Page 1 of 76

Ajfelov most

Sloga u gradovima

esto zapravo proem tom ulicom, skoro uvijek kad idem na evape kod Ferhatovia ili po burek u Bosnu. U novijim sarajevskim bedekerima pominje se zbog malog a dobrog hotela koji se zove

Orijent. I najljepi hotel u Travniku neko se zvao Orijent. Danas se zove Lipa. Pred hotelom Lipa je turbe Delaludin-pae iz Prie o Vezirovom slonu. U ulici u kojoj je sarajevski Orijent, uvijek se sjetim Ive Andria. On ju je najljepe opisao: Tamo gde prestaju baarijski duani i kazandijske radionice i gde poinje gusto srpsko naselje sa starinskim kuercima, ima jedna ulica, zabaena i krivudava, koja se nekad zvala Oprkanj-sokak, a danas nosi ime Danila Ilia.

Citirane reenice napisane su 1926. godine. Ulica se danas opet zove Oprkanj. Na firmi jedne krojake radnje, meutim, visoko na zidu, ostalo je jo uvijek ime Danila Ilia, ime koje danas, jo i mnogo vie nego kad je Andri pisao tekst U Ulici Danila Ilia, ljubopitljivom turistu ne kazuje nita.

Svaki put kad proem ulicom zastanem makar nakratko pred kuom na broju 3. Prozor je obino otvoren, a zavjesa polurazmaknuta. Vide se starinski kau i komoda na kojoj je vjeito upaljen televizor. Nasred ekrana, s gornje strane, visi trokuti miljea. Lii na onaj pic kose posred ela nekih ena koji Englezi zovu widows peak.

Ne znam ko danas ivi tu. U vrijeme kad je Andri pisao svoj tekst tamo je jo ivjela Stoja Ili, majka Danilova. U prvi novembarski petak, malo prije podneva, proao sam kroz Oprkanj. Zastao sam pokraj kue due nego obino. Naposljetku se pribliih prozoru. Unutra je neka stara ena ribala pod. Protrnuo sam. Stoja Ili radila je kao pralja. Kao da je osjetila pogled na sebi, ena je podigla glavu i zagledala se u mene, a ja sam ustuknuo. uo sam zvona i sjetio se Andria.

Dok sam to mislio, zazvonie zvona sa druge strane Miljacke; prvo jedno malo, pa za njima drugo, vea, tamna i raspevana glasa. U isto vreme se javi mujezin sa damije, s jedne, s druge, s tree. Pa jo neka zvona iz daljine. Bilo je podne. Zatitra ljetni vazduh i sve se ispuni kao nekim strujanjem od zemlje put nebesa. Za tom strujom podigoh i ja oi put neba, i sa molitvenim zvukom poe i moja misao, teka od zemaljskog jeda. Otre se sama, dotle nepoznata i reima neizreciva molitva put neba:

Gospode, koji si nad svetovima i vlada i zna, pogledaj, molimo te, i na ovu brdovitu zemlju Bosnu, i na nas koji smo iz njena tla nikli i njen hleb jedemo. Daj nam ono za to te dan i no, svak na svoj nain, molimo: usadi nam mir u srce i slogu u gradove. Ne daj da nas tuin vie zlim zaduuje. Dosta nam je krvi i ratnike vatre. Mirnog hleba smo eljni.

Pogledaj nas, Gospode, i usliaj ne radi nas zlih i neslonih, nego radi ovog velikog pravednika i muenika, sarajevskog uitelja, Danila Ilia.

Page 2 of 76

Danilo Ili bio je Andriev stariji kolski drug. Citirani In memoriam Andri je objavio u asopisu Jugoslovenska njiva jedanaest godina nakon Ilievog pogubljenja. U to doba Andri je iza sebe imao tek dvije lirske knjiice, Put Alije erzeleza i jednu knjigu pria. Tridesetak godina kasnije, nakon to je ve objavljen najvei dio njegovog opusa, izlazi Pismo iz 1920. godine, a u njemu mnogo poznatiji fragment o glasovima sarajevske noi.

Ko u Sarajevu provodi no budan u krevetu, taj moe da uje glasove sarajevske noi. Teko i sigurno izbija sat na katolikoj katedrali: dva posle ponoi. Proe vie od jednog minuta (tano sedamdeset i pet sekundi, brojao sam) i tek tada se javi neto slabijim ali prodornim zvukom sat sa pravoslavne crkve, i on iskucava svoja dva sata posle ponoi. Malo za njim iskuca promuklim, dalekim glasom sahat-kula kod Begove damije, i to iskuca jedanaest sati, avetinjskih turskih sati, po udnom raunanju dalekih, tuih krajeva sveta! Jevreji nemaju svoga sata koji iskucava, ali bog jedini zna koliko je sada sati kod njih, koliko po sefardskom a koliko po ekenaskom raunanju. Tako i nou, dok sve spava, u brojanju pustih sati gluvog doba bdi razlika koja deli ove pospale ljude koji se budni raduju i aloste, goste i poste prema etiri razna, meu sobom zavaena kalendara, i sve svoje elje i molitve alju jednom nebu na etiri razna crkvena jezika.

Zanimljivo je uporedno itati o glasovima sarajevskog podneva i glasovima sarajevske noi. Ako zanemarimo da je u prvom sluaju rije o ispovjednom tekstu u kojem je autorsko ja nedvosmisleno Andrievo, dok se u drugom radi o pismu pripisanom protagonistu pripovijetke Maksu Levenfeldu te ako prenebregnemo godinu u koju je fiktivno pismo datirano, a stav iz

pisma pripiemo samom Andriu u vremenu pisanja ili objavljivanja prie, odnosno za vrijeme ili neposredno nakon Drugog svjetskog rata, ta moemo zakljuiti? Najprije to da molitva nije usliena! ak je i Gospod (s velikim poetnim slovom), zbog toga postao bog (s malim). Nije bilo mira u srcima ni sloge u gradovima; nije utihla ratnika vatra niti se prestala liti krv; ostali smo eljni mirnog hleba. Tuin nas je opet, zle i neslone, zlom zaduio. Zato je ono isto to je u podne prizivalo strujanje od zemlje put nebesa, u dva sati poslije ponoi postalo simbol specifine bosanske mrnje. Skladno titranje ljetnog vazduha preraslo je u glasove zavaenih kalendara.

I ovog je podneva, makar bilo novembarsko, topli skoro ljetni vazduh skladno titrao. Krenuo sam

prema Vijenici. Gledam njezin kostur i mislim na onu famoznu fotografiju Franza Ferdinanda na njenom izlazu, valjda jedva petnaestak minuta prije nego je ubijen. On je u uniformi, s nekom

lovakom kapom, a ena mu Sofija u haljini bijeloj kao vjenanica. Oboje sputenih glava, gledaju pred sebe, kao da u njih sijevaju stotine fotografskih bliceva. Bio je to vjerovatno taj

jedan aparat, ali njih dvoje se, izgleda, osjeaju kao zvijezde u eri paparaca. U prvom planu se vidi automobil koji ih eka, a na stepenicama Vijenice u dva palira stoje lokalni uglednici. Vide se fesovi i turbani, tamna odijela i bijele kragne.

Poi u prema Bistriku preko Careve uprije. Plan je bio da i automobil s nadvojvodom i nadvojvotkinjom krene preko tog mosta prema Konaku. Na drugoj strani ih je s pitoljem i bombom ekao Trifko Grabe kojem je bio roendan. Da, Grabe je roen na Vidovdan 1895. godine, a na dan atentata punio je devetnaest godina. Nije mu, meutim, bilo sueno da puca ili baci bombu; automobil je produio prema Latinskoj upriji, prema Gavrilu Principu.

Prelazim Carevu upriju. Tu je petnaestog juna 1910. godine, prije nepunih stotinu godina, Bogdan eraji pucao na generala Vareanina, a zatim se ubio. Zbog njega se ova uprija neko zvala erajiev most. Uoi svog devetnaestog roendana, Grabe je bio na erajievom grobu.

Page 3 of 76

Mislio je na njega dok je ekao Ferdinanda. Mislim na Grabea dok prelazim most. Iz perspektive dananjeg Sarajeva, on je idealni negativac. Roen na Palama, na Vidovdan, s prezimenom koje je u tendencioznom registru lako itati kao svojevrstan nomen est omen, svoj devetnaesti roendan provodi s pitoljem i bombom preko puta Vijenice spreman da ubije nadvojvodu i enu mu. Iz perspektive dananjeg Sarajeva, nevjerovatno zvui Grabeova reenica sa suenja: Mene nije rukovodila Srbija, nego jedino Bosna. Prisjeam se njegove zatvorske fotografije: uskih je ramena kao i Princip, ima i sline djeake brkove, ali nema one odlunosti u pogledu. Djeluje pomalo zbunjeno.

Kad prije devedeset i pet godina automobil nije preao Carevu upriju Grabeu je, pomiljam, laknulo. Pomiljam da je sjeo na zidi i zapalio cigaretu. Jedva da je povukao nekoliko dimova kad su se ula dva pucnja. Unervozio se, ali se nije usudio poi prema Latinskoj upriji. Kad je primijetio da ljudi masovno idu prema tamo i on je polako krenuo u tom pravcu. Uskoro je uo da je nadvojvoda mrtav. Brzo se okrenuo i poao natrag svjestan da se to prije mora rijeiti oruja. Kad je sakrio oruje, mislio je da je siguran. Sutradan se popeo kui na Pale. Gore su mu bili roditelji i zarunica Leposlava Lali, uiteljica po zanimanju. Leposava je za dan-dva planirala putovati za Viegrad, Trifko joj se htio pridruiti, no odmah je uhapen.

Uiteljica Leposava, ak i bez veze s Viegradom, podsjea na junakinje Na Drini uprije. Idem uzbrdo prema Crkvi svetog Ante, prema pivari, prema strmim bistrikim ulicama Andrievog djetinjstva. Otkud da Andri 1926. godine pie o Danilu Iliu? Nije te godine padala jubilarna godinjica Sarajevskog atentata, ni Ilieve smrti, niti Ilieve naknadne sahrane u Sarajevu, u grobnicu Vidovdanskih heroja. Tajna je, mislim, u onom dijelu gdje Andri kae: Dok prolazim tom ulicom i gledam ugao kue u kojoj mu i danas ivi majka, ja nastojim da u seanju oivim tog starijeg kolskog druga. Nedugo prije, uz sami kraj 1925. godine, petnaestog decembra, Andriu je umrla majka. Kao i Stoja Ili, Katarina Andri je prala i nadniila po tuim kuama da bi othranila sina. Gledajui ugao kue u ulici Oprkanj na broju 3, Andri se, mislim, morao sjeati ugla kue u ulici Basamaci na broju 21 gdje je ivio s majkom u vrijeme dok su i on i Ili pohaali Prvu gimnaziju. U vrijeme kad je objavljen zapis U Ulici Danila Ilia, Andri je u pismu Zdenki Markovi pisao: Ovih dana sam mnogo mislio o pok. mami, jer joj upravo sada podiemo spomenik. Na nadgrobnoj ploi uklesan je jednostavan natpis: Katarina Andri, roena Peji, 19. VII 187215. XII 1925. Svojoj dobroj majci njezin Ivan.

Katarina Andri sahranjena je na starom koevskom groblju, nedaleko od grobnice Vidovdanskih heroja u kojoj, uz ostale, poivaju i Gavrilo Princip i Trifko Grabe i Danilo Ili. Prije moda dvije godine spomenik Andrievoj majci je obnovljen, nakon to je bio gotovo potpuno propao. Trajao je osamdesetak godina, kao ljudsko bie. Rekonstruisan je prema fotografiji iz knjige Miroslava Karaulca Rani Andri. Sada je nov, bijel i sjajan, a oblikom starinski, nalik replici mostarskog Starog mosta podignutoj nekako u isto vrijeme, mosta koji je trajao mnogo due od ljudskog bia, mnogo due od osamdesetak godina, a koji je napokon sruila nesloga u gradovima.

Evo me pred Crkvom svetog Ante. Neko sam napisao priu o Stefanu, momku koji iz Beograda dolazi u Sarajevo da se oprosti s rodnim gradom. S majkom je otiao iz Sarajeva kao djeak, neposredno prije rata, oekujui da se vrati najdalje za desetak-petnaest dana. Otac mu je u Sarajevu ubijen i on se nikad nije vratio. Zamrzio je Sarajevo, zaklinjao se da se nikad nee vratiti, a onda je uoi selidbe u Ameriku odluio da se oprosti s gradom. Iz autobusa izie na

Page 4 of 76

tranzitu, gore kod stare eljeznike stanice Bistrik, a onda se polako spusti ovdje, do pred crkvu, crkvu koju je u djetinjstvu volio zbog boje fasade, boje nalik na dresove FK Sarajeva. Pria se zbiva zimi te u neka doba pone padati snijeg. Pria se zove Sarajevo, a istoimena pjesma EKV-a javlja se kao moto, lajtmotiv i emotivna ifra koja je Stefana pomirila s rodnim gradom. Ta pjesma otpjevana ekavicom osamdesetih bila je onomad neka vrsta turistike skice, a kad se kontekst promijenio sve se promijenilo.

