MR - Zelena Gradnja Kao Novi Pristup Građenja u Srbiji

7/25/2019 MR - Zelena Gradnja Kao Novi Pristup Graenja u Srbiji

1/90

DEPARTMAN ZA POSLEDIPLOMSKE STUDIJESTUDIJSKI PROGRAM: INENJERSKI MENADMENT

MASTER RAD

ZELENA GRADNJAKAO NOVI PRISTUP GRAENJA U SRBIJI

Mentor: Student:Prof.dr Milenko Heleta Vladimir R. Romanovi

Broj indeksa: 411109/2011


2/90

S a d r a j

SADRAJ .............................................................................................................. 01Spisak slika i tabela .................................................................................................. 04

UVOD........................................................................................................................05Pojam zelene gradnje.................................................................................................. 06Predmet istraivanja.................................................................................................... 06Cilj istraivanja........................................................................................................... 06Sistem hipoteze.......................................................................................................... 06Metode istraivanja.................................................................................................... 07

PRVI DEO1.0. TQM kao osnova za SMS + TS LEED ................................................................. 081.1. Standardi i ciljevi standardizacije u Srbiji .................................................................. 101.2. Predmeti standardizacije i nivo .................................................................................. 121.3. Kljuni procesi kod realizacije projekta zelene kue ................................................. 15

DRUGI DEO2.0. Vrste meunarodnih standarda i veze izmeu njih ..................................................... 232.1. ISOstandardi ............................................................................................................. 232.2. Tehniki standardi ...................................................................................................... 28

TREI DEO

3.0. Savet zelene gradnje Srbije ........................................................................................ 413.1. Zgrade u Srbiji sa LEED standardima ...................................................................... 433.2. Integrisano projektovanje ........................................................................................... 483.3. Ekoloki i bioloki principi projektovanja ................................................................. 503.4. Integrisanje menadment sistema .............................................................................. 51

ETVRTI DEO4.0. Materijali u ekolokoj gradnji .................................................................................... 534.0.1 Drvo kao materijal ..................................................................................................... 534.0.2 Kamen kao materijal ...................................................................................................554.0.3 Trava kao materijal .................................................................................................... 57

4.0.4 Zemlja kao materijal ................................................................................................... 594.1. Obnovljivi materijali - reciklaa ................................................................................. 604.1.0 Drvo kao reciklirani materijal .................................................................................... 624.1.1 Opeka, crep i keramika kao reciklirani materijal........................................................ 634.1.2 Asfalt i reciklaa asfalta............................................................................................... 654.1.3 Beton i reciklaa betona............................................................................................... 654.1.4 Gips kao reciklirani materijal....................................................................................... 674.1.5 elik i reciklaa elinog otpada................................................................................. 68

1


3/90

4.1.6 Ostali materijali u reciklai..............................................................................................69

PETI DEO

5.0. Obnovljivi izvori energije.............................................................................................715.0.1 Hidro energija prirodnih i vetakih vodotokova.........................................................71

5.0.2

Energija vetra................................................................................................................735.0.3

Biomasa........................................................................................................................765.0.4 Energija mora (plima i oseka, talasi )...........................................................................785.0.5 Geotermalna energija....................................................................................................785.0.6 Energija sunevog zraenja..........................................................................................79

ESTI DEO6.0. Energetska efikasnost zgrada..........................................................................................83

SEDMI DEO7.0. Noviteti u zelenoj gradnji............................................................................................... 87

OSMI DEOZakljuak......................................................................................... ............................... 88

DEVETI DEOLiteratura.........................................................................................................................89

2


4/90

SPISAK SLIKA I TABELA

Tabela 1 Veza sa procesima ....................................................................................... 13Tabela 2 Identifikacija pod sistema ........................................................................... 13

Tabela 3 Oznaavanje dokumenata.............................................................................. 13Tabela 4 Liste prioritetnih, kritinih i kljunih procesa................................................. 15Tabela 5 Kriterijumi u procentima ............................................................................ 39Slika 1 Separator ulja ........................................................................................... 22Slika 2 tedljivi taster .......................................................................................... 22Slika 3 Tehnoloki park Inija ................................................................................ 43Slika 4 TC Ue .................................................................................................... 44Slika 5 Banka Inteza .............................................................................................. 44Slika 6 Banka Socijete Generale ............................................................................. 45Slika 7 GTC House ................................................................................................ 45Slika 8 GTC Squer ................................................................................................ 46Slika 9 Vrti Panevo ............................................................................................ 46Slika 10 Ambasada SAD ......................................................................................... 47Slika 11 TC Troarina ............................................................................................. 47Slika 12 Drvo kao materijal ..................................................................................... 54Slika 13 Drvo kao materijal ..................................................................................... 54Slika 14 indra kao materijal ................................................................................... 55Slika 15 Kamen kao materijal .................................................................................. 55Slika 16 Perlit kao materijal ..................................................................................... 56Slika 17 Kamena vuna kao materijal ........................................................................ 57Slika 18 Trska kao materijal .................................................................................... 58Slika 19 Bambus kao materijal ................................................................................. 59Slika 20 Cigla kao materijal ..................................................................................... 60Slika 21 Vetar kao obnovljivi izvor ........................................................................... 74Slika 22 Protok vazduha ematski prikaz ................................................................... 74Slika 23 Badgir sistem ventilacije .............................................................................. 75Slika 24 Pelet bio gorivo ......................................................................................... 77Slika 25 Solarna kua .............................................................................................. 80Slika 26 Silicijumske elije ...................................................................................... 81Slika 27 Solarni kolektor ......................................................................................... 81Slika 28 Zeleni zid ................................................................................................. 87Slika 29 Vankuverski kongresni centar zeleni krov ................................................. 87

3


5/90

UVOD

Kako je ovek ovladao prirodom, tako je i unitavao prirodne resurse i ugroavao ivotnusredinu. Nagli industrijski razvoj uveliko je doprineo brem unitavanju prirodnih resursa.Nastavljajui ovakvim tempom postavlja se pitanje: Dokle resursi nae planete mogu da potraju, jerse koliina hrane, vode, obradivog zemljita, izvora energije i sirovina sve vie smanjuje ?

Da bi se pristupilo reavanju ovog problema koji je od ivotne vanosti za opstanak ljudi na

Zemlji, potrebno je prvo promeniti svest i navike ljudi, okrenuti se odrivim metodama privreivanjai reciklai. Sa resursima treba postupati tedljivije ( pogotovo sa hranom i vodom ) jer ih je svemanje. Osmiljene su savremene metodologije, a to su standardi, modeli i dr. koje uslovljavajuuvoenje kontrole kvaliteta, efikasnije poslovanje, racionalnije korienje prirodnih resursa iouvanje ivotne sredine.

Vlada Republike Srbije je u decembru 2009 god. u skladu sa Zakonom o energetici, donelauredbu o merama potsticaja za proizvodnju elektrine energije i nainom korienja obnovljivihizvora energije. U Privrednoj Komori Srbije decembra 2011 god. potpisan je memorandum okorienju industrijskog otpada. Takoe od 2009 god. se uvodi nov nain gradnje po zelenimstandardima poznatije kao zelene zgrade. Ovakve zgrade imaju dugoronu odrivost, minimalni uticajna ovekovu okolinu, energetsku efikasnost,... Te godine se i osniva Svetski Savet zelene gradnje sa

ciljem da podri neminovnu transformaciju graevinske industrije. Taj Savet osnovan i u Srbiji, jelan Svetskog Saveta. Poznati zakon koji se ve uveliko koristi i u svetu, donet je 2012 god. u Srbiji,povodom energetske efikasnosti zgrada i nain dobijanja energetskog pasoa.

Iako smo na samom poetku, ovo je jedini put, kojim i Srbija mora ii, put kojim su odavnokrenule razvijene zemlje zbog ouvanja nae planete i ivota ljudi na njoj.

ABSTRACT

While the man oppressed the nature, he destroyed the natural resources and presented a realthreat to the environment. The rapid industrial development has largely contributed to the fastdestruction of natural resources. Continuing at this rate the question we ask is: For how much longercan our planet's resources last, because the amount of food, water, cultivable land, energy and raw

materials are increasingly shrinking?In order to start solving this problem, which is vital to human survival on Earth, it is

necessary to firstly raise awareness and change people's habits, to turn to sustainable businessmethods and recycling. Resources should be treated with more efficiency (especially food and water)because there is less and less available. Modern methodologies have been designed such as:standards, models and others which demand the introduction of quality control, efficient operations,and a more rational use of natural resources and protecting the environment.

The Government of the Republic of Serbia in December 2009 in accordance with the EnergyLaw, passed a decree on measures incentive for the production of electricity and the use of renewableenergy sources. Serbian Chamber of Commerce in December 2011 signed a memorandum on the useof industrial waste. Also from 2009 a new way of building by green standards known as green

buildings, was introduced. These buildings have long-term sustainability, minimal impact on theenvironment, energy efficiency, ... That same year the World Green Building Council was founded,in order to support the inevitable transformation of the construction industry. This Council wasestablished in Serbia as a member of the World Council. This well-known legislation that is alreadyheavily used around the world, has been accepted in 2012 in Serbia, in regards to the energyefficiency of buildings and the manner of obtaining energy passports.

Although we are only at the beginning, this is the only way, which Serbia also must follow, along path that the developed countries have started in order to preserve our planet and life on it.

4


6/90

Pojam zelene gradnje

Zelena gradnja je takav nain izgradnje gde se postie da objekat koji se izgradi tokom svogivotnog veka troi manju koliinu vode, postie minimalnu potronju elektrine energije izobnovljivih izvora, koristi prirodne materijale za izgradnju ili materijale dobijene reciklaom. Naovaj nain, objekat je isplatljiviji, a ivot u njemu i jeftiniji i zdraviji. Ona je uslovljenastandardima. Pored Svetski priznatih standarda koji se koriste uvedeni su i tehniki zelenistandardi. Oni su prihvaeni i u naoj zemlji. Zabrinutost zbog nedostatka vode za pie, zbogvelikog troenja el.energije, i ugroavanje planete Zemlje emisijom tetnih gasova, zbog velikognagomilavanja deponija i otpada, koji zagadjuju zemlju unistavajui prirodne resurse, zbogkorienja materijala koji se ne razgradjuju, a nedovoljno koristei obnovljive izvore energije,svest ljudi je poela da se menja i iznalazi naine kako to ispraviti ili ublaiti. Jedno od moguihreenja u gradjevinarstvu je uvesti nove standarde, pored postojeih, a to su zeleni standardi.

Predmet istraivanja

Predmet istraivanja je koliko naa zemlja ima mogunosti za izgradnju ovakvih objekata!Izgraeno ih je devet, ali je to nedovoljno, jer naa zemlja ima velike potencijale u prirodnimresursima, ne koristimo obnovljive izvore energije ili koristimo minimalno. Reciiklaa otpada jenedovoljno zastupljena, pa se deponije stalno ire i samim tim zagaujemo ivotnu sredinusvojim nemarom. Nedostatak novanih sredstava, tj. ekonomska nestabilnost je jedan odrazlogato e naoj zemnji trebati jo dosta vremena da bi se pribliili ekonomsko razvijenim zemljama ,koje su ve uveliko uvele ove standarde.

Cilj istraivanja

Ciljeve istraivanja smo grupisali na: Opte i Pojedinane.

Opti cilj je da se probudi ekoloka svest ljudi o unitenju planete, o smanjenoj emisijigasova u atmosferi, da se ouvaju prirodni resursi vode i materijala.

