”,rečejoj.„Samsam.”Reč „sam” izgovorio je napuklim glasom, kao da oseća gorčinu

gubitkanajeziku,panemožedajezaobiđe.„Džem?”,reklaje.Bešetoivišeodpitanja.Viljojništanereče;kao

dajeostaobezglasa.Misliojedaćejekrišomizvestiodavdeprenegošto joj bude rekao zaDžema, pretpostavljao je da će joj to reći kadabudunegdenasigurnom,negdegdebiimaoiprostoraivremenadajeuteši.Znaojedajebiloglupoodnjegaštojetakomislio,štojemisliodamugubitaknećebitividljivnalicu.Njojionomalopreostaleboje

nestade sa lica; kao da je gledao kako vatra treperi pre nego što ćezgasnuti.„Ne”,šapnulaje.

„Tesa...”Odmaklaseodnjega,vrtećiglavom. „Ne,nijemoguće.Znalabih...

nijemoguće.”Ispružiojerukupremanjoj.„Tes...”Počelaježestokodasetrese.„Ne”,reklajeponovo.„Ne,nemojmi

reći.Akonekažeš,nijeniistina.Nemožebitiistina.Nijepravedno!”„Zaomije”,šapnuoje.Lice joj sena to snuždilo i obrušilopoputbranepredprevelikim

pritiskom.Srozalasenakolenaipresamitila.Uhvatilaserukamaokotela. Čvrsto je stegnula samu sebe, kao da će time sprečiti da se neraspadne.Vil je osetionovi nalet bespomoćneboli koju je osetio i udvorištu„KodZelenog”.Štalijetouradio?Došaojedajespase,alijeumestospašavanja jedinouspeoda jojnanesebol.Kaoda jestvarnobioproklet-sposobanjedinodaizazivapatnjukodonihkojevoli.

„Zaomije”,rekaojeopet,celimsrcemtakoimisleći.„Strašnomiježao.Umrobihzanjega,dasammogao.”

Natojepodiglapogled.Unapredsepripremiozaoptužujućipogledunjenimočima,alinjegaunjimanijebilo.Samomujenemoispružilaruku.Prihvatiojuje,začuđeniiznenađen,dopuštajućijojdagapovučedoledokisamnijekleknuoisprednje.

Lice joj beše prekriveno suzama, okruženo raspuštenom kosom,obasjanozlatomodvatreizkamina.„Ijabih”,reklaje.„Oh,Vile.Zasvesamjakriva.Bacioježivotzbogmene.Daještedljivijeuzimaoopijat...dajedopustiosebidasemaloodmoriibudebolestanumestoštosezbogmenepretvaraodagazdravljesluzi...

„Ne!”, uhvatio ju je za ramena da je okrene prema sebi. „Nisi tikriva.Kojemogaodapomislidaje...”

Odmahnulajeglavom.„Kakouopštemožešdamepodnesešporedsebe?”,reklajeočajnički.„Oduzelasamtitvogparabataija.Isadaćemoobojeovdeumreti.Zbogmene!”

„Tesa”, šapnuo je, zgranut.Nije semogaosetiti kada seposlednjiputnašaouovompoložaju,kadajeposlednjiputmoraodatešinekogaslomljenogsrca,adamujošnekoiskrenodopustidaseudalji,umestoda se on natera na to. Osećao se nezgrapno poput deteta kojem sunoževiispadaliizrukusvedokgaDžemnijenaučiokakodaihkoristi.Nakašljaose.„Tesa,dođiovamo.”Privukaojujekasebi,takodajeonsedeo na podu, a ona se naslonila uz njega sa glavom na njegovom

ramenu i njegovim prstima ispreplitanima u njenoj kosi. Osećao jekakojojtelodrhtiuznjegovo,alisenijeodmicala.Jošsejačeprivilauznjega,kaodajojnjegovoprisustvozaistapružautehu.

Aako i jesteosetionjenutoplinuusvomenaručju ilinjendahnakoži,bešetosamonačas,dabisepotomopetpraviodaništaodtoganijeniosetio.

Tesinasepotresenost,sličnooluji,samaistrošilaunarednihnekolikosati. Ridala je, a Vil ju je držao ne puštajući je, osim jednomkada jeustao da založi vatru. Potom se hitro vratio da opet sedne do nje,leđimanaslonjennaprovidnizid.Taknulamujemestonaramenugdesumusenjenesuzeprobilekroztkaninu.

„Izvini”, rekla mu je. Ni sama nije znala koliko puta mu je rekla„izvini”uproteklihnekolikočasova,doksumeđusobnodelilipričeosvemuštoimsedesilonakonštosuserazdvojilinaInstitutu.Ispričaojoj je kako se oprostio od Džema i Sesili, kako je jahao seoskimpokrajinama,kakojeshvatiodaDžemavišenema.Onajenjemureklašta je sveMortmejnzahtevaoodnje,kakosepreobrazilaunjegovogocaipružilamuposlednjidelićslagalice,kojićenjegovuautomatonskuvojskupretvoritiunezaustavljivusilu.

„Nemašzaštadaseizvinjavaš,Tes”,Viljojreče.Gledaojeuvatru,jedinusvetlostusobi.Bojilaga jenijansamazlatne icrne.Senkepodočima behumu ljubičaste, a linije jagodičnih i ključnih kostiju oštronaglašene.„Propatilasi,istokaoija.Gledajućiuništenjeonogsela...”

„Bili smo oboje tamo u isto vreme”, rekla je, začuđeno. „Da samznaladasitamo...”

„Dasamjasamoznaodasititamo,doteraobihBalijauzbrdopravodotebe.”

„Da teusputubijuMortmejnovastvorenja.Bolje je štonisi znao.”Ispratila jenjegovpogleddovatre. „Nakraju simepronašao, a to jenajvažnije.”

„Kako tenebihpronašao?Obećao samDžemuda ću tepronaći”,rekaoje.„Nekaobećanjanemožešprekršiti.”

Plitkojeudahnuoionajetoosetilajednomstranomtela:napolasebila sklupčalauznjega, a njemu su rukedrhtale, gotovoneprimetno,dokjujedržao.Podsvesnojeznaladanebismeladadopuštasebidajeovako grli bilo koji momak koji joj nije brat ili verenik, ali i brat i

vereniksujojbilimrtvi,aMortmejnćeihsutrapronaćiiobojekazniti.Suočena sa svim tim, nijemogla da natera sebe da razmišlja još i opristojnosti.

„Učemujesmisaotolikepatnje?”,zapitalase.„Kolikosamgasamovolela,anisamčaknibilatamokadajeumro.”

Viljujepomilovaopoleđima-laganoibrzo,kaodaseplašiodabise odmakla. „Nisam ni ja”, rekao je. „Bio sam u dvorištu nekegostionice,napolaputadoVelsa,kadsamshvatio.Osetio.Kakosekidasponaizmeđunas.Kaodamijenekoogromnimmakazamaprepoloviosrce.”

„Vile...”, reče mu Tesa. Njegova tuga beše toliko opipljiva da sepomešalasanjenomnebilistvorilanekuoštružalost, lakšupoštojepodeljena,madajebiloteškorećikojekogatešio.„Itisioduvekbiodrugapolovinanjegovogsrca.”

„Jasamnjegapitaodamibudeparabatai”,rečeVil.„Predomišljaose.Hteo je da shvatimda se vezujemnečime štobi trebalodabudedoživotnasponazanekogakonećedugopoživeti.Alijasamtakohteo,slepo sam to želeo, kaoneki dokazdanisam sam, neki načindamupokažemštasammusvedugovao.Aonjenakrajudobrodušnopristaonatoštosamželeo.Uvekjetakobilo.”

„Nemojtako”,rečeTesa.„Džemnijebiomučenik.Nijetozanjegabilakazna,toštotijebioparabatai.Biosimukaobrat-ivišeodbrata,jer si ga lično izabrao. Kada bi govorio o tebi, uvek je govorio saodanošćuiljubavlju,nepomućenimabilokakvomsumnjom.”

„Posvađalismose”,nastaviojeVil,„kadasamotkriodajeuzimaovišejinfenanegoštojetrebalo.Strašnosamsenaljutio.Optužiosamgadaodbacuježivot.Rekaomije:mogudaizaberemdajojdamcelogsebe,dabuktimzanjuonolikožarkokolikoželim.”

Tesasetihozagrcnula.„Takavjebionjegovizbor,Tesa.Nisininaštamogaodagaprisiliš.

Nikadanijebiotolikosrećankaopokrajtebe.”Vilnijegledaounju,većuvatru.„Štagoddasamtiikadarekao,bezobziranasve,dragomiještojeproveotovremeuztebe.Trebaitebidabudedrago.”

„Nezvučišmikaodatijedrago.”Viljeidaljegledaouvatru.Crnakosabilamujevlažnakadajeušao

usobu,alimuseosušilauopuštenimkovrdžamanaslepoočnicamaičelu.„Razočaraosamga”,reče.„Poveriomijeovo,jedanjedinizadatak,dakrenemzatobomipronađemte,datevratimkućizdravu.Ija,evo,posustahnaposlednjojprepreci.”Konačnoseokrenuoda jepogleda,

slepimpogledomu plavimočima. „Ne bih ga napustio. Ostao bih uznjegadajezatražio,svedoknebiumro.Držaobihsedatezakletve.Alimejeonzamoliodapođemzatobom...”

„Tisisamouradioštajetražioodtebe.Nisigarazočarao.”„Ahtomijeisrcetražilo”,rečeVil.„Sadavišenemogudarazdvojim

sebičnostodnesebičnosti.Kakosamsamosanjaodaćutespasiti,kakoćeš me ti tada pogledati...”, glas mu se naglo utišao. „Svakako samzavršiokažnjenštosampreceniosamogsebe.”

„Ali ja jesam nagrađena”, Tesa je provukla šaku kroz njegovu.Dlanovi mu behu grubi i nažuljani. Videla je da su mu se grudiiznenađenozatresle.„Jervišenisamsama,imamtebetuporedsebe.Inebitrebalodagubimonadu.Moždajošpostojenekiizgledizaspas.DasavladamoMortmejna, ilimuumaknemo.Ako ikomožedasmislikako,tobisigurnobioti.”

Usmeriojepoglednanju.Trepavicemuzasenčišeočikadajerekao:„Pravo si čudo, Tesa Grej. Imati toliko vere u mene, iako je ničimenisamzaslužio.”

„Ničime?”,glasjojsepodigao.„Ničimejenisizaslužio?Vile,spasiosimeodMračnihsestara,odgurnuosimeodsebekakobimespasio,spašavaosimeiznovaiiznova.Dobarsičovek,jedanodnajboljihkojesamikadaupoznala.”

Vil seučiniozatečen,kaodaga jegurnula.Navlažio jesuveusne.„Voleobihdanepričaštako”,šapnuoje.

Nagnula se prema njemu. Lice mu je bilo u senkama, oštrimlinijamaiglatkimpovršinama;htelajedagadodirne,damupipneobleusne,trepavicekojesumudodirivaleobraze.Treperavetačkicevatreodražavalesumuseuočima.„Vile”,reklamuje.„Kadasamteprviputugledala,pomislilasamdaizgledaškaojunakizknjiga.Našaliosisedasi ser Galahad. Sećaš li se? I ja sam veoma dugo i pokušavala da teshvatimnatakavnačin-kaodasigospodinDarsiiliLanselotilisirotibedniSidniKarton-alitobešeskroznaopako.Dugomijetrebalodashvatim, ali na kraju ipak jesam, i sadami je jasno - ti nisi junak izknjiga.”

Vilsekratkonasmešioglumećinevericu.„Istina”,reče,„nisamtijanikakavjunak.”

„Nisi”, reče Tesa. „Ti si osoba, isto kao i ja.” Zbunjeno joj sezagledaoulice;čvršćemujesteglaruku,preplićućiprstesanjegovima.„Zartinijejasno,Vile?Osobasi,istokaoija.Tijesikaoja.Kažešsveštojamislimalinekažemnaglas.Čitašknjigekojeijačitam.Volišpoeziju

kojuijavolim.Uvekmenasmeješsvojimblesavimpesmicamaitimeštousvemuraspoznašistinu.Imamutisakdamožešdazavirišumeneidavidišsvepočemusamčudnailineobična,idauklopišsvojesrceuzto,jersiitičudanineobičannaistinačin.”Rukomkojomganijedržalataknulagajenežnopoobrazu.„Istismo.”

Vilove oči sklopiše se trepćući; osetila je njegove trepavice navrhovima prstiju. Kada joj se obratio, glas mu je bio napukao, alizauzdan.„Negovorimitakonešto,Tesa.Nemoj.”

„Zaštodane?”„Reklasidasamdobarčovek”,reče.„Alinisamjabaštolikodobar.

I...ibezglavosamzaljubljenutebe.”„Vile...”„Kolikotesamovolim,nebipoverovala”,nastavioje,„akadasimi

ovolikoblizu,zaboravimkosi.ZaboravimdasiDžemova.Moradasamnajgoraosobanasvetučimmislimovoštosadamislim.Aliipaktakomislim.”

„Volela sam Džema”, rekla mu je. „I dalje ga volim, i on je voleomene, ali nisam ja ničija, Vile.Moje srce je samomoje. Nemožeš tiupravljatinjime.Nemogunijasama.”

Viljeidalježmurio.Grudisumusehitronadimale,aonajemogladamučujeglasneotkucajesrca,ubrzanepodčvrstimgrudnimkošem.Telomu jebilo toplouznjeno, i živo, i ona seprisetilahladnih rukuautomatonanasebiiMortmejnovihhladnihočiju.Pomislilaještabisedesilo akobi poživela, akobiMortmejnuspeou svojimnamerama iakobibilavezanazanjegačitavogživota-začovekakojegnedanijevolela,većgajeprezirala.

Pomislila jenanjegovehladnerukenasebi,da libi tobile jedinerukekojećejeikadaopettaknuti.

„Šta misliš da će se desiti sutra, Vile?”, šapnula je. „Kada nasMortmejnpronađe?Iskrenomireci.”

Ruka mu se pomerila oprezno, gotovo nevoljno, kako bi joj sespustilanizkosuizavršilananjenompotiljku.Zapitalasedalimožedajoj oseti ustreptalo bilo usklađeno sa njegovim. „Mislim da će meMortmejnubiti.Dabudemprecizniji,rećićesvojimstvorenjimadameubiju. JasampopriličnoveštSenolovac,Tes,ali tiseautomatom...nemogu zaustaviti.Mačevi sa runama na njima ne služe ništa bolje odobičnogoružja,aserafimskimačeviništanepomažu.”

„Aliipakseneplašiš.”„Imamnogo togagoregod smrti”, reče. „Nebiti voljen, ili nebiti

sposobanda voliš; to jemnogo gore. A skončati boreći se kao praviSenolovac...utomenemaničeganečasnog.Časnasmrt-tosamoduvekiželeo.”

Tesujeprotreslajeza.„Jabihželelasamodvestvari”,reklamuje,iznenađenasmirenošćusopstvenogglasa.„AkomislišdaćeMortmejnsutrapokušatidateubije,ondahoćudamidašnekooružje.Skinućusvog mehaničkog anđela sa sebe, i boriću se uz tebe, da stradamozajedno,akovećmoramodastradamo. Jer i jaželimčasnusmrt,kaoBoadiceja.”

„Tes...”„RadijebihumrlanegobilaMagisterovooruđe.Dajminekooružje,

Vile.”Osetila je damu je telo zadrhtalo uz njeno. „Toliko barmogu da

učinim”, rekao je na kraju, sputanim glasom. „Šta još? Šta si drugohtela?”

Progutala je knedlu. „Hoću da te poljubim još jednom pre negoumrem.”

Oči mu se razrogačiše. Behu plave, plave poput mora i neba iznjenogsnakadasesrušioisprednje,plavekaoonocvećekojejojjeSofijednomstavilaukosu.„Ne...”

„...govoriništaštonemisliš”,dovršila jeumestonjega.„Znam.Neradim to. Stvarno tako mislim, Vile. I znam da je posve neumesnozatražiti tako nešto. Znam da verovatno zvučim suludo.” Spustila jepogled, pa ga je opet podigla, prikupljajući snagu. „Akomožeš damikažešdaćešumretisutraadanamseusnenikadavišenespoje,idatinebibiložao,ondamitakoireciinećutevišepitati, jerznamdaninemamprava...”

Presekao ju je usred rečenice uhvativši je, ne bi li je privukao kasebidaobrušisvojeusnenanjene.Udelićusekundegotovodajujeizabolelo, ta oštrina očaja i neobuzdane požude, i ona je u ustimaosetilaso,toplinuinjegovdrhtavidah.Alijeondapopustio,snažnomsilomuzdržavanjakojujemogladamuosetiučitavomtelu,inatosemeđusobni dodiri usana i poigravanja jezika i zuba u magnovenjupromenišeodbolnihuugodne.

NabalkonuLajtvudovih bio je beskrajno obazriv, ali sada uopštenije.Rukemusegrubospustišeniznjena leđa,mrseći jojkosu, teseskupišeulabavojtkanininaleđimanjenehaljine.Napolajepridigavši,kako bi im se tela spojila, našao se uz nju, čitavom dužinom svogizduženog, vitkog tela, istovremeno i čvrstog i krhkog. Glava joj se

nakrivilakada joj jerazdvojiousnesvojima ioniseviše inisu ljubiliveć su gotovo proždirali jedno drugo. Čvrsto mu je uhvatila kosuprstima, dovoljno jako da ga zaboli, prelazeći mu zubima po donjojusni.Prostenjavši,privukaojujejošjačeuzsebe,takodajezabrektalazavazduhom.

„Vile...”,šapnulamuje, ionjeustaoipodigaojerukama,idaljejeljubeći.Snažnomuseuhvatilaza leda i ramenakada ju jepreneodokrevetanakojićejeipoleći.Većjebilabosa;onjezbaciočizmezasebedabisepopeoporednje.Ujednomdeluobukenaučilajekakodaskineopravu,tejojrukehitroilaganopoletešeponjegovojopravidaotkačekopčeisvukujesanjegapoputškoljke.Nestrpljivojujegurnuosasebe,tejekleknuonakrevetudaotkopčaopasač.

Gledalagaje,gutajućiknedle.Kanilimurećidasezaustavi,sadabibiopravitrenutak.Rukemu,prekriveneožiljcima,behuokretne,veštootkopčavajućikaiš,akadaseokrenuodagaspustisakreveta,košuljamu se - zalepljena uz njega, vlažna od znoja - podigla otkrivajućiuvučeni stomak ioblekostikukova.Oduvek je smatralada jeVilbioprelep, sa tim svojim očima i usnama i licem, ali o njegovom telunikadanijeneštoposebnorazmišljalanatajnačin.Alijeonbioidivnegrađe,ravnihioštrihlinijakaonaMikelanđelovomDavidu.Pružila jeruku da ga dodirne, damu pređe prstima, nežno poput paučine, poravnoj,zategnutojkožistomaka.

Odgovoriojenatoodmah,prenuvšije.Dubokoudahnuvši,sklopiojeoči,potpunoumirivšitelo.Prešlamujeprstimapopojasupantalona,dokjoj jesrcesnažnotuklougrudima,gotovonisamaneznajućištaradi-vodiojujenekiporivkojinijemoglanidadokučinidaobjasni.Šakajojseobavilaokonjegovogstruka,palcemovlašprekokuka,dagapovučedole.

Spustioseprekonje,polagano,oslonivšiselaktovimaporednjenihramena. Pogledi im se spojiše, i ostaše tako; dodirivali su se počitavom telu, ali nisu ništa govorili. Grlo ju je zabolelo: od previšeobožavanjaipotresenosti,upodjednakojmeri.„Poljubime”,reklaje.

Spustio se polako, sasvim polako, tako da su im se usne samoletimicedodirivale.Izdiglajetelopremanjemuuželjidaspojiustasanjegovima,aliseonpovukaodajojusnamaokrzneobrazprenegoštoće ihspustitinarubnjenihusta -aonda inizvilicu igrlo, šaljući jojvarniceneočekivanogužitkačitavimtelom.Oduvekjesvojeruke,šake,vratilicesmatralaodvojenima-anedaihprekrivaistaosetljivakoža,idabipoljubackojijojspustinagrlomogladaosetičakiustopalima.

„Vile.”Povuklamujekošuljurukamaionaspadesanjegapokidanedugmadi, a on je protresao glavom da se oslobodi tkanine, sav urazbarušenoj kosi kaoHitklif u svom ritu.Njegove ruke većnebehutolikovešteokonjenehaljine,alijeionaskinuta,povučenaprekoglaveibačenaustranu,ostavljajućiTesusamoupotkošuljiistezniku.Svaseukipila,zapanjenaštosenašlatolikoogoljenapredbilokimesempredSofi, a Vil je osmotrio njen steznik izbezumljenimpogledomkoji tekdelombešeposledicapožude.

„Kako...”,reče,„kakoseskida?”Tesanijemogladaseobuzda:zakikotalaseuprkossvemu.„Uvezan

je”,šapnulaje,„otpozadi.”Pomerilamujerukeokosebedamumetneprstenatrakesteznika.Streslase,itoneodzime,većodprisnostitogačina.Viljujeprivukaouzsebe,sadaposvenežno,dajeponovopoljubiu grlo i rame, ogoljeno pod potkošuljom, dahomnežnim i vrelim nanjenojkoži, takoda se i ona sva zadihala,milujućimu ramena, ruke,bokove. Poljubilamu je bele ožiljke kojemu belezi ostaviše po koži,obavijajući se oko njega sve dok nisu završili u gomili ispreplitanih,vrelihudova,aonajenastaviladagutanjegovustreptalidahnasvojimustima.

„Tes”,šapnuojojje,„Tes...akohoćešdaprekinemo...”Ćutkejeodmahnulaglavom.Vatrajeponovoskorosasvimdogorela

ukaminu;Viljebiosavuoštrimlinijama,senkama,mekojizategnutojkoži,naspramnje.Ne.

„Zelišovo?”,rekaojepromuklo.„Da”,reklamuje,„ati?”Opcrtao joj je usta prstom. „Za ovako nešto bih prihvatio večno

prokletstvo.Zaovakoneštosvegabihseodrekao.”Osetila je da je oči peku od suza, te je zatreptala mokrim

trepavicama.„Vile...”„Dwi’ndygarudiambyth”,rekaojojje.„Volimte,Zauvek.”Inatose

spustiodajojprekrijetelosvojim.

Tesaseprobudilakasnonoćuiliranoujutro.Vatrasebilaupotpunostiugasila,alijesobabilaosvetljenaneobičnomsvetlošćukamen-runezakojusečinilodasepaliigasibezikakvogskladairazloga.

Pridigla sena lakat.Vil je spavaoporednje,utonuounepomičansandubokoiscrpljenogčoveka.Činiosespokojnijinegoštogajeikada

ranije videla. Disanje mu beše ravnomerno, trepavice mu blagotreperišeusnu.

Bilajezaspalasaglavomnanjegovojruci,samehaničkimanđelom,koji joj je i dalje visio oko vrata, spuštenim na njegovom ramenuodmah ispod levog dela ključne kosti. Kada se pomerila, mehaničkianđeoskliznuojesanjegaionajeiznenađenoprimetiladajenamestugdemujeležaonakožiostaoznak,nemnogovećiodšilinga,uoblikubledobelezvezde.

20.

PAKLENENAPRAVE

Kaoautomatomodžicabritkih,kosturiobrisavitkih

kadrilpovedošelagano,pazaigrašerukupodrukuisarabanduufinomluku:smehimseorirazdragano.OskarVajld,„Bludnakuća”

„Predivno”,izustiojeHenri.SenolovcilondonskogInstituta-saMagnusomBejnom-stajahuu

polukruguukosturnici,zurećiujedanodogoljenihkamenihzidova-tojest,uneštoštosepojavilonajednomodogoljenihkamenihzidova.

Blistaviprolaz,okotrimetravisok,širokmoždametaripo.Nijebioprosečen kroz kamen, već je više izgledalo kao da je napravljen odsjajnih međusobno ispreplitanih runa nalik puzavicama na kakvojsenici.RunenebehuizSiveknjige-Gabrijelbiodmahprepoznaodaseradiloonjima-većnekekojenikadaranijenijevideo.Posedovalesuonaj strani izgled nepoznatog jezika, ali je svaka bila upečatljiva ipredivna, kao da tiho romori neku pesmu o putovanju i daljini, ouskovitlanommračnomsvemiruiudaljenimsvetovima.

Presijavale su se zelenim sjajem u mraku, kao od neke čudnekiseline. Zid unutar prostora ograničenog runama ne beše vidljiv -videlasesamoneprobojnatamanaliknekogogromnojmračnojrupi.

„Zaistazadivljujuće”,rečeMagnus.Svi su sem vešca nosili opravu, načičkani oružjem - Gabrijel je

prebacio preko leđa svoj omiljeni dvosekli mač, jedva čekajući daspustirukezaštićenerukavicamananjegovbalčak.Madajevoleoilukistrelu, mačevanju ga je učio majstor koji se sam obučavao kod

raznoraznih stručnjaka unazad sve do Lihtenauera16, pa je Gabrijelsmatraodamačemnajboljebarata.Osimtoga,lukistrelanebimubiliodtolikekoristiprotivautomatonakaooružjekojimmožedaihsasečenasastavnedelove.

„Svejetozahvaljujućivama,Magnuse”,rečeHenri.Savjeblistao,ilise, pomislio je Gabrijel, radilo o odsjaju svetlećih runa na njegovomlicu.

„Nikako”, uzvratio mu je Magnus. „Da nije vaše genijalnosti, ovonikadanebibilostvoreno.”

„Mada uživam u vašim međusobnim pohvalama”, reče Gabrijel,primetivšidaHenrinameravadaodgovori,„ipaknamostajenekoliko...suštinskih...pitanjavezanihzaovajizum.”Henrigajebledopogledao:„Kakvihpitanja?”

„Henri,činimisedagazanimadaliova...vrata...”,otpočeŠarlota.„Miovo zovemoProlaz”, rečeHenri.Veliko slovonapočetku reči

bešesasvimjasnounjegovomizgovoru.„Daliradi”,dovršilajeŠarlota,„jesteligaisprobali?”Henri se učinio zatečen. „Pa, nismo. Nismo imali vremena. Ali

uveravamvasdasuproračunibesprekorni.”Svi sem Henrija i Magnusa pogledaše Prolaz sa nekom novom

uzbunjenošću.„Henri...”,počeŠarlota.„Pa, jamislimdabiHenri iMagnustrebaloprvidaprobaju”,reče

Gabrijel.„Onisuiizmislilituprokletinju.”Sviseokrenušepremanjemu.„KaodajezamenioVila”,rečeGideon

podignutihobrva.„Govoreistestvari.”„NisamjakaoVil!”,brecnuoseGabrijel.„Iskreno se nadam da niste”, reče Sesili, mada toliko tiho da se

zapitao da li ju je bilo ko drugi čuo. Danasmu je bila posebno lepa,madanije imaopredstavuzbogčega.Nosila je istu jednostavnucrnuženskuopravukaoŠarlota;kosajojjebilaneupadljivovezanaotpozadi,anakoživratapresijavalajojseogrlicaodrubina.Međutim,Gabrijeljesebe strogo podsetio da, s obzirom da će se uskoro svi verovatnoupustiti u životnu opasnost, razmišljanje o tome da li je Sesili lepaverovatnonebitrebalodamubudeodnajprečevažnosti.Kazaojesebidatrebaodmahdaprekinesatim.

„UopštenisamkaoVilHerondejl”,ponovioje.„Jasampotpunospremandaprviprođem”,rečeMagnus,trpeljivim

glasomučitelja u učionici punoj nestašnih đaka. „Ali sumi potrebnenekestvari.NadamosedajeTesatamo,amoždaiVil;voleobihonda

daponesemsasobomdodatnuopravuioružje.Nameravam,dakako,da vas sačekam sa druge strane, ali desi li se nešto... neštoneočekivano,uvekjenajboljebitispreman.”

Šarlotamujeklimnula.„Da...svakako.”Načasjeoborilapogled.„Nemogudaverujemdanikonijedošaodanampomogne.Mislilasamdabi, nakon mog pisma, bar nekoliko njih...”, prekinula se da progutaknedluipodignebradu.„IdempoSofi.Onaćevampripremitisveštovamjepotrebno,Magnuse.Ona,SiriliBridžetuskoroćenamsetakođepridružiti.”NestalajenastepenicamapraćenaHenrijevimzabrinutimpogledompunimljubavi.

Gabrijel ga nije mogao kriviti. Za Šarlotu svakako beše ozbiljanudarac to što se niko nije odazvao njenom pozivu i došao da impomogne,mada je i sammogao da joj kaže da ne bi došli. Ljudi suizrazito sebični, a mnogima je bila i mrska pomisao na ženu kojaupravljaInstitutom.Nebisebedovodiliuopasnostzbognje.Presveganekoliko nedelja isto bi važilo i za njega samog. Međutim, sada je,upoznavšiŠarlotu,nasvojeiznenađenjeshvatiodajestavljanjesebeuopasnost zbognje smatraočašću, što je stavkojibi i većinaEnglezaimalaizlažućiseopasnostizbogkraljice.

„Akako sepokrećeovaj vašProlaz?”,upirala jeSesili, zagledajućiblistaviprolazkaodaseradiosliciukakvojgaleriji,tamnokoseglavenakrivljeneustranu.

„Prebacićevasutrenusajednogmestanadrugo”,rečeHenri.„Ahtrik se krije u... pa, taj deo je već vezan za mađije”, izgovorio je tuposlednjurečpomalonapeto.

„Moratedazamislitemestonakojeidete”,rečeMagnus.„Nedelujenamestanakojimanistenikadabili ilinemožeteda ih zamislite.Uovom će nam slučaju, da bismo stigli na Kader Idris, biti potrebnaSesili.Sesili,štamislite,kolikonasblizuKaderIdrisumožetedovesti?”

„Nasamvrh”, rečeSesili samouvereno. „Nekolikovasstazamožedovesti do vrha planine, a ja sam dve prelazila sa ocem. Sećam sesamognjenogvrhunca.”

„Odlično”,rečeHenri.„Sesili,vićetestatipredProlazdazamislitenašeodredište...”

„Alinećeonaproćiprva,jelda?”,upitaojeGabrijel.Isamsezgranuočimmu reći prevališe usta. Nije hteo da ih izgovori. Ah, šta je tu je,pomislioje.„Hoćureći:onajenajmanjeobučenameđunamasvima;nebibilonajsigurnije.”

„Mogujaprva”,rečeSesili,izgledajućikaodanijenimalozahvalna

naGabrijelovojpodršci.„Nevidimrazlogzaštonebih...”„Henri!”, radilo se o Šarloti, koja se ponovo pojavila u podnožju

stepeništa. Iza nje je pristigla i posluga sa Instituta, svi u opravi zavežbanje - Bridžet, delujući kao da je krenula u jutarnju šetnju; Siril,odlučanizapetkaopuška;iSofi,nosećivelikukožnutorbu.

Iza njih pojaviše se još tri muškarca. Visoki, u odori bojepergamenta,kretalisuseupečatljivimklizećimpokretima.

Tihabraća.Za razliku od Tihe braće koju je Gabrijel ranije viđao, ova behu

naoružana. Opasači sa oružjem behu im obešeni oko struka, prekoodore, a sakaiša imvisišedugačke,povijenesablje, sabalčacimaodblistavog adamasa, istogmaterijala koji se koristio za izradu stela iserafimskihmačeva.

Henri je pogledao, zbunjeno, pa potom i skrušeno, od Prolaza uBraću.Pegavomujeliceprebledelo.„BrateEnoše”,rekaoje.„Nis...”

Smiritese.GlasTihogbrataodjeknuoimjesvimauglavama.Nismodošli da vas upozorimo na bilo kakvo kršenje zakona,Henri Branvele.Dođosmodaseborimouzvas.

„Daseboriteuznas?”,Gideonseučiniozadivljen.„AliTihabraćasene...hoćureći,nisuratnici...”

Istina. Senolovcima bejasmo, Senolovcima ostasmo, čak i kada sepromenismo da bismo postali Braćom. Osnovao nas je lično JonatanSenolovac,amadaživimopo„Pravilniku”,možemoumretiodmačaakotakoodlučimo.

Šarlotabeše svaozarena. „Saznali suzamojuporuku”, rekla je. „Idošli.BratEnoh,bratMihejibratZakarija.”

DvabratatihopognušeglaveizaEnoha.Gabrijelseskoroinaježio.Tihabraćaoduvekmubehusablasna,madajeznaodasusastavnideosenolovačkogživota.

„Brat Enohmi je takođe kazao zašto nikodrugi nije došao”, rečeŠarlota i osmeh joj nestade sa lica. „Većnik Vejland jutros je sazvaosastanak Saveta,madanasnije obavestio. Prisustvo svih Senolovacabilojeobaveznopozakonu.”

Henri prosikta kroz zube. „Gov... gad jedan”, dovršio je, hitropogledavši Sesili, koja je samo prevrnula očima. „O čemu je biosastanak?”

„OnašojsmenisačelaInstituta”,rečeŠarlota.„OnidaljeverujedačeMortmejnovnapadbitiusmerennaLondon,idasnažanvođamoradastanepredmehaničkuvojsku.”

„Gospođo Branvel!”, Sofi je zamalo ispustila torbu pružajući jeMagnusu.„Pa,nemogutako!”

„Mogu, još kako”, reče Šarlota. Zagledala im se svima u lica,podignute brade. U tom se trenutku, uprkos sitnoj građi, GabrijeluučinilavišaiodVećnika.„Svismoznalidaćedoćidotoga”,reklaimje.„Nijenibitno.Senolovcismo,iodgovornismojednipremadrugimaiprema onome što smatramo ispravnim. Verujemo Vilu, verujemo uVila. Veranas je dovdedovela; dovešćenas i dalje. Anđeonas pazi istogaćemopobediti.”

Svisusezaćutali.Gabrijelimjepogledaosvimalica-odlučna,kodsvihredom-čakseiMagnusčinio,akonevećganutiliubeđen,aonopažljiviučtiv.„GospođoBranvel”,rekaojenaposletku,„akovasVećnikVejlandnesmatravođom,ondajebudala.”

Šarlotamujenaklonilaglavu.„Hvalati”,reklamuje.„Alidavišenetraćimovreme-moramodapođemoitobrzo,jerovovišenemožedačeka.”

Henrisenekolikodugihtrenutakazagledaousvojuženu,paondaiuSesili.„JesteUspremni?”

Vilova sestra mu je klimnula, krenuvši pred Prolaz. Njegovoblistavo svetlo bacilo je senke nepoznatih runa po njenom sitnom,rešenomlicu.

„Samo zamislite u glavi”, reče Magnus. „Zamislite, najjače štomožete,dagledateuvrhKaderIdrisa.”

Sesili se šake stegnuše pokraj tela.Dok je ona tako zurila, Prolazpočedasepomera,runedasetalasajuimenjaju.Tamaunutarotvorapočedasvetli.Gabrijelnajednomvišenijegledaoutamu.Gledaojeusliku nekog krajolika kao naslikanog unutar Prolaza - u zelene bridiplanine,ujezeroplavoidubokopoputneba.

Sesiliseoteuzdah,aondaje,ničimizazvana,kročilanapreddabinestalakrozotvor.Kaodajenekoizbrisaocrtežprednjim.PrvosujojšakenestaleuProlazu,paruke,ispružene,aondaitelo.

Ipotomjenestala.Šarlotajetihovrisnula:„Henri!”Gabrijelu je zazujalouušima.Čuo jedaHenriuveravaŠarlotuda

Prolaznatajnačiniradi,daseništalošenećedesiti,alimujesvetozvučalopoputpesmekojuteknapolačujeizdrugesobeunizurećibezznačenja. Jedinomu jebilonaumuda jeSesili,hrabrijaodsvihnjih,kročilakroznepoznatiprolazidajesadavišenema.Anijemogaodajepustisamu.

I sam je kročionapred. Čuo je da gabrat doziva, ali nije obraćaopažnju;proguravšiseporedGideona,stigaojedoProlaza,pajeprošaokroznjega.

Načasnijebiloničegasemtame.Aondamuseučiniloda jenekagolemarukaposegnulakanjemuiztamedabigazgrabilaipovuklaunekiuskomešanimastiljavivrtlog.

