Microsoft Word - master rad Dragana Radonjic.doc

UNIVERZITET SINGIDUNUM

Departman za poslediplomske studije MASTER STUDIJSKI PROGRAM POSLOVNA EKONOMIJA MASTER RAD TERMINSKI POSLOVI NA BERZI

Mentor Student Prof.dr Milorad Unkovi Radonji Dragana Broj indeksa:400631/2009 Beograd, maj 2011. SADRAJ 2 SADRAJ UVODNO RAZMATRANJE Obrazloenje teme i predmet rada 7 Ciljevi istraivanja 8 Struktura rada 9 PRVI DEO: BERZA I BERZANSKO POSLOVANJE 1. Pojam berze 11 2. Definicije berze 12 3. Nastanak i razvoj berze 13 3.1. Razlozi nastanka berze 15 4. Tehnologija rada berze 17 4.1. Listing 17 4.2. Trgovanje 18 4.3. Kliring 22 4.3.1. Centralni registar 22 4.3.2. Klirinka kua 23 4.3.3. Margine 25 4.3.4. Kontrola i nadzor 25 4.4. Informisanje 26 5. Vrste berzi 31 5.1. Pregled robnih berzi u svetu 32 5.2. Pregled ronih berzi u svetu 33 5.3. Robne berze kod nas 34 6. Berzanski poslovi 34 6.1. Podela berzanskih poslova 34 6.2. Promptni poslovi 35 6.3. Terminski poslovi 36 3 DRUGI DEO: TERMINSKI POSLOVI NA BERZI TERMINSKI POSLOVI NA BERZI 1. Terminski poslovi na berzi 39 1.1. Forvard ugovori 42 1.2. Fjuers ugovori 43 1.3. Opcije 48 1.4. Svop poslovi 53 1.5. Heding 58 TREI DEO: MARKETING BERZE 1 . M a r k e t i n g 1 . 1 . D e f i n i s a n j e ma r k e t i n g a 6 0 1 . 2 . M a r k e t i n g p r i s t u p i 6 0 1 . 3 . G la v n e f u n k c i j e ma r k e t i n g a 6 2 1 . 4 . M a r k e t i n g mi k s k o n c e p t 6 3 1 . 5 . Ho l i s t i k i ma r k e t i n g 6 4 2 . K a na l i ma r k e t i n g a 2 . 1 . P o j a m, z n a e n j e i f u n k c i j e k a n a la ma r k e t i n g a 6 6 2 . 2 . P o v e z a n o s t t r i t a i k a n a la m a r k e t i n g a 6 7 2 . 3 . U e s n i c i k a na l a ma r k e t i n g a n a b e r z i 6 7 2 . 4 . S p e c i f i n o s t k a n a la ma r k e t i n g a 6 8 3 . B e r z a i k a n a l i ma r k e t i n g a 3 . 1 . R o b n a t r i t a 7 0 3 . 2 . K a r a k t e r i s t i k e b e r z e k a o t r i n e i ns t i t uc i j e 7 0 3 . 3 . P o s l o v i na r o b n i m b e r z a ma 7 1 3 . 4 . B e r z a ns k e r o b e 7 2 3 . 5 . U e s n i c i n a b e r z i 7 2 4 . M a r k e t i n g i b e r z a ns k i i n f o r ma c i o n i s is t e m i 7 4 4 PRILOZI RADU

PRILOG br.1 : FINANSIJSKO IZVETAVANJE MRS 1: Prikazivanje finansijskih izvetaja PRILOG br. 2 : STUDIJSKO-ISTRAIVAKI RAD Analiza kretanja cene kukuruza na Produktnoj berzi Novi Sad ZAKLJUAK LITERATURA

5 UVODNA RAZMATRANJA

6

UVODNA RAZMATRANJA

1.1. Obrazloenje teme i predmeta rada Berza predstavlja jedan od najvanijih inilaca finansijskog sistema u trino razvijenim ekonomskim sistemima dananjice. S tim u vezi, neophodno je posvetiti posebnu panju razvoju i poslovanju ove institucije, kao i edukaciji u oblasti berze i berzanskog poslovanja. Jedno od kljunih pitanja, koje se samo od sebe namee je kada i kako su se razvile berze? Berze su tokim svog razvoja prele veoma dug put. Na poetku, trgovci su se sastajali po krmama i kuama i trgovali robnim proizvodima. Svest o znaaju i vanosti trgovine kao privredne grane javila se jo u starim civilizacijama, tj. jo u ranijim istorijskim periodima propisivana su pravila o trgovanju, bilo od strane vladara, bilo od strane vladajue klase. Evolucija trgovine kroz milenijume ljudske istorije rezultirala je pojavom berze kao institucionalno najsavrenijeg oblika ove delatnosti. injenica da je tako mnogo vremena moralo da proe do pojave prvih berzi govori s jedne strane da je u ustrojstvo i organizaciju berze inkorporirano znanje i iskustvo hiljada generacija trgovaca, a sa druge strane da je i sama ljudska svest morala da evoluira do nivoa prihvatljivosti strogo utvrenih modela ponaanja koje podrazumeva berzansko poslovanje. Danas, kada su se internet i elektronska trgovina razvili do najviih moguih granica, berze su u mogunosti da trguju 24 asa dnevno, to je dovelo da ovakva vrsta trgovine ima za posledicu slabljenje znaaja mesta berze kao njene fizike karakteristike. U samom centru berzanske trgovine nalazi se berza, u ijem sastavu se nalaze neophodne i pratee slube koje omoguavaju sve ono zbog ega berze i nastaju: smanjenje rizika poslovanja, poveanje sigurnosti, poveanje efikasnosti i brzine sklapanja poslova i brzine njihove realizacije. Ove funkcije, pored same berze , obavljaju i specijalizovana preduzea i agencije. Kada je re o robi kao predmetu trgovine, tu su agencije za kontrolu kvaliteta i kvantiteta, luke i pediteri. U oblasti finansijskog poslovanja, javljaju se banke koje su povezane u sistem kliringa ili posebna institucija klirinka kua. U obe vrste transakcija, i robnim i novanim, pojavljuju se osiguravajue kue. Osiguravajue kue i klirinka kua predstavljaju institucije koje imaju posebnu ulogu i poloaj, poto se mogu ukljuivati i u trgovanje, kao delovi prvog kruga trgovanja na berzi. Naravno, ove dve vrste nastupanja na berzi su strogo regulisane i zakonima i posebnim berzanskim pravilima. 7 Predmet istraivanja master rada koji je pred nama su terminski poslovi na berzanskom tritu. U istraivanju se nastojalo ukazati na znaaj terminskih poslova, kao sloenih transakcija koje su sastavni deo berzanskih sistema. Istraivanje je bazirano na kvalitetnom pristupu svim vrstama terminskih poslova, a u cilju upoznavanja tehnologije rada i funkcionisanja terminskih poslova. 1.2. Ciljevi istraivanja Nauni cilj istraivanja je nauna deskripcija elemenata, a takoe i analiza i razumevanje terminskog poslovanja, njegov znaaj za razvoj i unapreenje berzanskog poslovanja i pozitivni efekti koji proistiu iz prednosti korienja ove vrste poslova. Drutveni cilj istraivanja je pruanje adekvatnih informacija i znanja pojedincima, grupama i organizacijama koje ele da se bave ovim poslovima. Druteni cilj jeste pomo pri izboru vrste terminskog posla, odnosno ukazivanje na mogue varitete terminskih poslova sa ciljem ostvarivanja maksimalne profitabilnosti. Hipotetiki okvir istraivanja Hipotetiki okvir istraivanja se sastoji iz generalne i posebnih hipoteza. U istraivanju polazimo od generalne hipoteze: Terminski poslovi su savremeni oblik berzanskog poslovanja i sastavni su deo poslovanja berzi svih modernih zemalja. Generalno-hipotetiku tvrdnju operacionalizujemo preko sledeih posebnih hipoteza: Jedinstvenost i znaaj terminskih poslova koju ini kupoprodaja robe, finansijskih instrumenata ili prava na bazi procene da li e njihove cene rasti ili padati u budunosti. Ako se budua cena dobro proceni moe da se zaradi vie, nego kada bi se taj proizvod odmah prodao. Specifinost terminskih poslova se sastoji u tome to predstavljaju kupoprodaju neega to trgovac ne poseduje ili nema nameru da poseduje. Zatita od rizika svih uesnika u terminskim poslovima, bez obzira na to to prodavac ne zna ko je kupac i obratno, postojanjem posrednika u vidu klirinke kue. Nauni doprinos ovog rada se ogleda u objedinjavanju teorijskih i praktinih primera terminskih poslova na berzi. Doprinos se ogleda u objedinjavanju i definisanju 8 pojmova vezanih za terminske poslove. U praktinom smislu, bie prikazana neizbenost ovakve vrste poslova na berzi radi uspenosti poslovanja u dananjem uslovima svetske ekonomije. Metode istraivanja. Teorijsko metodoloki pristup je dijalektiki. U radu e biti primenjene osnovne sintetike i osnovne analitike metode. Od optih metoda bie primenjivanje hipotetike i deduktivne metode. Teorijsko-empirijskom analizom pokuau da potvrdim generalnu i posebne hipoteze. Struktura rada

Rad se sastoji iz sledeih celina: U delu UVOD je naveden problem istraivanja, predmet i polazite istraivanja, zatim znaaj i aktuelnost, ustanovljen je nauni i drutveni cilj, postavljne su hipoteze, metode istraivanja i opisana struktura rada. U prvom delu BERZA I BERZANSKO POSLOVANJE prikazan je razvoj berzi i berzanskog poslovanja, njen znaaj i osnovne karakteristike, tehologija rada berzi i podela berzanskih poslova. U drugom delu TERMINSKI POSLOVI NA BERZI prikazan je razvoj terminskih poslova, njihov znaaj i osnovne karakteristike, tehnologija njihovog poslovanja i podela terminskih poslova. U treem delu MARKETING prikazan je razvoj marketinga, definicije, marketing pristupi i koncepcija, sa posebnim osvrtom na holistiki marketing kao novi pristup marketingu u XXI veku i njegov znaaj za savremeno poslovanjae. U PRILOGU br.1 FINANSIJSKO IZVETAVANJE izloen je Meunarodni raunovodstveni standard 1 koji se odnosi na prikazivanje i prezentaciju finansijskih izvetaja. U PRILOGU br. 2 STUDIJSKO-ISTRAIVAKI RAD izvrena je analiza kretanja cena kukuruza na Produktnoj berzi Novi Sad u periodu septembar 2009 novembar 2010. godine. U delu ZAKLJUAK izveden je zakljuak u skladu sa prethodno postavljenim hipotezama. U delu LITERATURA je navedena literatura i elektronski izvori koji su korieni pri pisanju rada. 9 PRVI DEO BERZA I BERZANSKO POSLOVANJE

10

1. POJAM BERZE

Berzu moemo opisati kao instituciju u velikom usponu koju karakterie velika brzina prilagoavanja ekonomskim prilikama. Razvoj finansijskog trita, tj. berze doprinosi razvoju privrede drutva uz stabilnost razvoja privrede kao glavnog regulatora stabilnosti trita. Berza je mesto gde se kupuje i prodaje. Ova konstatacija veoma tano opisuje berzu, ali istovremeno predstavlja jedan irok pojam, jer mesto gde se kupuje i prodaje moe biti i bilo koja prodavnica ili ak i pijaca. Stoga, moemo rei da berzu od drugih mesta gde se vri kupoprodaja robe, upravo razlikuje i karakterie r o b a koja je predmet trgovine na berzi i nain na koji se tom robom trguje. Predmet trgovine na berzi moe biti novac, hartije od vrednosti, sirovine i roba, a da bi trgovina na berzi bila mogua predmet trgovine mora biti podloan tipizaciji i standardizaciji. Postupak standardizacije omoguuje da roba bude istovetna u svim osobinama, bez obzira o kolikoj se koliini radi. Kod novca i hartija od vrednosti procesi tipizacije i standardizacije su prilino jednostavni. Sirovine i robe prvog stepena obrade su podloni standardizaciji, dok finalni proizvodi zbog svoje raznolikosti ne mogu biti predmet trgovine na berzi. K a k o s e t r g u j e n a b e r z i ? Nekada se na berzama trgovalo na re. Ova re je bila obezbeena poverenjem i ugledom malog broja trgovaca koji su uestvovali u berzanskim transakcijama i gde su se svi meusobno poznavali. Razvojem trgovine ovo poverenje je institucionalizovano i zamenjeno je mreom pravila po kojima se trguje i koja svako ko eli da trguje na berzi mora unapred da prihvati. Tako je berza postala mesto na kome se trguje tipiziranom robom po unapred odreenim pravilima. U prolosti, berza je bila mesto na kome se trgovalo odreenom robom na odreenom mestu. Za svaku berzu je bilo mogue odrediti objekat u kojem se obavljala trgovina. Jedno od pravila trgovanja na berzi je bilo uvek na istom mestu i u isto vreme. 70-tih godina XX veka, dolo je do razvoja kompjuterske tehnologije i ovo pravilo je zamenjeno novim stalno i svuda. Berzansko poslovanje u dananje vreme prua mogunost rada po sistemu 'svuda, u svako vreme i na svakom mestu'. Razvoj tehnologije je omoguio svim uesnicima svake berze da se sa bilo kog mesta mogu ukljuiti u proces trgovanja, kao da su na samom mestu berzanskom parketu. Informacije koje pruaju elektronski informacioni sistemi, dostupne su 24 asa bez obzira na lokaciju 11 kupca ili prodavca, tako da slobodno moemo rei da se uesnici berzanskih transakcija 'u svako vreme i na svakom mestu' zapravo nalaze 'u pravo vreme i na pravom mestu'. 2. DEFINICIJE BERZE

