F I L M

ZAVR[EN 70. FILMSKI FESTIVAL U KANU:

Glavna nagrada 70. filmskogfestivala u Kanu – Zlatnapalma – u nedelju je naveliko iznenadjenje dodeljena {ved-skom filmu “The Sqaure“ RubenaOstlunda, okrutnoj komediji kojaismeva umetni~ki svet i visokodru{tvo.

U filmu danski glumacKlaes Bang tuma~i kustosa umuzeju savremene umetnosti kojipriprema izlo`bu o toleranciji i sol-idarnosti. ^itav `ivot mu se otmekontroli kada mu ukradu mobilnitelefon i nov~anik. Film tematizujepitanja morala, mu{kosti ipritvornosti. Ova satira je pobedilau konkurenciji ukupno 19 filmova.

To je jedan od retkih fil-mova na ovogodi{njem Kanu kojina mahove do suza zasmejavagledaoce, a u slu`benu konkurenci-ju dodat je u poslednjem trenutku.Takodje do poslednjeg trenutka uKanu nije bilo ubedljivog favorita.

Velika nagrada `irija je

drugo po rangu odli~je Festivala, anjega je dobila drama “120 otkuca-ja u minutu“ Robina Kampijoa. Toje re`ijski debi ovog scenariste imonta`era rodjenog u Maroku ibavi se nastankom i {irenjem side,kao i sudbinama ljudi obolelih od

AIDS. Sofija Kopola dobila jenagradu za najbolju re`iju za “TheBeguiled“, rimejk istoimenog filmaDona Sigela iz 1971. godine oupadu ranjenog vojnika, kogatuma~i Kolin Farel, u devoja~kiinternat koji vodi Nikol Kidman,

ovogodi{nja kraljica Kana koja jeu~estvovala sa dva filma ukonkurenciji i dobila posebnunagradu 70. filmskog festivala.

Slavni ruski rediteljAndrej Zvjagincev dobio jenagradu `irija (tri godine posle

genijalnog “Levijatana“) za bra~nudramu “Loveless“ koja se bavi nes-tankom deteta koje vi{e ne mo`eda podnese svadje roditelja.

Za ulogu u {okantnojdrami o trgovini seksualnimrobljem “You Were Never ReallyHere“ rediteljke Lin Remzi, HoakinFeniks progla{en je najboljimglumcem.

Titulu najbolje glumicedobila je Dajen Kruger za ulogu ufilmu “In The Fade“nema~ko-turskog reditelja FatihaAkina. Dajen glumi Katju, koja sesveti neonacistima koji su joj ubilimu`a i sina.

Lin Remzi, rediteljka“You Were Never Really Here“deli nagradu za najbolji scenario saGrkom Jorgosom Lantimosom i fil-mom “The Killing of a SacredDeer“, trilerom o hirurugu kojiusvaja problemati~nog mladiæanakon {to mu je otac umro tokomoperacije.

NAJBOLJIM FILMOM PROGLA[ENA [VEDSKA KOMEDIJA ”THE SQUARE”Nagrade su, medju ostalima, ku}i odneli i Sofija Kopola i Hoakin Feniks, a posebna nagrada dodeljena je Nikol Kidman.

Vest koja }e sig-urno obradovatisve filatelisteSrbije, Balkana i dijasporedolazi iz kultnog beograd-skog pozori{ta Atelje 212.U njemu je 16. majajavnosti sve~ano predstavl-jena jo{ jedna serijapo{tanskih maraka podnazivom “Velikani srpskogglumi{ta“, na kojima sudramski umetnici koji sunas napustili da bi ve~no`iveli.

Ova lepa akcija plod je saradnjeJavnog preduze}a “Po{ta Srbije“ iUdru`enja dramskih umetnika Srbije. Uokviru nje, autorka edicije Marina Kalezi}ovekove~ila je portrete: Marije Crnobori,

Vlastimira DjuzeStojiljkovi}a, BoreTodorovi}a, DraganaNikoli}a, Ru`ice Soki},Olivere Markovi}, BekimaFehmiua i Nikole Simi}a.

O njima su uposebnom delu programapromocije govorile kolege:Gorica Popovi}, SvetlanaCeca Bojkovi}, RadaDjuri~in, Vesna Stankovi},Renata Ulmanski, Milan

Caci Mihailovi}, LjiljanaDragutinovi}, Fedja Stojanovi} iAleksandar Sa{a Gruden.