VelikaVećnicabešeispunjenagrajom.NauzdignutojplatforminasredinistajaojeVećnikVejland,zurećiu

razvikanu masu sa izrazom ljutite iznerviranosti na licu. Crnim jeočimaprelaziopoSenolovcimaokupljenimaprednjim:

Džordž Penhalou nadvikivao se sa Šorom Kaidu sa TokijskogInstituta; Viđaj Malhotra bio je uperio tanani prst u prsa DžafetaPangborna, koji je u poslednje vreme retko kada napuštao svojeladanjskoimanjeuIdrisu, ikoji jeodsilnogponiženjapocrveneokaoparadajz.DvaBlekvelaokomilasusenaAmalijuMorgenstern,kojaserazvikala na njih na nemačkom. Alojzije Starkveder, posve u crnom,stajaojeporedjedneoddrvenihklupa,mršavihrukugotovosavijenihpreko ušiju dok je streljao podijum mrkim pogledom svojih bistrihstaračkihočiju.

Istražilac je, stojeći odmah do Većnika Vejlanda, lupio drvenimštapompopodudovoljnosnažnodazamalorazbijedaske. „DOSTA!”,zaurlaoje.„Svidasteseućutaliitosmesta!SEDITE!”

Talas zaprepašćenja prostruja odajom i, na Većnikovo vrlo vidnoiznenađenje,svisedoše.Nećutke,aliipaksedoše-svikojisuimaligde.Odajajebiladupkepuna;retkokadajeovolikoSenolovacadolazilonasastanke. Tu je sada bilo predstavnika svih Instituta - iz Njujorka,Bangkoka, Ženeve, Bombaja, Kjota, Buenos Ajresa. Jedino londonskiSenolovci,ŠarlotaBranvelinjenapratnja,behuodsutni.

SamojeAlojzijeStakvederostaodastoji,mašućidronjavimcrnimogrtačemokosebekaosvrakakrilima.„GdejeŠarlotaBranvel?”,upitaoje. „Uvašojporuci stojida ćebiti tudaobjasni sadržaj svojeporukeSavetu.”

„Jaćuvamobjasnitisadržajnjeneporuke”,procediojeVećnikkrozzube.

„Bilobi,pomogućnosti,boljedatočujemoodnje”,rečeMalhotra,vrloživogledajućicrnimočimaVećnika,paIstražioca,paopetukrug.

Istražilac Vajdo činio se ispijen, kao da je proveo nekoliko besanihnoći;ustamubehustegnutanarubovima.

„Šarlota Branvel preteruje”, reče Većnik. „Preuzimam punuodgovornostštosamjepostavionačelolondonskogInstituta.Nikakonijetrebalodauradimtakonešto.Smenjenajesapoložaja.”

„Imaosamprilikeda se susretnem iporazgovaramsagospođomBranvel”, rečeStarkvedergrubim jorkširskimnaglaskom. „Nečinimisekaonekokobitektakopreterivao.”

Delujući kao da se setio zbog čegamu je bilo toliko drago što jeStarkvederbioprestaodaprisustvujesastancimaSaveta,Većnikrečestegnutimglasom:„Udrugomjestanju,iverujemdajujetopreviše...poremetilo.”

Zamor i zbunjenost. Istražilac se okrenuo premaVejlandu damubritko uputi jedan zgroženi pogled. Većnik mu je uzvratio osornimizrazom.Bešeočitodatadvačovekabehuusvađi:Većniksezajapurioodbesa,dokjeizrazkojimmujeIstražilacodgovoriopokazivaodaseoseća izdanim. Bilo je jasno da se Vajdo nije slagao sa Većnikovimrečima.

Neka ženaustade sa krcate klupe. Imala je sedukosupokupljenupovrh glave i zapovedničko držanje. Većnik je izgledao kao da jeprogunđaousebi.KalidaFerčajld,tetkaŠarloteBranvel.„Akohoćetedakažete”, reče ledenim glasom, „damoja nećaka donosi usplahirene inerazumne odluke zato što nosi u sebi jednog od pripadnika novognaraštaja Senolovaca, Većniče, predložila bih vam da boljeporazmislite.”

Većnik zaškrguta zubima. „Nema nikakvih dokaza da tvrdnjeŠarloteBranveldaseMortmejnnalaziuVelsunoseusebibilokakvuistinu”,rekaoje.„SvetoproističeizizveštajaVilaHerondejla,kojijetekdečak,itosasvimnepouzdan,štojevrednosvakogprekora.Svidokazi,uključujući i dnevnike Benedikta Lajtvuda, ukazuju na napad uLondonu,imiupravotamomoramodausmerimonašesnage.”

Sobomseproširiožagorkadasvipočešedaponavljajureči„napadu Londonu”. Amalija Morgenstern poče da se hladi čipkanommaramicom,dokjeLilijanHajsmit,milujućiprstimabalčakbodežakojijojjevirioizjednerukavice,izgledalaoduševljeno.

„Nema dokaza?”, odbrusila mu je Kalida. „Reč moje nećake jestedokaz...”

Opet jedošlodokomešanja,aondanekamladaženaustadepredsvima.Nasebi je imalajarkozelenuhaljinuiprkosanizraz.Poslednji

put kada ju je Većnik video cmizdrila je u istoj ovoj prostoriji,zahtevajućiizvršenjepravde.TatjanaBlektorn,devojačkogprezimenaLajtvud.

„Većnik je u pravu u vezi sa Šarlotom Branvel!”, uzviknula je.„Šarlota Branvel i Vilijam Herondejl su razlog zašto je moj suprugmrtav!”

„Jel’?” Radilo se o istražiocu Vajtlou, kome glas beše natopljenzajedljivošću.„Akovamjetačnousmrtiomuža?DanijeVil?”

Začušesezapanjenišapati.Tatjariasenašlaposveuvređena.„Nijemojotackrivšto...”

„Baš naprotiv”, prekide je Istražilac. „Ovo je bilo sakriveno odjavnosti,gospođoBlektorn,alivimeprostovučetezajezik.Pokrenulismoistraguopitanjusmrtivašegamuža,kojomjeustanovljenodajevašotacdoistabiokriv,najstrašnijekriv.Davašabraćanisudelovala-zajednosaVilijamomHerondejlom i ŠarlotomBranvel,poredostalihsa londonskog Instituta - prezime Lajtvudovih bilo bi izbrisano izsenolovačkih spiskova, a vi biste ostatak života proveli kaoobičnjakinjabezigdeikoga.”

Tatjanapocrvenepoputcvekle,stežućipesnice.„VilijamHerondejlje...onmijeuputiouvredekakveseneupućujujednojdami...”

„Ne vidim od kakve je to važnosti za našu današnju temu”, rečeIstražilac.„Moženekodabudeneotesanusvakodnevnomživotu,alidabudeupravupoznačajnijimpitanjima.”

„Kućustenamuzeli!”, zakreštala jeTatjana. „Prisiljenasamdaseoslanjamna darežljivostmuževljeve porodice kao da sam izgladnelaprosjakinja...”

Istražiočeve oči zasvetlucaše se slično kamenju na njegovomprstenju. „Vaša kuća je zaplenjena, gospođo Blektorn, nije ukradena.Pretražili smo porodični dom Lajtvudovih”, nastavio je daljepodignutim tonom. „Bila je prepuna dokaza o povezanosti starijeggospodinaLajtvudasaMortmejnom,dnevnikakojipodrobnoopisujunjegova zla, pogana i nezamisliva dela. Većnik navodi dnevnike togačovekakaodokazdaćedoćidonapadanaLondon,alidoknijekonačnoumro,BenediktLajtvudvećjebiopoludeooddemonskihospica.Danegovorim da je krajnje neuverljivo da bi Mortmejn njemu poveravaosvojepravenakane,čakidajebioprizdravomrazumu.”

Delujući gotovo očajno, Većnik Vejland ga prekinu: „SlučajBenedikta Lajtvuda je zatvoren - zatvoren, i nebitan! Tu smo dapretresemo pitanje Mortmejna i Instituta! Pod jedan, budući da je

ŠarlotaBranveluklonjenasapoložaja,aprilikesakojimasesuočavamopoglavito se tiču upravo Londona, potreban nam je novi vođalondonskeEnklave.Otvorenismozaponude.Dalinekoželidaistupikaonjenazamena?”

Začušesešuškanjaišapati.DžordžPenhalouhtededaustane,kadaje Istražilac najednom ljutito prasnuo: „Pa, ovo je smešno, Josija.NemamojošnikakvihdokazadaMortmejnnijetamogdeŠarlotakažedajeste.Nismojošnipretreslislanjepojačanjazanjom...”

„Zanjom?Kakotomislite,zanjom?”Isrražilacješirokozamahnuorukompremaokupljenima:„Pa,nije

tu.Štamislite,gdesustanarilondonskogInstituta?OtišlisunaKaderIdris, za Magisterom. A mi, umesto da razmotrimo da li ćemo impružiti pomoć, zasedamo tu razgovarajući o Šarlotinoj zameni?!”Većnikjenatopukao.„Nećebitinikakvepomoći!”,zagrmeoje.„Nećenikadabitipomoćizaonekoji...”

Međutim,Savetnikadanijesaznaokomejebilosuđenodaostanebez pomoći, pošto je u tom trenu čelično sečivo, smrtonosno oštro,proletelokrozvazduhizaVećnikadabimuglatotfikariloglavusatela.

Istražilac je odskočio unazad da dohvati svoj štap kada ga krvzapljusnu; Većnikovo telo pade, srušivši se na pod u dva presečenadela:telomuje ljosnulonaokrvavljenipodijum,dokmuseodsečenaglavaotkotrljalakao teniska loptica. Strovalivši se. iza sebe jeotkrioautomatona-žgoljavogpoput ljudskogkostura,obučenogudronjaveostatkecrvenevojneuniforme.Iskeženpoputlobanje,povukaojesvojesečivonatopljenoskerletom,tesezagledaouzanemelu,zabezeknutumasuSenolovaca.

JedinidrugizvukuprostorijidopiraojeodAlojzijaStarkvedera,kojisesmejao,tihoaliuporno,višezasebe.„Lepovamjerekla”,cerekaose,„lepovamjereklaštaćesedesiti...”

Trenkasnijeautomatonjekrenuonapreddaisturikandžastušakuisklopi je Alojziju oko vrata. Krv šiknu iz starčevog grla kada ga jestvorenjepodiglosapoda,idaljeiscerenog.Senolovcidreknuše,aliseonda vrata razvališe kako bi čitava navala mehaničkih stvorenjapokuljalauodaju.

„Pa”,začusenekirazgaljeniglas,„ovojesasvimneočekivano.”Tesasemunjevito uspravila da povuče težak prekrivač oko sebe. Vil se

promeškoljio pored nje, pa se pridigao na laktove polako otvarajućikapke.„Sta...?”

Soba je bila ispunjena jarkom svetlošću. Lampe su sijale punomsnagom, pa je izgledalo kao da je to mesto bilo okupano dnevnomsvetlošću. Tesa je primetila nered koji su napravili po sobi: odećurazbacanupopoduikrevetu,izgužvaničilimpredkaminom,posteljinusmamuljanu oko njih. Na drugoj strani nevidljivog zida opušteno jestajalaprilikauotmenomcrnomodelu,sapalcemzadenutimzapojaspantalona.Mačkasteočisumuveselosvetlucale.

MagnusBejn.„Moždabisteželelidaustanete”,reče.„Iostaliuskorostižudavas

spasu,pabistemoždaviševolelidabudeteobučenikadapristignu.”Slegnuojeramenima:„Jabih,usvakomslučaju,alijasam,opet,poznatpovelikojsramežljivosti.”

Vil jeopsovaonavelškom.Sadajevečsedeonakrevetu,obavivšiprekrivačokostruka,dajućisveodsebedanamestitelotakodazaštitiTesuodMagnusovogpogleda.Biojebezkošulje,dakako,aTesajenajarkom svetlu mogla da vidi gde mu je preplanula boja šaka i licapoprimalableđunijansunagrudimairamenima.Belizvezdastitragnaramenusijaomusepoputsvetlosti,aondajevideladaMagnusspuštaočinanjegaiskupljaih.

„Zanimljivo”,rekaoje.Vil je neštonemuštoprostenjao, buneći se: „Zanimljivo?Takomi

Anđela,Magnuse...”Magnusgajeiskosapogledao.Bilojenečegautompogledu,nečega

zbogčegajeTesapomisliladaMagnusznaneštoštoonineznaju.„Dasamnekadrugaosoba,imaobihsvaštasaddavamkažem”,reče.

„Cenimštoseuzdržavaš.”„Uskoronećeš”,rečeMagnuskratko.Aondajeispružiorukukaoda

ćedapokucanavrata,pa je lupnuoponevidljivomzidu izmeđunjih.Kao kada neko zaroni ruku u vodu - talasi se raširiše od mesta nakojima ga je taknuoprstima i čitav zid iznebuha skliznu i nestade uoblačkuplavihvarnica.„Evo”,rečeveštacdobacujućiimvezanokožnodžakčedopodnožjakreveta.„Doneosamopravu.Misliosamdabivammoždazatrebalaodeća,alinisamnislutioukolikojmeri.”

TesagajeošinulapogledomprekoVilovogramena:„Kakostenaspronašli?Kakosteznali...kojejošsavama?Jesulisvidobro?”

„Jesu.Podostaihjetu,jurcajupoovommestu,traževas.Asadaseoblačite”, rekao je, pa im jeokrenuo leđada imdamaloprivatnosti.

Tesaje,prestravljena,dohvatiladžaksakrevetadagapreturidoknijepronašlasvojuopravu,pajezatimustalaobavijenačaršavomiotrčalaizakineskogparavanauuglusobe.

UsputsenijeosvrtalanaVila;nijemogladasenatera.Kakodagapogleda,adasenesetionogaštosuuradili?Pitalasedalijeužasnut,dalimožedapoverujedabiuradilitakoneštonakonštojeDžem...

Navukla jeopravužestokombrzinom.Opravase,nasvusreću,zarazliku od haljina, mogla navući na telo bez potrebe za bilo čijompomoći.KrozparavanječuladaMagnusobjašnjavaVilukakosuoniHenriuspeli,mešajućičarolijeiizume,dastvoreProlaz,kojimožedaihprebaciizLondonanaKaderIdris.Videlajesamonjihoveobrise,alije primetila da Vil sa olakšanjem klima Magnusu dok mu je ovajnavodiosvekojisupošlisanjim-Henrija,Šarlotu,braćuLajtvudove,Sirila,Sofi,Sesili,BridžetiskupinuTihebraće.

Pripomenusestrinogimena,Viljošužurbanijepočedaseoblači,teje,dokTesanijekročila izaparavana,bioucelostiobučenuopravu,upertlanih čizama, zakopčavajući opasač sa oružjem. Ugledavši je,licemmuseproširiosnebivljiviosmejak.

„Ostali su se razišli po lagumima da vas pronađu”, rečeMagnus.„Dogovorjebiodapolasaratražimoidaseondanađemousredišnjojodaji. Daću vam trenutak da se... saberete.” Vragolasto se nasmešiopokazujućivrata:„Bićunapoljuuhodniku.”

Čim se vrata zatvoriše za njim, Tesa se našla u Vilovim rukama,obavivšimuprsteokovrata.„Oh,takomiAnđela”,reklaje.„Svasamseprestravila!”

Viloverukejojskliznušeukosu,prenegoštoćepočetidajeljubi,dajoj ljubi kapke i obraze, pausta, hitro, ali strastveno i usredsređeno,kaodaništaodtoganijehitnije.„Slušajtinju”,reče,„reklasitakomiAnđela’.KaoSenolovac.”Poljubiojojjerubusana.„Volimte.Bože,kakotesamovolim.Kolikosamsamočekaodatitokažem.”

Obavilamujerukeokostruka,osećajućigrubutkaninuopravepodprstima.„Vile”,reklajeoklevajući,„nije...nijetižao?”

„Zao?”,pogledaojujeuneverici.„Nageddim-ludasiakomislišdami ježao,Tes.”Pomilovao ju jepoobrazu. „Tolikobi ti joštogahteoreći...”

„Neee”, reklamu je, zadirkujući ga, „Vil Herondejl, ima štošta dakaže?”

Nijeseobaziraonato.„Alisadanijepravitrenutak-pogotovodoknamMortmejnnajverovatnije jošdiše za vratom, i dokMagnus čeka

predvratima.Vremejedazavršimosaovime.Alikadazavršimo,Tes,rećićutisveštosamoduvekželeodatikažem.Azasada...”,poljubiojuje u slepoočnicu, pa ju je pustio, zagledavši joj se u lice. „Moram daznamdalimiveruješkadatikažemdatevolim.Samotoliko.”

„Verujemsveštokažeš”,rečeTesanasmešena,spuštajućirukesanjegovogstrukadoopasača.Stegnuvšiprsteokodrškebodeža,istrglaga je sa opasača, smešeći mu se kada ju je iznenađeno pogledao.Poljubilagajeuobraz,paseodmakla.„Nakrajukrajeva”,reklaje,„nisimelagaonikadasispominjaoonutetovažuvelškeaždaje,zarne?”

ProstorijajepodsetilaSesilinaunutrašnjostkupolastogdelaKatedraleSvetog Pavla, u čiji obilazak ju je Vil bio poveo jednog od onih danakadajebiomanjeneraspoložen,nakonštojepristiglauLondon.Bilajetonajveličanstvenijagrađevinaukojojseikadabilanašla.IsprobalisukakoimglasoviodjekujuuGalerijišapataipročitalinatpiskojijetamoostavioKristoforRen:Simonumentumrequiris,circumspice.„Tražitelispomeniknjegov,osvrniteseokosebe.”

Viljojjepojasnioštajetoznačilo,dajeRenželeodagaupamtepozdanjima koja je izgradio, a ne po bilo kakvom nadgrobnomspomeniku.Čitavajekatedralabilaspomeniknjegovojveštini,kaoštoje,nanekinačin,čitavovajlavirintpodplaninom,posebiceovaodaja,biospomenikMortmejnu.

I ona je imala kupolasti svod, mada nije bilo prozora, već samoizduženepraznineukamenu.Kružnasegalerijapružalagornjimdelomkupole, uznekuplatformunakoju je, najverovatnije, nekomogaodastaneiposmatrapodnožjekojebešeodglatkogkamena.

I ovde je na zidu bilo natpisa. Četiri rečenice, urezane u zid odsvetlucavogkvarca.

PAKLENENAPRAVENEMAJUMILOSTI.PAKLENENAPRAVENEMAJUKAJANJA.PAKLENIMNAPRAVAMANEMABROJA.PAKLENIMNAPRAVAMANEMAKRAJA.

Na kamenom podu na stotine automaton bilo je postrojeno uredove. Nosili su rasparene vojničke uniforme, potpuno nepomični,zatvorenihmetalnihočiju.Olovnivojnici,pomislila jeSesi,poraslina

ljudsku visinu. Paklene naprave. Mortmejnovo najveće delo - vojskastvorenadabudenezaustavljiva,dapobijeSenolovcekrećućisepravonapredbezmilosti.

Sofi jeprvaotkrila tuprostoriju;vrisnula je, teostalipohitašekanjojdavidezašto.ZateklisuSofikakostojiidrhtimeđunepomičnommasommehaničkihstvorenja. Jednoodnjih ležalo jeprednjom;bilamu je presekla noge jednim zamahommača, pa se srušio kao lutkapresečenihžica.Ostali senisunipomeriliniprobudili, uprkos sudbikojajestrefilanjihovogdruga,štojeSenolovcimadalohrabrostidasespustemeđunjih.

Henri je sada kleknuo pored trupa jednog od nepomičnihautomatona;prosekaomujeuniformu,dabimuotvoriometalnegrudii proučio šta se nalazi unutra. Tiha braća stajahu oko njega saŠarlotom,SofiiBridžet.GideoniGabrijeltakođesusevratili,nakonštoimpotraganijeurodilaplodom.JedinoseMagnusiSiriljošnisuvratili.Sesili nije mogla da se izbori sa narastajućom zebnjom - ne zbogprisustva automatona, već zbog odsustva brata. Niko ga još nijepronašao.Dali jemogućedauopštenijetu?No,ipaknijeništarekla.Obećala je sebi da se kao Senolovacnećenikadausplahiriti, danećevrištati,štagoddasedešavalo.

„Pogledajte ovo”, šapnu im Henri tihim glasom. U grudimamehaničkogstvorenjanalazilasečitavazbrkažicaineštoštojeSesililičilonametalnukutiju,ukakvojbi semogaodržatiduvan. Sa jednestranekutijebešeurezanznakgujekojagutasopstvenirep. „Urobor.Znakzatvorenedemonskeenergije.”

„KaonaPiksisu.”Šarlotajeklimnulaglavom.„KojijeMortmejnukraoodnas”,potvrdiojeHenri.„Ibrinulomeje

dabiMortmejnmogaodapokušaovakonešto.”„Štajepokušavao?”,upitaoihjeGabrijel.Zajapuriose,ustreptalih

zelenih očiju. Blažen da je Gabrijel, pomisli Sesili, što uvek postavipitanjekojemuležinaumu.

„Da oživi automatone”, rečeHenri rasejano, posegnuvši ka kutiji.„Daimdasvest,čakivolj...”

Prekinuo se usred rečenice kada je prstima taknuo kutiju, kojanajednombljesnu.Svetlost,sličnačarobnojiskrikamen-rune,pokuljalajeizkutijekrozurobor.Henrisetrgao,jauknuvši,alibilojeprekasno.Stvorenje se munjevito pridiglo u sedeći položaj da bi ga zgrabilo.Vrisnuvši, Šarlota se bacila prema njima, ali nije bila dovoljno brza.Automatonje,grudiidaljegrotesknootvorenih,uhvatioHenrijaispod

ruku,dabimuzatimpresaviotelopoputšibe.ZačulosejezivopucanjeprenegoštoćeHenripotpunoomlitaveti.

Automaton ga je bacio u stranu, pa se okrenuo da svirepo raspaliŠarlotu po licu. Stropoštala se pokraj tela svogamuža, amehaničkostvorenje zakoračilo je da ščepa i brataMiheja. Tihi bratmu obrušištapporuci,alistvorenjeto,izgleda,uopštenijeniosetilo.Uztutnjavustrojakojajezaličilanasmejanje,ispružiojerukudabirastrgaoTihombratuvrat.

Krvješiknulapoodaji,iSesilijeuradilaupravoonoštojeobećalasebidaneće-vrisnula.

21.

UŽARENOZLATO

Dajtemilukodužarenazlata:dajtemistrelačitavaroja,

dajtemikoplje:otvor’tesvavrata!Plamtećabojnakoladajtemoja!

VilijamBlejk,„Jerusalim”

TesuniobukanaInstitutunijenaučilakolikoćejojbititeškodatrčisaoružjemprikačenimnaboku. Pri svakomnovomkoraku, bodežbi jelupnuoponozi,grebućijojkožuvrhom.Znalajedajezapravotrebalodabudeu futroli - naVilovomopasačuverovatno i jestebio - ali tugrešku sada više ne može da ispravlja. Vil i Magnus trčali su bezikakvogredakamenimhodnicimaunutarKaderIdrisa,aonajedavalasveodsebedaihsustigne.

Magnusihjepredvodio,poštoje,očito,jedinoonimaopojmakudaidu.Tesunikadanisuizvodiliutajspletizuvijanihhodnikabezpovezaprekoočiju,aViljepriznaodaseslaboprisećaosvogličnogupadaodprethodnenoći.

Lagumisusesužavali, iopetnasumičnoširilibez ikakvogsklada,razloga ili reda, dok su se njih troje probijali lavirintom. A onda,konačno,ušavšiunekiširilagum,začušenešto-prestravljenivrisakudaljini.

Magnus se sav zgrčio. Vil je trgao glavu. „Sesili”, rekao je, pa jepotrčaodvaputbrženegoranijeiMagnusiTesajurnušezanjimdagasustignu.Usputsuprolazilipokrajneobičnihodaja:zajednusečinilodajojvratabehupoprskanakrvlju,ujednojjeTesaprepoznalaonajstoza kojim ju je Mortmejn naterao da se preobrazi, a u nekoj drugojogromnarešetkaodmetalaibakrapružalaseizuvijanakaodajeuvrćenekinevidljivivetar.Doksutakojurili,zvukoviborbeipovikapostajali

susveglasniji,doknajzadnisuuleteliunekuogromnukružnuodaju.Bila je prepuna automatona. Red za redom, svi oni koji su se

obrušili na ono selo prethodno veće pred Tesinim bespomoćnimpogledom.Većinajebilanepomična,alisenekolikonjihipakpomeralona sredini sobe, u jeku žestoke borbe. Kao da im se pred očimaponavljaloonoštosezbilonastepeništuInstitutakadajeoteta-braćaLajtvudborilasusebokuzbok,Sesilijevitlalablistavimserafimskimmačem,atelojednogodTihebraćeležalojenapodu.Tesajeizdaljineprimetila da su se još dva Tiha brata borila uz Senolovce,neprepoznatljivipodkapuljačamaodorebojepergamenta,alinisu jojoniprivuklipažnju;većHenri,kojijemirnoinepomičnoležaonapodu.Šarlota ga je, klečeći pognuta, obujmila rukama kao da će ga timezaštititi od uzavrele bitke koja se odigravala oko njih, ali je Tesa pobledilu njegovog lica i nepomičnom telu pretpostavila da je biloprekasnodaštitiHenrijaodbiločega.

Vil jesunuonapred. „Bezserafimskihmačeva!”,viknuo je. „Boritesedrugimoružjem!Anđeoskasečivasubeskorisna!”

Čuvši ga, Sesili se trgla unazad, ali joj se serafimskimač već biospojio sa automatonom protiv kojeg se borila i smrvilo poput inja,ostavši bez plama. Bila je dovoljno prisebna da se sagne kada jestvorenjezamahnulorukom,tamankadaiSiriliBridžetskočišepremanjoj.Siriljevitlaookosebepodebelombatinom.AutomatonsesrušiopredSirilovimnapadom,aBridžet je,u zastrašujućemkovitlacu riđekose i čeličnih sečiva, prosekla sebi put pored Sesili do Šarlote, iotfikarilarukedvojiciautomatonamačemprenegoštoćeseobrnuti,leđa okrenutih Šarloti, da bi zaštitila čelnicu Instituta sopstvenimživotom.

ViloveserukenajednomstegnušeokoTesinenadlaktice.Samojeovlaš nazrela njegovo pobelelo, stegnuto lice kada se progurao doMagnusa,sikćući:„Ostaniuznju!”Tesahtededaseusprotivi,ali jujeMagnuszgrabioipovukaokadajeVilujuriouokršaj,probijajućiputdosestre.

Sesili je pokušavala da odbije nekog ogromnog automatonabačvastog trupa sa dvema rukama na desnoj strani. Odustavši odserafimskihmačeva,moglajedasebranisamokratkimmačem.Kosapočedajojserasipakadajesunulanapreddaubodestvorenjeurame.Riknuo je poput bika i Tesa zadrhta. Bože, kakve samo zvukoveispuštajuovastvorenja;prenegoštoihjeMortmejnpromenio,bilasunema;bila su samo stvari, a sada subića. Zlokobna, krvožednabića.

TesajehteladasebacinapredkadajeautomatonkojiseboriosanjomščepaooštricuSesilinogmačai istrgaojojgaizstiska, istovremenoinjusamupovlačećikasebi...čulajedajeVilvrisnuosestrinoime...

AlinatojejedanodTihebraćeuhvatioSesiliigurnuojeustranu.Uvrtlogu odore boje pergamenta, obrnuo se prema stvorenju isturivšištappred sebe.Kada je automatonnagrnuonanjega, brat je izbaciobatinutolikobrzoižestokodajeautomatonodleteounazadulubljenihgrudi. Pokušao je da se opet pomeri, ali mu je telo bilo previšeizubijano.Ljutitojezazujao,kadSesili,podigavšisebrže-boljenanoge,uzviknuupozorenje.

Nekidrugiautomatonpojavio seporedonogprvog.KadaseTihibrat okrenuo, drugi automaton mu je izbio batinu iz ruke, pa ga jezgrabio,podigaoodpodaiobaviomuotpozadimetalnerukeokotelaunekoj vrsti grotesknog zagrljaja. Bratu spade kapuljača i srebrnkastamukosabljesnunaprigušenojsvetlostiodajepoputzvezda.

Tesi istogatrenasavvazduh izlete izpluća.TajTihibratzapravobešeDžem.

Džem!Kao da joj se čitav svet zaustavio. Svi su stali, čak i automatom,

sleđeni u trenu. Tesa se zablenula nadrugi kraj odaje uDžema, i onpogleda nju. Džem, u odori boje pergamenta Tihe braće. Džem, čijasrebrnkasta kosa, spuštena niz lice, beše prošarana crnim vlasima.Džem, čiji obrazi behu prekriveni dvema istovetnim crvenimposekotinama,pojednomnasvakojjagodici.

Džem,kojinebešemrtav.Prenuvšise izutrnulosti i zatečenosti,Tesa ječulada jojMagnus

neštogovori,osetilajedapokušavadajojdohvatiruku,aliseotrglaodnjega ne bi li se bacila umetež. Viknuo je za njom, ali je ona samoDžemavidela-Džemakakohvataautomatonazarukukojommuvratbešestegnut,neuspešnopokušavajućidaprstimapopustiglatkimetalokosebe.JošjejačestegnuostisakiDžemujekrvnavrelaulicekadapočedaseguši.Izvuklajebodež,mašućinjimepredsobomdapročistiput, ali je znala da je nemoguće, znala je da neće na vreme stići donjega...

Automaton je riknuo, pre nego što će se srušiti ničice. Nogemubehuglat presečeneotpozadi, a kada je pao,Tesa je videlada seVil

diže iz čučnja sa dugačkim mačem u ruci. Posegnuo je premaautomatonu kao da bi mogao da ga uhvati i zadrži, ali je ovaj većtresnuoo pod, delomprekoDžema, kome se štap otkotrljao iz ruke.Džem ostade da leži nepomično, prikovan golemim strojem prekosebe.

Tesa je jurnula ka njemu, sagnuvši se da izbegne ispruženu rukujednogodmehaničkihstvorenja.ZačulajeMagnusakakovičeneštozanjom,alisenijeobazirala.KadabisamostigladoDžemaprenegoštozavršiozbiljnijeozleđen, ili čak i smrskan -ali,dok je trčala,neka jojsenka pade preko očiju. Naglo se zaustavivši, podigla je pogled uiskeženogautomatonakojijeispružiokandžasteprstedajedohvati.

Od siline pada i težine automatona na leđima Džem je ostao bezvazduhauplućimakadajepaonapodgadnoseugruvavši.Načasmusezvezdicezarojišepredočimadokse,zgrčenihgrudi,boriodadođedodaha.

Pre nego što je postao Tihi brat, pre nego što su njegovoj kožiprineli prvi obredni nož i usekli mu na lice pruge kojima otpočinjepostupaknjegovogpreobražaja,takavpad,takvaozleda,moždabigaiubili. A sada je samo uvukao vazduh ponovo u pluća, te poče da seizvrćenebi lidosegnuoštap, iakoga je stvorenje idalje stezalookoramena...

Aondamujenekidrhtajprotresaotelo,uzzveketmetalaometal.Džemjezgrabioštapiisturioganavišedaodbijeautomatonovuglavuustranu,osećajućidamunekodižegornjideotelaisklanjagasanjega.Šutnuojesasebeteretkojimujejošpritiskaonoge,akadaseinjegarešio,ugledaojeVilakakoklečiporednjeganapodu.Vilovolicebešebelopoputpepela.

„Džeme”,rekaoje.Sve se oko njih umirilo, poput procepa usred bitke, nekog

sablasnogzatišjaukojemvremenijeteklo.Težinahiljadustvarimoglase čuti uVilovomglasu:neverica i zapanjenost, olakšanje i izdanost.Džem poče da se pridiže na laktove kada Vilov mač, umazan crnimuljem,savizbrazdan,zvecnuopod.

„Ali, ti si mrtav”, reče Vil, „osetio sam kada si umro.” Na to jespustio ruku preko srca, na okrvavljenu košulju, gde mu se nalazilaparabatajskaruna.„Tu.”

Džemjebrže-boljeposegnuozaVilovomšakom,pajujeuhvatioipritisnuo prste svoga pobratima uz unutrašnju stranu svoga zgloba.Pokušavaojedanaterasvogaparabataijadagarazume.Osetimibilo,damarpodkožom;Tihabraća imaju srcakojakucaju.Viloveseplaveočirazrogačiše.„Nisamumro.Promeniosamse.Dasamikakomogaodatikažem...dajepostojaonekinačin...”

Vilsezablenuounjega,savzadihan.Onajautomatonogrebaomujejednu stranu lica. Krvario je iz nekoliko dubokih ogrebotina, što,izgleda, nije uopšte primećivao. Povukavši ruku iz Džemovog stiska,tihojeodahnuo.„Roeddvuni’nmeddivldyfodwedimyndambyth”,reče.Obratiomuse,nerazmišljajući,navelškom,alijeDžemipakrazumeonjegovereči.RunesuTihojbraćiomogućavaledaimnijedanjeziknebudenepoznat.

Misliosamdasizauvekotišao.„Jošsamtu”,rečeDžem,aondamuugaookazatreptaionsehitro

okrenuo i obrnuo.Nekametalna sekira prosvirala je kroz vazduhnamestugdejeupravostajao,dabizveknulaokamenipod.Automatonisuihopkoliliukruguzujećegmetala.

Vil se odmah našao na nogama samačem u ruci, naslonili su sejednodrugomeleđaoleđa,iVilreče:„Nikakverunenedelujunanjih;morašihsasećiživomsilom...”

„To sam već i sam shvatio”, stegnuvši štap, Džem je snažnozamahnuo njime da odbaci jednog od automatona o obližnji zid.Varnicemupoletešesametalnogtrupa.

Vil je nasrnuo mačem, seckajući zglobna kolena drugih dvajustvorenja.„Sviđamisetajtvojprut”,reče.

„Ovotiještap”,Džemjeopetzamahnuodabipostranceoboriojošjednog automatona. „Napravile su ga Gvozdene sestre, posebno zaTihubraću.”

Bacivšisenapred,Viljebezpomukepresekaomačemvratdrugogautomatona.Glavamuseskotrljalanapod,akrozodsečenivratizletemumešavinauljaipare.„Ma,prutsvakomožedazašilji.”

„Nijeprut,većštap!”,ponoviomujeDžem,uhvativšikrajičkomokaVilov osmejak, hitar poput žive. Džem htede damu uzvrati osmeh -nekada bi mu se osmehnuo potpuno prirodno, ali je nešto tokompromenekojasedesilaunjemustvorilodubokiotklonizmeđunjegaitakvihjednostavnihsmrtničkihgestova.

Odajasepretvorilaugomiluuskomešanihtela isevajućegoružja;Džem nije jasno mogao da vidi nijednog drugog Senolovca. Bio je

svestan Vila pokraj sebe, kako pokušava da uskladi korak sa njim,ispraćajući svaki njegov udarac svojim. Dok je oko njih odzvanjaometal, Džem je nekim skrivenim delićem sebe, delićem koji se bioizgubio a da on to nije ni primetio, osetio zadovoljstvo što se jošjednomboripokrajVila.

„Akotitakokažeš,Džemse”,rečeVil,„akotitakokažeš!”

Tesasenaglookrenulasapodignutimbodežom,dabigapotomzarilau metalni trup stvorenja. Sečivo se probilo uz gadan zvuk cepanja,propraćen-inatojojjesrcezadrhtalo-jezivimsmehom.„GospođiceGrej”,obratiojojsenečijidubokglas,akadajepodiglapogled,ugledalaje glatko Armarosovo lice. „Siguran sam da ste pametniji od toga.Nijednotolikomalecnooružjenemožedameprošeće,anijenidaviimatesnagezatakonešto.”

Tesa je zinula da vrisne, ali ju je zgrabio kandžastim šakama ipodigao,usputjojpoklopivšiustarukomdajojprigušivrisak.Usvojtojgužviuodajiisevanjumačevaimetala,videlajeVilakakorasparčavaonogautomatonakojisebiosrušioprekoDžema.Pružiojerukedagapomeri, baš kada joj seArmarosproderaonauho: „Možda jesamodmetala,aliimamsrcedemona,amojedemonskosrceprostožudidasenajedevašegmesa.”

Armaros seokrenuodaponeseTesukrozmetež,madaga je onasvevremešutiralačizmama.Mlatnuvšijojglavuustranu,odraojojjekožu na obrazu oštrim prstima. „Ne možete me ubiti”, izustila jenekako.„Anđeokoganosimštitimiživot...”