Muharem Bazdulj 07. 11. 2010.

< VREME | BR 1132 | 13. SEPTEMBAR 2012.

KULTURA

Urbanizam >

Heroj ulice

muharem bazdulj

Mediji su pre neki dan preneli vest da je Emir Kusturica odluio da glavnu ulicu Andrigrada nazove ulicom Mlade Bosne

Page 5 of 76

Preitavam ovih dana trobroj asopisa Gradac posveen Mladoj Bosni i razmiljam kako je u njega moda imalo smisla uvrstiti i biljeku o sudbini sarajevskih ulica to su nosile imena Mlade Bosne i njenih lanova. Ulica Mlade Bosne postala je Ulica Bosanskih gazija.

Gazija je borac za islam, a sama rije dolazi od arapskog izraza sa znaenjem "naoruani napad s namjerom osvajanja". Ulica Danila Ilia postala je (ponovo) Oprkanj. (Ovako pie Andri u zapisu U Ulici Danila Ilia: "Tamo gde prestaju baarijski duani i kazandijske radionice i gde poinje gusto srpsko naselje sa starinskim kuercima, ima jedna ulica, zabaena i krivudava, koja se nekad zvala Oprkanj-sokak, a danas nosi ime Danila Ilia.") Na slian nain, vraanjem imena iz vremena od prije Prvog svjetskog rata, jo su nekim mladobosanskim ulicama promijenjena imena. Nedeljka abrinovia zove se Na varoi, Vladimira Gainovia nosi ime Veliki Alifakovac, a Trifka Grabea Patke. (Iz dominantne perspektive dananjeg Sarajeva, Trifko Grabe je idealni negativac. Roen na Palama, na Vidovdan, s prezimenom kojeg je u tendencioznom registru lako itati kao svojevrstan nomen est omen, svoj devetnaesti roendan provodi s pitoljem i bombom preko puta Vijenice spreman da ubije nadvojvodu i enu mu. Iz iste te perspektive, meutim, nevjerovatno zvui autentina Grabeova reenica sa suenja zabiljeena u zvaninom zapisniku: "Mene nije rukovodila Srbija, nego jedino Bosna.") Isti princip je primijenjen i na mostove, pa je erajiev ponovo Careva uprija, Principov Latinska.

Ulica Borivoja Jevtia postala je Pavla Lukaa. Ulica Ive Kranjevia postala je Damijska. (Kemal Kurspahi je u jednom tekstu ovu promjenu nazvao nadasve matovitom. Inae, Ivu Kranjevia je tokom suenja na ijem je kraju osuen na deset godina teke tamnice proaustrijska tampa uporno nazivala Milanom Kranjeviem, elei sugerisati kako nije Hrvat i katolik jer im je u interesu bilo da se i atentat i Mlada Bosna predstave kao iskljuivo srpska posla, to bi stotinjak godina kasnije rekao Jelko Kacin. Iz istog razloga su esto izostavljali imena Muhameda Mehmedbaia i ulage Bukovca.)

nastavak

I da, na kraju, jednoj je mladobosanskoj ulici promijenjeno ime, ali je ipak, na neki nain, (p)ostala mladobosanska. Ulica Mustafe Golubia sada je Ulica Tina Ujevia. Tin je u Nikiu prije osamdeset godina napisao pjesmu Ulica fantoma. U njoj stoji:

Ulicom, pored ljudi, lutaju brojni fantomi:

jedni idu iz grada, drugi listom iz groba.

I tako, pored novog, traje i staro doba.

Tek to svih tih sablasti ne vide nai trahomi.

Ulicom, osim ljudi, miu se brojne sjene. (Strepim da nisam obmanut; taj put, za sama mene.)

I tako u mraku grada vladaju uspomene,

i tako na suncu jave strahuju tane zjene.

Samo se udim kako usudno slie ivi na mrtve, a mrtvi opet na ive. I kad se ivot dosadno i jednolino mie pitam se koji od njih krvavo, ljudski ive.

Page 6 of 76

I tako, kae Tin, pored novog, traje i staro doba. I nita se novo u novom dobu ne gradi, samo se starom daju nova imena. Niko od tih promjena nije postradao kao Bosna, Mlada i svaka druga.

Bosanski Brod danas je slubeno samo Brod, Bosanska Gradika samo Gradika, Bosanska Dubica Kozarska Dubica, a Bosanski Novi Novi Grad. A sve je taj Novi Grad, samo ne nov.

U novom gradu, novoj, mladoj ulici, Emir Kusturica je dao ime Mlade Bosne.

Neka.

TRIVIJALIZACIJA 16. decembar 2013

Za "Vreme" iz Bea, Katarina Rohringer Veovi

aupilhauz je ugledno beko pozorite srednje veliine okrenuto savremenoj drami, koju razume kao

kritiko ogledalo drutva. Direktoru pozorita Andreasu Beku stalo je do profilisanja mladih pisaca i

reisera, to praktino znai da su na repertoaruuglavnom komadi takozvane postdramske estetike, koji

se trude oko multidisciplinarne forme, i zaziru od radnje i karaktera. Idejni moto ove sezone glasi

100 godina Bez/Umnosti, a postavlja pitanje kakvo znaenje i kakve posledice ima za nas savremenike

izbijanje Prvog svetskog rata. Bekova ideja da Biljani Srbljanovi poveri pisanje drame o atentatu

u Sarajevu moe se videti kao znak njegove otvorenosti i poleminosti, ali i kao kalkulisana hrabrost,

budui da je naa autorka na nemakom govornom podruju cenjena kao kritiki glas Srbije od koje se

moe oekivati kritinost primerena kontekstu za koji pie.

Napisati komad o atentatu u Sarajevu 1914. svakako je sloen zadatak. Ovaj poduhvat podrazumeva

prouavanje istorijske grae, koje namee i aktuelno pitanje krivice za izbijanje Prvog svetskog rata.

Ukoliko pisac eli da napravi luk izmeu

atentata i potonjih dogaaja ujedinjenja junoslovenskih naroda u jednu dravu, njenog rasparavanja

u Drugom svetskom ratu, kao i stvaranja druge Jugoslavije i potom njenog krvavog raspada tokom

devedesetih godina prolog veka pievo bacanje pogleda unazad u ogledalo prolosti i uoavanje

njene senke u sadanjosti, otvara neminovno niz kontroverznih

pitanja kako politike tako i etike prirode. Bez obzira na koji pristup istorijskim dogaajima se pisac

odlui, on od pritiska konteksta ne moe pobei.

Onaj ko pie za austrijsku publiku, mora imati u vidu da ona uglavnom ne poznaje ni srpsku ni

jugoslovensku istoriju (kao uostalom ni mnogi nai graani), pa mora voditi rauna i o tome da neke u

nas optepoznate injenice situacijski kontekstualizuje, ako eli da njegove aluzivne strelice pogode

publiku. On takoe treba da ima u vidu da je austrijska publika putem svojih medija pratila

odvijanje graanskog rata u Jugoslaviji, to za sobom povlai odreeni emotivni i vrednosni stav prema

ovim dogaajima. A budui da je re o publici iji su preci, prema vladajuoj paradigmi meu

austrijskim istoriarima, i te kako eleli izbijanje rata, postavlja se i pitanje da li e pisac

Page 7 of 76

podlei autocenzuri i umekati poneto to bi takvu publiku moglo iritirati.

Drugi krug problema koji otvara pisanje ovakvog komada je estetske prirode.

Kako izbei istorijsku dramu ili idejni komad u postdramskom vremenu koje se ovih formi gnua? Kako

uliti ivotnost drami baziranoj na istorijskim dogaajima, kako izbei didaktinost i dociranje?

Drama Princip (Mali mi je ovaj grob) ostavlja utisak da je Biljana Srbljanovi veinu potencijalnih

problema u pristupu drami reila tako to ih je prenebregla. Rezultat je protivrenost unutar same drame

koja, s jedne strane, nema pretenzija da predstavi istorijsku grau niti produbi psihologiju likova, ali, s

druge strane, iznosi nedvosmislen sud o psiholokom i politikom profi lu jednog od aktera drame i izvlai

tezu o njegovoj primarnoj odgovornosti za atentat i izbijanje rata, koja protivrei istorijskim injenicama.

JUNACI

Pored Gavrila Principa, akteri drame su Nedeljko abrinovi, koji je pre Principovih hitaca u Sarajevu

bacio bombu na auto u kome se vozio Franc Ferdinand, kao i Danilo Ili, organizator atentata. Tu su jo i

Dragutin Dimitrijevi Apis, srpski oficir i ef obavetajne slube, voa tajne organizacije Ujedinjenje ili

smrt, popularno nazvane Crna ruka. Ovom isto mukom timu pridruuje Biljana Srbljanovi jedan enski

lik, po svoj prilici istorijski fiktivan, naime Ljubicu Ili, sestru Danila Ilia.

enski lik je potreban autorki iz vie razloga. On omoguava uspostavljanje trougla izmeu Ljubice,

Gavrila i Nedeljka: Ljubica se udvara Gavrilu, koji je ignorie, zbog ega uvreena Ljubica pridaje panju

Nedeljku, to ovaj jedva doeka, ali ga Ljubica odbija i okree se iznova Gavrilu. Kao u nekoj

komediji, motivi ljubomore i povreenog ponosa unose dinamiku i humor, do kojeg je autorki u prvom

delu drame veoma stalo. Ljubica podsea na tip devojke iz prethodnih drama Biljane Srbljanovi: ona

je drsko obesna, provokativna i hrabra, i esto izgovara ono to se muki likovi ne usuuju da kau. Iako

ima svega petnaest godina, ona na mahove deluje najzrelije, a u celini drame je praktino najhrabriji i

najdosledniji lik. Ljubica je i prva, kolateralna rtva atentata, ona gine od abrinovieve bombe, dakle

od onog to su zakuvali mukarci, pre svih njen brat Danilo Ili.

Drama ima dui prvi i krai drugi deo, pri emu prvi deo obuhvata dogaaje od Principovog i

abrinovievog dolaska u Sarajevo u maju 1914, pa do atentata, a drugi deo scene u zatvorima nekoliko

godina nakon atentata, gde se javljaju svi akteri drame izuzev Ljubice. Ve u prvoj sceni predstave, gde

Nedeljko i Gavrilo ulaze u sobu koju Ljubica u Sarajevu treba da im izda, saznajemo da je Nedeljko

plahovit i nasilan, budui da Ljubici, koja insistira da sazna ta su oni prethodno radili na

demonstracijama, stavlja no pod grlo. Tu takoe saznajemo i da je Nedeljko glup: kao da je izvuen iz

nekog stereotipnog vica o Bosancima, njegova ogranienost je u svakoj sceni povod za malo smeha.

Odnos izmeu Nedeljka i Gavrila je postavljen tako da je Gavrilo mozak, a Nedeljko miii; izmeu njih

vlada prijateljstvo, ali i neka vrsta takmienja u hrabrosti ko sme da izvri atentat. Moda je inspiraciju za

ovaj tip odnosa autorka nala kod Vladimira Dedijera, koji abrinoviev latentni oseaj inferiornosti u

odnosu na Principa izvodi na osnovu protokola sa suenja. Ali daleko od toga da autorka produbljuje ovaj

psiholoki odnos; sve

ostaje na povrini, u vidu naznaka.

Page 8 of 76

ATMOSFERA

ini se da je autorki bilo vano da drama, uz kratke dijaloge, dinamino tee, a atmosfera ima izvesnu

lakou, tako da prikazano, suprotno oekivanju, bude sve samo ne tragedija. U svakoj sceni

je postavljeno jezgro koje e aficirati smeh, tako da prvi deo drame deluje kao pop verzija revolucije koju

izvode sasvim obini mladi ljudi eljni promena. Taj utisak pojaava injenica da su aluzije na istorijski

okvir koji je prethodio atentatu date u homeopatskim dozama; izbegnuta je svaka asocijacija na to da je

jaanje

jugoslovenske i srpske ideje bilo povezano sa istorijskim dogaajima kao to su okupacija i aneksija Bosne

i Hercegovine, te balkanski ratovi. U predstavi se, dodue, kao inspiracija omladini pominje

Bogdan eraji, izvrilac neuspelog atentata na jednog bosanskog poglavara, ali ta je u pozadini njegove

reenice da u ivotu treba umreti a u smrti iveti, kakva je atmosfera u kojoj je rasla omladina ije je

ivotno oseanje postala ba ta reenica, ta zapravo znai prealiti mladost, kako je Andri rekao u

vezi sa svojim drugovima o svemu tome tekom, to mirie na herojstvo, rtvovanje i muenitvo, u

komadu gotovo da nema rei.