Podsetimo, Po{ta Srbije je u pro-teklih nekoliko godina objavila serijemaraka sa zna~ajnim srpskim glumcima,rediteljima i osniva~ima BITEF-a.

Autor: Ivan Kalauzovi} Ivanus

Polovinom maja, u Ateljeu 212 u Beogradu su promovisane novepo{tanske marke sa likovima osmoro srpskih gluma~kih velikana

Ivan Kalauzovi}

LEGENDARNISRPSKI GLUMCI NA PO[TANSKIM

MARKAMA

11www.serbianmirror.comJun 2017.

P R I ^ E S A I V I C E @ I V O T A

Godina je 1987.Radim kao konobaru restoranu “PlaviJadran”, nekada{njoj ~uvenoj“Gr~koj kraljici” u KnezMihailovoj u Beogradu.Dolaze tu propali pisci, pes-nici, slikari, kvaziintelektu-alci razoreni neuspehom,pi}em, usamljeno{}u.Nekoliko puta po zavr{etkuposla obilazim s njimabeogradske “poslednje {anse“, ali, sobzirom na to da retko i malo pijem, neodgovara mi njihovo dru{tvo. Previ{e subu~ni, suvi{e pijani da bih se ose}ao pri-jatno u njihovoj blizini. Tako }e se mojno}ni boemski `ivot zavr{iti prakti~no prenego {to je i po~eo.

Sakupljaju se u kafani i studentiobli`njih Filozofskog fakulteta i Fakultetalikovnih umetnosti, njihovi profesori,slavni boemi poput uvek vidljivo pijanog,preglasnog, za svadju stalno raspolo`enogslikara Dragana Lubarde i vazda naokotreznog i }utljivog pisca i “ukletog“ pes-nika Ja{e Grobarova. Istinske beogradskeurbane legende, koja }e jednom prilikomusred no}i zapaliti napu{tenu da{~arunadomak vatrogasne stanice, samo da biizra~unao koliko }e drugovima vatrogasci-ma trebati vremena da po`ar primete i nanjega reaguju.

Treba}e im vi{e od sat vremena,a gospodinu Grobarovu }e za to po~injenomalo (ne)delo ugro`avanja javnog reda,mira i bezbednosti usnulih socijalisti~kihgradjana trebati tri meseca da izadje izbuvare.

Okupljaju se tu i poslednji ostaciumiru}e, predratne gradjanske klase. Ti“divni starci” uvek uredno obrijani iza~e{ljani, sa obaveznim kravatama, negovore, ve} poje. Fasciniraju me svojimobrazovanjem, poznavanjem stranih jezi-ka, elokvencijom i kulturom pona{anja. Snjima u dru{tvu, na`alost, po~injem da seose}am “sokratovski“. Pun sebe, nadobu-dan, misle}i da sve znam, prvi put u`ivotu gorko i sa dubokim razo~arenjem udu{i zaklju~ujem da ni{ta ne znam.

Restoran pose}uju i glumci,muzi~ari, peva~i, peva~ice i neizostavne,kako su se onda nazivale, drolje, prete~edana{njih starleta i sponzoru{a.

U sklopu “Plavog Jadrana“ upodrumu zgrade nalazi se no}ni klub“Zvezda”. Njegov zakupac i vlasnik jeAndrija Dra{kovi}, tatin sin, kako su gasve “tetkice“ u borosanama zvale, te menitoliko drage {ankerice, kuvarice, ~ista~iceu ~etrdesetim i pedesetim godinama`ivota, prerano ostarele, iscrpljene rop-skim radom, malim platama,neposlu{nom, lenjom decom i mu`evimagrubijanima i propalicama.

U “Zvezdi” ~estoradim i ja. Klub je uvekdupke pun. “Pravimo“ogromne para. Prvi put u`ivotu se ose}am bogata{ki.Ozbiljno razmi{ljam dakupim kola, mo`da otvorimkafi}. Ali `udnja zaodlaskom u Ameriku, koja ses vremenom pretvara uopsesiju, nadvladava svaku

drugu `elju.U restoran dolazi i biv{i dugogo-

di{nji vaterpolista Partizana, ~ovek na~etozbiljnom bole{}u, izmu~en te{kim poro-di~nim problemima, utopljen u alkoholu.Ima predivnu `enu i k}erkicu andjeoskoglika od 11 godina. Devoj~ica boluje odte{kog oblika raka...

