Nacionalna Istrayivacka Agenda Ya Sektor Organske Proiyvodnje

8/17/2019 Nacionalna Istrayivacka Agenda Ya Sektor Organske Proiyvodnje

1/40

Nacionalna istraživačka agenda za

sektor organske proizvodnje


2/40

Publikaciju je podržala Nemačka Savezna Vlada kroz„Deutsche Gesellscha für Internaonale Zusammenarbeit(GIZ) GmbH“.

ACCESS- Program za razvoj privatnog sektora u Srbiji

Autori:

Janoš BerenjiSlobodan MilenkovićMarija KalenćEmilija Stefanović

Decembar, 2013. godine


3/40

Nacionalna istraživačka agenda zasektor organske proizvodnje


4/40


5/40

Zahvaljujemo se svim predstavnicima radne grupe za Istraživanje i razvoj Nacionalnog akcionog plana zarazvoj organske proizvodnje i učesnicima koji su doprineli stvaranju Agende.

U izradi Nacionalne istraživačke agende za sektor organske proizvodnje učestvovali su saradnici sledećihinstucija:

Fakultet ekološke poljoprivrede, Svilajnac

Fakultet za Biofarming, Megatrend Univerzitet, Bačka Topola

Instut za prehrambene tehnologije, Novi Sad

Instut za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić“

Instut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Nacionalno udruženje za razvoj organske proizvodnje “Serbia Organica”

Poljoprivredna savetodavna služba, Instut “Tamiš”, Pančevo

Poljoprivredne stručne službe Vojvodine

Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet

Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet

Univerzitet u Beogradu, Fakultet veterinarske medicine


6/40

SADRŽAJ

1. UVOD 1

2. ORGANSKA PROIZVODNJA U SRBIJI 2

3. ORGANSKI FARMER U SRBIJI 3

4. PREGLED ISTRAŽIVAČKO RAZVOJNIH PROJEKTA I SITUACIJE U SEKTORU 6

4.1 Projek podržani u periodu 2011-2014 6

4.2 Projek podržani u periodu 2006-2010 8

4.3 Zaključci i pregled stanja u istraživačko razvojnoj delatnos uorganskoj proizvodnji u Republici Srbiji 8

5. METODOLOGIJA 11

6. PREGLED ZAJEDNIČKE ISTRAŽIVAČKE AGENDE 13

6.1 Biljna proizvodnja 13

6.2 Stočarska proizvodnja 16

6.3 Proizvodni sistemi 19

6.4 Sociologija- Ekonomija 22

6.5 Prerada organske hrane i skladištenje 25

7. ZNAČAJ ISTRAŽIVAČKE AGENDE ZA ORGANSKU PROIZVODNJU REPUBLIKE SRBIJE 28

ANEKS I: Članovi radne grupe Nacionalnog akcionog plana za razvoj organskeproizvodnje 2013-2017 (NAP) za Istraživanje i obrazovanje i koautori Nacionalneistraživačke agende za sektor organske proizvodnje 29

ANEKS II: Literatura 30


7/40

UVOD1.

Srbija ima veliki potencijal za organsku proizvodnju.Klimatski uslovi, zemljište i prirodni resursi pružajupovoljne uslove za organsku poljoprivredu, a tomedoprinose i duga tradicija u proizvodnji hrane, kaoi blizina velikog i stalno rastućeg tržišta organskehrane u EU.U razvijenim zemljama Evropske unijetržište organskih proizvoda raste u proseku za 10% nagodišnjem nivou, a taj porast ne pra i rast proizvod-nje i upravo tu se nalazi šansa za srpske proizvođače.Međum, taj potencijal nije potpuno iskorišćen, a za

to postoje brojni razlozi:

sektor ima ozbiljne probleme sa nedostatkom•nansijskih sredstava, proizvođači primaju zane-marljive iznose subvencija;uprkos postojanju udruženja organskih•proizvođača na nacionalnom, lokalnom i region-alnom nivou, ovaj sektor je još uvek u nedo-voljnoj meri organizovan;produkvnost je na dosta niskom nivou, ug-•lavnom zahvaljujući nedostatku sredstava za

proizvodnju (inputa), modernih tehnologija,strategije za preradu i plasiranje na tržište;sistem kontrole u organskom sektoru nije u•potpunos razvijen i primenjen, što ima za pos-ledicu nedovoljnu zaštu samih proizvođača ali ipotrošača od zloupotrebe;

Jedan od dodatnih razloga koji koči razvoj organskogsektora pored nedostatka modernih tehnologija je inizak nivo znanja u sektoru i odsustvo sistematskesaradnje i povezanos privatnog sektora i nauke iistraživanja. Istraživači nisu dovoljno upućeni u prob-leme sa kojima se susreće organski proizvođač u Srbijii samim m nisu u mogućnos da svoja istraživanjausmere u pravom pravcu. Bez inovacionih rešenjaprimenljivih u našoj proizvodnoj praksi dalji razvoj ipodizanje konkurentnos srpskog organskog sektora

je nemoguće. Takođe je idenkovan i nedostatakodgovarajućih poziva nadležnih javnih instucija zaistraživačke projekte u ovoj oblas.

Razmena između naučnika, istraživača i poslovnih ipoličkih subjekata je od sušnskog značaja za st-varanje novih prakčnih rešenja i jedan je od pre-

duslova za širenje inovacija i najbolje prakse, krozpoboljšanje kvaliteta primenjenih i interdisciplin-arnih istraživanja u organskoj poljoprivredi. Ovaj iza-zov je prepoznat u novembru 2011. godine od stranepredstavnika radne grupe Nacionalnog akcionogplana za razvoj organske proizvodnje 2013-2017(NAP) za Istraživanje i obrazovanje. Radna grupadenisala je kao prioritetnu meru Izradu nacionalneistraživačke agende za sektor organske proizvodnje(Mera 6.1) u okviru Cilja 6. Uspostavljanje primen-

jenih istraživanja u oblas organske proizvodnjeNAPa.

Iako se usvajanje NAPa očekuje tek krajem 2013.godine, zbog velikog značaja istraživačke agendepredstavnici radne grupe su uz podršku GIZa većtokom 2012 godine u nizu radionica i radnih sas-tanaka započeli njeno kreiranje i denisali prior-itetne naučne oblas, koje najviše doprinose raz-voju organske proizvodnje u Srbiji i daju odgovor napostojeće i buduće izazove.

Nacionalna istraživačka agenda za sektor organskeproizvodnje sagledava ekonomske, ekološke i soci-

jalne aspekte organske poljoprivredne proizvodnje iprehrambene industrije. Cilj agende je da služi kaoorijenr i smernica naučno-istraživačkoj zajedniciu planiranju budućih istraživanja, koja su u saglas-nos sa potrebama privatnog sektora i u skladu satekućim međunarodnim istraživačkim strategijama idokumenmau sektoru organske proizvodnje. Onapredstavlja detaljan pregled prioriteta istraživanja irazvoja i isče probleme koji treba da budu u fokusunaučno-istraživačke zajednice. Takođe agenda tre-ba da služi kao potpora pri lobiranju kod nadležnih

javnih instucija pri kreiranju i raspisivanju poziva itendera.

Nacionalna istraživačka agenda za sektor organske proizvodnje I 1


8/40

2. ORGANSKA PROIZVODNJA U SRBIJI

Prvi koraci ka razvoju organske proizvodnje vezujuse za 1990. godinu, kada je nevladina organizacija(NVO) Terra’s uspostavila promovnu mrežu, kojojsu pristupili proizvođači i tehničko i akademsko oso-blje uključeno u proizvodnju organske hrane. Više oddvadeset godina kasnije, koristeći podršku mnogihdomaćih i međunarodnih instucija, ministarstava,tehničkih organizacija i investora, sektor organskeproizvodnje u Srbiji dosgao je određen nivo:

Osnovana je nacionalna asocijacija, koja objedin- juje učesnike i sistematski i konnuirano radi većpet godina na razvoju sektora; nekoliko regionalnihudruženja učestvuje u razvoju i promociji sektora

Kreiran je Nacionalni akcioni plan za razvoj organskeproizvodnje 2013-2017

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodo-privrede, intenzivno radi na usaglašavanju zakonod-avnog okvira sa EU.

Organska proizvodnja postala je deo formalnog obra-zovanja kroz uvođenje novih smerova na osnovnim imaster studijama, kao i izbornih predmeta u okvirusrednjoškolskog obrazovanja.

Šest kontrolnih organizacija, koje rade u oblas kon-trole i serkacije u organskoj proizvodnji, nadležno

je za poštovanje domaćih i međunarodnih propisana osnovu kojih se izdaje serkat za organski proiz-vod; dok je jedina nacionalna serkaciona kućapriznata od strane Evropske Komisije, uključenjemna listu ekvivalentnih serkacionih kuća.

Ipak, u okviru konteksta modernizacije ekonomije ucelini, a posebno poljoprivrede i potrebe da se ovajsektor oblikuje na takav način da se sam može in-tegrisa u okvir Zajedničke poljoprivredne polike,organska proizvodnja teško posže zadovoljavajućirazvoj. U organskoj poljoprivrednoj proizvodnji Sr-bije dominiraju voće i ratarske kulture, uz konstan-

tan rast proizvodnje žitarica i uljarica. Sve veći značajdobija i organska stočarska proizvodnja pogotovosa ulaskom velikog poljoprivrednog proizvođača

i prerađivača mleka u sistem i plasmanom organ-skog mleka i mlečnih proizvoda na domaće tržište.Veći deo ovih proizvoda se izvozi, naročito u EU, jer

je domaće tržište slabo razvijeno usled nedovoljnekupovne moći stanovništva. Međum, prisutan jei trend sve snažnijeg razvoja domaćeg tržišta, krozplasman uglavnom svežeg povrća i robe iz uvoza.Veličinu domaćeg tržišta ograničava i broj i nedo-voljna količina proizvoda u ponudi. Potražnja zaorganskim proizvodima postoji u mnogim zeml-

jama, a Srbija ima izuzetne ekološke, klimatske itehničke uslove da, pored tradicionalnog jagodas-tog i ostalog voća, proizvodi povrće, žitarice i ulja-rice iz organske proizvodnje, koje su veoma traženena međunarodnom tržištu. Međum, gazdinstvimakoja se bave organskom proizvodnjom potrebna jepomoć u primenisavremenih tehnologija proizvod-nje, odgovarajuće mehanizacije i adekvatnih inputakako bi podigli proizvodnu ekasnost do nivoa kojiim obezbeđuje konkurentnost na nacionalnom, re-gionalnom i tržištu EU. Stoga je korišćenje rezultata

primenjenih istraživanja od izuzetnog značaja za raz-voj ovog sektora.

Uključivanjem inovacionih rešenja prilagođenihnašoj proizvodnoj praksi i uslovima proizvodnje,proizvođači i prerađivači mogu započe sa podi-zanjem konkurentnos uz istovremeno korišćenjepostojećih prednos (nezagađeno zemljište,višegodišnje iskustvo, bliskost sa određenim tržišma

i duga tradicija uzgajanja i prerade izuzetno traženihproizvoda (jagodastog i ostalog voća, povrća, žitaricai uljarica).

