MR - Sistem interne kontrole i planiranje poslovanja sa stanovista javnog preduzeca.pdf

8/10/2019 MR - Sistem interne kontrole i planiranje poslovanja sa stanovista javnog preduzeca.pdf

1/103

UNIVERZITET SINGIDUNUM

Departman zaposlediplomske studije

POSLOVNA EKONOMIJAMASTER STUDIJSKI PROGRAM

MASTER RAD

Sistem interne kontrole i planiranje poslovanja sa stanovitajavnog preduzea

Mentor: Kandidat:Prof. dr. Milovan Stanii Marko ivi

Broj indeksa:400736/2009

Beograd, 2012.


2/103

Sistem interne kontrole i planiranje poslovanja sa stanovita javnog preduzea

2

SADRAJ

UVOD ..................................................................................................................................... 5

JAVNA PREDUZEA NASTANAK I RAZVOJ ............................................................ 12

Pojam i nastanak javnog sektora ....................................................................................... 12

Problemi sa kojima se susre i mogua reenja za javni sektor u Srbiji ........................... 14

Profil preduzea ................................................................................................................ 15

OSNOVE ZA IZRADU PLANA ZA 2012. GODINU ................................................. 15

ANALIZA TRITA ........................................................................................................... 16

Definicija trita ................................................................................................................ 16

Poslovno planiranje i analiza okruenja ........................................................................... 16

Planiranje ....................................................................................................................... 18

Situaciona analiza: snaga, slabosti, prilike i pretnje SWOT ANALIZA ....................... 20

Eksterno okruenje ........................................................................................................ 20

Interno okruenje snaga i slabosti .............................................................................. 23

Planiranje prodaje i marketniga kroz ERP .................................................................... 27

BIZNIS PLAN .................................................................................................................. 27

Pojam poslovnog plana ................................................................................................. 27

Namena poslovnog plana .............................................................................................. 29

FINANSIJSKO IZVETAVANJE I NJEGOVA ULOGA U OSTVARENJU CILJEVAPREDUZEA ....................................................................................................................... 32

FINANSIJSKO UPRAVLJANJE......................................................................................... 35

Finansijska kontrola .......................................................................................................... 35

Osnovne komponente finansijskog upravljanja ................................................................ 36

POJAM I ZNACAJ RAUNOVODSTVA ...................................................................... 37

STRUKTURA RAUNOVODSTVA .......................................................................... 38

RAUNOVOSTVENO PLANIRANJE ....................................................................... 39

RAUNOVODSTVENA ANALIZA ........................................................................... 39

FINANSIJSKI IZVEATJI........................................................................................... 40

NEDOSTATCI U FINANSIJSKIM IZVETAJIMA JAVNIH PREDUZEA........... 49


3/103


3

KONTROLA POSLOVANJA ............................................................................................. 52

Provera poslovanja ............................................................................................................ 52

KONTROLA .................................................................................................................... 54

Pojam kontrole .............................................................................................................. 54

INTERENA KONTROLA ............................................................................................... 55

Ciljevi uvoenja interne revizije ................................................................................... 57

Evolucija funkcije interne revizije ................................................................................ 57

Delokrug rada i uloga interne revizije ........................................................................... 59

Korporativno upravljanje i interna revizija ................................................................... 61

Uloga interne revizije u upravljanju rizikom ................................................................ 61

Interna revizija kao nadzor nad funkcionisanjem internih kontrola .............................. 62

Interna revizija kao podrka poslovnom odluivanju ................................................... 63

Meunarodni standardi za internu reviziju.................................................................... 63

Standardi profesionalne prakse interne revizije ............................................................ 64

Etiki kodeks Instituta internih revizora ....................................................................... 65

Savremeni pravci razvoja interne revizije ..................................................................... 66

Podsticanje razvoja interne revizije u javnom sektoru .................................................. 68

Definicija interne revizije u javnom sektoru ................................................................. 69

Sistemi interne finansijske kontrole u javnom sektoru (PIFC) .................................... 70

Razvoj revizije (eksterne i interne) javnog sektora kroz zakonodavnu regulativu naezemlje ............................................................................................................................ 73

Profesionalna regulativa revizije u javnom sektoru ...................................................... 76

Interna regulativa revizije u javnom sektoru ................................................................. 77

Predmet interne revizije u javnom sektoru .................................................................... 77

Obveznici interne revizije u javnom sektoru................................................................. 78

Poslovi interne revizije u javnom sektoru ..................................................................... 79

Funkcije interne revizije u javnom sektoru ................................................................... 79

Planiranje, sprovoenje i izvetavanje interne revizije u javnom sektoru .................... 80

Forma i sadraj izvetaja zavise od prirode i ciljeva same revizije. ............................. 82

Mesto i uloga interne revizije u organizacijama javnog sektora ................................... 82


4/103


4

Interna revizijska ispitivanja u organizacijama javnog sektora .................................... 83

Neke specifinosti interne revizije u organizacijama javnog sektora ........................... 83

Meunarodni razvoj interne revizije u javnom sektoru ................................................ 84

PRIMER ULAGANJA U ERP I KOLIKO JE BITAN INFORMACIONI SISTEM ZAUSPENO POSLOVANJE FIRME ..................................................................................... 87

ERP I RAUNOVODSTVO ............................................................................................ 97

ZAKLJUAK ..................................................................................................................... 100

LITERATURA ................................................................................................................... 102


5/103


5

UVOD

Razvoj podruija poslovanja neposrdno je zavisan od koliine teorijskog sazananja i praksekoja je na tim osnovama zasnovana. Pri posmatranju pojedinanih procesa u praksi je esto

potrebno da se ti pojedinani procesi poveu tako to im treba nai zajedniekekarakteristike. Uprkos velikom broju definicija, za planiranje je jednistveno da ono inisistem saznanja koji je dobro ureen, to je skup postupaka i operacija pomou kojih sepodaci moraju prikupiti, proveriti, utvrditi injenice, dobijene podatke treba objasniti,tumaiti, pomou njih se dolazi do odgovarajuih teorija koje se kasnije koriste u praksi.Veliki uticaj na planiranje poslovanja i na samo poslovanje javnih preduzea ima politiko,pravno i ekonomsko ureenje drave.

Planiranje poslovanja je dinamian proces kojim se preduzee, kao poslovni sistem,prilagoava unutranjim i spoljanjim promenama. Za planiranje poslovanja se istie da je

ono usmeravanje na osnovu analize prolosti i sagledavanja budunosti. Analiza prolosti,odnosno analiza poslovanja moe se utvrditi na osnovu finansijskih izvetaja, kojepreduzea koriste u poslovanju. Planiranje poslovanja premauje jaz izmeu onoga gde jepreduzee sada i onoga kuda eli stii. Planiranje je posebna struna oblast, koja ima svojekoncepcije i metodologiju ije poznavanje doprinosi racionalnom donoenju planskihodluka i njihovom efikasnom voenju i sprovoenju. Sam plan je zasebna planska odluka.To je kvalitativno i kvantitativno izraen zadatak preduzea koji treba ostvariti. Njime sedetaljno preciziraju ciljevi te obezbeuju kriterijumi za donoenje odluka u svakodnevnojosnovnoj aktivnosti. Pri tome, plan mora da sadri akcije koje je potrebno preduzeti da bi se

ostvarili ciljevi i precizno odredila vremenska dinamika akcije.

Proces planiranja zapoinje definisanjem ciljeva preduzea. Definisanjem ciljeva preduzeese opredeljuje za novu delatnost, novi nain posovanja ili samo unapreenje dosadanjegposlovanja. Vri se analiza finansijskih izvetaja. Nakon toga pristupa se izradi plana akcijekako da se postignu definisani ciljevi. Planom se obuhvataju svi segmenti preduzea.Nakon izrade plana pristupa se organizaciji posla. Organizacojom se definiu poslovi iradni zadaci pojedinano za svakog uesnika u preduzeu. Da bi se ostvarili zadati ciljevi irealizirao plan poslovanja preduzea potrebno je to sve isfinansirati. Ukoliko finansijskasredstva nisu obezbeena ne moe doi do realizacije zadatih ciljeva, ispunjenja planova

preduzea. Finansiranje je veoma bitno i sa aspekta kadrova i motivacije. Bez strunoobuenih i dobro motivisanih kadrova ni jedan cilj i plan ne mogu biti ostvareni. Ljudimoraju biti struno obrazovani da bi mogli primjenjivati nove tehnike i tehnologije. Morajubiti motivisani da kvalitetno obavljaju svoje poslove i radne zadatke. Na kraju morapostojati razvijen sistem kontrole poslovanja i upravljanja preduzeem. Sistem kontrole bi


6/103


6

trebao da eventualne nepravilnosti na vreme da primeti i otkloni kako bi proces dalje tekaoneometano.Planiranje poslovanja je najosnovnija od svih manaderskih funkcija. Ukljuuje izbormisija i ciljeva, te akcija za nihovo ostvarivanje. Ono iziskuje odluivanje, tj. izbor izmeu

alternativnih buduih smerova delovanja.

Planiranje poslovanja implicira inovacije u preduzeu. Planiranje pomae da doemo doodreenog cilja. ini moguim ono to se inae ne bi dogodilo. Planiranje je intelektualnozahtevan proces, koji trai da svesno odredimo smerove delovanja i temeljimo nae odlukena svrsi, znanju i briljivim procenama. Svi koncepcijsko-strateki naumi temelje se kroz ilina planiranju, manaderskom odluivanju, drugih procesa, unapried za razliita vremenskarazdoblja. Zbog toga za svako planiranje vredi opta definicija: planiranje poslovanja jepropisivanje postupaka koji vode ka odreenom cilju preduzea.

Zadovoljenje visokih informacionih potreba preduzea, kao uslova za uspeno poslovnoodluivanje iz domena upravljanja finansijama, ne moe se ni zamisliti bez izgradnjesvrsishodnog i efikasnog informacionog sistema. Nezavisno od toga kako je koncipiraninformacioni sistem konkretnog preduzea, njegov bitan deo, po pravilu, ine informacijesadrane u finansijskom raunovodstvu, odnosno informacije koji pruaju finansijskiizvetaji.

Interna revizija predstavlja savremeni instrument upravljanja preduzeem i organizacijom.Uz neraskidivu vezu sa eksternom revizijom, ona doprinosi jaanju poverenja izmeupreduzea/organizacije i javnosti, te obezbeuje razumna uverenja da su finansijskiizvetaji preduzea sainjeni u skladu sa opteprihvaenim propisima i standardima kao i sausvojenim planovima, aktima i odlukama samog preduzea.

Jaanje poverenja izmeu poslovnih partnera, organizacije i javnosti, vlasnika ipotencijalnih investitora, vlasnika/akcionara i menadmenta, menadmenta i sindikata kao iorganizacije i vladinih agencija, doprinosi poveanju svih performansi jednog drutva.Interna revizija u ovoj svojoj prevashodnoj funkciji - funkciji jaanja poverenja, doprinosipoveanju vrednosti preduzea i obezbeenju dugoronog stabilnog rasta.