Nema rei ni o tome da su se pristalice tajnih akih udruenja naitale revolucionarnih dela Bakunjina,

kao i pisaca poput Dostojevskog i Zole, a da je Princip za sebe rekao da su ga ljudi smatrali ovjekom koji

je prekomjernim prouavanjem literature potpuno upropaen. U predstavi nam intelektualne

aspiracije revolucionara nisu sugerisane ak ni na nivou rekvizita, recimo u obliku neke knjige. Umesto

toga, vidimo da Princip i abrinovi igraju bilijar, idu u bioskop s Ljubicom, pue marihuanu, i sede

besposleno u svojoj sobi, pa deluje kao da je ideja o atentatu nastala sluajno, iz oseanja socijalnog

bunta i dosade, a da do realizacije ne bi ni dolo bez jednog mefi stovski podmuklog srpskog oficira.

Jedina scena u kojoj se prikazuje tajni sastanak omladine koncipirana je kao prazna bina sa glasovima iz

pozadine: na osnovu tih glasova shvatamo da nije postojala jedinstvena ideja kuda se mladi revolucionari

kreu, te da su opcije bile kako jugoslovenska tako i isto srpska, da su jedni bili za republiku, a drugi

za kraljevinu, kao i da nisu svi bili spremni da uestvuju u nasilju. Ali ni ova scena ne sme biti dosadna i

suvoparna, pa je izvor smeha iznova ponavljano ne seri, kojim se diskredituje tue miljenje, sve do

trenutka kada preti da izbije tua. Kao da autorka eli da porui da je to samo omladina u sazrevanju sa

svojim argonom i

svojim uzavrelim idealizmom.

Vee pred atentat Danilo, Gavrilo i Ljubica dele jednu cigaretu, pri emu je nedvosmisleno prikazano da

konzumiraju marihuanu. U naduvanom stanju sve je povod za smeh. Vrhunac veselosti nastaje nakon to

Ljubica pita ta mladii sutra nameravaju da rade, pa kada oni izreknu da e ubiti Ferdinanda, nastaje

previjanje od smeha. Ha, ha! Jedan dobar doint uoi izvravanja atentata i samoubistva tako izgleda

psiholoka priprema za rtvovanje u verziji Biljane Srbljanovi.

CRNA RUKA

Lik Danila Ilia je vie od svih drugih istorijski falsifi kat. Autorka ga koncipira kao oveka koji svoju

potinjenost autoritativnoj majci ona ivi od izdavanja soba i zelenaenja, a vai za strah i trepet

Page 9 of 76

kompenzuje velikosrpskom idejom, kojom ga truje lino Apis. Vladimir orovi pie da je Danilo Ili bio

anarhista i revolucionar koji je poeo svoju aktivnost odmah nakon aneksije Bosne i Hercegovine 1908,

i da je kao izgraen revolucionar, tek 1912. otiao u Srbiju i doao u vezu sa ljudima iz Crne ruke. Ivo

Andri, kome je Ili bio kolski drug, u eseju U ulici Danila Ilia pie o ovom mladom sarajevskom uitelju

kao o velikom pravedniku i mueniku, iju je duu toliko ispunila i zanela elja za pravdom i

slobodom da je odluio da uzme na se najtei od svih krstova: da bude u isto vreme ubica i rtva, sudija i

muenik. U verziji Biljane Srbljanovi, Danilo Ili je pridobijeni

organ Crne ruke, koji 1914. stoji kao ai pred Apisom. On posluno prima Apisovu naredbu da u Bosni

pijunira svakog, ukljuujui i mrtvog oca, i prenosi sve, ukljuujui i podatak o tome kakvi su penisi dragi

njegovoj sestri. Tokom rituala inicijacije u tajno udruenje, u koje ga uvodi Apis, Danilo revnosno

deklamuje take statuta iz kojih izbija agresivni nacionalizam, da bi se nakon zavrenog rituala

ispovraao.

Scena Ilievog povraanja mogla bi se tumaiti kao da se on uplaio od sopstvene hrabrosti (to stoji u

didaskalijama), ili da su mu sadraj deklamovanog, ali i sam Apis, odvratni do fi zike munine. Ovo je

motivacijski oigledno nedosledno, jer zato bi Ili inae (u autorkinoj verziji) postao lan tajnog drutva,

zato je spreman da se rtvuje, i zato pokuava da odvrati abrinovia i Principa od ideje jugoslovenstva,

ako mu je ideja srpstva odvratna? I kako je mogue da Apis ima toliku mo nad njim, kad je sam

prikazan kao prepreden, podao i ljigav?

Iako autorka osmiljava dijaloge izmeu Ilia i Apisa tako da je jasno da bi Ili morao prozreti lanost

Apisove naklonosti, ovaj do kraja ne shvata da je samo instrument u njegovim rukama. Oigledno je

upravo takav, pred Apisom u Beogradu inferioran, a pred drugovima u Sarajevu superioran Ili, autorki

potreban: nedvosmislena intencija komada je da pokae da je revolucionarni pokret u Bosni, koji je bio za

jugoslovensku opciju, zloupotrebljen od strane Apisa, drugim reima, da je radikalni poklonik

velikosrpskog nacionalizma i pukovnik srpske vojske bio idejni vinovnik atentata. Na taj nain

je posredna, ali u isti mah i primarna krivica za rat prebaena na Srbe u Srbiji, to odgovara zvaninoj

austrougarskoj verziji izraenoj u ultimatumu pre izbijanja rata. Da bi se izazvao aluzivni spektar u pravcu

novijih istorijskih dogaaja, Apis instruira Ilia da se sa pukom sakrije pored otvorenog prozora i vreba

pravi trenutak, dakle da postane snajperista.

VELIKA SRBIJA

Kada je re o odnosu Ilia i Apisa, u drami se mogu registrovati i druge psiholoke nedoslednosti.

Nesumnjivo je protivreno

da bi Apis priao Iliu kako je ratove (aludira se na Balkanske ratove) preleao u krevetu zbog napada

bolesti iji uzrok niko nije mogao da utvrdi ime on priznaje sopstveni kukaviluk i to ba u

trenutku kada instruira Danila kako da izvri atentat. U ovoj sceni, kao i drugima scenama sa Apisom,

Srbljanovieva naputa svoju ulogu pisca koji vodi rauna o logici scene i psiholokoj verovatnosti, i

probija kao osoba kojoj je stalo da na svaki nain prikae da istorijskog Apisa smatra gnusnim do

odvratnosti. Ako smo ipak u nedoumici kako treba da vidimo Apisov lik, autorka je za svaki sluaj unela

pojanjenja u didaskalije, recimo konstatacije da se Apis ceri kao zlikovac u nekom ratnom filmu i

hijena na lancu. Glavni junak ove drame je zapravo Apis; ak je i naslov Mali mi je ovaj grob (podnaslov

Page 10 of 76

u verziji aupilhauza) reenica koju e on izgovoriti pred pogubljenje.

I poreklo Apisove velikosrpske ideje je autorki sumnjivo. Nakon zavretka rituala inicijacije, Apis naslanja

Iliu glavu na obraz, a potom ga hvata za ruku, obrazlaui da su sada kao jedna porodica. U sceni je

nedvosmisleno prikazano da je re o homoerotskim sklonostima, tim pre to smo prethodno saznali da je

Apis neoenjen. U verziji Biljane Srbljanovi je srpski nacionalista zapravo latentni homoseksualac: to

svakako nije usmereno protiv homoseksualaca (poznato je da se autorka

zalae za njihova prava), ve treba da pokae da Apis ni u velikosrpstvu nije bio ist, budui da je u

pozadini ideje koja je inila njegov ivot bila zapravo potreba da se pipaju mladi mukarci.

U drugom delu drame prikazani su vinovnici atentata u zatvoru, pri emu se Ili, koji je 1915. pogubljen,

javlja kao duh. Ovde

saznajemo o stradanju kroz koje su proli Princip i abrinovi, od fizikog muenja do zabrane itanja i

razgovora s drugim licima.

Ovaj drugi, znatno krai deo, unosi u dramu tragian ton, budui da dranje atentatora u zatvoru sugerie

hrabrost i asketizam. Vidimo i Apisa pred pogubljenje, koji se i ovde dri kukaviki, iznova

pokuavajui da izmami jo jednu cigaretu.

Poljski reiser Mihal Zadara pokazao je u svojoj postavci smisao za ritam i uspeno ekvilibrirao izmeu

kominog i ozbiljnog

registra. Vizuelno se odluio za scensku jednostavnost: kocka u kojoj se akteri drame nalaze ima gole

bele zidove, a rekvizita

praktino nema, izuzev projektora koji lei na podu. Akteri drame po potrebi ukljuuju i iskljuuju

projektor, pa na zidovima

vidimo crno-bele fotografi je i filmove, istorijske ili savremene. aupilhaus je poznat po dobro uigranoj

glumakoj ekipi, to se pokazalo i u ovoj predstavi. Ljubica je ubedljiva i deluje mnogo zrelije od svojih

godina, a odlini su i abrinovi, kao i Princip, koji ne govori previe, ali zrai suverenou.

AUSTRIJSKA KRITIKA

Austrijska kritika je, uz nekoliko izuzetaka i izvesne ograde, pohvalila predstavu, i pravilno shvatila

politiku intenciju drame. Mnogima se dopala ba lakoa prvog dela drame, koja je kritiarku

asopisa Furhe podsetila na coming of age komediju,

budui da prikazuje pot, pe ing i party, dakle potpuno normalnu mladost u Sarajevu, kakva se

ponavlja iz generacije u generaciju svugde na svetu. Kritiarka Kurira vidi u dijalozima

elemente screwball komedije, filmskog anra u kome je sukob izmeu polova, uz superiorni enski lik,

izvor komike. Kritiar Klajne cajtunga vidi u drami optevaeu parabolu o logici fanatizma, a kritiar

Austrija prese agentur opasnu meavinu dosade, mladalake estine, politikog duha otpora i

podlonosti nacionalistikom zavoenju; kritiar Presea govori o brutalnosti ideolokog ludila, a

kritiarka Kurira o mladalakom fanatizmu. Kritiarka Standarda kao da je bukvalno shvatila tekst

koji je aupilhauz stavio na svoj sajt, a u kome se kae da Biljana Srbljanovi razume svoju dramu kao

izuzetno aktuelan prilog debati o ideji i etici terorizma, pa je u komadu videla na delu mlade ljude

koji kao svi savremeni teroristiki atentatori od Muhameda Ate do Andersa Brejvika hoe da izvedu

neto veliko u skladu sa svojim najdubljim uverenjima. Kritiaru internetske platforme

Page 11 of 76

Nahtkritik dopada se scena konzumiranja marihuane, koja bi mogla biti i uvod u jedan od onih masakara

po kolama.

Izuzimajui jednog kritiara, nikome se nije dopao drugi deo predstave. Razlozi za ovo lee prevashodno

u samoj drami. U drugom delu se nasluuje i ostaje na tome motiv rtvovanja i njegova

veliina. Jednoj kritiarki je ovaj deo delovao kao privezak, drugi su registrovali da je patetian,

smrtno ozbiljan i udnovato sentimentalan, kao i teak. Budui da u

prvom delu drame o tragici nije moglo biti ni govora, i da su akteri drame shvaeni kao fanatici, niko nije

eleo da uje o mukama

mladih revolucionara niti je s njima mogao da saosea.

Kritiarima se ne moe zameriti nepoznavanje istorijskog konteksta na srpskoj i bosanskoj strani. U samoj

drami bi naznake i aluzije o istorijskim linostima morale biti kontekstualizovane, to ovde nije

sluaj. Princip i abrinovi, na primer, govore da e Ferdinand doi ba na Vidovdan, a o Vidovdanu se ne

kae nita izuzev da je to praznik. Ko u Beu moe znati kakav je

emotivni odgovor ta injenica morala izazvati u razdraenoj atmosferi u Sarajevu 1914? Nipoto ne moe

biti jasno ni to gde

i zato je Apis u zatvoru (mnogi su shvatili da se i on nalazi u Terezientatu) i ta znai tvrdnja da e biti

pogubljen od srpske

puke. Takvih primera je mnogo. Ne udi to jedan kritiar misli da su Princip i abrinovi sanjali o

Velikoj Srbiji nezavisnoj od Austrougarske, a drugi kritiar govori o Principu i njegovim kolegama

iz organizacije Ujedinjenje ili smrt.

ISTORIJA JUGOSLAVIJE

Prepoznatljiv most prema sadanjosti dat je u poslednjih pet minuta drame, i u skladu s tim deluje kao

prilepljen. ini je, dodue, prethodno ve eksplicitno prisutan na zidu, u vidu jednog njegovog

citata koji aludira na zavere i zloine u srpskoj istoriji, kao i reenice koja sadri medicinski opis njegove

smrtne rane, ali to takoe deluje kao nalepnica koja nam kae: pazite, ovo je veza sa sadanjou. Da li se

time eli rei da korene zla u jugoslovenskoj istoriji treba traiti u velikosrpskom nacionalizmu? ta onda

znae snimci ubistva Kenedija miksovani sa onim Ferdinanda, koje takoe vidimo na zidovima bine? Da

se Apisovo zlo iz groba planetarno iri ili da su atentati u krajnjoj liniji svi isti?