2 I Nacionalna istraživačka agenda za sektor organske proizvodnje


9/40

3. ORGANSKI FARMER U SRBIJI

Akvnos svih subjekata u organskom sektoru uprethodnih desetak godina značajno su doprineleunapređenju znanja i primeni u praksi u Srbiji.Međum, i dalje je kod farmera prisutno nepozna-vanje temeljnih principa organske poljoprivrede zbogčega često u praksi veliki početni entuzijazam nekeaktere napušta. Biodiverzitet, ekološka ravnoteža,rotacija useva, holisčki pristup, organska materijau zemljištu nisu samo reči koje čine deniciju organ-ske poljoprivrede već realna životna potreba da bi se

ostvario organski sistem proizvodnje. Javni interesda se podrži organska poljoprivreda kroz subvencijenije u dovoljnoj meri prepoznat. Organska proizvod-nja je u vodećim zemljama EU „standard održivos“poljoprivrede i sistem kojim se revitalizuje narušenaživotna sredina, degradirano zemljište, zaustavljaerozija biodiverziteta, š i prevenira zdravlje ljudi idobrobit živonja.

Karakteriske organskog gazdinstva razlikuju se poproizvodnim regionima. U Vojvodini prosečno gaz-

dinstvo je veće od 10 ha i specijalizovano za manjibroj biljnih vrsta (žitarice, industrijsko bilje, povrće). Usvom radu gazdinstvo se oslanja na edukavne i pro-movne akvnos udruženja i savetodavnih službi.U centralnom delu Srbije većina gazdinstava kooper-avno je vezana za privatne prerađivačke kapacitete

za koje proizvode na malim površinama ili proizvodesakupljaju iz prirodnih staništa., prevashodno raznevrste voća. Preko otkupljivača obezbeđuju nabavkuinputa. Podrška u smislu edukacija i konsalnga jenedovoljna. Treću grupu gazdinstava čine velikeprivatne kompanije koje su zasnovale proizvodnju naviše od 500 ha. One nemaju dovoljno razvijenu sop-stvenu infrastrukturu u smislu kadrova i specijalizo-vane opreme i u fazi su velikih invescija u nabavkumehanizacije i opreme. Prema analizama organskih

gazdinstava koja je sprovedena 2010. god. na uzorkuod 140 farmi, voćni zasadi su uglavnom stari, kao imehanizacija, koja je najčešće starija od 10 godina.Staklenici i organizovano skladištenje dostupni sutek svakom trećem proizvođaču, a zakup zemljišta,kupovinu repromaterijala ili mehanizacije na kreditprakkuje samo 5-20% ispitanih poljoprivrednihproizvođača. Invescije u savremene sisteme zanavodnjavanje, provgradne mreže i staklenike susimbolične. Za razliku od ostalih segmenata agroin-dustrije, u organskoj proizvodnji se i uz male inves-

cije mogu očekiva značajni prihodi. Ovo predstavlja jednu od najvećih prednos prilikom invesranja u

organsku proizvodnju, a posebno se odnosi na svežepovrće i jagodasto voće.Farmeri nisu dovoljno upozna sa temeljnim prin-



10/40

cipima organske poljoprivrede posebno u oblasodržavanja plodnos zemljišta, plodoreda, koris-nih organizama i njihove uloge u očuvanju ekološkeravnoteže, funkcionalnog biodiverziteta. Proizvođačiu sušni ne shvataju holisčki pristup u kome jefarma funkcionalna celina, a ne prost zbir eleme-nata. Prema holizmu celina (holos na grčkom - ceo)

je više nego zbir njenih sastavnih delova. Ekološkaravnoteža posže se upravo zahvaljujući tom prin-cipu. Upoznavanje sa agro-ekološkim pojmovimai principima, kao i njihova konkretna primena krozistraživanja, oglede i praksu, doprinela bi boljempoznavanju, pravilnoj primeni i promociji organskepoljoprivrede.

Neophodna su obimna istraživanja, fundamen-talna i primenjena, da bi se razumeli napred nave-

deni pojmovi i da bi se integrisali u svakodnevnuproizvođačku praksu. To se najbolje može objasnina primeru organske materije u zemljištu. U Srbiji or-ganski farmeri uglavnom koriste dvopoljni plodoredšto je nedovoljno da bi se: obezbedila održiva plod-nost zemljišta, smanjili tosanitarni rizici, redukovalabrojnost korova, obezbedilie dovoljne količine azota,koji je vrlo često razlog relavno skromnih prinosa.U tom smislu primena tropoljnog plodoreda je mini-mum, a istraživanja o gajenju leguminoza (posebnomanje poznah vrsta), zelenišnom đubrenju, kompo-

sranju, treba da daju odgovor na otvorena pitanjastabilnos prinosa, opmizaciji održavanja zemljištai smanjenju troškova koje zavisnost farme od spoljn-

jih inputa neminovno donosi.

U strukturi organske biljne proizvodnje u Srbiji poobimu površina dominantno je sakupljanje plodovaiz prirodnih staništa . Takva struktura u velikoj meriposledica je i nedovoljnog poznavanja metoda zaodrživu plodnost zemljišta, što direktno uče nastabilnost prinosa i ekonomičnost proizvodnje, pase najmanji broj famera opredeljuje za povrtarsku ivoćarsku proizvodnju. Za rešavanje ovog problemaneophodna su dugoročna „on farm“ primenjenaistraživanja, za razliku od postojećih kratkoročnihkoja često imaju preambiciozne ciljeve, a skromnerezultate.

Održivost organske proizvodnje i čitave farme usko je povezana sa interakcijom biljne i stočarske proiz-

vodnje. Ovo je posebno izraženo na svim zemljišma

gde je nizak sadržaj humusa. Organska animalnaproizvodnja po obimu je zamenarljiva, a održivostorganske biljne proizvodnje i same farme upravo

zavisi od proizvodnje stajnjaka. U konvencional-nom stočarstvu došlo je do pojave slabljenja opštei specične otpornos, adaptacionih i aklimaza-cionih sposobnos živonja. Autohtone rase čiji senastanak i razvoj odigravao pod ucajem ambijen-talnih selekcionih faktora predstavljaju jedinstven iz-vor genetskih varijan koje omogućavaju adaptaciju

na novonastale uslove i mogu da omoguće opstanakpopulacije pod nepovoljnim delovanjem patogenihmikroorganizama i drugih nepovoljnih faktora. Srbijaima autohtone rase koje se mogu uspešno gaji uorganskoj poljoprivredi. U oblas zašte živonja odboles i parazita primenom supstanci biljnog poreklauspostavljena su domaća istraživanja koja obećavajuda mogu rezulra ekasnim sredstvima.

Kao posledica nedostatka stajnjaka farmeri su

prinuđeni da zavise od kupovine komercijalnih hrani-va, što uče na ekonomičnost proizvodnje posebnou uslovima variranja prinosa kao posledica suše idrugih stresnih faktora. Potrebno je kroz istraživanjapoveća kapacitet farmi da opstanu u uslovima man-

je količine padavina, primenom inovavnih rešenja utehnologiji gajenja biljaka, održivog korišćenja vod-nih resursa i gajenjem manje osetljivih biljnih vrsta isor. Ozimi krmni i naknadni međuusevi imaju velikiznačaj za održivost organskih sistema i primena ovihistraživanja imala bi veliki značaj za farmere u Srbiji.

U odnosu na raniji period nešto je bolja dostupnostsemenskog materijala strnih žita, kukuruza, soje,važnijih vrsta povća. I dalje na tržištu nema dostup-nog sadnog materijala krompira, a sorte tolerantneprema važnijim bolesma koje se gaje u EU još uvekse ne istražuju u Srbiji. Organski proizveden sadnimaterijal voćaka i vinove loze takođe je nedostupan.Važan problem predstavlja činjenica da u skladu savažećim propisima o sadnom materijalu nemamoumačene biljke najvećeg broja autohtonih sorvoćaka koje su pogodne za organsku proizvodnju.

Prema rezultama analiza organskih proizvođača uSrbiji (Maerz et al., 2013), tek na svakom drugomgazdinstvu uzgajaju se živonjske vrste, i to ug-lavnom u broju koji je daleko od potrebnog da bi sezadovoljile potrebe za očuvanjem i unapređenjemplodnos zemljišta.

Proces komposranja na gazdinstvima se obavlja

u simboličnom obimu i to je oblast u kojoj postojiizražena potreba za razvojem modela kompostanaza gazdinstva, unapređenjem tehnološkog postupka,



11/40

inovavnim rešenjima vezanim za autohtone starterkulture mikroorganizama.

Rezulta analiza plodnos i kvaliteta zemljištapokazuju da je došlo do značajne degradacije ovogresursa što se pre svega odražava u količini humusai kiselos. Farmerima nedostaje sistemski pristup

nadležnih instuciaj u ovoj oblas i kvalitetna i kon-nuirana podrška u implementaciji mera popravkestanja zemljišta.

Dezinfekcija zemljišta novim metodama solarizacije ibiofumigacije koje su u primeni u EU kod nas nisu uve-dena u praksu. U proizvodnji povrća i voća započeta

je primena gljiva antagonista patogenih gljiva i simbi-otskih vrsta. Nedostaje edukacija farmera vezana zakompabilnost ove mere sa drugim agrotehničkim

merama.

Na tržištu postoje sredstva za ishranu biljaka ioplemenjivači zemljišta, ali je isplavost njihoveprimene diskutabilna posebno u ratarstvu. Ovajproblem izuzetno opterećuje poslovanje kompanijakoje su u postupku uvođenja organske proizvodnjena većim površinama (preko 500 ha), a nemaju do-voljno razvijenu stočarsku proizvodnju.

Farmeri u organskoj proizvodnji u Srbiji u kontroli

korova uglavnom primenjuju klasične agrotehničkemere (obrada, plodosmena, okopavanje, plevljenjeitd.), nešto manje malčiranje. Inovavne metode su-zbijanja korova primenom bioherbicida i plamena suim prakčno nepozna. Istraživanja na temu uređajaza spaljivanje korova su izvedena u našoj zemlji, aliprotop nije zaživeo u proizvodnji. Potrebno je ob-novi rad na ovakvim uređajima i komercijalno re-alizova idejna rešenja jer su uvozni uređaji veomaskupi i nedostupni manjim proizvođačima.

Značajan broj farmera koris seme biljaka iz sop-stvene proizvodnje za dalju reprodukciju. Tretmansemena se ili ne radi ili se primenjuju bakarni fungi-cidi. Primena suve i vlažne toplote, uv lapmi, mikro-organizama antagonista nije uvedena u istraživanja iprakčnu primenu.

Farmeri poznaju osnovna pravila vezana za navod-njavanje ali im nedostaju znanja vezana za održivokorišćenje vodnih resursa, tretman otpadnih voda,

recikliranje. Navodnjavanje, u smislu infrastrukturepredstavlja jedan od najvažnijih problema farmeraposebno u proizvodnji voća.

Skladištenje i čuvanje organskih proizvoda je oblastsa većim brojem otvorenih pitanja. Pre svega to seodnosi na prevenciju i sprečavanje pojave, monitor-ing i suzbijanje patogena, mikotoksina i štetočina.Preliminarna istraživanja pokazuju da ekstrak leko-vih biljaka mogu bi ekasna prirodna sredstva zakonzervaciju.