„A,pane.Istinajedavasnemoguubiti,alivasmogupovrediti.Itonanajistančanijinačin.Nemamtelokojimbihosetiozadovoljstvo,pami je jedino zadovoljstvo nanošenje bola drugima. Dok vas taj vašanđeookovrataštiti-zajednosaMagisterovimnaredbama-moramdaseuzdržim,alidavašanđeoizgubimoć-akodotogaikadadođe-raskomadaobihvassvojimmetalnimčeljustima!”

Sada su se većnašli vanpoprištaborbe, dabi jedemonodneoujednuodniša,delomskrivenukamenimstubom.

„Uraditetoodmah.Radijebihumrlauvašimrukama,negoseudalazaMortmejna.”

„Nebrinite”,rečejoj,aiakounjegovomglasunijebilodaha,imalajeosećajdajojnjegoverečislećunakožupoputšapata,tesenaježila.

Povukaojujeusenku,stežućijojrukehladnimmetalnimprstimakaookovima.„Postaraćusedaseijednoidrugodesi.”

Sesili je videla kako njen brat seče automatona koji je napao brataZakariju. Tutnjavametala kada se ničice srušio zamalo joj je probilabubneopne.KrenulajepremaVilu,dohvativšibodežsaopasača,aliseodmahzatimispotaklakadajojseneštouhvatilozagležanjitrglojenapod.

Pala je na kolena i laktove, te se izvila i videla da ju je ščepalaodsečenarukajednogodautomatona.Odstranjenaokozgloba,uzcrnutečnostkoja joj ještrcala izcevčicakojevirišekroznazubljenimetal,zarilajojjeprsteuopravu.Krenulajedaseizvijaiotima,udarajućijenožemdokjojprstinepopustiše,dabinakrajutresnulaopodpoputmrtvograka,blagosetržući.

Zgroženoprostenjavši,nekakosepridigla,alijetadaotkriladavišene vidi ni Vila ni brata Zakariju. Prostorijom je vladala mutnapometnja. Videla je Gabrijela, leđa o leđa uz brata, uz gomilumrtvihautomatona pod nogama. Gabrijelova oprava beše poderana naramenu, i pritom je i krvario. Siril je ležao sklupčannapodu. Sofi sepomerilabliženjemu,mašućimačemuširokomlukusaonimsvojimožiljkomupadljivimnabledomlicu.SesilinigdenijevidelaMagnusa,alije videla snop plavih iskrica u vazduhu koji je ukazivao na njegovoprisustvo.A tu jebila iBridžet, koju jenamahmogladavidi izmeđutrupovamehaničkihstvorenjaupokretu,kakomaglovitovitlaoružjem,riđekosepoputvatrenogbarjaka.Aizanjenihnogu...

Sesili poče da se probija krozmasu prema njima. Negde na polaputabacilajebodeždabisedohvatilasekiredugedrškekojujejedanodautomatonaispustio.Bilajojjeneobičnolaganauruci,aondaispodnje izbimilozvučno krckanje kada je uspela da zabije sečivo u grudimehaničkog demona koji je pokušao da je ščepa, ali se ipak zavrteounatraške.

Aondajekrenuladapreskačeskrhanugomilupalihautomatona,odkojih je većina bila iseckana, razbacanih udova - među njima sezasigurno nalazio i trup ruke koja ju je bila zgrabila za gležanj. Nasamom kraju te hrpe nalazila se Bridžet, skačući sa jedne strane nadrugu ne bi li odbila navalumehaničkih stvorenja koja su pretila danasrnunaŠarlotuiHenrija.BridžetjesamoovlašpogledalaSesilikada

je mlađa devojka projurila pored nje da bi klekla pored čelniceInstituta.

„Šarlota”,šapnulajojjeSesili.Šarlota je podigla glavu. Lice joj je pobelelo od zaprepašćenja,

ženicatolikoraširenihdasečinilodasuusebeproguralesvetlosmeđubojunjenihočiju.Ruke jeobavilaokoHenrija,komeseglavamlitavonjihala na njenom krhkom ramenu, ukrstivši mu šake oko grudi.Izgledaojepotpunoobamrlo.

„Šarlota”,rečeSesiliponovo.„Nemožemoihpobediti.Moramodasepovučemo.”

„NemogudapomerimHenrija!”„Šarlota...njemuvišenemožemopomoći.”„Možemo,možemo”,rečeŠarlotaizbezumljeno,„jošuvekmoguda

muopipambilo.”Sesilijeispružilarukukanjoj:„Šarlota...”„Nisamluda!Živje!Živjeinećugaostavititu!”„Šarlota,alibeba”,rečeSesili.„Henribiželeodasespasite.”Nešto

jezatreperilouŠarlotinimočima iona je još jačesteglaHenrija. „NemožemootićibezHenrija”,reklaje.„NemožemodaotvorimoProlaz.Zarobljenismouovojplanini.”

Sesilisetihooteuzdah.Natonijenipomislila.Srcajojposlajasnuporuku kroz vene: Ima da izginemo! Svi ćemo da izginemo! Zašto seodlučila na ovo? Gospode, šta li je samo uradila? Podigavši glavu,krajičkom oka ugledala je prepoznatljivi odsjaj nečega plavo-crnog -Vil?Plavojujepodsetilonanešto-navarnicekojesešireiznaddima...

„Bridžet”,reklaje,„nađiMagnusa.”Bridžet je odmahnula glavom. „Ostavim li vas, umrećete za pet

minuta”,reklajojje.Kaodaželidajojtoidočara,obrušilajesečivonaautomatonakojisezaleteonanjihlakokaodacepadrvcazapotpalu.Stvorenje se raspalo na obe strane, presečeno po sredini na dvajednakadela.

„Nerazumeš”,rečeSesili.„PotrebannamjeMagnus...”„Tu sam.” I zaista i jeste bio tamo, pojavivši se nad Sesili toliko

iznenadnoinečujnodajezamalovrisnula.Dužkragnejeimaodugačkuposekotinu,plitkualikrvavu.Vešcisu,izgleda,krvarilicrvenomkrvljuistokao i ljudi.Pogledmuse spustionaHenrija,na štamuse licemproširila neka jeziva, nedokučiva tuga. Izraz čoveka koji je video nastotine njih kako umiru, koji je gubio i gubio i gubio, i sad se opetsuočiosagubitkom.„Gospode”,reče.„Biojedobarčovek.”

„Ne”, reče Šarlota. „Kažem vam da sam mu napipala bilo... nepričajteonjemukaodagavišenema...”

Magnus je kleknuo ispružene ruke da dotakne Henrijeve kapke.Sesilisezapitaladanenameravamoždadaizgovori„aveatquevale”,uobičajenposlednjipozdravSenolovaca,ali jeonumestotogatrgnuoruku nazad zaškiljenih očiju. Tren kasnije prsti mu se nađoše naHenrijevomvratu.PromrmljaojeneštonanekomjezikukojiSesilinijerazumela,pasepribližiodauhvatiHenrijevuvilicurukom.„Usporeno”,reče,višezasebe,„usporeno,alisrcemuipakkuca.”

Šarlotasedrhtavozagrcnula:„Rekohjavama.”Magnus ju je hitro pogledao. „Jeste. Izvinite što vas nisam

poslušao.”PonovojespustiopoglednaHenrija.„Asadasvisamotiho!”PodigaojeonurukukojamunijebilaprislonjenauzHenrijevogrlo,dabi pucnuo prstima. Vazduh se oko njih istoga trena sabio i izobličiopoputstarogstakla.Čvrstasekupolapojavilaiznadnjih,zarobljavajućiHenrija, Šarlotu, Sesili i Magnusa unutar tihog svetlucavog balona.Sesilijekroznjegamogladavidiprostorijuokonjih,automatoneusredborbeiBridžetkojajesejalapustošisaleveisadesnestranesečivomumazanimcrnim.Aunutrasvebešetiho.

HitrojepogledalaMagnusa:„Podiglistezaštitnizid.”„Da.”PažnjujeusmerionaHenrija.„Takoje.”„Zar nistemogli da ga dignete i držite oko svih nas? Da nas sve

zaštitite?”Magnus je odmahnuo glavom. „Za čarolije je potrebna energija,

malecka. Mogao bih da podignem takvu zaštitu oko svih samonakratko,ačimbipala,obrušilibisenanas.”Nagnuose,šapćućinešto,iplavemuiskricepoletešesavrhovaprstijunaHenrijevukožu.Činilosedatesvetloplavevarniceuranjajuunju,dapotpalenekuvrstuvatreuHenrijevimvenama,jer,kaodajeMagnustaknuošibicomjedankrajštrafte od baruta, vatreni snopovi buknuše mu uz ruke šireći se ipremavratuilicu.Šarloti,kojagajepridržavala,otesedahkadamusetelozgrčiloiglavatrgla.

Henrijuseočinajednomotvoriše.Bilesuzamućeneistomplavomvatromkojamujegorelavenama.„S...š...”,glasmubešepromukao,„štasedesilo?”

Šarlota jebriznulauplač. „Henri!Oh,mojdragiHenri!”Stegnuvšiga,počelajeizbezumljenodagaljubi,aonjojjeupleoprstekrozkosuizagrlioje,teMagnusiSesiliskrenušepoglede.

Kada je Šarlota konačno pustila Henrija, i dalje mu šapćući i

milujući kosu, pokušao je da se pridigne, ali se odmah opet srozao.UsmeriojeočiuMagnusove.Magnusjenatosklonioioboriopogled,ikapcimusespustiše,itonesamozbogumora.VećzbognečegazbogčegaseSesilisrcesteglo.

„Henri”, reče Šarlota, zvučeći pomalo uplašeno, „mnogo te boli?Možešlidaustaneš?”

„Malome boli”, reče Henri, „ali nemogu da ustanem. Uopšte neosećamnoge.”

Magnus je i dalje zurio u pod. „Žao mi je”, reče. „Neke stvari ničarolijenemogudasrede,nekepovredesenemogurešitičarolijama.”

BilojegroznovidetiizraznaŠarlotinomlicu.„Henri...?”„AHipakmogudaotvorimProlaz”,prekinuojujeHenri.Krvmuje

poteklasarubausana;obrisaojujerukavom.„Možemodapobegnemoodavde.Moramosepovući.”Pokušaojedaseokrene,daseosvrneokosebe,alisetrgnuo,savbled.„Štasedešava?”

„Brojčanosmodalekonadjačani”,rečeSesili.„Sviseboredaspasuživote...”

„Daspasuživote,alineidapobede?”,upitaHenri.Magnus jeodmahnuoglavom. „Nemožemopobediti.Nemanade.

Previšeihje.”„ATesaiVil?”„Viljujepronašao”,rečeSesili.„Tusu,uprostoriji.”Henrijesklopioočidadubokoudahne,paihjeopetotvorio.Većsu

počeledagubeplavunijansu. „OndamoramodaotvorimoProlaz.Aliprvomoramodaobavestimosve-daihodvojimoodautomatonakakonasProlaznebisveusisaonazadnaInstitut.Poslednještonamsadatreba jeste da neke od tih paklenih naprava završe u Londonu.”PogledaojeMagnusa:„Udžepukaputa.”KadajeMagnuspružioruku,Sesilijevideladamublagodrhti.Bilojejasnodajenaporodržavanjazaštitnogzidaokonjihpolakoodneosvojdanak.

Izvukao je ruku izHenrijevogdžepasanekomzlatnomkutijicom,bezvidljivihšarkicailipoklopca.

Henri je jedva izgovorio sledeće reči: „Sesili... uzmi je, molim te.Uzmijeibaci.Najjačeinajdalještomožeš.”

MagnusjepružiokutijicuSesilidrhtavimprstima.Bilajojjetoplauruci,madanijeznaladalijetozbogtoplineunutarnjeilištojebilauHenrijevomdžepu.

PogledalajeMagnusa.Licemujebiloiznureno.„Spuštamzid,sada”,reče,„baciteje,Sesili!”

Podigao je ruke. Varnice zaprštaše oko njih; zid je zablistao inestao.Sesilijezamahnularukomdabacikutiju.

Načasseništanijedešavalo.Aondajedošlodoprigušenogpraska-kao da se zvuk sabio na unutra, kao da je sve u sobi krenulo nizogroman odvod. Sesili puče nešto u ušima, te se bacila na podpokrivajućiglavurukama.Magnussetakođenašaonakolenimaioniseskupišejedniokodrugihkadajeneštonalikmasivnomvetruzaduvaloprostorijom.

Čim je vetar zahučao, tom se zvuku pridružio i zvuk gnječenja icepanja metala kada mehanička stvorenja u prostoriji počeše da seteturajuiposrću.SesilijevidelakakoGabrijelodskačesaputanekomautomatonu koji mu se srušio pred nogama, grčeći se i koprcajućigvozdenimrukama inogamakaodaga jespopaonekinapad.Oči jojodleteše ka Vilu i Tihom bratu pored kojeg se borio, kojem je sadakapuljača bila spuštena. Sesili je čak i usred svega što se dešavaloosetilanaletzaprepašćenja.BratZakarijabiojezapravo...Džem!Znalajeona,svisuznali,dajeDžemotišaouTihograddapostaneTihibrat,pamakarusputumro,alidabimubilodovoljnodobrodasesadanađetu,porednjih,daseboriuzVilakaonekada,dabiimaosnage....

ZačusetresakkadasejednomehaničkočudovišteskljokaloizmeđuVila i Džema, nateravši ih da odskoče jedan od drugog. Vazduh jemirisaonavazduhuočioluje.

„Henri...”,Šarlotijekosaletelasvudaprekolica.Henrijuselicestegloodbola.„Toje...tojenekavrstaPiksisa.Koja

odvajademonskedušeodtela.Presmrti.Nisamimaovremena...dagausavršim.Alimisečinilodajevrednotruda.”

Magnussepridigaonanoge.Glasmusedigaoiznadzvukalomljenjametalaipiskavihvrisakademona.„Ovamo!Svi!Senolovci,ovamo!”

Bridžetnijenapuštalasvojemesto,jošseuvekborećiprotivdvajuautomatonakojimapokretipostaše trzavi ineusklađeni, ali suostalipotrčalikanjima:Vil,Gabrijel...aliTesa,gdejeTesa?SesilijeprimetiladajeiViluočioTesinoodsustvouistomtrenutkukadaiona;okrenuose,idaljedržećiDžemaokoruke,daplavimočimaosmotrisobu.Videlajedajeizgovorio„Tesa”,madanijemoglaništadačujezbogsvejačeghukavetraizveketametala...

„Stojte!”Nekasrebrnkastasvetlostsevnunadolenalikmunjisavrhakupole

ibljesnuposobinalikvatrometu.Vetarseumirioiprekinuo,isobomodjeknutišina.

Sesilijepodiglapogled.Nagalerijinasredinikupolestajaojenekičovek u fino skrojenom crnom odelu, čovek kojeg je smestaprepoznala.

Mortmejn.

„Stojte!”Glas mu je odjeknuo prostorijom, i Tesu podiđoše žmarci.

Mortmejn. Prepoznala je njegov govor, njegov glas, iako nije videlaništazbogkamenogstubakojijeskrivaonišuukojujujeArmarosbiouvukao.Tajdemonskiautomatonuopštenijepopuštaostisakokonje,čakikadajenekiprigušeniprasakpretresaosobupropraćenoštrim,šibajućimvetromkojijezaduvaoporedniše,ostavljajućiihnedirnute.

Aonda jeusledilozatišje iTesa jeočajničkipoželeladaseotrgnemetalnimrukamašto jedržahu,da istrčiusobu iproverida jojnisunekiodprijatelja,nekiodljudikojejevolela,povređeni,iličakiubijeni.Međutim,otimati senjegovomstiskubilo jekaootimati sezidu.No,ipak ga je šutnula nogama, taman kada je Mortmejnov glas ponovoodjeknuoprostorijom:

„GdejegospođicaGrej?Doveditemije!”Armarosnatozatutnja,teseodmahipokrenuo.PodigavšiTesuza

ruke,izneojujeiznišeuglavnuprostoriju.Atamo,poprištehaosa.Automatomsustajaliukipljeni,gledajućiu

svoga gospodara. Mnogi su ostali srušeni na podu, ili iseckani nakomade.Podbešeklizavodmešavinekrviiulja.

Na samoj sredini prostorije u krugu stajahu Senolovci i njihovapratnja.Siriljeklečaonapodu,saotkinutimparčetomkrvavetkanineobavijenim oko noge. Henri se nalazio blizu njega, napola sedeći,napolaležećiuŠarlotinomnaručju.Biojebled,krajnjebled...TesineočipronađošeVilovebaškadajepodigaoglavuiugledaoje.Licemmujeproleteoizrazneverice,dabiodmahzatimkrenuopremanjoj.Džemgajeuhvatiozarukav.InjegovesuočibileupereneuTesu;razrogačene,crne,prestravljene.

Skrenula je pogled od obojice, gore ka Mortmejnu. Stajao je uzogradugornjegalerije,kaopropovednikzapredikaonicom,gledajućiihsa podsmehom. „Gospođice Grej”, reče, „lepo od vas što ste nam sepridružili.”

Pljunula je, osetivši krv u ustima namestu gde joj je automaton

prstimaogrebaoobraz.Mortmejnjenakrivioobrvu.„Spustije”,rečeArmarosu.„Držijeza

ramena.”Demon ga je poslušao, tiho se nasmejavši. Čim je čizmicama

dotakla pod, Tesa je ispravila kičmu i podigla glavuda bi prostrelilaMortmejnaljutitimpogledom.„Nijedobrovidetinevestupresvadbe”,reklamuje.

„Takoje”,rečeMortmejn.„Ali,zakoganijedobro?”Tesa senije osvrtala oko sebe. Prizor tolikogbroja automatona i

skromne družine Senolovaca koja je jedina stajala pred njima bešeodvećmučan. „Divovi su vamvećprovalili u utvrđenje”, reklamu je.„Doćićeidrugizanjima.Stuštićesenavašeautomatonedaihunište.Predajtesesmestaimoždasačuvateživot.”

Mortmejn se nasmejao zabacivši glavu. „Svaka čast, gospo”, reče.„Stojitetuporaženi,aipaktražitemojupredaju.”

„Nismomiporaženi...”,otpočeVil, iMortmejnjeodmahprosiktaokroz zube tako da se začulo po čitavoj prostoriji. Automatoni svinajednomokrenušeglavepremaVilu-zastrašujućeusklađeno.

„Danisipisnuo,Dive”,rečemuMortmejn.„Sledećiputkadanekoodvasprogovori,poslednjiputćeteudahnutivazduh.”

„Pustiteih”,rečeTesa.„Ovonemanikakvevezesanjima.Pustiteih,amenezadržite.”

„Nemate vi čime da se pogađate”, reče Mortmejn. „Grešite akomislite da ostali Senolovci stižu da vampomognu.U ovom trenutkuvelikideomojevojskesatirevašSavet.”TesaječuladaseŠarlotioteouzdahnato,kratko,prigušeno.„BašjebilomudroodDivovadasetakozgodnookupenajednommestudaihmoguzbrisatijednimpotezom.”

„Molimvas”,rečeTesa.„Odustaniteodnapada.VašamržnjapremaDivovimajesteosnovana.Ali,ukolikosvipomru,koćenaučitineštoizvaše osvete? Ko će ostati da se iskupi? Ako ne bude bilo nikoga danaučineštoizprošlosti,nećebitinikoganidadaljeprenesenaučeno.Pustiteihdažive.Daprenesuvašulekcijuubudućnost.Nekatobudevašezaveštanje.”

Zamišljeno je klimnuo glavom, kao da odmerava njene reči.„Poštedićuih-alićuihostavititamo,kaonašezatočenike.Njihovoćevas zatočeništvo učiniti prijatnijom i poslušnijom”, glas mu sezaoštrio,„jerihvolite,aakoikadamakaripokušatedapobegnete,sveću ih pobiti!” Zastao je. „Šta velite, gospođice Grej? Bio sam vrlovelikodušan,dugujetemizahvalnost.”

JedinizvukuprostorijibešeškripanjeautomatonaidobovanjekrviuTesinimušima.SadajojjebilojasnoštasuznačilerečigospođeBleku kočiji. A što više znate o njima, što ste im naklonjeniji, to ćete bitiučinkovitiji kao oružje koje će ih pokositi. Tesa ne samoda je postalajedanod Senolovaca, već je skoro i postala ista kaooni. Volela ih je,brinula jezanjih,aMortmejnćeiskoristitisvutu ljubavibrigudajepokori svojoj volji. Spasi li ove koje voli, osudila bi sve ostale napropast. Ali da osudi Vila, Džema, Šarlotu, Henrija, Sesili i ostale nasmrtbešejojpotpunonezamislivo.

„Dobro.”ČulajedajeDžem,ilimoždapakVil,prigušenoprostenjao.„Dobro,prihvatamponudu.”Podiglajepogled:„Kažitedemonudamepusti,ipopećusegore.”

Videla je da jeMortmejn na to skupio oči. „Ne”, reče. „Armarose,donesijeovamo.”

Demonjojjejošjačestegaoruke;Tesajebolnostisnulazube.Kaodasaosećasanjom,mehaničkianđeojojjezatreperiookovrata.

Retkosekomožepohvalitidagaanđeočuva.Alitimožeš.Rukajojodletedogrla.Anđeokaodajojjepodrhtavaopodprstima,

kaodadiše,kaodapokušavada jojneštosaopšti.Stegla ješakuokonjega i vrhovinjegovihkrilausekoše joj seudlan.Prisetila se svogasna.

Ovakoizgledaš?Tividišsamodelićonogaštojesam.Usvompravomobličju,jasamti

smrtonosnoveličanstven.ArmarosjeopetsklopiošakeokoTesinihruku.Vašmehaničkianđeosadržiusebidelićanđeoskeduše, rekao joj je

Mortmejn onomad. Prisetila se belog zvezdastog otiska koji jemehanički anđeo ostavio na Vilovom ramenu. Prisetila se glatkog,predivnog,nepomičnoglicaanđela,hladnihrukuštojeuhvatišekadajeispalaizkočijegospođeBlekpremauzburkanojvodiispodnje.

Demonpočedajediže.Tesasesetilasvogasna.Duboko je udahnula.Nije znala da li je to što namerava da uradi

uopšte moguće, ili je naprosto suludo. Kada ju je Armaros podigao,zažmurila je da posegnemislima, da posegne umehaničkog anđela.Nekolikojetrenutakatumaralakroztamu,aondaikroznekisivkastimeđuprostor,tražećisvetlo,iskruživeduše,onajživot...

I eto ga, iznenadni plamen, buktinja, blistavija od bilo koje iskrekojujeikadaranijevidela.Posegnulajezanjom,daseobavijeokonje,

oko snopova usijane vatre koja joj je pekla i palila kožu. Glasno jevrisnula...

Iondasepreobrazila.Usijanajojvatrapokuljakrozvene.Sunulajenaviše,iopravapoče

da jojsekida,cepa ispadasanje,uzblistavusvetlostsvudaokonje.Pretvorilaseuvatru.Uzvezdurepaticu.Armarosoverukestrgnušejojsesatela-ionsenečujnoistopioirasplinuo,spržennebeskomvatromkojajeplamtelakrozTesu.

Letela je - letelanaviše.Ne,dizalase, rasla.Kosti jojse izdužiše iraširiše, poput mreže koju neko razvlači i uzduž i popreko, rastućinezamislivombrzinom.Kožajojsepozlatila,rastežućiseikidajućidokje letelanavišepoputstabljikečarobnogpasulja izonestarebajke,asvuda gde bi joj se koža pocepala zlatni bi ihor potekao iz rana.Kovrdženalikostrušcimausijanogbelogmetalanikošejojizglavedajojobavijulice.Asaleđajoj iskočišekrila-golemakrila,većanegoubilokakveptice.

Pretpostavljala je da bi trebalo da bude prestravljena. Spustivšipogled, videla je da Senolovci zure u nju, zabezeknuti. Čitava jeprostorija bila ispunjena zaslepljujućom svetlošću koja je isijavala iznje.PostalajeIturijel.Božanskiplamanđelabuktaojeunjoj,palećijojkosti,pekućijojoči.Alijeonaosećalačeličnusmirenost.

Sadasevećnašlanavisiniodsedam-osammetara.NašlaseočiuočisaMortmejnom,kojiseukipioustrahu,držećiserukamazaogradudoksata. Mehanički je anđeo, na kraju krajeva, ipak bio njegov darnjenoj majci. Mora da nikada nije ni pomislio da bi bio ovakoupotrebljen.

„Nemoguće”,rečepromuklo,„nemoguće...”Vi ste zatočili nebeskog anđela, reče Tesa, mada se nije radilo o

njenom glasu, već je Iturijel govorio kroz nju. Glas mu je odjeknuonjenimtelomkaozvonjavagonga.Zapitalase,kaokrozmaglu,dalijojsrcekuca-dalianđeliuopšteimajusrca?Nećelijeovoubiti?Akojeiubije, vredelo bi. Pokušali ste da stvorite život. Za život su nadležnanebesa.Anebesanegledajublagonaklononauzurpatore.

Okrenuvšise,Mortmejnjepotrčao.Alibiojespor,sviljudisuspori.Tesajeispružilaruku,Iturijelovuruku,dagaščepautrkuipodignesapoda. Vrisnuo je kada ga je anđeoski stisak ožario. Koprcao se, većgoreći,kadajeTesastegnulastisakdamusmrskateloipretvorigauzgnječenusmešuodskerletnekrviibelihkostiju.

Popustila je prste.Mortmejnovo smoždeno telo ispade i tresnuo

podmeđunjegoveautomatone.Neštosezatreslo,začulasestravičnaškripametala,kaodasenekazgradaruši,iautomatomkrenušedaseruše,jedanpojedan,ničicenazemlju,beživotnibeznjihovogMagisteradaihpokreće.Vrtmetalnogcveća,štopočedasesušiivenejednopojedno,aSenolovcistajahumeđunjima,zapanjenozagledajućiokosebe.

AondajeTesashvatiladaipakjošuvekimasrce,jerjojjeposkočilood radosti videvši ih žive i zdrave. Ali kada je posegnula ka njimazlatnimrukama- jednomsadaumrljanomskerletom,MortmejnovomkrvljupomešanomsaIturijelovimzlatnimihorom-onisepovukošeodjarke svetlosti oko nje.Ne, ne, htela im je reći, ne bih vas ja nikadapovredila,alirećineizađošeiznje.Nijemogladaprogovori,jarabešeprevelika. Sa mukom je pokušala da se vrati u sebe, da se opetpreobraziuTesu,aliseizgubilauvatrenojbuktinji,kaodajeupalausamosredišteSunca.Plamenbolnoprasnuunjojionaosetidapadasamehaničkim anđelom poput usijanog lasa oko vrata. Molim te,pomislila je, ali je sve oko nje gorelo i plamtelo, i ona je obamrlopotonulausvetlost.

22.

DOKGODTRUBAGRMI

Jerdokgodtrubanebeskagrmi,dušaseodtelaodvojitmože,al’neimijednooddrugog.

AldžernonČarlsSvinbern,„LausVeneris”

Mehanička stvorenja posegnuše ka Tesi iz crne sumaglice. Vene jojvatromispunjenebehu,akadajepogledaladole,kožajojbešeispucala,prekrivena plikovima, zlatni joj je ihor u potocima curio niz ruke.Videla je beskrajna polja nebeska, videla večno zapaljeno nebo uplamenukakavbisvakoljudskobićezaslepeo.Videlajeoblakesrebrne,rubova oštrih poput britvi, i osetila ledenu pustoš što izdubi srcaanđeoska.

„Tesa”, beše to Vil; njegov bi glas bilo gde prepoznala. „Tesa,probudise,probudise.Tesa,molimte.”

Čulajepatnjuunjegovomglasu,tepoželedagadohvati,alikadajepodigla ruke, vatra se razbuktala da joj oprlji prste. Ruke joj sepretvorišeupepeoirasušenavrelomvetru.

Tesaseprevrtalanasvomkrevetuugrozničavombuniluikošmarima.Posteljina, izgužvanaokonje,bila joj jenatopljenaznojemkoji joj je ikosu slepio za slepoočnice. Koža joj, oduvek bleda, postade gotovoprovidna, pokazujući čitav splet vena odozdo, i obrise kostiju.Mehaničkianđeovisio joj jeokovrata;tui tamobigauhvatila,pabivrisnulaizgubljenimglasom,kaodasamtajdodirbešebolan.

„Strašno sepati”, Šarlota je nakvasila krpuhladnomvodomda jespustinaTesinovreločelo.Devojkajenatotihoprostenjalabunećise,

alinijeodgurnulaŠarlotinurukuodsebe.Šarlotabinajradijepomislilada to beše zato što su joj hladne obloge pomagale, ali je znala da jemnogoverovatnijedajeTesasadavećnaprostopreiznurena.„Zarnemožemoništadrugodaučinimo?”

Anđeoska vatra joj napušta telo, brat Enoh reče sablasnimvišesmernim šapatom, stojeći uz Šarlotu. Trebaće onoliko vremenakolikobudetrebalo.Alićeseosloboditibolakadasveprođe.

„Alipreživeće?”Pa, preživela je već ovoliko, Tihi brat reče sumorno. Vatra je već

trebalo da je ubije. Ubila bi svakog običnog čoveka. No, ona je delomSenolovac,delomdemon, ipritomju ječuvaoanđeozačijomjevatromposegnula.Štitiojuječakiuonimposlednjimtrenucimakadajebuknuoispaliosopstvenotelesnoobličje.

Šarlota se nije mogla otrgnuti prizoru kružne odaje pod KaderIdrisom, i Tese kako istupa i pretvara se oddevojkeu plamendabiplanula u vatrenom snopu, kose pretvorene u iskričave pramenovejezivo zaslepljujućeg sjaja. Čučeći na podu pokraj Henrijevog tela,Šarlotasezapitalakakoisamianđelimogutakodazaplamteiostanuživi.

Nakonšto ju jeanđeonapustio,Tesasesrušila,odeće iskidaneufroncleikožeprekrivenetragovimaopekotina.NekolikojeSenolovacapohitalo ka njoj kroz porušene automatone, mada je Šarlota sve tomutnozapamtila-tajjeprizorgledalaočimapomućenimastrahomzaHenrija:ViljepodigaoTesuunaručje;Magisterovoutvrđenjepočelojedasezatvarasamoodsebezanjima,vratakrenušedalupajujednapojednadoksujurilihodnicimauzMagnusovuplavuvatrudaimosvetliputnasigurno.Paonda,otvaranjedrugogProlaza.JošTihebraćeštoihčekahuna Institutu, unakaženih ruku i lica, koji odgurnuše Šarlotuustranudabi seokupili okoHenrija iTese.Vil sebiookrenuopremaDžemu,potresen.Pružiojerukupremasvomparabataiju.

„Džemse”,rekaomuje.„Timožešdadoznaš...štajojrade...dalićepreživeti...”

Međutim, brat Enoh je na to stao izmeđunjih.On se više ne zoveDžemsKarsters,rekaomuje,većZakarija.

Aonda,izrazVilovoglica,ikakojespustioruku.„Možeondagovoriiusvojeime.”

Međutim, Džem se samo okrenuo, okrenuo i udaljio se od njih,udaljio sa Instituta, a Vil ga je u neverici gledao kako odlazi, pa seŠarlotaprisetilakakosuseprviputupoznali:stvarnoumireš?Žaomije.

UpravoimjeVil,idaljedelujućizapanjenizgranut,svima,drhtavimglasom, objasnio Tesinu priču: ulogu njenog mehaničkog anđela,povest nesrećnih Starkvedera, i neuobičajen način Tesinog začeća.Alojzije je bio u pravu, razmišljala je Šarlota. Tesa jeste bila njegovapraunuka.Potomakkojegnikadanećeniupoznati,budućidajeubijentokompogromaSaveta.

Šarlotasenijemoglaotrgnutipomislina tokako im jesamobilokada su se vrataVećnice otvorila da bi unutra pokuljali automatoni.Članovi Saveta nisu morali da dolaze nenaoružani, ali ipak nisu bilispremnizaborbu.IpritomsevećinaSenolovacanikadapretogainijesuočila sa automatonom. Naježila se čim je zamislila taj pokolj.PotresaojujebrojizgubljenihmeđuSenolovcima,madabibioimnogoveći da se Tesa nije onako žrtvovala. Svi su automatoni popadali saMortmejnovomsmrću,čakioniuvećnici,pajevećinaSenolovacaipakpreživela,madajebiloteškihgubitaka...međukojimaisamVećnik.

„Delom demon, delom Senolovac”, promrmljala je Šarlota sada,gledajućiuTesu.„Štabiondaonabila?”

Divovskakrvpreovladava.NovavrstaSenolovca.Novonemorauvekbitiloše,Šarlota.

Upravo su zbog te divovske krvi i otišli toliko daleko da čakpokušaju sa isceljujućim runamanaTesi, ali su joj se rune naprostoutopile u kožu i nestale, kao reći ispisane po vodi. Šarlota je sadaispružila ruku da takne Tesu po ključnoj kosti, gde joj je runa i bilaispisanamastilom.Kožajojjebilaodvećvrelanadodir.

„Njen mehanički anđeo”, primetila je Šarlota, „prestao je daotkucava.”

Napustilo ga je anđeosko prisustvo. Iturijel je oslobođen, a Tesanezaštićena,mada, uzMagisteramrtvog, i s obziromda je i samaDiv,verovatnoćebitidobro.Dokgodnepokušadaseipodrugiputpretvoriukakvoganđela.Tobijevećzasigurnousmrtilo.

„Postojeidrugeopasnosti.”Svisesuočavamosaopasnostima,rečebratEnoh, istimsmirenim,

neuzdrmanimmentalnimglasomkojijeupotrebiokadajojjerekaodaćeHenripreživeti,alinikadavišenećehodati.

Tesasepromeškoljilanakrevetu,zavapivšipromuklimglasom.Usnu je, jošodbitke,dozivala imena.Dozivala jeNejta, tetku iŠarlotu.„Džeme”,šapnulajesada,usplahirenostežućiprekrivač.

Šarlota se okrenula od Enoha da opet dohvati hladnu oblogu ispustijeTesiprekočela.Znalajedanetrebadapita,ali...

„Kakojeon?NašDžem?Dalise...prilagodioBratstvu?”OsetilajeEnohovprekor.Znatedavamtakoneštonemogureći.Nije

viševašDžem.SadajebratZakarija.Morategazaboraviti.„Dagazaboravim?Nemogujanjegazaboraviti”,rečeŠarlota.„Nije

onkaovašadrugabraća,Enoše.Znateisami.”ObredikojimasepostajeTihibratspadajuunašenajskrivenijetajne.„Pa,nepitamjavaszavašeobrede”,rečeŠariota.„Alisamistotako

svesnadavećinaTihebraćeprekinesvakuvezusasvojimsmrtničkimživotima pre nego što stupe u Bratstvo. A Džems to nije mogao dauradi.Jošgaštoštaspajasaovimsvetom.”PogledalajeuTesu,kojojsukapci treperili pri svakomotežanomudisaju. „To je ta spona koja ihmeđusobno spaja, i ako ne bude valjano prekinuta, plašim se da biobomamogladanaškodi.”

„Evoje,stižeradostmogasrca,dajedašakprozračnogsnopasrcebiječuloipočelodakuca.Dasemiljamapodzemljomzakopaprahbijemojčuoipočeodakuca.Dabdimzakopanispodnjenihstopa,beharomibojomdaprštiipucastalobiovosrcemojekaoiztopa.”

„Ma, idi, molim te”, reče Henri iznervirano, podižući rukave svojekošulje za spavanje uflekane mastilom. „Zar baš ne možeš da čitašštogodveselije?Neštoonekojfinojčarki?”

„Ovo ti je Tenison”, reče Vil kod kamina, spuštajući stopala saotomana. Nalazili su se u dnevnoj sobi, Henri je sedeo u stoliciprimaknutvatrisasveskomotvorenomukrilu.Idaljejebiobled,kaoštojebiojošodbitkenaKaderIdrisu,madajebojapolakopočeladamusevraća.„Dobroćetidoćizaum.”

Henri nije stigao damu odgovori, pošto se vrata otvoriše, da biŠarlotaušlaunutra,delujućiumorno,čipkanihrukavavrećastehaljinenakvašenih vodom. Vil je odmah odložio knjigu, a i sam Henriznatiželjnojepodigaoglavuodsveske.

