Mont Everest 2005.

KA BELOM GOROSTASUKad smo se u januaru 2005. detaljno dogovarali o strategiji uspona na

Mont Eve-rest, planirali smo uspon s ju`ne, nepalske, odnosno, lak{e strane,odakle su se [erpas Tenzing i Hilari 29. maja 1953. popeli na vrh. Me|utim,po{to se u Srbiji ni{ta ne mo`e ni kratkoro~no predvideti, nismo uspeli da uroku prikupimo dovoljno novca za taksu, koja iznosi 10.000 dolara po u~esnikuekspedicije. Kako se svaki uspon bez dozvole ka`njava sa 200.000 dolara, pre-ostalo nam je jedino da krenemo sa severne, tibetanske i te`e strane, kojaobiluje mno{tvom okomitih stena i, {to je najgore, ve}ina je na visini iznad 8.000m. Odlu~ili smo - idemo. Jeste te`e, ali nama alpinizam vi{e nije hobi, ve} na~in`ivota.

Najve}i deo opreme smo lane po povratku sa [i{a Pangme ostavili kodna{eg {erpasa Dave u Katmanduu, ali ipak nas nisu zaobi{li problemi. Priulasku u avion imali smo bar 10 kilograma vi{ka tereta po ~oveku. Kad smonajzad poleteli 28. marta sa sur~inskog aerodroma, teret sa srca nam je pao.Vi{e nema nedoumice, idemo na Everest!

U ekipi sve prekaljeni alpinisti~ki asovi: Miodrag Jovovi}, vo|a ekspedi-cije; Goran Ferlan, popeo se na dva vrha iznad 8.000 m, pa i Ama Dablam,

[apat neba

Ekspedicija ispred aerodroma u KatmanduuStoje: Milivoj Erdeljan, Hoselito Bite, Du{ko Momi} i Miodrag Jovovi}.^u~e: Andor Luhovi}, Goran Ferlan i Iso Plani}.

124

jedan odnajlep{ih in a j t e ` i hh i m a l a j s k i hvrhova; AndorL u h o v i } ,najmla|i ~lant i m a ,u~estvovao usvim etapamaprojekta; IsoPlani} iHoselito Bitesu nam sep r i k l j u ~ i l ilane; Du{ko

Momi}, novi ~lan, i Milivoj Erdeljan, jedan od idejnih tvoraca uspona na MontEverest. Katmandu, glavni grad Ne-pala, postao nam je druga ku}a, jer smoposlednje tri godine njegovi redovni gosti. Do~ekuju nas na aerodromu sadave} stari prijatelji: {erpasi Dava i Kami, te kuvar Azal, koji nas je svojim speci-jalitetima potkupio da ga vodimo na svaku ekspediciju.

Kombi se savio pod teretom na{ih transportnih vre}a. Na ulicama mete`neopisiv: hiljade biciklista i motociklista, rik{e i kamion~i}i, prete`no indijskeproizvodnje. Gu`va je tolika da je po ulicama gotovo nemogu}e hodati ili vozi-

Mont Everest

Nedosanjani san: mar{ruta preko ju`nog sedla

Stari prijatelji: {erpasi Kami i Dava

125

ti br`e od 30 km na sat. Iznad pra{njavih ulica, crni oblak smoga. I sunce jedruge boje, bakarno od gasova. Pre desetak godina Katmandu je progla{en zanajzaga|eniji grad u svetu. ^estice pra{ine ose}amo u kombiju i ustima. Prljavavoda koja te~e kanalom i nepodno{ljivo smrdi zapravo je - reka.Na{e uto~i{te u Katmanduu, hotel "Manang", jedan je od boljih u gradu,{to pre svega zna~i da je posteljina ~ista. Sa recepcionerima smo ve}na "ti", padobijamo sobe na poslednjem spratu, jer znaju da najve}i deo dana provodi-mo na terasi, sa koje je predivan pogled na grad. Tu je najlep{e piti kafu ujutro,dok je prohladno a sparina se jo{ ne obru{i na Katmandu. U sobama su krevetiu duborezu, sa prekriva~ima jarkih boja. Na podu je debeli tepih samo za nijan-su svetliji. Veliko ogledalo u ramu od masivnog drveta koristili smo po dolaskuu Katmandu, ali smo ga po pravilu svi izbegavali nakon zavr{ene ekspedicije.

Vo|a na{e ekspedicije nare|uje: nema {etnje po gradu dok se oprema,koju smo nekoliko meseci ranije ostavili u Katmanduu, ne proveri i dobro neprovetri. Sre}om, sve je tu ispravno: {atori, vre}e za spavanje, odelo odgoreteksa ili punjeno paperjem, agregat, satelitski telefon, voki-toki ure|aji,solarni punja~i. [erpas Dava je odr`ao obe}anje i brinuo se o opremi kao da jenjegova. Odlazimo potom u nabavku dodatnih potrep{tina. Na spisku su maleboce sa smesom butana i propana, u`ad, klinovi, gorionici, boce sakiseonikom... U Katmanduu kupovina je nezaobilazni ritual, jer se cenkanjemcene mogu sniziti i do deset puta. Mi ve} godinama kupujemo kod [one,Nepalke udate za Novozelan|anina. Kod nje nema cenkanja, ali nema ni pre-vare. Otvoreno ka`e koja je oprema dobra, a koja bofl. A puno opreme proizve-dene u Kini ili samom Nepalu toliko verno li~i originalu da je plagijat gotovo

[apat neba

Manastir Kopan

126

nemogu}e prepoznati. Na`alost, roba po kvalitetu nije ni blizu originalima, aligore na planini nikome se ne mo`e reklamirati. I na{ kuvar se dobro snabdeo:pirina~, krompir, makarone, kupus, karfiol� Nije zaboravio ni na meso`dere,koji mogu ra~unati na piletinu, pa~etinu, ali i nezaobilazno meso jaka, himala-jskog gove~eta. Kada smo sve doneli u "Manang", bili smo te`i za oko pet tonaopreme i hrane.Gane{ Bahadur Neupane, vlasnik Monterosa Treks & Expedition (P) LTD,lokalne agencije koja pru`a logisti~ku podr{ku vojvo|anskoj ekspediciji, ubrza-va na{e pripreme i odlazak iz Katmandua. Naime, pobunjene ultralevi~arskemaoisti~ke grupacije najavile su velikim transparentom na drumu koji vodi kakineskoj granici da }e od 3. aprila narednih deset dana dr`ati blokiran ovaj vrlofrekventan put. Kraljevska nepalska vojska uglavnom neuspe{no poku{ava darazbije takve ~este blokade, po{to je maoisti~ke gerilce te{ko prona}i u gudu-rama Himalaja. Uz to, gerilci su izuzetno dobro opremljeni jer ih je donedavnopodr`avala Kina. Me|utim, doma}ini za sve imaju re{enje i te{e nas kako zapra-vo nema potrebe dapani~imo: ako se nebude moglo drumom,helikopter }e nas pre-baciti do nepalsko-kineske granice. Pred polazakpose}ujemo manastirKopan na istoimenombre`uljku krajKatmandua - na{i{erpasi su insistirali dasvi ~lanovi ekspedicijeobavezno idu na ovohodo~a{}e. Za odlazakna Mont Evereset, tronbogova, neophodno jeda lokalne lame nama isvevi{njem upute pokoju lepu re~ kako bismoimali sre}u i lepo vreme.Danas u manastiruboravi 320 monaha,uglavnom iz Nepala i saTibeta, mada su nekido{li iz Indije, Sikima,Butana, pa ~ak iMongolije. Od 1971. uKopanu radi besplatna{kola za decu iz okoline.Ulazimo na ogroman

Mont Everest

Dete u manastiru

127

balkon manastira, gde, gotovo hermeti~ki zatvoren staklom, kip zlatnog Budezauzima centralno mesto. [erpasi odlaze do lame, dok mi neprestano {kljo-camo fotoaparatima. Svaki detalj je poput amajlije i nosi odre|enu simboliku.Do nepalsko-tibe-tanske granice 2. aprila se vozimo kombijem, dokopremu tovarimo u kamion, i na rubu o~aja shvatamo da nam je gotovo polaneo-phodnih stvari - vi{ak. Kao ~udotvorac pojavljuje se kuvar Azal, sposobanda valjda i dva litra vode smesti u fla{u od litra, koji je preuzeo na sebe prob-lem, te je zaista sve ko zna kako ipak upakovano. Pored ~la-nova ekspedicije,sa nama kre}u pomenuti Azal s pomo}nikom Robinom i {erpasima Davom,Kamijem i Tembom. Osim Tembe, svi su ve} ranije bili na na{im pohodima. Ulazimo u dolinu reke Bote Kosi, na ~ijem izvoru deca beru banane, a na

kraju se grudvaju cele godine. Vozimo se dolinom satima, a oko nas samostrme padine i dubok kanjon na ~ijem je dnu potok, tanak kao nit konca. Imamosre}e, sneg jo{ nije po~eo da se topi, a put je tvrd i bez odrona. Kad nai|ubujice s padina Himalaja, prekriju ga mu-ljem i postaje gotovo neprohodan.

Ako postoji kraj sveta, onda je to nepalsko selo Kodari, sme{teno nasamoj grani~i s Tibetom, odnosno Kinom. [irina doline dozvoljava da se smestisamo jedan red ku}a, pore|anih kao kompozicija voza. S obe strane doline sustrme litice na nepalskoj i kineskoj strani.

Duboki ponor nadvisuje drvene police na kojima su sme{tene ku}e selaKodari. Oronule i tro{ne, izgledaju kao da }e se svakog ~asa survati u provali-ju i reku koja te~e ispod naselja. Ispred ovih sirotinjskih nastambi puno je polu-gole, slinave dece koja poku{avaju da se ne~im igraju. Ispred sela, tik uz liticu,

[apat neba

Ru~ak prstima Pranje sudova hladnom vodom

128

parkirana je vi{e kilometara duga kolona kamiona, koji danima ~ekaju da pre|uu Kinu. Mesta na putu ima tek da se mo`e pro}i, ali polako, da to~ak kombijane bi skliznuo s puta pored kojeg je odmah provalija, puta bez ikakve za{titneograde. Obilazimo kolonu i stajemo ispred grani~ne rampe. Prilaze namznati`eljna deca, dok stariji staju u red nadaju}i se da }emo ih anga`ovati zapretovar tereta. Dok na{ kuvar brine o prebacivanju stvari za Tibet, mi odlazimou obli`-nji restoran. Vlasnik tr~kara oko nas kako bi nam u svemu udovoljio.Odustali smo od jela kada smo videli ~esmu u centru gostionice. Povezana jegumenim crevom s potokom, pa se sudovi peru hladnom prljavom vodom ikrpom veoma sumnjive ~isto}e. U Katmanduu smo pribavili vize i ostalu potrebnu dokumentaciju zaulazak ekspedicije u Tibet, tako da prebacivanje tereta odmah po~inje. Nikonam ne kontroli{e burad u kojima nosimo opremu, ali zato se svako bure kojese stavi na le|a nosa~a upisuje i posle proverava da li je preneto preko granice.Nosa~i ga nose 100 metara od granice, a zatim utovaruju u kineski kamion.Sre}om, na{e osoblje ve}inu nosa~a dobro poznaje, pa nam ni{ta od opremenije nestalo. Ispijanje koka-kole je prekinuo lokalni bos, sitni {vercer, kojipodmi}uje carinike - paso{e nam ni formalno nisu pogledali. Bez pratioca krozTibet se ne mo`e pro}i. Ne znam ko ga odre|uje, ali mi smo svoga morali da~ekamo sat vremena. Prilazi krupan sredove~ni ~ovek i obra}a nam se nakineskom jeziku. Za njim ide mladi} i prevodi. Shvatili smo da se zove Li, a tekkasnije i da je tzv. oficir za vezu, za alpiniste bog i batina, ~ijim odlukama mora-ju da se povinuju svi koji idu ka Everestu. Prilazi mu vo|a na{e ekspedicije ipozdravlja se sa "njihau". Li se smeje i vodi ga da srede papire za ulazak.Pitamo ga posle {ta zna~i "njihau", a on nam ka`e da nema pojma, ali mu je to