Plasman organskih proizvoda uglavnom se odvijapreko trgovina na veliko i prerađivačkih kompanijasa kojima primarni proizvođači zaključuju ugovore.Prodaja na zelenim pijacama i u maloprodajnimobjekma ima trend rasta. Zbog ovakvog stanja,uvećanje cena koje proizvođači ostvare za svojeorganske proizvode nije značajno (prosečno 10-20%). Zastupljenost proizvoda na tržištu uglavnom

je prisutna samo tokom glavne sezone. Neophodna

su istraživanja novih sistema gajenja, sormenta saspecičnim osobinama vezanim za vreme zrenja,tehnološke osobine, pogodnost za razne vrste pre-rade.

Otvaranje našeg tržišta odraziće se i na uslove radaorganskih farmera. Potrebno je ojača njihove kapac-itete i konkurentnost jer će u takvim uslovima poras- i ponuda i paleta proizvoda koji cenovno mogu bipovoljniji od domaćih. Istraživanja vezana za tržište imarkeng proizvoda imaju veliku važnost.



12/40

4. PREGLED ISTRAŽIVAČKO RAZVOJNIHPROJEKTA I SITUACIJE U SEKTORU

Ključni zahtev postojećih strategija i plaormi zaistraživanja u EU u organskom sektoru je da onabudu značajna za korisnike i kompabilna sa nji-hovim potrebama, posebno za organske farmere,preduzeća i druge učesnike uključujući i potrošačeorganske hrane. Ako pođemo od činjenice da farmerii njihova udruženja u Srbiji nisu dovoljno konsulto-vani pri kreiranju projektata onda se ne može tvrdida će rezulta bi primenjivi i značajni za proizvodnupraksu.

U periodu 2006-2013 Ministarstvo prosvete i naukenasiralo je na osnovu javnog poziva 13 projekatakoji se po sadržaju i ciljevima odnose na organskupoljoprivredu i/ili održive sisteme proizvodnje.

4.1 Projek podržani u periodu 2011-2014

U periodu 2011-2014 Ministarstvo prosvete i naukenasira sledeće projekte:

Organska poljoprivreda: Unapređenje proizvodnjeprimenom đubriva, biopreparata i bioloških mera

Ključni rezulta: 1) praćenje ucaja sistema organskeproizvodnje na plodnost zemljišta 2) analiza korovskeore radi bolje kontrole i suzbijanja 3) inventarizacijatopatogenih mikroorganizama u organskoj proiz-vodnji 4) praćenje pojave korisnih i štetnih insekata5) praćenje pojave najznačajnijih vrsta predatoraštetnih insekata 6) provera biološke ekasnos novi-

jih biopreparata radi registracije i uvođenja u prak-

su 7) model evaluacije kvaliteta organskih đubriva8) razvoj modela za opmizaciju ključnih faktora usistemu zemljište – usev / korovi – patogeni / insek9) razvoj sveobuhvatnog modela, kojim će moći dase preporuče prevenvne mere za prevazilaženjeproblema u organskoj proizvodnji.

Unapređenje održivos i konkurentnos u organ-skoj biljnoj i stočarskoj proizvodnji primenom novihtehnologija i inputa

Ključni rezulta: denisana opmalna tehnologijagajenja Tricum spelta, i T. durum za poszanje vi-sokih i stabilnih prinosa u organskoj proizvodnji;

sorte sa najvećim potencijalom rodnos i najboljimtehnološkim kvalitetom za proizvodnju specijalnihvrsta hleba i testenina; proučen biodiverzitet rizos-ferne mikrobne populacije u usevu soje; proučenadinamika nekih značajnih sastavnih delova agro-eko-sistema i biodiverzitet; razvijen koncept integralnekontrole populacija štetnih artropoda, sistemaodržavanja plodnos zemljišta i mehanizovane sanit-acije u organskoj proizvodnji; formulisan i primenjenprirodni, neškodljivi dodatak hrani (konzervans) nabazi lekovitog i aromačnog bilja; izrađena formu-

lacija preparata za lečenje infekcija izazvanih Eime-ria spp.; tehnologija gajenja jagnjadi rase cigaja boljeiskorišćavaju hranu sa pašnjaka i livada uz manjiutrošak hrane za kg prirasta; razvijena nacionalnastrategija za očuvanje, unapređenje i ekonomskiopravdano korišćenje dva pa ovaca, rase cigaja.

Sušenje voća i povrća iz integralne i organske proiz-vodnje kombinovanom tehnologijom

Ključni rezulta dobijanje novih proizvoda: sušeno

voće i povrće iz integralne i organske proizvodnje;modikovana kombinovana tehnologija sušenja voćai povrća; razvija sopstveni istraživačko, edukavni iproizvodni centar za sušenje voća i povrća na Pol-

joprivrednom fakultetu u Novom Sadu; istraživanjeucaja ambalažnih materijala i korišćenja modiko-vane atmosfere pri pakovanju na očuvanje kvalitetaproizvoda; unapređenje organizacije i ekonomičnosproizvodnje; istraživanje akvnos skladišnihštetočina i mere borbe prov njih.

Organizovanje održive proizvodnje organskog uzgoja jagnjadi kao podrška ruralnog razvoja

Ključni rezulta: organizovanje organskog uzgoja jagnjadi i proizvodnja jagnjećeg mesa prema organ-

skim principima; eliminacija negavnih efekata stre-sa i lošeg zdravstvenog stanja na kvalitet dobijenogproizvoda; program mera za suzbijanje parazita uskladu sa zahtevima organske proizvodnje; uzgoj jag-njadi u organskom proizvodnom sistemu, dobijanje

kvalitetnog i zdravstveno bezbednog mesa; utvrdi



13/40

razlike u kvalitetu i zdravstvenoj bezbednos mesaizmeđu jagnjadi gajenih u konvencionalnim i organs-kim proizvodnim sistemima.

Razvoj biljnih lekova i biocida na bazi karvakrola,mola i cinamaldehida za primenu u veterinarskojmedicini, stočarstvu i proizvodnji hrane bez štetnih

rezidua

Ključni rezulta: prvi put u Srbiji zvanično registrovaniekasni i pouzdani biljni lekovi i biocidi za upotre-bu u veterinarskoj medicini i stočarstvu iz domaćeproizvodnje; dobijanje osnovnih toksikološkihsvojstava karvakrola, mola i cinamaldehida; me-hanizam anparazitskog dejstva karvakrola, molai cinamaldehida, kao i ekasnost njihovih različihkombinacija; mogućnos primene akvnih principa

esencijalnih ulja kao smulatora rasta kod brojlera isvinja; ispivanje potencijalne primene karvakrola,mola i cinamaldehida kao biofungicida u suzbijanjuskladišnih toksina produkujućih plesni; biofungicidkoji uništava plesni bez zaostajanja štetnih reziduana žitaricama.

Proizvodnja tvrdog sira sa dodatnom vrednošću odmleka proizvedenog u organskim i samoodrživimsistemima

Ključni rezulta: Tvrdi sir sa dodatnom vrednošćuproizveden u uslovima organske proizvodnje, potehnologiji koja se može primeni u manjim pogon-ima (jedan tehnološki postupak) i tehnologiji koja

je interesantna za velike industrijske pogone (drugitehnološki postupak); usmeravanje surutke jednimdelom u jedan gotov proizvod za ishranu ljudi a jed-nim delom će se koris za ishranu svinja; načinprevazilaženja massa drugačijim odnosom pre-ma živonjama, držanjem koje uključuje dobrobit,pravilnom mužom, lečenjem homeopatskim leko-vima.

Novi proizvodi cerealija i pseudocerealija iz organ-ske proizvodnje

Ključni rezulta: 1.paleta novih pekarskih i brašneno-konditorskih proizvoda na bazi cerealija i pseudo-cerealija iz organske proizvodnje; paleta pekarskihproizvoda na bazi Tricum aesvum ssp. Spelta;paleta brašneno konditorskih proizvoda na bazi Tri-

cum aesvum ssp. Spelta; paleta ekstrudiranih proiz-voda (testenina, snek proizvodi) na bazi Tricumaesvum ssp. Spelta; paleta ekspandiranih proiz-

voda na bazi Tricum aesvum ssp. Spelta; paletapekarskih proizvoda na bazi Tricum aesvum ssp.Speltom sa dodatkom pseudocerealija Amaranthussp.; paleta brašneno-konditorskih proizvoda na baziTricum aesvum ssp. Spelta sa dodatkom pseudo-cerealija Amaranthus sp.; paleta ekstrudiranihproizvoda na bazi Tricum aesvum ssp. Spelta sa

dodatkom pseudocerealija Amaranthus sp.; paletaekspandiranih proizvoda na bazi Tricum aesvumssp. Spelta sa dodatkom pseudocerealija Amaran-thus sp.; paleta pekarskih proizvoda na bazi Tri-cum aesvum ssp. Spelta sa dodatkom pseudocer-ealija Fagopirum sp.; paleta brašneno konditorskihproizvoda na bazi Tricum aesvum ssp. Spelta sadodatkom pseudocerealija Fagopirum sp.; paletaekstrudiranih proizvoda na bazi Tricum aesvumssp. Spelta sa dodatkom pseudocerealija Fagopirum

sp.; paleta ekstrudiranih proizvoda bazi pseudocer-ealija i adekvatnih cerealija za obolele od celiajaki- je 2. Tehnička rešenja i patentne prijave svih novih

proizvoda cerealija i pseudocerealija iz organskeproizvodnje 3. Modikovani režim ishrane koji nas-taje kao rezultat bioloških ogleda sa modikovanomishranom u animalnoj i humanoj opciji. 4. pregledstanja ponude i potražnje na tržištu organskih proiz-voda u regionu i zemlji.

Ministarstvo za prosvetu i nauku Republike Srbije uperiodu (2011. – 2014.) nasira i projekat integralnihi interdisciplinarnih istraživanja. Održiva poljoprivre-da i ruralni razvoj u funkciji ostvarivanja strateškihciljeva Republike Srbije u okviru Dunavskog regiona(br. III 46006) u okviru kojeg je naveden zadatak:

Organska proizvodnja žita, industrijskog i začinskogbilja u cilju stvaranja robnih marki kroz model ver-kalnog udruživanja˝.



14/40

4.2 Projek podržani u periodu 2006-2010

U periodu 2006-2010 ministarstvo nauke itehnološkog razvoja nansiralo je sledeće projekte:

Mogućnos iskorišćavanja brdsko-planinskog•područja Srbije za organsku ratarsku proizvod-njuOrganska proizvodnja grožđa i vina i svih proiz-•voda od vinove lozeOrganizovanje proizvodnje mleka i proizvoda•od mleka na principima organske proizvodnje iodrživog razvojaUnapređenje proizvodnih svojstava i kvaliteta•mesa koza i jaradi u ekološkom sistemu gajenjaRazvoj tehnologije gajenja kukuruza sa ekološkim•pristupomBiološka zašta kao alternava hemijskim sred-•

stvima za zaštu bilja

4.3 Zaključci i pregled stanja u istraživačkorazvojnoj delatnos u organskoj proizvonjiu Republici Srbiji

Analizirajući projekte koje je ministarstvo za naukunansiralo u periodu od 2006-2013 god., kao i nji-hovu dalju „sudbinu“ nakon završenih istraživanjauočavaju se određene pojave koje nam mogu pomoći

u efekvnijem osmišljavanju istraživanja u nared-nom periodu, što i jeste jedan od ciljeva agende.Generalno, ključni rezulta projekata postavljenisu preambiciozno i zahvataju veoma široko posma-tranje problemake iako je u samom startu jasno dase takvi ciljevi ne mogu ostvari. Analize projekatatakođe pokazuju da se (prema dostupnos podata-ka) veoma mali broj ogleda odvijao na serkovanimorganskim farmama; farmeri i njihova udruženja iprivatni sektor u celini nisu dovoljno učestvovali ukreiranju ciljeva istraživanja.