Berzom kao pojmom se bave razliite nauke, pri emu je svaka definicija razliita, zavisno od predmeta njihovog prouavanja. U odreivanju pojma razlikuju se jeziko, istorijsko, ekonomsko, pravno-ekonomsko i pravno shvatanje.1 J e z i k o s h v a t a n j e se odnosi na jeziko tumaenje rei '' b e r z a '', koja ima uglavnom 3 znaenja: 1. Skup trgovaca radi zakljuenja berzanskih poslova 2. Zgrada u kojoj se odravaju takvi skupovi 3. Ukupnost svih poslova koji su zakljueni na berzanskom sastanku.2 I s t o r i j s k o s h v a t a n j e polazi od injenice da su berze nastale iz pijaca i vaara, te se bavi isticanjem razlika izmeu njih. Zapravo, istoriari smatraju da je berza nita drugo do pravno ureena i organizovana pijaca. E k o n o m s k o s h v a t a n j e definie berzu kao trite na kom se najvie koncentrie ponuda i tranja za odreenim predmetima. Na tom tritu se vri promet robe, novca, deviza ili kapitala izraenog u HoV. P r a v n o - e k o n o m s k o s h v a t a n j e smatra da je berza naroito organizovano trite (mesto), gde se tano u odreeno vreme (berzanski sastanak) okupljaju trgovci radi zakljuivanja raznih trgovinskih poslova.3 P r a v n o s h v a t e a n j e . Berza je pravom ureena organizacija, koja se pod pojaanim dravnim nadzorom, bavi o r g a n i z o v a n j e m k u p o p r o d a j e predmeta na veliko robe, novca, vredosnica koje je primila u svoju kotaciju (promet).4 1 N.Jovanovi 'Berzansko pravo', Pravni fakultet, Beograd, 2009. godina, str.37 2 S.Radojii 'Osnovi trgovakog prava', Geca Kon, Beograd 1926. godina, str.158. 3 O.Gospavi 'Trgovako pravo', Beograd 1938. godina, str.351 4 Zakon o tritu HoV, Slubeni glasnik br.92/06; lan 2, 144, 145 12 3. NASTANAK I RAZVOJ BERZE

Prapoeci berzanskog oblika trgovanja se javljaju jo u davnim vremenima kada su se ljudi okupljali na pijacama, trgovima, sajmovima, vaarima i drugim mestima, tj. na mestima gde se obavljala trgovina ili kako bi rekli renikom ekonomske nauke na tim mestima je dolazilo do susreta ponude i tranje za razliitim oblicima robe. Mnoge drave i narodi su doivljavale snaan privredni razvoj i uspon upravo usled razvoja trgovine. Trgovci su uvek bili skloni inovacijama, pa su tako uveli jednu novinu, kasnije se ispostavilo posebno znaajnu za razvoj berzi donoenje uzoraka i mustri umesto robe. Na bazi razgledanja uzoraka i mustri, poeli su da sklapaju razliite vrste poslova, a isporuka bi sledila kasnije, nakon ugovaranja poslova.5 Evolucija trgovine kroz milenijume ljudske istorije rezultirala je pojavom berze kao institucionalno najsavrenijeg oblika ove delatnosti. injenica da je tako mnogo vremena moralo da proe do pojave prvih berzi govori s jedne strane da je u ustrojstvo i organizaciju berze protkano znanje i iskustvo hiljada generacija trgovaca, a sa druge strane da je i sama ljudska svest morala da evoluira do nivoa prihvatljivosti strogo utvrenih modela ponaanja koje podrazumeva berzansko poslovanje. Pojava prvih trita se vezuje za pojavu i upotrebu novca, kojim su eliminisani brojni problemi koje je sa sobom nosila naturalna razmena dobara. 6 Smatra se da prvi novac datira iz vremena pre nove ere, tanije postoje otkria koja se vezuju za teritoriju Vavilona i vremenski period VII vek pne. U antikoj Grkoj svaki polis je imao svoju novanu jedinicu, te ovde novac nije predstavljao samo sredstvo plaanja ve se pojavio jo jedan oblik trgovanja i to trgovanja novcem. Naime, usled velikog broja novanih jedinica pojavila se potreba za formiranjem meuvalutne vrednosti, tj. deviznog kursa. Prve berze su poele da nastaju u Evropi, poetkom 14. veka. Nastale su iz ve jasno formitranih trita kao to su bili sajmovi, vaari, pijace i dr. 5 www.aimcentar.com 6 M.Unkovi, M.Milosavljevi, N.Stanii: 'Savremeno berzansko i elektronsko poslovanje', Univerzitet SINGIDUNUM, 2010. godina, str.6 13 Re B E R Z A se vezuje za jednu flamansku porodicu koja je ivela u gradu Briu u Belgiji i koja s prezivala Van Der Beurse. Na ulazu u njihov dom nalazio se natpis Hotel des Burseni i porodini grb, koji je bio isklesan na zidu i na kome su se nalazile 3 vreice sa novcem. Kese sa novcem na engleskom jeziku se kau purses, a na latinskom burse. Tako da je taj termin postao sinonim za okupljanie trgovaca. Za afirmaciju samog termina, s druge strane, zaslugu nose italijanski trgovci, kojima je pojam burse bio blii i kua Van Der Beurse u Briu, Brisel oni sve vie poinju da ga koriste kao ime za trgovake sastanke. U drugim delovima Evropskog kontinenta, ovaj termin je doiveo manje transformacije, u skladu sa jezicima tih drava, te tako imamo: U Belgiji i Francuskoj kau BOURSE U panijii i Portugalu BOLSE U Italiji de BORSA U Nemakoj i Austriji BORSE U Holandiji BEURS U Danskoj, vedskoj i Norvekoj BORS U Sloveniji - BORZA U Srbiji, Crnoj Gori, Makedoniji, BiH BERZA. U engleskom jeziku, izvedeni oblici ove rei su vrlo retki, jer Englezi i Amerikanci koriste pojmove stock-exchange ili stock market. Smatra se da su berze prvo nastale u kontinentalnom delu Evrope, pa tek zatim u Engleskoj berza u Anterpernu 1531, u Lionu 1546, u Kelnu 1553, a u Londonu tek 1566. godine. Za kraljevsku berzu u Londonu upotrebljen je izraz e x c h a n g e , a kasnije je termin s t o c k e x c h a n g e upotrebljen za finansijsku berzu (London, 1773. god). Ovaj termin je, osim u Velikoj Britaniji, ujedno i prihvaen u ostalim zemljama koje pripadaju engleskom govornom podruju Sjedinjenim Dravama i Australiji. panac Don Hoze de la Vega je 1688. godine u svojoj knjizi '' C o n f u s i o n d e C o n f u s i o n e s '', koja je iste godine objavljena u Amsterdamu, dao prvi opis berze, gde kae da je berza puna udnih dogaaja, razliitih aktivnosti i primesa sujeverja. U njegovoj knjizi, prikazana je berza, kao mesto gde trguje sa akcentom na realnu cenu. Osim toga, de la Vega je doarao i aktivnosti vezane za berzanske pekulante, to predstavlja pisani trag da je ova vrsta poslova prisutna od najranijih dana. Berza je jedan od temelja ekonomskog sistema, jer doprinosi ekonomskoj stabilizaciji. Ono to se deava u okruenju berze, trgovci-posrednici prenose u svoje okruenje na berzanskom parketu. Meu brokerima vai pojednostavljeno pravilo kako 14 biti siguran u zaradu na berzi: p ro d a j ka d s v i ku p u j u i ku p u j ka d s v i p ro d a j u . 3.1. Razlozi nastanka berze Nain nastanka berze mnogo govori o berzi kao instituciji, o zakonskoj regulativi po kojoj posluje, kao i o neophodnosti njenog nastanka. Re koja je obeleila nastanak berze je spontanost. Spontanost je obeleila nastanak prve berze u doba flamanske renesanse, kao i sve ostale berze koje su potom osnovane. Spontanost nastanka. Berza kao institucija je nastala spontano iz potreba samog trita. A potom razvojem ekonomije i razvojem trita, razvijala se i berza. Nastanak najvee svetske berze HoV New York Stock Exchange, vezan je za period posle amerikog graanskog rata za nezavisnost. Tokom amerikog graanskog rata izdavane su razne HoV obveznice radi prikupljanja finansijskih sredstava za voenje rata. Po zavretku rata, trgovina ovim HoV je bila potpuno neureena. Tada su se trgovci ovim hartijama dogovorili da se uvek u odreeno vreme sastaju pod jednim platan u ulici Wall Street u Nju Jorku velikim platanom u ulici koja je kasnije postala poznata pod imenom Wall Street i da na tom mestu uparuju ponudu i tranju. Znai, stvaranje NYSE je bilo j e d n o s t a v n o , e f i k a s n o i s p o n t a n o . Kod nastajanja neke institucije, uobiajeno je da prvo nastaje centar njenog delovanja, tj. srce te organizacije, pa tek onda pratee slube. Meutim, suprotno od oekivanja kod berze se prvo formirao prvi, posredniki krug, krug koji danas ine ovlaeni igrai. Kasnije poveanjem sloenosti procesa trgovanja i poveanjem broja transakcija, formirao se centar u krugu prvobitnih posrednika koji je poeo da obavlja prvo raunovodstvene funkcije, a zatim i funkcije kontrole i nadzora. Usklaenost sa okruenjem. Na berzama se moe trgovati samo onim predmetima trgovanja, koji se nalaze u neposrednom okruenju berze. Neposredno okruenje treba da se shvati krajnje fleksibilno, jer porastom berze, iri se i poslovno okruenje. Takoe kod usklaenosti sa okruenjem postoji i obrnuta relacija berza ima znaaj na okruenje. Najbolji primer su itarice koje dre primat u berzanskom 15 poslovanju, pogotovo na robnim berzama. itarice imaju iroku rasprostranjenost i vrlo su lake za standardizaciju. Polazei od specifinosti trita, i u skladu sa tim, od specifinosti trinog materijala, berze su razvile jednu od najvanijih delatnosti: kreiranje izvedenih HoV standardizovanih terminskih ugovora, od sezone do sezone, prema razvoju i potrebama okruenja. Upravo ove izvedene HoV, u devedesetim godinama prolog veka, karakteriu neto to bi se moglo nazvati i konkurentskom borbom meu vodeim berzama bolja prilagoenost izvedenih HoV ini jednu berzu privlanijom za ulagae od druge.7 Poverenje meu igraima. Poverenje i sigurnost su osnove berzanskog naina trgovanja. Berza je nastala na poverenju, a zatim i na tenji ka sigurnosti. O poverenju i sigurnosti, govori i jedna anegdota o nastanku prve berze u kui flamanskih trgovaca. Prijatelji porodice Van der Beurse su donosili na sastanke kod svojih domaina, pored ponuda i tranji, i jedan novi kvalitet m e u s o b n o p o v e r e n j e . Svi trgovci su hteli da uestvuju na ovakvim sastancima zbog sigurnosti u ispunjavanju obaveza koje su tamo prihvatane. Znai, porodica Van der Beurse je okupljala prijatelje i prijatelje svojih prijatelja, pa je poverenje u trgovanju nastalo iz prijateljskih odnosa. Takoe, poverenje meu uesnicima moemo videti i meu trgovcima- posrednicima koji su osnovali NYSE. Naime, ti trgovci su se ve na prvom sastanku dogovorili o merama kojima su obezbeivali meusobnu trgovinu u vidu posebne Po v e l j e . Jedna od taaka Povelje, koja je veoma bitna za dalji razvoj institucionalizacije poverenja meu igraima glasi da trgovci-posrednici, koji se okupljaju ispod platana u Wall Street-u mogu da trguju samo izmeu sebe. Ogranienje broja igraa u ovom sluaju nije bila tenja ka monopolu, ve stvaranje poverenja meu igraima. Prihvatanjem Povelje, trgovci-posrednici kod platana u Wall Street-u su se obavezali na poslovanje koje je imalo temelj na meusobnom poverenju. Sigurnost poslovanja. Moe se smatrati da je poverenje bilo sredstvo za dostizanje sigurnosti kao cilja. U procesu institucionalizovanja sigurnosti, bitna su sledea 2 inioca: 1. napor onih koji su se udruili u berzu, tj napor posrednika, da osiguraju svoju delatnost i netrine rizike svedu na minimum 2. aktivnost drave prema berzi Drava i berza.Berza je svojevrstan organizan, zaokruen sistem u funkcionalnom i svakom drugom smislu. Drava je drugi takav sistem, daleko sloeniji, ali ipak poseban. Mogue je da ta dva sistema postoje paralelno, da se prepliu i utiu jedan na drugi. Ono to u ovoj igri nije mogue jeste da jedan sistem bude hijerarhijski nadreen drugom, jer to ugroava njihove osnovne funkcije, uticaj drave na berzu i poslovanje na berzi, i time regulisanje osnovnih ekonomskih kretanja na trini nain, mogue je dakle, samo ako ne ugroava osnovne principe na kojima berza poiva, odnosno kroz izgraeni sistem 7 V.Dugali, M.timac: 'Osnove berzanskog poslovanja', Stubovi kulture, Beograd, 2009. godina, str. 36 16 berzanske trgovine. U protivnom, aktivnost na berzi zamire, a ako to potraje u duem periodu, zamire i sama berza, kao jedan sutinski jednostavan, ali osetljiv mehanizam.8 4. TEHNOLOGIJA RADA NA BERZI