Mont Everest

Maramica meni ne treba Prenos opreme preko granice

129

uzre~ica koju svi uz osmeh na Tibetu prihvataju.Sedamo u ogroman d`ip "tojota", koji ovde nije stvar presti`a, ve} prekepotrebe, po{to je japanski auto kao stvoren za te{ko prohodne tibetanske dru-

[apat neba

Zangmu

Savremena Kineskinja Tibetanke ne menjaju modu

130

move. Opremu tovarimo u kamion. Pred ulazak u Zangmu na{ kineski prijatelj odlazi da obavi puke carinskeformalnosti, brzo se vra}a, a mi, kako znamo za lepo vaspitanje, izlazimo izvozila da se i li~no pozdravimo sa carinicima. Zangmu je mo`da jedino urban-izovano naselje u podno`ju Tibeta, ali u njemu nema gotovo vi{e ni~eg auten-ti~no tibetanskog, toliko je preovladao trgova~ki duh, pa ceo grad potpunoodudara od prirodnog ambijenta koji ga okru`uje. Prizor deluje nadrealno: naterasama gde su nekad uzgajani krompir i je~am, nikli su stakleni soliteri.Stanovnici su ponosni {to `ive u gradu, koji im omogu}ava kvalitet `ivota neza-misliv za ostale delove visoravni. Odmah iza carinske rampe sme{tamo se uhotel ~ija fasada sva sija u staklu. Tek kad smo u{li unutra, shvatismo da jesamo maska nova, jer je unutra{njost, zapravo, solidno adaptirano staro zdan-je. Sobe su ~iste, jedan toalet koriste gosti sa celog sprata. Kupatila na Tibetunema. Modu ne prate samo mladi, ve} svi koji `ele da poka`u svoj dru{tvenistatus. Najvi{e je biznismena u odelima krojenim po poslednjem evropskomtrendu. No, ostali Tibetanci ne odustaju od tradicije i ~ini mi se da nose ode}ukoja se nasle|uje iz generacije u generaciju. Ve~no izlo`eni borbi s vremenskimnepogodama i borbi za goli `ivot, ostali su uskra}eni za saznanje da po~etkom21. veka ima ljudi koji od njih mnogo lak{e i udobnije `ive. Danas poku{avajuda poneki juan zarade kao fizikalci kod kineskih poslodavaca. Sa lica tibetan-skih `ena se ~ita neka ~udna tuga, jer je u ovim uslovima tegobno brinuti se oku}i. Od jutra do mraka ve{ peru po uli~nim ~esmama, kuvaju u ogromnim{erpama, a spavaju s ostalim uku}anima na podu ili, u najboljem slu~aju, tvr-dom drve-nom krevetu.

Mont Everest

Panorama Njilama

131

Pribli`avamo se Njilamu. Ni{ta se posebno nije promenio od pre {estmeseci, kada smo bili u njemu. ^ak imamo ose}aj da nas je i u skromnomhotelu "Snow land", u kojem smo pro{le godine spavali, do~ekala ista krevet-nina. Po{to se nalazimo na 3.750 metara,odlu~ujemo da ovde provedemo tri danaradi aklimatizacije. Moramo pomo}i orga-nizmu da proizvede {to vi{e crvenih krvnihzrnaca, kako bi lak{e prenosio kiseonik,kojeg }e, kako se budemo penjali, svemanje biti. Njilam `ivi u dve ulice. Du` onekoja vodi uz-brdo, stare tibetanske ku}e supore|ana jedna pored druge, a na vrhu sumanastir i bolnica. Druga ulica se spu{ta inju su nedavno naselili Kinezi, izgradiv{inove velelepne ku}e sa puno prodavnica.Okolne padine su gole i strmo sespu{taju do reke, u klisuru. Po tim nimalointeresantnim vrhovima, dva dana se pen-jemo na preko 4.500 metara. Ujutro stavi-mo ranac na le|a, vo|a ekspedicije naza~elju i ne dozvoljava nikome da eskiviraaklimatizacione {e-tnje. Nije ni kuvaroslobo|en ove obaveze, ~ak insistira dabude na ~elu. Pre dve godine dobio je

[apat neba

Tibetanska visoravan

Kamion {iri nego du`i

132

visinsku bolest, teturao se i nije mogao da stane na noge, a kamoli da namkuva. Uve~e uglavnom pri~amo sa Dancem koji je biciklom krenuo iz Danskedo podno`ja Mont Everesta, a odatle }e pe{ke na njegov vrh. Kom{ije su nami trojica Rumuna, mladih i punih optimizma, koji se penju na [i{a Pangmu. Za razliku od dosada{njeg puta, vi{e nema blage uzbrdice, ve} trebastisnuti gas do daske kako bi se d`ip kroz bezbroj zavoja probio do mo`danajvi{eg prevoja na svetu dokle ~etvoroto~ka{i mogu dospeti. Nevero-vatno jeovo "Tojotino" vozilo, motor mu nije ni zaka{ljucao, mada je veoma malokiseonika u vazduhu - svega 50 odsto. Za nama juri kombi i na krovu vozi -kozu. Po njenom uspe{nom ba-lansiranju, ~ak i u krivinama, shvatamo da jojovo nije prva vo`nja ovoga tipa u `ivotu. Sti`emo do prevoja Lalung La, na visi-ni od 5.124 metara. Da smo u Evropi, ceo kontinent bi bio ispod nas, osimElbrusa na ruskom delu Kavkaza, najvi{eg vrh Starog sveta. Kad smo o~istilipra{inu iz o~iju i u{iju, pred nama je zasijala [i{a Pangma, na{ pro{logodi{njicilj, lep{a nego ikada. Po{to smo bili ve} na njenom vrhu, deluje nam nekakopitomo.Padine prema Lasi su bla`e, pitomije i gotovo nezanimljive. Put krivudapreko valovite visoravni na kojoj pasu velika stada ovaca, krava, koza i jakovaokupljenih oko lokvi koje su ostale od nekada{njeg jezera. Snegom pokriveniHimalaji su jedini izvor vode, a kako sneg jo{ nije po~eo da se topi, voda posta-je skuplja od zlata. Veoma je malo plodnog tla, pro{aranog niskom vegetaci-jom. Sve ostalo je nepregledno more kamenja i peska, tu i tamo poneko brdoili retka zbijena sela.Nastaje kome{anje u d`ipu kad od voza~a tra`imo da stane, a on besni,

po{to smo malopre tra`ili pauzu "radi sebe". U daljini se vide snegom

Mont Everest

Prvi pogled na Everest

133

[apat neba

Tingri

Prevoz

134

Mont Everest

Bilijar kraj puta

Hrana za bazni kamp

135

prekriveni Himalaji, nanjima sija Everest i prviput se sre}emo sa nje-govom severnom stra-nom. Ne samo da jenajvi{i, ve} sa svojomravnom severnomplo~om s udaljenosti od150 kilometara delujeneosvojiv. Nekako odu-dara od celog lancaHimalaja, ~iji su svivrhovi beli i snegomprekriveni. Jedino je oncrn, omotan belomperu{kom oblaka. Samje kriv, najvi{i je i uvek seoblak zaka~i za njega.Oduvek sam `eleo, a sadimam priliku, da mu sedivim.

Pra{njavi putodjednom zamenjujeasfaltni. Posle dva kilo-

[apat neba

Vihor

Izborano lice [ubara glavu ~uva

136

metra ulazimo u Tingri, koji se smestio na 4.350 metara. Goran je u njemu biopre sedam godina, kad je to bilo selo od {atora i s tek po kojom ozidanomku}om. Danas je tu celo naselje sa stotinak ku}a, ali {atora vi{e nema. Asfaltniput u ovoj nedo|iji deluje nestvarno. Vetar neprestano duva i podi`e nesnosnupra{inu. Gotovo je nemogu}e disati i dr`ati otvorene o~i. Kad vetar povremenomalo utihne, selo obavije miris jakove balege koju seljaci nakon su{enja koristeza lo`enje. Tibetanci, koji ~ine gotovo sto posto stanovni{tva, poku{avaju daiskoriste najezdu alpinista iz celog sveta i pre`ive od trgovine. Du}ani su prim-itivno sklepani, ali dobro opremljeni kineskom robom. U jednom zati~emo `enukoja je do{la da kupi tri metra najlon platna. Trgovac iznosi na glavni put celutrubu, {iri je i meri. Kamiond`ije koje nailaze ko~e i mirno ~ekaju da se obaviova poslovna transakcija. Malo dalje, majstor vari stranicu kamiona, donosipi{tolj kompresora i, uz pra{inu, odmah farba. Svi spokojni i zadovoljni. Sme{tamo se u lod` koji podse}a na one iz vremena osvajanjaameri~kog Divljeg zapada. U centralnom delu je parking za d`ipove i kamione,a po obodu dvokrevetne sobe za spavanje. Problemati~ni su samo kreveti dugimetar i sedamdeset, sa posteljinom koja je menjana pre mesec dana, a mo`dai pro{le godine. Ujutro smo izmerili temperaturu od jedva tri stepena. Ipak smoprezadovoljni sme{tajem, jer je bolji od no}enja pod {atorima. Sijalica u sobijedva {kilji pa ne smemo da priklju~ujemo ra~unare. Selo `ivi u polumraku, iakoje najve}i deo Tibeta elektrificiran. Prenos energije je lo{, trafo-stanice su dotra-jale, a vetar ~esto zamrsi ili kida `ice. Toaleti, mu{ki i `enski, bez vrata, stojejedan do drugog. A u restoranu posao cveta, po{to ovde jedu svi alpinisti kojikre}u ka Everestu. Enterijer sasvim podno{ljiv: oblo`eni raznobojnim lesonitomdrveni stolovi i stolice. Jelovnik, zna se, kineski: pirina~ s puno priloga. Taman

Mont Everest

Ulazak u nacionalni park

137

priviknuti na meni, tra`ismo i repete, pa po~e{e da nam donose za svakogaposebnu porciju. Procenio gazda da smo nerentabilni, s obzirom na to daprevi{e mo`emo pojesti. Ulicama mirno {etaju krave, ovce ikonji. No, najopasniji su psi, koji verovat-no zbog hroni~ne izgladnelostineprestano laju. Jednog ~lana ~e{keekspedicije ujela je kera, pa je jedinore{enje bilo da se vrati u Katmandu iprimi tetanus. U centralnom delu Tingrijaje velika kasarna kineske vojske, kojazauzima dvostruko vi{e prostora negosve ostale zgrade u selu zajedno. Kineskivojnici, u zelenim uniformama zasukanihrukava, slobodno vreme tro{e igraju}ibilijar na stolovima postavljenim krajsamog puta. Glavno prevozno sredstvoTibetanaca jo{ uvek su konji i taljige, aliimu}niji voze motore i motokultivatore.Ostajemo dva dana u ovom malommestu, gde ne postoji na~in da se ubijedokolica. Vo|a na{e ekspedicijenare|uje: svi na obli`nje brdo u posled-nju aklimatizacionu {etnju. Svi se lakopenjemo, niko nema mu~ninu, nikom se