Šarlotajebacilapoglednajednog,panadrugog,primetivšiiknjigunastočićupokrajsrebrnogservisazačaj.„ČitaosiHenriju,Vile?”

„Jeste,nekegrozote,svenekupoeziju”,Henrijeujednojruciimaopero, ipapireraštrkanepoćebencetukojemubešeprebačenopreko

kolena.Henri je sa njemu svojstvenom staloženošću primio vesti damu

čaknilečenjekodTihebraćenećeomogućitidaponovoprohoda.Kaoisa rešenošću da obavezno sebi napravi kolica, nalik stolici natočkovima ali mnogo bolja, koja bi se sama kretala uz niz drugihposebnihdodataka.Čvrsto jeodlučiodaćemoćidasepenje ispuštastepeništem, kako bi i dalje mogao da se bavi svojim izumima ukosturnici.OsmišljavaojenacrtekolicačitavtajsatdokmujeVilčitao„Mod”,aliHenrijapoezijaionakonikadanijeposebnozanimala.

„Pa, sad si oslobođen dužnosti, Vile, a ti si, Henri, oslobođen oddodatnog čitanja poezije”, reče Šarlota. „Ako hoćeš, dušo, mogu tipomoći da sakupiš beleške...” Provukavši se iza muževljeve stolice,sagnula mu se preko ramena da mu pomogne da sakupi raštrkanepapirenajednuurednuhrpu.Usputjujeuhvatiookorukeipogledaojuje-pogledomtolikogpoverenjaidivljenjadaseVilosetiokaodamusesićušninožićizabadajuukožu.

AnijedajezameraoŠarlotiiHenrijunanjihovojsreći-dalekoodtoga. Ali bi odmah pomislio na Tesu.Na nade koje je nekada gajio ikasnijepotisnuo.Zapitaosedalijeonanjegaikadatakogledala.Onjemisliodanije.Tolikosesamotrudiodauništinjenopoverenje,amadajesadajedinopriželjkivaoprilikudagaponovoizgradikodnje,ipaksenijemogaootetistrahuda...

Odbacivši sumorne misli, digao se na noge, nameravajući da imkažedaidedavidiTesu.Prenegoštojeuspeobiloštadakaže,začulose kucanje na vratima i Sofi je ušla unutra, izgledajući neobjašnjivonapeto.Njenanapetostrazjašnjenajesekundkasnije,kadajeIstražilacušaozanjomusobu.

Vil,naviknutdagaviđauzvaničnojodorinazasedanjimaSaveta,gotovodanijeprepoznaotogstrogogčovekausivomžaketu icrnimpantalonama.Naobrazujeimaosvežožiljakkojiranijenijebiotamo.

„Istražioče Vajtlo”, Šarlota se uspravila, najednom uozbiljena.„Čemudugujemoovučast?”

„Šarlota”, reče Istražilac ispruživši ruku. Držao je neko pismo,zapečaćenoštambiljemSaveta.„Doneosamvamporuku.”

Šarlotagajezbunjenopogledala:„Nistejemogliposlatipoštom?”„Ovo jepismoodnajveće važnosti.Krajnje je bitnoda ga smesta

pročitate.”Šarlotajepolaganoispružilarukudagaprimi.Htelajedagaotvori

prstom,alisenamrštilaiotišlanadrugikrajsobeponožzaotvaranje

pisama na stolu. Vil je iskoristio priliku da se krišom zagleda uIstražioca.ČovekjenamrgođenogledaoŠarlotu,uopšteseneobazirućinaVila.NehoticesezapitaodalijetajožiljaknaIstražiočevomobrazuuspomenaizborbeuVećnicisaMortmejnovimautomatonima.

Viljetadabiouverendaćesviskupaizginuti,tamopodplaninom,sve dok Tesa nije zasijala u punom anđeoskom bleštavilu i pokosilaMortmejnakaokadamunjasasečedrvo.Bilo jetoneštonajčudesniješto je ikada video, ali je začuđenost ubrzo nestala pred užasnutošćukadaseTesastrmoglavilanakonPreobražaja,krvava ibezsvestimakolikodasupokušavalidajeprobude.Magnusje,isamiscrpljen,jedvanekakouspeodaotvoriProlaznazadnaInstitut,uzHenrijevupomoć,aVil se svega nakon toga sećao samomaglovito - iscrpljenosti, krvi istraha, jošTihebraćekojabehupozvanada sepobrinuza ranjene, inovostikojeimpristigošeizSavetaosvimakojisupobijeniubojuprenegoštosuseautomatoniraspalipoMortmejnovojsmrti.ITese-Tesekojanijeprogovarala,kojasenijebudila-kakojeTihabraćaodnoseunjenusobu,aonnijemogaosanjom.Poštojojnijebionibratnimuž,mogaojesamodastojiizurizanjom,stežućiiopuštajućiokrvavljenešake.Nikadasenijeosećaobespomoćnije.

AkadaseokrenuodapronađeDžema,dapodelisvojestrepnjesajedinomosobomnasvetukojajevolelaTesuistokolikoion-Džemjebiootišao,vratiosenazaduTihogradponaredbiBraće.Otišaoje,adasenipozdravionije.

Mada je Sesili pokušala da ga umiri, Vil se strašno naljutio - naDžema, a i na Savet i na samo Bratstvo, što su dopustili Džemu dapostaneTihibrat,mada jeVilbio svestanda tobešenepravedno sanjegove strane, da je to ipak bio Džemov izbor, kao jedini način daostaneuživotu.No,ViljejošodpovratkanaInstitutosećaosimptomemorskebolesti -kaoda jegodinamabiousidrenibrodkoji jepotompušten da pluta nošen talasima, nemajući pojma u kom pravcu dazaplovi.ATesa...

Zvuk cepanja papira prenuo ga je iz razmišljanja kada je Šarlotaotvorila pismo i pročitala ga, na šta joj sva boja nestade iz lica.Podigavšiočiodnjega,zagledalaseuIstražioca.„Je liovonekavrstašale?”

Istražilacsejošvišenamrgodio.„Nijenikakvašala,uveravamvas.Imateliodgovor?”

„Loti”,rečeHenri,gledajućiuženusaljubavljuinapetošćukojesumuizbijalečakiizčupavihpramenovariđekose.„Loti,štajebilo,šta

nijeuredu?”Pogledala je njega, pa onda opet Istražioca. „Ne”, reče. „Zasad

nemamodgovor.”„Savetunijenametada...”,otpočeoje,aliseondaučinilodajeprvi

put spazio Vila. „Ako bih mogao da popričam nasamo sa vama,Šarlota?”

Šarlotasenatogordoispravila:„NećuoteratiniVilaniHenrijaizsobe.”

Na tomeđusobnoukrstišemrkepoglede.Vil jebiosvestandagaHenri napeto posmatra. Nakon Šarlotinog razmimoilaženja saVećnikom,iVećnikovesmrti,svisuustreptaločekalidaSavetdonesenekuvrstuosvetoljubivepresude.ImalisuutisakdaimInstitutizmičeiz ruku. Vil je to sada tačno video po Šarlotinim drhtavim rukama istegnutimusnama.

NajednomjezažalioštoDžemiTesanisutu,nekosakimbimogaodapopriča,nekokogabimogaodapitaštamožedaučinizaŠarlotu,kojojjetolikotogadugovao.

„Nema veze”, reče, ustajući. Hteo je da poseti Tesu, čak i ako neotvorioči,čakiakoganeprepozna.„Ionakosamhteodaizađem.”

„Vile...”,usprotivilaseŠarlota.„Nemaveze,Šarlota”,rečeVilopet,paseproguraoporedIstražioca

daodedovrata.Našavši seuhodniku,načas seoslonioo zid, da sepribere. Sećanjenanjegove sopstvene reči javilomu senepozvano -Bože,kaodajebilopremiliongodina, ipritomvišeniukomslučajunije bilo smešno: Većnik? Prekida nas usred doručka? Šta je sledeće?Istražilacćenamupastinačaj?

AkosamoŠarlotioduzmuInstitut...Akosviizgubedom...AkoTesa...Nijemogao da dovršimisao. Tesa će preživeti; mora da preživi.

Krenuvšinizhodnik,pomislio jenaplave,zeleneisivenijanseVelsa.Možda bi mogao da se vrati tamo sa Sesili, ako izgube Institut, dastvoresebinekiživoturodnomkraju.Nebitobiosenolovačkiživot,ali bez Šarlote, bez Henrija, bez Džema ili Tese ili Sofi, čak i bezprokletihLajtvudovih,nijeniželeodabudeSenolovac.Onisumubiliporodica,svenaovomsvetu-jošjednaspoznaja,pomislioje,kojamusejavilanajednom,itoprekasno.

„Tesa.Probuditese.Molimvas,probuditese.”To se sada Sofin glas probio kroz tamu. Tesa semučila nekoliko

trenutaka da otvori oči. Ugledala je svoju sobu na Institutu, poznatinameštaj, povučene zastore, slabo sunce koje je bacalo četvrtastesnopovesvetlostipopodu.Pokušala jedaseuhvatizaovaj trenutak.Stalno su joj se smenjivali ti kratki trenuci prisebnosti utopljeni unoćnemoreigrozničavisan-inikaddovoljnovremenadaihščepa,daprogovori.Sofi, pokušala je da šapne, ali reči nisu htele da joj pređupreko suvih usana. A onda joj neka munja sevnu pred očima da jojraspoluti svet. Nečujno je vrisnula kada se Institut raspao naparamparčadinestaoprednjom,odnesentamom.

SiriljenaposletkurekaoGabrijeludajeSesiliuštali,nakonštojemlađiodbraćeLajtvudproveovećideodanabezuspešnojetražeći-madasenadaodanijebioprevišeočigledan-počitavomInstitutu.

Većsespustiosutoništalabešeispunjenatoplomžutomsvetlošćufenjera imirisom konja. Sesili je stajala pokraj Balijeve pojate, glaveprislonjene uz vrat velikog crnog konja. Kosa, gotovo istemastiljaveboje,bešejojraspuštenanizramena.Kadaseokrenuladagapogleda,Gabrijeljojjezapaziotreptajcrvenogrubinaokovrata.

Izrazzabrinutostiproleteojojjelicem:„NeštosedesiloVilu?”„Vilu?”,Gabrijelostadezatečen.„Ma,pomislilasam...povašemizrazulica...”,uzdahnulaje.„Tolikoje

uzrujan proteklih nekoliko dana. Kao da nije dovoljno što je Tesapovređenaibolesna,saznaojejošizaDžema...”Odmahnulajeglavom.„Pokušalasamdapopričamsanjim,alinećeništadamikaže.”

„Mislim da upravo sada razgovara sa Džemom”, reče Gabrijel.„Priznajemdaneznamštamuseodvijauglavi.Akoželite,mogaobihda...”

„Ne”,rečeSesilitiho.Plavejeočiuperilauneštodalekoizanjega.„Nekaga.”

Gabrijeljezakoračiopremanjoj.NežnižutiodbljesakfenjerapredSesilinimnogamabacao joj jeblagi zlatasti sjajpokoži. Šake joj,bezrukavica, behu sasvim bele naspram crne konjske dlake. „Hte...”,otpočeoje.„Tajvamsekonj,izgleda,veomasviđa.”

Nemojeprekoriosebe.Prisetiosedamujeotacjednomkazaodažene,nežnijipol,volekadaimseudvarateljupkimrečimaijezgrovitim

izrazima.Nijebašbiosiguranštabiuopštebio jezgroviti izraz,ali jebio siguranda „taj vam se konj, izgleda, veoma sviđa” nije spadaounjih.

No, Sesili, izgleda, nije zasmetalo. Još jednom je rasejanopomilovalakonjaprenegoštoćeseokrenutipremanjemu.„Balije jemomebratuspasioživot.”

„Kaniteotići?”,rečeGabrijeliznebuha.Očijojserazrogačiše.„Štarekoste,gospodineLajtvude?”„Ne”,podigaojeruku,„nemojtemezvatigospodinLajtvud,molim

vas.Senolovcismo.JasamzavasGabrijel.”Obrazijojsezarumeniše.„Dobro,Gabrijele.Zaštostemepitalidali

kanimotići?”„Pa,došlisteovamodaodvedetebratakući”,rečeGabrijel. „Ali je

jasnodaonnećeotići,nije li?ZaljubljenjeuTesu.Ostaćegdegoddaonaostane.”

„Onamoždanećeostatitu”,rečeSesili,nečitkogpogleda.„Mislim da hoće. Ali čak i ako ne ostane, on će poći za njom. A

Džem...DžemjepostaoTihibrat.JošuvekjeDiv.AkoVilgajinadedaćegaopetvideti, amislimdaznamoda ihgaji,ostaće tu.Godinesugapromenile,Sesili.Njegovajeporodicasadatu.”

„Mislite da mi govorite nešto što ja već nisam i sama dokučila?Vilovo srce je tu, a ne u Jorkširu, u kući u kojoj nikadanije ni živeo,pokrajroditeljakojegodinamanijevideo.”

„Pa,dobro,aliakoonnemožedapođekući...misliosamdabistevimoždamogli.”

„Damiroditeljineostanusami.Da.Shvatamzaštobistepomislilitako nešto.” Pokolebala se. „Ah znate, dakako, da će se od mene zanekolikogodinaočekivatidaseudamida,iovakoionako,napustimroditelje.”

„Alinetakodanikadavišesanjimanerazgovarate.Onisu,Sesili,prognani.Ostanetelitu,zauvekćetebitiodsečeniodnjih.”

„Kažetetokaodapokušavatedameubeditedasevratimkući.”„Kažemto jerseplašimdaćete tako iuraditi”, rečimupobegoše

krozustaprenegoštojeuspeodaihzaustavi;mogaojesamodastojiipostiđenogledaunjudokmujerumenilopeklolice.

Zakoračilajepremanjemu.Plaveoči,podignutekanjemu,behujojrazrogačene. Zapitao se kada li su to prestale da ga podsećaju naVilove;sadasubilesamoSesilineoči,unijansiplavekojujepovezivaojedinosanjom.„Kadasamdošlaovamo”,reklamuje,„mislilasamda

suSenolovcičudovišta.Mislilasamdamoramdaspasimbrata.Mislilasamdaćemosevratitiskupakući,idaćeseroditeljiponositioboma.Daćemoopetbitiporodica.Aondasamshvatila...vistemipomoglidashvatim...”

„Jasamvampomogao?Kako?”„Vamavašotacnijedaonikakavizbor”,reklaje.„Zahtevaojeodvas

dabudetešta ježeleo. I takavvamjezahtev irazdvojioporodicu.AlimojjeotacodabraodasamnapustiDivoveioženisemojommajkom.Tobešenjegovizbor,kaoštojeostanakuzSenolovcebioVilov.Biratiljubavilirat;dvahrabraizbora,svakinasvojnačin.Pritomnemislimda će moji roditelji zameriti Vilu na njegovom izboru. Njima jenajhitnijedabudesrećan.”

„Ali,štaćemosavama?”,rečeGabrijel,isadasevećnađošetolikoblizudasusegotovododirivali.„Sadajenavasdošaoreddaodaberetedalićeteostatiilićetesevratiti.”

„Ostaću”,rečeSesili,„biramrat.”Gabrijeluseotedahzakojinijeniznaodagajezadržavao.„Odreći

ćetesedoma?”„One stare kuću u Jorkširu kroz koju duva promaja?”, reče Sesili.

„OvojeipakLondon.”„Iodrećićetesesvegasebiznanog?”„Znanojedosadno.”„Odrećićeteseviđanjasaroditeljima?Protivnojezakonu...”Titraj

osmejkapojaviojojsenalicu.„Svikršezakone...”„Sesi”,rekaoje,dabizatimsmanjioitomalorazmakaizmeđunjihi

krenuodajeljubi-rukejeprvonezgrapnospustionanjenaramena,temu skliznuše na krutom taftu haljine pre nego što će mu se prstiprovućiizanjeneglavedajojseupletuumeku,toplukosu.Iznenađenose ukočila, pre nego što će se opustiti uz njega, i usne joj se na torazdvojišedopuštajućimudaokusislatkoćunjenihusta.Zavrtelomuse u glavi kada se konačno odmakla od njega. „Sesi?”, reče ponovo,promuklimglasom.

„Pet”,reklamuje.Usneiobrazijojserumeniše,alijojpogledbešepostojan.

„Pet?”,bledojeponovio.„Moja ocena”, reče mu smešeći se. „Na vašoj veštini i pristupu;

moždajošvaljaporaditi,aliurođenidarsvakakojetu.Samovamtrebavežbanja.”

„Avistespremnidamibudetenastavnica?”

„Silnoćuseuvreditiodaberetelinekogdrugog”,reklamuje,pasenagnuladagajošjednompoljubi.

KadajeVilkročiouTesinusobu,Sofijojjesedelauzkrevet,tihoneštošapćući. Naglo se okrenula kada se vrata zatvoriše za Vilom. Ugloviusanabilisujojzabrinutopovijeni.

„Kako je?”, upitao ju je Vil, zavlačeći ruke duboko u džepovepantalona.BilomujebolnodagledaTesuovakvu,bolnokaodamuseoštra ledenica zarila između rebara probijajućimu se u srce. Sofi jezgodnouplelaTesinudugusmeđukosukako jojsenebimrsilakadanemirnobacakaglavupojastuku.Tesajeubrzanodisala,grudisujojsehitro nadimale, a oči su joj se vidno pomerale ispod bledih kapaka.Zapitaoseočemulisanja.

„Isto”, reče Sofi, te se gipko digla da mu prepusti fotelju poredkreveta.„Opetjevikalausnu.”

„Nekogjeposebnodozivala?”,upitaojujeVil,alijeodmahizažalioštojepitao.Njegovapobudazatobilajesmešnoočigledna.

Sofi je munjevito sklonila tamnosmeđe oči sa njegovih. „Brata”,reklaje.„AkobisteželelikojitrenutaknasamosagospođicomGrej...”

„Želeobih,hvalati,Sofi.”Zastalajekodvrata.„GospodineVilijame”,reklaje.Spustivšiseufoteljuporedkreveta,Viljebaciopogledkanjoj.„Izviniteštosammislila igovorila lošeovamasvihovihgodina”,

rečeSofi.„Sadamijejasnodastesesamotrudilidaraditeonoštosviradimo.Radilistenajbolještosteumeli.”

Ispruživši ruku, Vil je spustio šaku preko Tesine leve, koju jegrozničavostezalaokoprekrivača.„Hvalati”,rekaojojje,nemogavšidapogledaSofipravouoči;trenkasnijezačuojetihozatvaranjevratazanjom.

PogledaojeTesu.Utomjetrenubilamirna,samosujojtrepavicetreperile kada bi udahnula. Podočnjaci joj behu tamnoplavi, venicefiligranski ispreplitane na slepoočnicama i sa unutrašnje stranezglobova.Kadabiseprisetiokakojesamobljesnulauonolikomsjaju,bešemuteškodajezamislikaokrhku,ali,etojeipaktuprednjim.Rukajoj jebilavrelaunjegovoj,akada joj jepomilovaoobrazzglavcima, ikožajojjeplamtela.

„Tes”,šapnuojojje.„Upaklujehladno.Sećašlisekadsimitorekla?

BilismoupodrumuMračnekuče.Svakobisedrugiusplahirio,alitisibilasmirenakaokakvaguvernanta,govorećimida jepakaozaleđen.Kakvabitosamookrutnaironijabilaakometevatrenebeskeodnesu.”

Oštro jeudahnula i njemu je srcenakratkoposkočilo - da ganiječula?Aliočijojostašečvrstozatvorene.

Jačejojjestegnuoruku.„Vrati se”, reče joj. „Vrati mi se, Tesa. Henri reče da možda, s

obziromdasidotakladušuanđela,moždasadasanjašoraju,opoljimapunim anđela i vatrenog cveća. Možda si srećna u snu. Ali ja ti ovotražimizčistogsebičluka.Vratimise.Nebihpodneodaizgubimcelosrce.”

Glava joj se polagano pomerila prema njemu, usana razdvojenihkaodaćeneštoreći.Nagnuose,drhtavogsrca.

„Džeme?”,reklaje.Sledio se, nepomičan, ruke i dalje obavijene oko njene. Oči joj

zatreptašeprenegoštoćeseotvoriti-sivepoputnebaprekiše,sivepoputškriljcapobrdimaVelsa.Bojesuza.Pogledalagaje,pogledalajekroznjega,uopšteganeprimećujući.

„Džeme”, rekla je opet. „Džeme, strašnomi je žao. Za sve sam jakriva.”

Vil se opet nagnuo. Nije se mogao odupreti. Progovorila je, i torazgovetno,prviputnakonnekolikodana,pamakarinebiloonjemu.

„Nisitikriva”,rekaojojje.Uzvratilamujestisakvrelomrukom;činilomusedamusvakiod

njenih prstiju žari kožu. „Kako nisam”, rekla je. „Zbog mene te jeMortmejn lišio tvog jin fena. Zbogmene ste svi dospeli u opasnost.Trebalojedatevolim,ajasamtisamoskratilaživot.”

Viljedrhtavoudahnuo.Onaledenicaopetmusepojavilausrcu,tejeimaoosećajkaodadišeokonje.Aliipaksenijeradilooljubomori,već o tuzi, dubljoj i tananijoj od bilo koje ranije. Setio se SidnijaKartona.Prisetitesetuitamodapostojijedancovekkojibiživotsvojdaodaočuvaživotkojivolitepokrajvas.Da,ionbitoučiniozaTesu-umrobidaonekojisujojpotrebnizadržiuznju-aistobitoiDžemučiniozanjega ili zaTesu, a i samabiTesa, pomislio je, učinila to zaobojicu.Bešetojednanedokučivazbrkaokonjihtroje,alijednojebilosigurno-daljubavinijemanjkalomeđunjima.

Dovoljnosamjakdaizdržimovo,rekaojesebi,nežnojojpodigavširuku.„Niježivotsamopreživljavanje”,rekaoje.„Postojiisreća.ZnaštitvogaDžemsa,Tesa.Znašdabiodabraoljubavumestogodinaživota.”

Međutim,Tesa jesamonemirnozabacilaglavomna jastuku.„Gdesi,Džemse?Tražim te po tami, ali te nemogupronaći. Suđen simi;trebalo bi da smo povezani neraskidivim sponama. A, eto, dok siumirao,janisambilauztebe.Nikadasenisamoprostila.”

„Pokakvojtotami?Tesa,gdesi?”,Viljojjestegaoruku.„Pokažiminekinačindatepronađem.”

Tesasenajednomizvilanakrevetu,naglomustisnuvširuku.„Žaomije!”,otejojse.„Džeme...strašnomiježao...ogrešilasamseotebe,ogrešilaužasno...”

„Tesa!”,Vil jeodmahskočionanoge, ali seTesavećbilamlitavostropoštalanazadnadušek,zadihana.

Nijemogaodaseodupre.VrisnuojeŠarlotinoimekaodetekadaseprobudiiznoćnemore,kaoštosebinikadanijedopustiodavrištikadazaista jeste bio dete, budeći se na tada još nepoznatom Institutu ižudećizautehom,madajeznaodajenesmeprimiti.

ŠarlotajeodmahdotrčalaInstitutom,kaoštojeonoduvekiznaodabidošlaako jepozove. Stigla je, zadihana iuplašena,pa jepogledalaTesu na krevetu i Vila kako je drži za ruku, i on joj je ugledaoprestravljenostnalicu,zamenjenupotomizrazomnemetuge.„Vile...”

Vil je nežno izvukao ruku iz Tesine, da bi se okrenuo premavratima.„Šarlota”,reče,„nikadatiranijenisamtražiodaupotrebišsvojpoložajčelnikaInstitutadabimipomogla...”

„MojpoložajnemožeizlečitiTesu.”„Može.MorašdadovedešDžemaovamo.”„Nemogu tražiti takonešto”, rečeŠarlota. „Džem je tekpočeoda

služi u Tihogradu. Novi zaređenici prve godine uopšte ne mogu daizlazeodatle...”

„Pa,došaojeubitku!”Šarlotajesklonilajednuzalutalukovrdžusalica.Katkadjeznalada

izgleda veoma mlado, kao sada, mada ranije, kada se suočila saIstražiocemudnevnojsobi,tonebešetako.„TojevećbioizborbrataEnoha.”

Vil jeodlučnoispraviokičmu.Tolike jegodinesumnjaouonoštomu se krilo u srcu. Ali sada nije. „Tesi je Džem potreban”, reče.„Poznajem zakon, znam da se nemože vraćati kući, ali... Tiha braćamorajudapresekusvakusponukoja ihvezujezasmrtničkiživotprenegoštopristupeBratstvu.Totakođestojiuzakonu.VezaizmeđuTesei Džema nije prekinuta. Kako će se vratiti smrtničkom svetu, ako niDžemanemožedavidibarjošjedanput?”

Šarlotasenekovremeućutala.Prekolicajojjepalanekasenkakojunijemogaodaobjasni.SigurnobiionapoželelatakoneštozaDžema,za Tesu, za oboje? „U redu”, rekla je konačno. „Videću šta mogu dauradim.”

„Spustišesevodepitikodizvorabistratoka,kadmukrvcuugledalagdepotokomteče.Avaj,vrliVilijame,zakukaona,ubijenidastespopademestrah!Tosesamokaputvodommojskerletompresijava!”

„Bože me sačuvaj”, promrljala je Sofi prolazeći pored kuhinje. ZarBridžetzaistamoradabudetolikomorbidnausvimsvojimpesmama,ištobašmoradakoristiVilovoime?Kaodasirotannijevećdovoljnopropatio...

Nekasesenkaovaplotilaiztame:„Sofi?”Vrisnuvši, Sofi je zamalo ispustila četku za tepih. Kamen-runa

blesnula je polumračnim hodnikom i ona je ugledala dobro poznatesivo-zeleneoči.

„Gideone!”, uzviknula je. „Bože blagi, nasmrt ste me preplašili.”Pokajnički ju je pogledao. „Izvinjavamse.Htedohvam samopoželetilakunoć...ausputstesesmešili.Misliosam...”

„Mislila sam na gospodara Vila”, rekla je, pa se opet nasmešilanjegovoj zbunjenosti. „Kako bih se pre samo godinu dana, da stemireklidaganekomuči,svaoduševila,alisadasaosećamsanjim.Itojeto.”

Toga jesmirilo:„I jasaosećamsanjim.SvakogadanaukojemseTesaopetneprobudi,tačnosevidikakonovitračakživotanestajeunjemu.”

„DajesamogospodarDžemtu...”,uzdahnulajeSofi,„alinije.”„Bez mnogo čega moramo naučiti živeti, u poslednje vreme.”

Gideon joj je ovlaš taknuo obraz prstima. Imao je grube, nažuljaneprste. Nisu mu bili glatki kao u kakvog gospodina. Sofi mu seosmehnula.

„Nistemenipogledalizavečerom”,reče,sniženimglasom.Večerazaista jeste protekla u tišini, uz hladnu rezanu piletinu i krompire.

Niko, izgleda,nijebiomnogo ješan, semGabrijela i Sesili, koji su jelikaodasučitavdanprovelinavežbama.Moždaijesu.

„Mnogo brinem za gospođu Branvel”, priznade mu Sofi. „Tolikostrepi,zagospodinaBranvela,pasadaizagospođicuTesu,dajepočeladapropada,adetence...”,stegla jeusne.„Brinemse”,rekla jeponovo.Višenijemoglaništadakaže.Bilojeteškorešitiseuzdržanostinekogako je ceo život proveo služeći, pa makar i bila verena za jednogSenolovca.

„Brižnasteduša”,rečejojGideon,tejojjespustioprstenizobrazdabi joj taknuousneovlašpoput laganogpoljupca.Aondaseodmakao.„VideosamŠarlotumaločaskakosamaulaziudnevnusobu.Moždadasadapodelitesanjomsvojuzabrinutost?”

„Nebihnikada...”„Sofi”, rečeGideon. „Vi niste samoŠarlotina služavka, već i njena

prijateljica.Akobisebilokomeotvorila,vamasigurnobi.”

U dnevnoj sobi je bilo hladno i mračno. Nije bilo vatre u kaminu, inijednaodlampinijebilaupaljenapredpokrovomnoćnetamekojajeodaju prekrila tminom i senkama. Sofi je tek koji trenutak kasnijeshvatiladajejednaodsenkizapravobilaŠarlota,sićušna,tihaprilikanastolicizapisaćimstolom.

„Gospođo Branvel”, rekla je, osećajući veliki nalet neprijatnosti usebi,uprkosGideonovimohrabrujućimrečima.Dvadanaranije,onaiŠarlotaborilesusejednauzdrugupodKaderIdrisom.Asadaje,eto,opetbilasluškinjakoja jedošladaočistiognjište iobrišeprašinuzasutrašnji dan. Sa kantom uglja u jednoj ruci i kutijom palidrvaca udžepukecelje.„Izvinjavamse...nisamhteladavamsmetam.”

„Ne smetašmi, Sofi.Ne radimništa bitno”. Šarlotin glas - Sofi jenikadaranijetakvuniječula.Nečujnu,poraženu.

Spustivšiugaljporedrešetke,snebivljivojeprišlasvojojgazdarici.Šarlotasenalaktilanasto,pokrivšilicerukama.NastolujestajalonekopismosaprelomljenimžigomSaveta. Sofi se srcenajednomubrzalo,čimseprisetilakakoimjeVećniknarediodasvinapusteInstitutuočibitkepodKaderIdrisom.Ali,sigurnojeumeđuvremenudokazanodasubiliupravu?SigurnobinjihovapobedanadMortmejnomponištilaVećnikovukaz,pogotovosadakadajebiomrtav?„Jeli...jelisveuredu,gospođo?”

Šarlotajojpokazanapapir,beznadežnimzamahomruke.Ohladivšisecela,SofiježurnoprišlaŠarlotidauzmepismosapisaćegstola.

GospođoBranvel,Imajući na umu prepisku koji ste vodili sa mojim pokojnim

saradnikom Većnikom Vejlandom,moguće je da će vas iznenaditi ovajdopis.Klavase,međutim,našlaupoložajudajojjepotrebannoviVećnik,anakonobavljenogglasanja,kaonašglavniizboristaklistesevi.

MogudarazumemdastesasvimzadovoljniupravljanjemInstitutom,i damožda ne priželjkujete odgovornosti ovakvoga položaja, pogotovoako imamouvidupovredekoje je vaš suprugpretrpeouvašojhrabrojborbi sa Magisterom. Međutim, smatrah svojom dužnošću da vamponudimovupriliku,nesamozatoštosteočitiizborSaveta,većizatošto,nakonsvegaštovidehodvašegponašanja,smatramdabistebilijedanodboljihVećnikapokrajkojihsamimaočastdaslužim.

Sanajvećimpoštovanjem,IstražilacVajtlo

„Većnik!”,oteseSofi,naštajojsepapirzatresaomeđuprstima.„HoćedavasnačineVećnikom?”

„Takoispada”,rečeŠarlotabeživotnimglasom.„Ali...”,Sofi jepokušavaladaiznađeštabirekla.Samapomisaona

londonskiInstitutkojimneupravljaŠarlotabešejojjeziva.Ali,položajVećnikapredstavljao jevelikučast,najvećukojuKlavamoženekomedaukaže,avidetiŠarlotunagrađenutakvomčašćukoju jesa tolikimzalaganjem zaslužila... „Niko to ne zaslužuje više od vas”, rekla je nakoncu.

„O,Sofi,ne. Jasambila takoja jeodlučiladanassvepošaljemnaKaderIdris.JasamkrivaštoHenrinikadavišenećehodati.Jasamtouradila.”

„Nemogućejedavaskrivizato.Nekrivionvaszato.”„Ne,nekrivime,alikrivim jasamusebe.KakomogubitiVećnik

kojićeslatiSenolovceusmrt?Neželimtakvuodgovornost.”Sofi jeuzelaŠarlotinu ruku,pa ju je stegla. „Šarlota”, reče joj. „Ne

radisetusamooslanjuSenolovacaubitku;katkadjetoipitanjedalićete ih zadržati. Vi posedujete saosećajno srce i promišljen um.GodinamavećpredvoditeEnklavu.Naravnodavam je srceprepuklozboggospodinaBranvela,alibitiVećniknijesamopitanjeoduzimanja

životavećinjihovogspašavanja.Da nije bilo vas, da smo imali samo Većnika Vejlanda, koliko bi

SenolovacaizginulourukamaMortmejnovihstvorenja?”Šarlota se zagledala u Sofine crvene ruke, ogrubele od rada,

sklopljeneokonjenih.„Sofi”,reklaje,„kadsititopostalatakomudra?”Sofisezacrvenila:„Naučilasamsemudrostiodvas,gospođo.”„Nisi, nisi”, reče Šarlota. „Maločas si me oslovila sa Šarlota. Kao

budućiSenolovac,Sofi,odsadapanadalježvačešmeŠarlota.Iuskoroćemodovestinovusluškinjunatvojemesto,kakobiimalaslobodnogvremenadasepripremašzasvojeUzdizanje.”

„Hvalavam”,Sofiješapnula.„I,hoćeteli,onda,prihvatitiponudu?IpostatiVećnik?”

Šarlota se nežno oslobodila Sofine ruke, kako bi se latila pera.„Hoću”,reklaje,„alipodtriuslova.”

„Kojatriuslova?”„PrvijedamibudedopuštenodavodimKlavuodavde,saInstituta,

daneselimisebeiporodicuuIdris,barprvihnekolikogodina.Jernijatebenebihželeladanapustim,aosimtoga,hoćudabudemtukakobihobučilaViladapreuzmeInstitutodmenekadazaistaodem.”

„Vil?!”,rečeSofizapanjeno.„DapreuzmeInstitut?”Šarlotasenasmešila.„Negokako?”,reče.„Tojedrugiuslov.”„Atreći?”Šarloti nestade osmeh, zamenjen odlučnim izrazom. „E, njegov

ishod videćeš već koliko sutra, ukoliko ga prihvate”, rekla je, te jesagnulaglavuipočelasapisanjem.

23.

ODBILOKAKVAZLA

Hajde,idemo,licetivećbledi,zasobomostavljamživotapola:nadnjimsesvetinebeskakupola,al’jatrajatneću,zaboravmisledi...

Evo,većčujemmoreodjeka,poslednjezbogommrtvimakliču:„slavamu,slava”čujemkakokriču,„zbogom,zbogom”životudoveka.

LordAlfredTenison,„InMemoriamA.H.H.”

Tesasestresla;hladnavodapokuljalajeokonjeutami.Pomislilajedamožda leži na dnu sveta, gde reka zaborava deli svet napola, ili jemoždajošuvekuonompotokuukojisestropoštalanakonštojeispalaiz kočijeMračnih sestara, pa je sve što se nakon toga dešavalo bilosamo san.Kader Idris,Mortmejn,mehanička vojska,Vilove rukeokonje.

Krivicaikajanjeprobišesekroznjupoputkoplja,ionajeizvilaleđapokušavajući da napipa neki oslonac u mraku. Vatra joj je kuljalavenama, u hiljadu razgranatih snopova boli. Zabrektala je, tražećivazduh,inajednomjojseneštohladnonašlopredzubima,razdvajajućijojusne,iustajojseispunišenekomledenomkiselinom.Progutalajujenasilu,zagrcnuvšise...

Aondajeosetilakakojojsevatrauvenamagasi.Ledprostrujakroznju. Oči joj se otvoriše i sve se oko nje zavrtelo, pre nego što će seponovoumiriti.Prvoštojevidelabehublede,tananerukekojepovlačenekubočicu-onajleduustima,gorakukusnajeziku-aondaiobrisenjenesobenaInstitutu.

„Tesa”, reče joj poznati glas. „Ovo će te držati prisebnom neko

vreme,alinesmešdopustitisebidaopetpotonešutamuisnove.”Sledilase,neusuđujućisedapogleda.„Džeme?”,šapnulaje.Zvuk spuštanja bočice na noćni stočić. Uzdah. „Da”, reče, „Tesa.