U poslednjim trenucima drame autorka kae, kroz Ilieva usta, da je Princip voleo Jugoslaviju, ali da je sve

bilo uzaludno, jer Jugoslavija vie ne ivi. Sledi direktno obraanje publici s porukom Uini neto

pozitivno od svog ivota, koja lii na repliku iz neke amerike serije. Pozitivnost podrazumeva

odbacivanje predstava o svetskoj zaveri i krivici drugih. Saznajemo zatim kako je Princip najpre tajno

sahranjen, kako je naen njegov grob, kako je prebaen u Sarajevo, i kako su njegova stopala izlivena na

mestu atentata. U vezi s Drugim svetskim ratom pominje se samo da je u kasarni u Terezientatu kasnije

pobijeno na hiljade Jevreja. Po izbijanju sledeeg rata (autorka aludira na graanski rat u Jugoslaviji)

nestali su preko noi Principove kosti i otisci stopala. Slede podaci o tome da je Bajro Gec iji se

identitet ne objanjava branio muzej posveen Principu svojim telom, ali zato je branio i od koga je

branio, i ko je zapalio hercegovako selo koje se pominje kao mesto Principovog roenja, o tome nita ne

Page 12 of 76

saznajemo. Iz ovih nabacanih injenica ne moe se iitati istorijska ironija da je drava za koju se borio

Princip, i koja jeste nastala nedugo posle njegove smrti, u Drugom svetskom ratu raskomadana upravo

od Nemake, nekadanje glavne

saveznice Austrougarske, i da danas izmeu Srbije i Bosne ponovo postoji granica koja je postojala i u

austrougarsko vreme. Da se ljubitelji monarhije teko mogu nai u Beu, gde je Habzburzima oduzeta

imovina i pravo da nose plemiku titulu (kao i svim drugim potomcima aristokratije), ime su predstavnici

naroda kaznili njihovu pogubnu politiku; a da se lepe stvari o bivoj monarhiji ponajpre mogu uti upravo

u Zagrebu i Sarajevu.

Prikazati ovu istorijsku ironiju nije ni bila intencija drame, tako da je beka publika ponajpre mogla

razumeti jednu drugu politiku poentu. Kritiarka asopisa Furhe, na primer, govori u vezi s

brzim prolaskom kroz sto godina istorije da se za Srbljanoviku ne postavlja pitanje

meusobnih povezanosti, ve je u prvom planu brutalnost nacionalistike zaslepljenosti; kritiarka

tumai da je stvaranje Jugoslavije bio poetak kraja, dakle da je u njenom poetku ve bio sadran i

njen kraj. To znai da je ideja jugoslovenstva izgubila svoju nevinost i mogunost trajanja jo pre svoje

prve realizacije. Za to je kriv velikosrpski nacionalizam, iji se stogodinji kontinuitet namee iz ove

drame. Meu kritiarima je bilo i glasova koji su smatrali da uspostavljanje veze sa sadanjou u ovoj

inscenaciji nije uspelo, kako je napisala kritiarka Profila.

U interesu komada, morala bi se bukvalno shvatiti napomena u njegovom uvodu da je sve napisano

samo ista fikcija i da u

drami ne treba traiti nita vie. Ali novo povezivanje u prolosti drugaije povezanih injenica

istovremeno je i njihovo tumaenje,

a odnos prema istorijskoj grai ujedno i vrednosni stav. Od toga ne moe pobei ni autorka ovog

komada. Iz njegove celine namee se zakljuak o psiholokom diletantizmu, trivijalizaciji istorije i njenom

tendencioznom, redukcionistikom

tumaenju.

GAVRILO PRINCIP I MLADOBOSANCI:

KO HOE DA IVI, NEK MRE (NA PONOS I SEANJE)

Posted on 20, 2013 by sdnesic under Seajmo se

Page 13 of 76

(. ) 1914

1914, . 17. 1919. , , .

, , .

, : , , , .

, .

Page 14 of 76

, .

Utamnien u Terezinu istoj tvravi koju e nacisti dve decenije kasnije koristiti da mue jevrejske zatoenike Rajskog geta Gavrilo Princip je uklesao u zid elije sledee stihove:

Nae e sjene hodati po Beu,

lutati po dvoru, plaiti gospodu.

Za divno udo, s obzirom na vrijeme i drutvo, sauvano je dosta fotografija Gavrila Principa i sredine u kojoj je ivio. Kao to se u sunevom zraku koji je naao pukotinu u daskama i prostrijelio mranu prostoriju vidi izrezak ivota sa zrncima praine to se otimaju da ostanu to due u svjetlosti, stvarima i ljudima koji se gube u sve tamnijim konturama to su dalje od zraka, dok u uglovima sve ne nestane u mraku tako se na ovim fotografijama nazire trag ogromne misterije koja obavija Maloljetnika u ijem je znaku protekao dvadeseti vijek. On je u istoriji ono to je Artur Rembo u poeziji: meteor koji se pojavio mimo poznatih zakona o kretanju nebeskih tijela. (Stanko Cerovi)

Godine 2014. e biti stogodinjica Prvog svetskog rata, to jest njegovog formalnog poetka. Najvee iskuenje koje nas eka je kako da odbranimo ono to se da odbraniti, a to je da je Mlada Bosna bila organizacija koja je delovala na patriotskim osnovama. Postalo je sumnjivo izgovoriti

re patriota, a ja sam tu vrlo staromodan. Gavrilo Princip je ubio Franca Ferdinanda na okupiranoj teritoriji. Dakle, nije iao u Be da bi nekoga ubio. Sada dolazimo do take koja je tu najzanimljivija, a to je Ivo Andri. On je bio deo Mlade Bosne i robijao je zbog nje. Zato bi tako plemenit ovek, uostalom nosilac Nobelove nagrade, bio deo jednog koncepta po kojem je odbrana od propale monarhije bila odbrana nacionalnih ciljeva? Mislim da je tu identifikacija

jasna. Naravno, ne bih ja sebe lako video kako pucam u nekoga. Kao to, uostalom, ni tom Gavrilu Principu taj pitolj i bomba nisu stajali. Tu bombu i taj pitolj njemu je stavila u ruku velika nevolja u kojoj je itav narod bio. Pa je to kasnije iskoriteno kao okida svetskog rata. Ali to uopte nije bio razlog svetskog rata. Verovati jo uvek da je Gavrilo Princip pokrenuo taj rat besmisleno je i tupo, kao i neverica da je Nemakoj trebalo da krene prema Bliskom istoku i da pokrene samo jedan u nizu ratova koji su se vodili zbog nafte, a ne zbog Srbije i njenih

pesnika. Emir Kusturica

MLADA BOSNA

Mlada Bosna je bila revolucionarni pokret studenata i aka, preteno srpske nacionalnosti koji je nazvan. Istoriar Vladimir Dedijer, koji je detaljno prouio delovanje ove organizacije, kae: To nije bila jedinstvena, centralizovana i oformljena organizacija s pisanim rogramom. Mladobosanci su bili deo spontanog revolucionarnog pokreta meu junoslovenskom omladinom, kako u granicama Austrougarske tako i u Srbiji, Crnoj Gori, pa ak i meu junoslovenskim iseljenicima u Americi. Ove raznorodne grupe ujedinjevao je zajedniki cilj:

Page 15 of 76

revolucionarno unitenje Habsburke monarhije.Mladobosanci se ne bi mogli okarakterisati kao iskljuivi nacionalisti. Oni najodluniji meu njima teili su, ne samo nitenju tuinskog jarma, nego i uklanjanju konzervativizma i primitivizma u drutvu. Posveivali su veliku panju etici i drugim oblastima duhovnog i intelektualnog ivota. Uoi Prvog svetskog rata isticali su se kao najaktivnije literarne grupe u borbi protiv akademizma a za moderne pravce u knjievnosti.

Dedijer je ustanovio da je naziv Mlada Bosna prvi upotrebio knjievnik Petar Koi u jednom svom lanku objavljenom u listu Otadbina, 1907. godine. Kasnije su taj naziv koristili i drugi autori, kao, na primer, Vladimir Gainovi, Bora Jefti, Mladen Stojanovi i dr.Mlada Bosna, kao to je reeno, nije imala vrstu organizacionu strukturu, ali isto tako nije imala ni svoju zvaninu ideologiju, mada je na mladobosance veliki uticaj imalo knjievno stvaralatvo Petra Koia i idejni pogledi Vladimira Gainovia i nekih drugih bosanskih intelektualaca. Knjievno stvaralato Koia je poznato, ali se o idejnim i politikim pogledima Gainovia, kao i o njegovom ivotu, malo zna u irim krugovima.

Vladimir Gainovi (Kaanj kod Bilee, 25.5.1890. Frajburg, 11.8.1917.) Sveteniki sin, poao je stazama svoga oca i upisao se u Bogosloviju, ali teoloko obrazovanje nije odgovaralo njegovom temperamentu, pa je ubrzo napustio versko kolovanje i otputovao u Beograd. U srpskoj prestonici je maturirao i upisao se na Filozofski fakultet, gde mu je profesor bio Jovan

Skerli, ije su ga slobodoumne ideje oduevile. U Beogradu je pristupio tajnoj organizaciji Ujedinjenje ili smrt i to je imalo odluujui uticaj na njegovo kasnije politiko opredeljenje i na njegovu revolucionarnu delatnost.

Kao jednog od najboljih studenata Beogradskog univerziteta, srpska vlada je Gainovia, kao stipendistu, uputila u Be. Tu se on kratko zadrao pa je ubrzo otiao u Lozanu, u vajcarskoj je upoznato uvenog ruskog boljevikog ideologa Lava Trockog. Prema nekim istorijskim izvorima Gainovi je u Lozani upoznao i Vladimira Iljia Lenjina. Interesantno je da je druenje sa ruskim boljevicima ojaalo Gaanovievo revolucionarno raspoloenje, ali ne u socijalnom, nego u nacionalnom pravcu, to se najbolje vidi iz jednog njegovog pisma koje je uputio jednom svom drugu u Sarajevo u kome se, izmeu ostalog, kae:

Page 16 of 76

Kao to smo govorili u enevi, vreme je da se ozbiljnije o tome progovori u srpskim sredinama (misli se na srpske nacionalne ciljeve) koje su dosad skoro po pravilu, bile bedne, mizerne i

oajne. I ako bude snaga, dubokih uverenja i velike vere, moi e biti od sadanjih mrtvih Srba moda naskoro jedno pokolenje koje iz lenjosti ulazi u ivot, iz snova u akciju, iz apatije u buenje. Nadajmo se da e se neto moi uiniti. Ja imam veliku veru I pored razliitih idejnih pogleda, Gainovi je ostavio snaan utisak na Trockog. On je u listu Kijevska misao objavio lanak u kome je izneo svoj utiask o ovom mladom bosanskom ideologu i revolucionaru: Pored mene, u uglu `Cafe de la Rotonde`, u gustom dimu, sedi neki mladi Srbin. Bez obzira na veoma arenu publiku, ovek i preko volje zaustavi svoj pogled na njemu. To je jedna izmeu onih figura koje kao da su stvorene da kod urednih ljudi izazovu nespokojstvo. Visok, mrav, ali snaan, mrk, sa izrazom nemira i energije u oima i crtama lica, on otroumno posmatra sve i svakoga, udan utisaka iz tueg ivota, ali sposoban da se ne izgubi u njemu. Ovaj ovek, skoro mladi jedva ako mu je 23 godine ima svoj cilj. On je Bosanac, intiman drug Gavrila Principa Gainovi je, naalost, umro u vajcarskoj 1917. godine, ne stigavi da uestvuje u akcijama mladobosanaca, ali njegov idejni i politiki uticaj i njegov revolucionarni duh ostavili su vidne tragove u shvatanju i ponaanju Gavrila Principa i njegovih drugova. Drugi jedan intelektualac ija su shvatanja nailazila na vidan odjek meu studentima i acima iz srpske sredine bio je Dimitrije Mitrinovi, po oceni mnogih istoriara, jedan od najinteligentnijih i najtalentovanijih ljudi svoga vremena. On je propagirao ideje zajednitva Srba, Hrvata i Slovenaca i borio se za stvaranje Jugoslavije.

Osim idejnih uticaja ova dva ideologa, mladobosanci su gajili kult prema jednom, takoe mladom oveku, koji se rtvovao za ostvarenje nacionalnih ideala i koji je zbog toga nosio oreol nacionalnog heroja. Bio je to Bogdan eraji, koji je 1910. godine pokuao atentat na austrougarskog cara Franju Josifa, prilikom njegove posete Mostaru. Iste godine eraji je u Sarajevu u Bosanskom saboru (Skuptini) ispalio revolverske hice na poglavara Bosne i Hercegovine, generala Marjana fon Vareanina. Vareanin je ostao u ivotu, a eraji je umro od metka koji je ispalio u sebe, uveren da je Vareanin usmren.