Pojedinani ciljevi su: uteda elektrine energije, uteda vode,

smanjeni trokovi ivota i

lepi i zdraviji ivot.

Sistem hipoteze

S obzirom da je pitke vode sve manje na zemlji, i da e za koju godinu ona predstavljati jo

vei problem iznalazi se mogunost u preiavanju sivih voda za ponovnu upotrebu.Reciklaa graevinskog otpada koji se gomila na zemlji, i njegova ponovna upotreba

dovodi do smanjenja deponija koje zagauju zemlju.Korienjem obnovljivih izvora energije, koje mnoge razvijenije zemlje ve koriste i do

90%, stvara se dodatna energija i njeno korienje je jeftinije.Iako je potrebno uloiti dodatna novana sredstva, koja nisu puno uveana u odnosu na

klasinu gradnju, tokom godina ivota kao stanovanje ili rad u takvim objektima, obezbedie sepovraaj uloenih finansijskih sredstava.

5


7/90

Metode istraivanja

Metode se mogu podeliti na: Metoda uporeivanja, Statistika metoda i

Hipotetika metoda.

Metodom uporeivanja se stavlja u odnos klasina gradnja naspram zelene gradnje.Dobijeni rezultati ukazuju da trokovi zelene gradnje vrlo malo poskupljuju graenje u samojizgradnji, ali su trokovi manji u toku ivota u njoj.

Statistikom metodom se uporeuje potronja vode koja je manja u samim zgradama,trokovi elektrine energije su manji, a korienjem prirodnih materijala u samoj izgradnji utiena zdraviji ivot ljudi i prijatniji boravak u njima.

Hipotetika metodapolazi od predpostavke da bi se deponije otpadnog materijala svele naminimum njihovom reciklaom. Emisija tetnih gasova u atmosferi bi se takoe umanjila.Koliina pitke vode koje je sve manje na zemlji bi se racionalno koristile, a preradom sivih voda

ta voda bi se koristila za ostale potrebe.Opte drutvena korist je racionalnije korienje obradivog zemljita, prirodnih materijala,

vode, zdrave hrane a samim tim i ouvanjem planete.Socijalni mir, ekonomska mo stanovnitva, sopstvena privreda, lobiranje multinacionalnih

kompanija i sl. razlozi su zbog kojih najvei broj drava jednostavno ne moe da otpie kaonepoeljnu itavu paletu proizvoda na tritu, ak i onda kada su oni blizu direktnesuprotstavljenosti principima zelene gradnje.

6


8/90

PRVI DEO

1.0. TQM osnova za SMS + TS LEED

TQM SMS TS = LEED

TQM - totalni kvalitet menadmentaSMS - standardizovani menadment sistemaTS - tehniki standardLEED - oznaka za zeleni standard

Osnovna ideja totalnog upravljanja kvalitetom je ideja modernog sistema za obezbeenjekvaliteta. On nastoji da umesto starog postupka kontrole delova proizvoda, procesa i podprocesa,uspostavi povezani skup metoda i postupaka, odnosno uspostavljanje organizovanog sistema ukome e svaki pojedinac da bude odgovoran za kvalitet i valjanog posla koji obavlja a na osnovuodgovarajuih upustava i procedura. Na dostizanje kvaliteta treba da radi itavo preduzee. Ipak,organizaciona jedinica koja je zaduena za obezbeenje kvaliteta, snosi najveu odgovornost sobzirom da ima tano utvren zadatak u delu kvaliteta.

Upravljanje kvalitetom projekta ima za cilj da obezbedi kvalitet procesa realizacije u svimnjegovim segnemtima do samog zavretka. Pri tome je vano da projektni zadatak ne odstupi odpropisanih standarda kvaliteta. Upravljanje kvalitetom projekta u naelu predstavlja jednu od fazaodnosno podprocesa upravljanja projektom.

Sama re menadment potie od engleske rei management- biti sposoban pa je i uprevedenom znaenju objanjena kao upravljanje ili rukovodjenje.

Integrisani sistem menadmenta predstavlja realnost sa kojom je suoeno najvierukovodstvo svake organizacije ili svaki vlasnik procesa. Moe se tvrditi da svaka organizacija

ima neki oblik integrisanog sistema menadmenta jer uprava i izvrno rukovodstvo ( top-menadment ) ima obavezu da primenjuje zakonske i druge nacionalne propise koji se odnose nazadovoljavanje zahteva zainteresovanih strana: drutva, vlasnika, zaposlenih, kupaca,isporuilaca i drugih. Posedovanje sertifikata za sistem menadmenta kvalitetom, ISO 9001,svedoi samo da organizacija uspeno upravlja procesima od znaaja za kvalitet proizvoda,meutim, sertifikat QMS1 ne mora da znai i zadovoljavanje zahteva ostalih zainteresovanihstrana. Rukovodjenje ili menadment u svim poslovima i organizacionim aktivnostima jeponaanje ljudi u cilju postizanja odredjenog cilja efektnim korienjem dostupnih resursa. Toobuhvata planiranje,organizovanje, vodjenje, kontrolisanje organizacije da se postigne odredjenicilj.

Postojea iskustva uspenih organizacija, a posebno procesni pristup u novoj seriji

standarda ISO 9001, obezbeuju da se na osnovu dokumenata ISO 9001, uspeno razvije i uvedeu praksu IMS2, kao snaan alat menadmenta za razvoj poslovne izvrsnosti.

Dokumentovan IMS u organizaciji prua najviem rukovodstvu mogunost za uspenurealizaciju utvrene misije i vizije, odnosno za uspeno upravljanje ciljevima organizacije na baziinjenica, u skladu sa zahtevima svih zainteresovanih strana. Na osnovu ovakvog pristupa moe

1 QMS skraenica za kvalitet menadment sistema

2 IMS skraenica za integrisani menadment sistem

7


9/90

se definisati integrisani sistem menadmenta ( IMS ) kao: sveobuhvatni alat menadmenta kojipovezuje sve elemente poslovnog sistema u jedinstven i celovit sistem upravljanjaprocesima u organizaciji, radi zadovoljavanja zahteva zainteresovanih strana i ostvarivanjaposlovnih ciljeva u skladu sa vizijom i misijom organizacije.

Da bi jedna organizacija efektivno i efikasno funkcionisala, ona mora da identifikuje, azatim i da upravlja brojnim povezanim aktivnostima radi ostvarenja svog globalnog zadatka koji predstavlja misiju organizacije. Svaka aktivnost koja koristi resurse i kojom se upravlja da bise transformisali ulazni elementi u izlazne, smarta se procesom.

Korienje sistema procesa u organizaciji, ukljuujui njihovu identifikaciju, meusobnodelovanje i upravljanje tim procesima, kvalifikuje se kao procesni pristup. Jedna od prednostiprocesnog pristupa je mogunost neprekidnog upravljanja, koje se izvodi preko definisanih vezaizmeu pojedinih procesa (podprocesa, aktivnosti i zadataka ) u sistemu procesa posredstvominformacione infrastrukture, kao i preko kombinacije njihovog meusobnog delovanja.

Procesni pristup QMS obezbeuje da se iskoristi dokumentacija ISO 9001 za realizaciju iformalizovanje IMS, ali i da se ta dokumentacija u potrebnoj meri proiri, tako da se u osnovnimprocesima, pored aktivnosti koje se odnose na sistem menadmenta kvalitetom, identifikujuaspekti i aktivnosti od znaaja za sve sisteme menadmenta ( ivotnom i radnom sredinom,finansijama, rizicima ). U tako proirenoj dokumentaciji za upravljanje procesima ( podprocesimai aktivnostima ) treba definisati ovlaenja i odgovornosti u vezi zahteva svih zainteresovanihstrana, a takoe utvrditi zapise i nain informisanja rukovodstva radi donoenja poslovnih odlukana bazi injenica. To je uslov za uspeno neprekidno unapreenje poslovnih performansiorganizacije.

Korienje modela za razvoj i realizaciju IMS radi praenja i upravljanja svim bitnimposlovnim aktivnostima u organizaciji, zahteva:

identifikovanje i detaljno poznavanje procesa, u ovom sluaju na gradnjiambasade SAD

u Beogradu, zaposlen je veliki broj eminentnih strunjaka od projektanata, statiara,kalkulanata,.... koji su ve uestvovali i izgradili kapitalne objekte u mnogim zemljamasveta.

identifikovanje zahteva zainteresovanih strana koje se odnose na proces, podproces iaktivnosti ( poslovni ciljevi, zahtevi trita, zahtevi zakona, propisa i direktiva, zahtevi ioekivanja zaposlenih ),

definisanje neophodnih resursa u organizacionoj (infra)strukturi koji treba da obezbede

sprovoenje postavljenih zahteva, definisanje metodologije upravljanja procesima i izvetavanja o sprovoenju zahteva svih

zainteresovanih strana na osnovu dokumentacije IMS ( poslovnik IMS, procedure,uputstva, zapisi ),

sprovoenje postupka ( procedure ) neprekidnih poboljanja u cilju unapreenja poslovnih

performansi organizacije, teei ka poslovnoj izvrsnosti u svojoj delatnosti.

Kljuna uloga najvieg rukovodstva je, svakako, definisanje optimalne organizacionestrukture i obezbeenje neophodnih resursa ( informacija, znanje, tehnologije i opreme,infrastrukture, finansijskih sredstava, komunikacija ) u odreenim sektorima ( funkcijama )organizacije, kako bi se postigli oekivani poslovni rezultati.

Organizaciona struktura, prema ISO 9001, predstavlja ureena pravila odgovornosti,ovlaenja i odnosa izmeu zaposlenih.

8


10/90

Procesni pristup moe doprineti da se unapredi organizacija rada, naputanjem uobiajeneprakse koja polazi od unapred usvojenog pravilnika o sistematizaciji poslova i zadataka, veda se polazei od misije, vizije i postavljenih dugoronih i kratkoronih ciljeva organizacije ( odstrane rukovodstva ), izvri integracija svih aspekata, zahteva i aktivnosti u okviru procesa, kakobi se realizovao integrisani sistem menadmenta preko mree procesa.

U ovom sluaju svako od zaposlenih nije svoj deo posla usko vezao po reenju kako jeprimljen ve po potrebi posla uskae i radi operacije za koje je osposobljen.

Davanje prednosti, odnosno kljune uloge, upravljanju procesima naspram upravljanjuorganizacionim celinama je vaan princip i radikalna promena koju ISO 9001 unosi u pristupekvalitetu. Polazei od ove injenice, bie lake izvodljivo, primereno stvarnim aktivnostima uprocesima i kompleksnim vezama tih aktivnosti sa zahtevima razliitih MS ( standarda, zakona,propisa), da se tek posle opisivanja procesa, pristupi definisanju neophodnih organizacionihcelina i njihovih performansi ( potrebna znanja i kvalifikacije, broj zaposlenih, oprema, itd. ),koje treba da obezbede zahtevane resurse za realizaciju projektovanih procesa u okviru klasinematrine organizacije. Na ovaj nain, stvarne aktivnosti u skladu sa postavljenim zahtevimazainteresovanih strana u procesima, definisae i potrebne tehnoloke karakteristikeorganizacionih celina, koje svojim specijalizovanim znanjima i vetinama treba da uestvuju u

realizaciji opisanih aktivnosti u okviru procesa IMS.Planiranje potrebnih resursa rukovodstvo izvodi na osnovu analiza zahteva iz procesa koji

se realizuju na propisani nain, uz ispunjavanje zahteva svih zainteresovanih strana. Sektoriimaju zadatak da neprekidno razvijaju i unapreuju znanje i tehnologije, koje zatim primenjuju urealizaciji brojnih aktivnosti u svim procesima i podprocesima. Obim aktivnosti u procesima, sobzirom na utvrene poslovne ciljeve i planove ( godinje, kvartalne, mesene ), predstavljaosnovu za planiranje i razvoj neophodnih resursa u organizaciji, ukljuujui i ljudske resurse.