[apat neba

Manastir Rongbuk

Molitveni mlin u manastiru Rongbuk

138

ne vrti u glavi, svi imamo dobar apetit. Zna~i da smo spremni da krenemo ubazni kamp Everesta. Na 50. kilometru od Tingrija prema Lasi, ili kako na kamenu pored putapi{e - 5.145 kilometara do Pekinga, veliki plavi putokaz: Everest bazni kamp 101kilometar. Iza brda, u uzanoj dolini, novosagra|ena ku}a s kapijom, gde trebada prilo`imo svu dokumentaciju, od kineske vize do dozvole za uspon na vrh.Za nas je to samo formalnost i ne zadr`avamo se du`e od 15 minuta. Odavdevodi kolski put strmo u planinu. Do prevoja udaljenog pet kilometaravazdu{nom linijom putujemo 27 kilometara iznad ambisa, preko bar hiljadu kriv-ina. Kinezi svojim gra|evinskim ambicijama pre svega `ele da zadive sve bro-jnije putnika u ovom bespu}u, a i demonstriraju veli~inu i snagu dr`ave. Povodje 2008, kad planiraju da olimpijsku baklju zapale ba{ na vrhu Everesta.Bila bi {teta ne stati na prevoju Pang La (5.120), sa kojeg se kao na dlanuvide ~etiri himalajska velikana: Mont Everest (8.848), Loce (8.516), Makalu(8.476) i ^o Oju (8.201). Neki od alpinista u `ivotu ne vide nijedan vrh vi{i odosam kilometara, a mi odjednom vidimo ~etiri. Kad smo si{li u dolinu, put krivu-da pored korita reke i niza tro{nih ku}a. Ovom dolinom su 1921. prilazile prve ekspedicije ka Everestu. Severnastena sve nam je bli`a, ali prethodno zastajemo kod manastira Rongbuk, navisini od 4.980 metara. Manastir je neizbe`no mesto gde se svi alpinisti moleBudi da im bude naklonjen kad krenu ka vrhu. Hram je osnovao Njingmapalama 1902, kineske vlasti su ga u vreme "ubijanja boga" do temelja sru{ile, dabi danas ulagale ogroman novac u njegovu obnovu, jer privla~i veliki broj tur-ista. Podignut je od kamena i malo opeke, skromne je spolja{nosti. Slike pozidovima manastira pokazuju da za Tibetance pakao nije usijani oganj, nego

Mont Everest

Bazni kamp Everesta

139

[apat neba

U tibetanskom {atoru

Spomen-plo~a Zoranu Mileti}u

140

Mont Everest

Sneg u baznom kampu

Sunce nad Everestom

141

ledena provalija u koju demon naoru`an vilama baca gre{nike. Od manastira kre}e kolona jakova, koji nagove{tavaju da je bazni kampblizu. Ta~no na 101. kilometra puta, na visini od 5.170 metara dolina se zatvara,jer tu po~inje 15 kilometara dug gle~er Rongbuk, koji se prote`e do severnestene Everesta. Na uzvi{e-nju, odakle se pru`a pogled na celu dolinu, nalazi se kamena zgrada u kojojboravi tako-zvani oficir za vezu ili alpinisti~ki "bog i batina", pre ~ijeg pregledadokumentacije ne mo`e da se krene ka Everestu. Stigli smo u kamp 8. aprila, ali ne ose}amo nikakvo uzbu|enje, a ono{to vidimo oko sebe li~i nam na povr{inski kop nekog rudnika, prese~enogsmrznutom rekom. Oskudna vegetacija najbolje pokazuje surovu lepotu ovihplanina. Kuvar i {erpasi stigli su dan ranije i podigli {atore za spavanje, kuhinjui trpezariju. Oprema stoji pored, spakovana u burad. Sve ekspedicije koje sukrenule ka Everestu stigle su pre nas, pa u dolini zati~emo ceo grad od {atora.Oko 200 alpinista ove godine namerava da krene ka krovu sveta. Svi su punioptimizma, ali ve} prvog dana vetar je pokazao da }e nam biti jedan od ljutihprotivnika. Mont Everest kao da `eli da poka`e da se ne}e lako predati ~oveku,pa je preko kampa pre{ao pravi orkan. Sre}om, zatekli smo se u {atoru i dr`alimu {ipke. Na{e kom{ije tr~e po kampu tra`e}i svoje {atore ili ono {to je od njihostalo. Kao perca vetar ih je kovitlao po crnom nebu. Najuporniji je bio kuvar~e{ke ekspedicije, kome je oluja odnela podmeta~. ^udili smo se za{to tolikouporno tra`i najobi~nije par~e sun|era, ne skuplje od pet dolara. Tek kad ga jeprona{ao, priznao je - u njega je sakrio nov~anik. Mnogo te`e od vetra podnosi-mo pra{inu koju di`e. Izgledamo kao pre`ivari, stalno mrdamo usnama kao dane{to `va}emo, a u stvari pljuckamo crni pesak.

[apat neba

Prva dolina levo: isto~ni Rongbuk gle~er

142

Oko kampa podignuti su mnogobrojni tibetanski {atori, u kojima semo`e popiti od ~anga do koka-kole i pojesti neki tibetanski specijalitet uz dobrutibetansku muziku. Iako ni ~ang ni koka-kola nisu po na{em ukusu, kodizuzetno ljubaznih doma}ina odlazili smo gotovo svake ve~eri. Pored limenog{poreta se grejemo. Tibetance ba{ briga za sva ~uda savremene tehnologije.Njihov {poret svojom du`inom podse}a na voz.Okolni vrhovi, prekriveni nestabilnim kamenjem, nimalo nisu zgodni zaaklimatizacione {etnje. Ali, nema po{tede, svakog dana se na njih penjemoposle doru~ka. Uhvatili smo ve}i ritam `ivota za narednih 60 dana. U 10.30 satidoru~ak, u 15 ru~ak, kikiriki jedemo u 17, kokice u 19, dok je ve~era u 21 ~as.Iznad, na ravnom proplanku moreni, odakle je mo`da najlep{i pogled iz dolinena severnu stenu Everesta, spomen-plo~e D`ord`u Liju Maloriju i EndrjuuIrvinu, alpinistima koji su 8. juna 1924. nestali pod vrhom Everesta, a nikad nijeutvr|eno da li su stigli na sam vrh. Malo dalje, postav-ljamo plo~u na{em Ni{lijiZoranu Mileti}u, koji je 2002. zauvek ostao ispod krova sveta. O njegovoj sud-bini mo`emo samo da naga|amo.Odlazimo na brifing kod gospodina Lija, kineskog oficira za vezu.Moramo da polo`imo depozit za sme}e. Ako ga vratimo sa planine, novac}emo dobiti nazad. Najva`nije je vratiti sve 33 boce s dodatnim kiseonikom. Lije glavni i za obezbe|ivanje jakova koji }e nam preneti opremu do isturenogbaznog kampa. Oni su sposobni da se popnu do 6.400 metara visine, ali nemogu da ponesu teret ve}i od 40 kilograma. Jedan jak ko{ta 55 dolara, a nasvaka dva jaka dolazi jedan goni~, koji zaraduje 135 dolara po danu. Dogovorilismo se da 32 jaka krenu 13. aprila, a tri dana kasnije jo{ 12. Pola opreme }emoostaviti u baznom kampu i po potrebi je dovla~iti u planinu. Li nas upozorava

Mont Everest

Prevoj Rapu La

143

da ako se blagovremeno nespakujemo pa goni~i morajuda nas ~ekaju, jak se pla}adodatnih pet dolara po danu,a goni~ sedam dolara. Ovdesve ima tarifu i nema mu~nihrasprava u slu~aju nesporazu-ma. Dva dana preturamo poplasti~nim buradima i trans-portnim vre}ama. Opremu jenajbolje transportovati uburadima, jer je tada {ansa dase o{teti najmanja. Nosimosve {to nam je potrebno zapodizanje isturenog baznogkampa: {atore, gorionike zagas i dvadesetak butan-boca.Zatim opremu za visinskekampove: {atore, vre}e zaspavanje, podmeta~e, u`ad iklinove, kao i li~nu opremu:goreteks jakne, pantalone,odela od perja, polare, cepine,alpinisti~ke pojaseve,

[apat neba

Istureni bazni kamp Everest

Pu|a u ABC, u pozadini Everest

144

dereze... Kada smo sveodvojili, izra~unali smoda nam je potrebno 46jakova. Tri dana po{tokrenu prvi, mo`emodobiti jo{ 14. S prvimtovarom polazepomo}nik kuvara i dva{erpasa.Du{ko Momi},

novi ~lan ekspedicije,mada izuzetno dobrofizi~ki pripremljen, dani-ma ima visok pritisak,gornji pritisak ~ak prelazi170. Konsultujemo se i-mejlom sa lekarima izSrbije. Vo|a ekspedicijeje re{io da ga vrati ku}i.Te{ka odluka, ali zdravljeje u pitanju. No, Dule jemlad i ima {ansu da sevrati na Himalaje.Rastanak je vi{e negotu`an.

Vreme je sun~ano,ali vetar ne posustaje.Krenuli smo po Rongbukgle~eru ka isturenomkampu. Staza vodidolinom s ~ijih su oboda

vetar i ki{a na rastresitom terenu lako isprali strme padine. Sunce se presijavapo zlatnim stenama, dok se s druge strane ~uju ~udni zvuci koje proizvodi vetar,provla~e}i se izme|u i po desetak metara visokih tornjeva, koji deluju kao da}e se svakog ~asa obru{iti. Ipak, opstaju vekovima.

Do{av{i pod padine ^angcea, u dolinu na 5.386 m, skre}emo uzbrdo udolinu isto~nog Rongbuk gle~era. Everest ostaje zaklonjen, dok su na vidikusamo more leda i kamenja. Na manjoj zaravni izdi`e se kamena piramida -pu|a, gde je 1921. prva ekspedicija ka Everestu postavila kamp. Kamenje kojese obru{ava s okomitih visova prekrilo je gotovo potpuno gle~er. Kao belepiramide izdi`u se ledene gromade, visoke i do dvadeset metara. Prate}irazu|enost gle~era, spu{tamo se do zale|enog jezera, a zatim strmo penjemonavi{e, tra`e}i oslonac u nestabilnom kamenu ili zale|enom snegu.