Prilikom sprovoenja interne revizije glavni akteri su subjekat i objekat ispitivanja.Subjektom interne revizije smatra se organizacija, kompanija (pravno lice) koje jeuspostavilo internu reviziju.

Objekat interne revizije je obiman i heterogen. Internu reviziju obavljaju interni revizor(pojedinac) ili revizorski tim. Informacije dobijene iz oblasti interne revizije utiu na


7/103


7

donoenje vitalnih odluka o buduim namerama kompanije kojima se formuliu poslovnepolitike i strategije. Interna revizija daje glavne smernice za proces upravljanja rizicima ukmpanijama.Sloenost predmeta ispitivanja interne revizije zavisi od oblasti i obima izvoenja interne

revizije kao i kojim hronolokim redom se revizija sprovodi.U toku istorijskog razvoja poslovnih sistema i interne revizije, osnovni predmet ispitivanjasu bile poslovne knjige, efikasnost knjigovodstva i nedozvoljeni delikti. Ovaj predmet jeevoluirao u predmete operativnog nadzora i kontrole nad segmentima kompanije,znaajnim za njeno odravanje i rast. Od tada je interna revizija u fokusu interesovanjateorije i prakse savremenog korporativnog upravljanja.

Interne kontrole su procesi, koji je opredeljen od strane upravnog odbora, menadmenta iostalih zapolsenih, a koje su dizajnirane tako da prue razumno uveravanje u vezi:

- Oslonjivosti na finansijske izvetaje,

- Usaglaavanje sa pozitivnim zakonima i regulativom, i- Efektivnost i efikasnost operacija.1

Interna revizija nastala je dosta davno. Kum interne revizije Lawrence Sawyer rekao jeda revizija ima dugu istoriju: Starorimsko sluanje (provera) rauna, pri kome jedanzvaninik poredi evidencije sa drugim zvaninikom, povod je za nastanak tremina audit(revizija) od latinskog auditus- sluanje.2

Teoretiari revizije nalaze njene korene jo u staroj Grkoj. Ponekad se kao kolevka interne

revizije pominje i Italija. Osnov za takvo miljenje su pronaena knjigovodstvenadokumenta iz 831. i 1225. godine i ispitivanja knjiga blagajne pape Nikolausa Treeg .Moderna interna revizija poinje da se razvija se od 1864. godine, u SAD, gde je iorganizovano prvo odeljenje za internu reviziju. Interna revizija posebno dolazi do izraajau tridesetim godinama XX veka, u periodu nakon velike ekonomske krize.

U SAD, u Nju Jorku, 1941. godine osnovan je Institut internih revizora (IIA), koji svojimradom pobudio izuzetno interesovanje za internu reviziju. Institut internih revizora jemeunarodno profesionalno udruenje internih revizora i u svetu je poznat kaoprofesionalni lider u podruju interne revizije sertifikovanju, edukaciji, istraivanju i

tehnolokom unapreivanju revizora. Prvo odeljenje izvan SAD-a osnovano je 1944.godine u Kanadi, dok je prvo odeljenje izvan Severne Amerike osnovano 1948. godine uLondonu.

1StaniiMilovan, StanojeviLjubia,Revizija i primena kompjutera, 2008, str. 2232Spencer Pickett, The Internal Auditing Handbook, 2005, str. 3


8/103


8

Institut internih revizora danas ima vie od 120.000 lanova u vie od 160 zemalja. lanoviIIA se obavezuju da potuju Etiki kodeks IIA i Meunarodne standarde interne revizije.lanovima se pruaju usluge preko lokalnih ili nacionalnih odeljenja ili direktno kao

samostalnim lanovima.

Institut internih revizora se posebno bavi razvojem strunog okvira potrebnog za rad internerevizije. Okvir za strunu praksu ukljuuje definisanje interne revizije, etikog kodeksa,standarda, pruanje strunih saveta, razvoj i praktinu pomo. IIA donosi sve standarde,smernice, kodekse, preporuke i druga dokumenta koja su obvezujua za lanstvo. Ostalimaterijali koji nisu obavezujui za lanstvo, a mogu se koristiti u radu interne revizije su:miljenja, studije, projekti, istraivanja, razne strune knjige, seminari, konferencije i sl.Institut izdaje asopise kao to su Interni Revizor, Bilten za lanove- Audit Wire, IIAEducator, Tone at the Top. Pod uticajem Instituta, interna revizija poinje da se razvija i u

drugim zemljama. Glavni ciljevi Instituta su prihvatanje interne revizije kao struke u svakojorganizaciji i proirivanje funkcionalne nadlenosti interne revizije.

Razvoj preduzea, izmene njihove organizacione strukture, pojava individualnog vlasnitvanad kapitalom, kao i poveanje odgovornosti menadmenta za poslovne rezultate uslovilisu razvoj interne revizije. Za razliku od eksterne revizije, interna revizija u svetu najeene predstavlja zakonsku obavezu, pa se zbog toga ona razvija kao potreba.

Interna revizija ja prela dug put tokom poslednje dve ili tri decenije. Ona je na poetku

predstavljala ponovnu proveru raunovodstvanih evidencija i bila je usmerena na zatituimovine preduzee i otkrivanje pronevera. Merilo efektivnosti bio je broj otkrivenihgreaka- to je on bio vei revizija se smatrala uspenijom.

Vremenom, javilo se nastojanje da revizija prestane da se vezuje samo za finansije. Timoviza reviziju su sada imali zadatak da prate i ocenjuju u kojoj meri zaposleni potujufinansijske i osnovne radne procedure. Ovi timovi su kod zaposlenih imali reputaciju timaubica koji se se pojavljuju nenajavljeno, kako bi proverili evidencije i pronali primerenepotovanja procedura.

Tokom ezdesetih godina XX veka revizori su svoje akivnosti proirili na ispravljanjeprocedura. Pregledom evidencija, revizor bi ukoliko bi naiao na problem, pokuao dasugerie poboljsanja i da saini spisak greaka koje treba ispraviti. Ispravljanje procedura jevremenom proireno na ocenu kontrola. Interni revizori poinju da izlaze iz granica strogih


9/103


9

raunovodstvenih rutina i pocinju da vre savetovanje o raznim vrstama kontrola koje jemoguce uspostaviti.

Sledea faza u razvoju interne revizije je bila faza u kojoj je revizor davao miljenje o

nainu na koji se interne kontrole razvijaju i primenjuju, kako bi doneo sud o kontrolnomokruenju.

Tokom 90-tih godina XX veka javlja se potreba za dobrim sistemima upravljanja rizicima uokviru kompanija. Kao rezultat, funkcija interne revizije prelazi na vii stupanj razvoja.Interni revizori su sada bili zadueni da procene adekvatnost strategija za upravljanjerizikom i da izvetavaju o nainima na koji se strukture, mehanizmi i prakse mogupoboljati u identifikovanju rizika i upravljanju rizicima, preko odgovarajucih sistemainterne kontrole.

Interna revizija je danas potpuno razvijena profesija. Ona se vremenom razvila uvisokostrunu savetodavnu funkciju, ije se podruje rada intenzivno razvija i iri - odocene raunovodstvenih izvetaja, pa sve do provere i ocene efikasnosti, efektivnosti iekonominosti celokupnog poslovnog procesa. Meutim za potpuno razumevanje internerevizije neophodno je da se kontinuirano prati razvoj u ovoj oblasti.

Predmet istraivanja

Predmet mog istraivanja jesu planiranje poslovanja i sistem interne kontrole u javnom

preduzeu, a sa posebnim osvrtom na usavravanje poslovanja istog.

to se tie savremenog okruenja, kako planiranje, tako i interna kontrola zauzimaju velikiznaaj u unapreivanju, kao i razvoju organizacija kako kod nas tako i u svetu.

Ciljevi istraivanja

Ciljevi istraivanja su drutveni i operativni. Cilj predstavlja deskripicja svih elemenataplaniranja poslovanja, analiza okruenja, znaaj biznis plana i odluka o uvoenju

informacionog sistema u javno preduzee. Drutveni cilj se odnosi na primenu istraivanjau praksi, odnosno kako ovo istraivanje moe pomoi javnim preduzeima. Dok seopertativni cilj odnosi na to kako, kada i koje rezultate istraivanja primeniti u praksi.


10/103


10

Operativni cilj e odgovoriti na sledea pitanja:Sta su javna preduzea, nastanak i razvoj?Sta je planiranje poslovanja i koji su njegovi raunovodstveni aspekti?Zato je bitana analiza trista i kako biznis plan moe pomoi?

Uloga finansijskog izvetavanja u odluivanju.Kako se odluiti za odreni informacioni sistem? Problemi sa kojima se susreemo?

Hipoteze istraivanja

Generalna hipoteza:Sistem interne kontrole podrazumeva sve politike i postupke koje je usvojila uprava nekogpreduzea kako bi joj pomogli u postizanju cilja uprave vezanog za obezbeivanje,ukljuujui poslovanje preduzea, zatita sredstava, spreavanje prevare i greke, tanost ikompletnost raunovodstvenih evidencija i blagovremenu pripremu pouzdanih finansijskih

informacija koje pomoau planiranju poslovanja i funkcionisanju preduzea.

Posebne hipoteze:Planiranjem poslovanja usmeravamo organizaciju i trasiramo pravac delovanja menaderai zaposlenih u organizaciji.

Planiranje poslovanja je osnova svakog dugoronog razmiljanja i temelj za uspjenoposlovanje.

Poslovni plan je skup ciljeva, politika, strategija i seta pojedinanih programa aktivnosti zaimplementaciju izabrane koncepcije biznisa preduzea.

Finansijski izvetaj je finalni proizvod raunovodstvenog procesa i osnovni izvorfinansijkih informacija.

Raunovodstvo se definie kao jedna od podfunkcija upravljanja i predstavlja jedinipotupuni sistem analize poslovanja u preduzeu, to logino znai da zauzima centralnomesto u inforimisanju menadmenta preduzea.

Finansijski izvetaji pruaju informacije o finansijskom poloaju, uspenosti i promenamau finansijskom poloaju preduzea.

Kontrola je faza procesa menadmenta koja upotpunjuje ciklus aktivnosti koje poinjuplaniranjem, a nastavljaju se organizovanjem i voenjem.


11/103


11

Interna kontrola je sredstvo koje e menadmentu koristiti u cilju osiguravanja razumnegarancije da su ciljevi i zadaci istog koji su planirani i uspeno izvreni.

Poveanje profitabilnosti, konkurentnosti, odnosno ostvarenje uspenosti poslovanjauslovljeno je primenom strategije i stratekog plana i detaljnijom analizom konkurentskogokruenja. Interna kontrola je sredstvo koje e menadmentu koristiti u cilju osiguravanjarazumne garancije da su ciljevi i zadaci istog koji su planirani i uspeno izvreni.