Hoćešlimepogledati?”Okrenulasedapogleda.Inatojojseotedah.IjesteinijebioDžem.Nosio je odoru Tihe braće, boje pergamenta, razvezanu oko grla,

gdemujevirilakragnaobičnekošulje.Kapuljačamujebilaspuštena,otkrivajućimulice.Zapazilajepromenenanjemu,kojegotovonijeniprimetilaujekubitkepodKaderIdrisom.Prefinjenejagodicesadamubehu isečene runama koje ranije nije uočila, po jednomna svakoj, uoblikudugačkihožiljakakojinisuličilinauobičajenesenolovačkerune.Kosa mu više nije bila čisto srebrna - neke od vlasi su potamnele,postavšicrno-smeđe,bojesakojomsezasigurnoirodio.Trepavicesumutakođepotamneleipocrnele.Ličilesunatananenitisvilenasprambledekože-madavišenijebioonolikobledkaonekada.

„Kakojemoguće”,šapnulaje,„dasitu?”„Savetme je pozvao iz Tihograda”. Ni glasmu više nije bio isti.

Imao je neki hladan prizvuk u sebi, kojeg ranije u njemu nije bilo.„Šarlotinuticaj, koliko sam shvatio.Dopuštenomi je sat vremena satobom,ineviše.”

„Sat vremena”, ponovila je, zapanjena. Podigla je ruku da sklonikosu sa lica. Koliko li samo zastrašujuće izgleda, u izgužvanojspavaćici, kose u zamršenim pletenicama, usana suvih i ispucalih.Posegnulajezamehaničkihanđelomokovrata-njenumirujućiobičajinavika,alianđelatamovišenijebilo.„Džeme.Mislilasamdasimrtav.”

„Da”, reče joj, i dalje sa nekomodsutnošću u glasu, i udaljenošćukojajujepodsetilanasanteledakojejevidelasaMejna,kakoplutajudalekopoledenojvodi.„Zaomije.Žaomiještonisamnikakomogao...štonisammogaodatikažem.”

„Mislilasamdasimrtav”,Tesarečeponovo.„Nemogudaverujemdasistvarnoti.Sanjalasamte,iznovaiiznova.Našlasamseunekommračnomhodniku, ti si seudaljavaoodmene, imakolikodasamtedozivala,tinisimogaoilihteodaseokrenešdamepogledaš.Moždajeiovojedantakavsan.”

„Nijesan.”Ustaojedastaneprednju,bledihšakaukrštenihispredtela,ionasenijemoglaotrgnutipomislidajujeistoovakoizaprosio-stojećiprednjom,dokjeonasedelanakrevetuigledalagauneverici,

istokaoisada.Polako je raširio šake i ona mu je na dlanovima, isto kao i na

obrazima, ugledala urezane krupne crne rune. Nije se dovoljnoupoznalasa„Pravilnikom”dabi ihprepoznala,ali jepodsvesnoznalada senije radilo o runamaobičnog Senolovca.Ove sunagoveštavalemnogovećumoć.

„Rekaosimidajeovakoneštonemoguće”,šapnulaje.„DanemožešdapostanešTihimbratom.”

Okrenuoseodnje.Bilojenečegadrugačijegunjegovimpokretima,nečega od klizećih, mekih pokreta Tihe braće. Bili su istovremeno ipredivniijezivi.Štatoradi?Nemožedajepodneseočima?

„Rekohtionouštaisamverovah”,rečejoj, licaokrenutogpremaprozoru.Gledajućisastrane,primetilajedamujeonamučnamršavostdonekle nestala sa lica. Jagodice mu više nisu bile toliko isturene,udubljenjanaslepoočnicamanetolikotamna.„Ištoijestebilaistina.Daje jinfenumojojkrvisprečavaodaruneBratstvabudunanetenamene.”Gledala jekakomusegrudidižu i spuštajupododorombojepergamenta, što ju je zamalo ostavilo zatečenom: ta potreba zadisanjem, činila joj se toliko ljudska. „Svaki pokušaj na koji smo seikada odvažili dame odviknemo polagano od jin fena zamalo bimeubio.Kadasamprestaodagauzimam,poštogavišenijenibilo,osetihdatelopočinjedamiseraspada iznutra.Stoga ipomislihdanemamštavišedaizgubim.”Džemovglaszagrejalajenekažestina-danijetoprizvuk ljudskosti u njemu, naprslina u oklopu Bratstva? „PreklinjaosamŠarlotudapozoveTihubraćuizatražiodnjihdaminanesuruneBratstvauposlednjemmogućemtrenutku,utrenutkudokmiježivotnapuštao telo. Znao sam da bi runemogle da znače da ću umreti unajstrašnijimmukama.Alidrugeminijebilo.”

„Rekao si da ne želiš da postaneš Tihi brat. Da ne želiš da živišvečno...”

Prešavšinekolikokorakaposobi,našaoseporednjenogtoaletnogstočića.Spustivširuku,podigaojeneštometalnoisvetlucavoizplitkeposudice za nakit. Iznenađeno je shvatila da se radilo o njenommehaničkomanđelu.

„Višenekuca”, rekao je.Nijemogladamuprotumači glas; bio jeodsutan,ravanihladankaokamen.

„Izgubiojesrce.Kadasamsepreobrazilauanđela,oslobodilasamga iznjegovogmehaničkogzatvora.Višeneživiunjemu.Višemeneštiti.”

Sklopio je ruku oko anđela i krila mu se duboko zariše u mesodlana.„Moramtireći”,kazaojoj je,„ovamosamdošaopoŠarlotinomzahtevu,protivnosvojojvolji.”

„Nisihteodamevidiš?”„Ne.Nisamhteodatimenegledašovakokakomesadagledaš.”„Džeme...”,progutala jeknedlu,osećajućina jezikugorčinubiljnog

napitka koji joj je bio dao. Obuzeše je sećanja na tamu ispod KaderIdrisa,nazapaljenigrad,naViloverukeokosebe-Vil!Alimislilajedaje Džem mrtav. „Džeme”, reče ponovo. „Kada sam te videla živog,onamopodKaderIdrisom,mislilasamdaseradiosnuililaži.Mislilasamdasimrtav.Biojetonajmračnijitrenutakmogaživota.Verujmi,verujmi,molimte,damisesrceraduještoteponovovidinakonštosammisliladanikadaneće.Jedinošto...”

Popustio je stisak oko metalnog anđela i ona mu je primetilatragovekrvinaruci,gdesumuserubovikrilaurezaliumeso,utisnutiprekorunanadlanu.„Čudansamti.Nedelujemtiljudski.”

„Uvekćeštimenidelovatiljudski”,šapnulaje,„alinemogubašdavidimmogDžemautebisada.”

Zažmurio je.Navikla je na tamne senkenanjegovimkapcima, alinjihsadavišenijebilo.„Nisamimaoizbora.Nestalasi,aViljeumestomenepošaozatobom.Nisamseplašiosmrti,alisejesamplašiodaćuvas oboje ostaviti na cedilu. Ovomi je bio jedini izlaz. Da preživim,ponovoustanemiborimse.”

Neštomusebojevratilouglas:bilojeunjemunekestrasti,ispodhladneuzdržanostiTihebraće.

„Aliznaosamštaćuizgubiti”,rekaoje.„Nekadasirazumelamojumuziku.Asadamegledaškaodameuopštenepoznaješ.Kaodamenikadanisivolela.”

Tesa je skliznula ispod prekrivača da bi ustala. Velika greška. Uglavijojsenajednomzavrteloikolenajeizdaše.Izbacilajerukudaseuhvatizajedanodstubovakreveta,alijeušacizateklaDžemovuodoruboje pergamenta. Jurnuo je ka njoj prefinjenim nečujnim korakomBraće,kojijeličionalebdenjedima,irukemusenađošeokonjedajepridrže.

Potpuno se umirila u njegovim rukama. Našao se blizu, dovoljnoblizudabimogladaosetikakomutoplinaisijavaiztela,alinijetakobilo.Nestaojeionajnjegovuobičajenimirisdimaizagorelogšećera.Osećao se samoblagi, suvonjavimiris nečega hladnog, poput starogkamena ilipapira.Mogla jedamuosetiprigušeneotkucajesrca, ida

muprimetibilouvratu.Začuđenosezagledalaunjega,damuupamtipraveiuglastelinijelica,ožiljkenajagodicama,grubusvilutrepavicaiobleobriseusta.

„Tesa”,prostenjaojetureč,kaodagajeudarila.Tračakbojepojaviomu se na obrazima nalik krvi pod snegom. „O, Bože”, rekao je, pa jezagnjurio lice uz njen vrat, gde joj je rame izviralo u nežnom luku,dodirujući joj kosu obrazom. Dlanove je priljubio uz njena leđa,stegnuvšiječvršćeuzsebe.Osetilajedadrhti.

Načas ju je ponelo opojno olakšanje, osećaj Džema pod rukama.Moždajeteškoverovatiuneštodokganedodirneš.AnjujeDžem,zakojegjemisliladajemrtav,grlio,dišući,potpunoživ.

„Nadodirsiisti”,reklamuje,„aliipakizgledašskrozdrugačije.Ijesidrugačiji.”

Odvojio se od nje na to, ali sa tolikim naporom da mu se usnestegoše i mišići zgrčiše na vratu. Nežno je pridržavajući za ramena,spustiojujenarubkreveta.Pustivšije,rukemusestisnušeupesnice.Koraknuo je od nje. I dalje jemogla da vidi kako diše, kakomu bilotreperiugrlu.

„Jesamdrugačiji”,rekaojeprigušenimglasom.„Promeniosamse.Itonepovratno.”

„Alinisijošucelostijedanodnjih”,reklamuje.„Možešdapričaš...davidiš...”

Polagano je izdahnuo. I dalje je zurio u stub kreveta, kaoda se unjemu kriju sve tajne ovoga sveta. „To ide postepeno. Niz obreda ipostupaka.Ne,jošnisamskrozTihibrat.Alibićuuskoro.”

„Znači,jinfennijetosprečio.”„Skorodajeste.Biloje...bolnotokommenjanja.Tolikobolno,dame

je zamaloubilo.Uradili su sve što sumogli.Ali nikadanećubiti kaoostala Tiha braća.” Oborio je pogled, zakriljujući oči trepavicama.„Nećubašskrozbitikaooni. Imaćumanjemoći, jernekeodruna jošuveknemogudaizdržim.”

„Ali sigurna samda sadamoguda sačekajuda ti jin fenu celostiizvetriiztela?”

„Nećenikada.Telomijezarobljenoustanjuukojemjebilokadasumi tu naneli prve rime”, pokazao je ožiljke na licu. „Zbog toga nekeveštine neću moći da savladam. Biće mi potrebno mnogo duže dausvojimnjihovvidigovormislima.”

„Dalitoznačidatinećeizvaditioči...izašititiusta?”„Ne znam”, glas mu je bio tih, gotovo u celosti kao glas Džema

kakvog je poznavala. Jagodice sumu se zarumenele, i ona je odmahzamislilabelistubodšupljegmermerakojisepolaganopuniljudskomkrvlju. „Dugoćuostatikodnjih.Možda i zauvek.Neznamštaćebiti.Predaosamimse.Mojasudbinajesadaunjihovimrukama.”

„Akobismotemogliosloboditiodnjih...”„Onda bi preostali jin fen umeni opet počeo da tinja i ja bih se

vrationastaro.Postaobihopetzavisniknasamrti.Ovojemoj izbor,Tesa,jerbimeinačečekalasmrt.Znašisamadajetako.Neželimdatenapustim.IakosamznaodaćuprelaskommeđuTihubraćuosiguratiopstanak,opiraosamsetomekaodaseradiozatvorskojkazni.Tihasebraćanežene.Nemajuparabataije.

Mogu da žive jedino u Tihogradu. Ne smeju se. Ne smeju dasviraju.”

„O,Džeme”,rečeTesa.„MoždaTihabraćanemogudasviraju,alinemogu ni mrtvi. Ako je ovo jedini način da preživiš, onda se celomdušomradujemzbogtebe,madamisrcetuguje.”

„Previšetedobroznamdabihpomisliodajedrugačije.”„Ajaprevišedobroznamtebe,danebihprimetiladateopterećuje

grižasavesti.Ali,zbogčega?Nisiništalošeuradio.”Pognuojeglavudaprisloni čelo o stub kreveta. Zažmurio je: „Zato nisam ni hteo dadođem.”

„Ah,neljutimse...”„Nisam ni mislio da bi se ljutila”, izlete Džemu kao da je led

napukao na sleđenom vodopadu i oslobodio čitavu bujicu, „bili smovereni, Tesa. Prošnja, ponuđeni brak, jesu obećanje. Obećanje da ćešnekogazauvekvoleti ibrinutionjemu.Nisamhteodaprekršimonokojesamtebidao.Alibilojeilitoilismrt.Hteosamdasačekam,daseoženimtobomiživimsatobomjošgodinama,alitonijebilomoguće.Prebrzosamumirao.Aodrekaobihse,odrekaobihsesvegadasammakarna jedandanmogaodabudemoženjen tobom. Jedandankojinikadanećedoći.Tisimipodsetnik-podsetniknasveštogubim.Naživotkojinećuimati.”

„Odreći se života za jedan dan braka - to nije vredno toga”, rečeTesa. Srce joj je žestokim otkucajima slalo poruku o njoj u Vilovomnaručju,onjegovimusnamananjenimaupećinipodKader Idrisom.Nije zaslužila Džemovo nežno priznanje, njegovo kajanje, njegovučežnju.„Džeme,neštotimoramreći.”

Pogledao ju je. Videla je damu se oči crne nitima crne boje okosrebrne,prekrasneičudnovate.

„NeštooVilu.OViluimeni.”„Volite”,rečeDžem.„Znamdatevoli.Pričalismootomeprenego

što je pošao odavde”. Mada mu se hladnoća nije vratila u glas,najednomjezazvučaogotovoneprirodnosmireno.

Tesa se zgranula. „Nisamznalada ste ikadameđusobnopričali otome.Vilminijeništakazao.”

„Nisinitimenireklazanjegovaosećanja,madasimesecimaznalazanjih.Sviimamonašetajnekoječuvamojerneželimodapovredimoljudekojinasvole”.Bilojenekogupozorenjaunjegovomglasu,ilijojsesamoučinilo?

„Neželimništavišedatajimodtebe”,rečeTesa.„Mislilasamdasimrtav.IVilijasmotomislili.NaKaderIdrisu...”

„Jesilimevolela?”,prekinuojuje.Pitanjesečiniločudno,aligajeon postavio bez ikakve optužbe ili netrpeljivosti, mirno čekajućiodgovor.

Pogledala ga je i najednom joj se vratiše Vulsijeve reči, nalikprošaptanoj molitvi. Većina ljudi nikada ne pronađe veliku ljubav uživotu.Avisteimalidovoljnosrećedapronađetedve.Načas jeodložilapriznanje. „Jesam, volela sam te. Još uvek te volim. Volim i Vila. Nemogu todaobjasnim.Nisamznalakada sampristalada seudamzatebe.Volelasamte,joštevolim,nikadatenisamvolelamanjezatoštoinjegavolim.Zvučisuludo,aliakobiikoikadarazumeo...”

„Razumemja”,rečeDžem.„Nemorašmipričativišeo tebi iVilu.Nemaničegaštosimogladauradiščimebimenateraladaprestanemdavolimbilokogaodvas.Viljemojeja,mojaduša,aakotvojesrcevećne može da pripadne meni, nema nikoga drugog kome bih radijeprepustiotučast.Akadajaodem,timorašpomoćiVilu.Njemućeovo...njemućeovobašteškopasti.”

Tesamu jepomnoosmotrila licepogledom.Krvmu jepobegla izobraza;biojebled,alipribran.Vilicamujebilastegnuta.Svejojjebilojasno:nemojmivišeništagovoriti.Neželimdaznam.

Neketajne,pomislilaje,trebaprećutati;zanekejeboljedaostanubremeonogako ih čuva,kakonebinaneleboldrugima.ZatonijenireklaViludagavoli,kadanijednoodnjihnijemoglodadelujepotompitanju.

Zatvorilajeipakustapredonimeštojehtelareći,teumestotogareče:„Neznamkakoćubeztebe.”

„Imenemuči istopitanje.Neželimdateostavim.Nemogudateostavim.Ali,ukolikoostanem,umrećutitu.”

„Ne.Ne smeš da ostaneš. Nećeš ostati! Džeme.Obećajmi da ćešotići.IdiipostaniTihibrat,iživi.Smestabihtirekladatemrzim,damislimdabimipoverovao,akobihtetimenateraladaodeš.Pamakartoznačilodatevišenikadanećuvideti.”

„Videćešme”,rečejojtiho,podižućiglavu,„štaviše,postojeizgledi...vrlomali,ali...”

„Ališta?”Zastaoje,pokoleban,kaodasepredomišljaonečemu.„Ništa.Neka

besmislica,”„Džeme.”„Viđaćešmeopet,alinečesto.Teksamotpočeosvojeputovanje,a

Bratstvo je uređeno mnogobrojnim zakonima. Ja ću se polakoudaljavati od svog prethodnog života. Nemogu tačno reći kakve ćusposobnostiiliožiljkedobiti.Nemogutačnorećinakojićunačinbitidrugačiji.Plašimsedaćuizgubitisebeisvojumuziku.Plašimsedaćupostati nešto što nije sasvim ljudsko. Znam da neću više biti tvojDžem.”

Tesi je jedino preostalo da odmahne glavom: „Ah Tiha braća...posećujuSenolovce...družesesanjima...Zarnebiitimogao...”

„Nedoktrajeobuka.Aikadasezavrši,vrloretko.Vidišnassamokada se neko razboli ili umire, kada se deca rađaju, tokom obredananošenja prvih runa ili spajanja parabataija... ali ne posećujemodomoveSenolovacabezpoziva.”

„Pa,ondaćeteŠariotapozvati.”„Sadamejeonapozvalaovamo,alinemožetostalnodaradi,Tesa.

SenolovacnemožedapozoveTihogbratabezrazloga.”„AlijanisamSenolovac”,rečeTesa,„barneucelosti.”Usledio je dugi tajac tokom kojeg su se samo gledali. Oboje

tvrdoglavi.Obojenepomični.Džemjenakrajuprogovorio:„SećašlisekadasmostajalinaBlekfrajarskommostu?”,pitaojujetiho,iočimuseučinišeistekaotenoći,crno-srebrne.„Kakosenebihsećala?”

„Tada samprviput shvatioda te volim”, rečeDžem. „Nešto ću tiobećati. Svake godine, Tesa, na taj dan, naći ću se sa tobomna tommostu.DoćićuizTihogradadasevidimo,ibićemozajedno,makarnasatvremena.Alinesmešnikomereći.”

„Sat vremena svake godine”, šapnula je Tesa, „baš i nijemnogo.”Sabravši se, duboko je udahnula. „Ah bićeš živ. Živ. To je najhitnije.Nećutigrobposećivati.”

„Ne, nećeš još veoma, veoma dugo...”, reče joj, na štamu se ona

uzdržanostvratilauglas.„Pa,toondajestečudo”,rečeTesa.„Aučudasenesmesumnjati,ne

smemo se žaliti da nisu po našojmeri.” Podigla je ruku da dotaknemedaljonodžadaokovrata.„Dativratimovo?”

„Ne”, rekao joj je. „Ja se sada nikime neću ženiti. A ne želim danosim majčin svadbeni dar u Tihograd.” Pruživši ruku, ovlaš joj jetaknuolice,kožomdodirnuokožu.„Dokjabudemutami,želimdaonbudenasvetlosti,uz tebe”,rekao je,paseuspravio iokrenuopremavratima. Odora boje pergamenta Tihe braće zalelujala se za njim, aTesagajesamogledala,obamrla,otkucavajući,svakimotkucajemsrca,rećikojenijemogladamukaže:Zbo-gom,zbo-gom,zbo-gom.

Zastaojeuvratima:„VidimosenaBlekfrajarskommostu,Tesa.”Ipotomnestade.

Kadabizažmurio,VilbimogaodačujebuđenjeInstitutaranoujutruoko sebe, ili bar da ih zamisli: Sofi kako postavlja sto za doručak,ŠarlotuiSirilakakoprebacujuHenrijaunjegovakolica,braćuLajtvudekako se pospano boksuju u hodniku. Sesili koja ga zasigurno traži unjegovoj sobi, kao što je ujutru radila već nekoliko dana zaredom,pokušavajući,madabezuspešno,daprikrijeočituzabrinutost.

AuTesinojsobi,DžemaiTesukakopričaju.Znao je da je Džem tamo, pošto je kočija Tihe braće stajala u

dvorištu.Videojujekrozprozorevežbaonice.Alinijesadamogaodarazmišlja o tome.On je to samželeo, sam je to tražio od Šarlote, alisada, kada jedo toga idošlo,ustanovio jedanemožeprevišeda sezadržavanatome.Stogajeotišaousobuukojujeuvekodlaziokadabinečimebioopterećen:bacaojenoževeuzidjošotkadjesunceizašlo,temujekošuljabilanatopljenaznojemizalepljenazaleđa.

Tup. Tup. Tup. Noževi su pogađali zid, svaki u središte mete.Prisetiosekakomusesadvanaestgodinabacanjenožamakariblizuželjene tačke činilo kao nemogući san. Džem mu je bio pomogao,pokazaomujekakodadržisečivo,kakodananišaniibaciga.OdsvihostalihprostorijanaInstitutu,vežbaonicujenajviševezivaozaDžema- izuzev Džemove sobe, a iz nje su već bile uklonjene sve Džemovestvari.Sadajetobilasamojoš jednapraznasobanaInstitutukoja ječekalanekogdrugogSenolovcadajepopuni.ČakniCrkvenjaknijehteoda zalazi u nju; katkad bi zastao pred vratima da čeka, kao što već

mačkerade,alivišenijespavaonakrevetukaokadajeDžemživeounjoj.

Vil sestresao -vežbaonicabešehladnauranomjutarnjemsivilu;vatrajevećbiladogorelaizarešetke,sadasamozubatasenkacrveneizlatne boje iz koje prštahu šarene varnice. Vil je u glavi mogao dazamisli dva dečaka kako sede na podu ispred kamina iste ove sobe,jedancrne,crnekose i jedančijakosabešebelapoputsnega.Učio jeDžema kako da igra „ekarte” sa špilom karata ukradenih iz dnevnesobe.

Vil je u jednom trenutku, ozlojeđen što je izgubio, bacio karte uvatru,opčinjenogledajućikakogorejednapojedna,dokjevatrabušilarupeusjajnombelompapiru.Džemsebionasmejao.„Pa,takosigurnonećešpobediti.”

„Ponekadjetojedininačindapobediš”,rekaomujeVil.„Daihsvespališ.”

Otišaojedapovadinoževeizzida,namršten.Daihsvespališ.Celoga je telo još uvek bolelo. Istrgnuvši noževe, primetio jezelenkastoplavemodriceporukamauprkos iracerunama, iožiljke izbitke pod Kader Idrisom koje će zauvek nositi. Prisetio se kako seboriozajednosaDžemomubici.Moždatoudatomtrenutkunijeumeodaceni.Biojetoposlednji,poslednjiput!

Kao odjek njegovih misli, neka se senka pojavila u vratima.Podigavšipogled,Viljezamaloispustionožizruke.

„Džeme?”,reče.„Tisi,Džemse?”„Kobidrugibio?”Džemovglas.Poštojekročionasvetlostusobi,

Viljevideodamujekapuljačaodorebojepergamentabilaspuštena,idagajegledaopravouoči.Lice,oči,svetolikopoznato.Međutim,Viljeranije uvek bio u stanju da predoseti Džema, da predoseti njegovdolazakiprisustvo.ČinjenicadagajeDžemovogaputazatekaobešeoštarpodsetniknapromenuunutarnjegovogparabataija.

Nijevišetvojparabatai,šapnumuneštoupodsvesti.DžemjeušaousobunečujnimkorakomTihebraćeizatvoriovrata

zasobom.Vilsenijemicaosasvogamesta.Imaojeosećajdainemože.Zaprepašćenje koje je prostrujalo njime kada je ugledao Džema podKaderIdrisomplanulojepoputjezivog,madaidivnogusijanja-Džemjebioživ,alisepromenio;preživeoje,aligajeizgubio.

„Ali”,reče,„došaosidavidišTesu.”Džemmu jeuzvratio ravnimpogledom.Oči sumubile sivo-crne,

nalikškriljcuprošaranomprugicamaopsidijana.„Atimislišdanebih

iskoristiopriliku,kakvagodbila,dasevidimisatobom?”„Nisambiosiguran.Otišaosiposlebitkebezoproštaja.”Džemjeprešaonekolikokorakapremanjemu.Viljeosetiodamu

sekičmaukočila.Bilojenečegačudnog,nečegaiskonskogidrugačijegu načinu na koji se Džem sada kretao; nisu to bili oni prefinjenisenolovački pokreti kojima se i sam Vil obučio pre toliko godina,oponašajućiih,većneštočudnovato,stranoinovo.

Džem je sigurno zapazio nešto na Vilovom licu, pošto je odmahzastao.„Kakodaseoprostim”,reče,„odtebe?”

Vil jepustiodamunož ispadne izruke.Zariosešiljkomudrvenipod.„KaoštoSenolovcirade?Aveatquevale.Zdravo,brate,izbogomzauvek.”

„Ali,tosurečismrti.Katulihjeizgovorionadgrobomsvogabrata,zar ne?Multas per gentes et muha per aequora vectus advenio hasmiseras,frater,adinferias...”

Viljeisamznaotereči.Preplivavšimnogevode,brate,dođohtužannatvojgrob,damrtvimaposlednjidardam.Zauvek,brate,pozdravljenbudi.Zauvek,brate,zbogom.Zablenuose.„Tisinaučionekupesmunalatinskomnapamet? Ali ti si uvek pamtio samomuziku, a ne reči...”,prekinuo se da se kratko nasmeje. „Nije ni bitno. Obredi Bratstvasigurnosuitopromenili.”Okrenuvšise,udaljiosenekolikokoraka,dabisezatimnaglookrenuopremaDžemu.„Violinatijeumuzičkojsobi.Misliosamdabijemoždaponeosasobom...znamkolikosijevoleo.”

„NesmemodaponesemouTihogradništasemsopstvenogtela iuma”,rečeDžem.„Ostaviosamviolinutu,nekombudućemSenolovcukojimoždapoželidajesvira.”

„Znači,nisimeni.”„Počastvovaobimeakobijeuzeoičuvaoje.Ali,tebisamostavio

neštodrugo.U tvojoj sobi jemojakutija za jin fen.Pomislihdabi jemoždahteo.”

„Danijetomalookrutanpoklon?”,rečeVil.„Damestalnopodsećana...”Naonoštomitejeoduzelo.Naonozbogčegasipatio.Naonozačimsamtragao,alinisampronašao.Kakosamteizneverio.

„Ne,Vile”,rečeDžem,kojigaje,poobičaju,razumeobezpotrebedamuVilpojašnjava.„Nijetooduvekbilakutijicaukojojsamdržaoopijat.Pripadala jemojojmajci. Kvan Jin je boginja prikazana na poklopcu.Premapriči,kadajeumrlaistigladonebeskihdveri,zastalajezačuvšiočajnekrikeljudiizsvetaispodnjeinijemogladaihnapusti.Ostalajedapomažesmrtnicima,kadaonisamisebinemogudapomognu.Ona

jeutehasvimnapaćenimdušama.”„Nećemenekutijautešiti.”„Promenanijeistoštoigubitak,Vile.Barneuvek.”Vil je prošao rukama kroz vlažnu kosu. „Ma, da”, reče ogorčeno.

„Moždaunekomdrugomživotu,nakonovoga, kadaprođemo reku, ikadaopetupadnemu točak, ilikakvimvećgodublaženimrečimadanazivašnapuštanjeovogasveta, ipronađemopetsvogadruga,svogaparabataija. Ali sam te izgubio sada - sada kada simi potreban višenegoikadaranije!”

Džem je prešao sobu - poput treperave senke, nošen laganomprefinjenošćuTihebraće-dabisenašaoispredvatre.OdsjajplamenaobasjaomujeliceiViljeprimetiodaneštošijakroznjega:nekavrstasvetlostikojetamoranijenijebilo.Džemjeoduvekisijavao,žestokomželjomza životom i još žešćomdobrotom, ali ovobešeneštodrugo.ČinilosedasvetlostsadatinjauDžemu;daleko,usamljenosvetlo,naliksjajuzvezde.„Nisamtipotreban,Vile.”

Viljepogledaodole,unožprednogama,teseprisetionožakojijezario u podnožje drveta na putu između Sruzberija i Velšpula,umazanog njegovom i Džemovom krvlju. „Čitavog mog života, jošotkadsamdošaonaInstitut,biosiogledalomojeduše.Dobrousebivideosamutebi.Samosamutvojimočimapronalazioblagonaklonost.Kadamenapustiš,koćemetakogledati?”

Uslediojetajac.Džemjestajaonepomičankaokip.Viljepogledompotražio i pronašao parabatajsku runu na Džemovom ramenu: istopoputnjegove,injemujepobelelaiizbledela.

Džemjekonačnoprogovorio.Onahladnauzdržanostnestalamujeiz glasa. Vil je duboko udahnuo, prisetivši se koliko je samo taj glasoblikovao godine njegovog odrastanja, sa onom njegovom upornomnežnošću kao svetionikom u mraku. „Imaj vere u sebe. Možeš bitisamomsebiogledalo.”

„Štaakonemogu?”,šapnuojeVil.„JačaknineznamkakodabudemSenolovacbeztebe.Boriosamsejedinouztebepokrajsebe.”

Džemjezakoračiokanjemu,aliseVilovogaputanijepomeriodabigaodvratio.Primakaosedovoljnoblizudamožedagadosegne-Viljerasejano pomislio kako nikada nije stajao toliko blizu Tihom braturanije, kako je tkanina odore boje pergamenta istkana nekimneobičnim,grubim,svetlimnitimanalikkoridrveta,ikakoizDžemovekože izbija neka hladnoća kao što kamen zadrži svežinu čak i povrućemdanu.

DžemjestavioprstepodVilovubradu,nateravšigadagapogledapravouoči.Dodirmujebiohladan.

Vil je stegnuo zube. Ovo bimogao biti poslednji put da gaDžemdodirnekaoDžem.Sećanjeseprobikroznjegaoštropoputnoža-nagodineDžemovogtapšanjaponjegovomramenu,nanjegovurukukojase pruža prema Vilu damu pomogne kada padne, na Džema koji gazadržavakadaserazjari,nasameViloverukenaDžemovimmršavimramenima dok mu Džem iskašljava krv po košulji. „Slušaj me. Neostajemovde,aliostajemuživotu.Neću teucelostinapustiti,Vile. Ikada se sada budeš borio, ja ću ipak biti uz tebe. Dok budeš hodaosvetom,jaćubitisvetlostkojateprati,tlokojetidajeoslonac,silakojagura mač u tvojim rukama. Vezani smo, nevezano za bilo kakvuzakletvu. Belezi nisu ništa promenili. Zakletva nije ništa promenila.Samojerečimasročilaneštoštojevećpostojalo.”

„Ah,štaćemosatobom?”,rečeVil.„Recimištamogudaučinim,jertisiipakmojparabatai,ineželimdasamkročišutamuTihograda.”

„Nemamizbora.Ali,akobihjednomogaodazatražimodtebe,tobibilodabudešsrećan.Hoćudastvorišporodicuiostarišuzonekojitevole. A ako želiš da se oženiš Tesom, nemoj da te sećanje nameneometautome.”

„Ahonamenemoždainećehteti”,rečeVil.Džemsedrhtavonasmešio:„Pa,činimisedajetovećnatebi.”Vilmujeuzvratioosmeh,ioni,makarnačas,opetbehusamoDžem

i Vil. Vil je mogao da vidi Džema, ali i kroz njega, prisećajući seprošlosti. Setio se njih dvojice kako trčemračnim ulicama Londona,skačusajednognadrugikrovdokimseserafimskimačeviblistajuurukama;setiosesatiisatiprovedenihuvežbaonici,pakakosuguralijednodrugoublatnjavebarice,gađaliDžesaminugrudvamaizsnežnetvrđaveudvorištu,kakosuspavalipoputkučićanatepihuispredvatre.

Aveatquevale,pomisliojeVil.Zdravoizbogom.Ranijenijeprevišerazmišljao o tim recima, nikada se nije zapitao zašto nisu samooproštajne, već i pozdravne. Svaki susret vodi do rastanka i tako ćeuvek ibiti, jerživot imasvojkraj.Usvakomsusretu ima imalotugezbog rastajanja, ali i u svakom rastajanju isto tako ima radosti zbogsastajanja.

Gledaćedanezaboravituradost.„Pričalismojednomkakobitrebalodaseoprostimo”,rečeDžem.

„KadaseJonatanpraštaoodDavida,rekaomuje:Idiumiru,kakoseizavetovasmo,obojica,daćeGospodvečnobitiizmeđutebeimene.Nisu

seopetvideli,ali senisunizaboravili.Takoćebiti i sanama. Ikadabudem brat Zakarija, kada više ne budem gledao svet oko sebeljudskimočima, jednimćudelom ipakbitiDžemkojegsipoznavao, ividećuteočimamogasrca.”

„Wo men shi shengsijijiao”, reče mu Vil, te je primetio da su seDžemove oči postepeno raširile, ozarene veselom iskrom. „Idispokojno,DžemseKarsterse.”

Nekolikosudugihtrenutakajošostalizagledanijedanudrugog,aondajeDžemnavukaokapuljačudasakrijelicesenkom,paseokrenuo.

Viljesklopiooči.NijevišemogaodačujeDžemakakoodlazi;nijeniželeodabudesvestantrenutkakadabudeodlazioiostaviogasamog,niježeleodasaznakadamupočinjeprvidanživotaSenolovcabezsvogparabataija. A ako mu se ono mesto iznad srca, gde mu je nekadastajala parabatajska runa, i jeste najednom zažarilo probadajućimbolomkada se vrata zatvoriše zaDžemom,Vil je rekao sebida je tosamonekavarnicaprsnulaizvatre.

Oslonioseozid,dabizatimpolaganoskliznuoiseonapod,porednožazabacanje.Nisamnijeznaokolikojedugotakosedeo,aliječuorzanjekonjaudvorištuitandrkanjekočijeTihebraćedokjenapuštalaprilaz.Pazveketzatvaranjakapije.Mismoprahisenke.

„Vile?”Podigaojepogled;nijebioprimetiotananuprilikuuvratimavežbaonice dok mu se nije obratila. Šarlota je zakoračila u sobusmešećimuse.Bilojedobroteunjenomosmehu,kaoiinače,pasesamukom uzdržao da ne zatvori oči pred uspomenama - na Šarlotu uvratima iste ove sobe. Zar si zaboravio šta ti juče rekoh, da danasdočekujemonovupridošlicunaInstitut?...DžemsaKarstersa...

„Vile”,reklamujesada,ponovo.„Biosiupravu.”Podigao je glavu, ruku oklembešenih između kolena. „U vezi sa

čime?”„Za Džema i Tesu”, reklamu je. „Raskinuli su veridbu. A Tesa se

osvestila.Budnaje,dobroje,itražite.”

Dokjabudemutami,želimdaonbudenasvetlosti,uztebe.TesajesedelanaslonjenaojastukekojejeSofipažljivorazmestila

okonje(njihdvesuseprvobileizgrlile,aSofijojjerazmrsilakosu,prenegoštoćejojreći„hvalimte,bože,hvalimte,bože”tolikoputadajeTesamoraladajezamolidaprestanedasenebioberasplakale),paje

pogledalauvisuljakodžadaurukama.Imalajeosećajkaodaunjojpostojedveosobe.Jednaseneprestano

zahvaljivalaštojeDžemživ,štoćedočekatijošjedanosvitzore,štomuotrovniopijatzbogkojegjetolikodugobolovaovišenećepržitiživotuvenama.Adruga...

„Tes?”, tihiglassavrata;podigavšipogled,ugledala jeVilaobrisaobasjanihsvetlošćuizhodnika.

Vila. Prisetila semomka koji joj je upao u sobu uMračnoj kući iskrenuojojmisliodpretrpljenihužasaćaskajućisanjomoTenisonu,ježevimainaočitimdasamakojidolazedatespasu,ipritomsuuvekupravu.Tada jepomislilada je zgodan, ali ga je sadagledalana jedansasvimdrugačijinačin.BiojeVil,usvojsvojojsavršenojnesavršenosti;Vil, čije je zaštićeno srce ipak bilo lako slomiti; Vil, koji nije voleoglavom,većcelimsrcem,celimsvojimbićem.

„Tes”, reče ponovo, pokoleban njenim ćutanjem, pa je ušao,pritvorivši vrata za sobom. „Hteo... Šarlota mi je rekla da si metražila...”