Da bismo savladali 600 metara visinske razlike bio nam je potreban ceodan pe-njanja. Na zaklonjenom delu morene razgrnuli smo kamen i postavili

Mont Everest

Severno sedlo

145

[apat neba

Ledene litice

Pukotine u ledu

146

mali kamp, iz otopljenogjezera doneli vodu ipopili je posle prokuva-vanja. Vetar je uznemirioi jakove, od ~ije je rikecele no}i bilo te{ko zas-pati. Kameniti grebenmorene, koji se provla~iokroz isto~ni Rongbukgle~er, olak{ava kreta-nje. ^este pukotine nasprimoravaju da sespu{tamo gotovo do dnai ponovo penjemo.Ispred nas je blistao, na6.501 m, ledom okovanprevoj Rapu La, jedinaveza isto~nog delaEveresta sa gle~eromKan~ung. Ina~e, ovustranu dosad su posetilesamo tri ekspedicije, aove godine preko nje }eFrancuzi poku{ati da

Mont Everest

Sne`ne strehe

Led, dereza, u`e

147

stignu do vrha. Od prevoja Rapu La, na 7.125 m, po~inje severoisto~ni grebendug 5,5 km i jedino je japanska ekspedicija 1995. uspela ceo da ga pre|e. Samgreben je jako razu|en i pun kota na preko 8.000 metara (8.393, 8.230, 8.180m), ali nijedna nije priznata kao samostalan vrh, jer su svega tri kilometra udal-jene od Everesta. Skre}emo desno i ulazimo u amfiteatar izme|u padina Evere-sta i^angcea, gde je ve} dosta podignutih {atora. Na kraju doline se uzdi`e 600metara ledenog belog zida severnog sedla, koje visinom od 7.042 m spajaseverozapadni greben Everesta i vrh ^angce (7.543 m). Na{a prethodnica -pomo}nik kuvara i dva {erpasa, kamp su nam podigli na samom gle~eru,pored ledenih piramida. Pobegli su od padine ^angcea, sa koje se ~estoobru{ava kamenje. Postav-ljeni su {atori, kuhinja, a ozidan je i toalet sa zidomvisokim jedva 20 cm, a ispod je uba~eno plasti~no bure, koje }emo moratiponeti kad se budemo spu{tali. Klozetska daska zapravo je obi~an kamen, i tohladan, ali je sa njega neverovatan pogled na Everest. Trpezarijski {ator i kuhin-ja su zabetonirani.Probu{e se rupe u ledu,u njih postave {ipke{atora, naspe voda i -dr`i kao beton. Posle,kad se vade {ipke, sipase vru}a voda i ledenibeton popu{ta. U trpezarijskom{atoru sto i stolice narasklapanje i plinska pe}.Na ovoj visini nemogu}eje opstati posle 18.00bez pe}i. Kuvar je dvadana donosio kamenjeda bi napravio kuhinjskiradni sto, duga~ak ~etirimetra, koliko i {ator, ivisok metar. Sto zakuvanje upola je ni`i. Nanjemu su tri plinska gori-onika. Na jednom stojilonac od 20 l, u kome sestalno topi sneg i vodaza pi}e prokuvava 20minuta. Drugi gorionikslu`i za spremanjehrane, dok je tre}i rez-ervni. Veliki problem subutan-boce, jer kad stojenapolju, ~im zahladni

[apat neba

Kamp C1

148

po~nu da se zamrzavaju. Za spavanje je prva no} najte`a. Prvo se u daljini ~uje tutnjava sa ledana gle~eru, koji od promene temperature puca. Ako se slabo ~uje, daleko je, akad postane ja~a, moli{ boga da ima{ sre}e da ne pukne ba{ ispod tvog{atora. Unutra nije mnogo hladno, svega minus 7. Kamp je ~udno obasjanneobi~nim sun~evim zracima. Prvih pet dana penjemo se do visine od 6.600 mi tzv. depoa. Svi se dobro ose}amo i niko nema simptome visinske bolesti. Zaustavljamo se 22. aprila usred uskovitlane ledene zaravni, gde presta-je kamen i po~inje led. Menjamo cipele i stavljamo dereze. Vi{ak opreme ostav-ljamo u nezaklju~anom plasti~nom buretu, znaju}i da ga niko ne}e dirati. Jer,svima koji pro|u ovuda prete{ka je i sopstvena oprema, pa im ne pada napamet da uzmu i tu|u. Ispred, beli glatki zid, koji se pod sun~evim zracima plaviispred nas. Jo{ 200 metara ravnog terena pa nailazimo na nit plavog u`eta, jed-inu vodilju ka vrhu. Gledaju}i izdaleka nije nam se ~inilo da je toliko te{ko do}ido severnog sedla. Prve dve du`ine u`eta, dakle 100 metara, nagib litice je 70stepeni. ^uje se samo zvuk dereza koje bezuspe{no poku{avaju da se zabijuu led. Pogled kroz tamne nao~are usmeren je samo na pronala`enje slede}egoslonca. Pred nosom je vertikalna stena. Na nju se postavljaju dva u`eta, pojednom klizi `imar (metalna ru~ica ~ijim se povla~enjem kre}e navi{e), a zadrugo se alpinisti pridr`avaju rukom. S vrha Everesta otcepio se jedan beli pra-men oblaka i prekrio je sedlo. Sneg po~inje da pada. Najmla|em ~lanu eks-pedicije po~eli su da se smrzavaju prsti, pa preko rukavica navla~i termo-~arape. Preko duboke pukotine u ledu postavljene su aluminijumskemerdevine, koje se zatresu ~im se neko od nas zaka{lje. Cepinom u ledu prav-imo oslonce za noge. Zatim ga svom snagom zarivamo u led i na njega se

Mont Everest

Od kampa C1 ka kampu C2 - severozapadni greben

149

oslanjamo dok malo ne predahnemo. Lavina je 1922. s ove padine odjednomodnela sedam `ivota. Pri izlasku na sedlo - finale. Deset metara ravne ledeneplo~e. Malo, uzano i veoma vetrovito severno sedlo, na visini od 7.042 m,dosegnuto je. Tu su ve} {atori Finaca, Italijana, Rusa� Nema druge ve} lopatuu ruke i ukopati {atore metar duboko u sneg. Nadamo se da je to kakva-takvagarancija da ih vetar ne}e oduvati, a svakako }e nam biti toplije. Glava ne boliod visine, ali se radi preventive pije aspirin. Posle mirno prespavane no}ipovratak u istureni kamp na 6.400 m.Uskrs smo do~ekali na 6.400 m, nadomak Mont Everesta, a sa CD ple-jera ~uje se "Pravoslavlje" grupe "Galija". [erpasima obja{-njavamo za{to smofarbali jaja crvenom i zelenom bojom, koja su oni nazvali pu|a, po svojim malimhramovima.Molitvene zastavice lepr{aju na blagom povetarcu, a pod jakim zracimasunca gle~er se presijava u neverovatnim bojama: pla-vo, `uto i zeleno. Iakosmo ve} tre}u nedelju na visini od preko 6.400 m, dobro se ose}amo, ali smoosetno smr{ali. Svi koji su kupili najve}i broj kineskih ga}a, jedva staju}i u njih,sad se hvale kako su im odli~ne. Za dve nedelje }e im biti velike. Zdravlje osobl-ja ko-je smo poveli iz Nepala nije ba{ sjajno. Kuvar vi{e le`i u {atoru nego {tokuva, a njegov pomo}nik i kad je zdrav ume da spremi samo tzv. dalbat, piri-na~ na vodi s prelivom od so~iva. Sve vi{e je dobrovoljaca za odlazak uvisinske kampove, gde je na{a doma}a hrana: supe iz kesica, pire u prahu iponeki komad {unke. Jedan {erpas se toliko prehladio da jedva govori i le~imoga jakim antibioticima. Drugi je opekao usne piju}i vrelu vodu. Slede}a aklimatizaciona {etnja predvidena je za 3. maj. Do visinskog

[apat neba

Razru{eni {atori na 7.500 metara

150

kampa C1, na 7.042 m, ve} nam je poznat put. Na sedlu ima dosta novih {atorapristiglih ekspedicija, pa je no}u pravi orkestar raznoraznog ka{lja. Suv i hladanplaninski vazduh razdire di-sajne organe. Greben kojim nameravamo da kren-emo ka vrhu Everesta nije strm, jer je nagib jedva 45 stepeni, no najve}i prob-lem su naleti vetra koji neprestano duva sudaraju}i dve struje iz dolineRongbuka. Postavljeno je u`e zbog klizanja, po{to ispod nas zjapi 600 m dubokambis. Norve{ka ekspedicija je postavila {ator na 7.500 m i uvezala ga u`adimasa svih strana, ali vetar ga je odneo. Odustajemo od plana da tu postavljamo {ator. U podno`ju stene, na7.800 m, aran`iramo svoj C2. Donetu opremu ostavljamo u transportnoj vre}i,ukucavamo klin i vezujemo je za njega, nadaju}i se da }e vetar prema namaimati vi{e milosti. ^ini se da je odabrana lokacija bar malo u zavetrini, a i topli-je je spavati na steni nego na ledu. Odavde puca pogled na severnu stenuEveresta, ~ini nam se da je veoma blizu, ali do njegovog vrha jo{ je puno sten-ovitih i ledenih prepreka. Uo~ljiv je tzv. `uti pojas, koji se prote`e celomdu`inom stene, oko 150 metara ispod vr{nog grebena. Istog dana vra}amo seu istureni bazni kamp. Odlu~ujemo da se do 11. svi odmaramo, pa pola eks-pedicije silazi u bazni kamp na 5.170 m, gde ima mnogo vi{e kiseonika, da bise nadisali vazduha. Druga polovina ostaje na 6.400 m i tu se odmara. Kamp na 6.400 m je poluprazan, jer se danima ovaj deo Himalaja tresepod udarima vetra. Iz ranijih iskustava znamo da ovakve oluje donose lo{evreme. Iz {atora savijenih pod teretom snega, koji gotovo svako poslepodnepada, izvirujemo i gledamo u nebo kad }e nestati bela peru{ka iznad Everesta,koja predskazuje nevreme. I pored opa-snosti za opstanak na litici po zlu vre-menu, na{i {erpasi su se popeli do visinskih {atora i dodatno ih u~vrstili. A,

Mont Everest

Isto~ni Rongbuk gle~er

151

neverovatni su ti{atori! Sedimo unjima i posma-tramo kako vetarsavija {ipke dozemlje, zatim seunutra{njost nadu-va kao balon, a onini da se pomere.Kuvar koji je sanama ve} tre}uekspediciju najzadse oporavio ipriprema nam jela,od obaveznogpirin~a don e v e r o v a t n o gpohovanog karfio-la. Na hlebu bezkvasca pozavidelebi mu i mnogena{e pekare.Problem je jedino{to nije pe~en ve}kuvan, i {toponekad testozasladi, mada smomu rekli da vi{evolimo slano. Neznamo da li se on vi{e navikao na nas ili mi na njega, ali u poslednje tri godineon nam vi{e kuva nego na{e supruge kod ku}e. Ponekad po`elimo da jedemona{u hranu: sir, ribu u konzervi ili pa{tetu, ali smrznuti su i tvrdi kao kamen.Krompir je crn od smrzavanja, ali ga u slast pojedemo. Razbijanjem leda sagle~era snabdevamo se vodom. Na{em kom{iji je dosadilo da svakog danacepka led, pa je istesao gromadu od dva metra, vezao u`etom i dovukao do{atora. Tako nekoliko dana nije morao da brine o `edi. Naredni dani prolaze po ustaljenom dnevnom ritmu. Ustajemo okodeset. Sunce izlazi iza brda oko 9.10 i su{i na{e {atore i vre}e za spavanje. Zadoru~ak naj~e{}e imamo puding od pirin~a, ili "po na{ki" sutlija{, te razne korn-flekse. Zatim sledi skidanje i-mejl poruka, koje se ~itaju javno. Ako vremedozvoljava, odlazimo sat-dva u {etnju. Izbegavamo dremanje posle ru~ka, jerzbog velike visine san te{ko dolazi i no}u, a kada bismo i posle podne spavali- no} bi se pretvorila u pravu moru. Ako je prostor sterilan, sterilne su i misli, postoji opasnost od depresije -to je katastrofa. Poku{avamo da budemo veseli i odr`imo dobru atmosferu uekipi. U potoku koji je gotovo celog dana smrzut, ali u podne u njemu ima otpri-

