Moda kao kulturna činjenica

Sa samom pojavom, moda je izazvala kontradiktorna osećanja i reakcije. Sa jedne stranje radilo se o mržnji i preziru, a sa druge o nekritičkom prihvatanju i egzaltaciji.

Pojam mode se ne odnosi samo na odevanje i ukrašavanje, već je jednako prisutna i u svim drugim segmentima ljudskog života. Ona se odnosi na kolektivna i individualna uverenja, na aktuelne vrednosne i estetske standarde. Pod modom spadaju i životni stil, umetničko izražavanje, filmska ostvarenja, kao i sve druge kategorije iz svakodnebvnog života, iako je moda kao norma ipak najdinamičnija u odevanju. Modna pravila se rapidno smenjuju, što je uslovljeno industrijskom proizvodnjom, aktuelnosti se svode na jednu sezonu, često i kraće.

Pojam retro-mode se odnosi na ponavljanje prethodnih moda. Medjutim moda se nikada ne ponavlja na potpuno isti način, već je osvežena i stavljena u drugačiji kontekst.

Modne promene su naravno u uskoj vezi sa zakonima moderne ekonomije. Što više neki proizvod podleže bržim i intenzivnijim modnim promenama, to je jača potreba i za jeftinijim proizvodom te vrste. Proizvodi postaju jeftiniji, ali kraće i traju iz više razloga iz kojih su dva najbitnija. Prvi razlog jeste lošiji kvalitet, što je namerno osmišljeno tako, kao potrošna roba kratkog daha. Drugi razlog jeste neprestana želja za novinom i davanjem novog izgleda proizvodu, bez izmene bazične funkcije proizvoda.

Modu konzumira samo deo grupe, dok se celina nalazi na putu prema njoj. Početni modni impulsi (tzv. ekskluziva) prestaju da budu moda kada postanu opšteprihvaćeni. Kao osnovni mehanizmi mode mogu se izdvojiti novina, prolaznost, masovnost i izrazita okrenutost sadašnjosti. Osnovna zakonitost po kojoj moda funkcioniše jeste proces standardizacije

Zbog čestog poistovećivanja pojmova, potrebno je naglasiti razliku izmedju mode i stila. Oni imaju srodnih elemenata i svaki novi stil obično postane moderan, a kada prodje moda, on je uglavnom osudjen na propadanje.

Za nemačkog sociologa Zimla moda je mehanizam društvene distinkcije i identifikacije. Sa jedne strane ona nudi mogućnost da svaki pojedinac iznese svoju subjektivnost, dok se sa druge strane pojedinac poistovećuje sa odredjenom socijalnom grupom kao ravnopravni deo društva. Pojedinci žele biti sastavni deo društva na taj način što oponašaju druge, a sa druge strane oni se žele razlikovati od drugih i naglasiti svoju vlastitu individualnost. Moda je dakle jedan samodinamičan proces, jer se ovi suprotni principi distinkcije i oponašanja drugih automatski nadovezuju jedan na drugi i na taj način uzrokuju jedan drugog. Novina koju su svi usvojili nije više novina, pa je mora zameniti ponovo nešto što je novo. Iz ovoga sledi da inovacija i imitacija neprestano prate jedna drugu, stalno uzrokujući novi ciklus imitacije i inovacije. Doživljaj nečeg novog je osnovno svojstvo mode i manija za novinama je želja koja nikada ne može biti u potpunosti zadovoljena. Ziml smatra da

je ono što očarava u modi upravo ta novina. Što su brže transformacije u modi, ona je više očaravajuća.

Medjutim, moda je namerno kreirana od strane dizajnera i proizvodjača. Ona se čak može doživeti i kao mehanizam društvene prisle, na šta direktno utiču modne industrije. Želja za promenom može se posmatrati i kao obaveza. Intenzitet i stalno menjanje mode je najtipičnija odlika potrošačkog društva. Transformacija se dešava brzo, a ciklusi mode traju sve kraće.

Pojam suprotan modi jeste anti-moda. Po mnogim autorima koji su se bavili ovim pojmom, to je jednobrazna odeća koju svi nose.