„Vile”,reklaje,svesnadajeodvećbleda,dasujojsuzerazmazanepokoži,dasujojočiidaljecrvene,alinijejubilobriga,jeripakjetobioVil, pa je ispružila ruke i on je smesta prišao da ih prihvati i stegnesvojimtoplim,izgrebanimprstima.

„Kakosi?”,upitaojuje,zagledavšijojseulice.„Moramdapopričamsatobom,alineželimdateopterećujemdokseskrozneoporaviš.”

„Dobrosam”,reklamuje,uzvrativšimustisakprstiju.„Umirilasamse,videvšiDžema.Tinisi?”

Pogledmuodleteodnje,madanijepopuštaostisak.„Ijesam”,reče,„inisam.”

„Umiriotijeum”,reklamuje,„alineisrce.”„Da”,rekaoje.„Da.Upravotako.Odličnomepoznaješ,Tes.”Žalosno

jojseosmehnuo.„Živje,ijasamnatomezahvalan.Alijeodabraoputstrašne samoće. U Bratstvu... jedu sami, hodaju sami, ustaju sami iodlazenapočinaksami.Voleobihdagapoštedimtogakadabihikakomogao.”

„Poštedeosigasvegačegasimogaodagapoštediš”,rečeTesatiho.„Kao što je i on tebe poštedeo, kao što smo se svi silno trudili dapoštedimojednidruge.Nakrajusvakosamodlučuje.”

„Hoćešdakažešdanetrebadatugujem?”„Ne.Tuguj.Obojetrebadatugujemo.Tuguj,alineprebacujsebi,jer

tinesnosišnikakvuodgovornostzaovo.”

Spustio jepogledunjihovespojeneruke.Pomilovaojoj jezglavkepalčevima sasvim nežno. „Možda ne”, reče, „ali ima drugih stvari zakojeipaksnosimodgovornost.”

Tesajeplitkoudahnula.Sniziojeglasukojemsepojavilaodređenagrubostkojuniječulajošod...

...dahomnežnimivrelimnanjenojkoži,takodaseionasvazadihala,milujućimuramena,ruke,bokove...

Hitrozatreptavši,izvuklajerukeiznjegovih.Nijegledalaunjega,aliprisetivši se treperenja vatre po zidovima pećine čim je čula njegovglas u ušima, učinilo joj se da je sve to bio san, trenutak izdvojen izstvarnogživota,kaodasedesionanekomdrugomsvetu.Jošuveknijemogladapoverujedasetouopštedesilo.

„Tesa?”,glasmujebiosnebivljiv,rukeidaljeispružene.Jednimjedelomhteladaihprihvati,dagaprivučeporedsebeipoljubiga,dasezaboravi pokraj Vila kao što je i ranije činila. Jer on je bio učinkovitpoputbilokojegopijata.

AondaseprisetilaVilovihzamagljenihočijuuopijumskojjazbini,snovaosrećištoseraspadošečimjedejstvodimaisparilo.Ne.Nekestvari možeš da rešiš samo ako se suočiš sa njima. Udahnula je ipogledalaVila.

„Znamštahoćešdamikažeš”,reklamuje.„RazmišljašoonomeštoseodigraloizmeđunaspodKaderIdrisom,jersmomislilidajeDžemmrtav,idaćemoimitakođeumreti.Častansičovek,Vile,iznašštatijesadačiniti.Morašmiponuditibrak.”Vil,kojisebiopotpunoumirio,pokazaojedajošuvekmožedajeiznenadinasmejavšise.Biojetotih,žalostansmeh.„Nisamočekivaodaćešbitibaštolikoneposredna,alijetrebalodaočekujem.ZnamjamojuTesu.”

„I jesam tvoja Tesa”, rekla je. „Ali, Vile. Nemoj sada ništa da migovoriš.Niobraku,niodoživotnomobavezivanju...”

Seo joj je na rub kreveta. Bio je obučen u opravu za vežbanje,ispasanekošuljezasukanedolakata,razdrljeneokovrata,tejemoglada vidi kako mu ožiljci iz bitke polako zaceljuju na koži, beličastipodsetnici na isceljujuće rune. Mogla je da mu nazre i nekupovređenostuočima.„Žališzbogonogaštosedesiloizmeđunas?”

„Zarnekomožedažalizbognečegaštoje,makolikonepromišljeno,bilodivno?”,reklamuje,injemusepovređenostuočimarasplinulauzbunjenost.

„Tesa.Akoseplašišdaseustručavam,daseosećamdužnim...”„Ne”,podiglajeoberuke.„Većsamoosećamdatiusrcusadavlada

zbrkatuge,očaja,olakšanja,radosti izbunjenosti,paneželimdabiloštaizjavljuješdoksitimeophrvan.Inemojmirećidanisi,jervidimnatebidajesi,isamasetakoosećam.Obojesmoophrvani,Vile,inijednoodnasnijeustanjudadonosiodluke.”Kolebaosekojitrenutak.Prstisumulebdeli iznadsrca,gdemujenekadastajalaparabatajskaruna,letimicejedodirujući-zapitalasedalijeuopštesvestantogaštoradi-aondareče:„Plašimsedasikatkadpremudra,Tesa.”

„Pa”,reklamuje,„jednoodnasmoradabude.”„Zarnemoguništadaučinim?”,reče. „Nebihdaseudaljavamod

tebe.Osimakotitakoneželiš.”Tesi pogled odlete na noćni stočić, gde su joj knjige koje je bila

čitalapreautomatonskognapadanaInstitut-sadajojsečinilokaodatobešeprehiljadugodina - ležaleporedane. „Mogaobidami čitaš”,reklamuje,„akotinesmeta.”

Viljenatopodigaopogled,pasenasmešio.Besetonapaćen,čudanosmeh,aliipakstvaran,ipakVilov.Tesamusetakođeosmehnula.„Nesmetami”,rečejoj,„nikako.”

ItakoseVil,nekihčetvrtsatakasnije,izatekaoufotelji,čitajućijoj„Dejvida Koperfilda”, kada je Šarlota prstima nežno odgurnula vrataTesine sobe da bi provirila unutra. Nije se mogla otarasiti osećajateskobe - Vil joj se činio posve očajan srozan na podu vežbaonice,potpunosam,teseprisetilastrahakojijeuvekgajila,daćeDžem,akoihikadanapusti,sasobomodnetiisveononajboljeizVila.AiTesajejošuvekbilatolikoslaba...

Soba je bila ispunjena Vilovim tihim glasom, kao i prigušenimodsjajemvatreizkamina.Tesajeležalanaboku,smeđekoserasutepojastuku,gledajućiVila,koji jenagnuolicenadstranice,sanežnošćuupogledu,istomnežnošćukojaseodražavalaiuVilovomblagomglasudok joj je čitao. Beše to jedna toliko prisna i duboka nežnost, da seŠarlotasmestaudaljila,dopustivšidasevratanečujnozatvorezanjom.

Vilov je glas i dalje dopirao za njom dok se spuštala hodnikommnogoveselijegsrcanegoštojebilosamotrenranije.

„...inemožegapaziti,akonijeodvećdrskoreći takvonešto,brižnokaoštobihja.Alizadeseligabilokakvazlodelailiizdaje,nadamsedaćeobična ljubav i istina sve tonakrajunadjačati.Nadamsedaćepravaljubav i istina na kraju biti jače od bilo kakvog zla ili nedaće ovogasveta...”

24.

MERALJUBAVI

Meraljubavijestevoletibezmere.-pripisujeseSvetomAvgustinu

VelikaodajaSavetabešejarkoosvetljena.Velikidvostrukikrugbiojeiscrtan po uzdignutom podijumu u prednjem delu prostorije, a uprostoru između krugova stajahu rune: rune spajanja, rune znanja,runeveštineiumešnostiirunekojesuoznačavaleSofinoime.Sofijeklečala na sredini krugova. Tamna joj je kosa padala razvezana dostruka u slapu tamnih uvojaka naspram još tamnije oprave. Bila jeizuzetnolepanasvetlukojejedopiralokrozkupolastisvetlarnikiznadnje,saožiljkomnaobrazucrvenimpoputruže.

Većnica je stajala iznad nje, pridržavajući Smrtonosni peharpodignutimrukama.Šarlotajenosilajednostavnuskerletnuodorukojase širila iza nje. Sitno joj lice beše uozbiljeno i strogo. „Primi Pehar,SofijoKolins”,reklajeicelajeodajautihnula.Odajanijebilapuna,aliredna čijem je krajuTesa sedela jestebio:Gideon iGabrijel, Sesili iHenri,onaiVil,svinestrpljivonagnuti,čekajućidaseSofiuzdigne.NaobestranepodijumastajaojepojedanTihibrat,pognuteglave,uodoribojepergamentakojajeizgledalakaodajeisklesanaumermeru.

Šarlota je spustila Pehar da ga ispruži Sofi, koja ga je obazrivoprihvatila.

„Zaklinješ li se,SofijoKolins,daćešseodrećiobičnjačkogsveta ipoći stazom Senolovaca? Hoćeš li uneti u sebe krv anđela Razijela ihoćešlijepoštovati?ZaklinješlisedaćešslužitiKlavi,daćešsedržatizakonaodređenogzavetom,daćešispunjavatinaredbeSaveta?Hoćešli braniti sve ljudsko i smrtno, znajući da za službu svoju ne dobijašnikakvuzahvalnostnitinagradusemčasti?”

„Zaklinjemse”,rečeSofisasvimčvrstimglasom.

„Možešlibitištitnejakima,svetlostutami,istinameđulažima,kulaupoplavi,okodavidikadasvidrugioslepe?”

„Mogu.”„Akadaumreš,hoćešlitelosvojeprepustitiDivovimadagaspale,

daupotrebepepeotvojuizgradnjiGradakostiju?”„Hoću.”„Pijonda”,rečeŠarlota.TesaječuladajeGideonudahnuo.Tobeše

onaj opasni deo obreda. Deo koji može da ubije neobučene inedostojne.

SofijepognulatamnokosuglavudaprinesePeharusnama.Tesasenagnula, grudi stegnutih od napetosti. Osetila je kako je Vilova rukaskliznulaprekonjene,osetilajenjentopli,utešnipritisak.Sofisegrlopomerilokadajeprogutala.

Krug koji je okruživao nju i Šarlotu najednom bljesnu hladnom,plavičasto-belom svetlošću, sakrivajući ih obe. Pošto je svetlostizbledela, Tesa poče da trepće da rastera zvezdice iz očiju predumirenimodbljeskom.Hitrozatreptavši, videla jedaSofidržiPehar.NekisesjajširiookoPeharadokgajedržala,prenegoštoćegavratitinazadŠarloti,kojasenatoširokoosmehnula.

„Sada si Div”, reče joj. „Dajem ti ime Sofije Senolovke, od lozeJonatanaSenolovca,detetadivovskog.Ustaj,Sofijo.”

I Sofi na to ustade u razdraganoj gomili u kojoj Gideonovoradovanjebešenajglasnije.Sofiseosmehivala,čitavimlicemozarenanazimskomsuncukojesepresijavalokrozprozirnistaklenikrov.Nekesenke hitro zatreperiše podom. Tesa je začuđeno podigla pogled -belinajeprošaralaprozore,lelujajućisenežnosadrugestranestakla.

„Sneg”,rečejojViltihonauho.„SrećanBožić,Tesa.”

TesevečeriodržavalagodišnjabožićnazabavaEnklave.Tesa jeprviput videla ogromnu balsku dvoranu Instituta otvorenu i ispunjenuljudima.Golemiprozoriblistalisuodražavajućisvetlostčijisuzlatastisjaj bacali i po uglačanim podovima. Sa druge strane tamnog staklamoglosevidetidapadasneg,ukrupnimimekimbelimpahuljama,alijeunutarInstitutasvebilotoplo,zlatnoibezbedno.

Božić kod Senolovaca nije bio isti kao Božić kakav je Tesapoznavala.Nijebiloprazničkihvenčića,nisusepevalekolede,nijebilobožićnihprskalicaipuckavihpaketića.Jesuimalijelku,madanijebila

ukrašenanauobičajennačin.Golemajeladizalasegotovodosamogasvodausamomdnubalskedvorane(kadajeVilupitaoŠarlotukakolije, zaboga, završila tamo, samo mu je odmahnula rukama, rekavšinešto o Magnusu). Na svaku su granu bile postavljene sveće, madaTesanijemogladadokuči kako subilepričvršćene ili nataknute.Odnjihsejošzlatastesvetlostiširilopoodaji.

Okačenezagranejelke-madasuvisileisalusteraisvećnjakapostolovimakaoisasvihbrava-behukristalnosvetlucaverune,svakaprozirnapoputstakla,madasuipakodbijalesvetlostbacajućiblistavedugice po čitavoj sobi. Zidovi behu ukrašeni prepletenim vencimabožikovine i bršljana, uz crvenebobice što sublistalemeđu zelenimlišćem.Tuitamoipokojagrančicaimelebelihbobica.JednaječakbilaprivezanaizaCrkvenjakovokovratnikdoksevrzmaoispodjednogodbožićnihstolova,delujućirazdraženo.

Tesisečinilodanikadaranijenijevidelatolikohrane.Stolovisubiliprepuninarezanepiletineićuretine,divljačiizečetine,božićnešunkeipita, tananih sendviča, sladoleda i kojekakvih voćnih kremova ipudinga,mlečnihželeaionihubojamadragulja,patišpanjanatopljenihkonjakom i božićnih piškota flambiranih u vinjaku, ledenog šerbeta,začinjenog kuvanog vina i velikih srebrnih zdela punih biskupovogbožićnog punča.17 Bilo je i korpi što su se prelivale raznoraznimposlasticamaislatkišima,ivrećicaSvetogNikoleukojimaseskrivahupo grumen uglja, parče šećera ili promincla od limuna, po kojima jeonajko jedobije znaoda limu jeponašanje tegodinebilo „prljavo”,„slatko”ili„kiselo”.Pretogajeodržanačajankasapoklonimasamozastanare Instituta, da družina razmeni darove pre nego što im gostistignu-Šarlotaje,smestivšiseukriloHenriju,kojijesedeousvojimkolicima,otvarala,jedanzadrugim,poklonezabebukojajetrebalodapristigne u aprilu (i za koju je odlučeno da će se zvati Čarls. „ČarlsFerčajld”,reklajeŠarlotaponosno,držećićebencekojejeSofiisplelazanju,uzzgodnoC.F.uuglu).

„ČarlsBufordFerčajld”,ispraviojujeHenri.Šarlotasenatoiskreveljila.Tesasezapitala,smejućise:„Ferčajld?

NeBranvel?”Šarlota se stidljivo nasmešila: „Ja sam Većnica. Odlučeno je da u

ovomslučajudetepreuzmemojeprezime.Henrijunesmeta,jelitako,Henri?”

„Nimalo”, rekao je Henri. „Pogotovo jer bi Čarls Buford Branvelzvučalopopriličnoblesavo,alijezatoČarlsBufordFerčajldbašzvučno

ime.”„Henri...”Tesaseosmehnula,prisećajućisetoga.Stajalajeblizubožićnejelke

posmatrajući pripadnike Enklave u svoj njihovoj raskoši - žene uzagasitimzimskimbojamadragulja,haljinamaodcrvenogsatena,svileboje safira i zlatnog tafta,muškarce u otmenim svečanim odelima -dok su se vrzmali unaokolo smejući se. Sofi je stajala uz Gideona,blistajući opuštena u otmenoj zelenoj plišanoj haljini; Sesili je bila uplavom,trčkarajućitamo-amo,oduševljenorazgledajućisveredom,uzGabrijela koji ju je pratio, onako sav izdužen, razbarušene kose, saobožavanjem i zadivljenošću. Ogroman badnjak, obavijen puzavimbršljanom i božikovinom, goreo je u golemom kamenom ognjištu, aiznad kamina behu okačene mrežice sa zlatnim jabukama, orasima,šarenimkokicamaibombonima.Bilojeimuzike,tiheiseme,aŠarlotaje izgledakonačnouspeladapronađeprimenuBridžetinompevanju,kojesesadauzdizaloiznadzvukainstrumenata,zvonkoimilozvučno.

„Ostavime,tugo,mojadragamila,pokosimepatnjomsvom.Uznjujesilnamojaljubavbilazaljubljenom,ludomsrcumom.

Zelenimirukavisvaradostbehu,zelenimirukavisvasrećasveta,zelenimirukavisjajnijiodzlata,mojadragagospazelenihrukava.”

„Nekasanebadaždekrompiri”,rečenekiglaszaneseno,„nekagrminaariju’Mojadragazelenihrukava’.”18

Tesaseokrenula,trgnuvšise.Vilsenekakopojaviopokrajnje,štojujesilnozačudilo,poštogajebilatražilajošotkadjeušlausobu,aodnjeganigdeni traganiglasa.Poobičaju,njegovapojavauvečernjemodelu - skroz u plavom, crnom i belom - oduzela joj je dah, ali jesteprikrila drhtaj u grudima osmehom. „Šekspir”, rekla je, „Vesele ženevindzorske”

„Nije mu baš jedan od boljih komada”, reče Vil, odmeravajući jezaškiljenimplavimočima.Tesa jeodabrala svilu ružičastebojeza toveče, bez nakita i ukrasa sem somotske trake, koja joj se, dvaputobmotanaokovrata,spuštalanizleđa.Sofijojjebilasredilakosu-da

joj učini, ne kao sobarica - uplevši joj sićušne bele bobice međupodignute kovrdže. Tesa se osećala veoma nakinđureno, i upadljivo.„Mada,imaisvojihdobrihstrana.”

„Ali, dežurni književni kritičar”, uzdahnula je Tesa, prebacujućipogledsanjeganadvoranu,doŠarlotekojajebilazanetarazgovoromsa nekim visokim, plavokosim muškarcem kojeg Tesa nijeprepoznavala.

Vilsenagnuopremanjoj.Blagoseosećaonaneštozelenoizimsko,na jelu, limetu ili čempres. „Imaš bobice imele u kosi”, rekao joj je,preletevši jojdahompoobrazu. „Tobi, teoretskigovoreći,značilodabilokomožeubilokomtrenutkudatepoljubi.”

Pogledalagajerazrogačeno:„Mislišdabiikopokušao?”Letimicejujetaknuopoobrazu;nosiojebelerukaviceodkožedivokoze,alijeonaimalaosećajdajedodirujesopstvenomkožom.„Ubiobihsvakogakopokuša.”

„Pa”,rečemuTesa,„nebitibioprviputdazaBožićuradišneštosablažnjivo.”

Viljenačaszastao,dabisepotomiscerio,onimsvojimposebnimosmehomkojibimuozarioliceiucelostigapromenio.

OsmehzakojiseTesabilabrinuladajeucelostinestao,nestaozaDžemomutamiTihograda.Džemnijeumro,ali jedandelićVila jesteotišao sa njim kada je i ovaj otišao, delić otrgnut iz Vilovog srca izakopan tamonegdedolemeđuhujećimkostima.ATesa se, te prvenedelje nakon toga, brinula da se Vil nikada neće oporaviti, da ćezauvekostatinekavrstaavetikojatumaraInstitutom,nejede,stalnoseokrećedapopričasanekimekoinijetamo,pamuondalicezgasnekadaseprisetiiućuti.

Ali, bila je rešena. I njeno je srce bilo slomljeno, ali da bi izlečilaVilovo,bilajeuverenadaćemoratinekakodaizlećiisvoje.Čimjemaloojačala,čvrstojerešiladamudonosičaj,kojinijetražio,iknjige,kojejestetražio,stalnogajesaletala, iubiblioteci ivannje,tražećidajojpomažesaobukom.Šarlotijerekladasevišeneophodipremanjemukaodajelomljivpoputstaklaidagaslobodnošaljeugraddasebori,kao što ga je slala i ranije, sa Gabrijelom ili Gideonom umesto saDžemom. Šarlota to i jeste, nevoljno, uradila, i Vil bi se vraćao iz tihborbikrvavimodar,aliživog,ozarenogpogleda.

„To ste pametno uradili”, rekla joj je Sesili nešto kasnije, dok sustajaleuprozoru,gledajućiVilaiGabrijelakakorazgovarajuudvorištu.„MomebratutoštojeDivdajenekusvrhu.Senolovstvoćemuzalečiti

svepraznine.Senolovstvoivi.”Tesa je zamišljenospustila zavesu.Ona iVilnisuporazgovaralio

onomeštosezbilonaKaderIdrisuonenoćikojusuzajednoproveli.Izaistajojseičinilakaonekidalekisan.Kaoneštoštosedesilonekojdrugojosobi,anenjoj,neTesi.NijeznaladaliseiVilistotakooseća.ZnalajedajeDžemsaznao,ilinaslutio,iobomaimoprostio,alijojVilviše nije prilazio na takav način, nije joj govorio da je voli, niti ju jepitaodalionavolinjegajošoddanakadajeDžemotišao.

Činilojojsedasuvekoviprošli,madaseradiloosvegadvenedelje,pre nego što će je Vil pronaći samu u biblioteci i pitati je, posveiznebuha,dalibiseprovozalakočijomsutrasanjim.Tesajezbunjenopristala, pitajući se u sebi da li traži njeno društvo iz nekog drugograzloga.Zbogneketajnekojuvaljaistražiti?Zbognečegaštoželidajojprizna?

Ali ne, beše to obična vožnja kočijom po parku. Vreme je bilozahladnelo, te krajevi jezeracabehu zaleđeni.Ogoljeno granjedrvećabilo je goletno i divno, a Vil je učtivo ćaskao sa njom o vremenu igradskimznamenitostima.KaodajerešiodausavršinjenopoznavanjeLondona tamo gde je Džem stao. Bili su do Britanskog muzeja iNarodnegalerije,dovrtovaKjuaiKatedraleSvetogaPavla,gdejeTesakonačnoipukla.

Baš su bili stajali u čuvenoj Galeriji šapata; Tesa je, naslonjena oogradu, gledala u katedralu ispod njih. Vil joj je prevodio natpis nalatinskomnazidukripteukojojjeKristoferRenbiopokopan-tražitelispomenik njegov, osvrnite se oko sebe - kada mu je Tesa rasejanoprovuklaprstekrozruku.Istogasetrenazarumeneoipovukao.

Iznenađenogajepogledala:„Neštonijeuredu?”„Ne”,rečejojodvećishitreno.„Samošto...samoštotenisamdoveo

ovamodabihtepipkaonaGalerijišapata.”Tesajenatoprasnula:„PanisamnitražiladamepipkašnaGaleriji

šapata! Tako mi Anđela, Vile, hoćeš li prestati sa tim uljudnimponašanjem?”

Začuđenojujepogledao:„Ahzarnebiviševole...”„Ne bih! Neću da budeš uljudan! Hoću da budeš Vil! Neću dami

pokazuješ zanimljiva graditeljska čuda kao da si Bedekerov vodič!Hoćudamigovorišužasnoblesave,smešnestvari,daizmišljašpesmei budeš...”Vil u kojeg sam se zaljubila, zamalo je rekla. „I budeš Vil”,dovršilaje.„Iliimadatemlatnemkišobranom.”

„Samopokušavamdatiseudvaram”,rečejojViločajnički,„Datise

udvaramkakovalja.Zatoiradimsveovo.Zarnisishvatila?”„Gos’n Ročester se nikada nije udvarao Džejn Er”, ukazala mu je

Tesa.„Nije, samoseobukaokaoženadabinačistoprestravio siroticu.

Takoneštoželiš?”„Odtebebiispalabašgadnažena.”„Nebi.Biobihočaravajuć.”Tesa se nasmejala. „Eto”, reklamu je. „Eto, to je Vil. Nije li tako

bolje?Štakažeš?”„Ne znam”, rečeVil, zagledajući je. „Ne smemda odgovorim. Čuo

sam da čim progovorim, Amerikankama dođe da me nalupajukišobranom.”

Tesa se opet nasmejala, a onda oboje počeše da se smeju, te imprigušeni kikot odjeknu zidovima Galerije šapata. Nakon toga sve jetekloizrazitolakšeizmeđunjih,tejojse,pomažućijojdapopovratkuizađeizkočije,Vilnasmešioiskrenoiveselo.

Tesajetenoćizačulatihokucanjenavratima,akadajeotišladaihotvori,nije zateklanikogaprednjima, samoknjigunapoduhodnika.„Pričaodvagrada”.Čudnoglipoklona,pomislilaje.Ubibliotecisuvećimaliprimerakknjigekojijemogladačitakadgodbipoželela,aliovajbeše nov novcat, sa sve računom iz „Hačardsa” na prvoj strani. Tekkadajujeponelasasobomukrevetprimetilajedananaslovnojstranistojiinekizapis.

Tes,Tes,Tesa.Dalijenekoimeikadazvučalolepšenegotvoje?Kadagaizgovorim

srcemi zazvoni poput zvona. Teško je zamisliti takonešto, jelda - srcekako zvoni?Ali kadamedodirneš,meni baš takobude, kaodami srcezvoniugrudima,pami zvonjavaprotutnji venama i raspolutimikostiradošću.

Zaštosamzapisaooverečiuknjigu?Zbogtebe.Zbogtebesamzavoleoovu knjigu, iako sam je nekada prezirao. Pročitavši je po drugi put,otvorenog uma i srca, osetih potpuno očajanje i zavist zbog SidnijaKartona-da,zbogSidnija, jerčak idanije imaonadedaćegavoljenaženazavoleti,barjojjemogaorećizasvojuljubav.Barjemogaodaučinineštodadokažesvojustrast,makartobiloneštoosuđenodazamre.

Ijabihprihvatiosmrtzaprilikudatikažemistinu,Tesa,kadabihbiosigurandabismrtusledilasamomeni.1stogaipozavidehSidniju,jeronbešeslobodan.

A,evo, sadasami jakonačnoslobodan, ikonačnotimogureći,bezstrahazatvojusigurnost,sveštominasrculeži.

Tinisiposlednjisanmojeduše.Tisiprvisan,jedinisankojegnisammogaoprestatidasanjam.Tisi

prvisanmojeduše, i jasenadamdaćeiztogasnaproisteći isvidrugi,punživotsnova.

Konačnosanadomusrcu,VilHerondejl

Dugo je samo sedela nakon toga, držeći knjigu iako je nije čitala igledajućikakozorasvićenadLondonom.Ujutrujebukvalnoizletelaizkrevetadaseobuče,prenegoštoćezgrabitiknjiguisjuritisedolesanjom.Vilajeuhvatilabaškadajeizlazioizsvojesobe,kosejošvlažneodumivanja,pasebacilananjega,uhvatilagazarevereiprivuklasebidamuzagnjuriliceugrudi.Knjigajetresnulanapodizmeđunjihkadajespustiorukedajezagrliidajepomilujepokosinaleđima,tihojojšapćući:„Tesa,štajebilo,štanijeuredu?Nijetisesvidelo...?”

„Niko mi nikada nije napisao nešto tako lepo”, rekla mu je, licapriljubljenoguznjegovegrudi,tejemogladamučujetihokucanjesrcapodkošuljomisakoom.„Nikada!”

„Napisaosamtočimsamotkriodajeprokletstvobilolažno”,rečeVil.„Htedohjoštadadatidam,ali...”,rukemusestegošeunjenojkosi.„Kada sam saznao da si se verila sa Džemom, sklonih to u stranu.Nisamznaokadabihmogao,kadabitrebalodatidam.Aondasamsejuče,kadasimikazaladahoćešdabudemsvoj,ponadaoudovoljnojmeridaizvučemnapoljestaresnove,daotresemprašinusanjihidamtiih.”

Togasudanaotišlidoparka,madajebilohladnoistokolikojebiloivedro, pa nije bilo mnogo ljudi. Jezero Serpentin presijavalo se nazubatom suncu, a Vil joj je pokazao mesto na kojem su on i Džemhranilipatkepačećimpiticama.TadagajeprviputvideladasesmeškapričajućioDžemu.

ZnalajedaVilunemožedabudedrugiDžem.Nikotonebimogao.Alisusepraznineunjegovomsrcupolaganopopunjavale.VilujevelikuradostpredstavljaloiSesilinoprisustvo;Tesajetoprimećivalakadabisedeli zajednopredvatrom, tiho razgovarajućinavelškom,pabimuočiblistale; čak su iGabrijel iGideonpočeli damu se sviđaju, pa supostali prijatelji,madanikone bimogaodamubudeprijatelj poputDžema.A, dakako, Šarlotina iHenrijeva ljubavbeše čvrstakao što je

uvekbila.Rananećenikadanestati,Tesajeznala,niunjojniuVilu,alikako je vreme zahladnjivalo, tako seVil sve više smeškao, redovnijejeo,potreseniizrazpočedamublediuočima,ionajeodahnula,znajućidatajizrazvišenijekoban.

„Hmmm”, rekao je sada, blago se njišući na petama dok jeproučavao balsku dvoranu. „Možda si u pravu. Mislim da sam bašnegdeokoBožićadobiotetovažuvelškeaždaje.”

Tesa je morala dobrano da se potrudi kako se ne bi zacrvenela.„Kakojedonjeuopštedošlo?”

Viljenatosamoširokoodmahnuorukom.„Biosampijan...”„Koješta.Nikadatinisibiozaistapijan.”„Naprotiv - da bi mogao da se pretvara da je trešten, čovek bar

jednommoradasenapije,čistodaimanaštadasepozove.ŠestoprstiNajdželslužiojekuvanujabukovaču...”

„NećešvaljdadamikažešdaŠestoprstiNajdželstvarnopostoji?”„Kakonebipostojao...?”,Vilotpočesaosmehom,kojimujeubrzo

izbledeo;gledaojeizaTese,negdeubalskudvoranu.Okrenuvšisedaisprati njegov pogled, ugledala je istog onog visokog, plavokosogmuškarca koji je ranije bio pričao sa Šarlotom kako se probija krozgužvupremanjima.

Biojenabijen,moždaukasnimtridesetima,saožiljkomkojimusepružao vilicom. Razbarušene, svetle kose i plavih očiju, i kožepreplanule na suncu. Činila se još tamnija naspram uštirkanogprednjeg umetka na beloj košulji. Bilo je nečega poznatog na njemu,nečegaštojepodsvesnouzburkaloTesinasećanja.

Zaustavioseprednjima.ZatreptaojeočimakaVilu.Bilesusvetlijeplave od Vilovih, slične boji različka. Koža oko njih bila mu jepreplanula, izbrazdana sitnimboricama. A onda reče: „Vi ste VilijamHerondejl?”

Vilmujeklimnuobezreči.„Ja sam Elijas Karsters”, reče čovek. „Džem Karsters bio mi je

nećak.”Viljepobeleo,aTesajeshvatilaštajojjetonatomčovekubilotako

poznato-neštouvezisanjim,uvezisanjegovimdržanjemioblikomšaka; podsećalo ju je na Džema. Pošto Vil očito nije mogao daprogovori,Tesareče:

„Da,ovojeVilHerondejl.AjasamTerezaGrej.”„Ona preobraziteljka”, reče čovek - Elijas, Tesa je podsetila sebe;

Senolovci su semeđusobnooslovljavali po imenu. „Bili ste vereni za

DžemsaprenegoštojepostaoTihibrat.”„Jesam”,rečeTesatiho,„mnogogavolim.”Uputiojojjejedanpogled-nineprijateljskiniizazivački,većsamo

radoznali.AondaseokrenuoizagledaouVila.„Bilistemuparabatai?”Viljepovratioglas.„Jošuveksam”,reče,prkosnostegnuvšivilicu.

„Džems vas je spominjao”, reče Elijas. „Pošto sam napustio Kinu ivratio se u Idris, pitao sam ga da li hoće da dođe da živi samnom.Poslalismoga izŠangaja,smatrajućidazanjeganijebezbednotamogdeseidaljemotajuJenluoviposlušnicitražećiosvetu.Alikadasamgapitaoda libidošaokodmeneu Idris, rekao jedanebi,danemože.Zamoliosamgadaporazmisli.Dasmoporodica,dasmoodistekrvi.Alionmijesamorekaodanemožedanapustisvogaparabataija,dasunekestvarivažnijeodkrvi.”Elijasga jesmirenogledaosvetloplavimočima.„Doneosamvamjedanpoklon,VileHerondejle.Neštoštosamnameravaodatinjemu,kadadosegnepunoletstvo,poštomuotacvišenijebioživdabimugaondao.Alimugasadavišenemogudati.”Vilsesav zgrčio, poput prenategnute strune luka. Rekao je: „Nisamuradioništačimebihzaslužiopoklon.”

„Mislimdajeste”,Elijasjesakaišaokostrukaskinuokratakmačufiligranskiizrađenimkanijama.PružiogajeVilukojigaje,trenkasnije,iprihvatio.Kanijebehuprekrivenepažljivourađenimlišćemirunama,kojesepresijavahunazlatastojsvetlosti.Viljeodlučnoizvukaomač,pagajepridigaoispredlica.

Balčakmujebioprekrivenistomšaromodrunailišća,alijesamaoštricabilajednostavnaiglatka,semjednogretkakojimusepružaoposredini.Tesasenagnuladapročitarečinametalu.

JasamKortana,odistačelikaičvrstinekaoZojeziDurandal.„Zojez je bio mač Karla Velikog”, reče Vil, glasom i dalje krutim,

zbog čega je Tesa znala da pokušava da potisne osećanja. „DurandalbešeRolanov.Ovajmač...potičeizpredanja.”

„Iskovanrukamaprvogsenolovačkogoružara,VejlandaKovača.Ubalčaku krije pero sa krila Anđelova”, reče Elijas. „Porodica Karstersčuvagakodsebevečstotinamagodina.Džemovmijeotacrekaodamuga dam kada napuni osamnaestu. Međutim, Tiha braća ne primajupoklone.” Pogledao je Vila: „Vi stemu bili parabatai. Treba vi da gauzmete.”

Viljezabiomačnazadukanije:„Nemogudagauzmem.Nećudagauzmem.”

Elijas ostade zatečen. „Ali, morate”, reče, „bili ste mu parabatai,

voleovasje...”ViljepružiomačnazadElijasuKarstersu,ispruženogbalčaka.Elijas

ga je prihvatio koji tren kasnije, a Vil se samo okrenuo i otišao danestanenegdemeđuokupljenima.

Elijas je zbunjeno gledao za njim: „Nije mi bila namera da gauvredim.”

„GovorilisteoDžemuuprošlomvremenu”,rečeTesa.„Džemnijesanama,alinijenimrtav.Vil...nepodnosikadaoDžemumislekaoonečemuizgubljenomilizaboravljenom.”

„Nijemibilanameradagazaboravim”, rečeElijas, „samohtedohrećidaTihabraćanemajuosećanjakaomi.Neosećaju isto što imi.Akovole...”

„Džem i dalje voli Vila”, reče Tesa. „Bio on Tihi brat ili ne. Nekestvari nikakve čarolije ne mogu da unište, jer su one same po sebičarobne.Viihnikadanistevidelijednoguzdrugog,alijajesam.”

„Htedoh dati Džemsu Kortanu”, reče Elijas, „ali je ne mogu datinjemu,pasammisliodabiondatrebalodajenjegovparabataizadrži.”

„Imalistedobrunameru”,rečeTesa.„Ali.oprostiteštosemešam,gospodineKarsterse,alizarvinekaniteimatisvojudecu?”Očimuseraširiše:„Nisamuopšterazmišljaoo...”

Tesajepogledalasvetlucavimač,pačovekakojigajedržao.PomalojemogladanazreDžemaunjemu,kaodagledaodraznečegaštovoliuzatalasanoj vodi.Upravo joj je ta ljubav,probuđena i prisutnaunjoj,ublažilaglaskadajeprogovorila.„Akonistesigurni”,reklaje,„ondagazadržite. Zadržite ga za svoje naslednike. I Vilu bi se to dopalo. JernjemunijepotrebanmačdabipamtioDžemaponjemu.Makolikodajenjegovoporeklobogato.”

Bilo jehladnona stepeništu Instituta, gde jeVil stajaobezkaputa ilišešira, zagledan u noć posutu mrazom. Vetar mu je bacao sitnesnopovesneganaobraze,goleruke,tejepoobičajučuoDžemovglasnegde u podsvesti kako mu govori da ne bude blesav i da se vratiunutraprenegoštoseprehladi.

Zima je zaVilaoduvekbilanajčistijedoba - čak je i dim i zemljuLondonaokovalastuden,zaleđeneičiste.Togjejutrarazbioslojledakojimu se skorio u bokalu sa vodom, pre nego što će pljusnuti liceledenomtečnošćuistrestisegledajućiuogledalosamokromkosom

kojamujeliceprošaralacrnimprugama.PrvobožićnojutrobezDžemanakonšestgodina.Najvećazima,donosinajvećubol.