Primenjivost postojećih istraživanja

Predmet istraživanja i vrsta rezultata u značajnojmeri uče na primenjivost rezultata. Istraživačinajčešće veliki trud ulažu da objave naučne radoveu vodećim svetskim časopisima. Movacija je jasnai opravdana, radovi su neophodni za izbor u višazvanja, a časopisi svakako jesu izvor informacija kojese indirektno mogu preves u primenjiv rezultat.

Radovi su najčešće u projekma najvažniji rezultatbar prema broju koji se unosi kao cilj. Novi proiz-vodi, tehnologije, poboljšani postojeći proizvod ili

tehnologija, realizovan patent, planirani su ali ret-ko i ostvareni rezultat. Jedan od razloga je svakakoograničen period trajanja projekata i odsustvo kon-nuiteta u istraživanjima, ali takođe i drugi razlozisubjekvne i organizacione prirode. U projekmase često postavljaju preambiciozni ciljevi za koje je ustartu jasno da se ne mogu ostvari, a movacija je

verovatno usak koji se želi ostavi na recenzente.Ciljevi projekata se ne ostvaruju u dovoljnoj meri iobično se konstatuje da ih je neophodno nastavi.Generalno, primenjivost rezultata u sektoru organ-ske proizvodnje je nedovoljna.

„Vidljivost“ rezultata, promocija, transfer premasavetodavnom sektoru, farmerima, udruženjima,privatnom sektoru

Vidljivost rezultata aktuelnih projekata koje na-siraju ministarstva nauke i poljoprivrede nedovoljna je za same istraživače i savetodavni sektor, i pogo-

tovo za farmere. Promocija rezultata uglavnom sevrši (sa aspekta prakčne primene) na nedovoljnoekasan način, najčešće posterima, na sajmovima,kroz monograje i radove. Na naučno-stručnim sk-upovima (sa retkim izuzecima) gotovo da nemapoljoprivrednih proizvođača. Savetodavni sektorzbog raznih otežavajućih okolnos u radu nije do-voljno uključen u transfer rezultata projekata u

praksu. Savetodavni sektor nije uključen u kreiranjeprojekata kako bi se konkretni problemi iz prakseuneli u istraživanja. Udruženja za organsku poljo-privredu, uprkos činjenici da su dala i daju presu-dan pečat za razvoj organske poljoprivrede u Srbiji uprojekma nemaju navedenu čak ni ulogu korisnikaistraživanja.

Integrisanje istraživača u međunarodne projekte

Uprkos nameri Ministarstva prosvete i nauke dastrani istraživači budu uključeni u domaćim projek-ma (što je iskazano i u samom pozivu za aktuelniprojek period) u projekma taj cilj nije ostvaren udovoljnoj meri. Naši istraživači uključeni su u neko-liko regionalnih projekata koje nasira EU, a odnosese uglavnom na prekograničnu saradnju i domet im

je ograničen na region koji pokrivaju. Tako na projekma IPA programa (Biocereal; Pannonia organica;

„Okolišno prihvatljiv, novi, organiski pristup poljo-privredi u prekograničnom području BiH i Srbije“;

Organica.Net - projekat organske poljoprivrede;ENO Agri) glavne akvnos pored edukacije i mapi-ranja organskih proizvođača u regionu usmerene su



15/40

i na kreiranje dinamične međusektorske i transna-cionalne mreže organskih proizvođača i poslovnih irazvojno-istraživačkih akvnos kako bi se unapre-dila prekogranična privredna saradnja u domenu or-ganske proizvodnje.

Istraživači nisu prisutni u programima istraživanja

FP7 i COST na specičnim ciljevima koji se odnosena organsku poljoprivredu. U narednom periodutreba nastoja da se naši istraživači uključe u velikeistraživačke projekte pa CORE organic. CORE organ-ic II okuplja 26 partnera iz 21 zemlje EU. Nažalost i uzsve napore istraživača i bogatstvo ideja postoji prob-lem nekonkurentnos i kvaliteta naših dosadašnjihistraživanja u organskoj poljoprivredi u odnosu nadruge instucije u EU.

Saradnja ministarstava nauke, poljoprivrede izdravlja pri denisanju “ciljnih” istraživanja

Na više radionica održanih povodom izrade NAPa zarazvoj organske proizvodnje iscano je da ne postojidovoljna „horizontalna“ povezanost ministarstava pridenisanju „ciljnih“ istraživanja, koja se odnose namanje proučene segmente, kao što su: ucaj organ-ske hrane na zdravlje i kvalitet života ljudi, formiran-

je navika u ishrani, prevencija oboljenja povezanihsa ishranom, biološki vrednija hrana i druge teme.

Muldisciplinarni istraživački projek

Doktrinarno organski sistem proizvodnje bazira se nakruženju materije u prirodi, biodiverzitetu, složenimodnosima organizama, zemljišta i abiotskih faktora istoga muldisciplinarna istraživanja predstavlaju na-

jadekvatniji pristup. Primera radi, neka biljna vrstastvara materije sekundarnog metabolizma koje ispol-

javaju baktericidno delovanje na patogene živonja.Da bi se došlo do primenjivog rezultata na projek-tu bi trebali bi angažovani istraživači koji se baveraznovrsnim oblasma: od botanike, agroekologije,farmakologije, mikrobiologije do stočarstva.

„On farm” istraživanja na serkovanim gazdinst-vima

Istraživanja uglavnom treba izvodi na serko-vanim organskim farmama polazeći od stanovišta da

je na njima uspostavljena biološka ravnoteža, da do-

bijeni rezulta u takvim uslovima najbolje odražavajufunkcionalni spoj svih faktora na farmi i da će njihovaprimenjivost bi realnija i izvesnija.

Saradnja između istraživača i savetodavaca i trans-fer znanja

Savetodavni sektor nije u dovoljnoj i potrebnoj meriuključen u kreiranje sadržaja i ciljeva projekata kao niu njihovu realizaciju. U takvim okolnosma saveto-davni sektor nema dovoljno podataka o rezultama

istraživanja koje bi preneo u svakodnevni savetodav-ni rad sa organskim poljoprivrednim proizvođačima.

Realno uključivanje privrede u ciljna istraživanja(„parcipacija“)

U do sada nasiranim projekma od strane Ministar-stva prosvete i nauke postojala je stavka u kojoj sunaučne instucije, realizatori istraživanja, navodilerazna pravna lica kao „parcipante“ u istraživanjima,

u smislu obezbeđivanja-parcipacije određenog delatroškova projekta (radna snaga, oprema, novac). Mo-v je svakako bio da se realizatori istraživanja povežusa privredom u smislu zajedničkog interesa, a to jerešavanje nekih od problema koji pozivno moguuca na razvoj privrede. Nažalost, ta parcipacijaumesto da predstavlja most za realno uključivanjeprivrede u određena istraživanja prerasla je u for-malno ispunjavanje obaveze.

Uključenost teme istraživanja u Nacionalni akcioni

plan za razvoj organske proizvodnje u Srbiji 2013-2017

U okviru Nacionalnog akcionog plana za razvoj organ-ske poljoprivrede u Srbiji, radna grupa za Istraživanjei obrazovanje je denisala sledeće mere u okviruCilja 6 (Uspostavljanje primenjenih istraživanja uoblas organske proizvodnje):

Izrada nacionalne istraživačke agende za sektor•organske proizvodnjePodška saradnji između istraživačkih instucija i•privatnog sektoraIntenziviranje međunarodne saradnje kroz•razmenu i umrežavanje istraživača sa univer-ziteta i instuta iz Srbije sa istraživačima uNemačkoj, Austriji i drugim zemljama EU, koje suprepoznatljive po razvijenoj organskoj proizvod-njiUključivanje nacionalnih istarživačkih instucija•u ERA Net, CORE Organic i druge istraživačke

mrežeUspostavljanje oglednih farmi za univerzitete,•savetodavne službe, udruženja i proizvođače



16/40

Pregled naučno istraživačkih instucija u Srbiji značajnih za razvoj organske poljoprivrede

Srbija ima relavno dobro razvijenu mrežu fakulteta, instuta, savetodavnih službi, koja može da sprovedemuldisciplinarna istraživanja, koja bi bila u funkciji razvoja organskog sektora.

Instucija Internet stranica

Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu www.agrif.bg.ac.rs

Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Novom Sadu www.polj.uns.ac.rs

Agronomski fakultet Čačak, Univerzitet u Kragujevcu www.afc.kg.ac.rs

Fakultet ekološke poljoprivrede, Svilajnac www.educons.edu.rs

Fakultet veterinarske medicine, Univerzitet u Beogradu www.vet.bg.ac.rs

Fakultet za Biofarming, Megatrend Univerzitet, Bačka Topola www.megatrend.edu.rs/io

Instut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd www.iep.bg.ac.rs

Instut za kukuruz Zemun Polje, Beograd www.mrizp.co.rs

Instut za pescide i zaštu životne sredine, Beograd www.pesng.org.rs

Instut za povrtarstvo, Smederevska Palanka www.instut-palanka.co.rs

Instut za prehrambene tehnologije, Novi Sad www.ns.uns.ac.rs

Instut za primenu nauke u poljoprivredi, Beograd www.ipnco.rs

Instut za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić“ www.mocbilja.rs

Instut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad www.nsseme.com

Instut za stočarstvo, Zemun, Beograd www.istocar.bg.ac.rs

Instut za voćarstvo, Čačak www.instut-cacak.org

Instut za zaštu bilja i životnu sredinu www.izbis.com

Poljoprivredne stručne službe Srbije www.psss.rs

Poljoprivredne stručne službe Vojvodine www.polj.savetodavstvo.vojvodina.gov.rs

Instut Tamiš, Pančevo www.instut-tamis.co.rs



17/40

5. METODOLOGIJA

GIZ ACCESS Program podrške razvoju privatnog sek-tora u Srbiji, već duži niz godina podržava razvoj Na-cionalnog akcionog plana za razvoj organske proiz-vodnje u Srbiji, kao i rad njegovih radnih grupa. Jedanod zaključka radne grupe za Istraživanje i obrazovan-

je tokom radionice NAPa u Zrenjaninu u novembru2011. godine je bio da se kao prioritetna mera (6.1),cilja 6. (Uspostavljanje primenjenih istraživanja uoblas organske proizvodnje) NAPa deniše Izradanacionalne istraživačke agende za sektor organske

proizvodnje. Zbog saglasnos svih učesnika radnegrupe da je izrada nacionalne istraživačke agende uorganskoj proizvodnji sa denisanim prioritema odključnog značaja za sam dalji razvoj istraživanja, ali isektora u celini, sa sprovođenjem ove mere radnagrupa je počela već u 2012. godini uz podršku GIZa.