U meni nalazi sagovornika, zato{to ga pa`ljivo slu{am i sau~estvujem unjegovom bolu. @alim mu se kako nikakone mogu da dobijem ameri~ku vizu i kakosam vi{e puta odbijen. Ka`e mi dauni{tim va`e}i paso{, izvadim novi i damu ga predam. To i ~inim. Nema ga ukafani danima...

Jugoslovenski “crveni” paso{ uto vreme be{e na velikoj ceni. Prodavaose u zemljama iza “gvozdene zavese” za20.000 nema~kih maraka. Kako vremeprolazi, postajem sve zabrinutiji da jedokument zavr{io u Rumuniji ili negdejo{ dalje. Ali nije. Kona~no dolazi dvenedelje kasnije, dr`i paso{ u jednoj ruci,a drugom pokazuje da ga usred kafaneso~no poljubim u obraz. Nemaju}i druge,to i radim. Svi gosti u ~udu posmatraju.

I to je bilo sve {to sam za vizudao, platio sam je jednim jedinimpoljupcem!

Na aerodromu u ^ikagu do~ekujeme moja bliska rodjaka, Rada Stupar,uvek besprekorno doterana, dama od 77godina, majka k}erke jedinice, baka dvo-jici unuka, sa stanom u Beogradu,zakonom za{ti}enom, istorijskom, gazdin-skom vilom u samom centru Vr{ca i~etvrtim, nadajmo se, i poslednjimmu`em.

Vozimo se u belom mercedesuprema srcu grada. Kroz gara`u ulazimo ulobi sav u mermeru i “svili i kadifi”. Zapultom nas do~ekuju ljubazni, nasmejaniuniformisani ljudi.

Pitam je {ta radimo u hotelu.– Ovo nije hotel, ja ovde stanu-

jem, a stanova}e{ i ti!– Oh, Bo`e!Samo dva dana kasnije po~injem

da radim u njenom restoranu “Jugo in“,Jugoslaviji u malom. Ipak, najve}i brojgostiju ~ine Ameri. Bez znanja skoro ijednere~i engleskog jezika nedelju dana kasnijepostepeno po~injem da slu`im i njih.

Op~injen sam njihovom jednostavno{}u ineposredno{}u. U po~etku strahovito gre{im,donosim im pogre{na pi}a, pogre{nu hranu,pogre{no sve, ali nikad se ne `ale...Op~injen sam njihovom tolerancijom.

Nekoliko godina posle po~e}u daradim u hotelu “Four sizons“, steci{tubogatih i slavnih, kao “rum servis i ban-ket” konobar. Ne, nisam slu`io engleskukraljicu, kao {to je Hrabalov junak uistoimenom romanu slu`io engleskog kral-ja. Ali jesam ~lanove engleske i saudijskekraljevske porodice. Slu`io sam i dva bri-tanska, tada ve} biv{a, premijera,Margaret Ta~er i njenog naslednika D`onaMejd`ora.

Sa ser D`onom razgovaram ofudbalu, Margaret je u to vreme ve} suvi{estara da bi znala gde se nalazi, a kamoli

da sa mnom vodi razgovore na visokomnivou. Ipak, slu`i}u i jednu kraljicu –kraljicu popa Madonu, kojoj je moj kole-ga Amerikanac, magistar engleskog jezikana doktorskim studijama, iz sobe ukraono{ene ga}ice a ja, neobrazovani balkans-ki balvan, samo ukosnicu, koju }u kasnijepokloniti jednoj devojci.

A ta Luiza ^ikone je sa mnomrazgovarala o ~ika{kim znamenitostima,vremenu, sportu, filmovima, kao sa sebiravnim, ko da smo, vala, pod planinomOsje~enicom u Bosni nekad zajedno~uvali ovce.

Slu`io sam i druge megazvezde:Toma Kruza, Harisona Forda, s’ kojimsam bio na “ti”, Spilberga, Opru Vinfri,{varcenegera, Erika Kleptona...

Takodje, uslu`iva}u i nobelovce,

Slu`io sam Ta~erku, Mejd`ora, Spilberga, Kruza, Madonu...