[apat neba

Spavanje u {atoru

152

like prst nezamrznutevode, pecali smo. Na{tapove za treking vezalismo kanap i umestomamca stavili kon-zerveribe. Posle je ceo kamp otome pri~ao. Za 25. maj,Dan mladosti, pravili smo{tafetu. Cele no}i smopisali tekst, zatim gaubacili u praznu bocu odke~apa, koju je jedanKana|anin ~itava 24 kmnosio do baznog kampai predao je vo|i na{eekspedicije. Na svakina~in poku{avali smohumorom da sa~uvamomentalno zdravlje. Ta~no u 18.03 zalazi sunce i palimo pe} na butan, bez koje se ne mo`edalje sedeti u {atoru. Po{to nismo imali dovoljno butan-boca, unosili bismo onukoju tokom dana koristimo za kuvanje. Od gladi ne}emo umreti, a od hladno}e- verovatno! Posle ve~ere, oko 20.30, slu{amo muziku s laptopa, ako uspemoda upalimo agregat. Svake ve~eri smo menjali repertoar: "Azra", ljuti narodn-jaci, pravi rokenrol.Tek oko 23 sata, po{to na Tibetu vreme {est ~asova kasni za Balkanom,telefonom zovemo Srbiju. A onda sledi najte`i deo dana, kad se pred po~inaktreba uvu}i u hladnu vre}u za spavanje. Najni`a temperatura koju smo izmeriliu {atoru bila je minus 23 stepena. Obi~no nam treba sat-dva da bismo se ugre-jali i zaspali. Kako vreme odmi~e, organizam slabi i de{ava se da no}u zbog

Mont Everest

[ema uspona na Everest

Ples {erpasa

153

stoma~nih tegobamoramo iza}i iz {atora.Posle je te{ko zaspati, jerse i telo i vre}a ohlade.Pijemo pre podne tableteda se utroba stegne, aposle podne da serastegne, da bi nam kadodemo u WC trebalekapi za o~i. Na{emosoblju je dosadilo dasvaka dva-tri dana praznibure, jer su se okolneekspedicije navadile ba{na na{ toalet, zato je stal-no neko od njih no}ude`urao. Jedno ve~eutr~a neki Rus.Pomo}nik kuvara serazvi~e, a ba}u{ka jedvasti`e da se izvini: "Moraosam, do mog ina~e nebih uspeo da stignem."Punih 60 danaprovedenih na Tibetu iispod Mont Everesta

nismo se okupali, ako se nera~unaju povremena zapiranjamiri{ljavim i vla`nim maramicama.Te{ilo nas je nepisano pravilojednog od prekaljenih himalajskihveterana: ize{ alpinistu koji nesmrdi!Po dogovoru, u istureni bazni kampGoran sti`e 10. maja, a dan kasnijedolaze Hoze i Mi}o. Po satelitskojvremenskoj prognozi, za 14. i 15.najavljen je samo slabiji vetar navrhu. Zaista neve-rovatno, suncepr`i kao u Sahari. Pakujemo opre-

[apat neba

Kiseonik u bocama

Pokojni Marko Lihteneker

154

mu, spremni da sutra krenemo na vrh. Sa severnog sedla te no}i po~e da zav-ija vetar, a ubrzo se orkanski talas spusti i do nas. Uspeli smo da ga savladamoi spasemo {atore. Duvao je celog dana. Fincima ubrzo isti~e dozvola za usponpa kre}u ka vrhu. Na`alost, na-kon pet dana se vra-}aju namr{tena lica - nisuuspeli, iako su nama delovali kao veoma sna`ni mo-mci. Nebo nad Evere-stom je bez oblaka, sunce `e`e, vetar ne posustaje, paje upri-li~en sastanak svih vo|a ekspedicija, s jedinom temom: kako postavitiposlednjih 500 metara fiksnih u`adi do vrha. Prema ranijem dogovoru, bila je toobaveza Rasela Brajsa, pa na prvom sastanku ni{ta nije dogo-voreno. Po vre-menskim prognozama koje on dobija, pre po~etka juna ne}e krenuti ka vrhu.Svi se te{imo da }e se nebo ipak otvoriti nad Mont Everestom, ali to trebaspremno do~ekati. Vo|e ruske, kineske, indijske i na{e, vojvo|anske ekspedi-cije, sklopi{e dogo-vor da se u`ad postave izme|u 19. i 22. maja, ako vremedozvoli.Do sada nijedan dan nije bio povoljan za uspon na vrh. Strpljenje je,pored hrabrosti, jedna od najva`nijih vrlina alpiniste, no kad i 40. put le`e uve~eu hladnu vre}u ili preko dana dr`i {ipke i kanape da mu vetar ne bi oduvao{ator, strpljenje mu polako jenjava. Meteorolozi su za 20. maj najavili dva danalepog vremena. Isuvi{e malo. Da bi se stiglo do vrha i, {to je jo{ va`nije, vrati-lo, potrebno je ~etiri-pet dana. Me|utim, adre-nalin radi. Ako ne poku{amosada, slede}e lepo vreme za uspon najavljeno je tek za kraj maja. Ove godinemonsun kasni i ne}e sti}i pre 15. juna. Prosto neverovatno, do lane nijedna eks-pedicija nije kretala tokom juna, a ove godine je to udarni termin. Adrenalinom dopingovani, spakovali smo ran~eve, a onda zastali, pono-vo se prera~unali i zaklju~ili da nam je dva dana ipak premalo. Nevoljno smo

Mont Everest

Ve~na ku}a na 7.800 metara

155

se vratili u {atore. Na{ prvi kom{ija Marko Lihteneker, alpinista iz Slovenije, ka`ekako }e sa svojim partnerom Viktorom Mlinarom ipak poku{ati da stigne dovrha. Neka im je bog u pomo}i! Sa kolegama iz de`ele ~esto smo zajednosedeli tokom dugih sne`nih dana, pili ~aj i pri~ali. Marko je uvek tvrdio kako imadobru kondiciju, samo da se nebo otvori i sti}i }e na vrh.Preko voki-tokija javlja se {erpas norve{ke ekspedicije, koji je stigao dodruge stepenice, na gotovo 8.600 m, ali su mu prsti na rukama promrzli pamora da se vrati. Dole u isturenom baznom kampu vetar je oslabio i ne duvabr`e od 30 km na sat. U nedoumici smo da li gre{imo {to i mi nismo po{li zaNorve`anima. Sre}emo Amerikanca rumunskog porekla, koji se ve} sedmi putpenje na Everest, kategori~an je kako nije jo{ vreme da se krene na vrh. Izgledada je u pravu, jer se planina jo{ uvek trese pod udarima vetra. Pri~a nam i obrojnim stradalnicima, koji nisu ozbiljno shvatali vremensku prognozu. Kad jeprvi ili drugi put bio na najvi{em vrhu sveta, pro{ao je pored tela 12 alpinistakoji se nikad nisu vratili. A na Everestu 21. maja prava drama. Viktor, koji je br`e i{ao od Marka,pri povratku sa vrha poslednji put je video zemljaka kako se tek pribli`ava cilju.Lepo je bilo vreme, ali kasno da se dosegne krov sveta. Posle podne po~injeorkanom sa snegom. Od devet alpinista koji su tog dana stigli na vrh, samo suse petorica vratila u kamp C3 na 8.300 m. Iz isturenog baznog kampa, za svegaosam sati, i to po nevremenu, dodatni kiseonik doneo im je {erpas (niko toosim njih ne mo`e!), koga preko voki-tokija molimo da razgovara sa Viktorom.Ali, on nam obja{njava da ne mo`e da iza|e iz {atora od udara vetra. Tek ujutroposustaje me}ava. Marka nema u {atoru na 8.300, ni u kampovima na 7.900 i7.042 metra. Kineska ekspedicija na{la je na 8.800 metara be`ivotno telo, ali

[apat neba

Ka kampu C3

156

nisu sugurni da je to ba{ on. Tvrde da je anonimni alpi-nista seo da predahnei zauvek zaspao. I od njega je Everest bio ja~i. Istog dana jo{ trojica su eviden-tirani kao nestali. Po~eli smo monologe sa samima sobom, tipa: {ta mi tra`imoovde? Svako od nas ima svoje bubice, ali i `elju da se `iv i zdrav vrati ku}i. Ubijamo se od dosade i ~ekamo pogodno vreme da krenemo ka vrhu.Na{ kuvar po trideseti put prelistava neki indijski tabloid posve}en njihovimnajpopularnijim glumcima i peva~ima. Ti{inu prekida jedino graktanje vrana. Aonda se razle`e vika po kampu. Jedan od alpinista, kog smo ve} otpisali,nekako se dogegao. Bio je toliko iscrpljen da mu je trebalo tri dana da side sEveresta, a nije imao voki-toki da se javi. [erpasi su videli dugokosog planinarasmrznutog u {atoru pa su pomislili da je to on. Sre}om, pogre{ili su. Ne bojimo se neuspeha, ali dep-rimira mogu}nost da ponovo moramo

dva meseca provesti u ovoj nedodiji. I pomisao na to koliko smo truda dosadulo`ili dovoljno je veliki motiv da poku{amo ostvariti cilj. ^esto se ljutimo navo|u ekspedicije Miodraga Jovovi}a, jer je malo na svoju ruku, ne bira re~i i znada bude sitni~av, ali on samo zahteva da se penjemo glavom, a ne srcem. Jer,ko odustane od vrha, mo`e ponovo poku{ati, a oni koji ga `ele dosegnuti i kadse planina opire, imaju male {anse ~ak i da sa nje si|u `ivi.

Sedimo tako danima, ponestaje nam hrane i uskoro isti~e viza zaboravak u Kini. Kamp je sve prazniji. Napu{taju ga Finci, rusko-ukrajinska ekipa,a odlazak najavljuju i ostali. Na osnovu vremenske prognoze koju smo dobijaliod uredni{tva sajta Everest News, odlu~ili smo da 26. maja krenemo. Jasnonam je koliko je ovo te{ka godina i da se, mo`da, bolja prilika ne}e ukazati, paanaliziramo da li je bolje na vrh po}i 29. ili 30. maja. Prognoza je bolja za 30,

Mont Everest

Kamp C3

157

ali je mnogo onih koji jedva ~ekaju povoljan trenutak, pa }e zako~iti usko grlouspona, tzv. drugu stepenicu. Za savladavanje ove, 25 metara duge vertikale naskoro 8.600 m visine, preko fiksiranih aluminijumskih merdevina na najte`emmestu, potrebno je oko 20 minuta, ali ne mo`e se i}i u grupi, niti se mimoilazi-ti s onima koji se spu{taju. Lako je izra~unati da je broj alpinista koji }e istogdana poku{ati da iza|u na Everest sa severa ograni~en. Mnogi su odustalisamo zbog predugog ~ekanja u podno`ju stepenice, po{to se na nju penjeno}u, kada je veoma hladno, i puko stajanje u redu postaje neizdr`ivo. A i rez-erve kiseonika su ograni~ene. Vremena i para za novi uspon nismo imali. Zatosmo se opredelili za 29. maj, nadaju}i se da }e zbog manje povoljne prognozei ja~eg vetra druge ekspedicije na vrh krenuti dan kasnije. Satelitski telefonnismo te ve~eri uklju~ili, niti se javljali porodici, `ele}i da bar uku}animapriu{timo mirnu no}. Po povratku sa vrha Mont Everesta, Iso Plani}je u svoj dnevnik zapisao:

"Iz ABC smo krenuli oko 11 sati 26. maja, a u C-1, na 7.042 metra Gorani ja smo stigli za ne{to vi{e od ~etiri sata. Andor i Hoselito su pristigli uskoro zanama i odmah smo svi po~eli s onim {to u planini oduzima najvi{e vremena:topljenjem snega. [erpasi su se smestili u prazne {atore drugih ekspedicija, a u{atorima smo se podelili tako da su u jednom spavali Andor i Hoselito, a u dru-gom Goran i ja. Tog dana vreme je bilo sun~ano i s umerenim vetrom. Sutradanse vetar poja~ao. Iz C-1 smo krenuli oko 10 sati; do C-2 nam je trebalo, kakokome, od {est do osam sati penjanja. Usput sam hteo snimati kamerom kojusam nosio. Prilikom snimanja jednog du`eg kadra prsti su mi se toliko pothladili

[apat neba

Izlazak na greben Severoisto~ni greben

158

i uko~ili da vi{e nisammogao sam vratiti rukav-ice na ruke. Kasnije, teve~eri se u {atorimanismo me|usobno dobro~uli od buke koju sustvarali {atori koji setresu na vetru. Sre}om,{erpasi su preko {atorastavili mre`u, ina~e...Kiseonik se nasevernoj strani Everestaobi~no koristi od 7.900metara. Naravno da imaonih koji ga koriste od8.300 ili ga uop{te nekoriste. Takvi su ipakretki, a i njihovauspe{nost je statisti~kivrlo mala. Mi smokiseonik po~eli da koristi-mo od C-1, dakle od7.042 metra, iako sam naaklimatizacionoj turi do7.400 m i{ao bezdodatnog kiseonika itada se ose}ao dobro.Pre svega smo na ovojvisini hteli da isprobamona{ (ruski) sistem. Andorje prilikompro{logodi{njeg usponana [i{a Pangmu imao problema sa si-stemom, a i moja maska nije funkcionisalanajbolje. Sada je bila prilika da se maske i ventili na vreme podese. A kiseonikasmo imali dovoljno.Od C-1 do C-2 visinska razlika iznosi oko 750 metara. Do 7.500 m nagibje re-lativno umeren, tek na pojedinim mestima dosti`e oko 60 stepeni. To jegrebenska tura po tvrdom snegu u koji cipela ne upada, a dereze dobro dr`e.Da nije bilo vetra koji primorava na saginjanje, ovaj uspon ne bi predstavljaoproblem. Od 7.500 m do {atora na 7.800 dereze nisu vi{e bile potrebne, penjalismo se po suvoj steni. Teren je nagnut oko 60 stepeni, ali uspon nije preteranoslo`en, jer se mo`e i}i serpentinama, kao po stepeni{tu, uz upotrebu ruku, bezcepina. U C-2 sam stigao sa {erpasom Davom, oko dva sata pre osta-lih, i smes-tio se u neki prazan {ator. Dok su {erpasi postavljali {atore, ja sam pre{ao nauobi~ajeni posao pripremanja vode za pi}e. Kada su momci stigli, opet smo sesmestili kao u C-1: Andor i Hoselito u jedan {ator, Goran i ja u drugi, dok su se

Mont Everest

Poslednji vrh je Everest

159

[apat neba

Ispod druge stepenice

Iznad druge stepenice

160

{erpasi smestili u tu| prazan {ator. Te ve~eri sam se ose}ao prili~no dobro, usvakom slu~aju bio sam i prili~no gladan: uspeo sam da pojedem mesni narezaki gotovo jelo, usput i ne{to slatki{a, dok je Goran, kao i u C-1, ve~erao tunjev-inu iz konzerve. Posle toga, kao i pre obroka, pojeli smo supu i onda se uvukliu vre}e. Nisam mnogo ode}e skinuo sa sebe pre nego {to sam legao, valjda mizato i nije bilo hladno. Uostalom, niko od nas se nije ni u C-1 ni u C-2 `alio navre}e za spavanje. U C-3 vre}e nismo ni imali. Nakon veoma vetrovite no}i, ukojoj smo slabo spavali, krenuli smo dalje uvis.Ujutro opet ista procedura: topiti led, praviti ~aj i supu, slab doru~akposle obilne ve~ere: semenke i slatki{i, suvo gro`|e i sl. Polazak je valjdanajte`i, ovo va`i za sve kampove. Kao na usporenom filmu lagano obla~im nasebe perje, punim ranac, navla~im pojas, proveravam da li je sve {to treba nanjemu, obuvam sve svoje cipele, montiram dereze, tra`im cepin, stavljam bocuu ranac, pode{avam ventil, ranac na le|a, masku na lice... Procedura u kojoj nesmem zaboraviti ni{ta, a sve mi te{ko pada. Kada zategnem ranac i stavim kara-biner na fiksno u`e, krenem uz strmo i visoko brdo, vi{e ranac ne skidam, osimako ne moram. Strmo je suvi{e, mesta za okretanje naj~e{}e nema, padinaispod mene se meri kilometrima, rukavice mi se ne skidaju (stalo mi je do mojihprstiju), a sistem za kiseonik sa crevom i ventilom je osetljiv. Osim toga, maskai nao~are mi su`avaju vidno polje pa glavu moram okretati kao sova ako `elimvideti ne{to {to nije ispred mene. Zato je dobro imati nekog uz sebe, da ti doh-vati iz ranca ono {to ti treba (naj~e{}e termos). Iz C-2 prema C-3 i dalje se penje strmim kamenjarem, grebenom sa koga

je vetar oduvao sneg. Na 7.900 skre}e se udesno, prema gore i ide se stranom.Tu ponovo stav-ljamo dereze. Smenjuje se tvrdi sneg, led i kamen. Takvi uslovi

Mont Everest

Jutro je, vetar donosi oblake nad Everestom

161

vladaju sve do vrha, pa se dereze vi{e ne mogu skidati; osim toga, na velikojvisini skidanje i stavljanje dereza veoma je ote`ano. Nagib je ve}i od 45 stepenijedino pred samim kampom C-3, ali na toj visini je ve} svaka strmina naporna zauspon. U C-3 smo {erpa Dava Gel, Goran i ja stigli oko 16 ~asova, a ostali okodva sata kasnije. Goran i ja smo 15 minuta sedeli i snimali predeo, a zatim se,na Davin predlog, uvukli u neki prazan {ator, da bismo se sklonili od vetra iodmorili pred uspon. Kasnije smo pre{li u drugi {ator, dok su Andor i Hose bilisme{teni posebno.

U C-3 smo do{li s namerom da se smestimo u dva {atora, da tu provede-mo nekoliko sati do pono}i, kada smo `eleli da krenemo na vrh. Ideja je bila dase po|e pre drugih, da bismo izbegli ~ekanje u redu ka drugoj stepenici. Nismoponeli vre}e za spavanje, smatrali smo da su nam perjane jakne i kombinezonidovoljna za{tita od hladno}e. Trebalo je da se {to br`e smestimo u {atore dabismo se odmorili i spremili dovoljno toplih napitaka. Nije ba{ sve ispalo kakosmo planirali.

Sve do 19 ~asova nismo imali gorionik, taj deo opreme je nosio {erpa kojije zbog velikog tereta kasnio. Po{to nismo na vreme po~eli da topimo led, zauspon nismo imali dovoljno vode. Nas trojica koji smo i{li ka vrhu zajedno smoimali dva termosa od 0,7 l i jedan poluprazan termos od jedne litre. Premalo.

U me|uvremenu, dok je Dava poku{avao da ra{iri na{ {ator, pod naletomvetra odleteo mu je iz ruke. [erpasi zadu`eni za prenos dela opreme (deo je biotu odranije) bili su premoreni i kada su se kona~no pojavili, nisu bili u stanju ni{tadrugo da u~ine osim da se uvuku u {ator i odmaraju ~ekaju}i uspon. To va`i zaKamija, koga sam smatrao izuzetno sna`nim i sposobnim. U stvari, nisam tada

[apat neba

Sat vremena do vrha

162

ni shvatao koliko je oniscrpljen; kada je stigao uC-3, ja sam sedeo u{atoru sa Goranom ibavio se sobom. ]utljiv ivredan Kami se nikada,pa ni ovog puta nije `alio,ali nije ni uradio ono {tosmo od njega o~ekivali -da brine o kuvanju vodeza Andora i Hoselita. Natre}eg {erpasa, Pembu(na jeziku naroda [erpapemba zna~i subota),nismo previ{e ra~unali,on je ionako izjavio da nemo`e na vrh. Ali je i sanjim unapred dogov-oreno da }e u kampu C-3 biti od koristi. Njegovdrugi zadatak je bio dakiseonik za penja}eiznese do druge ste-penice. U C-3 sepona{ao kao da ima vre-mena na pretek, verovat-no zbog umora. Dava (najeziku [erpa njegovo imezna~i ponedeljak) jedinije bio priseban isposoban da ne{to

konkretno za nas u~ini, mada je i njega Goran morao da podsti~e na akciju. Predsam polazak, oko pono}i smo od Dave doznali da Andor ne}e krenuti na vrh.Posle mi je Andor rekao da je odustao zbog promrzlih nogu. Hoselito je okopono}i, kada je Dava objavio da je vreme za polazak, iz svog {atora javio da kodnjega nema {erpasa, da nema gorionik niti vode za uspon, osim jedne litre kojuje doneo sa sobom od dole. S tom jednom litrom i Pembom je kasnije krenuoka vrhu. Pokazalo se da mu je to nedovoljno, te se sa 8.500 metara vratio.Po{li smo posle pono}i. Pre toga sam oko pola sata sedeo pred {atorom,prvo montiraju}i dereze, a zatim ~ekaju}i da se spreme i ostali. I{lo je dostasporo, uostalom, bili smo razme{teni u vi{e {atora. Na ~asovnik posle pono}inisam ni gledao, bilo je verovatno bli`e jedan po kineskom vremenu kada smokona~no krenuli.Prvi je pred nama i{ao Kami, za njim me je uputio Dava, koji je iz C-3 tre-balo da organizuje uspon prema uputstvima koje mu je dao {ef ekspedicije. Za

Mont Everest

Bela grobnica na 8.800 metara

163

mnom su krenuli Dava iGoran, a 15 minuta kasni-je Hoselito i Pemba,mada sam mislio dapolazimo svi zajedno.Iako je bilo vedro, mrakje bio gu{}i nego {tosam o~ekivao. Mese~inenije bilo, a snega na tojvisini ima malo, pa seokolina jedva nazirala.Krenuo sam prili~no brzoza Kamijem, koji mi jepokazivao put, i kadasam se prvi put okrenuo,iza sebe sam ugledaonekoliko ~eonih lampi.Znao sam da se iNorve`ani spremaju nauspon, ali nisam raspoz-navao ~ija su svetla. Blizusamog grebena samprimetio da mi se najbli`esvetlo pribli`ava. Slede}eiza njega je bilo prili~noudaljeno, pa sam zastaoda pitam {ta se de{ava.Kada je penja~ pri{ao,prepoznao sam Davu, tome nije iznenadilo, misliosam da je on iza mene.Pitao sam gde je Goran,za{to ga je ostavio, a on mi je odgovorio da je Goran odustao od uspona zboghladnih nogu. Do grebena smo se penjali po terenu na kojem se smenjuju led, stari itvrdi sneg, stena i sitan kamen. Fiksno u`e je postavljeno ~itavom du`inom, odC-3 sve do iznad druge stepenice, tako da se ne mo`e zalutati. Nagib smera jeoko 70 stepeni, mada ima nekoliko mesta gde je okomito, ili skoro okomito. Toje takozvana prva stepenica (8.450 metara). Kada sam iza{ao na greben,do~ekao me je mesec koji je virio s druge strane Everesta. Iza{li smo iz relativnezavetrine i tu nas je vetar do~ekao punom snagom kojom je duvao te no}i, ka`uoko 50 km na sat. Anemometar sa termometrom sam ostavio u C-3, ali smo imalimeteorolo{ku prognozu. Po njoj je na vrhu trebalo da bude oko minus 40 ste-peni. Koliko je hladno shvatio sam po tome {to mi se maska na licu stvrdnulakao kamen i na njoj se nahvatao led usled disanja. Ve}i problem sam imao sarukama. Navla~ne rukavice, osim na samom po~etku uspona, nisam mogao da