Page 17 of 76

Bogdan eraji (Nevesinje, februar 1886 Sarajevo, 15.6.1910.) U krugu Mlade Bosne erajiev postupak tumaen je kao herojski gest samortvovanja za velike nacionalne ciljeve i on je u svesti tih mladih ljudi postao simbol otpora protiv austrougarske vlasti. Gavrilo Princip je na suenju u Sarajevu izjavio da je uoi atentata otiao na erajiev grob i na njemu se zakleo da e osvetiti ovog mladog revolucionara.

LINOST ije je ime postalo sinonim tajne organizacije Mlada Bosna nesumnjivo je Gavrilo Princip.

Biografi Gavrila Principa trudili su se da bace to vie svetla na karakterne osobine toga mladog oveka i da deifruju neke tajanstvene crte njegove linosti, koje su uslovile njegove postupke i ponaanje. Svi se uglavnm slau da je bio veoma inteligentan i da je jako mnogo itao. Svaku knjigu koja mu je dola u ruke prosto je gutao. itao je sve od Aleksandra Dime i Vlatera Skota do erloka Holmsa. Jednom je i sam rekao: Knjige za mene znae ivot.

Njegovi kolege su ga opisivale kao dobrog igraa biljara i strastvenog u raspravama, osobito u beogradskim kafiima, gdje bi sa sumiljenicima esta tema bila ruenje Monarhije. Kao mnogi mladi ljudi toga vremena i Gavrilo je eleo da bude pesnik. Vladimir Dedijer tvrdi da se dva puta usudio da svojim prijateljima pokae neke svoje stihove. Jednom je to uinio pred mladim literatom Dragutinom Mrasom. Drhtei kao dete, itao je svoje stihoe o ruama koje na dnu mora cvetaju za voljenu devojku. Mrasovo miljenje bilo je nepovoljno. Drugi put je Princip pokuao da ponudi pesme Ivi Andriu. Govorio mu je o nekim svojim stihovima i Andri mu je rekao da ih donese. Princip je obeao, ali ih nije doneo. Kad ga je Ivo Andri pitao zato ih ne donosi, Princip je odgovorio da ih je unitio. Mladi, esnaestogodinji pesnik nije imao prilike da negde objavi svoje stihove. Igrom sudbine jedini njegovi stihovi koji su publikovani su oni koji su pronaeni u njegovoj zatvorskoj eliji u Terezinu. Naime, mladi suanj je u dugim zatvorskim danima uspeo da uklee drkom od kaike jedan svoj stih na zidu zatvorske elije, koji je pronaen tek posle njegove smrti, a koji glasi:

Nae e sjeni hodati po Beu Lutati po dvoru, plaei gospodu

Page 18 of 76

Jedan od njegovih biografa i njegov drug iz rane mladosti Drago LJubibrati sea se Gavrila Principa Kao djeaka duga lica, kovrdave kose, visoka naboranog ela, isturene brade, jakih jagodica i iskrivljena nosa. itavom svojom pojavom zraio je energijom i odlunou, a njegove svijetoplave oi ublaavale su otrinu njegovo lika. Na prvi pogled djelovao je kao povuen i tih, ali bi u razgovoru katkad postajao cinian i grub; bio je uporan, ako ne i tvrdoglav, prilino ambiciozan i pomalo hvalisav. Boidar Tomi smatra da je Gavrilo imao kompleks zbog niskog rasta i da je to po svaku cenu hteo kompenzirati nekim herojskim delom. Tomi kae da je prvi put video Principa u Tuzli sa jednom knjigom pod mikom. To je bila biografija slavnog rimskog imperatora Julija Cezara. Vladimir Dedijer, meutim, misli da je Tankosievo odbijanje da primi Gavrila Principa u svoj etniki odred bio jedan od glavnih razloga to je uvreeni i ponieni mladi eleo da se iskae u nekom podvigu, koji e ga proslaviti. O jednoj drugoj Principovoj karakternoj osobini svedoila je njegova majka Nana poznatom novinaru i knjievniku Gligoriju Booviu: Bio je miran deak, ali je svaki udarac dvosruko vraao.

POTOVAO STARIJE INTERESANTNA su i zapaanja dva ugledna lana Srspek akademije nauka, Vase ubrilovia i Milana Budimira koji su u mladosti poznavali Principa. Profesor Budimir kae: Kada je Gavrilo preao iz Trgovake kole u gimnaziju, morao je da polae dopunske ispite i ja sam ga spremao iz latinskog jezika. Bio je veoma inteligentan i vrlo je lako savlaivao gradivo, iako nikad dotle nije imao prilike da ita naui iz latinskog. Veoma sam ga cenio, koliko zbog vrednoe i bistrine, toliko i zbog toga to je umeo da iskae svoje potovanje prema starijima. Vaso ubrilovi se sea svoga kolskog druga kao oveka nemirnog duha koji ne moe da se smiri, jer ga stalno neto goni.

ATENTAT

ZATO

NAJSAETIJU misao o pravu naroda i pojedinca na otpor prema ugnjetau izneo je uveni italijanski nacionalni revolucionar uzepe Macini na sledei nain: Kad je pravda uguena I teror jednoga jedinog tiranina porie i brie savest naroda i Boga koji eli da su oni slobodni I kada se ovek neoptereen mrnjom i niskom strau, jedino domovine radi i radi venih prava inkarniranih u sebi, die protiv tiranina i uzvikuje: Ti mui milione moje brae, ti oduzima od njih ono to je Bog proglasio njihovim, ti unitava njihova tela i kvari njihove due; kroz tebe moja zemlja umire mukotrpnom smru; ti si zavrni kamen cele jedne zgrade ropstva, neasnosti i zla; ja zato hou da ruim to zdanje, unitavajui tebe

Zato su mladobosanci smatrali Franju Ferdinanda za tiranina, jedno je od pitanja, koje je

Page 19 of 76

zaokupljalo mnoge istoriare. Odgovor se moe saeti u sledeu konstataciju: oni su smatrali da je nadvojvoda, kao najvii predstavnik austrougarske vlasti, kriv to je njegova zemlja,

pogazivi sve meunarodne norme ponaanja, nasilno izvrila aneksiju Bosne i Hercegovine. U tome su bili u pravu, jer je beki dvor pogazio odredbe Berlinskog kongresa iz 1878. godine I bez pristanka potpisnika Berlinske deklaracije, pre svega Rusije, Engleske i Francuske, nezakonito

pripojio ovu oblast Austrougarskoj. Time je Ferdinand, kao naslednik prestola, po miljenju lanova Mlade Bosne, bio odgovoran, ne samo za krenje meunarodnih ugovora,nego i za gaenje najosnovnijih ljudskih prava, pre svega, prava naroda na samoopredeljenje.

Osim toga, nadvojvoda je u oima mladobosanaca personalizovao predstavnike najmilitantnijih krugova Bea, koji su pripremali invaziju Balkana i u okviru toga ruenje srpske drave I pokoravanje celog srpskog naroda. I u ovom svom uverenju bili su u pravu: istorijski izvori

govore da je Ferdinand doveo na elo generaltaba Franca fon Konrada, najagresivnijeg predstavnika austrougarske aristokratije, koji se uporno zalagao, ne samo za aneksiju Bosne I

Hercegovine, nego i Srbije.

JO 1906. godine Konrad je uputio zvanian memorandum caru Franji Josifu u kojem je kazao da budunost monarhije lei na Balkanu, da se okupacija Srbije i Crne Gore mora ostvariti da bi se, prvo, ostvarila odluujua re Monarhije na ovom podruju i, drugo, da bi se spreilo da jedna nezavisna Srbija postane opasan neprijatelj i magnet za junoslovenske narode koji ive na teritoriji Monarhije. General Konrad je bio najuporniji branitelj teze o potrebi jednoga preventivnog rata Austrougarske protiv Srbije, kao i reenja junoslovenskog pitanja putem vojne sile. On je verovao da budunost Monarhije i njen dalji opstanak zavise iskljuivo od jednoga takvog rata.

Iako verovatno nisu znali za ovaj memorandum, mladobosanci su na osnovu

javnih nadvojvodinih izjava o Slovenima kao nioj rasi i o potrebi germanske kulturne i politike ekspanzije na Balkanu bili uvereni da iza najratobornijih bekih krugova i njihove ideje o okupaciji Srbije, stoji on kao najuticajnija linost dvora. Sve ovo bilo je dovoljno da se u svesti Gavrila Principa stvori slika Franje Ferdinanda kao tiranina i da svoju odluku da izvri atentat na njega smatra kao tiranoubistvo, koje ima svoje moralno i istorijsko opravdanje.

Od Beograda do Sarajeva

Jednog lijepog oujskog proljetnog dana, ijeg se tonog datuma ni sam nije kasnije mogao sjetiti, Nedeljko abrinovi, tada radnik Dravne tamparije u Beogradu dobio je pismo. Plan posjete Franje Ferdinanda Bosni i Hercegovini objavljen je u oujku 1914., a abrinovi se kasnije nije mogao sjetiti da li je ovaj izrezak iz novina potom dobio u oujku ili travnju. Otvorivi pismo naao je izrezak iz novina Srpska re koji je sadravao vijest o najavljenom posjetu Franje Ferdinanda Sarajevu. Osim izreska na kojem je pisalo Zdravo u koverti nije bilo nieg drugog. Po jednom od istorijskih izvora, a to je dr. Borivoje Jevti, Mihajlo Puara poslao je u Beograd abrinoviu isjeak iz zagrebakih novina o dolasku Ferdinanda u Sarajevo. Pismo je poslao iz Zenice, u Beograd, na adresu kafane Zlatna moruna.Pismo sa isjekom poslano je iz Zenice kako bi se izbjegla cenzura koja je bila slabija za provincijska podruja BiH. Poslano je abrinoviu zato to se znalo da su on i Princip dugo govorili dok su jo bili u Sarajevu o

Page 20 of 76

ubojstvu samog cara ili (barem) prijestolonasljednika Franje Ferdinanda, a osim toga abrinovi se hvalio, prilikom svog zadnjeg posjeta BiH, da posjeduje pitolj. abrinovi je odmah otiao obavijestiti Principa koji je ve desetak dana ranije u drugim listovima naiao na istu vijest i bio je odluan da neto poduzme u vezi sa ovim posjetom.

SVOJU vrstu nameru da ubije naslednika carskog prestola, Princip je prvo hteo da saopti Nedeljku abrinoviu. Zbog toga ga je pozvao u mali park na Obilievom vencu (pored dananjeg restorana Prolee) i upitao da li on eli da uestvuje u ovoj akciji, poto je za njeno uspeno sprovoenje potrebno angaovati vie ljudi. Kada je abrinovi dao pristanak, dva mlada oveka su se zaklela da e svoju nameru sprovesti u delo, bez obzira na opasnost koja ih oekuje, kao i rtvu koju moraju podneti. Princip je nameravao da jo jednog svog druga ukljui u ovu akciju. Odluio je da to bude Trifko Grabe, sa kojim je zajedno stanovao. Bez obzira na to to je Grabea smatrao za suvie plemenitu osobu koja moda nee shvatiti znaaj ovoga ina, Princip ga je upitao da li odobrava atentat i da li je spreman da u njemu uestvuje. Kada je i od njega dobio pozitivan odgovor, Princip je zakljuio da je formiranjem ove trojke okonan prvi ali najpresudniji deo rizine akcije.

Grabe (lijevo), Princip (desno) sa prijateljem (u sredini) 1912. godine u Beogradu

Interesantno je da je Princip, u vreme priprema za izvrenje svoga nauma bio, prema svedoenju ljudi sa kojima je dolazio u kontakt, u napetom psihikom stanju, koje bi se moglo okarakterisati kao uzavrelo borbeno nadahnue. Jedan od njegovih tadanjih prijatelja Dobrosav Jevevi (etniki vojvoda za vreme Drugog svetskog rata), kae da je Gavro esto citirao sledee Nieove stihove:

Ja znam odakle sam

Nezasit kao plamen

arim i izgorevam samog sebe

Sve to god obuhvatim zasvetli

Page 21 of 76

Sve to iza sebe ostavim ugljenisano je

Plamen sam bio i ostao

Ipak, Princip je bio zabrinut.Nisu imali ni oruje jer je abrinovi bio prodao svoj pitolj, a nisu imali ni novca da kupe druge pitolje. Principu je u jednom trenutku kao spasonosno reenje sinula misao da bi mu u njegovim namerama mogao pomoi neki Milan Ciganovi, koji je jedno vreme stanovao u istoj kui gde i on, i koga je dobro poznavao. Ciganovi je bio poreski slubenik, rodom iz Bosanskog Petrovca, koji je vaio za jednog od najistaknutijih komita, odlikovan Zlatnom medaljom za hrabrost.Princip nije znao da je Ciganovi u tesnim vezama sa majorom Vojinom Tankosiem,komandantom etnikih odreda iz balkanskih ratova, a preko njega i sa pukovnikom Dragutinom Dimitrijeviem Apisom, naelnikom Obavetajne slube Generaltaba i jednim od najistaknutijih ljudi u tajnoj organizaciji Ujedinjenje ili smrt. Pokazalo se da je Ciganovi bio pravi izbor jer je trojici zaverenika obeao da e im nabaviti oruje, kao i novac, koji im je bio potreban za podmirenje putnih trokova do Sarajeva. Meutim, kada je bivi komita saznao da mladii nisu sluili vojsku, zahtevao je od njih da se obue u rukovanju sa pitoljima i bombama. Zato ih je odveo na Topidersko strelite, gde su vebali da gaaju razne predmete na odstojanju od 60 i 200 metara, kao i da aktiviraju rune bombe. Prema tvrenju Grabea,najbolji u obuci bio je Gavrilo, koji je metu na rastojanju od 200 metara pogodio est puta, a treim korakom dva puta.