1.1. Standardi i ciljevi standardizacije u Srbiji

Standard3 je javno dostupan dokument, utvren konsenzusom i donet od priznatog tela, ukome se za optu i viekratnu upotrebu utvruju pravila, zahtevi, karakteristike, uputstva,preporuke ili smernice za aktivnosti ili njihove rezultate, radi postizanja optimalnog nivoaureenosti u odreenoj oblasti u odnosu na postojee ili mogue probleme;

U Srbiji postoje: Zakon o standardizaciji, Zakon o metrologiji, Zakon o zdravstvenoj ispravnosti ivotnih namirnica i predmeta opte upotrebe, Zakon o kontroli kvaliteta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u

spoljnotrgovinskom poslovanju, Zakon o trgovini, .....

Pod standardizacijom u smislu Zakona o standardizaciji, podrazumeva se donoenje iprimenjivanje standarda, tehnikih normativa, normi kvaliteta proizvoda i usluga i propisapredvienih ovim Zakonom.

3

Standardi Vukain Dragojevi katalog Standardi i propisi Saveznog Zavoda za standardizaciju Beograd

9


11/90

Standardi, tehniki normativi, norme kvaliteta proizvoda i usluga i propisa predvieniZakonom donose se radi:

1. Obezbeenja jedinstva trita, jedinstva tehnikih i tehnolokih sistema, jaanjaodbrambene sposobnosti Srbije, zatite ivota i zdravlja ljudi, ovekove ivotne i radnesredine, drutvenih sredstava i imovine graana, kao i radi smanjenja rizika odprimenjivanja novih naunih i tehnikih otkria na najmanju moguu meru;

2. Razvoja i unapreenja proizvodnje, prometa, usluga i drugih delatnosti udruenog rada,tipizacije i unifikacije, racionalnog korienja energije i racionalnog korienja sredstavau drutvenoj i privatnoj svojini, razvoja i unapreenjakvaliteta i asortimana proizvoda iusluga, razvijanja i unapreivanja radnih procesa i postupaka, brzog, tanog i lakorazumljivog saoptavanja i prenoenja informacija, kao i otklanjanja tehnikih prepreka,uposlovno-tehnikoj saradnji, kooperaciji, specijalizaciji, prometu robe i vrenju usluga idrugim oblicima saradnje Srbije sa inostranstvom;

3. Zatite potroaa, naroito u pogledu bezbednosti pri upotrebi proizvoda, pouzdanosti,trajnosti i drugih svojstva i karakteristika proizvoda od interesa za potroae, sadrine ikvaliteta usluga, kao i tanog i istinitog obavetavanja o sastojcima, svojstvima i kvalitetuproizvoda, odnosno usluga.

Standardizacija je proces utvrivanja i primene odreenih pravila radi sreivanja iregulisanja aktivnosti u datoj oblasti, u korist i uz uee svih zainteresovanih strana, a naroitoradi ostvarenja sveoptih optimalnih uteda, uzimajui u obzir funkcionalnu namenu i zahtevetehnike bezbednosti.

Ciljevi standardizacije u Srbiji

unapreenje zatite ivota, zdravlja i bezbednosti ljudi, ivotinja i biljaka, kao i zatiteivotne sredine;

poboljavanje kvaliteta proizvoda, procesa i usluga, njihova tipizacija, kompatibilnost i

zamenljivost; obezbeivanje jedinstvene tehnike osnove; razvoj i unapreivanje proizvodnje i prometa proizvoda, izvoenja radova, odnosno

vrenja usluga kroz razvoj meunarodno usklaenih standarda radi efikasnog korienjarada, materijala i energije;

unapreivanje meunarodne trgovine, spreavanjem i otklanjanjem nepotrebnih tehnikihprepreka.

Dokumenti koji se koriste u kontroli su :

Standardi glavni oblik regulacije kvaliteta, Pravilnici o kvalitetu osnovni sastav proizvoda, vrste i koliina aditiva, uslovi i postupci

obrade, organoleptike osobine, pakovanje, deklaracije,... Proizvoaka specifikacija sastav proizvoda, tehnologija obrade, pakovanje i sl. Tehniki normativi mere zatite i sigurnosti pri upotrebi proizvoda, njihovom

skladitenju, transportu i uvanju

10


12/90

Atesti dokument kojim se potvruje da je proizvod na propisani nain ispitan i da poosobinama odgovara zahtevima standarda ili drugog propisa o kvalitetu izdaje gaovlaena institucija

Garantni listovi obaveza proizvoaa.

1.2. Predmet standardizacije i nivo

Predmeti standardizacije mogu biti: proizvodi ( sirovine, materijali i gotovi proizvodi ) metode ispitivanja definicije i razni apstraktni pojmovi tehnoloka oprema proizvodni procesi dokumentacija kontrola kvaliteta sistemi upravljanja ........

Nivo standardizacije Interni ( lokalni ) Granski Nacionalni ( JUS, SCS, SRPS, DIN, BS, ... ) Regionalni ( EN ) Meunarodni ( ISO )

Svaka organizacija za to uspenije poslovanje mora prvo uraditi postupak za izraduupravljanja dokumentima.

Dokumentacija moe da bude u bilo kom obliku ili na bilo kom medijumu, pri emu trebauzeti u obzir odgovarajue:

ugovorne zahteve od strane korisnika ( kupaca ) i ostalih zainteresovanih strana, meunarodne, nacionalne, regionalne i granske standarde; zahteve propisa i ostalih normativnih dokumenata; odluke organizacije; izvore eksternih informacija koje su vane za razvoj osposobljenosti organizacije i informacije o potrebama i oekivanjima zainteresovanih strana.

Uspeh jedne organizacije, kao poslovnog sistema, zavisi od sposobnosti rukovodstva daidentifikuje i upravlja procesima u organizaciji. Te procese svrstavamo u tri grupe:

osnovni procesi, pomoni (podravajui) procesi i menadment procesi.

11


13/90

Veza sa procesima , standardima i drugim dokumentima u kompaniji KolinEpik ( Studija sluaja )4

Veza sa oznaka NazivProcesima UP Upravljanje resursima

NB Pruanje usluga nabavke

HR Pruanje usluga u vezi ljudskih resursaStandardima ISO 9001 Upravljanje dokumentima

Tabela 1 Veza sa procesima

1. Identifikacija podsistema u kompaniji Kolin Epik ( Studija sluaja )

Naziv podsistema Oznaka podsistema Naziv podsistema Oznaka podsistema

Marketing MR Nabavka NBProdaja PR Ekonomika EKFinansije FN Ljudski resursi HRPravni poslovi PN Upravljanja UPRazvoj RZ Kvalitet QMInformacioni IT Osnovna delatnost OD

Tabela 2 Identifikacija podsistema

Veze sa procesima, standardima i drugim dokumentima

Dokument se u celosti izrauje na raunaru, na sledei nain:

1. Oznaavanje dokumentaZa dokumentaciju koja opisuje sistem i procese u okviru sistema, tipa poslovnika, ciljeva

postupaka i uputstva, oznaka se sastoji iz 4 segmenata:

X1 X1.1 RB VOznaka podsistema Oznaka podpodsistema Redni broj Verzija dokumenta

Tabela 3 Oznaavanje dokumenata

2.

Izrada dokumentaOvde ulazi izrada poslovnika o kvalitetu, postupaka i uputstava i izrada obrazaca. Za izradu

poslovnika o kvalitetu, postupak i uputstava koriste se sledei model obrasca koji se sastoji oddve strane. Na prvoj strani se nalazi:

Logotip firme, Naziv dokumenta u gornjem delu,

4

Kolin Epik - je turska kompanija koja radi na izgradnji nove ambasade SAD u Beogradu

12


14/90

Sadraj u sredinjem delu, Ime i prezime, funkcija i potpis onoga ko je odobrio dokument, datum usvajanja,

verzija, oznaka, broj kopije i broj strane od ukupnog broja strana u donjem delu.Sve ostale strane sastoje se od naziva i ifre u zaglavlju i broja strana pored datuma.

Model obrasca koji se koristi za izradu zapisa koji prate poslovnik o kvalitetu, postupke iuputstva u zaglavlju ima logo firme, naziv zapisa, oznaka zapisa i broj strane od ukupnog broja

strana. Obrazac koji u gornjem delu sadri logo firme, i osnovne podatke o firmi u svom donjemdelu predstavlja memorandum firme.

3. Sadraj dokumenta3.1.Sadraj poslovnika o kvalitetu ( preporuka je da sadri poslovnik koji prati take

standarda ISO 9001)3.2.Sadraj postupaka i uputstva - dokumenta za koja je to pogodno a obavezno, postupci i

uputstva sistema menadmenta kvalitetom imaju sledei sadraj:

3.2.1 svrha i podruje primeneSaeto, u nekoliko reenica, izneti cilj zbog ega dokument treba da postoji, odnosno zato ga

treba izraditi i emu dokument slui. U nekoliko reenica napisati kome je namenjen ovajdokument.

3.2.2 veza sa procesima, standardima i drugim dokumentima Navodi se oznaka i naziv procesa na koji se dokument odnosi, to jest koji se opisuje i

ureuje ovim dokumentom. Navodi se standard i taka standarda na koju se odnosi ovaj dokument. Ako se dokument poziva na neka druga dokumenta ( postupke, uputstva, pravilnike,

norme, zakone... ) koja detaljnije opisuju proces na koji se dokument odnosi, daje se vezasa tim dokumentima. U protivnom se upisuje nema.

Interni dokumenti su propisani zakonom i kao takvi se primenjuju u celosti, a eksternedokumente pravi sama organizacija po potrebi.

Pod eksternim dokumentima podrazumevaju se dokumenta koja nastaju u okruenju firmekao i dokumenta koja nastaju u samoj firmi, a namenjena su za okruenje i to:

situacija gradilita, upiti za ponude, ponude, poslovni ugovori, fakture, reenja i odluke sudova, poreskih organa, sve vrste poslovnih pisama, strune publikacije ( standardi, knjige, prirunici, sl. listovi, novine i asopisi ).

13


15/90

ematski prikaz liste prioritetnih, kritinih i kljunih procesa u organizaciji

PROCESI PRIORITETNI KRITINIKLJU

NIRednibroj

Ozna

ka

Naziv

9001

14000

18000

HACC

P

KVALITET

TROKOVI

VREM

E

UP.Preispitivanje od stranerukovodstva

X

UP.Utvrivanje i sprovoenje

preventivnih meraX

UP.Utvrivanje i sprovoenjekorektivnih mera

X

RZ.Razvoj delatnosti ( proizvoda i/iliusluga )

X X

RZ. Razvoj resursa X X X

RZ. Transver tehnologije X X X

QM.Pruanjem usluga u domenukvaliteta

X

QM. Metrologija X X X

QM. Kontrola X X X X

IT. Softerska podrka X

IT.Projektovanje informacionogsistema

X X X

IT.Uspostavljanje informacionogsistema

X

IT.