[apat neba

Za 15 minuta na vrhu Everesta

164

nosim na rukama zbog gotovoneprekidne potrebe da koristim fik-sno u`e. Prilikom penjanja po stenimorao sam se naslanjati i hvatati zaledeni kamen. Zbog toga smo~esto pravili kra}e pauze, ne tolikozbog mene koliko zbog Dave, kojije malo-malo zastajkivao i trljaoruke. Neverovatno, ali nisam prime-tio da i Kami ima ovakvih problema.On je uglavnom i{ao napred i nijenijednom inicirao pauzu. Stalnosam sa zavi{}u gledao u njegovetanke navla~ne rukavice koje su muvisile sa ranca. Moje su bile suvi{edebele da bih ih nosio, a njegovesu mi se ~inile idealnim. Ali, on ihnije stavljao na ruke pa je i menebilo sramota da se samom sebi`alim na hladne prste. Ka`emsamom sebi, jer tokom uspona jedva da smo koju re~ razmenili, nije se moglozbog maske, vetra, ote`anog disanja. Nakon prve stepenice navla~ne rukavicesam dao Davi, koji ih nije ni imao(!), on je nosio samo jednu zbog vetra, a kas-nije sam primetio da nema nijednu. Vetar mu je otrgnuo obe. Od prve do druge stepenice i{li smo grebenom, uglavnom dovoljno

Mont Everest

29. maj 2005. u 8 sati i 10 minuta

Ruka {erpasa Kamia

165

{irokim za kretanje jedneosobe. Lagano smohodali po steni i tvrdomsnegu, ponegde se malospu{taju}i na severnustranu, pa zatim ponovoizlaze}i na greben. Naovoj deonici je najve}iproblem predstavljaovetar. Pred drugom ste-penicom smo napravilipauzu oko 15 minuta,mo`da i du`e, zbogzamene boca skiseonikom i Davinihruku, koje je uporno trljaone bi li pokrenuo cirku-laciju. Ja sam ruke gurn-uo u d`epove i mrdaoprstima. Bocu skiseonikom smo u momrancu promenili Kami(koji je i nosio do tadamoju drugu bocu) i ja.Kada je trebalo zamenitiventil, Kami se spetljaopa sam uzeo od njegaventil i sam ga zavrnuo.Odli~no se se}am kakosam tada pomislio da jesmotan, na pamet mi nijepalo da ima probleme saprstima. Ni pomislio nije da se po`ali, a {to se mene ti~e, mogao je i da se vrati.Dava, koji je tako|e i{ao sa mnom, bio je vi{e nego dovoljan. Uostalom, od mojeopreme kod njih su bili samo jedan termos od 0,7 litara i boca s kiseonikom kojumi je sada dao Kami. Ventil sam otvorio na dvojku, kao i dotad. Taj re`im jeuobi~ajen na ovom usponu. Istina je da su nam savetovali da na drugoj stepeni-ci odvrnemo ventil na ~etvorku, ali se toga nisam setio sve dok se nisam zadi-hao negde na sredini stene. Tada je ve} bilo kasno. Drugu stepenicu, kojom su nas pla{ili kao malu decu babarogom, pre{aosam bez problema. Nismo morali nikog da ~ekamo, stena nije bila te`a za pen-janje od prethodnih, a kada bi se Everest po svim vertikalama mogao penjati pomerdevinama, mnogo bi vi{e nas iza{lo na vrh. Izlaz iz merdevina je udesno, povertikalnoj steni dugoj oko dva metra. Ni to nije ve}i problem, postoji ~itav snopstarih u`adi koje sam uhvatio, zatim je tu jedan klin, i posle dobrog raskoraka, udva poteza bio sam iznad stepenice. Odatle nije bilo fiksnog u`eta.

[apat neba

Iso Plani} na vrhu Everesta

166

Greben je dalje {iri i zaista ne treba osiguranje. Ne mo`e se pogre{iti,levo i desno su strme, a zatim i okomite padine, koje se, ~ini se, spu{taju svedo mora. Ubrzo zatim stigli smo do tre}e stepenice. Stena grebena tu se di`e ukratkim skokovima pod uglom od oko 50 stepeni, a na manjim deonicama nagibje i ve}i. Nije veliki, ali je svaki skok mala vertikala za sebe, pa se ruke morajukoristiti. Meni je ovaj uspon pao te`e od uspona na drugoj stepenici, valjda zato{to sam ve} ose}ao umor i za njega nisam bio psihi~ki pripremljen. Mislim da sam ovde prvi put osetio da imam problem s maskom. Kesa s

kiseonikom postala je naduvana i tvrda. Na ventilu koji u masku propu{takiseonik prilikom udisaja nahvatalo se toliko leda da kiseonik vi{e nije mogaonesmetano da prolazi. Kesa se naduvala i ja sam nadalje, do vrha, pa i delomputa prema dole, morao pri svakom udisaju da stiskam platnenu kesu da bikiseonik bar donekle u{ao u masku. Sada, kada razmislim, trebalo je da naprav-im pauzu i probam ukloniti led. Tada, otupeo od visine, mislio sam da se led nah-vatao unutar kese, u cevi. Na tu ideju sam do{ao po{to sam led u kesi i nacev~ici ose}ao pod prstima. Palo mi je na pamet da masku mogu skinuti sa licai pro~a~kati ventil s unutra{nje strane i verovatno bih se oslobodio mu~enja.Me|utim, uvrteo sam sebi u glavu: ako skinem masku i ne uspem da na|em gdeje ~ep, rupa mo`e sasvim da se zapu{i i {ta onda? Pred samim vrhom, kada mije bilo ve} te{ko, zamolio sam Davu da mi odvrne ventil, ali kada to nije pomog-lo, da ne bih kasnije ostao bez kiseonika, ventil smo vratili na dvojku. Nakon tre}e stepenice, pod vrhom sledi padina pokrivena tvrdim sne-gom, koja se pod uglom od oko 70 stepeni penje do pod vrh. Tu je razapeto fik-sno u`e, otprilike tri raste`aja. U podno`ju padine koja se vidi i iz ABC, na

Mont Everest

Pogled sa vrha sveta

167

[apat neba

Mirjana Va{ut Mirjana Stevanovi} Miodrag Jovovi}

Goran Ferlan

Hoselito Bite Du{ko Momi} Milivoj Erdeljan

168

kamenju koje viri iz snega, ugledao sam telo Marka, na{eg druga iz Slovenije kojiMont Everest

Ganeš Bahadur Neupane Sirdar Bisnu Sirdar Ram

[erpa Dor|i [erpa Prem [erpa Dava

[erpa Kami [erpa Temba Kuvar Azal

169

je tu poginuo 21. maja pri silasku. Na neki na~in sam odmah znao da je to on,~im sam ga u mraku ugledao onako krup-nog sa ra{irenim rukama kako le`i nale|ima. Nalazio se uz samo fiksno u`e i nisam mogao a da ga ne pogledam izblizine. Una-ka`eno lice me je gledalo od dole dok sam ga obilazio. Verovatnose stumbao niz padinu i glavom udario o stenu. Tu je ostao, dok ga, kao i druge,ne oduva vetar ili ne pokriju sneg i led.Na gornjoj ivici strme sne`ne padine skre}e se desno i obilazimo prvi vrh.To nije najvi{i vrh, glavni je iz te pozicije jo{ sakriven od pogleda. Po izohipsi,priljubljeni uz stenu ispod koje je ambis dubok skoro tri kilometra, obi{li smo prvivrh i po kra}oj vertikali od oko 20 metara, po steni, popeli se do ispod drugogpredvrha. Tu opet po~inje sneg, vrlo tvrd. Na drugi predvrh se penje po njemutridesetak daljinskih metara blagog uspona. Odatle se vidi glavni vrh i kineski tri-pod. Malo se si|e, pa zatim blago i sve strmije do glavnog vrha, neko kao ja zadvadesetak minuta, a Norve`ani, koji su me stigli, za kra}e vreme. Za~as se navrhu stvorila gu`va, Norve`ani i njihovi {erpasi i nas trojica. Sa prvim sun~evim zracima pravio sam poslednje korake prema tripodu,koji se nalazi na samom vrhu. Pogledom sam obuhvatio prostranstvo ispod i okosebe, planine koje se prostiru u nedogled. Sve vrhove koje sam nedeljamagledao od dole, iz baznih kampova, sada sam posmatrao sa visine i jedva samih prepoznavao. Seo sam i skinuo nao~are. [kilje}i oko sebe, poku{ao sam dazapamtim {to vi{e toga, ali su me hladno}a i vetar primorali da odustanem odnamere. Ipak, nije ovo Fru{ka gora pa da se izle`avam na vrhu. Na tako mo}nojplanini, sa ~ijeg vrha svet nestaje pod njim u bezdanu, samo uvi|a{ koliko sibezna~ajan i mali.Uzeo sam radio-stanicu i javio se Milivoju. Bilo je 8 sati i 10 minuta pokineskom vremenu. Od vetra sam ga jedva ~uo, ali sam mu ve} izdekla-movaoono {ta sam naumio. Zatim sam pre{ao na fotografisanje. Davin fotoaparat zajednokratnu upotrebu je odradio posao, kameru sam, na Davino i Goranovo insi-stiranje, ostavio u kampu C-3. Svi smo smatrali da zbog hladno}e gore ne}eraditi. Dok mi je Dava pomagao pri fotografisanju, Kami je sve vreme mirnosedeo, bilo mu je o~igledno te{ko. Ali, nije se `alio, a za njegove promrzle prstesaznao sam tek u baz-nom kampu. Tada smo i fotoaparatom snimili promrzlinezbog kojih je mo`da izgubio nekoliko prstiju. Ka`em mo`da jer se amputacijerade tek nekoliko nedelja nakon dobijanja promrzlina takvog karaktera, ako sele~enje poka`e bezuspe{nim. Sa vrha smo krenuli nakon oko 15 minuta boravka na njemu. Nisam se niosvr-nuo, po~eo sam da razmi{ljam o povratku i mu~io se zbog nao~ara koje suse stalno mrznule. To je preraslo u ozbiljan problem: moje 'cebe' nao~are su se,kad god bih ih namestio delimi~no preko maske (a mora tako da bi se videlokuda se gazi), ledile i ni{ta ne bih video kroz njih. Morao sam ih skidati, ali samse pla{io sne`nog slepila. Da bih ogrebao led, trebalo je skinuti i osnovne rukav-ice. I to je stvaralo problem, zbog hladno}e, a i oduzimalo je snagu i vreme.Mogao sam da biram izme|u bauljanja nizbrdo ili ~kiljenja i rizika od sne`nogslepila, i da ih kombinujem. Koliko sam puta samo prokleo sebe zbog toga {tosam rezervne nao~are ostavio u C-1!Sustigao me je i umor, verovatno i nedosta-tak vode, i povratak je bio rel-

[apat neba

170

ativno spor. ^esto sam zastajao da bih se odmarao, naj~e{}e u hodu, ali sampovremeno i sedao. Poste-peno, kako sam silazio i kako se sunce podizalo,problem sa maskom je nestao, verovatno zato {to se temperatura pove}ala. Prepodne je bilo vedro i vetar je oslabio, tako da sam, naro~ito posle druge ste-penice, prvi put osetio da je sve u redu i da sam definitivno uspeo. Nakon drugestepenice Dava je oti{ao napred, bio je br`i, a Kami i ja smo, prili~no udaljenijedan od drugog, ali uglavnom u vidnom polju, lagano silazili. Kada smo, prvoja, a zatim Kami, stigli u kamp C-3, koji se nalazi na visini od 8.300 m, Dava jeve} pripremio termos soka. To okrepljenje mi je pomoglo da prikupim snagu inastavim spust prema C-2. Uostalom, Goran, Andor, Hose i Temba su ve} krenulinani`e i ~ak i da sam hteo ostati u C-3, nije vi{e bilo {atora ni opreme. Do C-2sam se sporo spu{tao, a kada sam stigao do 7.900 m i mesta gde se skidajudereze, napravio sam pauzu na suncu, u zavetrini. Bio sam premoren i prijalo mije da sedim. Ti{ina je bila potpuna, nije bilo nikoga u blizini skoro pola sata,mogao sam da se opustim i u`ivam u pogledu.