Jun 2017.12

VIZU ZA AMERIKU PLATIO SAMPOLJUPCEM U „PLAVOM JADRANU„

Stevan Stupar

Slu`io sam i megazvezde:Harisona Forda s kojim sam bio na“ti”, Opru Vinfri, Švarcenegera,Erika Kleptona... Uslu`ivao inobelovce, ruske mafijaše,brazilske veleposednike, mili-jardere, suprugu Bila Gejtsa koja jeodsedala u najobi~nijoj sobi, jelanajobi~niju hranu, nosila najobi~nijugarderobu.

Nekada{nji restoran”Gr~ka kraljica”

P R I ^ E S A I V I C E @ I V O T A

ruske mafija{e, brazilske veleposednike,milijardere uklju~uju}i i suprugu BilaGejtsa, koja je odsedala u najobi~nijojsobi, jela najobi~niju hranu, nosila najo-bi~niju garderobu i izgledala i pona{ala sesasvim, sasvim obi~no.

Da, bi}u na usluzi jo{ jednomkraljevskom veli~anstvu – galakti~kojprincezi na planeti Zemlji, bezvremene,nemogu}e lepote – Nikol Kidman. A tomi Tom K. dozvoli samo jednom (fala muko bratu), bilo je dovoljno da se u njuzaljubim smrtno i do kraja vremena.

Ljubazno }u u jutarnjim ~asovi-ma donositi doru~ak i novine oskudnoodevenim, redje potpuno neodevenim`enama i parovima i jo{ neoskudnijeobu~enim, ~esto nagim mu{karcima. Pa,ko voli, nek izvoli!

Nekoliko nedelja bi}uekskluzivni konobar, gotovo batler, EltonD`onu, njegovim nao~arima svih oblika iboja i grupi njegovih saradnika, koji sume sve vreme skupa, uklju~uju}i i samogEltona, tap{ali, tapkali i gladili po ledji-ma, ali ledja behu granica, najni`e {tosam im dozvolio.

Bi}u prisutan i tokom boravkanajslavnijeg od svih drim timova saD`ordanom na ~elu kolone. Tokompriprema `iveli su u hotelu, a kaobajagitrenirali u maloj sali malog koled`a ublizini. Na usluzi }u biti i obi~noj raji,ratarima, radnicima, policajcima, koji su umrtvoj sezoni iz obli`njih gradi}a dolazilisa `enama i hrpom dece da se posni`enim, veoma povoljnim cenama dveno}i ba{kare u nevidjenom luksuzu.

I tako se jednog dana kao “sanakpusti“ sve zavr{i.

Danas mi se ~ini kao da se nikadnije ni dogodilo. A jeste.

Danas je Madonino jo{ uvekcarstvo zemaljsko. Nikol jo{ vlada milion-ima svetlosnih godina udaljenim planeta-ma. Spilberg i dalje snima filmove.Arnold nikad ne}e postati ameri~kipredsednik.

Moj beogradski prijatelj, koji mije poklonio vizu, mrtav je. Ja rusimzidove...

A devojcica andjeoskog lika, gdeje ona?

Kratak kao uzdah, njen zemaljskizivot davno se zavrsio. Ali, ne `alite je.Dojena mle~nim prahom bele svetlosti njenogbelog grada, ona je rodjenjem izabrana, kadajoj krila oja~aju da odleti. I odletela je.Uspela se u svet, najbolji od svih svetova.

Na dobrom je mestu, u dobrimrukama. Na nebu. Andjeo medju andjeli-ma.

A sve je po~elo davno, davno uNakovu, selu sedam kilometara udaljenom odKikinde i sedam metara od rumunske granice,polazi{tu i kona~i{tu svega postoje}eg; izvorui uviru svih voda; usamljenoj zvezdi, gde uni-verzum po~inje i gde se zavr{ava. Ta~ki usvemiru gde }e jedne paklene no}i sve utrenu nestati. Tako smo mislili. Tako sammislio ja. Nakovu mog detinjstva i rane mla-dosti, mestu koje nikad vi{e ne}u videti – alikoje zaslu`uje svoju posebnu pri~u. Pri~ukoja ne}e ostati neispri~ana.

Stevan Stupar, ^ikago, SAD

Luksuzni apartman hotela”Four seasons”

13www.serbianmirror.comJun 2017.