Inplementacija informacionog

sistema X X X

IT. Optimizacija potrebnog softvera X X X

Tabela 4 - liste prioritetnih, kritinih i kljunih procesa

1.3. Kljuni procesi kod realizacije projekta zelene kue

U ove procese spadaju: Procesi projektovanja, Procesi menadmenta, Procesi realizacije proizvoda, Procesi za podrku, Procesi za merenje i ocenu...

14


16/90

Proces projektovanja je prva faza u realizaciji datog objekta. Osnovne komponente projekta su:

1. Regulative i standardi2. Struktura3. Materijali4. KGH sistemi5. Usluge6.

Osvetljenje7. Elektrine instalacije8. Akustika9. Vodovod i kanalizacija10.Protivpoarna zatita11.Nametaj i oprema

Objavljivanje podzakonskih akata vezanih za termike karakteristike zgrada i izdavanjesertifikata, o njihovoj energetskoj efikasnosti, popularno nazvani pasoi, izazvalo je burnepolemike. Donoenjem ovih pravilnika, otvara i neka druga pitanja vezana za prirodu odnosaarhitektonskog pristupa i pristupa drugih struka koje uestvuju u procesu nastajanja jedne zgrade,kao i procesu izrade tehnike dokumentacije. Ova dva pristupa medjusobno su povezana, buduida je njihov rezultat jedinstven, a to je zgrada.

U cilju poboljanja kvaliteta zgrada, a time i poboljanja njihove energetske efikasnosti,neophodno je da se u proces projektovanja vrati lina komunikacija svih projektanata kojiuestvuju u procesu. Termin koji je danas usvojen da definie ovakvu komunikaciju iprojektantski pristup je integralno ili integrisano projektovanje. Ovakvo projektovanjepodrazumeva da se svi projektanti okupe i kroz zajedniku diskusiju i usaglaavanje izvedu jednojedinstveno reenje. To podrazumeva toleranciju, ne dominaciju, i pre svega otvoren pristupdogovaranju.

ematski prikaz integrisanog projektovanja

15


17/90

Projektovanje po standardima savremenog gradjevinarstva, a naroito zahtevni objekti kao to jeobjekat od posebnog znaaja, ( ambasada SAD u Beogradu) rade se upotrebom BIM5tehnologije(Building Information Modeling). Ova tehnologija objedinjuje geometriju, prostorne odnose,analizu osvetljenja, geografske parametre, koliine i tehniki opis elemenata. Bim moepredstaviti kompletan ivotni vek objekta, od procesa gradnje do scenarija korienja, tj.odavanja objekta. BIM prua jednostavno dobijanje svih potrebnih informacija o koliinama (na primer prilikom izrade specifikacija i prorauna trokova). Obim i odredjena polja rada mogubiti izdvojena iz projekta i posebno definisana. Sistemi, montaa ili delovi objekta mogu bitiprikazani u odgovarajuoj razmeri u odnosu na ceo objekat ili grupu objekata. Slikovito bi to biloobjanjeno ovako: korisnik budueg objekta kae da mu se ne dopada ograda na stepenitu,kliknuvi na ogradu dobija kompletnu specifikaciju, potrai u 3D modelu novi model kodproizvodjaa, promeni tip ograde, i ona se pojavi u 3D modelu, istovremeno promenjeni suparametri u specifikaciji, kao i oni u tehnikom crteu, a sve to sa samo nekoliko klikova. Danasje nezamislivo raditi velike projekte bez upotrebe BIM tehnologije.Najvea prednost BIM-a jeste pouzdaniji prenos informacija izmedju razliitih projektnih timova,ali i projektanata i izvodjaa, odnosno po zavretku projekta, pristup pouzdanim informacijamaza one koji odravaju objekat (KGH sistemi, vodovod i kanalizacija, itd.)

Projektovanje, gradnja i upravljanje u zelenim zgradama

Proces projektovanja i izgradnje ima ogroman uticaj na ono to se stvara. Prioriteti poreani povanosti su:

Ispitivanje pretpostavkiU ovom segmentu preispituju se sledee stavke: da li je nova zgrada potrebna; da li je opravdanoda projekat bude na neizgraenom zemljitu; da li povrina objekta mora da bude zaista tolikovelika ili nam moe odgovarati manji prostor; da li je samo poetna cena ona koju smo uzeli u

obzir tokom projektovanja i gradnje; da li zaista mora da kota vie ako je zelena zgrada? (utedese mogu napraviti smanjenjem gabarita, sabijanjem zgrada kompleksa, kreativnim upravljanjem,atmosferskim vodama i mnogim drugim nainima)

Korienje integrisanog procesa projektovanjaIntegrisano projektovanje je srce zelene zgrade (objanjeno u III delu)Integrisani proces projektovanja ne samo da vodi do bolje zgrade ve i smanjuje trokoveizvoenja. Za najvei broj projektanata, on treba da bude obavezan deo procesa nastanka jednezgrade. Najvea pomo u procesu projektovanja prua BIM savremena softverska reenja.

Prelaenje granice zadatogStrunjaci nam govore da su potrebne korenite promene u nainu na koji se prave zgrade.Dananji stav nije da se samo smanji energija na godinjem nivou, ve se mora i agresivno

nastupiti u vezi sa vodom, opasnim hemikalijama, upotrebom zemljita... Ukljuivanje osnovne strategije zelene gradnje u svakodnevnu praksu

Dok vrhunski primeri zelene gradnje prelaze nove granice, mnoge osnovne zelene strategijemogu da postanu svakodnevna praksa. Energetsko modelovanje, na primer, treba da budestandardni deo procesa projektovanja danas, ali i ciljevi energetske efikasnosti. tedljivevodovodne instalacije treba da budu standardni nain opremanja objekata, obavezno naveden u

5Biding Information Modeling (Build magazine br. 15)

16


18/90

specifikacijama. Konsultanti treba da uvedu promene u svoj renik tako da se obaveu da euestvovati u stvaranju visokoefikasnih reenja.

Tenja za zelenim sertifikatima za svoju zgraduSertifikacija bi trebalo da bude jedan od glavnih prioriteta za projektante, naroito za one sa maloiskustva u stvaranju niskoenergetskih zelenih zgrada. Zato u toku projektovanja treba angaovatiprofesionalce koji znaju ta je potrebno i kako doi do sertifikata. Na ovaj nain se tedi za

naknade sertifikacionim telima koja e isporuiti listu mera za poboljanje projekta. Tako se nerizikuje da izgraen objekat bude odbijen.

Vodi se rauna o sertifikaciji na proizvodima i insistira na kvalitetnijiminformacijama od proizvoaa

Svaki dobar proizvoa, automatski i ima neki sertifikat koji se odnosi na zelene karakteristikeproizvoda. Jedan od sertifikata, koji vai za drvo i proizvode od drveta, je FSC. Arhitekte trebada poznaju razliite sertifikate, a ako neko nema sertifikat, arhitekte daju ocenu prematransparentnosti (proizvoa treba da objasni ta sadri taj proizvod, odakle potiu sirovine...)

Investiranje u svoj opstanak na vrhuKako je zelena gradnja sloen poduhvat koji istovremeno reava i energiju i problem vlage,vode... sve ovo zahteva i dodatno obrazovanje i investiciju.

Smanjenje uticaja sopstvene firme na okruenjePostoji mnogo naina da projektantski biroi i izvoake firme umanje sopstveni negativni uticajna okruenje i ivotnu sredinu (osloniti se na telefone i internet a umanjiti putovanje; uvestinekoliko radnih sati za rad od kue; izbegavati nepotrebno tampanje papira ve koristiti digitalneformate za dokumente...)

Prioriteti rezultata koje postiemo projektovanjem zelene zgrade

Naveemo desetprioriteta koje elimo da postignemo u zelenoj zgradi.

1. Smanjenje potrebe za grejanjem i hlaenjem

Treba imati u vidu da su zastakljene povrine kompleksnije ili skuplje u odnosu na povrinu zida,temelja, krova, i da ih treba svesti na optimalnu meru. Tome pomae 3D modelovanje zgrada ali iarhitektonsko reenje. Mere koje se sprovode su: upotreba debljih slojeva izolacije i zaptivanjekonstrukcije uz efikasnu ventilaciju, ugradnja visokoefikasnih prozora, pasivan dizajn (da bi sespreilo preterano zagrevanje) odnosno optimalo korienje toplotne energije suneve svetlosti.

2. Efikasno reenje KGH sistema (grejanje, hladjenje, klimatizacija)Ovde se primenjuje solarno zagrevanje, dnevno osvetljenje, prirodnu ventilaciju...

3. Smanjenje potrebe za transportomest je sluaj da je potrebno potroiti jednaku koliinu energije dalice doe i odeiz zgrade negoto je potrebno energije za njegov rad. To znai da je vano izabrati lokaciju koja ima mogunostalternativnog pristupa (staze, trotoari i veza sa javnim transportom).

4.

Smanjenje potronje vodeOvo se uspostavlja tedljivim vodovodnim instalacijama, tretmanom otpadnih voda...5. Obezbeenje zdravog ambijenta

Zelena zgrada treba da bude zdrava zgrada, bezbui, isparenja i hemikalija, kao i da se ne stvaravisok stepen ugljen-dioksida.

6. Optimizacija upotrebe materijalaOvde je potrebno raditi po standardnim dimenzijama tj. smanjiti gabarite objekta, koristitinajefikasnije materijale, smanjiti graevinski otpad reciklaa.

17


19/90

7. Obezbeenje dugotrajnostiZelena zgrada treba da traje dugo i da moe da promeni svoju funkciju.

8. Zatita i obnova okoline gradilitaPostoje brojni indirektni naini da zelene zgrade i izbor materijala pomognu da se ouvabiodiverzitet planete (manja potronja fosilnih goriva, upotreba sertifikovanog drveta i lakoobnovljivih materijala kao to su bambus, slama...)

9.

Pravljenje zelene specifikacijeProizvodi koji sadre reciklirane sirovine i odrive materijale, po miljenju mnogih, ine osnovuzelenih zgrada, ali pomenuta energetska efikasnost uz kvalitetnu i zdravu gradnju ipak ima veiuticaj od ove stavke. Zelenim materijalima i proizvodima se smatraju oni koji su takvi po svojojprirodi i nainu na koji nastaju, kao i oni koji imaju odreenu ulogu: uteda vode ili energije islino.

10.Zgrada otporna na lokalnu klimuestice koje su ve u vazduhu nee skoro nestati iz zgrade koju gradimo, treba da odgovore naizazove koji nas ekaju: poveanje temperature, promena klime, intenzivnije oluje i poveanjenivoa mora.

Procesi menadmentaPrimena procesnog pristupa u sistemu menadmenta kvalitetom omoguava:- Razumevanje i ispunjavanje zahteva,- Stalno razmatranje odvijanje procesa u odnosu na dodatne vrednosti,- Kontinualno praenje rezultata performansi i efektivnog procesa i- Stalno poboljavanje procesa zasnovanog na objektivnom merenju.

U toku definisanja potrebnih poslovnih procesa u sistemu manadmenta kvalitetom uvek namje vodilja koncept PDCA bez obzira koliko procesi ili aktivnosti bili jednostavni (P planiraj, D -uradi, C - ispitaj, A deluj). S obzirom da je primenljivost zahteva standarda ISO 9001 nacelokupan sistem menadmenta, moe se rei da je zadovoljen prvi uslov da ISO 9001 budeokosnica integrisanog sistema menadmenta. Drugi uslov je, da je ispravna primena standardaISO 9001 efikasna i racionalna pa se smatra da je i ISO 9001 okosnica budueg totalperforancemanagement-a.

