Morfologija

1. kum + -a = kûma → граматичка основа + граматички наставак, други облик исте речи = флексија 2. kum + -a = kúma → творбена основа + творбени суфикс, нова реч = деривација Првим се бави морфологија у ужем смислу, а другим творба речи. Отуд постоји однос граматичке морфеме : творбене морфеме. Морфологија у ужем смислу - Врсте речи – речи су у српском језику подељене на основу значења (да ли означава бића или предмет, особину предмета, радњу итд.) и граматичког понашања (да ли се мења по падежима, временима, да ли разликује број, род, итд.). У српском језику постоји десет врста речи и оне могу бити променљиве и непроменљиве или полупроменљиве (неки прилози и бројеви) Именице - Број именица је граматичка категорија која има две вредности: једнину и множину. Постоји и трећи облик, као остатак старе двојине. Тај облик назива се паукал (paucus – малобројан, мален) и користи се уз бројеве 2, 3, 4 и оба. Нпр. 2, 3, 4 човека, али 5 људи. Већина именица има два облика, али има и оних које се јављају само у једном облику: 1. сингуларија тантум а) властите именице (изузев презимена и неких географских назива и назива празника) – Јована, Чешка, Берлин, Ужице, Ускрс б) збирне именице – жбуње, пруће, посуђе, господа, пилад, дугмад в) градивне именице – уље, пшеница, восак, пластика, бронза г) неке апстрактне именице – сиромаштво, срећа, брбљање, помоћ, младост, доброта 2. плуралија тантум а)властите именице (које именују неке географске појмове и неке празнике) – Владимирци, Карпати, Дивчибаре, Малдиви, Младенци, Цвети, Тројице, Благовести б) неке заједничке именице које означавају предмете састављене од два дела, или неко мноштво ситних делова – панталоне, наочаре, оргуље, гусле, санке, кола, кастањете, даире, врата, леђа, груди, таљиге, чезе, груди, десни, пихтије, прса, плућа, лазање, богиње, шпагете, макароне, мекиње - Падеж је граматичка категорија по којој се именице мењају. У српском језику има 7 падежа. Падежи се обично деле на независне и зависне. Независни су номинатив и вокатив и увек се употребљавају без предлога. Остали су зависни (коси). Локатив се увек употребљава са предлозима, остали могу са њима и без њих, с тим што се највећи број различитих предлога употребљава уз генитив. За датив – ка, према, понекад упркос. 1 N.B. Ако кажемо именицу у дативу и ако има наставак –има или –ама,

Morfologija

Documents

Transcript of Morfologija