477

Ostale teme

Film ski na ra ti vi Son der kom man da: Ša u lov sin ili o na ra ci ji �r tve, uèi ni o ca, tra u me i smr ti

ne Ve na Da Ko Vić*

Cilj ra da je da se ana li zom fil ma Ša u lov sin, kao i nje go vom kom pa ra ci jom sa dru-ga dva fil ma ko ji se ba ve istom te mom – Ne be ski od red i Si va zo na – ma pi ra na ra-

tiv ni me ha ni zam ko ji is pu nja va slo že ne etič ke i este tič ke zah te ve pri po ve da nja po seb nog seg men ta Ho lo ka u sta. Ključ ni tre nu tak us po sta vlja nja na ra ci je je tvor ba Le vi je vog umo-re nog sve do ka, ko ji, „oži vlja va ju ći“ kroz na ra tiv ne in ter ven ci je, je di ni mo že da po sta ne po u zda ni pri po ve dač isto rij ske tra u me. Nje gov na sta nak po ve zan je sa na ra ci jom i re pre-zen ta ci jom smr ti ko ja stva ra, ali i raz re ša va tra u ma ti zo va ne – umno že ne, frag men tar ne, su prot sta vlje ne – iden ti te te pri pad ni ka spe ci jal nih od re da kao uči ni la ca, žr ta va, sve do ka i pra vih na ra to ra tra u me lo go ra smr ti. Smrt uči ni o ca je si ne qua non na stan ka žr tve-sve-do ka-na ra to ra, kao i kon stru i sa nja na ra ti va kao pre va zi la že nja ini ci jal ne tra u me Ho lo ka-u sta. Ob u hvat na ana li za fil ma Ša u lov sin ovu vr stu tek sta pre po zna je kao mo der ni stič ku na ra ci ju post tra u mat skog fil ma.

Ključ ne re či: žr tva, uči ni lac, sve dok, na ra tor, Son der kom man do, film.

TE MI DA 2016, vol. 19, br. 3-4, str. 477-492 ISSN: 1450-6637 DOI: 10.2298/TEM1604477D Pre gled ni rad Pri mlje no: 18.6.2016. Odo bre no za štam pu: 9.1.2017.

* Dr Ne ve na Da ko vić je re dov na pro fe sor ka Fa kul te ta dram skih umet no sti Uni ver zi te ta umet-no sti u Be o gra du. E-mail: da nev @se zam pro.rs.

Ne ve na Da ko vić Film ski na ra ti vi Son der kom man da: Ša u lov sin ili o na ra ci ji žr tve, uči ni o ca, tra u me i smr ti

478

„...već po pr vim re če ni ca ma mo žeš da ose tiš da si stu pio u je dan ču dan, su ve ren svet, gde se sve mo že do go di ti, pre ci zni je, bi lo šta. Ka ko fa bu la na pre du je, u či ta o cu sve vi še ja ča ose ća nje iz gu blje no sti, on sve vi še ose ća da mu tlo iz mi če pod no ga ma…“ (Ker tes, 2012: 16)