Prva radionica je održana 18. aprila 2012. godine, upostavci osnovne radne grupe, dok se druga radionicaodržala šest meseci kasnije, u oktobru 2012 godine u

proširenom sastavu radne grupe. Proširen sastav jeuključio i ostale članove, pripadnike sedam naučnoistraživačkih instucija u Srbiji, koji su zainteresovanii doprinose razvoju sektora organske proizvodnje,kao i predstavnike savetodavnog sektora, koji krozsvakodnevni direktni kontakt sa proizvođačima,predstavljaju najbolju sponu sa privatnim sek-torom. Predstavnici stranih istraživačkih instucijaiz Nemačke i Slovenije su bili spoljni saradnici radnegrupe i na taj način je obezbeđena usaglašenost na-cionalne agende sa međunarodnom agendom raz-

voja organske poljoprivrede.

Tokom prve radionice i u kasnijem periodu deni-sano je 11 tematskih celina, koje su razrađene u 11radnih tabela. Svaka tematska celina se sastojala ododređenog broja istraživačkih predloga, koji su de-taljnije denisani kroz problem i cilj istraživanja i krozlistu akvnos. Ukupno je denisano 45 istraživačkihpredloga, u sledećih 11 tematskih celina: proizvodnisistemi, upravljanje zemljištem, zašta bilja, biljnaproizvodnja, proizvodnja voća i grožđa, lekovito izačinsko bilje i skupljanje divljih plodova, oplemen-

jivanje bilja i semenska proizvodnja, selekcija i ople-menjivanje domaćih i gajenih živonja i animalni

genečki resursi, stočarska proizvodnja, sociologija-ekonomija, organska proizvodnja hrane, saveto-

davstvo.

Tokom druge radionice već denisani istraživačkipredlozi su još jednom pregledani, redenisani,izmenjeni ili spojeni međusobno, a i novi predlozi sudoda, ukoliko je za m bilo potrebe. Svi istraživačkipredlozi su raspoređeni u sledećih pet tematskihklastera: biljna proizvodnja, proizvodni sistemi, so-

ciologija-ekonomija, stočarska proizvodnja i preradaorganske hrane i skladištenje.



18/40

Tabela: Klasteri i rangiranje istraživačkih predloga unutar klastera

Rangiranje istraživačkih predloga unutar klastera

Biljna proizvodnja

Oplemenjivanje biljaka, autohtone sorte i proizvodnja semena i sadnog materijala za potrebe organske proizvodnje

Poboljšanje ishrane biljaka proučavanjem uloge mikroorganizama i primenom mikrobioloških đubriva

Integralno upravljanje štetočinama, bolesma i korovima i zašta korisne faune

Stočarska proizvodnja

Opmizacija ishrane mlečnih goveda

Oplemenjivanje autohtonih rasa ovaca i koza

Opmizacija organske stočarske proizvodnje i prerade sirovine u okviru salaša

Razvoj biljnih lekova i biocida za primenu u veterinarskoj medicini u organskom stočarstvu

Proizvodni sistemi

Plodored, združeni i pokrovni usevi u organskoj poljoprivredi

Razvoj integrisanog koncepta za plodnost zemljišta (upravljanje organskom materijom, smanjena obrada zemljišta)

Održivi menadžment agrobiodiverziteta u proizvodnim sistemima

Sociologija-Ekonomija

Istraživanje tržišta o navikama i mogućnosma podizanja sves potrošača u Srbiji

Povećanje palete domaćih proizvoda (prevashodno osnovne životne namirnice i proizvodi široke potrošnje)

Razvoj domaćeg tržišta organskih proizvoda

Idenkacija načina konverzije malih proizvođača

Prerada organske hrane i skladištenje

Razvoj „post harvest“ tehnologija u organskoj proizvodnji

Opmizacija tehnologija prerade organskih primarnih proizvoda

Zamena adiva sa prirodno funkcionalnim sastojacima u organskoj hrani

Denisanje parametara i idenkacija metoda za utvrđivanje kvaliteta organskih proizvoda (uključujući holisčke metode)

Nakon grupisanja po klasterima, članovi interdisci-

plinarnih radnih grupa denisali su konkretne projek-tne predloge, za svaki istraživački predlog i rangirali ihu okviru klastera na osnovu četvorodimenzionlanogkriterijuma: tematske relevantnos, mogućnosprimene rezultata u praksi, raspoloživos partnera zasaradnju i specičnih kvalikacija istraživačkih ins-tucija u zemlji. Za svaki projektni predlog diskutovanisu i denisani analiza problema, obrazloženje zaštose određena istraživačka tema smatra značajnom icilj projektnog predloga.



19/40

6. PREGLED ZAJEDNIČKE ISTRAŽIVAČKE AGENDE

6.1 Biljna proizvodnja

Biljna proizvodnja sa organskim statusom je u Srbiji značajno razvijenija i ima mnogo dužu tradiciju odstočarstva. Takođe ona ima najveći izvozni potencijal zbog tražnje za ovim proizvodima u zemljama EU iotvorenos tržišta EU za ove vrste proizvoda. Procentualno je najzastupljenija ratarska proizvodnja, za-m sledi voćarska, pa povrtarska proizvodnja. Proizvođači uključeni u organsku proizvodnju voća i povrća,žitarica i uljarica kao najveći problem u razvoju svog poslovanja vide nedostatak dozvoljenih inputa što jeposledica malog tržišta i strogih i zahtevnih procedura za uvođenje ish na tržište. Stoga se i istraživačkiproblemi i projek u ovom klasteru bave upravo razvojem oplemenjivanja biljaka za organsku proizvodnju,sistemima plodosmene, međuuseva i unapređenjem plodnos i razvojem sredstava za ishranu biljaka, kon-trolu boles, štetočina i korova u organskoj proizvodnji.

Predlog projekta I/1

Naziv:

Oplemenjivanje biljaka, autohtone sorte i proizvodnja semena i sadnog materijala za potrebe organske proizvodnje

Denisanje problema i obrazloženje

Nedostatak odgovarajućih sor i semena/sadnog materijala za organsku proizvodnju. Postojeće konvencionalne sorte i seme/sadni materijal uglavnom nisu pogodne za organsku poljoprivredu (velike potrebe za inpuma, konkurentnost prema koro-vima, otpornost prema bolesma i štetočinama). Autohtone sorte nedovoljno proučene sa aspekta pogodnos za organskuproizvodnju.

Cilj:

Oplemenjivanje biljaka i seme/sadni materijal su ključni faktori u organskoj proizvodnji u izbegavanju stresa izazvanog nep-ovoljnim faktorima životne sredine, stvaranju otpornih i tolerantnih genopova biljaka na boles i štetočine i povećanjekonkurentnos u odnosu na korove. Cilj je kreiranje visoko genetski diverzikovanog biljnog materijala povezivanjem iproširivanjem postojećeg oplemenjivanja i istraživanja (uglavnom iz domaćih banaka gena). Cilj je oplemenjivanje, tesranje iuvođenje adekvatnijih sor i semena / sadnog materijala u organsku poljoprivredu.

Ocenivanje:

scoring: malo (1), srednje (2), veoma važno (3) i opisna ocena

Značaj teme 3

Proizvođačima su potrebne sorte dobro prilagođene nafaktore životne sredine, otporne na boles i štetočine i savisokom konkurentnošću u odnosu na korove. Biološkaosnova za organsku biljnu proizvodnju.

Primenjivost rezultata u praksi 3Seme/ Sadni materijal kreiranih sor je direktno preno-siv u praksu nakon zvaničnih procedura tesranja.Uvođenje u praksu kroz “on-farm” tesranja.

Dostupnost partnera za saradnju 3Poljoprivredni fakulte, instu, inovavne organizaci-

je, registrovani rasadnici, proizvođači semenskog ma-terijala.

Specične kvalikacije istraživačkih instucija 3Razvijena infrastruktura naučnih instuta u proizvodnjisemenskog i sadnog materijala

Ukupna ocena 12


Tematski klaster I: Biljna proizvodnja- projektni predlozidr Dragoslav Ivanišević, dr Janoš Berenji, dr Ljubinko Jovanović, dr Maja Manojlović, MSc Marko Dorić,dr Slobodan Milenković, dr Snežana Oljača, dr Srđan Šeremešić, dr Vera Stojšin, MSc Vladan Ugrenović, drVladimir Filipović, Sanda Klještanović


20/40


Naziv:

Poboljšanje ishrane biljaka proučavanjem uloge mikroorganizama i primenom mikrobioloških đubriva

Denisanje problema i obrazloženje:

Uloga prirodnih i mikrobioloških đubriva na poboljšanje plodnos zemljišta u konnuumu zemljište-rizosfera-•mikroorganizmi-biljka nije dovoljno poznata

Efek đubriva na različite biljne kulture i pove zemljišta nisu pozna•

Uloga ostataka biljne mase na plodnost zemljišta i populacije mikroorganizama.•

Dostupnost hranljivih materija za biljke u zemljištu nakon primene prirodnih i mikrobioloških hraniva•

Da li upotreba prirodnih i mikrobioloških đubriva stabilizuje plodnost zemljišta i ishranu biljaka za duži vremenski period•što je neophodno za organsku proizvodnju

Interakcije biljke i mikroorganizama u poboljšanju karakteriska zemljišta.•

Cilj:

Istraživanje integrisanog koncepta plodnos zemljišta kroz: ishranu biljaka („on farm“ ogledi), komercijalna đubriva,•prirodni minerali i mikrobiološka đubriva)

Razvoj monitoring sistema za tesranje različih prirodnih i mikrobioloških đubriva u različim biljnim kulturama i po-•vima zemljišta (početno stanje, tesranje različih đubriva u kontrolisanim uslovima, „on farm“ istraživanje i ekonomskeanalize)

Ocenivanje:


Značaj teme 3Plodnost zemljišta je temelj organske proizvodnje.Očuvanje i unapređenje plodnos zemljišta je važno zastabilne prinose.

Primenjivost rezultata u praksi 3Savetodavne službe mogu da koriste rezultate projekatapri radu sa proizvođačima, postavljanjem demo ogledai dana polja.

Dostupnost partnera za saradnju 3Poljoprivredni fakulte, instu, inovavne organizacije,organski farmeri, proizvođači đubriva

Specične kvalikacije istraživačkih instucija 2Postoje laboratorije pri fakultema i naučnim instumakoje poseduju resurse za ovakva istraživanja.

Ukupna ocena 11



21/40


Naziv:

Integralno upravljanje štetočinama, bolesma i korovima i zašta korisne faune


Zašta biljaka u organskoj poljoprivredi pogrešno se tumači kao prosta kopija zašte u konvencionalnoj proizvodnji. Nepozna-vanje koncepta uzrok je gubitka prinosa posebno u voćarskoj i povrtarskoj proizvodnji.