Integisani sistem menadmenta ini sistem menadmenta kvalitetom (ISO 9001) i sistemiu kojima su integrisani zahtevi ostalih upravljakih standarda. Postoji samo jedan osnovni razlogza uklapanje zahteva ostalih organizaciono upravljakih standarda u sistem menadmenta kojiprimenjuje zahteve standarda ISO 9001. To je unapreenje ilipoboljavanje.

Menadment procesi obezbeuju da najvie rukovodstvo izvesnije kreira strategiju i buduirazvoj organizacije, a istovremeno da uspeno upravlja, rukovodi i prati realizaciju osnovnih ipomonih procesa, kako bi blagovremeno preduzimalo mere u cilju neprekidnih poboljavanjaposlovnih performansi organizacije.

Kod ovih procesa menadment (na ovom projektu ambasade SAD) je podeljen u vie grupai to: menadment koji je ujedno i investitor ( sastoji se od nekoliko lanova jer je investitor uovom sluaju vlada SADpa su oni njihovi predstavnici ), menadment izvoai radova ( u ovojgrupi su svi kooperanti i podizvoai radova njihovi predstavnici ), menadment kontrolekvaliteta ( podeljeni na tri grupe, kontrola materijala, kontrola dokumentacije i kontrola ljudskihresursa ).

U grupi investitora su projektanti, planeri, statistiari, statiari i finansijski strunjaci. Imajumalobrojno pomono osoblje koje radi za njih.

18


20/90

U grupu izvoaa radova kao glavni nosioc je Turska kompanija koja ima dostapodizvoaa iz Srbije.

Menadment kontrole kvaliteta, kontrolie ispravnost svih ulaznih i izlaznih dokumenata iprosleuje ih investitoru. U ovom timu su zaposleni i strani i nai strunjaci. Najvie obaveza kodkontrole ljudskih resursa je praenje zakona o radu Republike Srbije. Prilikom odabira kadrovaplanira se koji je broj potreban za odreenu delatnost. Kada se zaposleni uvodi u posao po potrebise i dodatno obrazuje. To se naroito odrazilo na rukovaoce graevinskih maina. Kako meuprimljenim radnicima nije bilo obuenih za rad na pojedinim mainama upuivani su na dodatnuobuku o troku kompanije. Uraena je sistematizacija radnih mesta a organizaciona strukturausklaena je sa ciljevima poslovanja. Izbor kadrovaje pored optih provera ( lekarskih, krivinoodgovornih, da nisu pod istragom ), podrazumevao i odreenu kolsku spremu, znanje engleskogjezika a za visoko rangirano radno mesto, pored opteg znanja, i znanje odreenih programskihjezika na raunaru. Odzaposlenih se oekuje tanost, efikasnost i stroga poverljivost informacija.Oprema je obavezna za sve zaposlene da bi se smanjio rizik od opasnosti po zdravlje ibezbednost na radu.

Rukovodstvo pored sprovoenja programa obuavanja i motivacije zaposlenih, razmatrapotencijalne koristi od uspostavljanja partnerskog odnosa sa isporuiocima organizacije radistvaranja vrednosti za obe strane.

Na ovom poslu je primenjeno integrisano planiranje i projektovanje koje je detaljnorazradjeno u III delu ovog rada.

Nabavka materijala i opreme je jedan od najvanijih procesa. Vodi se stroga kontrola dasvaki od materijala koji se trai podlee odreenom standardu koji je usklaen sa ISO 9001.Selekcija dobavljaa i odabir se vri po registrima isporuioca. Pored karakteristika proizvoda,cene, vremena isporuke proizvodi moraju biti ili ekoloki, da ne ugroavaju ivotnu sredinu ilispecifini, po tome da mogu zadovoljiti zahteve za gradnju zelene zgrade. Na samoj ambalaipored utisnutog standarda poeljno je i da taj materijal poseduje zeleni standard. Ponude kojenisu kompletne se odbijaju, ostale ponude se klasifikuju i bira se najpovoljnija. esto u ovakvimsluajevima izaberu ponudu materijala koji se nalazi na kraoj udaljenosti zbog brzine isporuke.

Svakoga jutra, menadment kompanije, posle kraeg operativnog sastanka, izdajekonkretne zadatke a jednom nedeljno efovi slube podnose izvetaj o uinjenom delu posla. Kodnabavke odreenih proizvoda oslanjaju se na iskustva od ranije i biraju dobavljae sa kojima suuspeno saraivali. To je lojalnost u poslu. Kako je kompanija lider u ovoj vrsti graenja uEvropi i kako su mnogi dobavljai zadovoljavali kriterijume koje su traili i sada se odluuju zamarke kao to su ( Ceresit, Geberit, Henkel, sl.... )6Puno se vodi rauna o klasama proizvoda,standardima i po potrebnim garancijama koje taj proizvod poseduje. Svi proizvodi se biraju izkataloga proizvoda. Za najmanji nemar ili greku u robi , roba se vraa kao neispravna ( np.uvezen je leper mermera iz Turske, koji je po sebi imao utu nit, a nije trebao, kompletno jevraen kao neispravan i zamenjen novim ).

Kod procesa upravljanja proizvodnjom i realizacijom usluga, ukljueni su i posebnielementi, kao to je skup mera za zatitu ivotne sredine, zdravlja i bezbednosti na radu. Najvierukovodstvo osigurava da se identifikuju i uine raspoloivi bitni resursi za primenu strategije iostvarivanje ciljeva organizacije. Ovi resursi treba da obuhvate i resurse za funkcionisanje ipoboljavanje sistema menadmenta kvalitetom i zadovoljenje korisnika i ostalih zainteresovanihstrana. Tu spadaju zaposleni, infrastruktura, radna sredina, informacija, isporuioci i partneri,

6

Ceresit, Geberit, Henkel su poznate kompanije koje uspeno posluju na naem tritu

19


21/90

prirodni resursi i finansijski resursi. Kada su u pitanju zahtevi koji se odnose na radnu sredinu,rukovodstvo osigurava da zatita radne sredine ima pozitivan uticaj na motivaciju i zadovoljstvoosoblja ( redovnost na poslu, aktivno uee u poslu se redovno prati i meseno nagraujenovano, pa su zaposleni i zainteresovani za to bolje obavljanje posla ).

Kako je ovo objekat od meunarodnog znaaja, tako se i mere bezbednosti za rad ljudi buduih slubenika sprovode detaljno. Prozori su od blindiranog stakla koji se ne otvaraju, auraen je i ventilacioni sistem za dotok kiseonika u sve prostorije. Ugraeni su i sistemi zadetekciju gasova, detekciju pokreta, sprinkler sistem za protivpoarnu zatitu, sistem kontrolepristupa kancelarijama, garaama i liftovima. Sve se ovo prati putem video nadzora.

Kod upravljanja proizvodnjom i realizacijom usluga dodao bih i validaciju procesa ilitakozvane specijalne procese. Sam primer ovih procesa naveo bih kao specijalnu opremu iaparate koji su postavljeni u kuhinji ambasade. Kako su ti aparati i oprema najsavremeniji inajmoderniji, tim ljudi koji e raditi na njima svakodnevno se obuava da bi stekli potrebnaznanja za rad na njima. Ta obuka traje ve nedelju dana a testiranjem e se odluiti ko jeosposobljen za taj rad, taj e i biti primljen. Ovo rukovodstvo je preuzelo sve mere zaidentifikaciju i smanjenje moguih rizika za budue korisnike, po standardu ISO 14001. Za svaradna mesta uraena je procena rizika.

Najvie rukovodstvo obezbeuje efektno i efikasno funkcionisanje osnovnih procesa,pomonih procesa i procesa podrke, kao i sa njima povezane mree procesa tako da ovaorganizacija poseduje sposobnost da zadovolji svoje zainteresovane kupce. Procesi integrisanogmenadment sistema se dokumentuju za sav efektivan i efikasan rad.

Ta dokumentacija se odnosi na procese koji treba da podre: identifikaciju i saoptavanje znaajnih karakteristika procesa, obuku za funkcionisanje procesa,

zajedniko znanje i iskustvo u timovima i radnim grupama, merenje i proveravanje procesa i analize, preispitivanja i poboljavanje procesa.

Najvie rukovodstvo organizacije uspostavlja sveobuhvatni menadment sistem kojim prati iupravlja svim elementima poslovnog sistema. U ovom sluaju investitor u saradnji samenadmentom podizvoaa, kontrole i ostalim menadmentima ini jedan sistem.

Prilikom nastajanja otpadnih voda u proizvodnim delatnostima kroz odgovarajue merevodi se rauna o tome da vrste materije i tenosti koje ire neprijatne mirise ne dospeju u javnukanalizaciju zbog oteenja vodovodnih cevi. Zato su u ambasadi ugradili separatore masti ( slika

1 ), da bi se spreilo spajanje masnoa i ulja organskog porekla sa zaprljanom vodom. Separatorinose oznaku EN 1825 i DIN 4040-100. Iza svakog separatora koji je ugraen ispod nivoaseparacije postavlja se slobodno stojea prepumpna stanica sa dve pumpe. Ovo su proizvodiACO7kompanije.

7

ACO Austrijska kompanija za sanitarije slika iz broure

20


22/90

Slika br. 1 ( Separator ulja) Slika br. 2 ( Stedljivi taster )8

ACO bioloki preistai otpadnih sanitarnih voda, poseduju sertifikat SRPS EN 12566 3.

Ovi ureaju su uraeni od visoko kvalitetnih materijala, armiranog betona C 35/45 i ugraujuseu zelene povrine na velike dubine.

tednja vode na ovom objektu se takoe omoguava sa Geberit vodokotliima koji troeumesto standardnih 9 litara za jedno ispiranje 3 ili 6 litara vode. Time se postie vea tedljivostvode. Pored ovih vodokotlia ugrauju se posebne tipke ili tasteri koji reguliu protok vode. Oviproizvodi nisu tetni za okolinu, imaju dugi vek trajanja pa od momenta kada ih proizvedemo domomenta odlaganja za otpad jednako su spremni za recikliranje. ( slika 2 )

8

tedljivi taster kompanije Geberit slika sa broure Geberit proizvoda

21


23/90

DRUGI DEO

2.0. Vrste Meunarodnih standarda i veze izmeu njih

Meunarodna organizacija za standarizaciju ISO tei da, na bazi najboljih svetskih

iskustava, razvije ISO standarde u razliitim oblastima ljudske delatnosti koji e obezbeditisporazumevanje, i kooperaciju na globalnom tritu. Pored usvojenih meunarodnih standarda9za sisteme menadmenta kvalitetom ( ISO 9000:2000 QMS ) i za sisteme menadmentaivotnom sredinom ( ISO 14000:1996 EMS ), izraene su nove serije standarda za drugesisteme menadmenta ( za zdravstvenu zatitu i bezbednost na radu ISO 18000,rizik ISO17000, finansije ISO/TR 10014 i dr. ),kojima se utvruju parcijalni zahtevi za pojedine oblastimenadmenta, a koji e biti meusobno komplementarni. U narednim revizijama treba oekivatida ISO ponudi i objedinjeni standard za menadment poslovnim sistemom.2.1. ISO StandardiISO 9000je meunarodni standard koji sadri zahteve za sistem upravljanja kvalitetom uposlovnoj organizaciji koje organizacija mora ispuniti da bi uskladila svoje poslovanje sa

meunarodno priznatim normama. Sistem kvaliteta je upravljaki sistem, kojim se dovodi doostvarenja postavljenih ciljeva u pogledu kvalitetaposlovanja i pruanja usluga. Ovaj sistem ineorganizaciona struktura, odgovornost subjekata u organizaciji, procesi i resursi potrebni zaupravljanje sistemom. ISO 9001 serije standard se sastoji od:

ISO 9000 Osnove i renik: predstavlja koncept sistema upravljanja kao i terminologijukoja se koristi.