Uvod

Ne ko li ko re če ni ca Ker te so vog ro ma na, oda bra nih kao mo to ovog ra da, po et ski opi su ju te ži nu kon struk ci je i raz u me va nja na ra ti va Ho lo ka u sta sa li ko-vi ma ne sta bil nog iden ti te ta, či ja je tra u ma tič na lo gor ska eg zi sten ci ja is pu-nje na smr ću. Pot pu no po i ma nje ovog je din stve nog isto rij skog zbi va nja, u me ri u ko joj je to uop šte mo gu će, zah te va sa slu ša nje po li fo ni je gla so va – žr tvi, uči ni la ca, sve do ka i na ra to ra – ko ji uka zu ju na pro ži ma nje, na pr vi po gled, ne spo ji vih fi gu ra ko ji ma pri pa da ju. Nji ho vi is ka zi pro du blju ju sa zna nje o Ko nač nom re še nju1 i kon cen tra ci o nim lo go ri ma, vo de ći pro mi šlja nju ši rih pi ta nja eti ke i este ti ke film ske (vi zu el ne) re pre zen ta ci je Šoa, kao je din stve ne tra u me i zlo či na. Sa ži ma nje su prot sta vlje nih, i če sto is klju či vih ulo ga žr tve i uči ni o ca je din stve no je ote lo tvo re no u fi gu ra ma čla no va Son der kom man da u Aušvi cu, kao ka te go ri ji žr ta va ko je su uče stvo va le u uni šta va nju i vik ti mi za ci ji dru gih lo go ra ša Je vre ja, što je, za uz vrat, od re di lo nji hov iden ti tet u per ma-nent nom pre o bra ža ju. Sva tri fil ma ko ri ste slič no na ra tiv no raz re še nje ja nu-sov skog iden ti te ta ju na ka, po ve za no sa sve o kru žu ju ćom tra u mom smr ti.

Pi ta nja mo de la ra da film skog tek sta, na ra tiv ne struk tu re, vi zu el ne re to-ri ke, tvor be sve do ka-na ra to ra i ar ti ku la ci je pri po ve da nja, kao pre va zi la že nja tra u me, smer ni ce su ana li ze fil ma Ša u lov sin (Saul fia – László Ne mes, 2015). Ar gu men to va no či ta nje re di telj skog pr ven ca Lászla Ne mes-a, kao po sled njeg od ukup no tri fil ma o ovoj te mi – do bit ni ka Oska ra za naj bo lji stra ni film 2015. go di ne – zah te va krat ki kom pa ra tiv ni osvrt i na dru ga dva na slo va, Ne be ski od red (Him mel kom man do – Ili ja Ni ko lić i Bo ško Bo ško vić, 1961) i Si va zo na (The Grey Zo ne – Tim Bla ke Nel son, 2001). Cilj ra da je da se ana li zom fil ma Ša u lov sin, kao i dru ga dva po me nu ta fil ma, ma pi ra na ra tiv ni me ha ni zam ko ji is pu-

1 Ko nač no re še nje (je vrej skog pi ta nja) je po jam ko ji ozna ča va na ci stič ki plan o uni šte nju ce lo-kup ne po pu la ci je evrop skih Je vre ja to kom II svet skog ra ta. Od lu ka o spro vo đe nju Ko nač nog re še nja do ne ta je na kon fe ren ci ji u Wan nsee-u 1942. go di ne. To kom II svet skog ra ta ubi je no je oko šest mi li o na Je vre ja.

Temida, 2016, vol. 19, br. 3-4, str. 477-492

479

nja va slo že ne etič ke i este tič ke zah te ve pri po ve da nja po seb nog seg men ta Ho lo ka u sta.

Son der kom man do: Uèi ni lac i �r tva

Son der kom man do je na ziv za spe ci jal ne je di ni ce lo go ra ša-Je vre ja2 či ji je za da tak bio da po ma žu u eli mi na ci ji dru gih lo go ra ša, su na rod ni ka tj. „da kon-tro li šu i upra vlja ju smr ću hi lja da nji ma slič nih“ (Hu ber man 2003: 12). Sto ga, Pri mo Le vi go vo ri o ovim je di ni ca ma kao o naj de mon ski jem zlo či nu na ci o-nal so ci ja li zma, na gla ša va ju ći da je reč o po ku ša ju pre ba ci va nja te re ta kri vi ce na žr tve „ka ko bi (žr tve) bi le li še ne čak i ute he ne vi no sti“ (Le vi 1986: 157). Pr va (od ukup no tri na est) ova kvih je di ni ca u Aušvi cu for mi ra na je 4. ju la 1942. go di ne od slo vač kih Je vre ja, dok su čla no vi dva na e ste je di ni ce iz ve li ne u spe lu po bu nu (7. ok to bra 1944. go di ne) di za njem u va zduh dva kre ma to ri ju ma i po ku ša jem bek stva iz lo go ra. Ži vot čla no va spe ci jal nih je di ni ca – uči ni la ca zlo-či na – bio je „oro čen“ na me sec da na, po sle če ga su sa mi, po no vo, po sta ja li žr tve. Pr vi za da tak na red ne gru pe bi lo je spa lji va nje te la pret hod ne jer „SS je znao da će jed na je di na reč pre ži ve log čla na Son der kom man da uni šti ti sva nji-ho va po ri ca nja, uza lud na do ka zi va nja sa zad njim na me ra ma, o ve li kom ma sa-kru Je vre ja u Evro pi“ (Hu ber man 2003:12).