Metodoloki pristup ovom verifikatornom istraivanju zahtevao je primenu osnovnihanalitikih metoda, i to: metod analize, apstrakcije i dedukcije, kao i osnovne sintetikemetode poput sinteze, konkretizacije, generalizacije. Od opte naunih metoda: hipotetikodeduktivne, analitiko deduktivne i komparativnu metodu.

U prikupljanju podataka primenjeno je ispitivanje i metoda analize sadraja dokumenata.

Analiza je ostvarena na osnovu rezultata ranijih istraivanja i adekvatne literature, kao i naosnovu izvornih podataka, odnosno izvornih propisa i akata.

Primenom ovih metoda, to se moe videti po rezultatima istraivanja, mogue je validnoostvarenje naunog i drutvenog cilja istraivanja. Pristup istraivanju je integrativan,sintetiki, u tom smislu to se ni jednom metodolokom postupku ne daje iskljuivaprednost.

Polazei od postavljenih hipoteza i ciljeva istraivanja proistekla je i struktura rada.U prvom delu koji nosi naziv Nastanak i razvoj polazi se od kratke istorije i razvoja

javnih preduzea, u drugom delu Analiza trita predstavljeno je istraivanje okruenja ikorienje Biznis plana u planiranju, a u treem delu Finansijsko izvetavanje prikazanaje uloga izvetavanja u poslovanju, finansijski izvetaji koji se koriste, kao i kakav uticajima raunovodstveno planiraje na poslovanje. U etvrtom delu ovog rada obraena jeKontrola kao i Sistemi interne kontrole kroz uspostavljanje sistema interne revizije. Upetom, ujedno i poslednjem delu, analiziran je primer uvoenja informacionog sistema(ERP-a) u javno preduzee, njegove prednosti i mane.


12/103


12

JAVNA PREDUZEA NASTANAK I RAZVOJ

Javni sektor obuhvata razne oblike organizovanosti pojedinih privrednih subjekata putemkojih drava, odnosno njeni lokalni organi obezbeuju ostvarivanje odreenih interesa u

pojedinim oblastima privreivanja.

Javni sektor je institucionalni sistem ekonomskog angaovanja drave. Njega ine tripodsistema. Prvi podsistem je dravni budet, ili sektor vlasti. Drugi podsistem inepreduzea u vlasnitvu drave, odnosno samouprava. Trei, relativno novi podsistem jepodsistem neprofitnih ili nevladinih organizacija. Ovom sektoru pripadaju razne privatne ijavne fondacije, dobrotvorne organizacije, verske institucije.

Pojam i nastanak javnog sektora

Pod javnim sektorom podrazumevaju se razni oblici organizovanosti pojedinih privrednihsubjekata putem kojih drava, odnosno njeni lokalni organi obezbeuju ostvarivanjeodreenih interesa u pojedinim oblastima privreivanja. Javni sektor podrazumeva i deonacionalne privrede za koju drava ima odreenu odgovornost.

Ovde se radi o itavom nizu funkcija i zadataka javnog karaktera koji postoje na nivousavremene drave, nezavisno od toga kako je ona drutveno-politiki organizovana.

Odreujui podsektor javnog sektora je dravni budet, ili sektor vlasti. U ovomeodreujuu ulogu ima birokratska koordinacija. Zajednika specifinost raznih organadravnog budeta je da se njihovo privreivanje odvija u specijalnom sistemu pravila i uzneposredan politiki nadzor, na ta utiu veliina drave, njene istorijske tradicije i politikisistem.Drugi podsistem javnog sektora ine preduzea, privredna udruenja, u vlasnitvu drave,odnosno samouprava.Trei, relativno novi podsistem javnog sektora je, sektor neprofitnih ili nevladinihorganizacija.

Programi reforme Javne uprave koji su izvrili snaan uticaj na meunarodnu upravnupolitiku vuku korene iz Australija, Novi Zeland, Velika Britanija, Kanada i SjedinjenihAmerikih Drava, odnosno, zemalja koje se s pravom smatraju glavnim predstavnicima"Novog javnog menadmenta". Talas upravnih reformi zapravo je krenuo iz VelikeBritanije 1979. godine, kada je u ovo zemlji izvrena radikalna promena u programu i


13/103


13

nainu rada vlade i njene administracije radi smanjenja uloge drave u ekonomskom ivotu.Znaajno je promenjen status i delokrug nadlenosti i poslova to je dovelo do sutinskograzmatranja prakse i koncepta postojeeg sistema Javne uprave.

Reforme su ubrzo uzele maha i u drugim zemljama, gde je propagiran novi javnimenadment, upravo sa ciljem da se umanji uloga drave u proizvodnji robe i pruanjuusluga. Nepostojanje dravne uprave koja postie zadvoljavajue rezultate smatralo se ipreprekom za ukljuivanje u globalnu ekonomiju, pa je upravna reforma dravi trebalo daobezbedi novi sistem, koji e joj omoguiti da se na odgovarajui nain globalizuje.

Ovaj novi pristup je veliki preokret kad je reo ulozi drave i njenim funkcijama. Reformekoje je podrazumevao ovaj pristup bile su usmerene na smanjenje broja organa uprave izaposlenih u javnoj upravi, eliminisanju uloge drave kao proizvoaa roba i davaocausluga, promociju privatizacije, deregulacije i decentralizacije i sutinsku promenu prirode

poslovanja vlade.

Delatnosti i funkcije drave i njenih organa uobiajeno nazivamo javnim potrebama.Naime, pojedinac moe sopstvenim snagama pribaviti sebi hranu, obezbediti stanovanje,obuu i odeu, odnosno zadovoljiti deo linih potreba. Ali unutranja i meunarodnabezbednost, zdravstvena zatita, obrazovanje, kultura, socijalna sigurnost i itav niz drugihpotreba sa aspekta drutveno-ekonomskog razvoja zavise od postojanja i organizovanogdelovanja upravo za to predvienih dravnih organa i institucija. Te i takve potrebe, za ijuje realizaciju potrebno postojanje drave sa svim njenim organima i institucijama nazivaju

se, kako je vereeno javnim potrebama.

Sve javne potrebe odnosno funkcije i delatnosti drave moemo svrstati u nekoliko kljunihgrupa: dravna administracija, vojska, unutranja bezbednost, institucije socijalnesigurnosti, drutvene delatnosti, institucije ekonomske politike, institucije uslovnjenenepredividivim dogaajima.

Znaaj javnog sektora ogleda se u tome to se putem njega materijalizuje ostvarivanjejavnih interesa lociranih u raznim oblastima koje su znaajne za drutvo kao celinu. U tomsmislu, sa aspekta organizacije i poslovanja javnog sektora, a posebno javnih preduzea, od

posebnog je znaaja sagledavanje odrednica javnog interesa, ne dovodei u pitanje njihovudelatnost, koja se ogleda u injenici da su to privredni subjekti koji u trinim uslovimaprivreivanja nalaze razlog svog postojanja i privreivanja.

Javne slube i javna uprava funkcioniu u okviru vanprivrednih delatnosti kao to su:


14/103


14

vrenje naune, kulturne, prosvetne, zdravstvene i socijalne delatnosti, kao i u okviruprivredne delatnosti, kao na primer u saobraaju, PTT-u, elektroprivredi i dr. Sve ovedelatnosti funkcioniu u okviru javnog sektora ime je ureena itava jedna pravnakonstrukcija koja ima sistemski karakter.

Javne slube se osnivaju radi zadovoljenja odreenih potreba od opteg interesa. Optiinteres predstavlja sutinski element pri odreivanju pojma javne slube. One se osnivajuradi zadovoljenja odreenih potreba kako za celu drutvenu zajednicu, tako i za svakogpojedinca. Svaka delatnost uprave nije istovremeno i javna sluba ve su to samo onedelatnosti kojima se zadovoljavaju potrebe od opteg interesa i koje se najcelishodnije inajpogodnije mogu zadovoljiti putem osnovane javne slube. Prema tome, organizacijajavnih slubi se moe osnivati samo za obavljanje takvih delatnosti, a te delatnosti su:komunalna delatnost, nauna, kulturna, prosvetna, zdravstvena i socijalna delatnost, kao idelatnosti koje imaju za cilj unapreenje odreenih grana privrede, uprave ili zadovoljenja

optih potreba stanovnitva.

Problemi sa kojima se susre i mogua reenja za javni sektor u Srbiji

Trenutno se javni sektor u Srbiji susree sa velikm problemima. Jedna novina, koja e,kako kau pomoi sreivanju javnog sektora, u poslednje vreme u naoj zemlji jedepartizacija.

Istraivanja pokazuju da veliki broj javnih preduzea u Srbiji duguje - to samoj dravi, toprivatnicima po nekim izvorima to je vie od pola milijarde evra. Veliki dunici dravi sui privatne firme, to je dokaz da preduzea u vlasnitvu drave ne posluju trino, vepodprinudom ouvanja socijalnog mira.

Reavanje pitanja javnog sektora dodatno komplikuje veliki broj od ak 30.000 ljudi, odkojih je jedan broj nasleen iz stare garniture javnog sektora, a potom je svaka nova vladadovodila svoje radnike.

Promena u drutvu je mogua; ali, kada je u pitanju departizacija javnih preduzea, nekaistraivanja pokazuju da to moda i nije tako optimistino reenje, moda bi trebalo stvoritiprofesionalnu birokratiju. Profesionalci nedostaju javnom sektoru i takvu birokratiju trebalobi stvoriti od nule. Politike garniture mogu da se menjaju, ali naelnici odeljenja koji suvrh te profesionalne birokratije zapravo vode redovno poslovanje.


15/103


15

Kljuza proveru da li dobro funkcionie javno preduzee su rezultati. Ukoliko se postavinovo rukovodstvo, trebalo bi videti kako to preduzee posluje. Jasno je da su rezultatiposlovanja presudni za procenu uspenosti modela upravljanja javnim preduzeima.Sadanji model, koji se ve decenijama praktikuje pokazao se neuspenim. Da li e

departizacija biti ostvarena i da li emo poverovati da je na snazi, ostaje da se vidi.

Pravila konkurencije u oblasti trgovine koja e biti uvedena od poetka sledee godinevaie i za javna preduzea, a drava e moi i dalje da daje subvencije, ali po propisanojproceduri.Drava svakako mora da sauva uticaj u preduzeima u kojima je veinski vlasnik, bezobzira kako razvija javni sektor.

Jo jedno reenje je da se odvoji operativni bord koji bi inili direktori raznih sektorapreduzea, stalno zaposleni, od nadzornog tela, koji treba da ine polovino predstavnici

vlasnika i profesionalno izabrani ljudi za tu funkciju. To je praksa u Nemakoj i u veinizemalja EU. Na taj nain profesionalizovao bi se proces odluivanja. Nadzorni odbor bisamo davao saglasnost za strateke poteze na predlog operativnog borda i imao bi funkcijupraenja rezultata preduzea.

Profil preduzea

JKP Beograd put je osnovala Skuptina grada Beograda 1953. godine kao Direkciju zaputeve grada Beograda. Od 1975. Godine Direkcija za puteva je prerasla u RO Beograd

put, a od 1990. Godine dobja status Javnog komunalnog preduzea. Osnovna delatnostkroz protklih pet decenija, a i danas je odravanje ulica i puteva Beograda.