„Vile”,začuoješapat,njemuposveprepoznatljiv.Okrenuojeglavu,saslikomStareMoliuglavi-aliduhovisuretkokadaznalidaodlutajuodmestanakojemsuumrliilinakojemsubilipokopani,aosimtoga,štabionasadahtelaodnjega?

Pogledsesusretesanjegovim,ravanitaman.Ostatakjojtelanijebio providan, već više oivičen srebrom: plava kosa, lice lepo kao ulutke, bela haljina u kojoj je izdahnula. Krv, crvena poput cveta, nagrudima.

„Džesamina”,rekaoje.„SrećanBožić,Vile.”Srce,kojemujenačaszastalo,počeopetdakuca,ubrzavajućimu

krvuvenama.„Džesamina,šta...štatiradištu?”Malkosenadurilanato.„Tusamzatoštosamtuiumrla”,reklamu

je jačim glasom. Nije bilo neobično za duhove da poprime čvršćeobličje i jači glas kada se nađu blizu nekog čoveka, pogotovo blizunekogkomožedaihčuje.Pokazalamujedvorišteisprednjih,ukojemjujeVildržaounaručjudokjeumiralaprosipajućikrvpokamenu.„Nijetidragoštomevidiš,Vile?”

„Štobimibilo?”, reče. „Džesi, kadaugledamduhove, to jeobičnozato što imajunekanedovršenaposla ili ihneka tugavezuje zaovajsvet.”

Podiglajeglavudapogledasneg.Iakojepadaookonje,njuuopštenije dodirivao, kao da stoji pod staklom. „A da imam neku tugu,pomogao bi mi da je zalečim? Dok sam bila živa nikada nisi mariomnogozamene.”

„Jesam”, reče Vil. „I iskrenomi je žao ako si stekla utisak damiuopštenijebilostalo,ilidasamtemrzeo,Džesamina.Mislimdasimepodsećalanamenesamogvišenegoštosambiospremandapriznam,tesamtesamimtimeosuđivaostrože,kaoštobihisamogasebe.”

Natogajepogledala:„Iju,jelitobilaotvorenaiskrenost,Vile?Kakosi se, samopromenio!”Odmaknula se i on je videoda joj stopalaneostavljajutragusnegukojimstepenicebehuzasute.„Tusam,zatoštozaživotanisamhteladabudemSenolovac,daštitimDivove.Sadasamzadužena za čuvanje Instituta, dok god mu bude bilo potrebnočuvanje.”

„Inesmetati?”,upitaojuje.„Štositu,porednas,amoglasidaodešnaonajsvet...”

Namreškala je nos. „Nijemi bilo do toga. Toliko je zahtevano odmenezaživota,samgaAnđeoznakakobimibiloposle.Ne,srećnasamitu,dokvassveposmatram,doknečujnounaokololebdimnevidljiva.”Srebrnajojjekosabljesnulakadajenagnulaglavupremanjemu.„Madametiizluđuješ.”

„Ja?”„Dakako.Oduveksamgovoriladaodtebenikadanebibilodobrog

udvarača,Vile,itisimitolepoidokazao.”„Zaista?”,rečeVil.„VratilasiseizmrtvihpoputduhastarogMarlija

dabimizvocalaomojimljubavnimizgledima?”„Kakvim izgledima?Toliko si navozaoTesukočijompoLondonu,

da se kladim da bi mogla mapu da nacrta po sećanju, i jesi li jezaprosio?Nisi. Nemože gospa samu sebe da zaprosi, Vilijame, a nemožetinirećidatevoliukolikojojjeneotkriješsvojenamere!”

Viljezavrteoglavom:„Džesamina,tisistvarnonepopravljiva!”„Alisamtakođeiupravu”,ukazalamuje.„Čegasetoplašiš?”„Daćemi,akojojiznesemsvojenamere,rećidamenevoli,barne

onakokakojevolelaDžema.”„NećetevoletikaoštojevolelaDžema.Volećeteonakokakovoli

tebe,Vile,jednusasvimdruguosobu.ZarbitibilodražedanijevolelaDžema?”

„Ne,madaistotakoneželimdaseoženimnekimkomenevoli.”„Morašjepitatidabiotkrio”,rečeDžesamina.„Životjepunrizika.

Smrtjemnogojednostavnija.”„Zašto te nisam video pre ove večeri, ako si tu bila sve vreme?”,

upitaoje.„JošnemogudauđemuInstitut,akadasinapoljuudvorištuuvek

si sa nekim. Pokušala sam da uđem na vrata, ali me neka sila uvekspreči.Doduše,sadajeboljenegoštojebilo.Isprvasammogladasepopnem samo nekoliko stepenika. A sada sam tu gde me vidiš”,pokazala mu je svoj položaj na stepeništu. „Jednoga ću dana biti ustanjudauđemunutra.”

„Akadabudešbila,pronaćićešsvojusobuonakvomkakvajebila,satvojimlutkicama”,rečeVil.

DžesaminamusenasmešilatakvimosmehomdaseVilzapitaodali je uvek bila toliko tužna, ili ju je smrt promenila više nego što jemisliodaseduhovimogupromeniti.Alinijestigaoništadakaže,poštojojseuzbunjeniizrazpojavionalicuionajenestalauvrtlogusnega.

Vilseokrenuodapogledaštajujetopreplašilo.VrataInstitutasu

seotvorilakakobiseMagnuspojaviounjima.Nosioještofanikaputpostavljenastrahanom,asvilenicilindarvećsumuistačkalepahuljicesaneba.

„Trebalojedapretpostavimdabihtetumogaopronaći,kakodaješsve od sebe da se pretvoriš u ledenicu”, rečeMagnus, spuštajući sestepenicamadabisišaodoVilazagledanogudvorište.

VilnijebioraspoložendamuspominjeDžesaminu.Imaojeosećajdanionatonebiželela.„Hteosidanapustišzabavu?Ilisisamomenetražio?”

„I jedno i drugo”, reče Magnus, navlačeći bele rukavice. „Ja ti,zapravo,napuštamLondon.”

„NapuštašLondon?”,rečeViluneverici.„Nisivaljdaozbiljan?”„Zaštonebihbio?”,Magnuskvrcnuprstomjednuzalutalupahuljicu.

Zaiskrila jeplavimsjajemprenego što ćenestati. „NisamLondonac,Vile.BoraviosamnekovremekodVulsija,alinjegovdomipaknijemojdom,aVulsiijadosadimojedandrugompopriličnobrzo.”

„Ikudaćešsada?”„U Njujork. U Novi svet! Novi život, novi kontinent.” Magnus je

podigaorukeuvazduh.„Moždačakponesemvašegmačkasasobom.ŠarlotamikažedajetužanjošotkadjeDžemotišao.”

„Pa,nassveredomgrize.Možešgaslobodnouzeti.Misliš lidaćemusedopastiNjujork?”

„Ko bi ga znao? Saznaćemo zajedno. Mene upravo neočekivanosprečavadaseneucvarim.”

„Mikoji ne živimovečnoverovatnonevolimopromenekolikovikojiživitevečno.Menijedojadilodastalnogubimljude”,rečeVil.

„Imenije”,rečeMagnus.„Alionakojekakosamtirekaodaćebiti,zarne?Naučišdatrpiš.”

„Nekoliko puta sam čuo da ljudi koji izgube nogu ili ruku i daljeosećaju bol u timudovima, iako ih više nemaju”, rečeVil. „Imeni jenekadatako.OsetimDžemaporedsebe,iakonijetu,pamibudekaodaminedostajedeomene.”

„Ahnijetako”,rečeMagnus.„Onnijemrtav,Vile.Nastaviojedaživijersigapustiodaode.Onbi inačeostaouztebeiumro,dasi tražiotakoneštoodnjega,alisigavoleoudovoljnojmeridasivišeželeodapoživi,makariživotomodvojenimodtvog.ŠtovišeodsvegadokazujedaipaknisiSidniKarton,Vile,datvojaljubavnijeonakojamožedasenadomestijedinouništenjem.Jatoibejahvideoutebi,oduveksamtovideou tebi, zbog toga sam i poželeoda ti pomognem.Neočajavaš.

Imaš u sebi neiscrpnu sposobnost da se raduješ.” Stavio je ruku urukavicipodVilovubradudamupridigneglavu.NijebilomnogoljudipredkojimajeVilmoraodapodigneglavudabiihpogledaouoči,alijeMagnus bio jedan od njih. „Sjajna zvezda”, rečeMagnus, zamišljenogpogleda kao da se priseća nečega, ili nekoga. „Vi smrtnici žarkoplamtite.Atimnogovišeodvećine,Vile.Nikadatenećuzaboraviti.”

„Nećunijatebe”,rečeVil,„mnogotidugujem.Tisiskinuokletvusamene.”

„Nisinibioproklet.”„Jesam, jesam”, reče Vil. „Jesam. Hvala ti, Magnuse, za sve što si

učiniozamene.Akotitoranijenisamrekao,evo,sadatikažem.Hvalati.”

Magnusjespustioruku.„NepamtimdamisenekiSenolovacikadazahvaljivao.”

Vilsevragolastonasmešio:„Gledajdasenenavikavašnato.Mitibašinismozahvalnafela.”

„Neću”, nasmejao se Magnus. „Neću.” Zaškiljio je blistavimmačkastimočima:„Ostavljamteudobrimrukama,VileHerondejle,ilisebarmenitakočini.”

„MislišnaTesu.”„Mislim na Tesu. Ili poričeš da tvoje srce njoj pripada?” Magnus

počedasespuštastepeništem,alijezastaodaseosvrnekaVilu.„Neporičem”,rečeVil,„alićejojbitivrložaoštosiotišao,adase

nisinipozdraviosanjom.”„Oh”, reče Magnus, okrećući se u podnožju stepeništa, sa

radoznalimosmehomnalicu.„Nemapotrebe.Recijojdaćemoseopetvideti.”

Vilmuklimnu.Magnusseokrenuo,sarukamaudžepovimakaputa,pasezaputiopremakapijiInstituta.Vilgajegledaosvedoksenjegovaprilikanijestopilasabelinomsnegakojijeidaljepadaosaneba.

Tesaseiskralaizbalskedvoranetakodajenikonijeprimetio.ČakjeiuvekpronicljivojŠarlotipažnjabilapreusmerena,dokjesedelaporedHenrijaunjegovimkolicima,držećigazarukuismeškajućisevrcavimmuzičarima.

TesinijetrebalomnogovremenadapronađeVila.Pretpostavljalajegdebibio,ibilajeupravu-stajaojenaulaznomstepeništuInstituta,

bez kaputa ili šešira, dopuštajući damu se sneg nakuplja po glavi iramenima. Čitavo je dvorište bilo zaprašeno snegom, pa je izgledalokao da je šećerom u prahu bio posut i niz kočija koje su čekale udvorištu,crnagvozdenakapija,kamenepločenakojimajeDžesaminaizdahnula. Vil je netremice zurio ispred sebe, kao da pokušava darazaznaneštomeđupahuljicama.

„Vile”,rečemuTesa,paseokrenuodajepogleda.Usputjepokupilasvileni šal, ali ništa deblje od toga, te je osećala peckanje ledenihpahuljicanaogoljenojkoživratairamena.

„TrebalojedabudemučtivijipremaElijasuKarstersu”,rečeVilkaoda joj odgovara. Gledao je u nebo, gde se bledi polumesec micaoizmeđugustihoblakaimagle.Pahuljebelogsnegapalesumunaglavu,mešajući mu se sa crnom kosom. Obrazi i usne crveneše mu se odzime.Nikadajojnijeizgledaozgodniji.„Alisamsejaponeokaoštobihseponeo...pre.”

Tesa je znalana štamisli.KodVila jepostojalo samo jednopre iposle.

„Imaš i ti pravadabudešneraspoložen”, reklamu je. „Već sam tirekladaneželimdabudešsavršen.ŽelimsamodabudešVil.”

„Kojinikadanećebitisavršen.”„Savršenojedosadno”,rečemuTesa,prešavšiiposlednjistepenik

kakobisenašlaporednjega. „Igrajusedovršinavod izpesme unutra.Mogaosibašdasepokažeš.Mislimdanikonebimogaodatistanenacrtukadjerečopoznavanjuknjiževnosti.”

„Semtebe.”„Jabilitivećbiladobartakmac.Moždabismomoglidaseuparimo,

padapodelimonagradu?”„Ne bi bilo kulturno”, Vil reče rasejano, zabacivši glavu. Sneg se

beleoponebuokonjihkaodasuupodnožjunekogvrtloga.„Onodanas,kadaseSofiuzdigla...”

„Da?”„Dalibiitihtelatakonešto?”Okrenuosedajepogleda,sacrnim

trepavicamanakojesusenahvatalebelepahuljice.„Zasebe?”„Znašdajezamenetonemoguće,Vile.Jasamveštica.Ilibitobar

bionajbližiopisonogaštosam.NikadanebihmogladapostanemDivucelosti.”

„Znam”,zagledaoseusvojeruke,širećiprstekakobimusepahuljespustile i otopilenadlanovima. „Ah sinaKader Idrisu reklada si senadaladaćešpostatiSenolovac...datijeMortmejnzbrisaotenade...”

„Tadaijesamtakomislila”,popustilaje.„AlinakonštosampostalaIturijel-nakonštosamsepreobraziladauništimMortmejna-kakodaodbacim nešto što mi je omogućilo da zaštitim one do kojih mi jestalo?Nijelakobitidrugačiji,pogotovokadasijošijedinstven.Alisveseneštomislimdamenilaganiputinijebiosuđen.”

Vilsenasmejao.„Laganiput?Ne,tebisigurnonije,mojalesa.„JesamlitvojaTesa?”Privilaješaljošjačeokosebe,pravećiseda

sestreslasamozbogzime.„Smetalititoštojesam,Vile?Štonisamkaoti?”

Rečizalebdešeizmeđunjih,neizgovorene:Senolovackojiašikujesavešticomnemožedaočekujezajedničkubudučnost.

Vil je prebledeo: „Ono što sam ti rekao na krovu, pre tolikovremena...znašdanisamtakomislio.”

„Znam...”„Neželimdabudešbiloštadrugo,Tesa.Tosištojesiijatevolim.

NevolimutebisamoonoštobiKlavaodobrila...”Nakrivila jeobrve:„Voljansidaistrpišostalo?”

Prošaojerukomkroztamnukosunavlaženusnegom.„Ne,nisamsedobro izrazio. Nema u tebi ničega što bih mogao da ne volim. Zarzaistamislišdami je toliko stalodapostanešDiv?NimajkaminijeSenolovac.Akadasamtevideokakosepreobražavašuanđela-kadasam video kako buktiš vatrom nebeskom - kako je to samo biloveličanstveno,Tes!”Zakoračiojepremanjoj.„Toštotijesi,štomožešdauradiš,velikojeovozemaljskočudo,nalikvatriilipoljskomcvećuiliširinimora.Jednasi jedinanaovomesvetu,kaoštosi jednajedinaumome srcu, i nikada senećedesiti da te ne volim.Voleobih te i danijednimjedinimdelomnisiSenolovac...”

Drhtavomusenasmešila.„Alidragomiještojesam,makarisamopolovično”,reklaje,„poštotoznačidamogudaostanemuzvas,tunaInstitutu. Da porodica koju sam pronašla tu može da ostane mojaporodica.Šarlotamirečedaakohoću,mogudavišenebudemGrej,padauzmemprezimekojejemojamajkatrebalodanosipreudaje.Moglabih da budem Starkveder. Mogla bih da imam pravo pravcatosenolovačkoprezime.”

ČulajedajeVilnatoizdahnuo.Dahmusenahladnoćipretvorioubelioblačak.Očimubehuplave,široke ibistre,upereneunjeno lice.Navukaojeizrazčovekakojijeohrabriosebedaseodvažinaneštoštoga plaši, pa se sada čeliči. „Naravno da možeš da uzmeš pravosenolovačkoprezime”,rečeVil.„Možešdauzmešmoje.”

Tesasezagledalaunjega,skrozcrno-belognaspramcrno-belebojesnegaikamena.„Tvojeprezime?”

Viljezakoračiokanjoj,takodasusenašliliceulice.Aondajojjeuzeorukudajojskinerukavicuistavijeudžep.Držaojenjenuogoljenurukusvojom,obavivšijeprstima.Šakamujebilatoplainažuljana,tesestreslapodnjegovimdodirom.Očimubehupostojaneiplave,sveštojeisamVilbio:iskreneinežne,oštreidovitljive,topleidobrodušne.„Udajsezamene”, reče joj. „Udajsezamene,Tes.Udaj sezamene ipostaniTesaHerondejl.IliostaniTesaGrej,ilivećkakogodželišdatezovu,aliseudajzameneiostaniuzmenedamenikadanenapustiš,jerne bih podneo više nijedan jedini dan života u kojem nemam tebeporedsebe.”

Snegjelelujaookonjih,beo,ledenisavršen.Oblacisusepomerili,takodajemogladavidizvezdeizmeđunjih.

„DžemmijerekaoštajeRagnorFelkazaozamogaoca”,nastaviojeVil.„Dajezamogaocapostojalasamojednaženakojujevoleo,idajezanjegabiloilionailinijednadruga.Itisitozamene.Volimte,ivolećutesvedokneumrem...”

„Vile!”Stegnuojeusne.Kosamujesadavećbilagustoprekrivenasnegom,

trepaviceblistaveodpahulja.„Preteraosam?Preplašiote?Znaškakavsamsarečima...”

„Znam,znam.”„Sedam se šta simi jednom rekla”, Vil je nastavio dalje. „Da reči

imajumoćdanaspromene.Menesutvojerečipromenile,Tes;načinilesumeboljimčovekomnegoštobihinačebio.Životjeknjiga,aunjojimajošhiljadustranicakojenisampročitao.Hoćudaihčitamzajednosatobom,kolikogodmogu,prenegoštoumrem...”

Prislonilamujerukuuzgrudi,tikiznadsrca,osećajućikakojojkucapoddlanom,jedinstvenim,samonjemusvojstvenimtokom.„Samobihvoleladanespominješstalnoumiranje”,reklamuje.„Aliiporedtoga,da, znam kakav si sa recima, Vile, i sve ih volim. Svaku reč kojuizgovoriš.Ionešašaveioneluckasteionedivneioneštosusamozamene.Volimih,kaoštovolimitebe.”Vilhtedeneštodakaže,alimujeTesa pokrila usta rukom. „Volim tvoje reci, moj Vile, ali zadrži ihčaskom”, rekla mu je smešeći se. „Priseti se svih reči koje sam jazadržavalausebisveovovreme,neznajućitvojenamere.Kadasimiprišaoudnevnojsobidamikažešdamevoliš,najtežeštosamikadamoraladauradimbilomijekadasamteoteralaodsebe.Rekaosida

voliš rečimoga srca, oblikmoje duše. Pamtim to. Pamtim svaku rečkoju si izgovorio od tog pa do današnjeg dana. Nikada ih nećuzaboraviti.Tolikojerećikoježelimdatikažem,itolikoonihkoježelimdačujemodtebe.Nadamsedaćemoimaticeliživotpredsobomdaihkažemojednodrugome.”

„Znači,udaćešsezamene?”,rečeVil,delujućiošamućeno,kaodanemožedapoverujekakvagajesrećazadesila.

„Hoću”,reklamuje-poslednju,najjednostavniju,aipaknajhitnijuodsvihreči.

A Vil je na to, iako je u svakoj prilici imao nešto da kaže, samootvorioustaiopetihćutkezatvorio,tejeumestotogaispružiorukedajeprivučekasebi.Šaljojpadenastepenište,alijujeonugrejaosvojimrukamaiustimatoplimnanjenimakadajenakrivioglavudajepoljubi.Imao jeukuspahuljica ivina,kaozima iVil iLondon.Usnemubehumekenanjenima,rukejojjestavioukosurasipajućijojbelebobicepokamenimstepenicima.TesasečvrstoprivilauzViladokjesnegvejaookonjih.KrozprozoreInstituta,moglaječutitihezvukemuzikekojajesvirala u balskoj dvorani: klavir, violončelo, i iznad svega toga, nalikvarnicama što pršte prema nebu, milozvučne, slavljeničke tonovevioline.

„Ne mogu da verujem da stvarno idemo kući”, reče Sesili. Sklopivširukeispredsebe,skakutala jegore-doleubelimčizmicamaodjarećekože.Ušuškalaseucrvenizimskikaput,kojibešeneštonajupadljivijeumračnoj kosturnici, sem samog Prolaza, koji se golem i srebrnpresijavaonasuprotnomzidu.

Tesa je kroznjegamogla danazre, kaou nekom snu, plavonebo(nebo izvan Instituta bilo je oblačno, sive londonske boje) i snežnabrda. Vil je stajao pored nje, dodirujući je ramenom. Činio se bled inapet, pa joj je došlo da ga uhvati za ruku. „Ne idemo stvarno kući,Sesi”,rekaojojje.„Barnedabismoostali.Idemosamouposetu.Hoćudaupoznamnašeroditeljesaverenicom...”,inatomusebledilomalorazišlosalicaiusnemuseizvišeuosmehu,„...daioniznajukakvomćusedevojkomoženiti.”

„Koješta”,rečeSesili,„možemodaupotrebimoProlazdabismoihobišlikadgodpoželimo!ŠarlotajesadaVećnica,panemožemonikakoupastiunevolju.”

Šarlota je prostenjala: „Sesili, ovo je posebnoputovanje.Nije ovoigračka. Nemožeš tek tako upotrebiti Prolaz kad god poželiš, i ovajizletmorabititajan.Nikosemnas,ovdeprisutnih,nesmeznatidasteposetiliroditelje,dasamvamdozvoliladaprekršitezakon!”

„Nećunikomereći!”,usprotivilaseSesili.„AnećeniGabrijel.”Bacilajepogledudečkaporedsebe.„Nećete,jelda?”

„A dami neko kaže zašto i njega vodimo?”, pitao je Vil, ne samosestruvećisveokosebe.

Sesilijespustilarukenabokove:„AzaštotivodišTesu?”„Zato što ćemo se Tesa i ja venčati”, reče Vil, na šta se Tesa

nasmešila;idaljejujezabavljalokakojeVilovamlađasestraznaladamuidenaživcekaonikodrugi.

„E,pa,moždaćemoseiGabrijel i javenčati”,rečeSesili.„Jednogadana...”

Gabrijelsezagrcnuo,poprimivšiuzbunjujućeljubičastuboju.Viljeizbaciorukeuvazduh.„Nemožešsevenčati,Sesili!Tektijepetnaesta!Jaćuimatiosamnaestkadaseoženim!Bićuodraslaosoba!”

Sesili to nijemnogo tangiralo. „Možda ćemo dugo ostati vereni”,reklaje.„Alinevidimzaštomisavetuješdaseudamzačovekakojegmojiroditeljinikadanisuupoznali.”

Vil poče da zapliće jezikom: „Ne savetujem ja tebe da se udaš začovekakojegtvojiroditeljinikadanisuupoznali!”

„Pa, onda se slažemo. Garijel mora da se upozna sa mamom itatom.”SesiliseobratilaHenriju:„JeliProlazspreman?”

Tesa senagnulapremaVilu. „Joj, štovolimkakoznada te sredi”,šapnulamuje.„Posvejezabavno.”

„Čekajtekmajkudamiupoznaš”,rečeVil,pajujeuhvatiozaruku.Prsti sumu bili hladni; srcemora damu je lupalo kao ludo. Tesa jeznala da je čitave noći bio budan. Samapomisao da će nakon tolikogodinavidetiroditeljebešezanjegazastrašujućaistokolikoiradosna.Znala je da je mešavina nade i straha bila neopisivo gora od samojednogodtadva.

„Prolazjeucelostispreman”,rečeHenri.„Inezaboravite,otvorićugaopetzasatvremenadabistesemoglivratitikroznjega.”

„Imoratedashvatitedaseovomožedesitisamojedanput”,rečeŠarlota napeto. „Iako sam Većnica, ne mogu vam dopustiti daposećujetevašuobičnjačkuporodicu...”

„ČaknizaBožić?”, rečeSesili,krupnim,ganutimočima.Šarlota jevidnopopustila:„Dobro,moždazaBožić...”

„Izarođendane”,rečeTesa.„Rođendanisuipakposebni.”Šarlotajepokrilalicerukama:„Oh,takomiAnđela.”

Henri se nasmejao, te je zamahnuo rukom ka vratima. „Samonapred”,rekaojeiSesilijeprošlaprva,nestavšikrozProlazkaodajezakoračilakrozvodopad.Gabrijeljekrenuozanjom,azatimiViliTesa,čvrstosedržećizaruke.TesaseusredsredilanatoplinuViloverukeitreperenjekrvikroznjegovukožu,kadaihhladnoćaitamaobuhvatišeizavrteše bez daha u vrtlogu u kojem je vreme stajalo. Svetla jojbljesnuše iza očiju i ona je najednom izronila iz mraka, trepćući iteturajućise.Viljujepriviouzsebedanepadne.

Stajali su na širokom povijenom prilaznom puteljku ispredvlastelinske kuće Rejvenskar. Tesa je to mesto videla samo odozgo,kadasuona,DžemiVilskupaposetiliJorkšir,neshvatajućidaVilovaporodica sada živiu toj kući. Sećala seda jekuća stajalaupodnožjudoline,okruženasasvihstranabrdimaobraslimžutilovkomivresom,kojasada,tuitamo,behuposutasnegom.Drvećejetadabilozeleno;sadajebiloogoljeno,asatamnogkrovaodškriljcavisilesusvetlucaveledenice.

Vratabehuodtamnehrastovinesateškimmesinganimzvekiromnasredini.Viljepogledaosestru,kojamužustroklimnuglavom,pajeispravioramenaiposegaozanjimdagapodigneiopetpusti.Učiniloim se da je udarac zvekira odjeknuo čitavomdolinom, te Vil opsovasebiubradu.

Tesamu je ovlaš takla zglob rukom. „Samo hrabro”, reklamu je,„ipakseneradiopatki,zarne?”

Okrenuo se da joj se nasmeši i crna mu kosa pade preko očijutamankadasevrataotvoriše,otkrivajućiurednosređenusobaricuucrnojhaljiniibelojkapici.Samojejednompogledaladružinunapraguiočijojseraširišekaotanjiri.

„Gospođice Sesili!”, jedva je izustila, a onda joj pogled odlete doVila.Pokrivšiustarukom,okrenulaseijurnulanazadukuću.

„O,bože”,rečeTesa.„Jatiimamtakvodejstvonažene”,rečejojVil.„Verovatnojetrebalo

dateupozorimprenegoštosipristaladaseudašzamene.”„Jošuvekmogudasepredomislim”,rečeTesamilozvučno.„Dasenisiusudila...”,otpočeojerečenicuuzosmejakkojimuseote

sa usana, kada se u vratima najednom pojaviše ljudi - neki visoki,plećatimuškaracsagomilomplavekosenaglaviprošaranesedima isvetloplavimočima.Aodmahizanjegainekažena:vitkaizapanjujuće

lepa, kose crne poputmastila kao u Vila i Sesili i očiju tamnoplavihpoputljubičica.VrisnulaječimjojsepogledspustionaVila,aondajedigla ruke i zamahala njima slično krilima belih ptica uhvaćenihnaletomvetra.

TesajepustilaVilovuruku.Izgledadasesledio,kaolisicakadajojselovačkikerovinađuzarepom.„Hajde”,reklamujeTesatihoionjeistupio, na štamajka poče da ga grli govoreći „znala sam da ćeš sevratiti,znalasamdahoćeš”,štobešepropraćenočitavombujicomrečinavelškom,međukojima jeTesauspeladarazgovetne jedinoVilovoime.Otacimbešezatečen,alinasmešen,pajeispružiorukeSesili,kojamusebacilaunaručjesapoletomkakavTesakodnjenikadaranijenijevidela.

Narednih nekoliko trenutaka, Tesa i Gabrijel samo su nezgrapnostajalinapragu,imadanisubašgledalijednoudrugo,nisuznaliniuštabidrugogledali.Nekolikodugihtrenutakakasnije,Vilseodvojioodmajke,nežno jemilujućiporamenu.Nasmejalase,mada jojočibehupune suza, te reče nešto na velškom za šta je Tesa sa popriličnomsigurnošćupretpostaviladabešeopaskana račun činjeniceda jeVilsadabiovišiodnje.

„Sada si mala, mama”, reče joj razneženo, potvrdivši Tesinupretpostavku, da bi se potom okrenuo taman kada pogled njegovemajke pade na Tesu, pa potom i na Gabrijela, na šta joj se očirazrogačiše.„Mama,tata,ovojeTerezaGrej.Mojaverenica,venčaćemosesledećegodine.”

Vilovoj se majci ote uzdah - mada je zazvučala ponajvišeiznenađeno,naTesinoolakšanje-apogledVilovogocaodmahodletena Gabrijela, pa potom na Sesili, zaškiljenih očiju. „A ko je ovajgospodin?”

Vil se još više iscerio. „A, on”, reče, „to vam je Sesilin... drug,gospodinGabrijelLajtcrv.”

Taman kada je ispružio ruku da se pozdravi sa gospodinomHerondejlom, Gabrijel se najednom i ukipio. „Lajtvud!”, reče ljutito.„GabrijelLajtvud...”

„Vile!”, reče Sesili, odvajajući se od oca ne bi li prostrelila bratamrkimpogledom.

Vil jepogledaoTesu, iskričavihočiju.Zinula jedagaprekori,^damukaže„Vile!”baškaoštojeiSesiliupravoučinila,alijezadocnila-većseuvelikosmejala.

EPILOG

Ajavelimdapločaštonadmrtvimasespustiotvaradveriraja,

isveonoštonakrajučovekzaustitekprvijekoraknakonkraja.

ViktorIgo,„UVilkijeu”

London,Blakfrajarskimost,2008.Oštarvetarraznosiojetrunjeizalutalosmeće-kesiceodgrickalica,

iskidane listovenovina,stareračune-pločnikom,kada jeTesa,hitropogledavšilevo-desnodaproverisaobraćaj,žurnoprešlaBlekfrajarskimost.

Svakom bi prolazniku izgledala kao obična devojka na početkudvadesetih ili i mlađa od toga: u farmerkama uvučenima u čizme, iplavom džemperu od kašmira koji je kupila upola cene tokomjanuarskihrasprodaja,sadugomsmeđomkosom,blagoukovrdžanomna vlažnom vremenu, koja joj se opušteno rasipala niz leđa. Ako bikojim slučajem imali istančano oko za modu, verovatno bipretpostavili da je njena marama kašmirske šare iz „Libertija” bilalažnjak, a ne stotinu godina star original, i da je narukvicu oko rukekupilauprodavnicistarinskognakita,anedajebiladarkojijojjemuždaozatridesetugodišnjicubraka.

Tesajeusporilakorakpribliživšisejednomodkamenihodmorištauogradimosta.Sadasuunjubileugrađeneklupeodcementa,dabistemoglida sednete i zagledate seu sivkasto-zelenuvodukoja je ispodvaszapljuskivalastubovemosta,iliuKatedraluSvetogaPavlaudaljini.Grad je odjekivao bukom - gradskom vrevom: trubljenjem kola,tutnjavom dvospratnih autobusa, zvonjavom na desetine i desetinemobilnihtelefona,razgovoromprolaznikaitihimzvucimamuzikekojajedopiralaispodbelihslušalicaajpoda.

Tesa je sela na klupu, nogu podvijenih ispod sebe. Vazduh beše

zapanjujućečist isvež-dimaizagađenjazbogkojihjevazduhtubiožuto-crn kada je bila devojka više nije bilo, nebo je poprimilo bojuplavo-sivog mermera. Ono ruglo od Dover-Catamskog železničkogmostatakođejebilouklonjeno;samosustuboviidalještrcaliizvodekaočudanpodsetniknaneštoštojetamonekadabilo.Žutebovesadasuseljuljuškalenavodi,doksuturističkičamciploviliublizinitreštećiglasovima svojih vodiča kroz zvučnike. Autobusi crveni poputliciderskihsrcajurilisumostom,razbacujućisuvolišćepoivičnjaku.

Pogledalajesatnaruci.Petminutadopodneva.Malojeporanila,alijetakouvekbilokadajeovoupitanju-njihovgodišnjisastanak.Tojojjesamodaloprilikuzarazmišljanje-zarazmišljanjeiprisećanje,azatako nešto nije bilo boljegmesta od ovog, naBlekfrajarskommostu,prvommestunakojemsuikadapopričali.

Odmahdosata,njenabisernanarukvicakojujeuveknosila.Nikadajenijeskidala.Viljojjujedaonakontridesetgodinabraka,smeškajućisedokjujestavljaonanjenuruku.Znalajedajeontadavećimaosedeukosi,madaihnikadazapravoinijeuočila.Kaodamujenjenaljubavdala njenu preobraziteljsku sposobnost, ma koliko da je vremenaprošlo, kada bi ga pogledala uvek bi videla onog divljeg, crnokosogmomkaukojegseibilazaljubila.

Katkadjojsečiniloneverovatnokakosuuspelizajednodaostare,ona i Vil Herondejl, za kojeg Gabrijel Lajtvuđ onomad reče da nećepoživetidužeoddevetnaeste.IsaLajtvudovimasusvetegodineostalidobri prijatelji. Doduše, Vilu bi bilo teško da ne bude prijatelj sačovekomzakojegmusesestraudala.ISesiliiGabrijelvidelisusesaVilomtogadanakadajepreminuo,istokaoiSofi,madajenjenGideonumronekolikogodinaranije.

Tesa se jasno sećala toga dana, toga dana kada joj Tiha braćarekošedavišeničimenemogudaodržeVilauživotu.Ontadavećnijemogaodaustaneiznjihovogkreveta.Tesajesamoispravilaleđa,pajeotišladaprenesevestiporodici iprijateljima,trudećisedazbognjihbudesmirenakolikogodjemogla,madaseosećalakaoda jojčupajusrceizgrudi.

Bio je jun, sparnog leta 1937, te je uz razvučene zavese spavaćasoba bila ispunjena suncem, suncem i njenom i Vilovom decom,njihovim unucima, nećacima i nećakama - Sesinim plavookimdečacima, visokim i zgodnim, i Gideonovim i Sofinim dvemadevojkama-uzoneštoimbehubliskipoputporodice:Šarlotu,sedualiuspravnu,isvesinoveikćeriFerčajldovih,kovrdžaveriđekosekaošto

jeHenrijevanekadabila.TesajeceodanpresedelanakrevetuporedVila,oslonjenogonjeno

rame.Sambitajprizordrugimamoždaibiočudan,mladaženakojasamnogoljubavidržiunaručjučovekakoji izgledadovoljnostarodabijojbiodeda,međusobnoispreplitanihruku,alinjihovaporodicabešenaviknutanato-zanjihsubilisamoTesaiVil.ApoštosejesteradilooTesiiVilu,ostalisudolaziliiodlaziličitavogdana,kaoštosevećiradikadajenekiSenolovacnasamrti,dapričajuoVilovomživotuisvemuštosuoniTesauradilikrozsveonegodinekojesuprovelizajedno.

Deca su samnogo ljubavi pričala koliko je oduvek voleo njihovumajku,posvećenoistrastveno,kakonikadanijednudrugunijegledaokaonju,ikakosuimnjihoviroditeljipokazaliljubavkakvojsuseionisaminadaliusvojimživotima.Pričalisuiotomekolikojevoleoknjigei kako je i njih učio da ih vole, da poštuju štampane strane i čuvajupričekojesuoneskrivale.Pričalisuikakojeidaljeznaodaopsujenavelškom kada bi nešto ispustio, iako je taj jezik inače retko kadakoristio,ikakomuje,iporedčinjenicedamujeprozabilaodlična-biojenapisaonekolikoveomacenjenih istorijaSenolovacanakonšto sepovukaoizposla-poezijaoduvekbilagrozna,štoga,ipak,nikadanijesprečilodaimjerecituje.

Njihovo najstarije dete, Džems, šaljivo je spomenuo Vilov večitistrahodpataka injegoveneprekidnenaporeda ihotera iz jezercetanjihovogporodičnogdomauJorkširu.

Njihovi unuci ga podsetiše na pesmicu o demonskim ospicamakojuihjeonbionaučio-madasubiliodvećmalizanju,poTesinommišljenju - i koju su sviupamtili. Zajedno su je i otpevali, falširajući,prenerazivšiSofi.