H U M A N E A K C I J E

14 Jun 2017.

Trogodi{nji Stefan Miladinovi}mora}e najkasnije za deset dana u[tutgart na operaciju i zra~enje, aza to je potrebno jo{ novca. “Bez vasne}emo uspeti“, napisali su Stefanoviroditelji i obavestili da je pokrenut brojza sakupljanje donacija putem SMS-a.

“Dragi prijatelji, vremena za~ekanje vi{e nemamo! Neophodna namje pomo} da bismo za desetak danaotisli u [tutgart, u referentnu evropskuustanovu za le~enje sarkoma kod dece,“Zentrum fur Kinder undJugendmedizin Olgahospital“, naoperaciju i zra~enje koje u Srbiji nepostoji. Molimo vas da nam pomogneteu ovoj, nama najva`nijoj, `ivotnojborbi“, obratili su se roditelji malogStefana putem dru{tvenih mre`a.

Stefan je jedno od ~etvoro decekoja godi{nje obole od malignog tumorarabdomiosarkoma.

Mali Stefan Miladinovi} bitkusa ovom opakom bole{}u vodi ve} vi{eod {est meseci.

“Prvih nekoliko meseci moguse opisati samo re~ima ko{mar, stravaili neverica. Iznenadno stra{no saznan-je da se u telu voljenog trogodi{njegsina nalazi maligni tumor, hitna,rizi~na i slo`ena operacija, dug i te`akoporavak od operacije, po~etakhemioterapije, visoke temperature,

svakodnevni strahovi od metastazau~inili su da strepimo ne za svakinaredni dan `ivota na{eg Stefana, ve} iza svaki naredni sat ili minut. Tadasam na Fejsbuku zapisao da `ivim zadan kada }u ponovo mo}i da se saStefanom pro{etam Ni{avskim kejom.Sre}om, do{ao je i taj dan“, kazao jeStefanov otac Zoran.

On je dodao da je Stefanovostanje trenutno stabilno, a hemioterapijapo~ela da daje rezultate.

“Preostali tumor se smanjivao,nije vi{e bilo svakodnevnih strepnji odupala i visokih temperatura. Stefan jesve ~e{}e bio kod ku}e, i{li smo naizlete i u`ivali u svakom trenutku sanjim, na neki novi i neobi~an na~in.Strepnja i strah su, naravno, ostali. Odprvog dana smo znali da }e borba zaStefanovo ozdravljene biti duga,slo`ena i neizvesna.

U danima ko{mara smo `elelida po{to-poto odemo u inostranstvo nale~enje, jer je samo saznanje da jednodete na milion novorodjenih oboli od tevrste sarkoma mekih tkiva govorilo dasu iskustva u srpskom zdravstvu ule~enju takve bolesti izuzetno skromna.Vremenom smo ipak shvatili da se cik-lusi hemioterapije i lekovi daju poustaljenom protokolu svuda u svetu ida je potrebno da na{e napore zale~enje Stefana u inostranstvu usmeri-mo za trenutak kada to bude neophod-no.

Mi smo na{e `ivote prekinuli ilizaustavili onog trenutka kada se Stefanrazboleo. I ne samo to. Se}anja kao davi{e ne postoje i kao da nikada nismoni `iveli, kao da je sve u na{em `ivotupo~elo tek onog trenutka kada smozapo~eli borbu za Stefanov `ivot i tekuspeh u toj borbi treba da da smisaosvemu {to je nekad bilo i {to }e biti“,napisao je Stefanov otac.

Odlu~uju}i dani i meseci borbeza Stefanovo ozdravljenje su upravo prednama. Stefan prima osmi ciklushemioterapije i sada predstoji drugaoperacija, kojom bi trebalo da se tumorpotpuno odstrani iz Stefanovog tela.

Pravo vreme za operaciju je biloposle ~etvrtog ciklusa hemioterapije, aliu tom trenutku je po mi{ljenju hirurgaoperacija bila neizvodljiva zbog vezanos-ti tumora za vitalne organe. Tumor sesmanjio i sada je, po svemu sude}i, oper-ativan.

Stefan Bilak, direktor klinike u[tutgartu, specijalizovanog centra zale~enje sarkoma kod dece, potvrdio jepre nekoliko dana da su spremni daoperi{u Stefana i preduzmu i drugepotrebne metode le~enja, poput brahi ter-apije (posebna vrsta zra~enja).