'Organizacija je kada sve funkcionie, a niko ne zna zato.' Prof.dr Milorad Bejatovi Poslovanje berze obuhvata sve poslovekoje ona obavlja u cilju organizovanja berzanske trgovine, a u skladu sa zakonskim pravilima.9 Najvanije faze berzanskog poslovanja su: 1. listing 2. trgovanje 3. kliring i saldiranje 4. informisanje. 4.1. Listing

Zadatak listinga je da se na berzi nau to kvalitetniji predmeti trgovanja. Na robnim berzama, listing slui da se obezbedi odreeni kvalitet i koliina robe kojom se trguje, pa na ovim berzama postoje i slube za proveru kvaliteta i kvantiteta. Berze koje su starije, razvile su sopstvene slube, preko kojih su uspele da isposluju da berzanski standard postane merilo na odreenom tritu koje berza svojim radom pokriva. Berze koje su kasnije nastale, listing preputaju specijalizovanim agencijama za proveru kvaliteta i kvantiteta robe. Ove agencije se mogu nazvati ovlaenim berzanskim agencijama na primer, R o m c o n t r o l u Rumuniji obavlja ovu delatnost za R um u n s k u b e r z u r o b a 8 V.Dugali, M.timac: 'Osnove berzanskog poslovanja', Stubovi kulture, Beograd, 2009. godina, str.41 9 M.Unkovi, M. Milosavljevi, N.Stanii: 'Savremeno berzansko i elektronsko poslovanje', Univerzitet SINGIDUNUM, Beograd, 2010. godina, str.99 17 ( B u r s a m a r f u r i d e R o m a n a ) . Ovo ovlaenje podrazumeva i odreenu obavezu za uesnike u berzanskom trgovanju: roba se moe primiti u trgovanje na berzi, jedino ako je prati tipski sertifikat ovlaene agencije.10 Cilj poslovanja berze uz asistencije za proveru kvaliteta i kvantiteta robe je da se obezbedi sigurnost trgovanja i uspostavljnje odgovornosti za trgovanje, tj da se dogodi da odreeni lot (standardizovana koliina robe kojom se trguje na berzi), nije propisanog kvaliteta ili propisane koliine, u tom sluaju odgovornost za propust snosi agencija za procenu kvaliteta i kvantiteta robe. Proces prilagoavanja proizvoda prema berzanskom standardu je od izuzetne vanosti, jer u sluaju razmimoilaenja od standarda dolazi do plaanja bonifikacija prilikom preuzimanja robe. Na due staze, ovakvi propusti mogu da dovedu do nezadovoljstva proizvoaa prema berzanskom poslovanju i to bi moglo da ugrozi i samo trgovanje na berzi. O s no v n i z a d a t a k l is t ing a, vezan za terminsko trgovanje je provera poslovne sposobnosti izdavaoca HoV preko posebnih standardizovanih terminskih ugovora, kao i provera njegove sposobnosti da proizvede ono to terminski prodaje. 4.2. Trgovanje

Trgovanje na berzi predstavlja osnovu berzanske delatnosti, a kako berza ne sme sama da trguje, trgovanje na berzi podrazumeva o r g a n i z o v a n j e t r g o v a n j a z a l a n i c e tj, ovlaenje posrednike, to podrzumeva: obezbeivanje naloga ponude i tranje uparivanje ponude i tranje zakljuivanje. Organizacija trgovanja na berzi je takoe formalizovan i standardizovan proces, jer obuhvata kreiranje specifinih berzanskih dokumenata-obrazaca, kao i postupanja s tim dokumentima. D o k u me nt i k o ji s u ne o p ho d n i z a t r go va n je s u: - nalog ponude i nalog tranje, tj. nalog za kupovinu i nalog za prodaju - berzanska tabla ponude i tranje - zakljunica - berzanski kupoprodajni ugovor Svaka trgovina, pa tako i berzanska, ima dve strane ponudu i tranju, tj. prodaju i kupovinu, stoga funkcija trgovanja mora imati iskazane dve strane koje su glavni ciljevi ovog procesa. Izmeu strane ponude i strane tranje obavlja se celokupno berzansko 10 V.Dugali, M.timac: 'Osnove berzanskog poslovanja', Stubovi kulture, 2009. godina, Beograd, str.46 18 poslovanje, to ini delokrug rada berzanskih posrednika, koji mogu da zastupaju nekad ponudu, nekad tranju, a nekad da rade i za svoj raun. Prilog br.1 :Nalog za kupovinu 19 prilog br.2: Nalog za prodaju Zloupotrebe na tritu. Problemi manipulisanja tritem i korienja povlaenih informacija u trgovanju u veem ili manjem obimu potresaju sva svetska finansijska trita. Razvoj domaeg trita, takoe sve vie skree panju na mogue probleme ovog tipa.11 U cilju nesmetanog odvijanja berzanskog trgovanja, berze organizuju stalne kontrole. Osnovni cilj kontrole je obezbeivanje uslova za pregledno i poteno trgovanje, to podrazumeva da svi uesnici imaju podjednake uslove rada. U Republici Srbiji regularnost berzanskog trgovanja je regulisana zakonima, podzakonskim aktima i aktima koje usvaja sama Berza: Statut, Pravila poslovanja, Pravila o listingu i kotaciji i dr. 11 V.Dugali, M.timac: 'Osnove berzanskog poslovanja', Stubovi kulture, Beograd, 2009. godina, str.67 20 Tok trgovanja na berzi nadziru ovlaena lica-kontrolori, koji prikupljaju informacije i dokumentaciju radi utvrivanja eventualnih nepravilnosti. Ukoliko doe do nepravilnosti, obavetava se direktor Berze koji moe da privremeno suspenduje ili trajno obustavi trgovinu svim ili pojedinanim HoV. N e p r a v i lno s t i u p o s lo v a n ju s u : - manipulacija informacijama - onemoguavanja prenosa vlasnitva nad HoV - znaajniji poremeaji u poslovanju koji utiu na cenu HoV - netanosti u podacima ili dokumentaciji - druge okolnosti. N a j e i o b lic i z lo u p o t r e be u be r z a n s k o m p o s lo va n ju s u : - korienje povlaenih informacija - zloupotreba na tritu. Korienje povlaenih informacija. Povlaenje informacije se nazivaju insajder informacije. I n s a j d e r i n fo r ma c i j a j e b i lo ko j a i n fo rma c i j a i li b i lo ko j i d o g a a j ko j i mo e i ma t i u t i c a j n a i zd a v a o c a H o V , a n i j e j a v n o o b j a v lj e n a . I n s a j d e r je svaka osoba koja moe imati u svom posedu poverljive informacije, a to mogu biti: - zaposleni kod izdavaoca HoV - lanovi uprave i nadzornog odbora izdavaoca - lanovi berze - brokeri - glavni akcionari - menadment kompanije. P r ime r i k o r i e n ja p o ve r lj iv ih in fo r ma c i ja : - kada broker zna da neki klijent ima koliinski veliki nalog ili nalog koji moe da utie na trite, pa sam ispostavlja nalog kojim stie korst od dobijene informacije - kada posle analize uspenog finansijskog poteza svog klijenta, broker ponavlja poteze za svoj raun ili za raun drugog klijenta - kada uprava izdavaoca kupuje ili prodaje HoV istog izdavaoca pre objavljivanja informacija koje mogu da imaju iticaj na cenu tih HoV Manipulacija na tritu. Svaka transakcija koja moe da ima lane ili obmanjujue signale o kretanju cena ili koliini odreenog trinog materijala, a za posledicu ima vetaki uticaj na cene ili koliine HoV kojima se trguje smatra se manipulacijom. 21 T ip i n i p r ime r i ma n ip u la c ija s u : - istovremeno ispostavljanje naloga kupovine i naloga prodaje preko istog brokera, tako da u sluaju trgovine nema stvarne promene vlasniva, ime se stvara lana slika o aktivnosti na trite te hartije, to moe obmanuti druge klijente i navesti ih da kupe ili prodaju tu hartiju - ispostavljanje naloga kupovine i prodaje po istoj ceni koja je vea od realne, ali preko razliitih brokera, to za posledicu ima zakljuivanje transakcija na osnovu kojih drugi uesnici na tritu mogu stei lanu sliku o kretanju cene ove HoV - ispostavljanje vie kupovnih ili prodajnih naloga neposredno pre zatvaranja trita u cilju manipulacije cenom na zatvaranju.12 4.3. Kliring i saldiranje

Nakon zavretka trgovanja, tj organizacije trgovanja nastupa trea funkcija berze kliring i saldiranje. Posao koji se zakljui prilikom trgovanja na berzi mora da bude saldiran. Prilikom kliringa i saldiranja vode se rauni svih uesnika u trgovanju, kao i rauni pojedinih predmeta kojima se trguje. Na taj nain, uspostavlja se dvojno knjigovodstvo. Na robnim berzama uspostavljena je komunikacija izmeu berze i ovlaenih skladita. Funkcija kliringa se ogleda u tome da u skladitima (hladnjae, silosi) bude dovoljno robe kojom se trguje. U savremenim uslovima, sve vei znaaj imaju centralnii registri koji predstavljaju specijalizovane institucije koje se bave registracijom HoV. 4.3.1. Centralni registar

Centralni registri HoV ( CSD Central Securities Depositories ) su znaajne institucije na finansijskim tritima. Ove institucije nastale su poetkom 20. veka kao posledica potrebe za registrovanjem emitovanih HoV. Vremenom, oni su irili svoje funkcije, kao i usluge koje pruaju, pa i u dananje vreme CR pored funkcije depozitarnih institucija, obavljaju funkcije i klirinkih kua. (CSD&CH) Uspeno funkcionisanje centralnih registara HoV zahteva postojanje zakonske regulative prema meunarodnim standardima. Ovi principi se odnose na posebna pravila prilikom obavljanja kliringa i saldiranja HoV i dati su preporukama Meunarodne 12 V.Dugali, M.timac: 'Osnove berzanskog poslovanja', Stubovi kulture, 2009. godina, str. 69 22 organizacije Komisije za HoV IOSCO International Organization of Securities commissions Recommendations. N a jva n ij i p r inc i s u: - DVP ( Delivery versus Payment ) = istovremenost isporuke HoV i plaanja - Obavljanje saldiranja u okviru propisanog roka za saldiranje - Saldiranje u realnom vremenu (Real time Settlement) - Uloga Centralnog registra HoV kao Univerzalne strane u transakciji ( CCP Central Counter Party) - upravljanje rizikom. 4.3.2. Klirinka kua Sa razvojem trgovanja finansijskim derivatima, nastale su klirinke kue koje ine posebne institucije u okviru berze sa funkcijom da finansijski deo berzanskih transakcija uine jednostavnijim i sigurnijim. Prve klirinke kue osnovane su jako rano. 1775. godine u Londonu je osnovana Bankers Clearing House, koja je ujedno bila i prva te vrste u svetu. 1853. godine je osnovana klirinka kua u Sjedinjenim Amerikim Dravama New York Clearing House Association. 1872. godine u Parizu je osnovana Chambre de Compesantion. New York Clearing House