Sva ko dne vi ca čla no va Son der kom man da obe le že na je kom plek snom tra u mom pro i za šlom iz stal nog su sre ta sa smr ću (dru gih) od no sno iz „ne pre-sta nog is ku stva pre ži vlja va nja ne mi nov ne sop stve ne smr ti“ (Ca ruth, 1996: 7) u vre me nu ko je do la zi. U fik ci ji, tre ća (na ra tiv na) smrt je smrt uči ni o ca za rad „ro đe nja“ sve do ka-na ra to ra ko ji, je di ni, mo že da pri po ve da pro šlost i po ko ri tra u mu. U tom smi slu, pro ble ma tič ni iden ti tet dis kon ti nu i te ta, pre ki da, frak-tu re – što su i zna če nja poj ma tra u me – su štin ski i eti mo lo ški, po sta je tra u-ma ti zo va ni iden ti tet. Ose ća nje kri vi ce, ko ji pro go ni isto vre me ne iz vr ši o ce i sve do ke smr ti dru gih, za me nju je že lja za sop stve nom smr ću, ko ja im do no si is ku plje nje i iden ti tet tra gič ne žr tve. Smrt ne du žne žr tve je si ne qua non za na sta nak na ra to ra-sve do ka ko ji vas kr sa va na ra tiv nim me ha ni zmom fik ci je da bi pri po ve da njem po ku šao da za go spo da ri pro šlo šću i ubla ži tra u mu. Re pre-

2 „Osta je mo ne mi i oka me nje ni pred pa rok si zmom per fid no sti i mr žnje: Je vre ji tre ba da ba ca ju Je vre je u pe ći, tre ba po ka za ti da su Je vre ji (...) tr pe ći sva po ni že nja išli ta ko da le ko da se sa mi uni šta va ju“ (Hu ber man, 2003: 12).

Ne ve na Da ko vić Film ski na ra ti vi Son der kom man da: Ša u lov sin ili o na ra ci ji žr tve, uči ni o ca, tra u me i smr ti

480

zen ta ci ja smr ti – iskon skog ta bua vi zu el nih tek sto va – re še na je sve pri sut nim pri zo ri ma va tre, ima nent nim Ho lo ka u stu kao uni šte nju u va tri; me ha ni zmu „in du stri je smr ti“, od no sno ra du Son der kom man da na spa lji va nju le še va.