Plan le~enja je opse`an, pred-stavlja svetski standard u le~enju sarko-ma i pru`a realne osnove za uspeh u

borbi za Stefanov `ivot.U [tutgart bi porodica

Miladinovi} trebalo da krene za dvenedelje. O~ekuju da }e im u narednimdanima iz Nema~ke sti}i predra~untro{kova. Sigurno je da potrebna sredst-va ne}e biti mala i da }e ono {to susakupili, biti nedovoljno. Obratili su seMinistarstvu zdravlja Republike Srbije daplati tro{kove le~enja, imaju}i u vidu dasu u vi{e navrata obe}ali da }e ih finan-sirati. Odgovor ~ekaju.

U medjuvremenu pokrenut jeSMS broj preko fondacije “Budi human“.

Upi{i 214 i po{alji SMS na3030 (za Srbiju)

Cena poruke: 200 din (PDV sene napla}uje)

Upi{i human 214 i po{alji SMS na455 ( za {vajcarsku)

Cena poruke: 20 CHFZa pomo} Stefanu otvoreni su i

dinarski i devizni ra~uni.

Uplati na ra~une:Dinarski: 160-458735-10Devizni: 00-540-0001835.2IBAN: RS35160005400001835240

APEL ZA POMO]

Stefan sa ocem

HITNO POTREBNA POMO]!

POZIV ZA DONACIJU

Napokon jeprole}e i lepovreme. Moja ru`a udvorištu zgrade jeolistala. Probudilase i Matica iseljeni-ka Srbije, koju sadavodi moj prijatelj ipesnik Mi}a Jakši}.

Sada narod izrasejanja ima gdeda svrati – Nuši}eva4, prvi sprat,Beograd. Tu seotvara i Klub isel-jenika, za razgovoreuz kaficu.

Dragi prijatelju iz emigracije !Završavam novi knjigu SRBI U RUSIJI od 15. veka do danas i

tra`im donatore iii sponzore, pa ako ako mo`eš da mipomogneš, javi se.

Svi donatori }e biti upisani u knjizi kao ~lanovi Ve}a dobrotvorauz zahvalnicu. Izdava~ je PROMETEJ, Novi Sad, koji je ve} objaviošest mojih knjiga o Srbima u rasejanju.

Dobi}eš knjigu SRBI U RUSIJI na poklon kada izadje izštampe po~etkom jeseni 2017. godine.

Hvala od srca, sre}no, www.lopusina.com lopusina@eunet.rs

Od na{eg dopisnika

B I Z N I S

15Jun 2017. www.serbianmirror.com

16 Jun 2017.

B I Z N I S

B I Z N I S

17Jun 2017. www.serbianmirror.com

18 Jun 2017.

B I Z N I S

Z A H V A L N O S T

TONY S KALOGERAKOS ATTORNEY AT LAW* Li~ne povrede

* Povrede na poslu* Povrede u saobra}ajnim udesima, ne brinite, obratitese sa punim poverenjem advokatskoj firmi specijalizo-vanoj u toj pravnoj grani. Oni }e vas za{titi i re{iti va{

slu~aj u va{u korist, na najbolji mogu}i na~in.

Prepustite va{ problem profesinalcima iz stru~nog timaadvokatske firme gospodina Kalogerakosa

Ne brinite oni govore srpski jezik!

19www.serbianmirror.comJun 2017.

20 Jun 2017.

I Z N A [ E P R O [ L O S T I

“Bra}o Srbi! Junaci! Viodlazite u borbu za slobodu srp-skog naroda i otad`bine. Zakleliste se Bogu i narodu da }ete seboriti ~asno i hrabro, kako doliku-je Srbinu.

Blagosloven bio RistoVajagi}u! Blagosloveni bili Jovo,Simo, Simo Vajkana, Mihajlo,Djuro, Luka, Ilija, Stevane, MarkoVajagi}u i ti Aleksa Vi{njevac.“

Ovako je sve{tenik PetarStoja~i}, stare{ina srpske crkve urudarskoj varo{i Gera u Americi,22. decembra 1917. godineblagoslovio srpske dobrovoljcekoji su odlu~ili da krenu naSolunski front.