23

Klirinka kua obavlja sledee poslove: - vodi raune svih igraa na berzi i vri njihovo sravnjivanje rauna u skladu sa zakljuenim transakcijama - prati i nadgleda finansijski deo trgovanja - prikuplja i odrava margine na nivou koji je neophodan za obezbeivanje trgovanja - organizuje i obezbeuje fizike isporuke predmeta trgovanja po dospeu transakcije - izvetava o trgovanju. Klirinka kua je suprotna strana svakom pojedinanom uesniku koji trguje, u svakoj pojedinanoj transakciji. Kupci i prodavci, preko klirinke kue su osloboeni direktnih meusobnih obaveza u transakcijama. Klirinka kua je istovremeno i garant u trgovanju jer je istovremeno konani kupac svakom prodavcu i konaan prodavac svakom kupcu. Klirinka kua kao garant poslovanja rastereuje uesnike u trgovanju brige o kreditnom bonitetu suprotne strane u trgovanju. Proces kliringa obuhvata sledee korake: - klijent daje nalog brokerskoj firmi - brokerska firma otvana nalog i predaje ga na berzu - nalog se uparuje i transakcija se zakljuuje - klirinka kua preuzima dokumentaciju o zakljuenim transakcijama, prilagoava raune uesnika, garantuje transakciju i sravnjuje raune dnevno, prema kretanju cena aktive koje su predmet transakcija. Znai, odmah po otvaranju transakcije, ona prelazi u nadlenost klirinke kue koja se javlja kao posrednik, tj. kao suprotna strana prema svakom kupcu i svakom prodavcu. Na taj nain, svaki uesnik u trgovanju posluje bez zastoja i rizika, bez obzira na druge uesnike. Na ovaj nain, klirinka kua odgovara za svaku transakciju i njenu realizaciju. Garancija poslovanja je srazmerna iznosu koji uesnik dri na raunu kod klirinke kue. Mehanizam garancijskih depozita (depot de garantie) i margina (marge) predstavljaju jednu vrstu finansijskog osiguranja i daje mogunost klirinkoj kui da preuzima odgovornost za izvravanje svake transakcije. Klirinka kua organizuje i fiziku isporuku robe, ukoliko to terminski ugovori predviaju, tako i da na taj nain oslobaa uesnike od odgovornosti za izvravanje zakljuenih transakcija. 24 4.3.3. Margine

Novani iznos koji kupci i prodavci ostavljaju kao depozit na raunu klirinke kue naziva se margina (margin) i tim depozitom se garantuje uredno izvravanje obaveza koje nastaju u terminskim poslovima. Visina margine je utvrena jo prilikom osnivanja prve klirinke kue, s tim da klirinke kue utvruju visine margina u skladu sa trenutnim parametrima kao to su stabilnost trita i vrsta berzanskog materijala koji je predmet trgovine. Postojanje klirinke kue i utvrivanje margina je neophodno zbog sigurnosti uesnika u berzanskom trgovanju i zbog pravilnog funkcionisanja terminskih transakcija.13 Poetna margina osigurava dovoljnu koliinu sredstava za pokrie eventualnih gubitaka u fjuers transakcijama. tavie, sve zarade i gubici na tritu fjuersa se poravnjavaju dnevno, prema zakljuenim transakcijama. Dnevno poravnjavanje fjuers pozicija omoguava da margine budu relativno niske u odnosu na trinu vrednost fjuersa. Visina margine je proporcionalna riziku trgovanja odreenom robom. Obino je odreena najviom dnevnom fluktuacijom cene te robe. Na razvijenim berzama kree se u procentu od 5-18% nominalne vrednosti (face value) terminskog ugovora. Pri isteku ugovora, takoe veoma retko dolazi do fizikog preuzimanja robe, ve umesto toga stranke namiruju razliku izmeu cene definisane pri sklapanju ugovora i cene pri emu njegovom isteku i prebijaju se preko margina.14 4.3.4. Kontrola i nadzor

Kontrolu nad berzanskimm poslovanjem sprovode berza i drava. Kontrola obezbeuje sledee: sigurnost poslovanja stabilnost poslovanja zakonitost poslovanja. inioci uspene kontrole i nadzora na berzi su: ljudski resursi dobro obueni kadrovi sposobni da otkriju zloupotrebe i nepravilnosti u poslovanju informativni resursi informatika podrka i pristup informativnim sistemima 13 G. Altaras, T. Podunavac, M. timac: 'Terminsko trgovanje', Beogradska berza, Beograd, 1996 str. 8 14 V.Dugali. M.timac: Osnove berzanskog poslovanja, Stubovi kulture, Beograd, 2009. godina, str. 96 25 pravni okvir omoguava sprovoenje sankcija za krenje zakona i pravila. 4.4. Informisanje

Treba znati da bi se predvidelo i predvideti da bi se moglo trgovati na najbolji nain. etvta funkcija berze informisanje je vrlo sloen proces koji se sastoji od nekoliko procesa. Informisanje obuhvata: obavetavanje javnosti o svim aktivnostima na berzi, tj. o ostvarenom trgovanju informisanje nadlennih institucija koje vre kontrolu rada berze pruanje informacija lanovima berze o svim podacima koji imaju znaaj za njihovo poslovanje. Berzansko poslovanje je javnog karaktera. Berza, u skladu sa tim naelom, ima organizovan informacioni sistem koji javnost obavetava o : ponudi i tranji zakljuenju poslova po vrsti i koliini berzanskog materijala poetnoj, srednjoj i zakljunoj ceni pojedinanih berzanskih materijala kotacijama na berzi trinom materijalu koji je predmet trgovine. Zbog kompleksnosti funkcije informisanja, u nastavku rada obradiemo sledee njene elemente: - usklaenost sa okruenjem - javnost trgovanja - obezbeivanje od rizika - uesnici u sistemu informmisanja - tokovi informacija - zaokruivanje procesa - sredstva, informacije i berza - kompjuterska tehnologija i berza - elektronsko trgovanje i berza. 26 Usklaenost sa okruenjem. Informisanje, kao jedna od funkcija berze je u direktnoj vezi sa jednim od osnovnih pricipa rada berze, a to je usklaenost sa okruenjem. Berza se razvila kao institucija upravo zbog potrebe okruenja, te se u ovom segmentu radi o veoma aktivnoj primeni ovog principa. Javnost trgovanja. Jedno od osnovnih principa berze je princip poverenja i sigurnosti, a poverenje i sigurnost igraa na berzi se ostvaruje upravo uvidom u trgovanje, tj. obezbeivanjem javnosti trgovanja. Te moemo zakljuiti da je funkcija informisanja protkana kroz svaku kupovinu i svaku prodaju na berzi, tj. kroz svaki pojedinaan posao koji se zakljui na berzi i da je neizostavan pratilac trgovanja. Obezbeivanje od rizika. Informisanje direktno utie na planske aktivnosti berzanskog poslovanja, a time i na strategiju trgovanja i obezbeivanje od rizika. U skladu sa tim, berza je nastala i nastavlja da postoji jer treba znati da bi se predvidelo i predvideti da bi se moglo trgovati na najbolji nain. 15 Ovaj princip, iako formulisan da objasni drugi deo stvarnosti (okruenja) od onoga koji je berzi svojstven, moe se oigledno, podjednako upotrebiti i na berzanskoj delatnosti.16 Uesnici sistema informacija. Oko berze, kao centra ire se krugovi posrednika od lanova i nelanova do celokupnog trita. Prema svojim ulogama, uesnici se mogu podeliti u dve grupe: aktivni uesnici pasivni uesnici. Aktivni uesnici u sistemu berzanskog informisanja pripadaju prvom krugu oko berze i to su svi oni uesnici koji neposredno koriste proizvode funkcije informisanja u svojoj delatnosti. To su brokerske kue (lanovi berze) i sama berza sa svojim slubama. Pasivni uesnici u sistemu berzanskog informisanja u svojoj delatnosti koriste rezultate preko posrednika, tj. preko aktivnih uesnika. To su uglavnom brokerske kue koje nisu lanovi berze, konsultantske firme i svi drugi subjekti koji su svojom delatnou vezani za berzu ali sami ne trguju na parketu. Tokovi informacija. Na berzi postoje 3 struje informacija: tok informacija ka berzi tok informacija na berzi tok informacija od berze. Tok informacija ka berzi. Mesto poetka toka informacija ka berzi je brokerska kua i njeni klijenti koji se informiu o stanju na tritu. Sloenija varijanta tokova je sa ueem konsultantske firme i njenog klijenta, preko brokerske kue do berze. Obe varijante tokova informacija ka berzi rezultiraju odgovarajuim nalogom za trgovanje. 15 savoir pour prevoir et prevoir pour pouvoir 16 V.Dugali, M.timac: Osnove berzanskog poslovanja, Stubovi kulture, 2009. godina, str.117 27 I n f o r m a c i j e s a t r i t a Klijent Klijent

Konsultantska kua Brokerska kua Brokerska kua Berza

N a l o g z a t r g o v a n j e Tok informacija na berzi. Mesto ukrtanja je prva funkcija berze listing, koja ovde podrazumeva pribavljane i proveru informacija o emitentima, tj. o onima koji obezbeuju predmete trgovanja na berzi, kao i informacija o lanovima berze. Tok informacija od berze. Osnovni proizvod funkcije informisanja jeste dnevni izvetaj o trgovanju. Dnevni izvetaj o trgovanju sadri 4 informacije: - ime se trgovalo - kolikom koliinom se trgovalo - po kojoj ceni - koliko iznose nezadovoljena ponuda i tranja. Uz ove informacije, dnevni izvetaj moe da sadri i neke druge informacije koje nisu vezane za dnevno trgovanje: najvia i najnia cena po razliitim periodima, procenat promene cena u odnosu na prethodni dan i sl. Zaokruivanje procesa. Tri toka informacija zaokruuju proces ostvarivanja funkcije informisanja. Kod svakog od uesnika u opisanoj strukturi informisanja, informacije utiu na dalje ponaanje na tritu. Cene postignute u trgovanju na berzi, koje se nau u dnevnom izvetaju i preko elektronskih i tampanih medija dou do najireg trita, utiu na obavetenost svih uesnika u trgovanju, a time i na njihove poslovne odluke. BROKERSKA KUA TRITE BERZA

28

Sredstva, informacije i berza. Funkcija informisanja nastaje kada se berzansko poslovanje razviije i kada je potrebno preneti najiroj publici ta se deava izmeu brokera. Potrebe trgovine na parketu su upravo i bile glavni inicijator za usavravanje sredstava komunikacije. Kod berzanske delatnosti, to je vidljivo pronalaskom telegrafa. Na tikeru, telegrafskoj traci-zapisu nalazili su se podaci o tome ta se deava na berzanskom parketu. Pronalazak telefona, obavetavanje o deavanju na parketu uinio je ovaj proces lakim i brim. To su bila sredstva koja su pomagala aktivnim uesnicima u strukturi ostvarivanja funkcije informisanja da unaprede svoju delatnost. to se tie pasivnih uesnika, takoe postoje sredstva informacija za prenos informacija. Novine, kao tampani medij prenose podatke o trgovanju do svih zainteresovanih uesnika, a berza im na taj nain pomae da se bolje pozicioniraju na tritu. Nastanak i razvoj novinske agencije R eut e r' s je uinio da pruanje informacija o berzanskom poslovanju dostigne svetske razmere. Reuter's je osnovan sa namerom da se u Parizu prodaju izvetaji sa Londonske berze i obrnuto. I novinska agencija, kao sredstvo informisanja, zahvaljujui berzi, sebi je omoguila dalji razvoj. 29 Reuter's Tehnical Centar, London Kompjuterska trgovina i berza. Primena informatike tehnologije u berzanskom poslovanju uinila je napredak, jer sutina berze nije bio samo protok informacija, ve je to trebalo da bude sistem ureenog i bezbednog trgovanja. Putem upotrebe informatike tehnologije dolo je do brisanja podele na aktivne i pasivne uesnike. Tok informacija, uz primenu kompjuterske tehnologije, sada izgleda ovako: Nalog se alje preko istog raunara preko koga se prima i izvetaj o trgovanju. I jedan i drugi su vidljivi na ekranu istog raunara. Tako dolazi do jedinstva jedinstva onoga ko trguje, onoga ko prenosi informacije i onoga ko izvetava o njima. Elektronsko trgovanje i informisanje. Danas ne postoji ni jedna berza koja posluje bez svog raunarskog sistema koji prua podrku njenim osnovnim funkcijama. Ali novitet koji u dananje vreme preovlauje je berza na raunarima, tj elektronska berza. Elektronsko trgovanje olakava pruanje usluga kao to su: rutiranje naloga automatsko izvrenje trgovine elektronsko irenje informacija koje predhode trgovini (ponuda i kotacija) i informacija posle obavljenje trgovine (cena i obim). 30 Razlika izmeu elektronskog i tradicionalnog trgovanja se ogleda u sledeem: 1. primena kompjutera automatizuje proces trgovanja, odnose izmeu berzanskih posrednika i odnose izmeu posrednika i klijenata 2. elektronsko trgovanje sniava trokove, poveava efikasnost i predstavlja bolji nain upravljanja rizikom 3. elektronsko trgovanja nema fiziko-prostorno ogranienje 4. irenje trgovine posredstvom irenja kompjuterske mree 5. pruanje svih informacija bez ogranienja tehnike prirode. 5. VRSTE BERZI