ISO 9001 Zahtevi: kriterijumi koji moraju da se ispune ukoliko elite da radite u skladusa standardom i dobijete sertifikat.

ISO 9001

Sistem upravljanja kvalitetom prema ISO 9001:2008 standardu, zasniva se na osamprincipa upravljanja. Ovi principi se mogu koristiti od strane menadmenta, kao okvir zausmeravanje organizacije u pravcu poboljanja performansi. Principi su izvedeni iz kolektivnogiskustva i znanja strunjaka irom sveta koji uestvuju u radu Tehnikog komiteta ISO/TC 176( Upravljanje kvalitetom i obezbeenje kvaliteta), koji je odgovoran za razvijanje i odravanjeISO standarda.

Principi ISO 9001 8 principa upravljanja kvalitetom

1. Fokus na korisnikeSvaka organizacija zavisi od svojih korisnika i shodno tome, mora da razume sve trenutne ibudue zahteve, mora da ispuni sve zahteve korisnika, i da tei da prevazie oekivanja

korisnika.2. Liderstvo

Lideri stvaraju jedinstvo svrhe i pravca kretanja jedne organizacije. Oni bi trebalo da stvaraju iodravaju interno okruenje u kome zaposleni mogu biti potpuno ukljueni u dostizanje ciljevaorganizacije.

9 Meunarodni standardi katalog Meunarodnih standarda iz oblasti graevinarstva Savez arhitekata Beograda autori

Milan Mole i Selver Karadi

22


24/90

3. Ukljuivanje zaposlenihLjudi na svim nivoima u organizaciji su sutina organizacija i njihovo puno ukljuivanjeomoguava da njihove sposobnosti budu koriene za dobrobit organizacije.

4. Procesni pristupeljeni rezultat se postie mnogo efikasnije kada se aktivnostima i resursima upravlja kaoprocesima.

5.

Sistemski pristup upravljanjuPrepoznavanje, razumevanje i upravljanje povezanim procesima, kao i jedinstvenim sistemom,doprinosi efektivnosti i efikasnosti organizacije u ostvarivanju njenih ciljeva.

6. Stalno poboljanjeStalno poboljanje ukupnih performansi organizacije bi trebalo da bude trajni cilj organizacije.

7. injenini pristup u odluivanjuEfektivne odluke se zasnivaju na analizi podataka i informacija (na relevantnim injenicama)

8. Razvijanje obostrano korisnih odnosa sa dobavljaimaOrganizacija i njeni dobavljai su meusobno zavisni i uzajamno korisni odnosi poveavajusposobnost za obe strane za stvaranje vrednosti.

Namena ISO 9001

ISO 9001 je pogodan za sve organizacije koje ele da poboljaju nain upravljanja, bezobzira na veliinu ili delatnosti organizacije. Pored toga, ISO 9001 je kompatibilan sa drugimstandardima sistema menadmenta kao to su OXSAS 18001 Sistem upravljanja zatitomzdravlja i bezbednou na radu i bezbednost i Sistemi upravljanja zatitom ivotne sredine ISO14001. Oni dele mnoge principe tako da se mogu integrisati.

Svrha ovog standarda je poveanje efikasnosti organizacije kroz primenu procesnogpristupa. Njegova prednost je obezbeivanje veza izmeu pojedinanih procesa, sektora i njihoveinterakcije.

Definisanjem ulaznih i izlaznih elemenata svih procesa i definisanjem potrebnih resursa stvara sepolazna osnova za planiranje, kao i povratna informacija o zadovoljstvu kupaca. Ovakav modelpoveava poverenje klijenata u proizvod/ uslugu i vodi ka boljem pozicioniranju na tritu.

ISO 9001 precizira osnovne zahteve za sistem upravljanja kvalitetom, koje organizacijamora da ispuni kako bi pokazala svoju sposobnost da svoje proizvode dosledno proizvodi (kojiukljuuju usluge), ime poveavaju zadovoljstvo korisnika i ispunjavaju vaeu zakonskuregulativu.

Prednosti implementacije ISO 9001 standarda su:

sticanje i/ili uvrivanje poslovnog poverenja kod poznatih i to je jo vanijepotencijalnih klijenata, poboljanje poslovne sposobnosti i produktivnosti, usmerenost na ostvarivanje poslovnih ciljeva i oekivanja klijenata, postizanje i odravanje stabilnog nivoa kvaliteta proizvoda/usluga radi zadovoljavanja

zahteva i izraenih potreba klijenata, poveanje zadovoljstva klijenata, pruanje uverenja da je eljeni nivo kvaliteta postignut i da se odrava,

23


25/90

stvaranje mogunosti za osvajanje novih trita i uveanje udela na postojeem tritu, dobijanje sertifikata ISO 9001 od strane akreditovanog sertifikacionog tela, mogunost uestvovanja i nadmetanja na tenderima.

Svi standardi koje publikuje ISO organizacija podleu povremenom preispitivanju, to zaposledicu moe da ima potvrivanje, menjanje ili povlaenje odreene verzije standarda. Nakonpreispitivanja adekvatnosti verzije standarda ISO 9001:2000 prvenstveno na osnovu povratnihinformacija dobijenih od sertifikovanih organizacija, tehniki komitet ISO/TC 176 odluio je daje potrebno izvriti manje modifikacije i izdati novu verziju standarda. Novo, etvrto izdanjestandarda ISO 9001 je objavljeno 15.novembra 2008 godine.

Bitno je napomenuti da standard ISO 9001:2008 ne sadri nove zahteve. Prilikom izradenove verzije vodilo se rauna o tome da se naprave izmene koje su od malog uticaja, a od velikekoristi za korisnike. Novi standard daje dodatna pojanjenja za ve postojee zah teve date u ISO9001:2000, na osnovu osmogodinje primene ovog standarda irom sveta. Takoe, ISO9001:2008 uvodi izmene u cilju poveanja konzistentnosti sa standardom ISO 14001:2004.

Meunarodni standard ISO 9001:2000 ne obuhvata zahteve koji su specifini za ostalesisteme menadmenta, kao to su zahtevi striktno vezani za menadment ivotnom sredinom,menadment zatitom na radu i bezbednou, menadment finansijama ili menadment rizicima.Meutim, on omoguava organizaciji da povee ili integrie svoj sistem menadmenta kvalitetomsa zahtevima drugih sistema menadmenta, koji su sa njim povezani.

Sistemi menadmenta kvalitetom: zahtevi odgovornost rukovodstva politika kvaliteta, planiranje, ostvarivanje ciljeva i

komunikacija sa zahtevima potroaa menadment resursima raspoloivost resursa i razvoj realizacija proizvoda satisfakcija potroaa i poboljavanje kvaliteta merenja, analiza i poboljavanja metodi za merenje efikasnosti sistema i karakteristika

proizvoda.

1.

Profitni konceptpodrazumeva i poistoveuje drutvenu odgovornost sa primarnomodgovornou menadmenta u maksimiziranju profita. Svi drugi drutveni interesi senadovezuju na ovaj osnovni. Odgovornost i za kvalitet i njegovo unapreenje je u okviruovoga pristupa locirano za menadment. Ovde, preovlauje sopstveni interes preduzea,bez obzira na njegove motive za unapreenje.

2. Koncept zainteresovanih stranadrutvenu odgovornost organizacije posmatra sa netoireg aspekta znaaja i ukljuuje i uticaje ostalih lanova drutva. Odluivanjamenadmenta po ovim koncepcijama su pod uticajem internih (zaposleni, akcionari,vlasnici, menaderi, sindikati) i eksternih ( kupci, birai, vlade-lokalne, republike ifederalne, dobavljai, banke, konkurencija, lokalne, zajednike i specijalne interesnegrupe ) strana.

3.

Koncept drutvene moi i odgovornosti polazi od odgovornosti organizacije kojanastaje kao rezultat posedovanja snage ( moi ). Naela ovoga koncepta podrazumevajuda organizacije ostvaruju profit, ali u okviru pravila, zatim u skladu sa potrebamainteresnih strana i drutvenom odgovornou koja raste sa snagom ( moi ) organizacije.

24


26/90

ISO/IEC 12207:2012

Ovim standardom se uspostavlja zajedniki okvir za procese zivotnog ciklusa softvera,zajedno za dobro definisanom terminologijom. Ovaj standard sadri procese, aktivnosti i ciljevekoje treba primeniti kada se nabavlja softverski proizvod ili naruuje softverska usluga. Ovimstandardom se obezbeuje i proces koji se moe koristiti za definisanje, kontrolisanje ipoboljavanje procesa ivotnog ciklusa softvera.

ISO 14000

Standardi upravljanja zatitom ivotne sredine su skup standarda kojima se obezbeuje daposlovanje bude usklaeno sa zahtevima prirodnog okruenja ( ivotne sredine )

Cilj: unapreenje zatite okruenja i prevencija zagaenja u skladu sa ekonomskiminteresom drutva.Organizacija sa ISO 14000:

Ima manje ekolokih problema Ostvaruje utede kroz efikasnije upravljanje resursima i smanjenje koliine otpada.

ISO 14000 je ekoloki standard za zatitu okoline kreiran je u cilju minimizacije uticajaorganizacija (preduzea) na okolinu (vazduh, voda, zemlja) i kompatibilan je sa zakonskimprocedurama i regulativama EU.Serija ISO 14000 su :

1. Standardi koji se odnose na procese/organizaciju2. Standardi koji se odnose na proizvod

ISO 14001 je internacionalna specifikacija za menadment ekolokog okruenja. On definiezahteve za uspostavljanje procedura u zatiti okoline, odreuje faktore uticaje proizvoda, usluga iservisa na okolinu, predvia ekoloke sisteme na koje se vri negativan uticaj, meri negativneuticaje na njih i daje smernice za spreavanje neeljenih efekata. On takoe predvia korake iprocedure u prevenciji ekolokih katastrofa, pronalazi mogue najugroenije take i potpomaedefinisanje bezbednosnih ekolokih procedura.

Standardi koji se odnose na procese/organizaciju ISO 14001 Sistemi upravljanja zatitom ivotne sredine ISO 14002 Za mala i srednja preduzea koja ele da sertifikuju svoj sistem za upravljanje

zatitom ivotne sredine ISO 14004 Sistem upravljanja zatitom ivotne sredine principi, sistemi, podrka ISO 19011 Uputstva za proveru ISO 14020,14021 Obeleavanje i deklaracije

ISO 14030 + uputstva za targetiranje performansi i monitoring sistema za upravljanjezatitom ivotne sredine

ISO/IEC 15288:2012

Ovim standardom uspostavlja se uobiajeni okvir za opisivanje ivotnog ciklusa sistemastvorenih delovanjem ljudi. Njime se definie skup procesa i pratea terminologija. Moe seprimeniti za upravljanje i izvoenje faza ivotnog ciklusa sistema kroz njegov celokupan ivotniciklus. To se postie aktivnim ukljuivanjem svih zainteresovanih strana a cilj je zadovoljstvo

25


27/90

korisnika. Ti sistemi ivotnog ciklusa mogu da se primenjuju za potrebe organizacija ili projekataprilikom nabavke i isporuke sistema.