Prekrsti{e se sva desetor-ica. Svaki od njih pridje i poljubisrpsku zastavu Srpskog bratstva“Banovi} Strahinja“ iz Gere.Zagrli{e se i iz grla ponosnoviknu{e:

“U pobedu bra}o! ZaSrbiju!“

Bra}a Vajagi}, njih deve-torica i otac Risto napustili suporodicu u rudarskom gradu Gerada bi pritekli u pomo} srpskojvojsci, koja je u Prvom svatskomratu oslobadjala zemlju od nepri-jatelja. Oni su bili bra}a i rodjaciiz bratstva Vajagi}a, ~iji su koreniu Bosanskoj Krajini, selimaBosanska Bojna, Dobro Selo iZbori{te.

“Njihovi i na{i preci stariVajagi}i su emigrirali u 18. vekuu Vojnu Krajinu, gde su biligrani~ari. Po~etkom 19. vekapobunili su se protiv vlasti VojneKrajine i pre{li su u Bosnu, kojaje bila pod vladavinom Turaka.Nakon Aneksije BiH 1908. godineVajagi}i su kao i mnogi Srbi emi-grirali iz austrijskog carstva uAmeriku, da ne slu`e i ratuju uredovima be~ke vojske“, pri~apotomak Miroslav Vajagi} izTemerina.

ZASTAVA PETRA LI^INE

Emigrirali su u SADizmedju 1910. i 1913. godine. Onisu se naselili u industrijski gradGeri koji se nalazio na severoza-padu ameri~ke savezne dr`aveIndijane, na obalama jezeraMi~igen. Vajagi}i su bili samojedni od vi{e od 6.000 srpskihdobrovoljaca koji su prvi izAmerike krenuli na Solunski frontda brane otad`binu Srbiju.

Sa izbijanjem Prvogsvetskog rata austrougarskiambasador u SAD KonstantinDumba poslao je poziv svim isel-jenicima rodom sa teritorijemonarhije da se prijave u konzu-lat, radi evidentiranja u ciljuupu}ivanja ,,pod vojnu zastavu“.Onima koji se ne odazovu pozivu

bilo je zapre}eno zaplenom iman-ja i progonom njihovih porodica.Kao odgovor na ovaj pozivameri~ki Srbi organizuju jula1914. godine Srpsku narodnuodbranu (SNO) koja za vrlokratko vreme stvara mre`u odborakoja je obuhvatala 83 mesta nasel-jena Srbima.

“Slanje dobrovoljaca uSrbiju se odvijalo ilegalno, prvagrupa od 254 dobrovoljca je izNjujorka na put krenula januara1915. godine, a do oktobra 1915.godine je poslato ukupno 1.900dobrovoljaca“, kazuje profesor drVladimir Gre~i}, stru~njak zaameri~ku emigraciju.

Jedan od dobrovoljacabio je i Petar Li~ina. Rodjen je1884. u selu Blatna, a kaosedamnaestogodi{njak je pre{ao uAmeriku kod strica da zaradi nekidolar i vrati se natrag da se o`eni.Kao doseljenik u Americi radio jeu rudnicima Geri, potom je tra`ioposao u Kaliforniji oko Los

Andjelesa, pa po Meksiku iArgentini, da bi se po~etkom ratau Evropi vratio natrag u ^ikago ipristupio Srpskoj narodnojodbrani, koju je vodio profesorMihajlo Pupin.

“Deda je bio veliki patri-ota. Zajedno sa MihajlomPupinom je u~estvovao u agitaci-

jama kod ameri~kih Srba da seprijave kao dobrovoljci za oslo-bodila~ki rat u otad`bini. Negde uprole}e 1915. deda je od Pupinadobio zastavu sa vezenim belimorlom i bronzanim orlom na vrhubarjaka. U luci u Njujorku, prepolaska 16 brodova sa na{imdobrovoljcima, moj deda Petar jetrebalo da zastavu preda svom pri-jatelju i da ga isprati za Srbiju, alimu je ovaj u {ali rekao: Mi idemoPetre, a ti ostaje{! Dedu je to`acnulo i on je ishitreno, bezikakvih dokumenata i bez paso{a,u{ao u brod i krenuo za Srbiju“,se}ala se o~evih pri~a ZoraDragi}.

Po pri~i, koju je kazi-vao svojoj deci i unucima u seluVojvoda Stepe, Petar Li~ina je kaoratnik pre{ao preko Albanije, bioje na Krfu, u~estvovao u probojuSolunskog fronta i do~ekao slobo-du 30. septembra 1918. godine napoziciji oko Skoplja.