Berza je organizovan prostor u kome se obavlja kupovina i prodaja odreene vrste robe.17 S obzirom na oblik organizacije i naina poslovanja, berza kao kao neraskidiv deo trine privrede, predstavlja jedan izuzetno vaan segment od ijeg poslovanja zavisi i uspenost trita, tj. trine privrede. U zavisno od predmeta berzanskog poslovanja, postoji nekoliko vrsta berzi. To su: Robne ili produktne berze i berze usluga na kojima se trguje sa vie vrsta roba i usluga Novane i devizne berze na kojima se trguje novcem, efektivnim stranim valutama i stranim deviznm sredstvima i Berze Hov na kojima se trguje hartija od vrednosti. Kako se master rad koji je pred nama bavi terminskim poslovima, posebno emo se osvrnuti na razvoj robnih i ronih berzi. 17 M.Bejatovi:'Berze i berzansko poslovanje', Finex, Beograd, 2008. godina, str.21 31 5.1. Pregled robnih berzi u svetu Zbog potrebe ograniavanja rizika saugovornika, robne berze su obino i rone, pri emu mnoge organizuju i trgovinu prenosivim zakljunicama.18 Najvanije robne berze u svetu su: ikaka trgovaka berza ikaki odbor trgovine Njujorka trgovaka berza Interkontinentalna berza Londonska berza metala Tokijska berza itarica. ikaka trgovaka berza ( Chicago Merkantile Exchange CME ) je osnovana 1898. godine i u njenoj organizaciji se obavlja trgovina robnim i prenosivim zakljunicama (robni fjuersi). Danas, ova berza ima najvei promet po ronim poslovima u svetu. CME

ikaki odbor trgovine ( Chicago Board of Trade CBOT ) je osnovan 1845. godine i predstavlja najstariju berzu na kojoj se trguje poljoprivrednim proizvodima. Njujorka trgovaka berza ( New York Mercantile Exchange NYMEX ) je najvea rona berza na svetu sa fizikom isporukom robe. Organizuje trgovinu metalima (aluminijum, bakar, paladijum, uranijum, zlato, srebro, platina) i energentima (ugalj, gas, nafta). Interkontinentalna berza ( Intercontinental Exchange ICE ) je robna berza u Atlanti u Sjedinjenim Amerikim Dravama, koja organizuje trgovinu energentima (nafta, gas, ugalj). Nastala je 2000. godine reorganizacijom Kontinentalne energentske berze. Njujorki odbor trgovine ( New York Board of Trade NYBOT ) je danas robna rona berza, iji je jedini vlasnik Interkontinentalna berza. Osnovana je 1870. godine kao Njujorka berza pamuka. Pod nadzorom je Komisije za trgovinu robnim fjuersima Commodity Futures Trading Commission. 18 N.Jovanovi Berzansko pravo, Pravni fakultet, Beograd, 2009. godina, str. 60 32 Londonska berza metala ( London Metal Exchange LME ) je zvanino osnovana 1877. godine, ali je berzanska trgovina metalom u Londonu postojala od 1571. godine na tadanjoj Kraljevskoj berzi. U poeku se trgovalo samo bakrom;olovo i cink su postali predmeti trgovine od 1920. godine, a aluminijum i nikl su ukljueni u trgovinu 70-tih godina XX veka. LME Tokijska berza itarica ( Tokyo Grain Exchange ) vodi poreklo od Kakigaro trgovinske berze koja je osnovana 1874. godine, a kasnije je dobila dananje ime. Berza organizuje ronu trgovinu gotovo svim itaricama. 5.2. Pregled ronih berzi u svetu Rona (terminska) berza ( Futures Exchange ) je berza koja je specijalizovana da organizuje predmete kotacije zakljuivanjem ronih poslova (forward contracts). Prve rone berze su bile robne berze i to za poljoprivredne proizvode. Prva berza koja je organizovala zakljuivanje ronih poslova je bilo Dodima trite pirina u Osaki 30-tih godina XIX veka. ikaki odbor trgovine, osnovan 1845. godine, bio je prva savremena rona berza. On je 1865. godine poeo da organizuje trgovinu prenosivim zakljunicama, tzv. fjuersima. ikaka berza opcija ( Chicago Board Option Exchange ) je najvea berza u Sjedinjenim Amerikim Dravama za trgovinu opcijskim (premijskim) ugovorima. Osnovana je 1973. godine i nadzire je Komisija za vrednosnice i berze SAD. Organizuje trgovinu ne samo obinim i opcijskim ugovorima, ve i svopovima, kamatnim svopovima i berzanskim indeksima. Jurex ( Eurex ) je jedna od glavnih ronih i opcijskih berzi u Evropi. Osnovale su je 1998. godine zajedno Nemaka termiska berza ( Deutsche Terminborse DTB ) i vajcarska berza opcija i finansijskih fjuersa ( Swiss Option and Financial Future Exchange SUFFEX ). Londonska meunarodna berza fjuersa i opcija ( London International Financial Futures and Options Exchange LIFFE ) je osnovana u Londonu 1982. godine i poslovala je pouzoru na ikaki odbor trgovine i ikaku trgovaku berzu. U poetku je ponudila trgovinu prenosivim zakljunicama (sa opcijom ili bez nje), zasnovanim na kratkoronim kamatnim stopama. 1992. godine Londonska meunarodna berza fjuersa i opcija se spojila sa drugom ronom berzom, London Traded Option Market, i promenila ime u Londonski meunarodni finansijski fjuersi, ukljuivi u poslovanje i premijske zakljunice zasnovane na akcijama. 1996. godine pripojila je Londonsku robnu berzu (London Commodity Exchange) poevi da organizuje ronu trgovinun poljoprivrednim proizvodima. 33 5.3. Robne berze kod nas

Na podruju Srbije posluje samo jedna robna berza Produktna berza Novi Sad. Produktna berza Novi Sad je usmerena ka poljoprivrednim sirovinama i poluproizvodima, odnosno organizovanju njihovog prometa. Na Produktnoj berzi se trguje robom kao trinim materijalom, bez njenog fizikog prisustva na Berzi, i to: itaricama: penica, ovas, kukuruz, pivski jeam, stoni jeam, ra ostalim komponentama stone hrane: stono brano od itarica, sojina sama, suncokretova sama, dehidrirano brano lucerke, riblje brano, stoni kvasac industrijskim biljem: soja i suncokret semenskom robom: semena penica, semenski kukuruz, ostala semenska roba mineralnim ubrivima konzumnom robom: brano itarica za ljudsku ishranu, eer kristalni, beli, konzumni, jestivo suncokretovo ulje ostalom robom koja se koristi kao repromaterijal u poljoprivredi ili kao poljoprivredni proizvod, koja se lako moe standardizovati, odnosno iji je kvalitet definisan odredbama JUS kvaliteta. 6. BERZANSKI POSLOVI 6.1. Podela berzanskih poslova

Berzanski poslovi su srce poslovanja berzi, zbog kojih berze i postoje. Ciljevi ukupne berzanske trgovine su trostruki : - prvo, da se kupi ili proda roba, koja je neophodna, - drugo, da se investitor zatiti od rizika (heding poslovi), - tree, zarada na razlici u ceni berzanskog materijala (ovi poslovi zovu se pekulativni poslovi). Berze su rizina trita, svojevrsna kocka, slina hazardu. Nikad niste sigurni da e roba (posebno papiri) koje ste kupili danas sutra vredeti vie, a uli ste sa raunom 34 da e im cena biti vea. esto je bolje prodati ranije, pre nego cena dostigne vrh, jer su padovi cene ei od uspona. Igrai na berzi su investitori koji imaju nadu da e sutra biti bolje, kod cena i procena. Meutim, sve zavisi od vetine procene, sree i vidovitosti. Ko ne zna za rizik, ne moe poslovati na berzi. Zarada na berzi je totalni vilajet kamen se pretvara u dragulj, a dragulj u kamen. (Dejvid Lis.2006). Kada se ulae novac, ne eli se gubitak, pa se ulae uz maksimum opreznosti, ali i uz izreku bez rizika nema dobiti, ko reskira taj dobija. Drugi najbogatiji ovek sveta Voren Bafet predsednik fonda Bekir Hatvej izjavio je : Kapital treba ulagati samo u poslove u koje se razumete i kojima verujete. Postoji i uvena izjava beruanskih trgovaca Srbije sa kraja XIX veka : Ako hoe dobro da jede (misli se da zaradi) uloi u akcije, a ako hoe mirno da spava uloi u obveznice. Pored zarade i poslovne sigurnosti, za berzanske igrae je esto najvanija likvidnost, da se robe i papiri mogu brzo pretvoriti u novac. Poto su berze osetljiva trita stalno se moraju postavljati pitanja: Ko moe da ih osniva ? Ko moe na njima da trguje ? Po kojim standardima i tehnici trguju ? Ko vri nadzor berzi ? U zadnjim decenijama pojavila se nova vrsta trgovine na berzi . Radi se o kupovini i prodaji neega to trgovac ne poseduje ili ne namerava da poseduje. To je kupoprodaja prava, na bazi procene da li e nihove cene rasti ili opadati. Ako se budua cena dobro proceni moe da se zaraditi vie, nego kada bi se taj proizvod sada (odmah) kupio ili prodao. Ako kretanje cene procenite pogreno moete izgubiti razliku u ceni izmeu cene po kojoj ste kupili i konano ostvarene cene na berzi, ili imati gubitak u supstanci. Najvanija podela berzanskih poslova je na : promptne poslove terminske poslove. 6.2. Promptni poslovi

Oni predstavljaju efektivnu kupoprodaju realno postojee robe na skladitu ili na putu. Oni se uvek efektivno izvravaju i nisu pekulativnog karaktera. Kod materijalnih dobara promptni poslovi se mogu zakljuiti kao : Loko posao (na licu mesta) roba je dostupna kupcu u mestu odravanja berzanskog sastanka. Sa odgovarajuim dokumentima (skladinica, dokument o prevozu) roba se isporuuje neposredno posle oformljenog zakljuka berzanske kupoprodaje iz skladita, iz silosa, iz carinske zone, sa broda ili nekog drugog prevoznog sredstva. 35 Prompt isporuka znai da se roba ima predati kupcu u veoma kratkom roku, koji je odreen uzansama berze na kojoj je zakljuena kupoprodaja. Prompt utovar u pogledu vremena isporuke u svemu vae odredbe iz prompt isporuke, ali je u ovom sluaju prodavac obavezan da do odreenog datuma, po pravila berze, izvri utovar robe po dobijenoj dispoziciji od kupca. Prompt posao za robu na putu predstavlja berzansku kupoprodaju robe koja se nalazi na putu u nekom odreenom pravcu. Oroeni prompt posao znai blisko odloeno izvrenje predaje robe kupcu, saglasno zakljunici, navodei e roba biti predata sredinom krajem ili u prvoj polovini tano odreenog meseca. Kod deviza promptni poslovi izgledaju ovako: da bi kupili dobra ili da bi investirali u drugu zemlju, pojednici ili kompanije prvo moraju da kupe valutu zemlje u kojoj ele da posluju. Izvoznici obino ele da budu plaeni u svetskim valutama, to je prihvaeno u celom svetu. 19 Primer: Kada Kanaani kupe naftu od Kuvajta, mogu sa plate SAD dolarima, evrima ili kuvajtskim dinarima, a ne i kanadskim dolarima. Strano devizno trite ili FX je mesto gde se kupuju i prodaju razliite valute. Devizni kurs je cena jedne valute u jednicima druge valute. Trite, samo se sebi, predstavlja iroku mreu trgovaca koji su povezani telefonskim linijama i kompjuterima najee ne postoji centralni komandni tab. Trgovina se obavlja 24 asa. Prvo se u 8 asova otvara trite u Londonu. U 13 asova se otvara trite u Njujorku, a kasnije i trite u San Francisku. Kada se zatvori trite u San Francisku otvaraju se trita u Singapuru i Hong Kongu sa kojima se zatvara trgovinski dan. Devizna trita su najznaajnija svetska trita, na njima je obrtano 2.500 milijardi dolara proseno dnevno u 2007. godini. Najvee je Londonsko trite (oko 33 %), Njujorko trite 21%, Tokijsko 11%, Singapursko 8%, Frankfurtsko 7% i sl. 20 6.3. Terminski poslovi