Cilj:

Integrisa koncept prevencije u mere zašte biljaka•

Denisa obim istraživanja u kontekstu geografske regije (fokus na voću, povrću i vinovoj lozi)•

Istraži korisnu faunu i kreira mere zašte staništa•

Razvi koncept biotesranja i registracije biopescida i poveća njihovu dostupnost i primenu•

Proizvodnja i istraživanje primene biljnih ekstrakata, korisnih insekata i mikroorganizama antagonista domaćeg porekla•

Razvoj tehnologija tretmana semena•

Uvođenje novih metoda kontrole korova: „weed aming“, češljaste drljače, kulvatori•

Ocenivanje:


Značaj teme 3

Idenkova najznačajnije biljne boles, štetočine•na vrstama koje se gaje u organskoj proizvodnji.Razvi nove preparate za efekvnu kontrolu bolesu različim usevima u organskoj proizvodnji.

Idenkova i tesra antagonisčke organizme i•biljne ekstrakte kao smulatore otpornos biljaka

na biotske i abiotske faktore.

Primenjivost rezultata u praksi 3

Potrebno je tesra oko 40 preparata “o-farm”,”•on-farm” i in vitro.

Zainteresovani farmeri, udruženja, preduzeća.•

Dostupnost partnera za saradnju 3Poljoprivredni fakulte, instu, inovavne organizaci-

je, savetodavne službe, strane kompanije proizvođačibiopescida

Specične kvalikacije istraživačkih instucija 2Instu za zaštu biljaka i životnu sredinu (samostalni ipri poljoprivrednim fakultema) poseduju kadar i opre-mu za ovakva istraživanja.

Ukupna ocena 11



22/40

6.2 Stočarska proizvodnja

Organska proizvodnja u stočarstvu je tek započela svoj ozbiljniji razvoj u Srbiji u proteklih par godina.Najznačajniji razvoj je ulazak velikog poljoprivrednog gazdinstva sa značajnijim brojem grla krupne stoke uproizvodnju mleka i velikog prerađivača mleka za potrebe domaćeg tržišta. Takođe potražnja na domaćemtržištu za serkovanim živinskim mesom i jajima je porasla, a ovaj trend pra i razvoj živinarske proizvod-nje. Posebno interesovanje proizvođača postoji i za delikatesne mlečne i mesne proizvode od autohtonihrasa svinja, goveda, koza i ovaca. Zato se i istraživački projek u ovoj oblas fokusiraju upravo na navedenepotrebe proizvođača.

Tematski klaster II: Stočarska proizvodnja- projektni predlozidr Anka Popović-Vranješ, dr Tibor Kenjveš, MSc David Cvetanović, MSc Ivana Simić, dr Igor Jajić, dr SašaTrailović

Predlog projekta II/1

Naziv:

Opmizacija ishrane mlečnih goveda


Postojeće stanje ishrane ima negavni ucaj na zdravlje živonja, reprodukciju i kvalitet mleka

Cilj:

U ishranu mlečnih živonja više integrisa krmno bilje uz primarnu ulogu držanja živonja na ispaši. Poboljša raznovrsnosttravnih smesa i poveća korišćenje prirodnih livada.

Ocenivanje:


Značaj teme 3

Eliminisanje ekonomskih gubitaka zbog massa, pozi-

van ucaj na tehnološku i zdravstvenu vrednost mleka.

Primenjivost rezultata u praksi 3Balansirana ishrana i ispaša na organskim stočarskimfarmama

Dostupnost partnera za saradnju 3Katedre za stočarstvo pri poljoprivrednim fakultema.Instut za stočarstvo.

Specične kvalikacije istraživačkih instucija 3Kadrovi i oprema za navedena istraživanja postoje. Neo-phodna je saradnja sa instuma iz Evrope.

Ukupna ocena 12



23/40


Naziv:

Oplemenjivanje autohtonih rasa ovaca i koza


Visoko produkvne rase zahtevaju intenzivne sistemime proizvodnje. Autohtone rase prilagođene su našim agoekološkimuslovima i potrebama malih organskih farmi.

Cilj:

Uvođenje domaćih/lokalnih rasa u organsku proizvodnju. Autohtone rase predstavljaju jedinstven izvor gena koji omogućavajuadaptaciju na novonastale uslove i mogu da omoguće opstanak populacije pod nepovoljnim delovanjem patogenih mikroor-ganizama i drugih faktora.

Ocenivanje:


Značaj teme 3Potreba da se odrede uslovi i idenkuju rase ili loka-lne populacije za oplemenjivanje živonja i gajenje usistemu organske proizvodnje.

Primenjivost rezultata u praksi 3 Dostupne autohtone rase gajenih živonja treba uvesu sistem proizvodnje na slobodnoj ispaši.

Dostupnost partnera za saradnju 3Poljoprivredni fakulte; FAO lokalni koordinator za ani-malne genečke resurse

Specične kvalikacije istraživačkih instucija 2Resursi poljoprivrednih fakulteta i naučnog instuta zastočarstvo

Ukupna ocena 11


Naziv:

Opmizacija organske stočarske proizvodnje i prerade sirovine u okviru salaša


Stvaranje uslova za proizvodnju i preradu mleka i mesa u okviru ekološkog stočarstva na salašima

Cilj:

Selekcija i opmalna ishrana živonja u cilju dobijanja kvalitetnog mleka i mesa za preradu. Očuvanje tehnologije proizvodnjetradicionalnih mlečnih proizvoda na salašu u sklopu ruralnog turizma.

Ocenivanje:


Značaj teme 3

Sa očuvanjem genetskih resursa (Podolsko goveče, buša,cigaja, sojevi pramenke, domaća bela i balkanska koza)stvaraju se uslovi za razvoj ekološkog stočarstva gde semleko prerađuje u tradicionalne mlečne proizvode koji seplasiraju na tržište kao organski proizvodi sa salaša.

Primenjivost rezultata u praksi 3

Organske stočarske farme. Postojeće salaše na kojimase poljoprivrednici bave konvencionalnom stočarskomproizvodnjom treba usmeri prema organskoj proizvod-nji.

Dostupnost partnera za saradnju 2Poljoprivredni fakulte, instut za stočarstvo, stočarskefarme.

Specične kvalikacije istraživačkih instucija 2Katedre poljoprivrednih fakulteta poseduju resurse za na-vedena istraživanja

Ukupna ocena 10



24/40


Naziv:

Razvoj biljnih lekova i biocida za primenu u veterinarskoj medicini u organskom stočarstvu


Potrebno je naći ekasnu zamenu za klasične anbioke i anparazitne preparate koji nisu dozvoljeni za primenu u organskojstočarskoj proizvodnji

Cilj:

Dobijanje ekasnih biljnih lekova prov endoparazitskih infekcija i massa, bez karence i štetnih efekata po organizamživonje.

Ocenivanje:


Značaj teme 3

Eliminisala bi se ili svela na minimum potreba da se ko-riste konvencionalni lekovi i produžava period konver-zije na stočarskim organskim farmama primenom biljnihlekova.

Primenjivost rezultata u praksi 2Uz konnuiranu edukaciju i oglede na farmama poste-peno bi se rezulta istraživanja uveli u širu proizvođačkupraksu

Dostupnost partnera za saradnju 3Fakultet veterinarske medicine, BeogradInstut za stočarstvoInstut za proučavanje lekovitog bilja

Specične kvalikacije istraživačkih instucija 3Postoje preliminarni rezulta na projekma Fakultetaveterinarske medicine

Ukupna ocena 11



25/40

6.3 Proizvodni sistemi

Iako poljoprivreda ima dugu tradiciju u Srbiji, a poljoprivrednici višegodišnje iskustvo u proizvodnji, uvođenjeinovavnih tehnologija u samu proizvodnju često nije prisutno. Organska proizvodnja, radi očuvanjazemljišta, poboljšanja prinosa i poboljšane prevencije i kontrole boles, štetočina i korova, kao i očuvanjaekosistema, često zahteva primenu poljoprivredne prakse koja je izgubila tradiciju intenziviranjem i in-dustrijalizacijom proizvodnje. Primena adekvatnog plodoreda, uvođenje vrsta koje unapređuju plodnosti tosanitarno stanje zemljišta i biljaka a istovremeno donose prihod, uvođenje međuuseva i integralnogkoncepta plodnos zemljišta su istaknu kao najvažnije potrebe za povećanje produkvnos i konkurent-nos te su u ovoj agendi i navedeni kao prioritetni istraživački projek.

Predlog projekta III/1

Naziv:

Plodored, združeni i pokrovni usevi u organskoj poljoprivredi


Organsku poljoprivredu u Srbiji karakteriše neadekvatan plodored, nedostatak informacija o efekma plodoreda na kvalitetzemljišta i kontrolu štetočina, boles i korova. Ovaj sistem proizvodnje se veoma malo koris u praksi i potrebna su temeljnaistraživanja svih aspekata primene plodoreda, združenih i pokrovnih useva: tosanitarni aspekt, ucaj na očuvanje zemljišta ivoda kao i ekasnije korišćenje energije u organskoj poljoprivredi.

Cilj:

Uvođenje specičnih organskih plodoreda koji uključuju leguminoze i korisne sisteme međuuseva i eko koridora sa ciljempovećanja biodiverziteta useva. Svrha uvođenja adekvatnog ekološkog plodoreda i gajenja združenih i pokrovnih useva jesteprekrivenost zemljišta vegetacijom što je duže moguće u toku godine, jer je to najbolji i najsigurniji način zašte zemljišta oderozije i drugih vidova degradacije, zakorovljenos i napada štetočina i boles. Osim toga, na takav način se može posći iosiguranje prinosa u slučaju podbacivanja nekog od glavnih useva i ušteda energije. Na taj način se povećava i biodiverzitetvrsta, što je osnov razvoja i unapređenja sistema organske poljoprivrede.

Ocenivanje:


Značaj teme 3Najefekvnije agro tehničke mere u ratarskoj i povrtar-skoj proizvodnji sa višestrukim pozivnim dejstvom kakona prirodne resurse tako i na dobijene proizvode.

Primenjivost rezultata u praksi 3 Uvođenje u praksu kroz „on farm“ tesranje različihsistema gajenja.

Dostupnost partnera za saradnju 3Poljoprivredni fakulte, savetodavna služba, visokeškole

Specične kvalikacije istraživačkih instucija 3Poljoprivredni fakultet Zemun, Poljoprivredni fakultetNovi Sad, Instut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, In-stut Tamiš Pančevo

Ukupna ocena 12


Tematski Klaster III: Proizvodni sistemi- projektni predlozidr Dragoslav Ivanišević, dr Janoš Berenji, dr Ljubinko Jovanović, dr Maja Manojlović, MSc Marko Dorić,dr Slobodan Milenković, dr Snežana Oljača, dr Srđan Šeremešić, dr Vera Stojšin, MSc Vladan Ugrenović, drVladimir Filipović, Sanda Klještanović


26/40


Naziv:

Razvoj integrisanog koncepta za plodnost zemljišta (upravljanje organskom materijom, smanjena obrada zemljista)


Nema dovoljno izvora hraniva na samoj farmi da se održi/poveća plodnost zemljišta. Nedostatak informacija o korišćenju•i efekma komercijalnih đubriva.