ISO 22000

Ovo je novi meunarodni standard za sisteme menadmenta, zdravstvene bezbednostihrane. On definie zahteve koji se odnose na sve organizacije u lancu hrane. On zahtevauvrivanje sistema menadmenta zdravstvene bezbednosti hrane i kontrolie da prehrambeniproizvod ne izazove tetne efekte po ljudsko zdravlje. On obuhvata proizvoae hrane, primarneproizvoae, preraivae hrane, transport i skladitenje, maloprodajne podugovarae i prodajnamesta za hranu kao i proizvoae opreme, materijala za pakovanje, sredstva za ienje, aditiva...

Ovaj standard je postao neophodan zbog porasta bolesti izazvane zaraenom hranom kako urazvijenim zemljama tako i u zemljama u razvoju. Osim rizika po zdravlje bolesti izazvanepokvarenom hranom poveavaju se i trokovi medicinskih tretmana, odsustva sa posla, isplataosiguranja...

On se moe primeniti sam po sebi a kompatibilan je sa ISO 9001.

ISO 27000

Savremeno poslovanje je danas nezamislivo bez primene informacionih tehnologija.Informacije postaju vaan resurs od koga zavisi opstanak i razvoj organizacije. Organizacijepostaju sve otvorenije povezujui svoje informacione resurse sa kupcima, dobavljaima i ostalimkomitentima. Ovo dovodi do pojave brojnih sigurnosnih pretnji kao to su raunarske prevare,pijunae, sabotae, poari, poplave i sl. raunarsko hakerisanje je sve prisutnija pojava. Bezobzira u kom obliku se uvaju informacije moraju da budu adekvatnozatiene.

ISO 50001:2011 i EN 16001

Cilj ovih standarda je da se pomogne organizacijama da uspostave sisteme i proceseneophodne da poboljaju energetsku efikasnost. Oba ova standarda su struktuirana na slian nainkao i ISO 14001. U okviru ISO organizacije, upravljanje energijom je prepoznato kao jedna odpet prioritetnih oblasti u okviru razvoja i promocije standarda. Ovi standardi su primenjivi na svevrste organizacija, nezavisno od njihove delatnosti i veliine. Oba ova standarda su namenjena isertfikaciji to znai da svaka organizacija koja uspostavi i primenjuje sistem prema nekom odovih standarda, moe zatraiti i sertifikaciju od nezavisne sertifikacione kue.

Standardom se postie sledee: Prua se pomo organizacijama da bolje koriste svoju opremu koja koristi energiju, Daje se uputstvo za procenu, merenje, dokumentovanje i izvetavanje o energetskim

unapreenjima i njihovom uticaju na emisiju gasova staklene bate, Stvara se transparentnost i omoguava komunikacija u vezi sa upravljanjem energetskim

resursima, Promoviu se najbolje prakse u upravljanju energijom, Pomae se postrojenjima u evoluciji i postavljanju prioriteta u inplementaciji novih

energetski efikasnih tehnologija, Prua se okvir za promovisanje energetske efikasnosti kroz lance snabdevanja, Omoguavaju se unapreenja u upravljanju energijom u kontekstu smanjenja emisije

gasova staklene bate,

26


28/90

Omoguava se integracija sa drugim sistemima upravljanja ( ivotnom sredinom,zdravljem i bezbednou ),

Neke od koristi razvoja i inplementacije ISO 50001 su: Smanjena upotreba energije, Kontrola i smanjenje trokova energije,

Smanjenje negativnog uticaja na ivotnu sredinu, Priprema za praenje i izvetavanje o emisiji gasova staklene bate Kredibilitet u javnosti o energetskoj svesnosti.

2.2. Tehniki standardi

U tehnike standarde10spadaju: PASSIVHAUS11 energ. efikasnost zgrada, toplota, hladjenje... DALI12 kontrola osvetljenja, ventilacija,... EIB-KNX13 kontrola energije samo kada je potrebno i koliko je potrebno, MINERGIE racionalna upotreba energije i obnovljivih izvora,

FIDIC14

menadment kvaliteta ljudskih resursa, predvidjanje rizika... ZELENI STANDARD15 manja potronja vode, el.energije, reciklaa,kontrola otpada...

PASSIVHAUS Standard

Ovaj standard je razvijen u Nemakoj u ranim 1990-im godinama. On se primenjuje ukomercijalnim, industrijskim i javnim objektima. Realizovano je oko 30000 objekata po ovomstandardu. Passivhaus ili pasivna kua je standard koji ima jednostavnost pristupa energetskojefikasnosti zgrada, toplotne performanse i mehanikom ventilacijom. To bi bila zgrada za koju setoplotni komfor moe postii iskljuivo post hlaenjem sveeg vazduha ili post grejanjem a bezpotrebe za dodatnim kruenjem vazduha. On prua energetski uinak ali takoe prua i odliankvalitet vazduha u zatvorenom prostoru, to se postie smanjenjem vazdune infiltracije, isnabdevanje sveim vazduhom koji se filtrira i naknadno zagreva.

Ovakav standard moe se primeniti na bilo koju klimu u svetu i radi podjednako dobro utoplim klimatskim uslovima kao i u umerenim. Po ovom standardu projektovani su i izgraenimnogi objekti u evropskim zemljama a i u svetu.

DALI Standard

Ovo je skraenica za Digital Adressable Lighing Interface. To je meunarodni standardIEC-62386. Ovo je odreen standard za kontrolu osvetljenja. On je efikasan za dobijanjepovratnih informacija u vezi neispravnih izvora svetlosti. To ga ini veoma korisnim jer se koristizajedno sa sistemima za automatizaciju zgrade, gde su daljinski nadzor i usluga i izvetaj

obavezni. To je moan i fleksibilan digitalan sistem osvetljenja sa snabdevanjem iz vie izvora.Ovaj standard mora biti u skladu sa IEC 929.

10 Tehniki standardi BUILD asopis Beograd 2011 i2012

11 PASSIVHAUS standard skraenica za tehniki standard pasivne kuewww.passivhaus.org.uk12 DALI skraenica za kontrolu osvetljenjahttp://www.dali-ag.org/13 EIB/KNX standard BUILD asopis Beograd 2012 za kontrolu svetla

14 FIDIC standard za menadment BUILD asopis Beograd 201215 Vladimir Lovri Zelene kue Beograd, 2011-www.arhisolar.com

27
http://www.passivhaus.org.uk/http://www.passivhaus.org.uk/http://www.passivhaus.org.uk/http://www.dali-ag.org/http://www.dali-ag.org/http://www.dali-ag.org/http://www.arhisolar.com/http://www.arhisolar.com/http://www.arhisolar.com/http://www.arhisolar.com/http://www.dali-ag.org/http://www.passivhaus.org.uk/


29/90

Za sistem rasveta osnovni principi utede elektrine energije bazirani su na maksimalnomkorienju dnevne svetlosti tako da sistem rasvete samo dopuni svetlost koja nedostaje. Onregulie i kontrolie upotrebu senzora za detekciju prisutnosti. DALI standard je namenjen zakomercijalne svrhe i ima mogunost povezivanja sa EIB/KNX.

EIB/KNX Standard

Ovaj standard je najpoznatiji i najzastupljeniji Evropski standard. Pouzdanost, fleksibilnosti jednostavnost korienja samo su neke prednosti dostignua mikroprocesorske tehnologijeprimenjene u elektrinim instalacijama. Kao primeri sistematizacije sistema u zgradi u radu suposmatrani sistem za grejanje, hlaenje i ventilaciju, sistem rasvete, protivpoarni sistem i sistemkontrole pristupa. Sistem za grejanje, hlaenje i ventilaciju i sistem rasvete posmatrani su saaspekta mogunosti poveanja energetske efikasnosti bez naruavanja kvaliteta usluge. Poveanjeenergetske efikasnosti za ova dva sistema je od izuzetne vanosti s obzirom da oni troe preko70% ukupne elektrine energije u zgradi.

Osnovni princip utede elektrine energije zasniva se na upravljanju tako da se energijakoristi samo onda kada je potrebno i koliko je potrebno.

EIB/KNX je odobren kao: Evropski standard CENELEC EN 50090 i CEN EN 13321 Meunarodni standard ISO/IEC 14543-3 Kineski standard GB/320965 Ameriki standard ANSI/ASXRAE 135

MINERGIE Standard

Ovaj standard je podran od strane vajcarske Konfederacije i Kneevine Lihtentajn.Standard zahteva da osnovna potronja elektrine energije ne sme biti vea od 75%odprosenih

zgrada a da potronja fosilnih goriva ne bude vea od 50% od standardne. Standard definiezgrade sa veoma niskom potronjom elektrine energije, posebno toplotne energije. Ovajstandard odgovara meunarodno priznatom PASSIVHAUS standardu. Posebno se bazira naekolokim zahtevima i to: recikliranjem, kao i kvalitetom unutranjeg vazduha-sistemomobnavljanja vazduha.

Ovaj standard omoguava racionalno korienje energije kao i iru upotrebu obnovljivihizvora energije radi poboljanja kvaliteta ivota i smanjenja loeg uticaja na ivotnu sredinu.

FIDIC Standard ( Federation Internationale Des Ingeniurs Conseils )

Tehnoloke promene, promene potreba investitora i politike promene stvorile su velikerazlike u nivou usluga i kvaliteta radova graevinskih kompanija iz razliitih zemalja. Kompanije

razvijenih zemalja mogu na svetskom tritu da ponude visoke tehnologije i savremenuorganizacionu strukturu, poslovanje po principima drutvene odgovornosti i odrivog razvoja. Iztog razloga praenje globalizacionih kretanja veoma je znaajno u procesu donoenja odlukamenadmenta graevinskih preduzea.

Sve graevinske kompanije, pa i one iz Srbije koje ele da budu globalno konkurentne,moraju prilagoditi svoje proizvode i usluge uslovima svetskog trita. Otvaranjem trita,pojaana je i konkurencija meu graevinskim kompanijama. Vie nije dovoljno da pojedinopreduzee zadovolji lokalne standarde da bi postojalo i razvijalo svoje postojanje. Potrebno je da

28


30/90

ono bude globalno konkurentno, da prati savremene tokove, upoznaje se sa svetskim standardimai primenjuje ih u radu poboljavajui svoje poslovanje i ulaui u obuku kadrova.

Jedno od znaajnih oblasti rada FIDIC je publikacija meunarodnih standarda formiugovaranja, dokumenata iz poslovne prakse ( izbor konsultanata, nabavka, osiguranje,odgovornost, izgradnja kapaciteta ) i iz upravljanja ( menadment kvaliteta, upravljanje rizicima,menadment poslovnog integriteta, menadment ivotne sredine, odrivost ... ).

ZELENI Standardi

Pre nekoliko godina poelo je intenzivno da se govori o zelenoj gradnji, zelenimtehnologijama, reciklai, o uticajima na ivotnu sredinu, o prirodnim resursima, o energetskojefikasnosti, o tednji o alternativnim izvorima energije... ovek nanosi veliku tetu prirodisvojom ne brigom i ne domainskim ponaanjem prema svom okruenju. Izgleda da je doaotrenutak da se to promeni i da ponemo da ivimo jedan odgovorniji ivot prema prirodi iprirodnim resursima jer ovek gradi kue, ivi u kuama, koristi graevinski materijal zaizgradnju kua. Logino bi bilo i da razmilja da ouva svoje okruenje i da ta njegova kua imato manje negativnog uticaja na prirodu.