U C-2 sam stigao kasno po podne i sru~io se u prazan {ator. Nisam imaosnage da pripremam vodu ~itav sat, dok nisam malo do{ao sebi i upalioprimus..."Isa se u 8.10 ~asova po kineskom vremenu, 5.55 po nepalskom ili 2.10po sre-dnjoevropskom, 29. maja 2005. popeo na Mont Everest. Bio je toposlednji korak celog vojvo|anskog tima, jer svako je doprineo vi{e od svojihmogu}nosti kako bi prva ekspedicija iz Srbije zakora~ila na najvi{i vrh sveta. Uvoki-toki uzviknuo je: "Vrh za sina, vrh za suprugu, vrh za sve one koji suverovali u nas!" Ushi}en ili upla{en, ne znam - uzbu|en svakako. Odjednom,olak{anje, suze su mi udarile na o~i. Posle tri godinepriprema i postupnog pen-janja, uspeli smo da kruni{emo svoj trud. @ao mi je {to `elje i snove nisu uspelisvi da ostvare, jer cela ekipa zaslu`ila je da bude na vrhu. Odli~ni su to momci. Tog dana se Hose kasno uve~e dogegao do isturenog baznog kampana 6.400 m. Umoran je, ali dobro se ose}a. Andor i Goran su prespavali na7.042 m, jer Goran vi{e nije mogao da hoda. Lekarka koja se zatekla u kampuC1 rekla je da mu je pukao mi{i}, ili mo`da ima tromb. Andor mu je,olak{avaju}i mu silazak, dao svoju bocu s dodatnim kiseonikom, a on je, kadgod bi seo, po~eo da drema. Ujutro je Goran cipelu i pantalone napunio ledomi nekako stigao do isturenog baznog kampa. Napu{tamo, posle 46 dana, 6.400 metara visine, opet s tugom. Na{ pri-jatelj Indijac, kome smo dali rukavice kako se ne bi smrzavao, postao je 6. majaotac, dobio je devoj~icu, 24 dana kasnije stigao je na vrh, ali se sa njega nijevratio. Ravnodu{ni Eve-rest je uzeo {estu `rtvu ove godine.Mo`da utisak ne vara: mali smo tim, ali smo posle 160 dana provedenihna planini, od 2002. godine, koliko traje projekat uspona na Everest, nastavilida `ivimo kao jedna velika familija. Uprkos svim mukama koje su nam seispre~ile na putu ka najvi{em vrhu sveta, odoleli smo, a i dalje nam boravak naplaninama pri~injava zadovoljstvo. O~igledno, to je na{a veza sa svetom i sasobom samima.[ta dalje - vide}emo, ali u jedno smo sigurni: kada stignemo ku}iisklju~i}emo fri`ider i zamrziva~, da led ne vidimo bar nekoliko meseci. ^ak niu ~a{i sa pi}em.

Mont Everest

171

^LANOVI PROJEKTA EVEREST 2005. (portreti ura|eni posle zavr{etka eks-pedicija)

NA[I PRIJATELJI NEPALCI

[apat neba

172

Grad Novi Sad SO Subotica

POGOVOROsvaja~i beskorisnogVerovali smo u nemogu}e, po mi{ljenju mnogih. U skladu sa svojimdavno datim obe}anjem, Vojvodina i Srbija imaju penja~e koji su bar za podeokpodigli nivo alpini-zma. Odrekli smo se sigurnih, dobro utabanih planinarskihstaza, `ivot posvetili najvi{im planinama i krenuli tamo gde je stiglo malo alpin-

ista ne iz Srbije ve} iz celog sveta, gde su bili samo najbolji. Danas kada o tomerazmi{ljamo, sasvim smo sigurni: da smo znali {ta nas sve ~eka na putu kaslavi, ne bismo se na taj put usudili.Neki ljudi su na sve na~ine nastojali da nam onemogu}e odlazak unebeske visine. Postavljali smo sebi uvek isto pitanje: da li oni vole planinu iplaninarstvo? Nikada nisu pokazivali istinsko razumevanje prema nama. Znalisu da dugotrajno zasedaju i pi{u raznorazne zaklju~ke, i ne znaju}i {ta plani-ramo da uradimo. Izgledalo je da na{ projekat nije ro|en pod sre}nom zvez-dom, naprosto mu nije su|eno. A mi smo samo `eleli da radimo po principimapo kojima funkcioni{u ekspedicije u inostranstvu, {to je kod nas bilo neshvatlji-vo. Nakon vi{egodi{njih uzaludnih poku{aja da se neka ekspedicija uklju~iu neku vrstu bud`etskog finansiranja, me|u alpinistima je nastao razdor.Generacija koja je mogla mnogo da uznapreduje alpinizam i vrati ga u `ivot,postaje svedok uni{tenog alpinizma u Srbiji. Po inerciji, o sudbini penja~a uvekodlu~uje neko drugi. Nisu shvatili da veliki deo njihove sudbine zavisi od njihsamih. Bez tog osve{}enja, bez obzira na to koliko para imali, ne mo`e se ni{ta

Mont Everest

Ideja 3Nogom gde ni ptice ne}e 7Kilimand`aro 2002. 11Barunce 2003. 31[i{a Pangma 2004. 75Istorijat Everesta 107Mont Everest 2005. 123Osvaja~i beskorisnog 170

173

uraditi. Na{a `itnica, usidrena na raskrsnici puteva, nikako nije monotona. Semnepreglednih njiva, ote`alih vinograda, vo}njaka i {arenih ba{ta, ona krije ljude,ljude koji sa-njaju o belim i visokim planinama. Ko bi rekao da se, mimo svihalpinisti~kih magistrala, u Panonskoj niziji ukr{taju putevi za najvi{e svetskevrhove? I upravo nam je obele`je na{e ekspedicije 'vojvo|anska' donelomnogo problema. To je u prvom momentu u ra-zgovorima s donatorima i medi-jima bila elementarna nepogoda. Odmah su za to vezivali politi~ku konotaciju,najbla`e re~eno. A kako nazvati ekspediciju ~iji su svi ~lanovi i gotovo svi dona-tori iz Vojvodine? ^udno je kako dobra ideja, mo}na organizacija i timski rad mogu dadovedu do drasti~nog zaokreta. ^uveni Frenki Dan imao je veoma jednostavnutrenersku i `ivotnu filozofiju: "Da bi zadao najja~i udarac, mora{ prvo daodstupi{ korak nazad." Posvetili smo dovoljno vremena i ulo`ili maksimalannapor da {to ozbiljnije poradimo na sebi i svojim nedostacima. To su, presvega, bile sitne gre{ke, posledica na{eg neiskustva i ne-znanja. Postepenosmo otkrivali zajedni~ki duh i timski rad. Timski rad nije izum novijeg vremena- star je koliko i ljudsko dru{tvo, ali mu se u poslednje vreme u alpinizmu kodnas poklanja malo pa`nje. S nekim osobinama za timski rad ~ovek se ra|a, dokdruge mora da razvija. Svaki tim prolazi kroz odre|ene faze prilago|avanja ipotrebno je vreme da bi se, uz puno strpljenja, tolerancije i kooperativnosti,razli~ita mi{ljenja i ponekad prikriveni sukob koji tinja, podredili timu. Sti~emo samopouzdanje. Bili smo autsajderi, a stvorili smo nivo koji jeiznad realnog. Bilo je te{ko, ali smo dr`ali sopstvenu sudbinu u svojim rukama.Prestali smo da kontaktiramo sa svima koji su svesno radili protiv interesana{eg projekta, i pratili svoj put ka najvi{em vrhu sveta. Nismo uspeli daprona|emo formulu odnosa s takozvanim granskim savezima. Mi smo za njih,a i oni za nas, ostali misterija. Susret s njima samo nam je doneo razo~arenje.Veoma malo je onih kojima je uspelo da dobiju ozbiljnu podr{ku zato {tona{ sport i kulturu reprezentuju u svetu. Sre}om, nama jeste. Dokazali smo dabogatstvo ne mora biti preduslov za uspeh, da smo i mi veliki. Zahvalni smosvima koji su nam pomogli i verovali u nas.Na{e ekspedicije specifi~ne su i po tome {to smo ih gotovo sami orga-nizovali. ^esto smo istovremeno obavljali i po tri posla, kao da poput [iveimamo {est ruku i isto toliko nogu. Ovakve ekspedicije zahtevale bi mnogo bro-jniju ekipu, ali malo je ljudi koji imaju iskustva s alpinizmom. Podmetnuli smole|a i preko njih je sve pre{lo. Naravno da smo imali i sre}e, ali bez velike borbei odlu~nosti uspeh ne bi usledio.Popeli smo se na vrh Kilimand`ara, Baruncea, [i{a Pangme i Everesta.Niz bi mogao da se nastavi u nedogled. Drago nam je {to je dovoljno izgovoritiVojvo|anska ekspedicija pa da se zna o kome se radi.Samo se ~ini da se eksedicije dele na uspe{ne i neuspe{ne. Mnogo ihje va`nije podeliti na sre}ne i nesre}ne. Na{e ekspedicije su sre}ne, jer svi smose vratili `ivi i zdravi s nebeskih visina. Zahvalni smo bogu {to nas je nekolikoputa prstom dotakao, jer bez te kapljice sre}e hiljade sjajno ura|enih stvarimo`da bi propalo.

Iznad oblaka

CIP - Katalogizacija u publikacijiBiblioteka Matice srpske, Novi Sad910.4:796.525821.163.41-992ERDEQAN, Milivoj[apat neba: od krova Afrike do krova sveta / MilivojErdeljan; autori fotografija Mirjana Stevanovi}... et. al. - NoviSad: Planinarsko-smu~arski savez Vojvodine, 2007 (NoviSad: Litostudio). - 173 str.: ilustr.; 30 cmTira` 5.00.ISBN 978-909919-0-7a) Alpiisti~ke ekspedicije - PutopisiCOBISS.SR-ID 220612359