Slo je vi te i kon tro verz ne ve ze žr tve i uči ni o ca, te po to njih sve do ka i na ra-to ra3, ob je di nje nih u fi gu ri čla na spe ci jal nog od re da, te o re ti ča ri raz ma tra ju kroz pi ta nja istin skog sve do ka (Le vi 1986); od no sa sve do ka i na ra to ra (Fel man, La ub, 1992); od no sno žr tve i sve do ka (Wi e vi or ka, 1998), po ve za nih tra u mom smr ti i pro me ne. U ka pi tal nom de lu Do ba sve do ka (L’Ère du témoin) iz 1998. go di ne Wi e vi or ka is ti če da „u en gle skom je zi ku (mi) če sto go vo ri mo o sve-do ku ko ri ste ći istu grč ku od red ni cu mu če nik; sve dok je po ve zan sa sud bi nom ono ga o ko me sve do či“ (Wi e vi or ka, 1998: 33), tj. sa sud bi nom žr tve. Iako da lje eks pli cit no ne raz li ku je da li je reč o pre ži ve lom ili umo re nom sve do ku-žr tvi, is ti če da je svim is ka zi ma (i spi si ma) za jed nič ko to što „su (...) s one stra ne gro-ba“ (Wi e vi or ka, 1998/2006: 19). Da va nje pred no sti umo re nom sve do ku po dr-ža va i Le vi, ko ji žr tvu-sve do ka-(ne)na ra to ra ra di kal no pre po zna je je di no kao „uto plje nog, po to plje nog, mr tvog ili one me log“ (Le vi, 1988: 168), iz ve sno ne spo sob nog da sve do či, osim ka da „vas kr sne” na ra tiv nom in ter ven ci jom. U li mi nal nim pro sto ri ma kon cen tra ci o nog lo go ra, ova vr sta sve do ka oli če na je u uni kat noj pri li ci Mu sel ma na – „pra zne lju štu re“ (Le vi, 1986: 82), li še nog ko mu-ni ka ci je i spo zna je oko li ne; sno pa „fi zi o lo ških funk ci ja sa po sled njim kon vul-zi ja ma“ (Amery, 1986: 9); iz op šte ni ka ko ga svi iz be ga va ju jer je već za ko ra čio na stra nu smr ti. Agam be nov ski hom mo sa cer (Agam ben, 2006: 163-164), kao spoj ne raz li ku ju ćih zoe i bi os, po sta je ne u hva tlji va ma te ri jal no pri sut na žr tva, ali i sen ka od sut nog (ne)na ra to ra. Či nom sve do če nja, to nu ći (u po tra zi za se ća nji ma) i iz ra nja ju ći (kroz go vor, od no sno, re či tu ti ši nu sen ke ko ja lu ta pro-sto ri ma us po sta vlje nog na ra ti va) iz pro šlo sti4, bo ri se za vi dlji vost i do ka zu je pri sut nost. Nje go va po ja va je op šta me ta fo ra na ra to ra Ho lo ka u sta kao fi gu re ko joj stal no pre ti iš če za va nje ili, pak, kao li ka flu id nog, sa bla snog (ne)na ra to ra u kon stant nom po me ra nju od ho mo di je ge tič ke (žr tve, uči ni o ca) do he te ro di-je ge tič ke (oče vi ca i ne-uče sni ka) po zi ci je.3 Po to nje pi ta nje pro ži ma se sa te ma ma: pre pli ta nja vik ti mi za ci je i kri mi na li za ci je (Stev ko vić,

2013: 5 -27), me dij skog dis kur sa o po či ni ci ma (Ste fa nov ska, 2016: 41- 63), dok je pro ble ma ti za-ci ja Son der kom man da i Ho lo ka u sta deo ši reg pro mi šlja nja (in ter et nič kih) su ko ba kroz na ra ti-ve se ća nja, isto ri je, fik ci je (Ni ko lić-Ri sta no vić, Ra do va no vić, Po po vić, 2013: 117 - 135).

4 Se ća nje i sve do če nje zna če stu pa nje u pro stor pro šlo sti, ne do re če no sti i od su stva shva će nih kao je din stve ni ob lik evo ci ra ne (ne)pri sut no sti. „Pro šlost ne po sto ji sa ma po se bi“ već sa mo kao „kul tur na tvo re vi na” (As sman, 2011:47) po sre do va na re či ma i sli ka ma; kao uob li če na u in di vi du al na i ko lek tiv na se ća nja ko ja su u stal noj fluk tu a ci ji i (re)de fi ni sa nju.