OSNOVE ZA IZRADU PLANA ZA 2012. GODINU

Izrada programa rada nekog javnog preduzea bazira se na sledeim elementima:

1. Resursima kojima preduzee raspolae:

a)

Materijalni resursi,b) Kadrovski resursi,c) Informacioni resursi,

2. Analiza poslovnog okruenja,3. Proceni ostvarenja planiranih rezultata u 2011. godini,4. Elementima za celovito sagledavanje politike cena i usluga.


16/103


16

ANALIZA TRITA

Definicija trita

Mesto gde se susreu ponuda i tranja. Trite je grupa kupaca i prodavaca odreenogdobra ili usluge. Kao grupa, kupci determiniu tranju proizvoda, a prodavci determiniuponudu proizvoda i usluga.3

Poslovno planiranje i analiza okruenja

Javno preduzee je preduzee koje obavlja delatnost od opteg interesa, a koje osnivadrava, odnosno jedinica lokalne samouprave ili autonomna pokrajina. Javno preduzee seosniva i posluje u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se ureuju uslovi i nainobavljanja delatnosti od opteg interesa. Na poslovno ime, sedite, zastupanje i statusnepromene javnog preduzea, kao i na druga pitanja koja nisu posebno ureena ovimzakonom, odnosno zakonom kojim se ureuju uslovi i nain obavljanja delatnosti od opteginteresa, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se ureuje pravni poloaj privrednihdrutava koje se odnose na drutvo s ogranienom odgovornou i akcionarsko drutvo.

Dravni kapital u javnom preduzeu podeljen je na akcije ili udele odreene nominalne

vrednosti i upisuje se u registar.

Dravni kapital u javnom preduzeu ine novana sredstva uloena od strane drave i pravokorienja nad stvarima i pravima koja su u dravnoj svojini.

Javno preduzee za obavljanje komunalne delatnosti ili delatnosti od znaaja za rad organajedinice lokalne samouprave moe da osnuje jedinica lokalne samouprave, aktom kojidonosi skuptina jedinice lokalne samouprave.

Javno preduzee moe da osnuje i skuptina autonomne pokrajine. Javno preduzee osniva

se i posluje radi:1. obezbeivanja trajnog obavljanja delatnosti od opteg interesa i urednog

zadovoljavanja potreba korisnika proizvoda i usluga;2. razvoja i unapreivanja obavljanja delatnosti od opteg interesa;

3Mankiw N. Gregory, Taylor Mark P., Ekonomija, Beograd 2008, str. 63


17/103


17

3. obezbeivanja tehniko-tehnolokog i ekonomskog jedinstva sistema i usklaenostinjegovog razvoja;

4. sticanja dobiti;5. ostvarivanja drugog zakonom utvrenog interesa.

Organi javnog preduzea jesu:1. upravni odbor, kao organ upravljanja,2. direktor, kao organ poslovoenja,3. nadzorni odbor, kao organ nadzora.

Upravni odbor i direktor javnog preduzea ine upravu javnog preduzea. Osnivakimaktom ili statutom javnog preduzea moe se utvrditi da se u javnom preduzeu bira iizvrni odbor direktora.

Deltnosti od opteg interes, u smislu ovog zkon, jesu deltnosti koje su ko tkveodreene zkonom u oblsti: proizvodnje, prenos i distribucije elektrine energije;proizvodnje i prerde uglj; istrivnj, proizvodnje, prerde, trnsporti distribucije nftei prirodnog i tenog gs; promet nfte i nftnih derivt; eleznikog, potnskog ivzdunog sobrj; telekomunikcij; informisnj; izdvnj udbenik; korienj,uprvljnj, ztite i unpreivnj dobr od opteg interes (vode, putevi, minerlnesirovine, ume, plovne reke, jezer, oble, bnje, divlj), ko i komunlne deltnosti.

Deltnost od opteg interes moe d obvlj i privredno drutvo, deo preduze i

preduzetnik, u skldu szkonom kojim se ureuje njihov prvni poloj, kdim ndleniorgn poveri obvljnje te deltnosti.

Drugi oblici preduze, deo preduze i preduzetnik u obvljnju deltnosti od opteginteres imju isti poloj ko i jvno preduzee, ukoliko odredbm ovog zkon nijedrukije propisno.Jvn preduze, drugi oblici preduze i preduzetnik mogu d otponu obvljnjedeltnosti od opteg interes kd ndleni drvni orgn utvrdi d su ispunjeni uslovi zobvljnje te deltnosti u pogledu:

1. tehnike opremljenosti;

2. kdrovske osposobljenosti;3. ztite nrdu;4. ztite i unpreenjivotne sredine;5. drugih uslov propisnih ovim zkonom i zkonom kojim se ureuje obvljnje

deltnosti od opteg interes.


18/103


18

Prv, obveze i odgovornosti izmeu jvnih preduze ili privrednih drutv sveinskim ueem drvnog kpitl, kojobvljju deltnost od opteg interesi drve,odnosno jedinice loklne smouprve ili utonomne pokrjine, ureuju se ktom oosnivnju, pojedin prv i obveze mogu se urediti i ugovorom u skldu s ovim

zkonom i zkonom kojim se ureuje obvljnje deltnosti od opteg interes

Planiranje

Planiranje je aktivnost samosvesnih ljudskih bia odnajstarije pisane istorije, predstavlja obelejesvakodnevnog ivota pojedinca, poslovnih subjekata,drutvene zajednice ili drave.To je odreivanje svakodnevnih zadataka kao i ciljevakoje ele postii pojedinci, preduzea ili drutvena

zajednica u nekom vremenu.

Poveanje profitabilnosti, konkurentnosti, odnosnoostvarenje uspenosti poslovanja uslovljeno jeprimenom strategije i stratekog plana i detaljnijomanalizom konkurentskog okruenja.

Uvoenje moderinh metoda menadmenta u javnapreduzea zahteva da se u fundamentu definiu

osnovni elementi svakodnevnog poslovanja -donoenja odluka.

Slika 1. Redosled planiranja

Menadment predstavlja mozak modernog poslavanja u svakom biznisu. Nakon to seutvrde ciljvi preduzea, dunost menadmenta je da olaka postizanje tih ciljeva.

U veini velikih preduzea, sedite kompanije je odgovorno za projektovanje stratekihplanova koji e voditi preduzee ka cilju. Svaka firma mora da obezbedi bogat protokinformacija do svoji markteing menadera i stvarati konkurentnu kompaniju u okruenju.4Razumevanje obima odgovornosti u upravljanju i upoznavanje sa sredstvima i principimaanalize predstavljaju preduslove za efikasno upravljanje. Menadment mora da razvijesposobnosti primanja informacija iz mnogobrojnih izvora, da ih analizira i dodnosi odluke

4Kotler Philip, Marketing Menadment


19/103


19

o razliitim problemima. Odluke se esto komplikuju nekompletnim informacijama,sloenim meusobnim odnosima i nesigurnou u odnosu na budunost. Pa ipak, odlukemoraju da se donose i realiziuju ukoliko dananje firme nameravaju i sutra da funkcioniu.

Organizacija i upravljanje u preduzeima postaju sve sloenija. Firme se proiruju. Potrebeza kapitalom rastu. Adekvatna obuena radna snaga je sve malobrojnija i skuplja. Trita supo dimenzijma zaista meunarodna. Da bi menademnt moga da da bude najefikasniji usred ove sloenosti, mora da povezuje ekonomske principe i principe upravljanja sastvarnim problemima ove dinamine, moderne trine privrede.

Delokrug delovanja menadmenta

Nasuprot malim preduzeima u kojima su menaderi odgovrni za sve oblasti poslovanja uvelikim preduzeima postoji separacija dunosti i odgvornost je velika. Neke od aktivinosti

su:1. Tehnike aktivnosti: obuhvataju odgovornost za sav proizvodni know-how, brigu

da se proizvodnja obavi na vreme i prilagoavanje poslovnih procesa promenljivimekonomskim i tehniikm uslovima.

2. Komercijalne aktivnosti: obuhvataju kompletnu nabavku i prodaju. Ova oblast sebavi nabavakom ulaznih elemnata u koliinmama i kombinacaijama koje zahtevaefiksana proizvodnja, valjano skladitenje, rukovanje i marketing robe i usluga kojase proizovdi ili prodaje. Takoe obuhvata i zadake procene trita i ugovarnjeusluga drugih lica.

3. Finansijske aktivnosti: ukljuuju pribavaljanje i korienje kapitala, po mogustvuna optimalan nain. Ovo zahteva predivanje buduih investicionih potreba iorganizovanje njihovog finansiranja.

4. Raunovodstvene aktivnosti: Ukljuuju voenje evidencije o fizikim, ljudskim,poslovnim i poreskim podacima. Ova oblast moe obuhvatati i utvrivanjestandarda za odreene poslove ili segmente poslovanja.

Planovi poslovanja se razlikuju za proizvodne, trgovinske i meovite delatnost, ali segeneralno sastoje od izrade posebnih planskih dokumenata, koji su meusobno povezani ito sledeih delova planova:

realizacije tj. prihoda (prodaja proizvoda, trgovake robe i usluga),

proizvodnje,

radne snage,

trokova,


20/103


20

zaliha i ostalih obrtnih sredstava,

dobavljaa i ostalih tekuih izvora finansiranja,

investicija i razvoja,

marketing aktivnosti, sistema kvaliteta,

drutvene korporativne odgovornosti,

periodinih bilansa uspeha,

bilansa stanja,

bilansa novanih tokova (cash-flow-a),

i ostalih planova za kojima se ukae potreba.

Situaciona analiza: snaga, slabosti, prilike i pretnje SWOT ANALIZA

Analiza snage, slabosti, prilika i pretinji. Kada se vre pripreme za razvijanje poslovnestrategije, posebno je korisno analizirati situaciju ili SWOT da biste utvrdili snagu, slabosti,prilike i pretnje. Drugaije reeno, SWOT analiza posmatra interno okruenje (snagu islabosti) i eksterno okruenje (prilike i pretnje) date firme ili poslovnog plana. Takvaanaliza je potrebna jer je uvek lake i delotvornije jaati snagu i prilike nekog preduzeanego popravljati ili otkloniti slabosti i odgovoriti na sve pretnje.

Eksterno okruenje

Najbolje mesto za poetak je eksterno okruenje u kome preduzee funkcionie. Ako sepoinje od pretnji i prilika sa kojma se preduzee suoava, lake je sa ovom eksternomsituacijom povezati snagu i slabosti firme. Takoe, zgodno je poeti od pretnji, a zatimrazviti prilike koje su obino nalije potencijalnih pretnji ili barem mogu da proizau izpotencijalnih pretnji.

Nekoliko faktora preti industrijskoj grani u kojoj se nalazi preduzee. To su, po redosleduvanosti: konkurencija, tehnologija, ekonomski uslovi i politiki i drutveni faktoriodnosno rizici.