Terminski poslovi su poslovi koji se izvravaju preko pomenutog roka, uobiajeno, od godinu dana. Kod terminskih poslova najee se radi o derivatima, a to su izvedene hartije od vrednosti koje imaju podlogu u raznorodnoj aktivi robi, drugim vrednosnim papirima, devizama, kamatama ili berzanskim indeksima. Pojavljuju se kao: - forvardi, 19 M.Unkovi, B.Staki:Spoljnotrgovinsko i devizno poslovanje, Univerzitet SINGIDUNUM, Beograd, 2010. godina, str. 172. 20 izvor: The Basic of Foreign Trade and Exchange, Federal Reserve Bank of New York 36 - fjuersi, - opcije, - svopovi, - heding poslovi. Terminski poslovi su poslovi koji se realizuju u duem periodu vremena, a zasnivaju se na predvianju cene u budunosti. Za uspenu realizaciju terminskih poslova, potrebno je postojanje odgovarajuih institucija, na prvom mestu potrebno je postojanje klirinke kue koja se javlja kao posrednik izmeu strane prodaje i strane kupovine, i time olakava proces trgovine, plaanja i prua zatitu klijentima. 37 DRUGI DEO TERMINSKI POSLOVI NA BERZI

38

1. TERMINSKI POSLOVI NA BERZI

Terminski poslovi na berzi podrazumevaju poslove prodaje, gde se obaveze prodavca i kupca ne izvravaju odmah po zakljuenju ugovora, ve u nekom odreenom terminu u budunosti. Znai, terminski poslovi se mogu okarakterisati kao poslovi prodaje gde se ugovarai obavezuju, uslovno ili bezuslovno, da e svoje obaveze iz zakljuenog ugovora izvriti odreenog dana ili u okviru odreenog roka. Kod terminskih poslova se u najeem sluaju radi o derivatima, a to su izvedene hartije od vrednosti koje imaju podlogu u raznorodnoj aktivi robi, drugim vrednosnim papirima, devizama, kamatama ili berzanskim indeksima.21 U terminske poslove spadaju: forvardi fjuersi opcije i svopovi heding. T E R M I N S K I P O S L O V I N A B E R Z I Forvard Heding Svop Fjuers Opcija 21 M.Unkovi, B.Staki 'Spoljnotrgovinsko i devizno poslovanje', Univerzitet SINGIDUNUM, Beograd, 2010. godina, str. 188 39 Osnovne karakteristike terminskih poslova su: ronost - izvravaju se po isteku odreenog roka bezuslovno ili uslovno zakljuenje posla pekulativni karakter posla. Uslovno reeno, terminski poslovi imaju pekulativni karakter, jer se veoma esto zakljuuju zbog ostvarivanja razlike u ceni izmeu dva ili vie ugovora koji se odnose na isti materijal. U mnogim sluajevima, pri sklapanju terminskog posla, ne rauna se na ispunjenje ugovora, ve na okonanje posla plaanjem razlike, koja se pokae izmeu cene na dan pogodbe i one po roku izvrenja posla.22 Ovde moemo ukazati na socijalni aspekt ovih poslova, jer se sa jedne pojedinci nepravedno bogate, a drugi srljaju u siromatvo, te ovakvu vrstu poslovanja moemo okarakterisati kao hazard. Meutim, takoe treba rei da nemaju svi terminski poslovi pekulativni karakter, jer stavljanjem berzanskog poslovanja pod odreenu kontrolu, uz primenu odgovarajue zakonske regulative, kao i same regulative berzanskog poslovanja, svi nedostaci se anuliraju i dolazi do izraaja prednost ove vrste poslovanja. Uesnici u terminskim poslovima Mada se berze razlikuju po vrstama ugovora kojima se trguje, veliini i detaljima berzanskih operacija, uesnici u berzanskom trgovanju su isti. U osnovi razlikujemo: berzanske trgovce hedere i pekulante.23 Berzanski trgovci ili floor traders svoje poslove obavljaju u berzanskoj sali ili oko ringa i trguju za svoj ili tu raun. Oni mogu raditi na jednoj ili vie berzi. Hederi kupuju ili prodaju ugovore sa ciljem da smanje rizik od gubitka koji nastaje usled promene cena. Cilj hedinga nije ostvarivanje profita, ve izbegavanje gubitka, koji bi mogao da nastane kao posledica naknadne promene cene aktive koja je predmet trgovine. To se postie tako to se hederi pojavljuju u jednom poslu u ulozi kupca, a u drugom u ulozi prodavca. Ako u jednom poslu izgube, u drugom e ostvariti zaradu. Tehnike koje hederi koriste se razlikuju u zavisnosti od instrumenata koji se koriste. Za heding mogu da se koriste forvard ugovori, fjuersi, opcije, svopovi i njihove kombinacije. Primer 1: Zatita od rizika promene cene primenom hedinga Na dan 02. januara fabrikant vunene trikotae je zakljuio fiksni kupoprodajni ugovor za isporuku 300 komada dempera na dan 31. decembra iste godine. Za proizvodnju robe (predenje vune i pletenje) potrebno mu je 5 meseci. Znai, sirovina mu je potrebna u fabrici najkasnije na dan 01.avgusta. U vremenu od stupanja ugovora na snagu do poetka izrade poruene robe cena vune, kao osnovne sirovine, moe da se menja u odnosu na nivo koji je prodavcu sluio kao osnova da prihvati ugovoreni nivo kupoprodajne cene robe. Moe da pada ili da raste i time dovede u pitanje oekivani poslovni rezultat. Prodavcu stoje na raspolaganju dva reenja: 22 M.Miovi 'Berzanski poslovi i hartije od vrednosti', Pravni fakultet, Kragujevac, 2000. godina, str.24 23 P.Ivanovi 'Fjuersi', Beogradska berza, Beograd, 1995. godina, str.9 40 da sirovinu nabavi odmah i stavi je u svoje skladite ili da se poslui odgovarajuom berzanskom transakcijom zatite od rizika promene cene na odreen termin. Prvo reenje nije prihvatljivo iz niza razloga ekonomije poslovanja: imobilizacija sredstava, mogue a neeljene promene na sirovini koja stoji due vreme i u neodgovarajuim uslovima uskladitena; ukupna koliina vune bi moda daleko premaila obim optimalnih zaliha sirovina na skladitu i slino. Pogodniji postupak je da se poslui heding-transakcijom na berzi. On e odmah na berzi kupiti za 01. avgust potrebnu koliinu robe (terminski posao) i taj isti ugovor prodati za isti termin (01. avgust). O dospeu daje nalog za likvidaciju postojeeg ugovora gde je cena vune porasla za 15% i roba e biti isporuena onome kome je potrebna i koji e je bez odlaganja platiti u gotovom. Istovremeno daje nalog berzanskom posredniku za pokrie (nabavka promptno potrebne koliine robe) po istoj ceni po kojoj je naplatio terminsku isporuku. Fabrikant je na taj nain, na prodaji zaradio 15%, a na izvrenju isporuke koju je traio, izgubio 15%. On je na svome, na ceni koju je ukalkulisao pri prodaji gotove robe, koja mu je potrebna, nije ulagao svoja sredstva. Fabrikant je pokriven, a da tako nije postupio izgubio bi na poslu isporuke dempera po fiksno ugovorenoj ceni.24 pekulanti u svom poslovanju na berzi koriste informaciju vie, tj. poslove temelje na predvianjima kretanja kursa u budunosti. Informacija vie, u ovom sluaju, moe da dovede do uspenog zavrenja posla. pekulant koji predvia porast kursa se postavlja kao kupac, a ako predvia pad kursa on se postavlja kao prodavac terminskog ugovora. Ukoliko su njegova predvianja tana, pekulant ostvaruje dobit. U suprotnom sluaju, pekulant se suoava sa gubitkom. Jedan od najboljih primera uspene pekulacije u istoriji je svakako i primer bankarske dinastije Rotild, koja je finansijsku mo i planetarni uspeh postigla zahvaljui blagovremenim i tanim informacijama. Primer 2: Vaterlo prevara ili jedna informacija vie Engleska i Francuska bile su u ratu i bitka kod Vaterloa 1815. godine bila je od presudnog znaaja. Ukoliko bi komadant francuskih vojnih trupa, Napoleon Bonaparta, pobedio englesku vojsku pod vostvom vojvode Velingtona, nita vie ne bi moglo da ga zaustavi u osvajanju itave Evrope. Bankarima je bilo jasno koliko je ova bitka znaajna, a Natan Rotild je pre svih saznao njen ishod. Naime, Rotildovi su ve tada imali razvijenu mreu trgovakih agenata u najvanijim evropskim gradovima, koji su snabdevali 'bazu' podacima o moguim previranjima na dvorovima i odnosima meu dravama. Rotildovi kuriri bili su tako efikasni da su mnoge informacije o vanim dogaajima u pojedinim regijama stizale bre do elnika porodice Rotild nego do vladara ija je drava u te dogaaje bila umeana. Znak prepoznavanja meu 'obavetajcima' bila je crvena torba, koja im je ujedno omoguavala prelazak preko granica bez zadravanja. Vesti koje su prenosili Rotildovi glasnici 'upravljale' su berzom i cene mnogih artikala formirale su se upravo na temelju ovih dragocenih informacija. Vest o ishodu bitke kod Vaterloa bila je od neprocenjive vrednosti. U igri su bili veliki novac i imovina, pa su Natanovi agenti sa obe strane linije fronta s velikom panjom pratili situaciju na terenu. Kasno poslopodne 15. juna 1815. godine Rotildov glasnik pojurio je u Englesku sa zlata vrednom informacijom. Nakon kratke analize vesti pristiglih sa fronta, glaveina Rotildovih kree put Londonske berze. Hladan i pronicljiv ovek, bez trunke emocija i ledenog pogleda, kako pojedini savremenici opisuju Natana Rotilda, smireno je dao nalog svojim berzanskim agentima da ponu da prodaju engleske obveznice (konsule). Dok je Natan nemilice prodavao konsule, ija je vrednost iz 24 M.Tei:'Spoljnotrgovinsko poslovanje', Savremena administracija, Beograd, 1996. godina, str.179 41 momenta u momenat drastino opadala, na berzi je zavladao haos. Prisutni su najpre aputali, a zatim poeli da uzvikuju:'Rorild zna, on sigurno zna! Englezi su izgubili kod Vaterloa!' Ljudi su pohitali da se oslobode tek kupljenih 'bezvrednih' konsula i papirni novac zamene za srebro i zlato. Nakon nekoliko sati posmatranja ove sudbonosne trgovine, Natan Rotild je jo jednom diskretno dao znak svojim agentima, koji je ovaj put bio sasvim drugaije prirode. Kao po komandi., desetine berzanskih agenata krenulo je u kupovinu odbaenih konsula po bagatelnoj ceni. Ubrzo potom stigle su i zvanine vesti sa fronta: Engleska je pobedila kod Vaterloa. Engleskim obveznicama vrednost je vrtoglavo porasla, a bogatstvo porodice Rotild uveano je za oko 20 puta. 25 Takoe, razlika izmeu hedera i pekulanata moe da se prikae na sledei nain: U e s nic i M otiv i z a kupov inu M otiv i z a pr odaju te r m ins kih ugov or a te r m ins kih ugov or a Hederi Fiksiranje cene i zatita od Fiksiranje cne i zatita od rasta cene robe koja se pada cene robe koja se kupuje prodaje pekulanti Profit koji se ostvaruje od Profit koji se ostvaruje od oekivanog rasta robe oekivanog pada cene robe Tabela 1: Motivi za kupovinu i prodaju terminskih ugovora Izvor: V.Dugali, M.timac: 'Osnove berzanskog poslovanja', Stubovi kulture, Beograd, 2009. godina, str.133 1.1. Forvard ugovori