Nedovoljno informacija o korišćenju i efekma prirodnih minerala (biot, fosforit, zeolit) i bio đubriva na zemljište i•biljke.

Dostupnost hraniva za biljke po primeni prirodnih i mikrobioloških đubriva nije poznat.•

Interakcija zemljište-biljka-mikrobi u organskoj proizvodnji je veoma važan za dugoročno održavanje zdravlja i produk-•vnos zemljišta.

Kompost se ne primenjuje u meri u kojoj je realno moguće.•

Nepozna su efek redukovane obrade zemljišta.•

Cilj:

Elaborira integralni koncept plodnos zemljišta i menadžmenta ishrane biljaka koji se sastoji od organske materije sa farme,komercijalnih đubriva i prirodnih minerala i mikrobioloških đubriva. Razvi monitoring sistem (osnovni podaci, tesran-

je različih đubriva/ materijala u kontrolisanim uslovima, „on farm istraživanja“ i ekonomske analize). Razradi interakcijuzemljište-biljka-mikrob u organskoj proizvodnji, posebno aspekt mikorize, azotoksatora, smulatora rasta i razvoja. Razvikoncept mini kompostana.

Ocenivanje:


Značaj teme 3Plodnost zemljišta je temelj organske proizvodnje i glav-ni izvor hraniva u organskoj proizvodnji. Produžena plod-nost zemljišta je važna za stabilne prinose.

Primenjivost rezultata u praksi 3Savetodavne službe mogu da koriste rezultate monitor-inga pri savetovanju proizvođača.

Dostupnost partnera za saradnju 3Poljoprivredni fakulte, instu, inovavne organizacije,savetodavni sektor, farmeri

Specične kvalikacije istraživačkih instucija 3Postoje preliminarni rezulta istraživačkih projekata iresursi za navedena istraživanja

Ukupna ocena 12



27/40


Naziv:

Održivi menadžment agrobiodiverziteta u proizvodnim sistemima


Erozija agro-biodiverziteta je veoma prisutna (monokultura, intenzivna obradai primena pescida i mineralnih đubriva,•invazivne štetočine i korovi smanjenje biološke faze zemljišta);

Nedostatak liste autohtonih sor i me nedostatak kapaciteta za njihovu upotrebu u organskoj proizvodnji•

Cilj:

Razvoj tehnologija za nove sorte i manje gajene sorte•

Uvođenje novih sor i i manje gajenih sor u organsku proizvodnju•

Idenkacija starih i autohtonih sor i formiranje liste•

Čuvanje starih i autohtonih sor in situ•

Dostupnost manje gajenih, starih i autohtone sor organskim proizvođačima•

Razvoj tehnologija gajenja i odabir vrsta biljaka za formiranje eko-koridora u cilju unapređenja i zašte biodiverziteta u•organskoj proizvodnji

Ocenivanje:


Značaj teme 2

Jedan od osnovnih principa organske proizvodnje je•zašta i razvoj biodiverziteta

Usvojena Strategija biološke raznovrsnos Re-•publike Srbije za period od 2011. do 2018. godine(Službeni glasnik RS, br. 13/11)

Primenjivost rezultata u praksi 2 Gazdinstva/farme

Dostupnost partnera za saradnju 3

Instut ˝Tamiš˝•Instut za proučavanje lekovitog bilja”Dr Josif•Pančić”Instut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad•Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu•Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Novom Sadu•Fakultet za primenjenu ekologiju ˝Futura˝ Univer-•ziteta Singidunum u Beogradu,Fakultet za biofarming, Bačka Topola, Univerziteta•Megatrend u Beogradu

Instut za kukuruz ̋ Zemun Polje˝, Zemun Polje• Instut za povrtarstvo, Smederevska Palanka•Zavod za zaštu prirode, Beograd•

Specične kvalikacije istraživačkih instucija 3Navedene instucije imaju resurse za navedenaistraživanja (naučni kadrovi, oprema, demo polja, sarad-nja sa organskim farmerima).

Ukupna ocena 10



28/40

6.4 Sociologija- Ekonomija

Organski poljoprivredni proizvodi uglavnom se prodaju trgovcima na veliko i prerađivačkim kompanijama,sa kojima skoro 70% primarnih proizvođača zaključuje ugovore pre početka sezone. Direktnu prodaju, npr.na zelenim pijacama i u maloprodajnim objekma prakkuje svega 20% poljoprivrednika. Zbog ovakvogsistema, uvećanje cena koje proizvođači ostvare za svoje organske proizvode veoma je umereno (prosečno10-20%) i potvrđuje činjenicu da se dodata vrednost ne stvara na nivou poljoprivrednog gazdinstva.U sektoru su prisutne i nove tendencije, naime veliki trgovinski lanci jačaju ponudu organskih proizvoda.Veliki broj ovih proizvoda je iz uvoza što potvrđuje činjenicu da razvoj organske proizvodnje za potrebedomaćeg tržišta nije na dovoljnom nivou. Primetan je i trend uključivanja u primarnu biljnu i animalnuproizvodnju velikih kompanija, koje organsku proizvodnju prakkuju na velikim površinama.Domaći potrošači nisu dovoljno informisani o organskom proizvodu. Organski proizvodi često se povezujusa prirodnim i ,,neprskanim”, a često ih idenkuju i sa proizvodima gajenim u malim baštama na tradicio-nalan način. Potrošači nisu dovoljno edukovani, i ne znaju kako da raspoznaju organske proizvode. S drugestrane, ima i potrošača koji organsku proizvodnju smatraju pomodarstvom i koji nemaju poverenja u integ-ritet organske proizvodnje.Zato klaster sociologija-ekonomija među prioritetne projekte svrstava upravo sledeće: Istraživanje tržišta o

navikama potrošača i mogućnosma podizanja sves potrošača u Srbiji, povećanje palete domaćih proiz-voda ( prevashodno osnovne životne namirnice i proizvode široke potrošnje), razvoj domaćeg tržišta organ-skih proizvoda, idenkacija načina konverzije malih proizvođača.

Predlog projekta IV/1

Naziv:

Istraživanje tržišta o navikama i mogućnosma podizanja sves potrošača u Srbiji


Niska svest potrošača organskih proizvoda i nepoznate navike kupaca•

Struktura organske proizvodnje ne odgovara potrebama kupaca•

Cilj:

Poveća prodaju•

Poveća svest potrošača i izgradi poverenje u ceo sistem organske proizvodnje, kontrole i serkacije•

Razume mehanizme tržišta (domaćeg i međunarodnog)•

Poveća domaću tražnju organskih proizvoda•

Ocenivanje:


Značaj teme 3

Prepoznavanje domaćeg potrošača i njegovih potreba.•

Izgradi poverenje kupaca kroz edukaciju i promo kam-•panje

Primenjivost rezultata u praksi 3 Stvaranje tržišnog sistema informacija


Instut za ekonomiku poljoprivrede•Poljoprivredni fakultet Novi Sad (Departman za ekono-•miku poljoprivrede i sociologiju sela)Instut za primenu nauke u poljoprivredi•Asocijacije za zaštu potrošača•

Specične kvalikacije istraživačkih instucija 2 Navedene instucije poseduju potrebne resurse zaistraživački predlog

Ukupna ocena 10


Tematski Klaster IV: Sociologija-Ekonomija - projektni predloziMSc Mirela Tomaš-Simin, MSc Vuk Radojević, MSc Ivana Simić


29/40


Naziv:

Povećanje palete domaćih proizvoda (prevashodno osnovne životne namirnice i proizvodi široke potrošnje)


Negavni odnos/bilans izvoz-uvoz•

Nepovoljna struktura organske proizvodnje•

Neprepoznatljivi organski proizvodi•

Cilj:

Poveća izvoz i smanji uvoz organskih proizvoda•

Odgovarajuća struktura organske proizvodnje u zavisnos od potražnje•

Povećanje potražnje i obima organske proizvodnje i povećanje površine pod sistemom organske proizvodnje•

Ocenivanje:


Značaj teme 3

Samodovoljnost (veoma mali uvoz) organskih proiz-•voda.

Šira paleta organskih proizvoda iz domaće proizvod-•nje (sa akcentom na proizvode široke potrošnje)

Primenjivost rezultata u praksi 2Odgovarajuća struktura organske proizvodnje i pozivniizvozni balans.


Instut za ekonomiku poljoprivrede•Ekonomski instut•Poljoprivredni fakultet Novi Sad (Departman za•ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela)

Specične kvalikacije istraživačkih instucija 2 Navedene instucije poseduju potrebne resurse zaistraživački predlog

Ukupna ocena 9



30/40


Naziv:

Razvoj domaćeg tržišta organskih proizvoda


Nizak nivo markenških akvnos (domaće tržište) vezan za organsku proizvodnju•

Nema odgovarajućeg tržišnog lanca (distribucije) organskih proizvoda•

Cilj:

Odgovarajući balans unutar markenških instrumenata (4P)•

Kreiran srpski organski brend•

Kreiran nacionalni sistem promocije naročito kroz obrazovni sistem•

Ocenivanje:


Značaj teme 2Razvi pozivno okruženje za organsku proizvodnju(kroz 4P)

Primenjivost rezultata u praksi 2Kreira i prodava proizvode u odnosu na zahtevetržišta

Dostupnost partnera za saradnju 1 Ministarstva, mediji, udruženja

Specične kvalikacije istraživačkih instucija 1Navedene instucije treba da unaprede potrebneresurse za istraživački predlog

Ukupna ocena 6


Naziv:

Idenkacija načina konverzije malih proizvođača


Proizvođači nemaju informaciju kako da započnu organsku proizvodnju.

Cilj:

Podrška savetodavnim službama•

Širenje ideje organske prozvodnje•

Formiranje centara za razvoj organske proizvodnje u lokalnim zajednicama•

Praćenje i iniciranje izmena legislave i transfer farmerima•

Ocenivanje:


Značaj teme 2Poboljša ekonomsku situaciju sitnih organskihproizvođača

Primenjivost rezultata u praksi 2 Potencijalni organski proizvođači

Dostupnost partnera za saradnju 1Resorno nadležna ministarstva•Savetodavni sektor•

Specične kvalikacije istraživačkih instucija 1 Navedene instucije treba da unaprede potrebne resurseza istraživački predlog

Ukupna ocena 6



31/40

6.5 Prerada organske hrane i skladištenje

Predlog projekta V/1

Naziv:

Razvoj „post harvest“ tehnologija u organskoj proizvodnji


U toku skladištenja i čuvanja organskih proizvoda (posebno žita i industrijskog bilja) dolazi do velikih gubitaka usled pojaveštetočina, skladišnih parazita i glodara. Nedostaju adekvatni procesi i tretmani za očuvanje proizvoda, a u skladu sa listomdozvoljenih supstanci.

Cilj:

Unapredi tehnološke postupke za skladištenje i čuvanje organskih proizvoda.

Ocenivanje:


Značaj teme 3Postoji izražena potreba malih preduzeća i farmera da seistraže postupci zašte zrnaste robe u skladišma.

Primenjivost rezultata u praksi 3Direktna primena rezultata na organskim farmama ipreduzećima.