21/103


21

Konkurencija

Konkurencija, kako postojea tako i potencijalna, i reakcija novog preduzea na nju mogu umnogome da odrede opstanak, a mnogo manje uspeh preduzea. Konkurenti uvek izgledaju

pretee i zastraujee. Ipak, oni mogu da ponude i prilike, poto jedan konkurent retkopokriva sve aspekte trita pa tako novom preduzeu obezbeuje priliku da osvoji svoj deotrita.

Svaka kompanija koja posluje u okviru neke grane industrije mogu pojavu nove firme dashvate kao pretnju. Njeno funkcionisanje e poveati ukupni kapacitet ponude. Preduzeee pokuati da osvoji deo trita, tako to e sniziti cene ili poveati ukupne trokove ugrani, ime e se za postojee kompanije u industriji smanjiti profit.

Drugi faktor je intenzitet rivalstva u tom konkuretnom okruenju, koji nastaje zbog: brojnih

konkurenata, sporog rasta industrije, visokih trokova skladitenja i drugih elemenata uokruenju.

Trei faktor su zamenski proizvodi ili usluge. Uspeh preduzea lei u tome da ponudiproizvod ili uslugu koji mogu da obavljaju istu funkciju, ali uz neznatna poboljanja iliprednosti.

etvrti faktor je pregovaraka snaga kupaca koji mogu da budu kadri da prinudno spustecene, zahtevaju bolji kvalitet i vie usluga, ili da jednog dobavljaa uvuku u trku sa drugim.

Na snagu kupca ili grupe kupaca utiu: kupovina velikog obima proizvoda ili usluga,kupovina standardnih proizvoda ili usluga, male zarade kupaca, infomisanost kupaca idrugo.

Poslednji faktor jeste pregovaraka snaga dobavljaa. Dobavljai mogu da ispolje svojupregovaraku mo nad industrijskom granom pretnojm da e sniziti profite. To moguizvesti tako to e ili podii cene ili smanjiti kvalitet proizvoda ili usluga.

Analiza konkurencije trebalo bi da obuhvati i detaljan uvid u neposredne konkurente kao i uverovatnu buduu konkurenciju. Konkurente treba analizirati da se utvrde jake strane koje

svakog od njih na neki nain izdvajaju. One mogu da obuhvate njihov proizvod, kvalitet,efikasnost proizvodnje, reputaciju, sposobnost pruanja usluga, uspenost reklamairanja itehnoloku poziciju.


22/103


22

Tehnologija

Jedna od kljunih pretpostavki za opstanak jednog poslovnog sistema na tritu predstavljafleksibilnost i adaptibilnost poslovanja, odnosno, sposobnost preduzea da reaguje na

promene na tritu, i to na stratekom, taktikom, operativnom i tehnolokom nivou. Svakarevizija poslovanja, nastala usled fluktuacija poslovnog okruenja podrazumeva uvekaurnu, iskrenu i detaljnu sliku o trenutnom stanju preduzea, identifikaciju poremeaja iizvodiv plan revizije, zasnovan na kvantifikaciji eljene pozicije. Jedno tenoloko reenjekao to su ERP sistemi omoguavaju preduzeima da trenutno reaguju na promene natritu, pre svega zahvaljujui sistematizaciji podataka, procesa i poslovnih objekata kojimase uz njihovu pomoupravlja u realnom vremenu.

Sasvim je izvesno da je veina ljudi svesna trendova breg usavrvanja tehnologije.Promene u nekim oblastma, poput kompjutera, naizgled se odvijaju geometrijskom

progresijom uz sve veu snagu i brzinu koje prate sve manji trokovi za dobijenuperformansu.

Ekonomski uslovi

Ekonomski uslovi u pojedinim zemljama i na meunarodnom planu vaan su faktoreksternog okruenja. Ekonomski uslovi mogu da zaprete firmi i da istovremeno ponude

poslovne prilike, koje ako se dobro iskoriste nude visoke profite. Isto tako meunarodnaekonomija sa svojom rastuom dominacijom moe nuditi poslovnu ansu.

Specifini faktori koje treba razmotriti u ovoj irokoj oblasti ekonomskih uslova jeste da lije reo realnom ekonomskom rastu ili naprosto inflaciji koja je privid bilo ega dobrog.Inflacija utie i na kamatne stope koje za jednu novu firmu, koja mora da obezbedisredstva, predstavljaju veoma vanu stavku trokova, otuda determinisanja profita.Kamatne stope takoe utiu i na tednju i potronju.

Jo jedan faktor je kretanje i stanje zaposlenosti i produktivnosti. Zaposlenost utie kako na

ponudu radne snage tako i na sposobnost potroaa da kupuju robu i usluge. Produktivnostje vrhovni kriterijum za pravljanje projekcija trokova, jer preduzee moe da plati veenadnice ako su one praene veom produktivnou.


23/103


23

Interno okruenje snaga i slabosti

Kada se analizira interno okruenje neke firme, poeljno je da se pone od prisutnih jakihstrana, a da se zatim potrae slabosti. U sluaju kada je preduzee tek osnovano, interno

okruenje postaju osnivai i resursi koje unose u kompaniju. U njih spadaju i ideje za noveproizvode i usluge, marktinka strunost, zamisli o ininjeringu i razvoju proizvoda, ideja oproizvodnji ili pruanju usluga i strunosti, ljudski resursi, upravljaka strunosti ifinansijski resursi. Poeljno je poeti od marketinga, zatim inenjeringa, operative,rukovodstva i finasnija jer proizvod, usluge i marketing nose firmu. Smatra se da je najboljimarketing kvaltiteni proizvod ili usluga niske cene.

Marketing

Marketing strategija javnog preduzea, je uslovljena poloajem indirektnog budetskog

korisnika i statusom. Delatnost preduzea radi kojih je osnovano, poslovni ciljevi izraenikroz godinji program poslovanja, nain finansiranja njegovog rada i tranzicija preduzea uskaldu sa postavkama osnivaa, predstavljaju osnovu za koncepiranje marketing strategijekao polazita poslovne filozofije i njegovog praktinog funkcionisanja.

U tim okvirima, osnovna pretpostavka za postavljanje ciljeva i definisanje marketingstrategije za 2012. godinu je izmena u organizaciono-funkcionalnom shvatanju marketingai uvoenje koncepta integralnog marketinga u poslovanje preduzea. Ovaj konceptpodrazumeva koordinaciju svih aktivnosti u okviru marketinga kao poslovne funkcije i

horizontalnu koordinaciju sa svim ostalim funkcijama u preduzeu. Shodno tome,marketing strategija u osnovi ima cilj da prati sve ostale poslovne funkcije, dok ostaleposlovne funkcije tee ka ostvarenju marketinkih ciljeva.

Praenje poslovnih aktivnosti definie se kroz planirane, organizovane i kontrolisanemarketinke aktivnosti koje idu u pravcu negovanja poslovnog ugleda preduzea. Topodrazumeva pravovremeno i adekvatno informisanje javnosti o poslovnim aktivnostimakoje e se sprovoditi tokom godine, putem sredstava javnog inforimsanja, tribina, seminara,izlobi, sajmova i web-prezentacija.

Dodatna prednost kvalitetnog marketinkog nastupa omoguava uspostavljanje i odravanjedobrih informacionih kanala sa osnivaem, gradskom upravom, institucijama lokalnesamouprave, svim poslovnim partnerima, institucijama i organizacijama i negovanje dobrihposlovnih odnosa.


24/103


24

Marketing strategija za ovu godinu odnosi se na poboljanje fleksibilonsti preduzea kojeprati eksternu funkciju marketinga i omoguava koordinaciju poslovanja sa osnivaiem,organima uprave, svim javnim i drugim preduzeima, organizacijama i institucijama,bankama, mesnim zajednicama i dr. Ove aktivnosti i ulaganje u savremene informacione

sisteme sigurno e dovesti do utede u vremenu i radu i eleminisati kanjenja u razmeniinformacija i posebno, dobru usklaenosti svih zaposlenih u preduzeu.

Marketing se esto deli na etri segmenta: proizvod, cenu, mesto i promociju. Analizainternih marketinkih naga i slabosti poinje proizvodima ili uslugama koji se nude ili, usluaju novog poslovnog poduhvata, koji e se tek nuditi.

Proizvod

Proizvode date kompnanije treba uporediti sa proizvodima koje nude konkurenti, u pogledukvaliteta i svojstva. Jedinstvene osobine koje su bitne kupcima treba indentifikovati i istai.

Funkcionalnost je naroito vana jer izgleda da svi ure i nemaju vremena. Zato je pojamjednostavnosti za korisnka, postao taan opis elja modernih kupaca. Take, brzo, lako ijednostavno servisiranje je bitna stavka za svakog kupca, posebno ukoliko morajusamostalno da ga obavljaju.

U istom smislu, ambalaa moe da bude vano svosjtvo koje e kupca navesti da pogleda

neki proizvod i da ga na kraju kupi. Ambalaa ako je dobro uraena, moe kupcu da ukaena kljuna svojstva ili da slikama i tekstualnim porukama na nijh barem skrene panju.

Potencijalni proizvodi i usluge pored onih koji se trenutno nude ili bili prvobitno planiraniveoma su vani. esto ovi dodatni proizvodi ili usluge mogu da proire baz klijenata ili daak privuku potpuno nove kupce. Zato treba razmisliti i o novim proizvodima koji supotpuno nepovezani sa sadanjim proizvodima i uslugama.

Cene

U marketinkoj strategiji, odreivanje cena sledi odmah iza razmatranja proizvoda i usluga.im se odrede proizvodi ili usluge koje e se ponuditi, sledi odreivanje cena. Priodreivanju cena u obzir treba uzeti svojstva koja se nude u poreenju sa konkurentskimproizvodima i uslugama.


25/103


25

Grad Beograd poverava javim preduzeima odreene poslove koji su od javnog interesa.Sve aktivnosti se obavljaju po vaeim internim cenovnicima. Vaei cenovnici su utvrenii usvojeni na bazi postojeih, overenih kalkulacija za svaku opereaciju odnosno utroak

materijala i usaglaenih trita meusobno usaglaavaju jednom godinje.Postojei cenovnici baziraju se na cenama elementara iz kalkulacije sa bazom od prethodnegodine.

Formiranje cena usluga je jedan od bitnih elemenata preduzea u ukupnoj politici razvojapa se u fromiranju cena usluga sagledava vise elemenata poevi od direktnih trokova, a tosu: materijalni trokovi, rezervni delovi, sirovine i materijali, gorivo i maziva, elektrina idruga energija, bruto zarade i naknade trokova, trokovi amortizacije i drugi trokoviposlovanja, finansijski i ostali rashodi. Prilikom kalkulacije cena postupa se u skaldu sapolitikom Vlade Republike Srbije.

Mesto

Trei deo marketniga je mesto ili distribucija. Preduzea moraju da brinu o svojimdobavljaima i distribuciji. Zato treba razmisliti o korienju regionalnih skladita iliprevoz direktno do kupca. Just in time krajnjem kupcu moe da predstavlja pravu utedui zato je veoma znaajan efekat.