U ovu grupu spadaju standardi koji odreuju zelenu gradnju i to su:

LEED Ameriki standard DGNB16Nemaki standard BREEAN17 Velike Britanije standard HQE18 Francuski standard ..... pojedinih zemalja

LEEDje skraenica za Leadership in Energy and Environmental Design i podrazumevasistem za klasifikaciju prilikom projektovanja, izgradnje i upravljanje odrivim gradilitima savisokim performansama u pogledu energetske efikasnosti. LEED prua sve neophodneinstrumente, da bismo dobili neposredno merljive procene rada gradilita. LEED promovieprocene performansi gradilita u sledeim oblastima: odrivi razvoj gradilita, uteda vode,

energetska efikasnost, izbor materijala i resursa, kvalitet unutranjeg vazduha, inovacije udizajnu. LEED sertifikacija je,do sada, bila usvojena, u mnogim delovima sveta i predstavljaneophodan uslov da bi se rad na tekuim lokacijama doveo na visok stepen razvoja.

Prilikom sertifikacije ocenjuje se est kljunih kategorija:1. Sustainable Sites-SS (odriva gradilita parcele) podrazumeva izbor parcele

i odnos prema parceli tokom gradnje. Sistem ocenjivanja je takav da zgrada treba da ima tomanje uticaja na ekosisteme i vodene tokove, podstie uredjenje zelenih povrina premalokalnim uslovima, kontrolu atmosferskih voda, smanjenje erozije, zagadjenje svetlom,kontrolu efekta vrelog ostrva i zagadjenja nastalog tokom izgradnje.

2.

Water Efficiency WE ( potronja vode) zgrade su glavni potroai pitkevode. Cilj ove kategorije je da ohrabri napore za pametniju potronju vode u zgradi i oko nje:korienjem uredjaja koji tede vie vode u odnosu na druge, paljiv izbor tipa zelenila isistema za navodnjavanje.

16 DGNB Nemaki standard asopis Ambijenti Mirjana Uzelac Filipendin17 BREEAM skraenica Engleskog standardahttp://www.breeam.org18 HQE skraenica Francuskog standarda, asopis Ambijenti Iva Pavlovi

29
http://www.breeam.org/http://www.breeam.org/http://www.breeam.org/http://www.breeam.org/


31/90

3. Energy & Atmosphere EA (energija i zagadjenje vazduha) premapodacima Ministarstva za energetiku SAD, zgrade u toj zemlji troe 39% energije i 74%ukupne proizvedene elektrine energije godinje. Ova kategorija podstie irok spektarstrategija za utedu energie; odgovorno projektovanje, primenu efikasnih reenja, upotrebuistih energija, proizvodnju energije ne samoj parceli...

4. Materials & Resources MR (materijali i sirovine) tokom gradnje i vekatrajanja zgrade za sobom ostavljaju mnogo otpada i koriste velike koliine materijala isirovina. Ova kategorija ohrabruje izbor odrivih materijala i njihovog transporta, promoviesmanjenje otpada, ponovnu upotrebu i reciklau proizvoda, i uzima u obzir smanjenje otpadai prilikom same proizvodnjematerijala.

5. Indoor Environmental Quality IAQ (kvalitet unutranjeg okruenja) Agencija za zatitu ivotne sredine SAD-EPA ( U.S. Environmental Protection Agency)procenjuje da Amerikanci provode oko 90% svog vremena u zatvorenim prostorima, gdekvalitet vazduha moe biti znatno loiji od spoljanjeg. Pored promocije poboljanjakvaliteta unutranjeg vazduha, ova kategorija podstie i obezbedjivanje prirodnogodvetljenja i poboljanje zvunih karakteristika zgrade.

6. Locations & Linkages (lokacija i povezanost) LEED za domove prepoznao jeda njihov veliki uticaj na ivotnu sredinu potie od same lokacije i njihove povezanosti sazajednicom. Poeni iz ove kategorije podstiu gradnju stambenih kua daleko od osetljivihekosistema, pre svega na parcelama koje su ve bile privedene nameni. Tako e najviepoena dobiti kue koje su izgradjene u blizini ve postojee infrastrukture, i one kojepruajumogunost korienja peakog saobraaja, fizikih aktivnosti, i uopte, vremenaprovedenog napolju.

7. Awareness & Education (svest i obrazovanje) LEED sistem za rangiranjedomova rauna da je neko domainstvo zaista zeleno onda kada se ljudi koji ga ine trude dapostignu najvei mogui efekat dostupnih zelenih reenja. Krediti iz ove kategorije podstiuizvodjae i prodavce nekretnina da obezbede neophodno obrazovanje i alate vlasnicima,stanarima i osoblju koje se brine za odravanje.

8. Innovation in Design ID (inovativni projekat) ova kategorija daje dodatnekredite za projekte koji ukljuuju nove inovativne tehnologije i strategije koji e poboljatikarakteristike zgrade u tolikoj meri da prevazidju sve ono to se zahteva i boduje u drugimkategorijama LEED sertifikaciuje, ili u njima ak nisu navedene.

9. Regional Priority RP ( regionalni prioritet) lokalne kancelarije USGBC-aidentifikovale su najvanije teme u vezi sa zatitom ivotne sredine za svaki region i estLEED poena dostupno je onim projektima koji su obratili panju upravo na ove teme.

Svaka kategorija se sastoji iz preduslova i kredita. Preduslovi su strategije koje se morajuukljuiti da bi se dostigao osnovni stepen sertifikacije, a krediti su opcione strategije zadostizanje odredjenog nivoa, Oni krediti koji se tiu direktnijeg uticaja na okruenje i dobrobitljudi imaju veu teinu. Suma steenih poena u okviru svih est kategorija odredjuje dostignutinivo sertifikacije koji svedoi o performansi zgrade u uslovima ekoodrivosti.

30


32/90

Odrivo gradilite i lokacija su temelj odrivosti zgrade ili urbanog podruja. Odrivim sesmatraju one lokacije koje su imale zagadjeno zemljite (nekadanje deponije) . Zgrade koje suLEED sertifikovane moraju imati minimalni uticaj na oblast oko gradilita, odnosno oko objektau ekspoataciji. Efikasnost u potronji vode prema LEED standardu postie se strategijama zasmanjenje potronje vode za pie.

Energija i atmosfera je kategorija koja nalae iskorienje obnovljivih izvora energije,solarne i geotermalne energije, biomase i potencijale vetra. Uteda energije poinje smanjenjempotranje za energijom i to : postavljanjem susednih zgrada tako da izoluju jedna drugu ioptimalnom orijentacijom u projektovanju naselja, ili dizajnom omotaa niske toplotnetransmisije i racionalizacijom gabarita zgrade. Koristei energiju na tedljiv nain, mogue jeznatno smanjiti trokove, istovremeno redukujui emisiju CO2 u atmosferi. Po LEED standarduostvaruje se veliki broj poena za korienje istih oblika elektrine energije ( iz obnovljivihizvora ) koje mogu da generiu sistemi same zgrade, na primer fotonaponske elije ili elektranakoja snabdeva zgradu. Materijali i resursi iskorieni prilikom gradnje treba da budu prirodni iobnovljivi u krajnjem roku od deset godina.

Standard promovie reciklau, bilo da je re o primeni recukliranih materijala ili omogunosti ponovne upotrebe proizvoda, jer se tako smanjuje zagadjenje sredine gradjevinskimotpadom. Takodje, ugradnja lokalnih materijjala nagrdjuje se u sistemu LEED ocenjivanja zbogsmanjenje potrebe transporta.Kvalitet uslova boravka podrazumeva da je ambijent unutar zgradaprojektovan tako da bude adekvatno osunan i favorizuje termiki, akustiki konfor za krajnjegkorisnika.

Strategije za postizanje kvaliteta vazduha u prostorijama su sistemi ventilacije povezani sasenzorima za CO2 i efikasnim vazdunim filterima.Za dobrobit budueg korisnika vano je ispreavanje prodora vlage jo u toku gradnje, termiki i akustiki konfor i osunanje. U praksiprimene LEED propisa pokazalo se da poboljano zdravlje i produktivnost, na dui rok, moeostvariti veliki povratak investicija. Kvalitetni i zdravi uslovi stanovanja poveavaju prodajnuvrednost i smanjuju rizik od odgovornosti vlasnika zgrade.

Inovacija u projektovanju je LEED kategorija koja ohrabruje korienje inovativnihgradjevinskih tehnologija iz najboljih primera u praksi. U to se ubrajaju, na primer, tehnolokeideje za redukciju potronje vode vie od standardizovanog zahteva od 4o% koliinegradjevinskog otpada vie od 75% ili tehnologije koje omoguavaju vie od 75% dnevnogosvetljenja. Cilj posebnog vrednovanja novih ideja je da sadanje inovacije u budunosti postanustandard.

Regionalni prioriteti su ustanovljeni u relaciji sa lokalnim ekolokim problemima imogunostima iskorienja resursa.Po LEED standardu, svaka zgrada se ocenjuje u svih petosnovnih kategorija i dve dodatne i da bi bila sertifikovana, mora dostii minimum 4o poena,Osnovni nivo sertifikacije je u rasponu od 40 do 49, Silver od 50 do 59, Gold od 60 do 79, aPlatinum od 80 pa navie. Maksimalni broj poena je 100 + 10.

Kvalitet projekta se ogleda u skladu primenjenih komplementrnih reenja kojazadovoljavaju sve aspekte standarda.(integrisano projektovanje i koordinacija u procesu kreiranjaobjekta podstie LEED standard, rezultiraju harmoninom zgradom.)

LEED Leadership In Energy and Enviromental Design je ne vladin meunarodni sistemza sertifikaciju energrtski efikasnih i ekolokih objekata. Ovaj sistem je glavni program Savetazelene gradnje.

LEED sistem se moe primeniti za izgraenu zgradu, ve postojeu zgradu, objekat,novoprojektovanu zgradu, konstrukciju zgrade, sistem fasade kao i za poslovni enterijer. Procenaobjekta moe se zatraiti ve u projektnoj fazi ili fazi izgradnje, to se preporuuje kako biprojekat mogao biti korigovan da postigne jo bolje rezultate prilikom konane procene. Materijal

31


33/90

za procenu se podnosi putem interneta, nezavisno od lokacije, ( na primer LEED sertifikat moebiti zatraen za objekat koji je izgraen ili je u planu da se izgradi ).

LEED je meunarodno svetski priznat standard koji je opte prihvaen i u Srbiji. Samagradnja Amerike ambasade u Beogradu konkurie zadobijanje LEED sertifikata.

LEED je podeljen u est sistema ocenjivanja:

LEED za nove konstrukcije (LEED-NC) LEED za poslovne enterijere (LEED-CI) LEED za jezgro i omota objekta (LEED-CS) LEED za postojei objekat (LEED-EB) LEED za kue (LEED-H) LEED za lokalni doprinos (LEED-ND)

LEED-NC ( Nove konstrukcije )

Nova kategorija koja se odnosi na lokaciju i saobraaj donosi potencijalne poene u delustandarda koji se odnosi na nove zgrade ali i za sve druge objekte u smislu unapreenjaokruenja. Nova kategorija po Nacrtu, trebalo bi da daje dodatne poene za projekte koji ukljuujugradnju na devastiranom zemljitu ( gde je nekada stajao objekat koji je zagadio zemljite,industrija, postrojenja za skladitenje tetnih

MR - Zelena Gradnja Kao Novi Pristup Građenja u Srbiji

Documents

Transcript of MR - Zelena Gradnja Kao Novi Pristup Građenja u Srbiji