POSLE uvebavanja u Topideru, Ciganovi je zahtevao da mladii odu kod majora Tankosia,kako bi se i on uverio u njihovu spremnost za izvrenje zadatka. Princip je odbio da ide, jer je jo pamtio da ga je bivi komandant komitskih odreda odbio da primi u dobrovoljce za vreme Balkanskih ratova, a abrinovi je bio zauzet na poslu u Dravnoj tampariji. Kod Tankosia je otiao samo Grabe i u omanjoj kui na Vraaru upoznao je legendarnog etnikog vojvodu I jednog od najaktivnijih ljudi u tajnoj organizaciji Ujedinjenje ili smrt, koji je trojici mladia zaeleo sretan put za Sarajevo.

Kada su sve pripreme bile zavrene, Ciganovi je 27. maja uvee, dan pre njihovog odlaska u Bosnu, u jednoj kafani na Zelenom vencu atentatorima predao etiri pitolja sa etiri rezervna arera i est runih bombi, kao i izvesnu sumu novca. Tom prilikom im je predao i boice sa cijankalijem, to je predstavljalo jasnu poruku da se zadatak mora izvriti po cenu ivota.

Sa orujem, novcem i pismima za pogranine organe, Princip, abrinovi i Grabe ukrcali su se na lau sa kojom su stigli u abac. U tom gradu su se javili kapetanu Radetu Popoviu, koji je bio ef vojne obavetajne slube na granici i predali mu pismo koje mu je uputio Ciganovi. Popoviu je bio nadreeni stareina major LJubomir Vulovi, a ovome pukovnik Apis (treba napomenuti da su pukovnik Apis i major Vulovi na poznatom Solunskom procesu, 1917. godine, osueni na smrt i streljani, izmeu ostalog, i zbog umeanosti u Sarajevski atentat).Rade Popovi je Principa i njegova dva druga uputio u Loznicu, gde ih je saekao granini finans Rade Grbi, koji je obavljao i obavetajne poslove na granici sa Bosnom. Pod zatitom mraka on je trojicu mladobosanaca prebacio do Isakovia ade na Drini i tu ih povezao sa Jakovom Miloviem, koji je, takoe, obavljao delikatne poslove za srpsku vojnu obavetajnu slubu u Bosni. Uz pomo Milovia oni su peke stigli do kue Mitra Kerovia u selu Tobut,gde su i prenoili. Sutradan u ranu zoru su sa Mitrovim sinom Neom nastavili u seljakim kolima put za

Page 22 of 76

Tuzlu. Po jakoj kii i velikom blatu, izbegavajui susret sa policijskim patrolama I zaobilazei andarmerijske stanice, jedva su stigli u ovaj grad. Principa i Grabea, pokisle, blatnjave i umorne primili su u svoje skromne ake sobice njihovi raniji kolski drugovi iz Tuzlanske gimnazije Stevan Boti i Boidar Tomi, dok se abrinovi, koji je u Tuzlu doputovao preko Zvornika, smestio u neki mali hotel.

Plaei se da su zbog dolaska Franje Ferdinanda pojaane mere bezbednosti u Sarajevu i da je grad verovatno pod policijskom blokadom, Princip je predao pitolje i bombe Miku Jovanoviu, uglednom trgovcu i direktoru Srpske banke u Tuzli. Oslobodivi se tekog i opasnog tereta, atentatori su bezbrino seli u voz za Sarajevo. U jednom od kupea, sasvim neoekivano su se susreli sa policijskim agentom iz Sarajeva Ivanom Vilom, kojeg je abrinovi poznavao odranije. U toj neprijatnoj situaciji atentatori su pokuali da se sklone, ali kada su videli po Vilovom licu da on nije posumnjao u njih, seli su pored njega. to je najudnije, od ovog agenta su saznali mnoge detalje u vezi sa Ferdinandovom posetom glavnom gradu Bosne

i Hercegovine, jer je priljivi policajac, ne sumnjajui u mladie, hteo da se prikae pred njima kao vaan faktor u obezbeenju visokog gosta.Vila je poslije atentata bio prozivan jer je susreo ubojice Franje Ferdinanda, ak razgovarao sa jednim od njih i nije primijetio nita neobino.

Po dolasku u Sarajevo atentatori su se razdvojili. Princip je nakon etnje po gradu otiao kod brata Jove u Hadie kojem se nedavno bio rodio sin. Navodno je Princip zahtijevao da se dijete nazove Slobodan, jer e ivjeti u slobodi. Poslije atentata elja mu je ispunjena. Ipak, Princip je za vrijeme svog boravka u Sarajevu odluio spavati kod svog dobrog prijatelja Danila Ilia, jednog od organizatora atentata.

Ili je do dolaska Principa, abrinovia i Grabea ve pripremio ve drugu trojku atentatora, prema Principovim instrukcijama iz pisma to ga je poslao jo iz Beograda. Prvi lan bio je Muhamed Mehmedbai, kojega je Ili upoznao preko svog kolege uitelja Nikole Triia. Mehmedbai se spremao da izvede atentat na poglavara BiH generala Oskara Potioreka, a kada ga je Ili pozvao odustao je od ovih priprema i prikljuio se atentatorima. Drugi lan bio je gimnazijalac Vasa ubrilovi, brat Veljka ubrilovia koji je pomogao u kljumarenju oruja, a trei Cvjetko Popovi, uenik uiteljske kole iz Sarajeva, ve otprije poznat vlastima, a kojeg je predloio Veljko ubrilovi. Ili je po dolasku obavijestio Principa da je naao drugu trojku atentatora, ali mu nije rekao imena.

14. lipnja Danilo Ili je otputovao u Tuzlu i dogovorio se sa Mikom Jovanoviem oko prebacivanja oruja do Sarajeva. Radi izbjegavanja policije Ili je putovao duim putem i vratio se tek sutra, a Princip je iskoristio to vrijeme da se naspava i prijavi svoj boravak kod Ilia policiji. Princip je u meuvremenu proitao u listu Bosanska pota jedan lanak u kojem se opirno opisuje program boravka Ferdinanda i njegove supruge u Sarajevu, kao i marruta kretanja kolone automobila sa gostima. Oigledno je bosanskim vlastima bilo potrebno da detaljno obaveste graane o programu boravka visokih gostiju, kako bi u to veem broju izali na ulice,ne shvatajui da time sa stanovita obezbeenja ine krupnu greku.

abrinovi je otiao u roditeljsku kuu. Njegov odnos sa ocem nije se popravio, iako je ono malo vremena prije atentata iskoristio da si nae posao u jednoj tampariji i novac donosi kui. Iako je Principa sretao na ulici ovaj mu nije htio dati informacije o drugim atentatorima ni rei gdje se skriva oruje.

Page 23 of 76

Grabe je ivio kod oca na Palama. U Sarajevo je doao samo nekoliko puta. Puno je vremena provodio sa lokalnom uiteljicom Leposavom Lali s kojom e poslije atentata bezuspjeno pokuati pobjei.

U to doba u organizaciji Ujedinjenje ili smrt, nakon konzultacija koje su trajale nekoliko dana,

odlueno je da se atentat sprijei. Kako su Princip, abrinovi i Grabe ve preli Drinu Dimitrijevi Apis je naredio da se poalje uro arac, Tanksiev pouzdanik i poznanik Danila Ilia da nagovori Ilia kao najstarijeg da utjee na omladince da se atentat ne izvri jer bi mogao biti, ako Monarhija krene u rat, poguban za Srbiju. Danilo Ili se ionako dugo nekao oko atentata i preispitivao je Principovu prosudbu kako e se stvari odvijati poslije atentata. Sa ovim dokazima obratio mu se. Meutim, kada je Ili zahtevao od Principa da prekine pripreme za akciju ovaj ne samo to o tome nije hteo da razgovara, nego je dugim ubeivanjem privoleo Ilia da i on uestvuje u tome. .Princip je o tome za vrijeme suenja rekao: On [Danilo Ili] je htio zadnjih par dana da se ne izvede atentat. Htio je da djeluje na mene, ali ja sam ostao kod toga da

treba izvest. Poto je vidio da nema smisla da mi govori, on je prestao. Samo sam mu kazao neka ljudi budu sigurni, da im dam oruje da uine s njime atentat.

Princip, pored toga to je bio ubeen u ispravnost svoje namere, bio je i veoma smiren. No pred atentat sedeo je do 23 asa sa drutvom u poznatoj Semizovoj kafani u centru Sarajeva, zabavljajui se i alei se. Posle, kao to je reeno, otiao je na erajeviev grob i poloio cvee. Uinio je to po sopstvenom priznanju, u znak potovanja prema ideji rtvovanja.Vrativi se kui, keko je rekao u istrazi, itao je knjigu pisca Kropotkina i razmiljao ta moemo da uinimo u sluaju jedne svetske socijalne revolucije.

Dok su atentatori poslednju no provodili u zaguljivim sarajevskim kafanama, u isto vreme,ali nekoliko kilometara dalje, odvijala se bletava ceremonija. Posle uspele smotre jedinica, nadvojvoda je doao na Ilidzu, banjsko mesto u neposrednoj blizini bosanskog glavnog grada, gde ga je ekala supruga sa dvorskom pratnjom. Dan uoi atentata, odnosno 27. juna uvee, za njih je bio prireen gala banket sa veerom, na kojem se okupilo oko etrdesetak najuglednijih predstavnika tadanjih bosanskih vlasti. Nadvojvoda I nadvojvotkinja bili su, kako su kasnije posvedoili prisutni gosti, jako raspoloeni i oduevljeni prijemom u Bosni. Istina, nadvojvotkinja Sofija je dola na Ilixu sa izvesnim slutnjama da se njenom muu moe neto ravo desiti, ali njene crne misli su se rasprile posle veoma lepog doeka, koji je branom paru bio prireen. Istoriar Vladimir Dedijer kae da se nadvojvotkinja ponovo setila tih svojih strahovanja kada joj je jedan od prvaka bosanskog Sabora, dr Josip Sunari, bio predstavljen. Pratei pomno javne poslove svog mua, vojvotkinja je saznala da je dr Sunari upozorio bosanskoga poglavara, generala Pooreka, da bi trebalo otkazati nadvojvodinu posetu u vreme kad je srpsko stanovnitvo zahvatilo buntovno raspoloenje.

Kada se politiar poklonio i poljubio joj ruku, ona mu je rekla: Dragi moj doktore Sunariu, eto, ipak, niste u pravu. Stvari ne ispadaju uvek onako kako vi predskazujete. Gde smo god bili, svako

nas je, do poslednjeg Srbina, pozdravao s toliko prijateljstva, utivosti i istinske srdanosti da smo veoma zadovoljni svojom posetom.Vae velianstvo, odgovorio je dr Sunari, neka da Bog da mi te rei ponovite kad opet budem imao ast da vas vidim, suta uvee. Veliki e mi kamen pasti sa srca.

Page 24 of 76

Treba rei da je nadvojvoda i u Beu, kao te noi na Ilidi bio ozbiljno upozoren na opasnosti koje vrebaju prilikom ovog njegovog putovanja. Strahovanja su se poveala kada je objavljen program njegovog boravka, po kojem je trebalo da 28. juna, na srpski praznik

Vidovdan, sa Ilide doputuje u Sarajevo. Baron Karl fon Rumerskirh, maral nadvojvodinog doma i najstariji lan njegove pratnje na ovom putu, bio je miljenja da posetu Sarajevu treba otkazati. Franjo Ferdinand je to odbio, jer je smatrao da bi otkazivanje posete bilo uvredljivo za

austrougarskog poglavara Bosne, generala Pooreka i okrnjilo bi njegov ugled meu bosanskim stanovnitvom. Odbivi savete svojih najbliih saradnika, prestolonaslednik se sa suprugom ukrcao u specijalnu elezniku kompoziciju, koja ga je sa Ilide odvezla u Sarajevo.

JUTRO 28. juna bilo je vedro i sunano, a raspoloenje branog para, kako tvrde hroniari,

vie nego dobro. Dvorska kompozicija se zaustavila na sarajevskoj eleznikoj stanici oko 10 asova. Iz nje je prvi izaao nadvojvoda, obuen u sveanu uniformu konjikog generala, koju je krasio plavi mundir sa tri zlatne zvezdice na visokom okovratniku, a za njim se pojavila

nadvojvotkinja Sofija u beloj svilenoj haljini sa hermelinskim krznom preko ramena i savelikim

belim eirom.Oevici ovog dogaaja nisu propustili da spomenu da je Franjo Ferdinand u tom trenutku imao pedeset, a njegova supruga etrdeset godina.