Forvard ugovor, odnosno terminski ugovor je ugovor izmeu dva subjekta, kupca i prodavca, o kupoprodaji odreene aktive robe, kojim se postie da e se isporuka te aktive robe i njeno konano plaanje izvriti u budunosti. Kod ovog ugovora izmeu ugovornih strana postoji saglasnost volja u pogledu aktive koja je predmet kupoprodaje, cene koja je fiksna, kao i u pogledu plaanja koje e se obaviti odreenog dana u budunosti.26 25 www.megatrender.blog.rs 26 M.Kuli: 'Finansijska trita', Megatrend, 2003. godine, str.314 42 Forvardi se vrlo esto javljaju u svakodnevnom ivotu. Ono to ih karakterie je da postoje dva vremenska momenta jedan u sadanjosti, drugi u budunosti. U sadanjosti se definiu cena, koliina, kvalitet, datum, mesto isporuke i ostali uslovi. U budunost se vri isporuka na ugovorenoj lokaciji, odreenog dana i pod unapred definisanim uslovima obavlja se plaanje po unapred definisanoj ceni. Smatra se da je prvi berzanski i robni terminski ugovor (forvard) kreiran 12. marta 1851. godine na CBOT u ikagu. Odnosio se na isporuku 3000 buela kukuruza u junu mesecu. Bitne karakteristike forvarda, koje ih sutinski razlikuju od fjuersa jesu da nisu standardizovani, cene su manje poznate (kae se nisu transparentne), ne moe se trgovati na berzi, itd. Karakteristike forvard ugovora: klasian terminski ugovor nije standardizovan prilagoen konkretnim potrebama ugovornih strana transakcija se obavlja na vanberzanskom tritu ne posreduje klirinka kua. Forvard ugovore karakterie fleksibillnost, jer mogu fleksibilni onoliko koliko se ugovorne strane dogovore. Fleksibilnost koja karekterie forvard ugovore, daje im blagu prednost u odnosu na druge vrste kupoprodajnih ugovora. Nedostaci forvard ugovora su. nemogunost brzog pronalaenja druge ugovorne strane koja e prihvatiti uslove ugovora nelikvidnost ugovornih strana podlonost riziku neizmirenja obaveza default risk nemogunost trgovine na sekundarnom tritu. 1.2. Fjuers ugovori Jedan od najsloenijih ugovora na robnim berzama je svakako fjuers ugovor. Osnovna svrha fjuersa je zatita od rizika promene cene. Fjuers je standardizovan terminski ugovor kojim se trguje na organizovanoj berzi, pod uslovima precizno utvrenim pravilima berze.27 Fjuersi predstavljaju obavezu da se kupi ili proda odreena roba, npr. ito ili zlato, odreenog dana, po unapred poznatoj ceni. Fjuers ugovor, kao i forvard, predstavlja sporazum izmeu dve strane o kupovini ili pradaji aktive u poznato vreme u budunosti za poznatu cenu. Za razliku od forvarda, fjuers ugovorom se normalno trguje na berzi. Da bi se omoguila trgovina, berza postavlja izvesne standarde za fjuers 27 V.Dugali, M.timac: Osnove berzanskog poslovanja, Stubovi kulture, Beograd, 2009. godina, str.149 43 ugovore. Poto dve strane ne moraju da se meusobno poznaju, berza utvruje i garantne mehanizme za izvrenje ugovora, u vidu klirinke kue. Za razliku od forvarda, kod fjuersa obino nije specificiran taan datum isporuke. U ugovoru se poziva na mesec isporuke, a dotina berza utvruje period unutar meseca kada se mora izvriti isporuka. U p o r e d n a a n a l i z a F o r v a r d i f j u e r s u g o v o r a F o r v a r d u g o v o r i F j u e r s u g o v o r i 1.

nijedan element ugovora nije

svi elementi ugovora su standardizovani stadardizovan koliina, kvalitet, datum, mesto isporuke 2.

vodi se pregovor izmeu kupca i ugovori su likvidniji u odnosu na forvardd prodavca o svakom elementu ugovora ugovore 3.

ugovori se teko privremeno ugovorene pozicije se mogu zatvoriti u likvidiraju bilo kom trenutku 4.

treba pronai zainteresovanog prisutno je plaanje ugovora u vremenu subjekta koji e prihvatiti ugovor dok isti traje sistem margine 5.

prisutan je visoki kreditni rizik

prisutna je klirinka kua kao garant trgovanja 6.

ne trguje se na sekundarnom

ugovorne strane polau depozit radi zatite finansijskom tritu od kreditnog rizika 7.

ne isplauje se ugovor pre roka fiziki se ne isporuuje ugovorena aktiva, dospea samo se isplauje razlika u ceni 8.

fiziki se isporuuje ugovorena aktiva ugovorom se moe trgovati na u najveem broju sluajeva sekundarnom finansijskom tritu 9.

ugovor je podloan riziku neizmirenja veinom se ugovori ponitavaju pre isteka obaveza default risk roka dospea 10.

ugovori se ne prodaju

ugovori se prodaju na termin Tabela 2: Uporedna analiza forvard i fjuers ugovora Izvor: N.Vunjak: 'Finansijska trita i berze', igoja, Beograd, 2009. godina, str.248 S obzirom sa se kod sklapanja fjuers ugovora ne prenose ni roba ni novac, nego se samo stvaraju prava i obaveze, to izaziva rizik, pa se ovi poslovi sklapaju preko Klirinke kue (Clearing house), pa ona postaje dvostruki ugovorni partner i kupca i prodavca. Klirinka kua je institucija bez koje ne bi bilo mogue zamisliti trgovinu na terminskom tritu. Ona predstavlja mehanizam preko koga se povezuju svi kupci i prodavci fjuersa. Klirinka kua garantuje sigurnost isporuke i plaanja. Za nju se esto kae da je 'prodavev kupac' i 'kupev prodavac', sve do trenutka finalnog izmirenja obaveza. 44 AKTIVA NOVAC KLIRINKA PRODAVCI

KUPCI

KUA NOVAC AKTIVA Grafik 1: Mehanizam klirinke kue Izvor: D.Eri: 'Finansijska trita i instrumenti', igoja, Beogrda, 2003. godina, str. 391 Glavna opasnost sa kojom se susreu ugovorne strane kod forvard ugovora jeste da rizik da druga strana nee izmiriti svoje obaveze, ukoliko joj to ne odgovara. Da bi se spreile takve pojave, i kupac i prodavac fjuersa, pre ukljuivanja u trgovanje moraju da potpiu posebne ugovore sa klirinkom kuom. Ona se pojavljuje u ulozi garanta isporuke i plaanja. Klirinka kua garantuje kupcu isporuku aktive (robe), a prodavcu plaanje, ukoliko oni uredno izvre svoje obaveze. U sluaju da jedna strana ipak neregulie svoju ugovornu obavezu, klirinka kua preuzima na sebe obavezu da 'podmiri' oteenu stranu. Istovremeno, ona preuzima niz kaznenih mera prema strani koja nije izvrila svoju obavezu. Neke od mera su: blokiranje depozitnog rauna krivina prijava zabrana trgovanja penali i sl. Jedna od bitnih karakteristika i veoma znaajan mehanizam funkcionisanja fjuersa u praksi je standardizacija ugovora, kojom se olakava trgovina i ubrzava zakljuenje ovih ugovora. Standardizacija podrazumeva postojanje razliitih standardnih uslova u ugovorima koji ine fjuers vrlo likvidnom hartijom od vrednosti. Neki od uslova su: koliina nain isporuke mesto isporuke uslovi isporuke cena. Primer 3: Fjuers ugovor Ako je, na primer ugovorena cena penice 20 dinara, 01. februara sa terminom isporuke 15. jula. Ako je uplaena inicijalna margina po 2 dinara od strane oba partnera, a 15. jula cena penice iznosi 25 dinara, kupac e izvriti ugovor jer za 20 dinara dobija robu koja vredi 25 dinara. Prodavac e izgubiti 2 dinara inicijalne margine i 3 dinara dopunske margine, jer je loe procenio kretanje cena. Dakle, kupac zarauje 5, a prodavac gubi 5, saldo margine je 0. Ako je cena 15. jula 15 dinara, kupac e odustati od ugovora i nee ga izvriti, jer bi morao da preuzme robu za 20 45 dinara, a njena trina vrednost (tekua berzanska cena) je 15 dinara. On gubi 5 dinara, ukljuujui i marginu. Prodavac dobija 5 dinara, saldo kod klirinke kue je 0, pa se fjuers zatvara.28 Vrste fjuers ugovora - Postoji vie vrsta fjuers ugovora. Takoe, mogu postojati i razliiti kriterijumi za njihovu podelu. Kao najei kriterijum se uzima tip osnovne aktive na koju su fjuersi kreirani. Polazei od njega, sve fjuerse moemo podeliti na: robne i finansijske. Robni fjuersi obuhvataju veliki broj razliitih roba. Najstariji fjuers ugovori se odnose na metale bakar, aluminijum, olovo, paladijum, srebro, zlato, itd i poljoprivredne proizvode, kao to su : itarice (penica, jeam, ra, kukuruz, soja), pirina, uljarice, kafa, eer, pamuk, kauuk, stoka, meso i sl. Ostale robe na koje se kreiraju robni fjuersi su: industrijske sirovine, nafta i zemljani gas, rude, guma, plemeniti metali, itd. Robni fjuersi su stariji i tradicija trgovanja je vrlo duga. Njima se trguje uglavnom na vodeimm robnim berzama, kao na primer: Chicago Board of Trade (CBOT), Kansas City Board of Trade (KCBT), Mineapolis Grain Exchange (MGE), Coffee, Sugar and Cocoa Exchange (CSCE), New York Mercantile exchange (NYMEX), London Metal Exchange (LME), itd. Finansijski fjuersi predstavljaju jednu od najznaajnijih finansijskihh inovacija. Prvi finansijski fjuers je kreiran 1972. godine na Meunarodnom monetarnom tritu (Internacional Monetary Market IMT), koje je predstavljalo diviziju ikake merkantilne berze (CME). To je bio valutni fjuers i od tada se regularno odvija organizovana trgovina njima na mnogim berzama irom sveta. Finansijski fjuersi predstavljaju finansijske derivate koji su kreirani na razliite druge finansijske instrumente. Njihov nastanak i primena su rezultat duge i uspene tradicije koju su imali robni fjuersi. Oni imaju sve ranije pobrojane karakteristike likvidnih terminskih ugovora. Dakle, re je o ugovorima o kupoprodaji odreene koliine finansijskih instrumenata (aktive) u budunosti, s tim to se cena, nain plaanja i isporuke unapred definiu. Osnovna karakteristika ujedno i razlika od robnih fjuersa je to se u 99% sluajeva na dan dospea ne vri fizika isporuka aktive, ve samo isplata razlike u ceni. Finansijske fjuerse moemo podeliti prema tipu finansijskih instrumenata na koje su kreirani u etiri osnovne grupe: valutne ili devizne kamatne, odnosno fjuerse na kamatnu stopu fjuerse na hartije od vrednosti fjuerse na trine indekse. Valutni ili devizni fjuersi su o kupovini odreenog iznosa strane valute u budunosti. Osnovna aktiva kod ovog tipa ugovora su devize, odnosno visina deviznog kursa. Najee valute na koje se kreiraju devizni fjuersi su: $, euro, Yen, CHF, GBP i 28 M.Unkovi, B.Staki: 'Spoljnotrgovinsko i devizno poslovanje', Univerzitet SINGIDUNUM, Beograd, 2010. godina,str.190 46 tome slino. Kao i kod svih drugih fjuersa postoji standardizacija koliina. Tako, standardna veliina ugovora za pojedine valute iznosi: 62.500 GBP; 12,5 miliona Yen-a, itd. Devizni fjuersi su vrlo atraktivni za finansijske institucije, preduzea i druge subjekte koji posluju na meunarodnom tritu. Oni za njih predstavljaju instrumente deviznog hedinga. Fjuersi se u tom kontekstu javljaju kao znaajno sredstvo za osiguranje i zatitu od neeljenih fluktuacija deviznih kurseva. Kupovinom deviznih fjuersa subjekti mogu obezbediti sigurnost svojih sredstava u pogledu nezavisnosti od promena deviznih kurseva. Ovim fjuersima se takoe organizovano trguje na berzama. Najpoznatije berze deviznih fjuersa su: International Monetary Market in Chicago (IMM), London International Financial Futures Exchange (LIFFE), itd. Pored hedera, postoji i veliki broj pekulanata koji ele da ostvare profit u transakcijama sa ovim tipom fjuersa. Primer 4: Devizni fjuers ugovor Klijentu za 3 nedelje dospeva obaveza u iznosu od EUR 100,000. tj. za 3 nedelje klijent e morati da izvri kupovinu EUR-a. Mogui pad vrednosti RSD-a poveae troak te obaveze, jer e klijent morati da izvri kupovinu EUR-a po viem kursu. 'Devizni terminski ugovor' omoguava klijentu da unapred ugovori (fiksira) kurs po kojem e izmiriti obaveze za 3 nedelje. Ova cena je obavezujua i ne moe biti ponitena ni od klijenta ni od banke. Klijent koji se odlui za 'Devizni terminski ugovor', u potpunosti je zatien od buduih fluktacija deviznog kursa. Na primer, ukoliko je ugovor potpisan 05.01.2009. kada je kurs bio 90.95 RSD za 1 EUR, terminski kurs za kupovinu EUR posle 3 nedelje je fiksiran na 91.50 RSD za 1 EUR. Klijent koji odabere opciju terminske kupovine deviza u potpunosti eliminie rizik promene deviznog kursa na dan izvrenja obaveze. Dana 26.og januara 2009.godine, na dan izvrenja 'Deviznog terminskog ugovora', klijentu je za kupovinu 100,000 EUR potrebno 9.150.000 RSD, iako je trina cena tog dana 95.50 RSD za 1 EUR.29 Kamatni fjuersi, ili fjuersi na kamatnu stopu su efikasno sredstvo od zatite od negativnih uticaja promena kamatnih stopa. Organizovana trgovina ovim fjuersima poinje u oktobru 1975. godine, takoe u ikagu. Oni se obino povezuju i kreiraju na razliite hartije od vrednosti sa fiksnim prinposom. Razlog za to je injenica da su cene tih hartija od vrednosti pod velikim uticajem tekuih i predvienih buduih kamatnih stopa. Kupujui kamatne fjuerse investitori ustvari kupuju hartije od vrednosti sa fiksnimm prinosom, koje e platiti u budunosti. Postoji veliki broj takvih hartija od vrednosti koje se nalaze u osnovi kamatnih fjuersa. Najee su to dravne obveznice, bondovi, note, zapisi trezora, eurodolarski certifikati o depozitima, pojedine hipotekarne hartije od vrednosti, i sl. Na primer, u SAD najpoznatije takve hartije su: Tresury Notes i Treasury Bonds. Postojanje razliitih tipova ovih hartija od vrednosti je povezano sa potrebom osiguranja od promena razliitih tipova kamatnih stopa kratkoronih, srednjeronih i dugoronih. Na taj nain, kamatni fjuersi predstavljaju efikasno sredstvo kamatnog hedinga. Fjuersi na druge hartije od vrednosti, u koje se esto svrstavaju i kamatni fjuers. U osnovi to je potpuno tano, poto se najvei broj fjuersa i vezuje za hartije od 29 www.eurobankefg.rs 47 vrednosti sa fiksnom kamatnom stopom. Meutim, treba napomenuti, da postoji mogunost kreiranja fjuersa i na druge vrste hartija od vrednosti obveznice kompanija, obine i preferencijalne akcije, itd. Fjuersi na trine indekse predstavljaju poslednji tip finansijskih fjuersa. Berzanski indeksi odraavaju promene u visini cena akcijama na berzama, oni se sastavljaju od hipotetikog portfolija akcija koji najbolje reprezentuje strukturu akcija kojima se trguje na berzi. Ovi fjuersi donose svojim vlasnicima dosta prednosti, kao to su: nii trokovi, mogunost kupoprodaje bez pokria, veu likvidnost, poreske olakice i tome slino. Sutina ovih ugovora je da se plaanje povezuje sa nivoom indeksa. Cena u ugovoru je definisana unapred i zavisi od kretanja indeksa. Ovi fjuersi, uslovno reeno, predstavljaju odreenu vrstu lutrije u kojoj dobijaju oni subjekti koji bolje predviaju kreatanje trinih indeksa. Znaajni su kao sredstva obezbeenja i osiguranja od rizika. Posebno su pogodni za mnoge finansijske institucije i posrednike. Postoji vie indeksa na koji su ovi indeksi kreirani. Najei i najpoznatiji su: Standard & Poor's (S&P) 500, ini ga portfolio od 500 razliitih akcija. ovim indeksom se trguje ns berzi u ikagu. Inicijalne margine za pekulante iznose 22.000$, a za hedere 9.000$. NYSE Composite Index, sloeni indeks sa Njujorke berze, kojim se trguje na NYSE. Inicijalne margine za pekulante iznose 21.000$, a za hedere 4.000$. The Cansas Sity Value Line Index, obuhvata vie od 1700 akcija The Major Market Index, indeks kojim se trguje na drugoj po veliini Amerikoj berzi AMEX. Inicijalne margine za ove fjuerse iznose za pekulante 21.000$. a za hedere 7.500$. DAX-30 (Frankfurt) Nikkei 225 Stock Exchange (Tokio) CAC 40 (Pariz), itd. 1.3.Opcije