Promocija

Promocija se obino izjednaava sa reklamiranjem. Reklamiranje ima dvojnu nameru dainformie kupce i da ih navede da kupe proizvod ili uslugu koja se reklamira. Nekadreklamiranje moe da ima i negativan efekat, jer kada se jednom pone sa reklamiranjem akonkurencija sledi primer, moe da bude veoma teko da se rekalmiranje smanji ili prekine.

Poslovanje

Funkcija poslovanja, najee, obuhvata uslune delatnosti. Gde je znaajno tehniko

umee koje poseduju radnici i rukovodstvo.

Fleksibilnost funkcije poslovanja kljuni je faktor koji treba razmotriti i kada god je tomogue ukljuiti imajui u vidu dananje konkurento poslovno okruenje koje prolazi krozbrze promene.


26/103


26

Ljudski resursi

Ljudski resursi se bitan faktor svakog preduzea. Kvalifikacije i strunost su bitne upogledu raspoloivosti, fleksibilnosti i visine plate. Vano je sa tim povezati i sposobnost

da se, u skladu sa potrebama i zahtevima optih i specijalizovanih struka, radnici regrutuju iobuavaju.

Obuka i razvoj kadrova u jednom preduzeu esto obezbeuju odluujuu prednost uodnosu na konkurenciju. Ako se to valjano uradi, obuka radnicima moe da usadi dodatnooseanje lojalnosti. Pored ovoga bitni su i metodi i uslovi rada.

Rukovodstvo

Mada je rukovodstvo deo ljudskih resursa, njegova uloga je kljuna u preduzeu. Intuicija i

zdrav razum su glavni faktori za uspean rukovodei tim. Uz prikladno i odgovrajueobrazovanje i iskustvo, da bi uspelo i napredovalo, rukovodstvo treba da ima i prikladnaoekivanja i reenost da uspe. Neu izostaviti, da kulturna klima, vrednosti i etika unutarfirme od glavnog su znaaja poto obezbeuju atmosferu u kojoj se sve odvija.

2011. - Procena 2012. - Plan

Slika 2. Struktura zaposlenih 2011. godine Slika 3. Plan zaposlenih za 2012. godinu


27/103


27

Finasnsije

Raspoloivost materijalnih i finansijskih sredstava je za preduzee uvek vano pitanje. Prviizvor novanih sredstava to se tie Beograd puta je nivo gotovine koji se moe oekivati

da e se interno ostvariti iz profita i amortizacije kao i minimizovanja aktive bilansa stanjapreduzea.

Sistemi finansijske kontrole veoma su vani za preduzee, glavni kontrolni mehanizam jebudet. Prvo ga treba napraviti, a zatim redovno meseno uporeivati sa bagovremenimmesenim izvetajima o finasijskom poslovanju preduzea.

Planiranje prodaje i marketniga kroz ERP

Planiranje prodaje i operacija obuhvata aktivnosti kreiranja operativnog plana za izvrenje

komponenti biznis plana koje se odnose na prodaju, proizvodnju i zalihe. On predstavljaspecijalizaciju biznis plana, transformisanjem novanih jedinica u koliine, vremena idruge jedinice mere i odreuje se na nivou grupa proizvoda jednog poslovnog sistema.Planiranje prodaje i operacija predstavlja najznaajniji deo ERP sistema i obuhvataaktivnosti dugoronog planiranja na nivou parametara obima sredstava i resursa. Ovakavsistem je uglavnom namenjen operativnom menadmentu.

BIZNIS PLAN

Pojam poslovnog plana

Biznis plan jeste planski dokument u kome se precizira pravac budueg poslovanjapreduzea za odreeni vremenski period. On sadri u sebi upravljakie odluke ijarealizacija e se desiti u preciziranom vremenskom roku.

Poslovni plan je skup ciljeva, politika, strategija i seta pojedinanih programa aktivnosti zaimplementaciju izabrane koncepcije biznisa preduzea.5On predstavlja istu artikulaciju moderne menaderske vizije, naina za njeno ostvarenje irizika koji je u to ukljuen.6U osnovi, poslovni plan svodi se na upravljanje kompanijom na papiru. 7

5TodoroviJ., uriin D., JanoeviS., Strategijski menadment, Institut za trina istraivanja, Beograd, 1998., str.439.6Freemantle D., The Successful Manager's Guide to Business Planning, McGraw-Hill Book Company, 1996., str.3.


28/103


28

Ovaj plan detaljno objanjava biznis, odnosno posao, upravljaki tim, proizvod ili uslugu,kao i strategije za ostvarenje formulisanih ciljeva. Poslovni plan predstavlja i formalno-kvantitativni izraz planiranja rezultata preduzea.8Poslovni plan moe se u domaoj literaturi, a pre svega, u praksi sresti i pod nazivom biznis

plan. Razlog tome je sve vea odomaenost engleske rei business, to se prevodi kaoposao, poslovanje, trgovanje, preduzee i sl9.

Poslovni plan neophodan je svim organizacijama. i malim i velikim, privatnim i javnim, iprofitnim i neprofitnim, nezavisno od prirode delatnosti. Meutim, veliina i sloenostprocesa poslovnog planiranja i rezultirajueg poslovnog plana treba da odraze veliinu isloenost preduzea. Za preduzea koja posluju u prilino stabilnom poslovnom okruenjuproces planiranja moe biti i neformalan pregled nekih kljunih aspekata poslovanjapreduzea, napravljen od strane nekolicine menadera. Kako preduzee raste i razvija se, ikako njegovo okruenje postaje manje stabilno i predvidivo, to planski proces postaje sve

vie formalan, obuhvatan i sloen i komplikovan. U sluaju diversifikovanih preduzea,poslovni plan pravi se na bazi poslovnih planova strategijskih poslovnih jedinica i budetastrategijskih funkcionalnih jedinica.

Re je kako o eksternom preduzetnitvu, odnosno o preduzetnitvu u maloj privredi kojeima otelotvorenje u neemu to zvui kao popularna sintagma mala i srednja preduzea,tako i o internom preduzetnitvu. Naime, realizacija preduzetnikog poduhvata nosi sasobom brojne izazove. U sluaju da se ovi izazovi ne razmotre, a jedan od najboljih nainaza ramatranje je pisanje poslovnog plana, poveava se verovatnoa da se itav poduhvat

pretvori u veliki neuspeh. Zato je cilj izrade poslovnog plana da se pre poetka realizacijeideje, ocene svi relevantni aspekti poslovanja, utvrdi isplativost ideje i proceni rizik.

Na taj nain, potencijalne greke prave se na papiru, a ne na tritu. Osim toga, zamenadere, poslovni plan e predstavljati, i poetni korak u komunikaciji sa finansijerima,tj. investitorima i kreditorima.Poslovni plan e biti i sredstvo komunikacije sa drugim akterima u okruenju(dobavljaima, distributerima, u internom okuruenju sa direktorima raznih sektora i sl.).

7Arkebauer J., The McGraw-Hill Guide to Writing High-Impact Business Plan, McGraw-Hill, 1994., str.2.8StevanovN., Obraun trokova, Ekonomski fakultet, Beograd, 1993., str.383.9Landa M., Privredno-poslovni renik, englesko-srpski, srpsko-engleski, PS "Grme", 1998., str.37.


29/103


29

Namena poslovnog plana

Poslovni plan kao dokument koristi se za interne i eksterne svrhe. U zavisnosti od toga kojaje svrha poslovnog plana, razlikovae se i sadraj, odnosno elementi poslovnog plana.

Interna svrha poslovnog plana ogleda se u sledeem:1. Poslovni plan utie na poboljanje performansi identifikovanjem snaga i slabosti u

poslovanju preduzea i potencijalnih ili trenutnih problema.2. Poslovnim planom se jasno predoavaju upravljakom timu i ostalim kadrovima

oekivanja u pogledu eljenih performansi preduzea.3. Kod preduzea sa veim brojem divizija, jedinica ili taaka menaderske

odgovornosti, poslovnim planom moe se obezbediti efektivna koordinacija ikonzistentnost u planovima i operacijama razliitih organizacionih delova.

4. Poslovni plan predstavlja solidnu osnovu za merenje efikasnosti preduzea u celini,

ali i za merenje efikasnosti organizacionih delova i njihovih menadera. Na tajnain, on se javlja kao standard kontrole.

5. Poslovni plan obrazuje okvir za donoenje kljunih odluka u kontinuelnom procesuupravljanja.

6. Poslovni plan i proces njegovog formulisanja predstavljaju sredstvo edukacije,harmonizacije i motivacije kljunih menadera. Kroz participaciju u analizi prolihperformansi, proceni uticaja trendova i u razvoju planova za budunost, menaderi iostali zaposleni vie ue o ukupnom poslovanju preduzea, i o vezi sopstvenogpodruja odgovornosti sa preduzeem u celini.

7.

Poslovni plan obezbeuje osnovu za brzo reagovanje na menjajue usloveposlovanja.

Eksterna svrha poslovnog plana ogleda se u sledeem:1. Poslovni plan moe se koristiti kao dobra osnova za upoznavanje spoljnih korisnika

o ciljevima, strukturi delatnosti, specifinostima poslovnog procesa i ostvarenimperformansama. Ova upotreba poslovnog plana postaje vana onda kada jeneophodna podrka investitora, kreditora, stratekih partnera i drugih.

2. Poslovni plan moe se koristiti kao osnova za dobijanje finansijskih sredstava odspoljnih investitora, bilo pojedinaca, bilo institucionalnih investitora.

3. Poslovni plan moe se koristiti i za jasno izraavanje namera preduzea, a u ciljuspreavanja ili neutralisanja akcija konkurencije ili nosilaca ekonomske politike.


30/103


30

Racionalni tvorci poslovnih planova smatraju da pre bilo kakvog angaovanja u izradiposlovnog plana treba prepoznati kome je plan namenjen. U zavisnosti od toga ko je ciljniitalac, razlikovae se i svrha plana.10

Generalno posmatrano, postoje tri osnovne funkcije kojima slui poslovni plan11

. Prva inajvanija je da se poslovni plan koristi za razvijanje ideja kako bi posao trebalo da budevoen. To je ansa da se definiu strategije i naprave greke na papiru, pre nego urealnom poslovanju. Druga, poslovni plan je retrospektivni alat, na osnovu koga poslovniljudi mogu da ocenjuju ostvarene performanse firme tokom vremena. Na osnovu ovoga,plan moe i treba da bude osnova za izradu novog plana. Trea funkcija poslovnog plana jeono to se, obino smatra njegovom primarnom funkcijom sredstvo za prikupljanjenovca, odnosno za obezbeenje finansiranja.