VISOKE goste je doekao i pozdravio poglavar Bosne i Hercegovine Oskar Poorek. Posle obilaska poasne ete, nadvojvoda i nadvojvotkinja su uli u jedan od est automobila koji su ih ekali ispred eleznike stanice. Brani par je seo u otvoreni sportski automobil (kabriolet), sa sputenim platnenim krovom. Ispred njihovog automobila ila su dvoja kola sa ljudima iz obezbeenja, a iza njih su se kretala tri automobila sa oficirima iz nadvojvodine pratnje. Kolona se uputila Apelovom ulicom pored Miljacke idui prema Gradskoj venici (Belediji), gde su goste ekale najuglednije zvanice iz Sarajeva. Nadvojvoda je od ofera zatraio da se kola kreu to sporije kako bi mogao paljivo da razgleda grad i da otpozdravi graanima koji su ga doekali u Apelovoj ulici.

Page 25 of 76

Bilo je tano 10 asova i 10 minuta, opisuje ovaj dogaaj V. Dedijer, kada je jedan visoki mladi, obuen u dugaki crni kaput i sa eirom irokog oboda upitao jednog policijskog agenta, koji je na ulici vrio obezbeenje, u kojim se kolima nalazi nadvojvoda. Kada je dobio odgovor, aktivirao je bombu i bacio je na nadvojvodin automobil. Bomba je pala na sputeni krov, nadvojvoda ju je u magnovenju odgurnuo, i ona je skliznula ispred sledeeg automobila I eksplodirala. Istog trenutka mladi u crnom kaputu bacio se u korito reke Miljacke. Bio je to Nedeljko abrinovi.

Prilikom eksplozije bombe ranjena su dva via oficira iz nadvojvodine pratnje i odmah su perbaena u vojnu bolnicu. Prema tvrenju oevidaca ovog dogaaja, Franjo Ferdinand nije u tom trenutku pokazao nekakve znake panike, nego je samo uzviknuo: To je bio neki ludak. Gospodo, nastavimo po programu. ofer je posluao nareenje, ali je ubrzao vonju, plaei se novog atentata.

U meuvremenu zvanice su ekale visoke goste u Gradskoj venici, uverene da je eksplozija koju su uli u daljini samo deo ceremonijala sveanog doeka, odnosno ispaljen topovski plotun u ast dolaska nadvojvode i njegove supruge.

ZAHVALJUJUI novinaru bekog lista Neue Freie Presse, koji je prisustvovao doeku Franje Ferdinanda u Sarajevu, moemo da osetimo atmosferu koja je vladala u Gradskoj venici, samo nekoliko trenutaka posle eksplozije abrinovieve bombe: Gradonaelnik je stajao na elu svojih odbornika, koji su bili postrojeni u dva reda s jedne strane muslimani, sa fesovima i u turskoj nonji, a s druge strane hriani, u frakovima, s cilindrima u ruci. Prisutan je bio i lokalni predstavnik Jevreje. Videvi nadvojvodu, gradonaelnik je zapoeo svoju dobrodolicu:

- Vae carsko i kraljevsko visoanstvo, Naa srca puna su sree u trenutku velianstvene posete, kojom je Vae velianstvo izvolelo poastvovati glavni grad nae zemlje

Page 26 of 76

Ali ga je nadvojvoda otro prekinuo:

- Herr Burgermeister, (gospodine gradonaelnie) kakva korsit od vae govorancije? Ja dolazim u Sarajevo u prijateljsku posetu, a na mene bacaju bombe. To je neuveno.

Gradonaelnik nije znao ta da odgovori, ali se umeala vojvotkinja, proaptavi nekoliko rei na uvo nadvojvodi, koji je posle kraeg oklevanja rekao:

- Sad moete da nastavite svoj govor.

Unezvereni gradonaelnik nekako se pribrao i nastavio:

- naa duboka zahvalnost na milostivoj i oinskoj brizi Vaeg visoanstva za najnoviji dragulj u svetoj carskoj kruni, za nau dragu otadbinu Bosnu i Hercegovinu

Posle zamuckivanja gradonaelnika uzeo je re nadvojvoda Franjo Ferdinand i izmeu ostalog rekao:

- S posebnim zadovoljstvom primio sam uveravanja o vaoj nepokolebljivoj odanosti i privrenosti NJegovom carskom velianstvu, naem milostivom caru i kralju Franji Josifu i ja vam najsrdanije zahvaljujem, Herr Burgermeister, na oduevljenim ovacijama koje su upuene meni i mojoj supruzi od ovdanjeg stanovnitva, tim pre to u tome vidim izraze njihove radosti to pokuaj ubistva nije uspeo.

Kada je zavren protokolarni deo prijema, Franjo Ferdinand je priao generalu Pooreku i upitao ga:

- Mislite li da e na mene biti izvren jo neki atentat? Prema tvrdnji austrougarskog ministra Leona fon Bilinskog, Poorek je kategoriki odgovorio: - Poite spokojno. Primam na sebe svu odgovornost.

Nadvojvoda je, naime, hteo da poe u bolnicu gde su bila prebaena dva austrougarska via oficira, koja su ranjena prilikom abrinovievog atentata. Zbog toga je marruta kretanja kolone automobila morala da bude izmenjena, jer su po prethodnom planu gosti trebalo

da posete Zemaljski muzej. Ova izmena marrute, kako se kasnije ispostavilo, bila je kobna.

Istoriar Vladimir Dedijer, gotovo u reporterskom stilu opisuje dalji tok dogaaja: Tano u 10.45 nadvojvoda napusti Gradsku venicu. Opet je bio u kolima treim po redu. Kolona automobila kretala se Apelovom obalom punom brzinom. Ali kad su prva kola, u kojima

je sedeo ef obezbeenja, stigla do ugla Apelove obale i ulice Franje Josifa, ona su, prema prvobitnom programu, skrenula desno. Voza nadvojvodinog automobila upravo je hteo da skrene za njima, ali je poglavar Poorek koji se nalazio u istim kolima na njega povikao: `ta je to? Stoj! Vozi pogrenim putem! Treba da nastavimo Apelovom obalom.`

PRITISNUVI konicu, voza je zaustavio sportska kola ba pred jednom vinarskom ranjom, uz trotoar naikan svetom. U tom trenutku jedan omanji mladi duge kose i duboko

Page 27 of 76

usaenih plavih oiju potegao je revolver. Neki policajac uoio je opasnost i upravo kad je hteo napadaa da zgrabi za ruku, udario ga je neko ko je tu blizu stajao, verovatno neki prijatelj atentatorov (Mihajlo Puara). Zauli su se revolverski pucnji. Atentator je bio na nekoliko koraka od svoje mete.

U prvi mah inilo se da je i taj pokuaj propao. General Poorek ugledao je nadvojvodu i vojvotkinju kako nepomino stede na svojim mestima. Ali kad su kola pola unazad pelovom obalom, vojvotkinja je pala prema nadvojvodi, a na nadvojvodinim ustima poglavar je

opazio krv.

FRANC Harah (oficir iz nadvojvodine pratnje) koji je stajao na suprotnoj strani kola, nije mogao

nita da uini. On se te scene sea ovako: Dok sam izvlaio maramicu da obriem krv sa nadvojvodinih usana, NJeno visoanstvo je kriknulo: `Za ime boje! ta ti se desilo?` Zatim se skljokala sa svog sedita, a lice joj je palo meu nadvojvodina kolena. Nije mi bilo ni na kraj pameti da je i ona pogoena. Pomislio sam da se onesvestila od uzbuenja. NJegovo kraljevsko visoansvo reklo je: `Soferl, Soferl (Sofija) nemoj da umre. ivi za moju decu.` Na to sam zgrabio nadvojvodu za okovratnik mundira, kako mu glava ne bi klonula, i upitao ga: `Osea li Vae visoanstvo jak bol?` Na to je on razgovetno odgovorio: `Nije to nita.` Lice mu je bilo malo zgreno, i on je est ili sedam puta ponovio, gubei svaki put sve vie svest i sve tiim glasom: `Nije to nita.` Onda je nastala kratka pauza, pa se zaulo krkljanje iz njegovog grla, prouzrokovano gubitkom krvi. To je prestalo kad smo stigli do poglavarove rezidencije. Dva tela

bez svesti uneta su u zgradu, gde je ubrzo ustanovljena njihova smrt. Ovoga puta atentator je bio

Gavrilo Princip ija dva metka nisu promaila cilj.

Page 28 of 76

Danilo Ili, Nedeljko abrinovi, Vaso ubrilovi, Gavrilo Princip, Trifko Grabe

RAZMILJAO ZBOG SOFIJE

INTERESANTNO je kako je sam Princip na sasluanju, neposredno posle atentata opisao taj dogaaj: Kad sam zastao na uglu Latinskog mosta kod ilerove radnje, uo sam kako svet vie: `iveo. Odmah zatim naiao je prvi automobil i ja sam se naprezao ne bih li u njemu ugledao prestolonaslednika, kog sam poznavao po slikama to su se poslednjih dana pojavile u novinama. Kad je naiao drugi automobil, poznao sam u njemu prestolonaslednika. Ali videi da pored njega sedi neka dama, razmiljao sam jedan trenutak da li da pucam ili ne pucam. U istom trenutku obuzelo me je neko udno oseanje i ja sam sa trotoara nanianio na prestolonaslednika, a to mi je bilo utoliko lake to je automobil na zavijutku usporio. Kako sam u tom trenutku nianio, ja ne znam, ali znam da sam nianio u prestolonaslednika. Mislim da sam dvaput pucao, moda i vie puta, jer sam bio veoma uzbuen. Da li sam pogodiortve ili nisam, ne mogu da kaem, jer su me u istom trenutku ljudi poeli da tuku.

Od ostalih istaknutih mladobosanaca, treba spomenuti jo trojicu neposrednih uesnika u atentatu: najmlaeg Vasu ubrilovia, koji je na dan ubistva austrougarskog nadvojvodu imao nepunih 16 godina, a koji je posle Prvog svetskog rata postao istaknuti istoriar i lan Srpske akademije nauka i umetnosti, zatim Cvetka Popovia, aka, i Muhameda Mehmedbaia, zanatliju. Oni su na dan 28. juna 1914. godine bili na obali Miljacke i naoruani bombama i pitoljima ekali u zasedi Franju Ferdinanda, ali zbog objektivnih ili subjektivnih razloga oruje nisu upotrebili.

ZATO NISU DEJSTVOVALI

Trifko Grabe se po svemu sudei u poslednjem trenutku pokolebao jer je posumnjao u svrsishodnost ovog ina. Izgleda da je tako mislio i Danilo Ili. Jo jedna stvar je interesovala istrane organe: Zato Princip i abrinovi posle izvrenog atentata nisu upotrebili ampule sa cijankalijem. Obojica su odgovorili da su to uinili, ali da otrov nije dejstvovao. Zato ostali atentatori nisu dejstvovali, bilo je pitanje na koje su odgovor hteli da saznaju, kako novinari tako

kasnije i istoriari. Svaki od petorice mladobosanaca, koji su tog jutra sa pitoljima ili bombama ekali u Apelovoj ulici nadvojvodu Ferdinanda izneo je svoje razloge za neuestvovanje u atentatu. Muhamed Mehmedbai je na primer izjavio da mu je Danilo Ili rekao da bombu baci

Page 29 of 76

samo ako prepozna Franju Ferdinanda, a on ga nije prepoznao. Vasa ubrilovi je istranim organima rekao da nije pucao zbog toga to mu je bilo ao vojvotkinje. Cvetko Popovi je na suenju izjavio da nije pucao jer nije imao hrabrosti, i da ne zna to se sa njim tog trenutka dogodilo.

MEU mladobosancima koji nisu neposredno uestvovali u samom atentatu, ali su na razne naine bili ukljueni u zaveru protiv austrougarskog nadvojvode, treba istai starijeg brata Vase ubrilovia Veljka, po zanimanju uitelja, zatim Mika Jovanovia, trgovca iz Tuzle, Mladena Stojakovia, lekara i narodnog heroja iz Drugog svetskog rata, kao i njegovog brata Sretena,vajara, autora Karaorevog spomenika na Svetosavskom platou u Beogradu, Jezdimira Dangia, andarmerijskog potpukovnika i etnikog vojvodu iz Drugog svetskog rata, kao I Mitra Kerovia i sina mu Neu i najzad Jakova Milovia, zemljoradnike iz istone Bosne (sva trojica su okonala svoj ivot u kaznenom zatvoru Melersdorfu).

Iz sudskih i istranih spisa se vidi da su za nepun as posle ispaljenih hitaca na austrougarskog prestolonaslednika, dvojica atentatora dovedeni u policijsku stanicu. Princip i abrinovi su bili okrvavljeni i u pocepanim odelima. Prema datom iskazu pred istranim sudijama, njih su zverski tukli policajci i graani koji su se nali na ulici. Posle nekoliko dana uhvaen je i trei atentator iz beogradske grupe Trifko Grabe.