Sa suzama na licu, Sesili ga je podsetila trenutka na njenom iGabrijelovomvenčanjukadajeodržaodivangovorhvalećimladoženju,ali je na kraju rekao - „Bože dragi, jamislio da se udaje za Gideona.Povlačim sve što sam rekao” - čime nije iznervirao samo Sesili iGabrijelavećiSofi-aVilse,previšeonemoćaodabisenasmejaotome,samonasmešiostisnuvšisestrinuruku.

SmejalisuseinjegovojnavicidavodiTesunaromantičneodmorenamestaizgotskihromana,uključujućiinekujezivumočvaruukojojje neko umro, neki zamak sa duhom kroz koji je duvala promaja, i,dakako,trguParizuzakojijebiozaključiodajenanjemuSidniKartonzavršionagiljotini, igde jeVilprestravioprolaznikeviknuvši „vidimkrvnakaldrmi!”nafrancuskom.

Nakrajudana,doksesmrkavalo,porodicaseokupilaokoVilovogkrevetadaga svi redompoljube iodu jedanpo jedan,dokVil iTesanisu ostali sami. Tesa je legla pored njega, gurnula mu je ruku podglavu i spustila svoju na njegove grudi, slučajući kako mu srce sveslabije otkucava. Prekriveni senkama, šaptali su jedno drugome,podsećajućisepričasamonjimaznanih.Odevojcikojajekrčagomzavodupoglavimlatnulamomkakojijedošaodajespase,ikakoseonzaljubiounjuistogatrena.Obalskojdvoraniibalkonuimesecuštojejezdionebompoputodvezanelađe.Olepetukrilamehaničkoganđela.Osvetojvodiciikrvi.

Negdeokoponoćivratasuseotvorila,kakobiDžemušaounutra.TesajepretpostavljaladajedotadavećtrebalodagasmatrabratomZakarijom,aliganiVilniTesanikadanisutakozvali.Ušao jeunutrapoput senke u beloj odori, a Tesa je duboko udahnula kada ga jeugledala, jer je znala da je Vil upravo njega čekao i da je kucnuoposlednjičas.

NijeodmahprišaoVilu,većjeotišaodokutijeodpalisandrakojajestajalanakomodi.UveksučuvaliDžemovuviolinu,kaoštomujeVilibioobećao.Držalisuječistuispremnu,tečaknišarkicenakutijinisuzaškripale kada ju je Džem otvorio da izvadi instrument. Gledali sukako podmazuje gudalo prepoznatljivim tankim prstima i kako mubledizglobovinestajupodjošsvetlijomtkaninomodoreTihebraće.

Potomjenamestioviolinunarameipodigaogudalo.Pajezasvirao.Dzi jin.Džem joj je jednomkazaoda taj izraz označava shvatanje

muzike,kaoisponudubljuodprijateljstva.Džemjesvirao,sviraojeogodinama Vilovog života onako kako ih je on video. Svirao je o dvadečaka u vežbaonici, kako jedan podučava drugog bacanju noževa,svirao je i o parabatajskom obredu: vatri i zakletvi i plamtećimtunama. Svirao je o dvamlada čoveka što trče ulicama Londona pomraku,pasezaustavepokrajnekogzidasmejućise.SviraojeoonomdanuubibliotecikadasuoniVilzafrkavaliTesuopatkama,sviraojeiovozuza JorkširukojemjeDžemrekaodaparabataiji trebadavolejedno drugo kao što vole sopstvenu dušu. Svirao je o toj ljubavi i onjihovojljubavipremaTesi,injenojpremanjima,sviraojeikakomujeVil rekao -u tvojim očima uvek nađem blagonaklonost. Svirao je i oretkim prilikama kada se video sa njima nakon što se pridružioBratstvu-kratkimsastancimanaInstitutu;pakadajeVilaugrizaonekidemon šaks, zamalo ga ubivši, pa je Džem došao iz Tihograda dapresedičitavunoćpokrajnjega,rizikujućidabudeotkrivenikažnjen.

Svirao je iorođenjunjihovogprvogsina, iobreduzaštitekoji jenaddetetomizvedenuTihogradu.VilnijedaodagaizvedenijedandrugiTihibratsemDžema.AsviraojeitomekakojepokriosvojeunakaženolicerukamaikakoseokrenuokadajesaznaodaćesedetezvatiDžems.

Sviraojeoljubaviigubitku,ogodinamatišine,rečimaprećutanimizavetima neizgovorenim, o prazninama između njegovog srca injihovih;akada jezavršio iodložioviolinuunjenukutiju,Viloveočibehu sklopljene, a Tesine pune suza. Džem je spustio i gudalo, pa jeprišaokrevetuispustiokapuljaču,dabimuTesavidelazatvoreneočiilicepodožiljcima.PotomjeseoporednjihnakrevetdauzmeVilovuruku,onukojuTesanijevećuzela, inatoiVil iTesazačušeDžemovglasumislima.

Uzimamtiruku,brate,dabimogaospokojnodaodeš.Viljenatootvoriosvojeplaveoči,kojeninakontolikogodinanisu

izgubile boju, pa je pogledao Džema i Tesu, nasmešio se, i umro saTesinomglavomnaramenuirukomuDžemovoj.

Nikada joj nije postalo manje bolno da se priseti Vilove smrti.Nakon što jeonotišao,Tesa jepobegla.Deca su joj većbilaodrasla,imala su i svojudecu; rekla je sebi da imvišenije potrebna, ali je upodsvesti skrivalamisaokoja ju jemorila:nebipodneladaostane igleda kako postaju starija od nje. Jedno je preživeti smrt muža.Nadživetismrtdece-tovećnebimogladaposmatraskrštenihruku.Desićese,moradasedesi,alionanećebititamo.

Aosimtoga,Viljujeneštobiozamoliodauradi.Put koji je vodio od Šruzberija do Velšpula nije više bio onakav

kakavjebiokadagajeVilprejahaousuludoj,bezglavojžurbidabijespasio od Mortmejna. Vil joj je ostavio uputstva, pojedinosti, opisegradićainekograzgranatoghrasta.Višejeputazabrujalatimputemusvom mini morisu dok ga nije pronašla: drvo, onako kako ga je inacrtaoudnevnikukojijojjedao,drhtaverukealibistrogauma.

Bodež je bio tamo, među korenjem drveta koje je izraslo i okodrške.Moralajedaisečekorenjeiprokopazemljuikamenjemistrijom,prenegoštojeuspeladagaizvuče.Džemovosečivo,sadapotamneloodstarostiivremena.

Odnela ga je Džemu te godine namostu. Bila je 1937. i nemačkibombarderi još nisu bili pristigli da sravne sa zemljom zgrade okoKatedraleSvetogaPavla idazaspunebovatromispalezidovegradakojijeTesavolela.Madasenekasenkajestebilanadvilanadsvet,kaonagoveštajnadolazećetame.

„Ubijaju se i ubijaju, ami nemožemoništa da učinimo”, rekla jeTesa,sarukamanaizlizanomkamenuogrademosta.MislilajenaPrvisvetskirat,narasipanjeljudskihživota.Nijetobiosenolovačkirat,alisuse izkrvi i rata rađalidemoni, adužnostDivovabila jeda sprečedemonedaizazovujošvećeuništenje.

Ne možemo ih spasiti od njih samih, odgovorio joj je Džem.Kapuljačamu jebilapodignuta,ali ju jevetarpomeriopokazujući jojdelićnjegovogožiljkanaobrazu.

„Neštosezakuvava.NekiužaskakavbisamoMortmejnmogaodasmisli.Prostoosećamtoukostima.”

Nikonemožerešitisvetsvegzla,Tesa.Kadajeizvuklanjegovbodež,obavijensvilom,madaidaljeprljavi

umrljanzemljomiVilovomkrvlju,izdžepakaputa,idalamuga,onjepognuoglavuiprihvatiogazgrčivširamenanadnjimkaodahoćedazaštitiranunasrcu.

„Viljehteodagavidiš”,reklamuje,„znamdaganemožešponetisasobom.”

Čuvajgazamene.Nikadasenezna...Nijegapitalanaštatačnomisli,aligajezadržalakodsebe.Ponela

gajekadajenapustilaEnglesku,kadasusebelehridiDoveraodmicaleod nje poput oblaka u daljini dok je prelazila La Manš. U Parizu jepronašlaMagnusa,koji ježiveonanekojmansardi,slikajući,štobešezanimanjezakojenijeimaonikakvogdara.Dopustiojojjedaprespavanadušekuporedprozora,akadasenoćuprobudilauzvikujućiVilovoime,došaojedajezagrli,osećajućisenaterpentin.

„Prvajeuveknajteža”,rekaojojje.„Prva?”„Prvavoljenaosobakojatiumre”,rečejoj.„Kasnijetibudelakše.”KadajeratpristigaoiuPariz,otišlisuuNjujork,gdejujeMagnus

iznovaupoznaosagradomukojemjerođena-prometnom,bleštavom,večito budnom metropolom koju je jedva i prepoznala, po kojoj sumotorna kola ispunila ulice poput mrava, dok su vozovi tutnjali pouzdignutimplatformama.TesegodinenijevidelasaDžemom,poštosunemačkibombarderizasipaliLondonvatrom,pajeonsmatraodabibiloprevišeopasnodasesreću,alinarednihgodina...

„Tesa?”Srcejojjezastalo.Obuzeojujesnažantalasvrtoglavice,tejenačaspomisliladanije

moždapoludela,dajojse,nakontolikihgodina,nisumoždaprošlosti

sadašnjosttolikostopileusećanjimadaihvišeinerazlikuje.Jerglaskoji je čula nije bio tih, nije bio nemi glas brata Zakarije u njenimmislima,glaskoji joj je jednomgodišnjeodjekivaoglavomposlednjihstotinuitridesetleta.

Ovobešeglaskojijojjeprobudiouspomenevećpomaloistanjenevišegodišnjim prisećanjem, poput papira koji je previše puta biosavijanirazmotavan.Glaskojijojjeujednomtalasuvratiosećanjenanekidrugi trenutaknaovommestu,na jednudavnunoć,kada je svebilocrnoisrebrnkastodokjojjerekateklapodnogama...

Srcejojjetolikojakotuklodajepomisliladaćejojseprobitikrozgrudnikoš.Polaganoseokrenulaodograde-dabiostalazabezeknuta.

Stajao jenapločnikuprednjom, sramežljivo joj se smeškajući, sarukama u džepovima veoma modernih farmerki. Nosio je plavidžemperodtrikotažezasukandolaktova.Bledibeličastiožiljcikrasilisumupodlakticepoputčipke.Zapazila jeobriserune tihovanja,kojamu je ranije na koži bila jake, crne boje, sada posvetlele do bledogsrebrnkastogotiska.

„Džeme?”, šapnula je, shvatajući zašto ga nije uočila kada ga jetražila u gužvi. Tražila je brata Zakariju, obavijenog belom odorom,kakoseneprimetnokrećekrozlondonskuvrevu.AliovonijebiobratZakarija.

OvojebioDžem.Nijemogladaodvoji pogledodnjega.Oduvek jeDžema smatrala

prelepim. Ni sada joj nije bio ništa manje lep. Nekada je imaosrebrnkasto-belukosuiočinaliksivomnebu.OvajDžemjeimaogar-crnukosu,kojaseblagouvijalanavlažnomvazduhu,itamnosmeđeočisazlatnimiskricamauzenicama.Kožamujenekadabilableda;sadajepoprimilamaloboje.Namestugdemuje licebilounakaženokadajepostaoTihibratstajalasudvatamnaožiljka,prveruneBratstva,jasnoseističućitakotamnenaisturenimjagodicama.

NamestugdemujekragnadžemperabilaraskopčanamoglajedanazreprefinjenioblikparabatajskerunekojagajenekadavezivalazaVila.Moždagajošuvekvezuje,akočovekzamislidadušeostajuvezanečakikadaihsmrtrastavi.

„Džeme”, izustila je opet. Na prvi je pogled izgledao kao da imamožda devetnaest godina, ili dvadeset, nešto starije nego što je biokada je postao Tihi brat. A kada ga je dublje pogledala, videla jemuškarca - sa mnogogodišnjom patnjom i mudrošću utisnutomdubokouočima;čakjeinačinnakojisepomeraogovorioobrižljivom,

tihom požrtvovanju. „Pa, ti si...”, neobuzdana joj se nada pojavila uglasu,„ovojezastalno?NisiviševezanzaTihubraću?”

„Ne”,reče joj.Disanjemubešeubrzano;gledao ju jekaodanemapojmakakoćereagovatinanjegovneočekivaniizgled.„Nisam.”

„Pronašaosi...lek?”„Nisamlično”,rečepolako.„Alijestepronađen.”„Videla sam se sa Magnusom u Alikanteu pre nekoliko meseci.

Pričalismoiotebi.Nijeminištarekao...”„Nije znao”, reče joj Džem. „Godina je bila teška i mračna za

Senolovce.Ali izkrvi ivatre, izgubitkaituge, izrodišesenekevelikepromene.” Skromno je raširio ruke, te reče, sa nešto začuđenosti uglasu:„Ijasamseličnopromenio.”

„Kako...?”„Ispričaćutipričuotome.Toti jejošjednapričaoLajtvudovima,

HerondejlovimaiFerčajldovima.Alitrebaćemivišeodsatvremenadaje ispričam, a tebi je sigurnohladno.”Prišao joj jekaodahoćeda jetakneporamenu,alisesabraoispustioruku.

„Ne...”,ostala jebezreči. Jošseosećala iskonskizapanjenaštogavidi ovakvog. Jeste ga viđala svake godine na ovommestu na istomovommostu.Ali tek jeuovomtrenutkushvatilakoliko jenavikladaviđaDžemapromenjenog.Aliovo-ovojojbešekaodajujezapljusnulaprošlost, kaoda jeprotekli vek izbrisan, te seosećala i ošamućeno iushićeno i prestravljeno time. „Ali... gde ćeš sutra?Kuda ćeš poći?UIdris?”

Načasjujepogledaoiskrenozatečeni,iakojeznalakolikojestar,posvemlad.„Neznam”,rečejoj.„Nisamnikadaranijeimaočitavživotpredsobomdabihgaosmišljavao.”

„Možda... na neki drugi Institut?”Nemoj da ideš, Tesa je htela dakaže.Ostani.Molimte.

„NeverujemdaćupoćiuIdris,aninabilokojiInstitut”,rekaojojje,nakon toliko dugačke stanke da je već bila pomislila da će je kolenaizdatiakoneprogovori.„NeznamvišedaživimkaoSenolovacusvetuukomenemaVila.Nisamsigurannidaželimtakonešto.Jošuveksamparabatai, mada moje druge polovine više nema. Da odem na nekiInstitut i zamolim ih da me prime, nikada to ne bih mogao dazaboravim.Nikadasenebihosećaopotpun.”

„Pa,štaćešonda...?”„Tovećzavisiodtebe.”„Odmene?”Obuzelajujenekajeza.Znalaještabihteladajojkaže,

alijojsečinilonemoguće.Svetovremedoksuseviđali,otkadjepostaoTihibrat,činioseuzdržan.Neneljubazanilibezosećajan,većkaodajeizmeđu njega i spoljnjeg sveta stajao sloj stakla. Pamtila je momkakojegjenekadaznala,kojijeljubavpružaolakokaoštojedisao,alitonije bio isti taj čovek sa kojim se susretala jednomgodišnje više odjednogveka.Znalajekolikojujevremeodtadapadosadapromenilo.Ikolikojeteknjegasigurnopromenilo.Nijeznalaštaježeleoodnovogživota,ani,štotrenutnobešeodprečevažnosti,odnjesame.Želelajedamukažeštagoddaježeleodačuje,dagazgrabiizagrli,damuuzmerukeiuverisamusebeunjihovoblik-alinijeseusuđivala.Nemožedoknesaznaštajehteoodnje.Tolikesugodineprošle.Kakobimogladapretpostavidajeidaljeosećaoistoštoinekada?

„Sto...”, oborio je pogled u svoje tanane ruke, kojima je stezaobetonskuogradu,„...stotinujeitridesetgodinasvakisatmogaživotabio unapred određen. Često sam razmišljao šta bih uradio da samslobodan,daikadapronađulek.Misliosamdabihodmahpobegao,kaopticapuštenaizkrletke.Nisamnizamišljaodabihizašaonasloboduizatekao svet toliko promenjen, toliko napaćen. Obuhvaćen vatrom ikrvlju.Hteosamsvetodapreživim,alisamoiz jednograzloga.Hteosam...”

„Štasihteo?”Nije joj odgovorio. Umesto toga, ispružio je ruku da joj dodirne

bisernunarukvicunežnimprstima.„Narukvicazatridesetugodišnjicubraka”,reče,„jošjenosiš.”

Tesa je progutala knedlu. Koža joj je bridela, bilo joj se ubrzalo.Shvatila je da nije osetila ovo, ovu vrstu uzbuđene napetosti, tolikogodinadajujegotovobilaizaboravila.„Da.”

„ZarnakonVilanisinikogadrugogvolela?”„Zartisamneznašodgovornatopitanje?”„Ne mislim onako kako voliš svoju decu, ili kako voliš svoje

prijatelje.Tesa,znašštatepitam.”„Neznam”,reklaje,„mislimdaželimdamitisamkažeš.”„Nekadadavnonameravalismodasevenčamo”,rekaojojje.„Ajate

sveovovremevolim-vekipo.ZnamdasivolelaVila.Viđaosamvasgodinamazajedno.Iznamdajetaljubavbilatolikojakadaporednjesigurno sve druge ljubavi, čak i ona koju smomi imali dok smo bilionolikomladi,izgledajusitneinebitne.Imalasičitavjedanživotnivekljubavi uz njega, Tesa. Tolike godine. Decu. Uspomene za koje se nemoguninadatidabihih...”

Prekinuose,žestokosetrgnuvši.„Ne”, rekao je, puštajući joj ruku. „Ne mogu. Glup sam što sam

uopštepomislio...Tesa,oprostimi”,rekaoje,paseodmakaoodnjedabiseutopioumasuljudikojaježurilaprekomosta.

Tesa je nekoliko trenutaka stajala zapanjena; samo nekolikotrenutaka, ali to ipak beše dovoljno za njega da nestane u gužvi.Ispružilajerukudaseuhvatizaogradu.Kamenmostabiojojjehladanpodprstima - hladan, kao što je bio onenoći kada su prvi put došliovamo, kada su prvi put popričali. Bio je prva osoba pred kojom jeiznelasvojnajdubljistrah:dajujenjenamoćčinilanečimdrugačijim,nečim što nije bilo ljudsko. Čovek ste, rekao joj je, u svakom bitnompogledu.

Upamtilagaje,upamtilajetogdivnogmomkanasamrti,kojijeipakizdvojiovremedautešipreplašenudevojkukojunijenipoznavao,nerekavšinirečiosopstvenomstrahu.Naravnoda joj jeostaviootisaksvojihprstijunasrcu.Kakoinebi?

Pamtila je onaj trenutak kada joj je ponudiomajčinmedaljon odžada,pruživšijojgadrhtavomrukom.Pamtilajekakomujeušlausobuobasjanumesečinomukojojjetajsrebrnidečkostajaopredprozorom,izvlačećiizviolineurukamamuzikulepšuodbilokakvestrasti.

Vile,rekaoje,Vile,tisi?Vil.Srcejojsenačaspokolebalo.Sećalasekakojeumro,sećalase

svoje boli, dugih usamljenih noći, kako bi pružila ruku na drugi krajkrevetasvakog jutrakadabi seprobudila, godinamaočekujućidagazatekne tamo, da bi se jedva navikla na činjenicu da će ta stranakreveta zauvek ostati prazna. Svih trenutaka kada bi joj se neštoučinilosmešno,pabiseokrenuladapodelišalusanjim,dabisesvakiput trglakadabiotkriladaonnije tamo.Najgorih trenutakakadabi,doručkujući sama, shvatila da je zaboravila tačnu nijansu njegovihplavihočijuilidubinunjegovogsmeha;jer,poputmuzikeizDžemovevioline,izbledešenegdeudaljinigdesećanjamiruju.

Džemjesadabiosmrtnik.Ostariće,istokaoVil,iumreće,istokaoVil,aonanijeznaladalibitomoglaponovodapodnese.

A,opet...Većinaljudiimasrećeakopronađujednuvelikuljubavuživotu.Viste

čakdvepronašli.Stopala jojsenajednompokrenuše,gotovosama.Jurnula jemeđu

prolaznike, te poče da se gura među strancima, zadihano im seizvinjavajući kada bi zapela o nogu nekog od njih ili bi ih munula

laktovima. Nije nimarila. Sada je već trčalamostom, da bi se naglozaustavilanasamomkraju,gdejenizuzanihkamenihstepenicavodiodolepremavodiTemze.

Prešlaihjedvepodve,zamaloseokliznuvšiovlažankamen.Udnustepeništa nalazio se mali betonski pristan, okružen metalnomogradom. Nadošla reka zapljuskivala je vodu kroz procepe u ogradi,ispunjavajućitajskučeniprostormirisommuljairečnevode.

Džemjestajaouzogradu,gledajućivodu.Rukejedubokouguraoudžepove, ramena pogrbljenih kao da duva jak vetar. Zurio je ispredsebegotovo slepo, toliko čvrstimpogledomda se činiloda jenijeničuo kadamu je prišla sa leđa. Uhvativši ga za rukav, okrenula ga jepremasebi.

„Šta?”,reklajezadihano.„Štasihteodamikažeš,Džeme?”Očimuseraširiše.Obrazisumuserumeneli,daliodtrčanjailizboghladnogvazduha, nije bila sigurna. Pogledao ju je kao da je neka čudnovatabiljkakojajenajednomtamoižđikalaizaprepastilaga.„Tesa...došlasizamnom?”

„Naravnodasamdošlazatobom.Pobegaosiusredrečenice!”„Nije baš bila neka rečenica.” Oborio je pogled, pa ga je ponovo

podigaounju,uzosmeh,njojpoznatkolikoisvanjenasećanja,kojimuje izvioruboveusana. I tada jojsevratilo,sećanje izgubljeno,aline izaboravljeno: Džemov joj je osmeh oduvek bio kao sunce. „Nikadanisam bio dobar na rečima”, reče joj. „Da imam violinu kod sebe,mogaobihdatiodsviramštasamhteodatikažem.”

„Samotipokušaj.”„Ne mogu... nisam siguran da umem. Spremio sam šest-sedam

različitihgovora,ičinimisedasumisvibilizbrzani.”Šake su mu bile duboko ugurane u džepove farmerki. Tesa je

posegnulakanjemudaganežnouhvatiokoruku.„Pa,dobro,jajesamdobrasarečima”, reklamu je, „pa,hajdeda ja tebepitam.” Izvukavširuke iz džepova, dopustio joj je da obavije prste oko njih. Stajali sutako, Džem ju je gledao kroz tu svoju crnu kosu - vetar mu ju jeprebacio preko lica duvajući sa reke. U njoj se još uvek krio jedansrebrnipramen,upadljivucrnojkosi.

„PitaosimedalisamikadavolelabilokogasemVila”,reklamuje.„I odgovor je - jesam. Volela sam tebe. Uvek sam te volela, i uvek ihoću.”

Začulajedamusenatooteouzdah.Bilomujetreperilonavratu,vidljivo pod bledom kožom još uvek prošaranom izbledelim belim

linijamarunaBratstva.„Kažudanemožešpodjednakovoletidveosobeodjednom”,rekla

je.„Štozadrugemoždaijestetako.AlitiiVil-vinistekaodvaobičnačoveka,dvačovekakojabimoždaibilaljubomornajedannadrugog,ilibiumišljaladamojaljubavzajednogodnjihumanjujeljubavzaonogdrugog.Vistestopilidušedoksteobojicabiladeca.NebihtolikovolelaViladaitebenisamvolela.Anitebenebihtolikovolela,danisamVilavolelatolikokolikosamgavolela.”

Blagomujeobujmilarukeprstima,tikispodrukavadžempera.Bilojevrloneobičnododirivatiganatakavnačin,alijeonaželelajošvišeda ga dodiruje. Gotovo da je i zaboravila koliko joj je nedostajalododirivanjenekogakogavoli.

Nateralajesebenekakodagapusti,tejepodiglarukupodkragnukošulje. Pažljivo je uhvatila lančić koji joj je visio oko vrata, da gapodignetakodagaonvidi,davidiprivezakodžadakojijojjedaopretolikovremena.Natpisnanjemuidaljesepresijavaokaodajenov:

Kadasedvoje ljudisrodesrcima,mogudaslome inajjačegvožđe ilibronzu.

„Sećašsedasimigaostavio?”,reklaje.„Nikadaganisamskidala.”Zažmurioje.Trepavicemusespustišenaobraze,dugačkeitanane.

„Sve ove godine”, rekao je, glasom tišim od šapata, glasom koji nijepripadaoonommomkukakav jenekadabio,madase idaljeradilooglasukojijevolela.„Sveovegodinesiganosila?Nisamznao.”

„Mislila samdabi te to samoopteretilo, dok si još bioTihi brat.Plašilasamsedaćešzbogtogaštoganosimmislitidaočekujemneštoodtebe.Neštoštonemožešdaispuniš.”

Dugosezaćutao.Tesajemogladačujebućkanjerekeisaobraćajudaljini. Imala jeutisakdamožeda čuje i oblakedoksemičunebom.Telojojjesvakimživcemžudelodaonprogovori,alijeipaksačekala:čekala jedoksumuse izrazismenjivali jedanzadrugimna licu,dokkonačnonijeprogovorio.

„BitiTihibrat”,reče,„značiistovremenovidetiisveiništa.Mogaosamdavidimvelikumapuživotaraširenupredamnom.Mogaosamdavidim sva svetska strujanja. I ljudskimi život polako postade poputpredstavekojaseodigravaudaljini.Kadasumioduzelirune,kadasumi skinuli mantiju Bratstva, bilo mi je kao da sam se probudio izdugačkog sna, ili kao da se stakleni zid oko mene razbio. Sve samosetio,svenajednom,kakoopetkuljaumene.SveonoljudskoštomičinimaBratstvaoduzeše.A toštosamimaotoliko ljudskogdamise

vrati... to jezbogtebe.Datebenisamimao,Tesa,danisamimaoovenašegodišnjesusretedamibudusidroivodilja,nisamsigurandabihsemogaovratiti.”

Unjegovimse crnimočimapojaviše iskrice, injoj srceposkočiugrudima. U životu je samo dva muškarca volela, ali je mislila danijednomvišenikadanećevidetilice.„Alisisevratio”,šapnulamuje.„Štojepravočudo.Asećašseštasamtijednomreklazačuda.”

Opetjojsenasmešionato.„Dačoveknetrebadasumnjaučudainetrebadasežalidamunisuskrozpovolji.Sto,valjda,ijesteistina.Zaomiještonisamranijemogaodatisevratim.Zaomiještonisamistionajmomakkojisambiokadasimenekadavolela.Plašimsedasumegodinepromenileunekogadrugog.”

Tesamujepogledompretražilalice.Udaljinijemogladačujekakosaobraćajproriče,alitu,pokrajreke,gotovodajemogladazamislidaje opet devojka, da je vazduh ispunjenmaglom i dimomuz tutnjavuželeznice u daljini... „Godine su imenepromenile”, reklamu je. „Bilasamimajkaibaka,gledalasamkakomivoljeniumiru,kakosedrugirađaju.Spominjaosisvetskastrujanja.Injihsamvidela.Dasamidaljeistaonadevojkakojasambilakadasimeisprvaupoznao,nebihbilaustanju da ti ovako otvorim srce kao što upravo jesam.Ne bih bila ustanjudatepitamovoštoćutesadapitati.”

Podigao je ruku da joj obujmi obraz. Primetila je damu se nadapolakoširilicem.„Štato?”

„Pođisamnom”,reklamuje.„Ostanisamnom.Budisamnom.Davidiš sve zajedno sa mnom. Proputovala sam svet i toliko se toganagledala,aliimajošmnogotogadasevidi,anebihtonisakimečinilaradije nego sa tobom. Išla bih svuda i bilo kuda sa tobom, DžemeKarsterse.”

Palcemjojjeprešaopojagodici.Streslase.Mnogojeprošlootkadjujenekopogledaotako,kaodajesvetskočudo,aznalajedaionanjegaistotakogleda.„Činisenestvarno”,rekaojepromuklo.„Tolikotevećdugovolim.Kakojeovouopštemoguće?”

„Toti je jednaodvelikih istinamogaživota”,rečeTesa. „Hoćeš lipoći sa mnom? Jer jedva čekam da podelim svet sa sobom, Džeme.Tolikotogatrebadavidiš.”

Nijebilasigurnakojeprviposegnuozakim,alisetrenkasnijenašlau njegovom naručju, a on joj je na uho šapnuo -„da, naravno, da.”Opreznojojjepotražiousta-moglajedaosetinjegovublagunapetost,pritisak tolikih godina između njihovog poslednjeg poljupca i ovog.

Propelasedamuobavijerukuokopotiljkaidagapovučedole,šapćućimu:„Biezhaoji.”Nebrini,nebrini.Poljubilamujeobraz,parubusana,pa najzad i sama usta, osećajući na svojini usnama snažan i bajanpritisaknjegovihioh,otkucajenjegovogsrca,ukusnjegovihusta,ritamnjegovogdisanja.Čulajojpomutišesećanja:kakojenekadabiomršav,osećaj njegovih lopatica oštrih poput noževa pod finom tkaninomkošulja koje je nekada nosio. A kada ga je sada zagrlila,mogla je daoseti snažne,čvrstemišiće, treperenježivotakroznjegovo telo tamogdejebilopriljubljenouznjeno,inežnutrikotažunjegovogdžemperastisnutumeđunjenimprstima.

Tesajebilasvesnadaiznadnjihovogmalenogpristanaljudiidaljehodaju Blekfrajarskim mostom, da saobraćaj i dalje protiče, daprolaznici verovatnozure, alinijemarila;nakon tolikogodina, čoveknauči šta je važno, a šta nije. A ovo jeste bilo važno: Džem, njegovoubrzano,drhtavosrce,prefinjenostnjegovihnežnihrukudoksepodižunebi li joj obuhvatile lice, njegovemekeusnenanjenimadoknjimaopcrtavaobrisenjenih.Čvrsta,topla,sigurnastvarnostnjegovepojave.Prvi put posle mnogo dugih godina osetila je da joj se srce otvara,ponovojespoznalaljubavivanminulihsećanja.

Ne,ne,poslednjedočegajojjesadabilostalobilojedaliljudizureilinezureumomkaidevojkukojiseljubepokrajreke,dokseLondon,sa svojimčetvrtima i kulama, crkvama imostovima iulicama,pružasvuda oko njih kao sećanje na san. A ako se Temza, odlučno tekućiporednjihsrebrnanapopodnevnomsuncu,ijestesećalajednedavnenoćikadajemesecblistaojarkopoputšilinganadistimovimmomkomidevojkom,iliakojekamenjeBlekfirajarskogmostaprepoznalokoraknjihovihstopaipomislilo-točak,konačno,završavapunkrug-ostavilisutoskrivenousebi.

KRAJ

NAPOMENAOLONDONUIZTESINOGSVETA

Kaoiu„Mehaničkomanđelu”i„Mehaničkomprincu”,iLondoniVels„Mehaničke princeze” su, onoliko koliko je bilo moguće, mešavinastvarnog i nestvarnog, poznatog i zaboravljenog. Kuća LajtvudovihzasnovanajenaCizičkojkućikojujošuvekmožeteposetiti.Štosetičebroja šesnaest na šetalištu Čejn, gde živi Vulsi Skot, tu kuću su u tovreme skupa iznajmljivali Aldžernon Čarls Svinbern, Dante GabrijelRoseti i Džordž Meredit. Bili su članovi pokreta estetizma, poputVulsija.Mada,nijedanodnjihnijebiovukodlak(ilibarzatonepostojedokazi).„ArdžentRums”zasnovanjenaozloglašenom„ArgajlRumsu”.

ŠtosetičeVilovogsumanutogjahanjaodLondonadoVelsa,veomasam zahvalna Klari Buker, koja mi je pomogla da osmislimo mapunjegovog putovanja tako što je pronašla gostionice u kojima bi Vilmogaousputda svrati, pruživšimi i svojepretpostavkeo tadašnjimvremenskimuslovima.Kolikogodjebilomoguće,trudilasamsedasedržim puteva i svratišta koja zaista jesu postojala (Put Šruzberi-VelšpulsadajeputA458).NaKaderIdrisusamličnobila,čaksamseipopelananjega,posetilasamDolgelajiTalilin,ividelaLinKau,madanisamskočilaunjegadavidimgdebimetoodvelo.

Blekfrajarski most, naravno, postoji i sada, kao što je postojao itada,aopisdatuepiloguodgovaramomličnomdoživljajutogamosta,najviše što je bilo moguće. „Paklene naprave” otpočele su jednimmojimsnoviđenjemDžemaiTesenaBlekfrajarskommostu,pamislimdajezgodnodasetamoizavrše.

ZAHVALNICA

MojuposebnuzahvalnostzaslužujuSindiiMargaretPonzapomoćokomandarinskog kineskog; Klara Buker, koja mi je osmislila mapuVilovog putovanja od Londona doKader Idrisa; Emili DžoTomas zapomoćokoVilovogiSesilinogvelškog;AspasijaDjafa,PatrikOltmaniVejnMilerzapomoćoko latinskog i starogrčkog.HvalaMoricuVistušto je skenirao čitav moj rukopis da bi mogao biti predat tokomuraganaSendi.

Veliku zahvalnostnaporodičnoj podršci zaslužuju imojamajka iotac, kao i Džim Hil i Kejt Konor; Nao, Tim, Dejvid i Ben; Melani,Džonatan i Helen Luis; Florens i Džojs. Kao i oni koji su čitali,kritikovali i ukazivalimina anahronizme - SaraSmit,Delija Šerman,Holi Blek, Keli Link, ElenKušner, Klara Buker -mnogo vamhvala. Ahvalaionimačijamenasmešenalicaidovitljiveopaskesvakogadanapokreću: Elki Klok, Holi Blek, Robin Vaserman, Emili Houk, MorinDžonson, Libi Brej i Sari Ris Brenan. Večno sam zahvalna svomzastupniku Raselu Galenu; svojoj urednici Karen Vojtili i ekipama izizdavačkihkuća„SajmoniŠuster”i„KnjigeVoker”kojisumisveovoostvarili.I,naposletku,hvalaDžošu,kojimijedonosiočajimačkedoksamradila.

1 Čarls Vort, osnivač jedne od najpoznatijih francuskih kuća visokemode19.veka.(Prim,prev.)

2„Dušo”navelškom.(Prim,prev.)

3Dođavola.(Prim,prev.)

4 Aluzija na borbeni govor iz „Henrija V” Vilijama Šekspira. (Prim,prev.)

5Vrstakineskecitresasedamžica.(Prim,prev.)

6Čuvenalondonskabolnicazaduševnebolesnike.(Prim,prev.)

7Toplinapitakodzgrušanogmlekasavinomizačinima.(Prim,prev.)

8 Drevno predanje raznih evropskih naroda o natprirodnoj lovačkojdružini prilika iz mitova ili istorije, koja se daje u divlji lov. (Prim,prev.)

9GlavnikaznenisudEngleskeiVelsa.(Prim,prev.)

10 Tako se, po predanjima, zvao i parip legendarnog kralja Artura.(Prim,prev.)

11 Mešavina sirćeta i lekovitog bilja za koju se u srednjem vekuverovalodalečikugu.(Prim,prev.)

12Dubokadvostrukaposudaukojojsehranamožekuvatiilizagrevatinapari.(Prim,prev.)

13Media vita in morte sumus, čuvena izreka Martina Lutera. (Prim,prev.)

14IzHomerove„IlijadeiOdiseje”.(Prim,prev.)

15Udoslovnomprevodu:Slavica.(Prim,prev.)

16 Johanes Lihtenauer, slavni nemačkimačevalac iz 14. veka. (Prim,prev.)

17Nazivjedobiopotomeštoseusrednjemvekuslužioizposudakojesupodsećalenabiskupovukapu.(Prim,prev.)

18Staraengleskanarodnapesma„Mojadragazelenihrukava”,zakojuse veruje da ju je kraljHenri VIII napisao svojoj naložnici Ani Bolen.(Prim,prev.)