Prva funkcija poslovnog plana vezana je za poslovni plan kao planski dokument. Ova

funkcija je bitna bilo da su u pitanju preduzea u osnivanju, bilo da je reo preduzeima sadugogodinjom poslovnom egzistencijom. Za postojei biznis poslovni plan ima brojnekoristi. To je nain da se postigne grupno odluivanje i doslednost u odlukama ma kakveone bile u celom preduzeu. Naime, dok poslovne planove preduzea u osnivanju piejedna ili dve osobe, dotle u postojeoj firmi, a posebno veoj, vei broj ljudi je angaovanna pisanju plana. Inae, menaderi koji vode firme iz javnog sektora, najvie jadikuju nanedostatak vremena i preoptereenost svakodnevnim, operativnim problemima kada je upitanju izrada poslovnog plana. Kod njih vrlo esto ne ivi misao o tome da je realanposlovni plan osnov opstanka. Iako je mnogo vaniji za mala, nego za velika i starija

preduzea, u velikim javnim predzeiam je jako koristan.

Izrada poslovnog plana, kao instrumenta za upravljanje preduzeem, u velikoj meripomogla bi nastojanju da se smanji gaenje novih preduzea i povea opstanak postojeih.Veliki broj preduzea propadne zbog nedostatka poslovnog plana i ne pridravanja istog.Najei razlozi su: lo menadment, pogreno izabran proizvod/trite, slab finansijskimenadment, nepovoljno okruenje, nefleksibilnost i drugi nepredividivi faktori.

Izradom poslovnog plana mogu se u velikoj meri predvideti i eliminisati faktori neuspeha.Poslovni plan, takoe, moe se koristiti za testiranje strategija i za predvianje moguih

ishoda. U tom smislu, zahvaljujui poslovnom planu obezbeuje se preventivnoupozoravanje i omoguava brza akcija radi korigovanja eventualnih problema.

10Freemantle D., The Successful Manager's Guide to Business Planning, McGraw-Hill Book Company, 1996., str.52.11Siegel E., Ford B., Bornstein J., The Ernst&Young Business Plan Guide, John Wiley & Sons, Inc., 1993., str.1-14.


31/103


31

Druga funkcija poslovnog plana vezana je za pogled unazad, odnosno za potrebu daposlovni plan sli kao merilo postignutih performansi ili standard kontrole. Poreenjemostvarenih sa planiranim rezultatima, zakljuujemo o tome koja je strategija bila efektivnaili neefektivna, i, isto tako, koja je implementacija bila efektivna ili neefektivna. Finansijski

plan, kao elemenat poslovnog plana, koristi se za kontrolu ostvarenja finansijskihperformansi nekog posla. Takoe, on je osnova izrade budeta pojedinih centaraodgovornosti u preduzeu na osnovu kojih se obavlja kontrola. Eksterni finansijeri e,takoe, koristiti poslovni plan za potrebe kontrole preduzea. U sluaju znatnih devijacijau odnosu na planirane rezultate, verovatno e postaviti pitanje njihovih razloga imenaderske odgovornosti, uopte. To je i razlog zato je bitno da se prave realneprojekcije koje se lake mogu ostvariti i prevazii. Time se obezbeuje i uvruje lojalnostfinansijera.

Trea funkcija poslovnog plana odnosi se na korienje poslovnog plana, odnosno njegovu

funkciju kao finansijskog alata. Naime, mnogi menaderi javnih preduzea vide poslovniplan kao sredstvo koje e im olakati prikupljanje novca. Ovo je moda i prva uloga plana,obzirom na kritinost finansiranja nekog posla. Razmiljanje na takav nain moe dadovede u odreene probleme. Prilikom pisanja plana moe se doi do toga da plan neobezbedi neophodnu objektivnost za ispunjenje druge dve uloge poslovnog plana. Tako daje je bolje napisati objektivan plan i ne obezbediti finansiranje posla, ukoliko finansijeriocenjuju da je rizik nesrazmerno veliki, nego se zavaravati lakoom ostvarenja planiranihrezultata. Ono to, takoe, treba shvatiti jeste to da je poslovni plan samo poetak procesaobezbeivanja finansijskih sredstava potrebnih za finansiranje poslovnog poduhvata. To je

prvi u seriji dokumenata koji e potencijalni finansijer posla dobiti na uvid. Na osnovudostavljenog plana finansijer odluuje o tome da li e finansirati predoeni poduhvat ili ne.Takoe, on e poslovni plan iskoristiti i za pregovaranje o pojedinim uslovima finansiranja.


32/103


32

FINANSIJSKO IZVETAVANJE I NJEGOVA ULOGA UOSTVARENJU CILJEVA PREDUZEA

Jedan od procesa poslavanja je finansijsko izvetavanje i predstavlja sistem koji

obezbeuje sistematsku i hronoloku evidenciju poslovnih transakcija i drugih dogaajapreduzea. Korienjem finansijskih izvetaja korisnici dobijaju mogunost periodinoginoforimasanja o promenama nastalim u imovinskom, finansijskom i prinosnom poloajuistog.

Glavni cilj menadmenta preduzea je da se zatiti i maksimalno uvea vrednost kapitalnogudela investitora u preduzeu. Raunovoa mora poznavati razne varijable koje imaju uticajna trinu vrednost preduzea, te osigurati da proces donoenja odluka u oblastistrategijskog planiranja i upravljanja ovo znanje odraava. Kvalitet finansijskogizvetavanja, kao i kvalitet revizorske profesije u pogledu Meunarodnih raunovodstvenih

standarda revizije predstavljaju kljunu komponentu u minimiziranju investicionog rizika.

Finansijski izvetaj je finalni proizvod raunovodstvenog procesa i osnovni izvorfinansijkih informacija.Specifini ciljevi finansijskog izvetavanja u javnom sektora obuhvataju:

1. pruanje korisnicima potrebne informacije,2. pruanje informacija korisnicima o tome da li je izvrenje budeta i poslovanje

entiteta bilo u skladu sa zakonskim propisima,3. pomokorisnicima radi boljeg razumevanja prirode, veliine i predmeta aktivnosti

javnog sektora i finansijskog poloaja njegovih aktivnosti,4. pomo korisnicima prilikom razumevanja finansiranja javnog sektora iprocenjivanja uinaka javnog sektora,

5. pomo korisnicima prilikom utvrivanja ciljeva i trokova aktivnosti javnogsektora.

Korisnike finansijskih izvetaja entiteta javnog sektora ine:1. politiari, koji deluju u zakonodavnim telima ili telima izvrne vlasti,2. celokupna javnost,3. osoblje organizacije koje sastavlja finansijske izvetaje,

4. eksterni poslovni partneri kao to su poverioci, dobavljai i kupci,5. ekonomisti, analitiari sprovoenja poslovne politike i pojedine interesne grupe,6. mediji.


33/103


33

Da bi se pristupilo meunarodnim finansijama neophodno je da udruenje raunovoa irevizora ispuni uslove meunarodne finansijske zajednice, u smislu da, najpre, postojeilanovi ispune uslove uobiajene meunarodne prakse u pogledu zahtevanihspecijalistikih znanja. S obzirom na to, da je naa privreda nerazvijena, te da joj ozbiljno

nedostaje nivo naprednih raunovodstvenih struktura i finansijskih instrumenata, to bimoglo da se rei profesionalnom edukacijomm to je sasvim prihvatljivo i znaajno.

Cilj finasnijskog izvetavanja je da obezbedi istiniti i korisne informacije koje predstavljajuosnovu za odluivanje, kako internih korisnika, rukovodstva i zaposlenih tako i eksternih,investitora, kreditora i ostalih stejkholdera.

Kako su u finansijskim izvetajima raunovodstveni podaci iskazani u apsolutnimiznosima, njihov znaaj za analitiko odluivanje je mali te je potrebno obezbediti dodatnasaznanja o finansijskom poloaju i poslovnom uspehu koji preduzee ostvaruje. To se

postie finansijskom analizom izvetaja u javnom sektoru:

1. Izvetaj o finasnijskom stanju (bilans stanja, izvetaj o aktivi i pasivi) pruapodatke o stalnoj i obrtnoj imovini, kratkoronim i dugoronim obavezama i netoimovini, odnosno kapitalu,

2. Izvetaj o finansijskoj uspenosti (bilans uspeha, izvetaj o prihodima i rashodima,izvetaj o dobitku i gubitku) predstvlja ostvarne prihode i rashode odnosnoostvareni rezultat poslovanja.

3. Izvetaj o promeni u neto imovini tj. kapitalu je izvetaj u kom javni sektor

predstavlja promene neto imovine-kapitala izmeu dva datuma izvetavanja,odnosno odraava poveanje ili smanjenje njihove vrednosti tokom perioda.4. Izvetaj o novanim tokovima identifikuje izvore gotovniskih priliva, stavke na koje

je utroena gotovina tokom perioda izvetavanja i saldo gotovine na datumizvetavanja.

5. Raunovodstvene politike i napomene uz finansijske izvetaje predstvaljaju skupspecifinih principa, osnova, konvencija, pravila i prakse, koje je usvojio nekientitet javnog sektora.

Informacije iz finansisjkih izvetaja predstavljaju veoma vredan resurs, koji pomaerealizaciju upravljakih aktivnosti putem poslovno-finansijskog odluivanja. Ono to ih

karakterie je brojnost i raznovrsnost, kao i veliki broj korisnika, kako unutar, tako i izvanpreduzea


34/103


34

Da bi finasnijsko izvetavanje omoguilo valjano planiranje neopohodno je iscrpnoispitivanje finansijskog i ekonomskog stanja i rezultata poslovanja neke jediniceraunovodstvenog obuhvatanja na temelju njenih raunovodstvenih izvetaja12Proces finansijskog izvetavanja ima ulogu da obezbedi informacije potrebene za

podmirivanje potreba velikog broja korisnika. Da bi se to postiglo, u uslovima globalizacijesvetske privrede, potrebno je da finansijski izvetaji budu pripremljeni i prezentovani uskladu sa jedinstvenim principima i naelima, a kljunu ulogu u tome imaju Meunarodniraunovodstveni standardi. Primena naela, principa i zakonskih propisa bi trebalo dadoprinese pruanju razumljive, realne i uporedive informacije o finansiskom poloaju,uspenosti i novanim tokovima preduzea za potrebe odluivanja prvenstvenoinvestitora i kreditora, a potom i ostalih korisnika.

Kako bi se poveala upotrebna vrednost tako dobijenih podataka neophodno je izvritinjihovu finansijsku analizu uz pomo odgovarajuih metoda i instumenata radi dobijanja

pokazatelja ijom upotrebom se, zapravo, vri integracija informacija dobijnih izfinansijskog raunovodstva u proces upravljanja menadmenta i donoenja odluka odstrane korisnika van preduzea. Na ovaj nain proces finansijskog izvetavanjaostvaruje svoju ulogu informacione podrke za potrebe donoenja racionalnihinvestitorskih i kreditorskih odluka, pruanja adekvatne ocene za procenjivanje iznosa,vremena i stepena izvesnosti tokova gotovine, kao i za potrebe sagledavanja ekonomskihresursa i performansi preduzea. Takoe, finansijskom analizom dolazi se do znaajnihinformacija koje se odnose na uspenost menadmenta u realizaciji upravljakih aktivnosti,kao i do niza dodatnih interpretacija i objanjenja koji upotpunjuju sadrinu seta

finansijskih izvetaja.