Leei u memljivoj eliji i okovan tekim gvoem Princip je primetio da u zatvoru mue ljude, masovno dovoene pred isledne organe koji su od njih zahtevali da priznaju uee u ubistvu Ferdinanda. Nevini ljudi su toliko zlostavljani da su njihovi krici dopirali do elije glavnog atentatora.Grozni prizori muenja naveli su Principa da se iz saaljenja odlui na jedan neobian postupak: zahtevao je od istranog sudije da se suoi sa Trifkom Grabeom i Danilom Iliem. U zapisniku sa sasluanja svoj zahtev je ovako obrazloio: Ispriau sve sasvim tano i navesti krivce, i to samo iz tog razloga da ne stradaju nevini ljudi, jer mi krivci bili smo ionako spremni

da odemo u smrt. Ali molim da me prije sasluanja sasvim kratko suoite sa Danilom Iliem i

Page 30 of 76

Trifkom Grabeom, kojima u rei samo dvije-tri rijei. Onda u sve iskazati. Inae neu nita priznati, pa makar me ubili.

Na ovakav Principov ultimativni zahtev istrani sudija morao je pristati, jer bi se u protivnom sudski postupak produio u nedogled, to vlastima nije bilo u interesu. Kada su Ili i Grabe dovedeni iz svojih zatvorskih elija i suoeni sa Principom, saznali su za motive ovog njegovog udnog postupka. Iz zapisnika o sasluanju to se najbolje vidi: Gavrilo Princip privodi se iz zatvora i na odstojanju od osam koraka suoava sa Trifkom Grabeom, kojem kae: Priznaj sve: kako smo dobili bombe, kako smo putovali i u kakvom smo drutvu bili, da se ne bi naudilo pravednicima.

Tad se iz zatvora privodi Danilo Ili i, poto je Trifko Grabe prethodno odveden, suoava se sa Principom, nata ovaj izjavljuje: Poto je sud ve mnogo saznao, a da bismo spasli nevine, potrebno je da ti sve kae, kome si razdao oruje i gdje se oruje nalazi. Na to je Danilo Ili odveden u zatvor, a i on je rekao, kao maloprije Grabe, da e sve priznati. Grabe i Ili, koji dotada nita nisu priznali, bili su u prvom trenutku zaueni ovakvim Principovim stavom, ali su kasnije, kako su rekli na sudu, sve to razumeli i saglasili se sa tim.

Shvatili su, naime, da ako su oni spremni da se rtvuju za odreenu stvar, to ne mogu da zahtevaju i od drugih ljudi.

Istina, njihova spremnost da pred istranim organima sve priznaju da bi spasli nevine ljude, imala je i jednu nepredvienu posledicu: pohapeni su i neki njihovi sauesnici, koji bez ovoga priznanja ne bi bili otkriveni. U zatvoru su se tako nali svi uesnici i sauesnici u atentatu, osim Muhameda Mehmedbaia.

Pohapeni su i oni seljaci koji su beogradskoj atentatorskoj trojci omoguili da od Isakovieve ade na Drini nesmetano stignu u Tuzlu. Mehmedbai, kao jedini musliman, koji je neposredno uestvovao u zaveri, uspeo je da pobegne u Crnu Goru, jer je, kako je sam rekao, na glavi nosio fes i zbog toga nije bio sumnjiv policijskim organima.

PRVE REAKCIJE

SARAJEVO, ZAGREB: Nije prolo ni nepunih deset asova od ovog dogaaja, a u Sarajevu, Zagrebu i drugim veim mestima u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj organizovane su masovne antisrpske demonstracije povodom stranog gubitka koji je pretrpela Monarhija ubistvom uzvienog prestolonaslednika a koje su podstrekivane I usmeravane od vlasti i katolikih klerikalnih krugova.

BE: Ubistvo nadvojvode nije isprva izazvalo veliko iznenaenje u Austro-Ugarskoj. Nadvojvoda je bio tvrd vojnik koji je pripremao reformu stare monarhije, omraen u Ugarskoj, na dvoru je bio toliko nepopularan da je sam njegov stric car Franc Jozef na vest o njegovoj smrti

primetio kako je via sila uspostavila poredak koji sam nije bio u stanju da odri.

Novinski izvetaji iz Bea pokazuju da su stanovnici glavnog grada Monarhije, za razliku od puanstva Sarajeva i Zagreba sasvim mirno i bez ikakvog vidljivog znaka uzbuenja primili vest o smrti naslednika prestola. To potvruje i poznati austrijski knjievnik Stefan Cvajg, koji se u svom Jueranjem svetu priseao zbunjenosti i ravnodunosti koju je vest o atentatu izazvala

Page 31 of 76

u njegovom gradu a seajui se atmosfere u Beu posle pristigle vesti o smrti Ferdinanda, kae: LJudi su brbljali i smejali se, a kasno uvee muzika je u kafanama svirala.

Ugledni profesor Bekog univerziteta dr Jozef Reglih, u svom dnevniku od 29. juna 1914. godine, zapisuje: U Beu nema tunog raspoloenja. U Prateru i ovde kod nas u Grincigu tokom oba dana svirala je muzika.

NISU GA ALILI

OPRAVDANO je zapitati se kako to da u Ferdinandovom rodnom gradu veina ljudi nije pokazala ni trunke aljenja za svojim prestolonaslednikom. Odgovor na ovo pitanje dao je pomenuti profesor Reglih. On kae: Protiv nadvojvode postoje duboke antipatije, koje su rasprostranjene i u irokim narodnim slojevima. NJegova psiha gospodara, njegova bigotnost (licemerna pobonost), njegovi finansijski poslovi neverovatno sitniavi i neasne vrste, njegove neukusne umetnike zbirke, zbog kojih je odavno postao strah za trgovce starinama, njegovo bolesno zadovoljstvo u ubijanju koje iskaljuje na ivotinjama, to se ve podue ne moe nazvati lovom, njegova duboko uvredljiva navika da je sramotno nepoverljiv prema svakom asnom oveku, navika koja ga ini prijemivim za svaku denuncijaciju, sve ovo kao I ogranieni i prevrtljivi karakter njegove supruge, bigotne, netrpeljive i uobraene uinilo ga je neomiljenim efom Austrije i Ugarske.

BEOGRAD: U Beogradu je javnost odahnula budui da je bila uverena da ratoborni prestolonaslednik planira preventivni rat kako bi okupirao Srbiju.

SUENJE

Page 32 of 76

Posle druge i temeljne istrage, suenje je otpoelo 12. oktobra, a zavrilo se 23. oktobra 1914. godine. Pred Veliko vee Vojnog suda u Sarajevu izvedeno je 25 optuenih, meu kojima je bilo

Page 33 of 76

dosta maloletnika. Sudsko vee su inili stranci: predsednik je bio Luii fon Kurinaldi, poreklom Italijan, a sudije Majer Hofman i Bogdan Naumovi, prvi Nemac, a drugi Ukrajinac. Glavna taka optube je bila veoma udna: Princip i njegovi drugovi su okrivljeni jer su hteli da Bosnu i Hercegovinu otrgnu od Austrougarske monarhije i da je pripoje Kraljevini Srbiji i zbog toga su izvrili potajno ubistvo iz zasjede. Prisutnim novinarima je palo u oi da su gotovo svi optueni negirali umeanost zvaninih vlasti u Srbiji u ovo ubistvo. Gavrilo Princip je i u istrazi i pred sudom izjavio: Mene niko nije nagovarao na ovo djelo, niti sam sa kim bio u dogovoru. Kasnije je bio jo odreeniji u negiranju uea zvaninih srpskih organa u ubistvo Ferdinanda: to se nama hoe sugerisati da je neko bio inicijator, to nije istina. U nama je nikla ta ideja, te smo izvrili atentat. Da bi potkrepio ovu tvrdnju Princip je izneo: Da oficiri iz vladajuih krugova nisu znali za pripremu atentata, vidi se po tome to nam je Ciganovi (koji im je predao oruje prim. aut.), rekao da emo u Srbiji sasvim sigurno biti uhapeni ako nam vlasti uu u trag.

Sudsko vee je bilo jako zainteresovano da sazna koji su motivi bili presudni da tako mladi ljudi dignu ruku na austrougarskog velikodostojnika. Gotovo svi optueni su bili jedinstveni u odgovoru da ih je na ovo delo nateralo teko stanje i patnje njihovog naroda, prouzrokovano samovoljom austrougarskih vlasti.

KAD ga je predsednik Sudskog vea upitao ta podrazumeva pod patnjom naroda, Princip je odgovorio: to je potpuno osirotio, to ga smatraju stokom. Seljak je u bjedi, upropastili su ga potpuno. Ja sam sin seljaka i znam kako je na selu. Zato sam htio da se osvetim i nije mi ao. Zatim je dodao: Zloinac nisam, jer sam uklonio onog koji je inio zlo. Kao potvrdu takvog stava izjavio je da mu je ao to je ubio vojvotkinju Sofiju, ehinju, jer je nije hteo ubiti, budui da je taj hitac bio namenjen Pooreku, ali da mu nije ao to je ubio austrougarskog prestolonaslednika. I ostali okrivljeni davali su sline iskaze. abrinovi je odgovarajui na pitanje predsednika Vea, zato je bacio bombu na prestolonaslednika Ferdinanda, rekao: Ja sam precizno nianio u nadvojvodu da bih ga ubio jer je on neprijatelj Slovena uopte, a osobito Srba. Vladimir Dedijer istie da su svi prvooptueni izjavili da im je glavni cilj bio revolucionarno unitenje Austrougarske i osloboenje Junih Slovena. Princip je nekoliko puta izjavio da je on revolucionar, da mrzi Austriju i da ona treba da bude unitena. Grabe je rekao da Sloveni moraju dobiti prava koja uivaju drugi narodi u Monarhiji, naroito politika prava. Predsednik se upustio u diskusiju sa Grabeom oko ovog pitanja, napomenuvi da u vojsci ima mnogo Slovena koji se bore za Austrougarsku. Na to mu je Grabe dobacio: Kad se slovenski vojnici bore za austrijsku stvar, onda su nesvjesna masa. Dravni tuilac je na to skoio: Molim da se to unese u zapisnik, jer ja u ga zbog toga goniti. abrinovi je u istrazi rekao da je Austrija trula Sva joj je sila na bajonetima. Vaso ubrilovi je obrazloio da biti nacionalista znai da se mora boriti da njegov narod doe na onaj stepen na kojem su i drugi narodi. A kad ga je predsednik, kasnije, upitao na kakvim principima poiva ureenje Austrougarske Monarhije, on je odgovorio: Mogu kazati to da u Austrougarskoj Monarhiji vladaju Nijemci i Maari, a Sloveni se ugnjetavaju. Grabe je nazvao sarajevski atentat najveim revolucionarnim aktom koji je izveden u istoriji i dodao da su on i Princip, u trenutku kad su saznali da e Ferdinand doi u Bosnu, zakljuili kako je vreme da Austrija i, posebno, Franja Ferdinand, plate za sve ono zlo koje su naneli Bosni i

Hercegovini. Grabe je, takoe, rekao da Sloveni ne uivaju jednaka prava s drugim narodima, da je njihov kulturni razvitak ugroen, da nemaju dovoljno osnovnih kola, gimnazija, ni univerziteta.

Page 34 of 76

Predsednik je pokuao da opovrgne njegovo tvrenje, na to je Grabe dobacio: to pobijate ono to svaki poten ovjek misli.

PRESUDE CEREMONIJALNO

POSLE 11 dana, suenje je okonano 23. oktobra, a presuda izreena 28. oktobra 1914. godine. Austrougarske vlasti su se potrudile da poslednji dan suenja i izricanje presude bude ceremonijalni, kako bi javnost stekla utisak da je Sud potovao sve norme pravne drave. Sudije su bile obuene u crna odela, to je, izmeu ostalog, bio znak da e se na ovom procesu izrei i smrtne presude. I, zaista, petorica optuenih osuena su na najteu kaznu. To su bili Danilo Ili, Veljko ubrilovi, Miko Jovanovi, Neo Kerovi i Jakov Milovi. (Poslednjoj dvojici su u drugostepenom postupku ublaene kazne).

Suenje s leva na desno: Nedeljeko abrinovi, Trifko Grabe, Gavrilo Princip, Danilo Ili i Miko Jovanovi

Page 35 of 76

Page 36 of 76

POGUBLJENJE OSUENIH NA SMRT

TROJICI prvooptuenih Principu, abrinovi i Grabeu, nije izreena smrtna kazna, jer su na dan atentata imali manje od 20 godina, odnosno po austrougarskim zakonima bilu su maloletnici.

Umesto najstroe kazne izreena im je kazna od 20 godina teke robije.

Trojica osuenika na smrt Danilo Ili, Miko Jovanovi i Veljko ubrilovi proveli su poslednje dana na belom hlebu, piui pisma porodicama i rodbini, a Veljko ubrilovi, koji je inae bio religiozan ovek pred izvoenje na gubilite itao je Bibliju.

P