N‐ TESTER MINOLTA SPAD 520 PLUSUređaj za merenje potrebe useva za azotnim hranivom

(korišćenje u proizvodnji)

Bogdan Garalejić, dipl.inž.,Savetodavac‐saradnik

PSS APV ‐ PSS Institut TAMIŠ Pančevo064/8814407

b.garalejic@gmail.com

Na početku beše...

• Prvi metod utvrđivanja potreba gajenih biljnih vrsta za azotom, primenjen u praksi, bio je N‐min (Verman i Šarf, 1977). 

• Na osnovu utvrđivanja sadržaja lakopristupačnog mineralnog azota (NO3‐N) u uzorku zemljišta sa dubina od 0‐120 cm  i na osnovu željenog prinosa izračunava se potrebna količina azotnog hraniva i mineralnog đubriva.

• Tokom 80‐ih godina XX veka korišćen je  sok iz osnove stabla biljaka pšenice, 

• Kolorimetrijski metod,

• U reakciji sa difenil‐amin reagensom sok je poprimao određenu boju gde je na na skali  određivan nivo obezbeđenosti biljaka azotom. 

• Koriste se i jednostavnije tablice nijansi zelene boje koje određuju potrebu za azotom

• U međuvremenu pojavio se aparat Nitrachek (1990), koji je izražavao količinu lako pristupačnogmineralnog azota (NO3‐N) iz uzorka zemljišta, supstrata, tečnog stajnjaka, vode i biljnog materijala u  ppm (mg/kg).

Nastavak rada  na lakšem metodu i jednostavnijem, kojim se radi direktno u polju, doveo je do konstru‐isanja hlorofilmetra.

(PSS APV je kupila jedan uređaj koji se nalazi u Institutu TAMIŠ od 2008 godine)

• Sadržaj mineralnog azota u zemljištu, N‐min metodom, je samo njegova trenutna količina.Nije moguće predvideti mineralizujuću sposobnost zemljišta, koliko će biti usvojeno od strane biljke i koji će sve činioci uticati na snabdevenost biljaka.

• Zato, PITAJMO BILJKU!• Uređaj je :

– BRZ– JEDNOSTAVAN– POUZDAN– EKOLOŠKI PRIHVAĆEN

• Korišćenjem uređaja omogućuje se trenutno utvrđivanje obezbeđenosti biljke  N (azot) u samom usevu na parceli. Uređaj je prilagođen za ovakav način rada.

• Visoka zavisnost između sadržaja hlorofila i koncentracije azota u listu meri se sadržajem N, koristeći N‐tester. 

Levi grafik je sadržaj hlorofila u listu ‐ ukupan hlorofil (a+b), a desni je sadržaj N u % u listu 

• Činioci koji utiču na sadržaj hlorofila u listu prikazani su u sledećoj tabeli:

Činilac Potencijalni uticaj Kako rešiti uticajZemljište Tip zemljišta utiče na sadržaj 

hlorofila u listovima‐

Sorta Svaka sorta, hibrid se razlikuje po sadržaju hlorofila 

u listovima

Utvrditi korektivne koeficijente za gajene sorte i 

hibride

Stadijum rasta i razvića Stadijum rasta i razvoja utiče na sadržaj hlorofila u 

listovima

Odrediti jasan stadijum u kojem se vrši merenje

Pozicija lista Položaj i starost lista imaju uticaj na sadržaj hlorofila

Odrediti jasno na kojem listuse vrši merenje

Suša Pojavom sušnog perioda sadržaj hlorofila se razlikuje duž čitave površine jednog 

lista

Izbegavati merenje ukoliko je suša

Metod: N‐min, N‐tester, Nitraček i Minerva (matematički model)Dr. Gerhard Baumgartel, referat LKW Hannover, 2000. (Ogledi 1997‐1999)

Ozimi ječam(12 lok.)

Prinos (rel.%) N dodat (kg/ha) % proteina u zrnu

N‐min 99.5 156 10.5

Minerva 99.3 165 10.5

Nitraček 100.7 159 10.5

N‐tester 100.4 166 10.6

Nominalna vrednost, po N‐min, je 156 kg N/ha, a prinos sa kojim se upoređuje je 8.9 t/ha, na kretanju vegetacije se dodaje 50 kg/ha N nakon čega ide druga prihrana.

REZULTATI ISTRAŽIVANJA KRAJEM  90‐ih GODINA

Ozima raž(9 lok.)