12TepiR., Turk i PetroviM. Renik raunovodstva i finansija, Zagreb, 1984, str.54


35/103


35

FINANSIJSKO UPRAVLJANJE

Finansijski menadment ili upravljanje finansijama preduzea ispoljava se kao uticaj narad, poslovanje i razvoj preduzea putme rasploivog obima novanih sredstva.13

Upravljanje finansijama je vaan deo poslovnih procesa preduzea i ne sme da se gleda kaoodvojena aktivnost kojom iskljuivo treba da se bavi finansijsko osoblje. Upravljanjefinansijama nije samo voenje poslovnih knjiga. Ono obuhvata planiranje, organizovanje,kontrolu i nadgledanje/praenje finansijskih resursa organizacije da bi se ostvarili njeniciljevi.Upravljanje finansijama je kao odravanje kola. Ako ne stavimo kvalitetno gorivo i ulje, iako ga redovno ne servisiramo, funkcionisanje kola e trpeti i kola nee voziti efikasno.Ako ga zapustimo, vozilo e se u nekom trenutku pokvariti i nee uspeti da vozi doeljenog odredita.

Finansijska kontrola

Kao sastavni deo upravljanja finansijama pojavljuje se koncept finansijske kontrole. Toopisuje situaciju kada se finansijski resursi organizacije koriste korektno i uspeno.

Finansijska kontrola se odvija kada su postavljeni sistemi i procedure koji obezbeuju da sefinansijskim resursima organizacije ispravno upravlja.

Ukoliko je slaba finansijska kontrola u organizaciji, moe se dogoditi: Da je imovina izloena riziku krae, pronevere ili zloupotrebe, Da se resursi ne troe u skladu sa ciljevima preduzea, niti eljama.

Osnovna pretpostavka funkcionisanja svakog javnog preduzea, pa i uopte svakogprivrednog subjekta, je da menadment pravovremeno rasplae relevantnim informacijamao dogaajima u preduzeu i izvan njega koji utiu, ili mogu uticati, na funkcionisanjepreduzea.

Raspolaganje informacijama je od posebne vaenosti za preduzee s obzirom na veoma brztehniki, ekonomski i drutveni razvitak koji sa sobom donosi neprekidno merenje uslovaposlovanja i odnosa sa njenom okolinom. Istovremeno taj razvitak uzrokuje rastuu

13Ivani Marko, Upravljanje finansijama, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008, str. 9


36/103


36

sloenost strukture preduzea. Za donoenje optimalnih odluka i mogunost planiranjapotrebne su kvalitetne informacije koje trebaju omoguiti reenje problema ili predividetiunapred mogue probleme. Raunovodstvo je oduvek bilo izvor najveeg dela podatakapotrebnih za planiranje i donoenje odluka u preduzeima.

Osnovne komponente finansijskog upravljanja

Ne postoji model finansijskog sistema koji odgovara svim javnim preduzeima. Ali postojeneke osnovne komponente koje treba postaviti na mesto da bi se postigla dobra praksa ufinansijskom upravljanju.

A to su:

Raunovodstvena evidencijaSvako preduze treba da vodi aurnu evidenciju finansijskih transakcija koje su se desile,da bi se pokazalo kako se koriste sredstva. Jedan od preduslova za pravilno poslovanje je ipridravanje MRS, MSFI, MSR i drugi standarda i propisa. Raunovodstvena evidencijatakoe obezbeuje vrednu informaciju o tome kako se organizacijom rukovodi i da li onaostvaruje svoje ciljeve.

Finansijsko planiranjePovezano sa organizacionim stratekim i operativnim planovima, budet je kamen temeljac

svakog sistema za upravljanje finansijama i igra vanu ulogu u nadgledanju upotrebesredstava.

Finansijsko nadgledanje/praenjeUkoliko je organizacija postavila svoj budet, i ukoliko je vodila evidenciju i usaglaavalaraune pravovremeno i na jasan nain, onda je veoma jednostavno proizvesti finansijskeizvetaje koji omoguavaju rukovodiocima da sagledaju napredak preduzea.

Interne kontrole

Sistem kontrola, provera i bilansa - kolektivno nazvanim interne kontrole, postavljaju se dabi se sauvala imovina preduzea i da bi se rukovodilo internim rizicima. Njihova svrha jeda onemogue krau ili proneveru i da se otkriju greke i propusti u raunovodstvenojevidenciji. Uspean sistem unutranje kontrole takoe titi osoblje koje je ukljueno ufinansijske poslove.


37/103


37

Vano je da sve osnovnekomponente budu svo vremeprisutne. Uspena

finansijska kontrola ne moeda se postigne deliminomprimenom. Na primer, nemanikakve svrhe da se vodidetaljna raunovodstvenaevidencija ako se neproverava da li ima greaka ili propusta.

Slika 4: Finansijksko upravljanje

Neprecizna evidencija e rezultirati informacijom koja moe da odvede u pogrenom

pravcu, koja zauzvrat moe da utie da se donese pogrena odluka u oblasti finansijskogupravljanja.Za bolje upravljanje koriste se mnoge alatke, koje nisu nuno finansijske, ali kojerukovodioci mogu da koriste da bi sebi pomogli da dostignu dobru praksu u planiranju,upravljanju i kontroli finansija su: Planiranje, Organizovanje, Kontrola, Nadgledanje/praenje.

POJAM I ZNACAJ RAUNOVODSTVA

Raunovodstvo se definie kao jedna od podfunkcija upravljanja i predstavlja jedinipotupuni sistem analize poslovanja u preduzeu, to logino znai da zauzima centralnomesto u inforimisanju menadmenta preduzea. Poslovno raunovodstvo ima zadatakobuhvatanja i nadzora finansijskog i robnog toka u preduzeu i nadzor tokova novca iuinka koji nastaju u procesu poslovanja.

Raunovodstvo nauka o beleenju i klasifikovanju poslovnih transakcija i dogaaja,primarno finansijskog karaktera i vetina sastavljanja znaajnih izvetaja analize i


38/103


38

interpretiranja ovih transakcija i dogaaja i prenoenja rezultata licima koja moraju donetiodluku ili dati ocenu.14

Osnovni zadaci poslovnog raunovodstva predstavljaju informacije i kontrola. Ovi zadaci

imaju karakter internih zadataka, a informacije ne slue samo za kontrolu ekonominosti irentabilnosti, ve predstavljaju i osnovu za odluivanje, dok eksterni zadatak, koji jenametnut zakonom, predstavlja polaganje rauna i informisanje.

STRUKTURA RAUNOVODSTVA

Poslovno raunovodstvo se sastoji iz etri povezana podruija:1. Knjigovodstvo i bilans,2. Obraun trokova,

3. Raunovodstveno planiranje,4. Analiza i revizija.

U zavisnosti od namene i upotrebe informacija raunovdstvo moe biti:1. Finansijsko raunovodstvo

Ono ima za cilj da obezbedi i analizira informacije o ostvarnim efektimaposlovanja, koji znae eksternim korisnicima (poreskim organima, dravnimorganima, raznim pratnerima, akcionarima i dr.).

2. Upravljako raunovodstvoUpravljako raunovodstvo je namenjeno rukovodstvu javnog preduzea i ima zacilj obezbeivanje i analiziranje informacija nunih za efikasno upravljanjepreduzeem, odnosno obezbeivanja informacija za potrebe kontrole, planiranja iposlovnog odluivanja.

Usmerenost raunovodstva ka zahtevima upravljanja preduzeem kroz kontrolu i planiranjeposlovanja predstavlja njegovu sutinu. Krajnji produkt raunovodstva su finasnsijskiizvetaji, bilans stanja i bilans uspeha, koji moraju biti u skaldu sa raunovodstvenimprincipima.

Finansijski izvetaji su namenjeni kako eksternim korisnicima, kreditorima, dravnimorganima, naunim institutima i dr., tako i internim, odnosno menaderima. Ali za razlikuod eksternih korisnika, kojima su dostupni samo finansisijski izvetaji, interni korisniciimaju na raspolaganju i druge izvetaje kao izvor informacija.

14Citirano prema grupi autora Raunovodstvo I , Via poslovna kola, Beograd, 1995, str.12


39/103


39

RAUNOVOSTVENO PLANIRANJE

Raunovodstveno planiranje je vaan deo poslovnog planiranja. Planiranje je znaajansegment poslovanja zbog toga jer omoguuje preduzeu da predvia budua stanja i

dogaaje te se na taj nain orijentie i organizuje u svojoj delatnosti. Planiranje proizlazi izraunovodstva jer su poslovne knjige i finansijski izvetaji izvor podataka koji se koriste uplaniranju i sastavljanju planova preduzea. Raunovodstveno planiranje je posebna vrstaevidencije o buduim dogaajima koji su znaajni za poslovanje preduzea i njegovopstanak.

Raunovodstveno planiranje kao rezultat ima planske finansijske izvetaje na temelju kojihpreduzee moe predviati budua potraivanja, obaveze, zalihe, planiranu dobit, potrebeza finansiranjem, ulaganja i drugo. Poslovno i raunovodstveno planiranje kao dva vidaplaniranja su nerazdvojivi. Poslovni plan obuhvata celokupno planiranje jednog preduzea,

a raunovodstveni plan je finansijski deo plana. Zbog toga su ta dva vida planiranja veomapovezani. Na primer, preduzee ne moe planirati rashode ako ne planira koliinuproizvoda (proizvodnje), ili ne moe predviati prihode ako ne zna plan prodaje, a bezprihoda i rashoda ne moe planirati konanu dobit jednog razdoblja.

Planiranje je usko povezano s kontrolom kao zavrnom aktivnostiposlovnog/raunovodstvenog procesa. Ako se neto planira potrebno je proveriti da li jeplan i ostvaren. Zbog toga se usporeuje ostvareno i planirano kako bi se napravileodreene korekcije. Planiranje u javnom preduzeu sprovodi se u finansijsko

raunovodstvenom sektoru u slubi plan i analiza. Preduzee planira za svoje potrebe,godinje i za kraa razdoblja. Raunovodstveno planiranje u javnom preduzeu sastavni jedeo godinjeg plana preduzea u kojem se planiraju dobit, broj radnika, plate, ulaganja,proizvodnja. Godinji plan sastavlja se u pisanom obliku. Raunovodstveni deo planatemelji se na finansijskim izveetajima prethodnog razdoblja.

RAUNOVODSTVENA ANALIZA

Raunovodstvena analiza predstavlja specifino podruje raunovodstva. Bavi se analizomfinansijskih izvetaja, odnosno prati situaciju da li se pogorava ili poboljava finansijska

situacija, da li e poslovni subjekti ispunjavati obaveze, pokazuje kako se imovina obre unovac i da li

MR - Sistem interne kontrole i planiranje poslovanja sa stanovista javnog preduzeca.pdf

Documents

Transcript of MR - Sistem interne kontrole i planiranje poslovanja sa stanovista javnog preduzeca.pdf