Dostupnost partnera za saradnju 3 Naučni instu za zaštu bilja, preduzeća

Specične kvalikacije istraživačkih instucija 2Postoje resursi naučnih instucija i partnera za realizaci-

ju istraživačkog predloga

Ukupna ocena 11

Zastupljenost proizvoda sa organskim serkatom na tržištu Srbije nije dovoljna, bilo da se radi o ponudisvežih ili prerađenih proizvoda, što je potkrepljeno činjenicom sve većeg i češćeg uvoza ovih proizvoda nanaše tržište. S obzirom na često prisutan nedostatak skladišnog prostora, proizvodi su dostupni samo tokomglavne sezone, kada proizvođači preplave tržište. Klasiranje proizvoda vrši svaki drugi poljoprivrednik i touglavnom prema veličini, retko prema kvalitetu. Sve to dovodi do umanjenja vrednos ovih proizvoda i

smanjenja konkurentnos. Takođe, kada je u pitanju izvoz, on je uglavnom vezan za polugotove proizvodesa nižom agregacijom vrednos kod naših proizvođača i prerađivača. Na tržištu nedostaje i veliki broj sas-tojaka, adiva i pomoćnih supstanci koje se koriste u preradi sirovina dobijenih metodama organske proiz-vodnje a neophodnih za uspešnu nalizaciju proizvoda. Stoga klaster prerada organske hrane i skladištenjeu svojim prioritetnim istraživačkim projekma naglašava upravo navedene probleme sa ciljem podizanjakonkurentnos domaće proizvodnje i prerade na viši nivo i me doprinosi sveopštem razvoju ovog sektorakod nas.


Tematski klaster V: Prerada organske hrane i skladištenje – projektni predloziMSc Jovana Đisalov, dr Marija Bodrža – Solarov


32/40


Naziv:

Opmizacija tehnologija prerade organskih primarnih proizvoda


Prerada organskih proizvoda uglavnom se odvija prema tehnologijama koje se odnose na konvencionalnu hranu i koje su u

nekim segmenma zastarele. Potrebna su inovavna rešenja da bi se sačuvale i potencirale osobine organskih proizvoda.Cilj:

Očuvanje i unapređenje kvaliteta prerađenih organskih proizvoda.

Ocenivanje:


Značaj teme 2U toku prerade neophodno je sačuva specične kara-kteriske organske hrane: ukus, sadržaj vitamina, min-erala, organolepčka svojstva, sadržaj bojenih materija.

Primenjivost rezultata u praksi 3Transfer tehnologija malim i srednjim preduzećima ifarmerima


Tehnološki fakulte, Instut za prehrambene tehnologi-

je, Novi Sad, naučni instu, inovavne organizacije,privatni sektor

Specične kvalikacije istraživačkih instucija 2Naučne instucije i partneri imaju resurse za realizacijuistraživačkog predloga

Ukupna ocena 9


Naziv:

Zamena adiva sa prirodno funkcionalnim sastojacima u organskoj hrani


U organskoj proizvodnji ograničena je upotreba adiva i po osnovu osobina i po poreklu. U organskoj hrani dozvoljeno je 49adiva u poređenju sa preko 400 u konvencionalnoj proizvodnji.

Cilj:

Karakterizacija i primena prirodnih supstanci kao adiva hrani u cilju očuvanja kvaliteta proizvoda

Ocenivanje:


Značaj teme 2

Inovavna rešenja u oblas očuvanja kvaliteta organske

hrane doprinela bi konkurentnos sektora

Primenjivost rezultata u praksi 2Veći broj farmera bavi se preradom hrane: sušeno voće,povrće, pečurke, džemovi, slatka, sokovi, prerađevineod povrća.

Dostupnost partnera za saradnju 2Instut za prehrambene tehnologije, Novi SadInstut za proučavanje lekovitog bilja „dr Josif Pančić“

Specične kvalikacije istraživačkih instucija 2Naučne instucije i partneri imaju resurse za realizacijuistraživačkog predloga

Ukupna ocena 8



33/40


Naziv:

Denisanje parametara i idenkacija metoda za utvrđivanje kvaliteta organskih proizvoda (uključujući holisčke metode)


Organska hrana treba da bude prerađena sa posebnom pažnjom što će rezulra očuvanjem njenog integriteta i prorode

proizvoda. Tehnologija prerade, a samim m i metode za utvrđivanje kvaliteta moraju bi prilagođene karakteriskama organ-ske hrane i uze u obzir sve dimenzije kvaliteta. Potrebno je utvrdi kriterijume za evaluaciju svojstava organskog proizvoda injegovog porekla i prirode, kao i krične kontrolne tačke.

Cilj:

Razvoj metoda za evaluaciju specičnos kvaliteta organskih proizvoda

Ocenivanje:


Značaj teme 3

Razvoj i primena metoda za utvrđivanje specičnoskvaliteta organskih proizvoda podići će njihovu tržišnuvrednost i konkurentnost kroz povećanje dodate vred-nos.

Primenjivost rezultata u praksi 1 Nakon uvođenja i akreditacije inovavnih metoda u lab-oratorijama rezulta će moći da se primene u praksi

Dostupnost partnera za saradnju 2Instut za prehrambene tehnologije, Novi SadPoljoprivredni fakulteTehnološki fakultet

Specične kvalikacije istraživačkih instucija 1Naučne instucije i partneri treba da unaprede resurseza realizaciju istraživačkog predloga kroz saradnju sakompetentnim instucijama iz EU

Ukupna ocena 7



34/40

7. ZNAČAJ ISTRAŽIVAČKE AGENDE ZA ORGANSKUPROIZVODNJU REPUBLIKE SRBIJE

Iako konvencionalna poljoprivreda još uvek činiokosnicu poljoprivredno-prehrambene industrije usvim evropskim zemljama, organska poljoprivredapostaje njen važan sastavni deo. To je posledica nesamo veće zainteresovanos potrošača u odnosu napitanja zašte životne sredine, zdravlja, i pravilneishrane, već prevashodno i posledica činjenice da

je industrija prepoznala nove zahteve i mogućnoskroz formiranje veoma značajnog i protabilnogsegmenta tržišta. U tržištu organske hrane u celomsvetu vladaju i upravljaju is ekonomski principi kao

i u drugim sektorima. Tražnja za organskom hranomraste u svetu mnogo brže nego ponuda. Upravo ovajtrend treba da navede srpsku privredu da potenci-

jale proizvodnje organske hrane pretvori u izvoznemogućnos. Razlozi za značajne subvencije ovogsektora u EU leže u prepoznavanju njegove uloge uostvarenju opšteg interesa u zaš životne sredine,očuvanju prirodnih predela i biodiverziteta, zaši revitalizaciji zemljišta i vodotokova, razvoju lokal-nih zajednica, ekoturizma i ruralnog razvoja. Danska

je, na primer, jedna od zemalja koja posebno velikasredstva ulaže u istraživanja u organskoj poljoprivre-di i smatra je kao standard održivos poljoprivredneproizvodnje uopšte.

Sa obzirom da Srbija raspolaže sa visoko kvalitetnimpoljoprivrednim zemljištem, povoljnim klimatskimuslovima i dugom agroindustrijskom tradicijom,može s razlogom da očekuje da će ove prednos pret-vori u izvozne šanse i da će udahnu novu snagudomaćoj proizvodnji, ali samo uz sistemazovan

pristup izazovima sa kojima se ovaj sektor susreće.Kako bi srpski organski sektor podigao proizvodnuekasnost do nivoa koji im obezbeđuje konkurent-nost na nacionalnom, regionalnom i tržištu EU, neo-phodno je uvođenje novih inovavnih i primenljivihrešenja u tehnološke procese prilagođene našimuslovima i proizvodnoj praksi. Upravo konnuiranasaradnja između naučnika, istraživača, savetodavacai predstavnika proizvođača i prerađivača je ta kojanajbolje može da odgovori pomenum izazovima,kroz interdisciplinarni pristup i primenu nauke u pol-

joprivredi i preradi. Svest o značaju ovog vida sarad-nje sazrela je među predstavnicima organske zajed-nice u Srbiji i rezulrala izradom agende kao jednim

od prvih koraka na putu razvoja.Rezulta primenjenog interdisciplinarnog istraživanjai projektnih predloga navedenih u agendi nisu odznačaja samo za razvoj organskog sektora nego moguu velikoj meri doprine i razvoju i unapređenju znan-

ja i poboljšanju održive poljoprivrede i sistema proiz-vodnje uopšte. Primenom tehnoloških inovacija kojesu rezultat sprovođenja Agende dobio bi se značajandoprinos najvažnijim izazovima današnje poljo-privredne polike: jačanje ruralnog stanovništva iregiona, intenziviranje eko-funkcionalne proizvodn-

je hrane, očuvanje eko-sistema, kao i obezbeđivanjedovoljne količine zdravstveno bezbedne hrane zadobrobit čovečanstva i poboljšanje kvaliteta života.Kao takva Nacionalna istraživačka agenda za sek-tor organske proizvodnje treba da predstavlja važanorjenr kako naučnicima i istraživačima, tako i do-natorima i nadležnim nacionalnim instucijama priizboru tema i istraživačkih projekata kao i pri izboruistraživačkih planova, poziva i tendera.



35/40

ANEKS I

Članovi radne grupe Nacionalnog akcionog plana za razvoj organske proizvodnje 2013-2017 (NAP) zaIstraživanje i obrazovanje i koautori Nacionalne istraživačke agende za sektor organske proizvodnje

Ime Instucija

dr Anka Popović-Vranješ Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet

MSc David Cvetanović Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet

dr Dragoslav Ivanišević Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet

Emilija Stefanović GIZ- ACCESS Program, Srbija

MSc Ivana Simić Nacionalna asocijacija za razvoj organske Proizvodnje „SerbiaOrganica“

dr Igor Jajić Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet

dr Janoš Berenji Instut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

MSc Jovana Đisalov Instut za prehrambene tehnologije, Novi Sad

dr Ljubinko Jovanović Fakultet ekološke poljoprivrede, Svilajnac

dr Maja Manojlović Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet

dr Marija Bodroža Solarov Instut za prehrambene tehnologije, Novi Sad

MSc Marija Kalenć GIZ- ACCESS Program, Srbija

MSc Marko Dorić Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet

MSc Mirela Tomaš-Simić Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet

Sanda Klještanović Poljoprivredno savetodavna služba Ruma

dr Saša Trailović Univerzitet u Beogradu, Fakultet veterinarske medicine

dr Slobodan Milenković Fakultet za biofarming, Bačka Topola

dr Snežana Oljača Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet

dr Srđan Šeremešić Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet

dr Tibor Kenjveš Fakultet za biofarming, Bačka Topola

dr Vera Stojšin Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet

MSc Vladan Ugrenović Poljoprivredna savetodavna služba, Instut “Tamiš”, Pančevo

dr Vladimir Filipović Instut za proučavanje lekovitog bilja˝Dr Josif Pančić˝

MSc Vuk Radojević Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet

dr Johannes Kotschi Nezavisni konsultant, Nemačka

dr ClemensWollny University of Applied Sciences Bingen, Nemačka

Nacionalna Istrayivacka Agenda Ya Sektor Organske Proiyvodnje

Documents

Transcript of Nacionalna Istrayivacka Agenda Ya Sektor Organske Proiyvodnje