Prinos (rel.%) N dodat (kg/ha) % proteina u zrnu

N‐min 100.4 151 9.5

Minerva 100.2 140 9.8

Nitraček 99.4 126 9.1

N‐tester 99.9 145 9.6

Nominalna vrednost, po N‐min, je 90 kg N/ha u proleće, a prinos N‐min metode je 10.2 t/ha, 

Nominalna vrednost na kretanju vegetacije u proleće je 50 kg/ha. Po N‐min metodisa 189 kg/ha N dobijen je prinos od 10.2 t/ha.

Ozima pšenica (19 lok.)

Prinos (rel.%) N dodat (kg/ha) % proteina u zrnu

N‐min 99.8 189 11.9

Minerva 99.1 160 11.5

Nitraček 102.4 181 12

N‐tester 98.6 175 11.8

Tabela koju koristimo u praksi

• Tabela za drugu prihranu pšenice u fazi početka vlatanja, posrasta u stablo, EC 31‐32 (po Zadox‐u) tj. kada je drugo kolence 1 cm iznad prvog kolenca na stablu pšenice, prikazana je u nastavku. Ova tabela je za sada u primeni, jer nije izvršena kalibracija aparata za domaće gajene sorte pšenice. (pr. ovakve tablice postoje u Nemačkoj, Francuskoj, Češkoj, Slovačkoj, Velikoj Britaniji itd.)

Vrednosti očitane  Potrebe za azotom  kg/ha u zavisnosti od planiranog prinosa t/ha

na N‐Tester‐u t/ha3 do 4 4,1 do 5 5,1 do 6 6,1 do 7

manje od  312 (ili 31.2) 45 90 ‐ ‐313 do 364 30 75 ‐ ‐365 do 413 20 60 90 ‐414 do 456 10 45 75 ‐457 do 496 0 30 60 ‐497 do 534 0 20 45 ‐535 do 564  0 10 30 ‐565 do 593 0 0 20 90594 do 618 0 0 10 75619 do 639 0 0 0 60640 do 657 0 0 0 45658 do 671 0 0 0 30672 do 682 0 0 0 20683 do 689 0 0 0 10

više od 690 (ili 69.0) 0 0 0 0

Tab.br 2. Skala potrebe pšenice za azotom nakon očitavanja N‐ Tester aparatom u fazi početka vlatanja

(0) – nije potrebno min. đubrivo          (‐) – nije ekonomski isplativo korišćenje min. đubriva

• U primeni je i Merenje na osnovu “kontrolnog polja”

• “Kontrolno polje” ili referentno polje, predstavlja parcelu koja je sa prvom prihranom dobila, tj. gde je dodata, najveća količina N (azota) preračunata u kg/ha hraniva.

• Prvo se na njemu izvrši merenje i dobije prosečna vrednost (30 merenja na N‐Tester aparatu SPAD 520 PLUS) i sa njime se upoređuju prosečna merenja na ostalim parcelama koje su dobile niže ili, neki put, više količine azotnog hraniva.

ZAKLJUČAK

• Koristiti ovaj načinza drugu prihranu kao zaista jednostavan, ekonomičan i tačan,

• Uraditi kalibraciju sorata, bar 10 najzastupljenijih, na teritoriji APV tj. službi,

• Nabaviti bar još 5 uređaja,

• Proširiti korišćenje na kukuruz, krompir, jabuku i ostale gajene biljne vrste kod kojih se već koristi u svetu.

• Izvori:1. Getraide Magazin, Zukkerribe 2000.2. „Predlog sortimenta i agrotehnike ozimih strnih žita za južni Banat“

interni materijal za savetovanja. Septembar 2000., Institut TAMIŠPančevo.

3. YARA, Heninghof istraživački centar, Nemačka, tekst poslat od strane dr Dagmar Nojkirhen, 2002.

4. Lična prepiska i saradnja sa Florijan Farkaš, Magan Subotica, 2008 do danas.

5. Lična saradnja sa Emilijan Lotrean, Smederevo, 2009 do danas.6. PennState Ag Progressive Days – College of Agronomy, 17‐27.08.2008. 

USA.7. „Using hlorophyll meter to make nitrogen recommendations on 

wheat“ ‐ University of Kentucky.8. Ogledi i merenja na O.polju PSS Institut TAMIŠ, Zrenjanin i Kikinda, 

april 2009.9. Merenja na parcama proizvođača u 2009,2010 i 2011.10. Megra doo, Beograd, uvoznik i prodavac hlorofilmetra SPAD 52 Konica 

Minolta Japan.