Medju organizatorima

prikupljanja dobrovoljaca uAmerici, na jednoj strani je bioMilan Pribi}evi}, izaslanikKraljevine Srbije u SAD i {efVojne misije, a na drugoj vodjeSNO, na ~elu sa dr MihajlomPupinom. Pribi}evi} je zagovaraojugoslovenstvo, i mobilizaciju, nesamo Srba ve} i Hrvata. A Pupin

je bio za mobilizaciju samoameri~kih Srba.

“Gospodine predsedni~eAmerike, molim vas da odobritemobilizaciju ameri~kih gradjanasrpskog porekla, kako bi oti{li uEvropu da brane svoju otad`binu inarod. Ja vas kao brat molim danam pomognete!“

Ovim re~ima se MihajloPupin, kao vodja ameri~kih Srbaobratio svom drugu iz studentskihdana, ameri~kom predsednikuVudru Vilsonu.

“Odobrenje za mobi-lizaciju stiglo je od ameri~keadministracije marta 1917. godine,nakon ~ega se pristupilo planiran-ju regrutacije i transportovanjudobrovoljaca. Svim dobrovoljcimaje jasno stavljeno do znanja daako pre`ive i vrate se u SAD,ne}e imati nikakve privilegije,uklju~iv{i i bolni~ko le~enje uslu~aju da budu ranjeni“, obaves-tio je Mihajlo Pupin ameri~keSrbe i ~lanove SNO.

AMERI^KA MOBILIZACIJAAkcija mobilizacije

dobrovoljaca se odvijala pod nad-zorom poslanika Milenka Vesni}ai generala Mihaila Ra{i}a koji subili poslati u SAD od stranesrpske vlade.

“U isto vreme i moj otacDmitar Dejanovi}, rodjen 1893. naVelebitu, `iveo je u Americi.Kada je po~eo Veliki rat, krenulaje agitacija u Americi za Srbe da}e dobiti ma{ine, stoku, `ivinu,zemlju ako se prijave kao dobro-voljci i odu da ratuju za Srbiju“,se}a se sin Jovan Dejanovi}, biv{igradona~lenik Novog Sada.

Dobrovolja~ka akcija jeu`ivala veliki publicitet uameri~koj javnosti, bili su organi-zovani mnogobrojni sastanci,zabave, zborovi, parade sa kojihsu obavezno bili poslati poz-dravni telegrami predsedniku V.Vilsonu.

“Ameri~ke vlasti suposle ulaska u rat podr`avale man-ifestacije srpske dobrovolja~keakcije jer su one imale odjeka ujavnosti i davale su primerameri~koj omladini. Predstavnicikraljevine Srbije i SNO su organi-zovali u ^ikagu, Njujorku, SanFrancisku i drugim gradovimasrpske parade i priredbe na kojimasu pozivali ameri~ke Srbe dakrenu u odbarnu Srbije“, svedo~iPredrag Vajagi}, potomakameri~kih Srba.

Na tim priredbamau~estvovao je i narodni guslar iu~itelj Petar Perunovi} Perun, izPje{ivaca, borac iz Balkanskihratova, koji je u Ameriku do{ao izSrbije:

“[vapski cari krvaveaveti, {to Srbiju zemljupregaziste!“, guslao je Perun.

U svom veku PetarPerunovi} Perun ~esto se vidjao saMihajlom Pupinom i NikolomTeslom, pevao im uz gusle iodu{evljavao ih!

A Mihajlo Pupin je kadbi guslar zavr{io svoje pojanje,poru~ivao ameri~kim Srbima:

“Bra}o, zovu vas ratnici,ne da ih zamenite, ve} da stanetepored njih na boji{tu, na mestapoginulih drugova!“

Obojica, i Perun i Pupin,davali su krila mnogim Srbima dapolete svom zavi~aju, u odbranusrpstva.

nastavi}e se

PUPINOVA SRPSKA VOJSKASrbi iz Amerike, dobrovoljci u Velikom ratu dobili su od kralja Aleksandra u Srbiji na dar zemlju i ku}e,

ali su mnogi od njih u otad`bini prevareni

Pre sto godina ameri~ki Srbi su krenuli na Solunski front i pobedili

11121314151617181920