Opcija je izvedena hartija od vrednosti koja vlasniku (kupcu) daje pravo, ali ne i obavezu da kupi ili proda odreenu aktivu (robu) po unapred utvrenoj ceni (tzv. strike ceni) i u odreenom vremenskom periodu.30 Za kupovinu ugovora o opciji kupac je duan da prodavcu opcije plati premiju (premium). Premija opcije uvek pripada prodavcu kao nagrada za njegov napor i obavezu da isporui robu na prvi poziv kupca. Ako kupac opciju ne podnese prodavcu za realizaciju o roku, opcija prestaje da vai, a prodavcu pripada premija koja je unapred 30 M.Unkovi,B.Staki: 'Spoljnotrgovinsko i devizno poslovanje', Univerzitet SINGIDUNUM, Beograd, 2010. godina, str.191 48 uplaena. Za opcije kojima se trguje na slubenom mestu na berzi uplata se vri kod Klirinke kue. Postoje dve vrste opcija: kupovna opcija (call option) prodajna opcija (put option). Call opcija daje pravo njenom vlasniku da kupi odreene efekte po dogovorenoj ceni i to pre isteka njene vrednosti tj. pre roka dospea. S druge strane, prodavac call opcije preuzima obavezu da postupi po eljama vlasnika opcije. U zavisnosti od toga da li su vlasnik opcije ili njen prodavac u vreme nastanka opcije imali predmetne efekte ili nisu, govori se o pokrivenoj ilii nepokrivenoj call opciji. Put opcija daje pravo njenom vlasniku da prodaje odreene efekte po unapred dogovorenoj ceni za sve vreme valjanosti opcije, dok prodavac te opcije obavezan kupiti Postoje dva stila opcija: ameriki i evropski. Kod amerike opcije vlasnik ima pravo da izvri opciju na dan isteka ugovorenog roka ili pre toga, a kod evropske opcije iskljuivo na dan isteka opcije. Ako se pravo iz opcije ne iskoristi, ona postaje nitavna i prestaje da bude finansijski instrument. Opcioni ugovori su standardizovani i na osnovu toga postoje ureena, efikasna i likvidna trita opcija. Osnovni elementi opcionih ugovora su: vrsta prodajni ili kupovni stil ameriki ili evropski osnovna hartija jedinica trgovanja strajk cena rok vanosti.31 Organizovana trgovina opcijama poinje u SAD 1973. godine, kada je pri ikakoj robnoj berzi (Chicago Board of Trade), osnovna opcijska berza Chicago Board Option Exchange. Formiranje i organizovanje posebnog trita opcija omoguilo je delovanje sekundarnog trita koje je do tada egzistiralo kao altersko trite.32 Danas obim trgovanja opcijama na berzi u ikagu je prevaziao obim trgovanja na Njujorkoj berzi.33 Opcijama se trguje i na berzama i na OTC tritu. Berzanska trgovina opcijama podrazumeva njihovu standardizaciju, veu sigurnost (zbog uea klirinke kue) i nie transakcione trokove usled vee likvidnosti i veeg obima prometa. U Sjedinjenim Amerikim Dravama je 1974. godine osnovana Klirinka korporacija za opcije (Option clearing Corporation OCC) sa zadatkom da registruje, garantuje i poravnava transakcije sa opcijama koje se nalaze na listingu berzi. Meutim, vanberzanska tj. OTC, trgovina 31 V.Dugali, M.timac: 'Osnove berzanskog poslovanja', Stubovi kulture, Beograd, 2009. godine, str.139 32 Vasiljevi Branko: 'Osnovi finansijskog trita', Zavet, Beograd, 2002. godine, 33 grupa autora 'Berzanski pojmovnik', Beogradska berza, Beograd, 1996. godina, 49 opcijama esto je primerenija potrebama nekih investitora s obzirom da se na tom tritu mogu kreirati opcije po potrebama investitora. Na razvijenim tritima finansijske opcije, kojima se organizovano trguje na berzama, obuhvataju etiri osnovne grupe: opcije na akcije opcije na berzanske indekse opcije na valute i kamatne opcije.34 Opcijama na akcije korporacije se trguje masovno i organizovano. Sa berzanskom trgovinom call opcijama se poelo 1973. godine, a trgovinom put opcijama neto kasnije, 1977. godine. Svaka opcija na akcije u berzanskom prometu je amerikog tipa i izvedena je na osnovu vrednosti 100 akcija. Oznaavaju se po akcijama na osnovu kojih su derivirane, mesecu dospea, tipu i strajk ceni. Npr. put opcija Deneral Motorsa sa dospeem u martu i strajk cenom od 85$ se oznaava: 'GM mart 85 put'. Berze u SAD-u na kojima se odvija trgovina opcijama na akcije su: ikaka berza AMEX NYSE Kao i regionalne berze: Filadelfijska, Pacifika i Srednjezapadna. U Evropi, opcijama na akcije se najvie trguje na: LIFFE Eurex-u. Opcije su izvedene na, u trgovini aktivne, akcije, velikih korporacija bez obziara da li su te akcije na listingu neke berze ili u OTC prometu. Opcije na berzanske indekse su novijeg datuma. Njihova trgovina je poela na ikakoj berzi CBOE marta 1983. i to na osnovu berzanskog indeksa S&P 100 i ovaj ugovor je i danas jedan od najpopularnijih. Neto kasnije trgovina slinim derivatima je poela i na AMEX, NYSE i drugim svetskim berzama sa razliitim, irim i uim, berzanskim indeksima na osnovu kojih su opcije izvedene. Opcije na berzanske indekse su ugovori sa poravnanjem, tj. nema isporuke bilo kakvih akcija na poravnanju. One dospevaju svake tree subote ugovorenog meseca dospea. U trgovini indeksnim opcijama sree se i ameriki i evropski tip opcije. Investitori koji ispituju opcije na berzanske indekse preferiraju ugovore evropskog tipa jer time eliminiu mogunost rane realizacije opcija u kojima su u kratkoj poziciji. Popularnost indeksnih opcija je za kratko vreme zaivela, tako da se danas oko treine svih opcija kojima se trguje na berzama odnosi na opcije na berzanske indekse. Trina vrednost opcije na berzanski indeks se dobija mnoenjem vrednosti berzanskog indeksa sa multiplikatorom koji, za veinu ugovora iznosi 100$. Ekvivalentno tome, cena indeksne opcije se dobija kada se njena kotirana vrednost pomnoi sa 100$, i strajk cena kada se strajk cena indeksa pomnoi sa 100$. 34 D.oki: 'Finansijska trita i institucije', Ekonomski fakultet, Beograd, 2009. godina, str. 194 50 Primer 5: Katastofalne posledice pekulativne trgovine opcijama na trine indekse Berings (Barings) , jedna od najstarijih i najuglednijih banaka u Velikoj Britaniji, posle 233 godine postojanja bankrotirala je 26. februara 1995. godine zahvaljujui pekulativnoj aktivnosti samo jednog slubenika u njihovom odeljenju u Singapuru. Njegovo ime je Nikolas Lison, koji e biti upamen to je uspeo da kreira portfolio fjuersa i opcija na kome je izgubio 1,3 milijarde dolara u roku od samo par dana, to je bilo vie od ukupnog kapitala same banke. Lison je stekao reputaciju vrlo uspenog trgovca derivatima. Dugi niz godina je trgovao fjuersima na trini indeks Tokijske berze Nikkei 225. Jedno vreme je ostvarivao visoke profite i uivao poverenje menadera banke. Zato je malo ko mogao da predpostavi da je spreman na manipulacije velikih razmera. A upravo se togodilo. Usled kolebanja velikih indeksa, Lison je poeo da trpi gubitke, koje je veto prikrivao korienjem svojih visokih znanja iz oblasti informatike. U jednom trenutku, prodao je istovremeno ak 35.000 call i put opcija na trini indeks. Kreirao je strategiju raspona (staddle) u kojoj je profit mogao da ostvari samo ukoliko trini indeks pree iznos od 19.000. Poto je prodao veliku koliinu, naplaenu premiju je prikazao kao dobit i niko nije imao razloga da posumlja na neku neuobiajenu aktivnost. Meutim, 17. januara 1995. godine snaan zemljotres je pogodio Kobe, to je predstavljalo jedan od faktora koji je uticao da Nikkei indeks padne, prvo na 18.000, pa posle kraeg oporavka na ispod 19.000, konano na iznos od 17.000. Lison je u tom momentu ve bio u velikom minusu, koji da je odmah prijavio banci bi doneo gubitak od 150 miliona $. Poto je takav gubitak teko sakriti, Lison je imao samo dve mogunosti. Prvo, da ga prijavi, to bi povlailo niz sankcija, gubitak posla, reputacije i verovatno krivinu prijavu. Druga je bila da nastavi, odnosno da ide na sve ili nita. On se opredelio za ovu drugu varijantu. Poput kockara koji poinje da gubi, Lisan je odluio da 'se povrati' tako to e kupiti fjuers na Nikkkei, kako bi uticao na porast njegovog nivoa. Uz to, istovremeno je prodav