Temida, 2016, vol. 19, br. 3-4, str. 477-492

481

Fel man i La ub, na su prot to me, po la ze od žr tve shva će ne sa mo kao ne ko ko je pre ži veo jer je iza bran da bu de sve dok. Ka ko bi po tvr di la da je pre ži-ve la, žr tva mo ra da sve do či i go vo ri, te iz no še nje „sve do če nja ni je vi še sa mo lin gvi stič ki, već eg zi sten ci jal ni stav“ (Fel man, La ub, 1992: 117), ko ji žr tvi-sve-do ku do da je funk ci ju pri po ve da ča di ver zi fi ko va nih (film skih) tek sto va. Pro-go va ra ju ći u raz li či tim kon tek sti ma – fik ci je, do ku men tar nog tek sta, sud ni ce, vi deo-sve do čan stva – sa zna čaj ne vre men ske dis tan ce, žr tva-sve dok, iz ve sno, gu bi do ga đaj o ko jem go vo ri5. Struk tu re se ća nja se uru ša va ju i „be že“, a da bi ih „uhva ti la“ i sa ču va la ona mo ra da na ne ki na čin, „pre đe na dru gu stra nu je zi ka“ (Fel man, La ub, 1992: 117), na stra nu smr ti, ko ju evo ci ra is ka zom. Iz go vo-re ne re či, po tom, po ni šta va ju pret hod ni od la zak u ni šta vi lo i ne po sto ja nje.

To kom vi še go di šnje žu stre po le mi ke,6 Lan zmann na pi ta nje da li ne ko ko že li da sve do či tre ba da se za do vo lji pu kom re kon struk ci jom zbi va nja ili tre ba da pro šlost ob u če u no vo ru ho ar ti ku li šu ći je kroz ori gi nal ni is kaz po sve ćen mr tvi ma, od go va ra tvrd njom:

„Ja mi slim da sam stvo rio no vu for mu, dok je Spi el berg oda brao re kon-struk ci ju (...) Pre ži ve li Je vre ji, u fil mu Šoa, ni su sa mo pre ži ve li već su lju di ko ji su bi li na kra ju lan ca uni šta va nja i ko ji su, ne po sred no, bi li sve do ci ubi-ja nja nji ho vih su na rod ni ka. Šoa je film o mr tvi ma, a uop šte ni je o pre ži ve-li ma.“ (Lan zmann, 1994).7

Ključ ni ele ment nje go ve te o ri je i po e ti ke je mo ral ni im pe ra tiv sve do če nja – pre ži ve lih o žr tva ma – za rad ot kri va nja tra u me. Od re đe nje pra vog sve do ka, kao pre mi nu log i od sut nog, omo gu ća va po što va nje ne is ka zi vo sti Ho lo ka u sta, kao i pra vo ver no iz ne ve ra va nje ta bua ko je nas iz vo di u do me ne sa one stra ne ži vo ta, Mu sel ma na i Le vi je vog mr tvog sve do ka.

5 Wi e vi or ka uka zu je na po ja vu da „ve ći na sve do ka ni je po se do va la ret ku spo sob nost raz li ko va-nja stva ri ko je su se de si le pri po ve da ču pre vi še od še sna est, a po ne kad i dva de set go di na, i ono ga što je či tao, čuo i za mi šljao u me đu vre me nu“ (Wi e vi or ka, 1998/2006: 86).

6 U kon fron ti ra nim te o re ti čar skim gru pa ma na jed noj stra ni su Ador no (1951/2003), Lan zmann (1994), a na dru goj Wi e sel, Sem prun (1995) i Ran ciè re (2001). No, svi se sla žu da tre ba na sta vi ti sa po et skim i lin gvi stič kim tra ga nji ma za mo gu ćim is ka zi ma za rad odr ža nja se ća nja i sve sti, ali uz ap so lut nu iz ve snost da je pot pu na re pre zen ta ci ja uža sa Ho lo ka u sta ne mo gu ća.

7 Do stup no na http://www.phil.uu.nl/~rob/2007/hum291/lan zmannschin dler.shtml, stra ni ci pri stu plje no 13.5.2016.

Ne ve na Da ko vić Film ski na ra ti vi Son der kom man da: Ša u lov sin ili o na ra ci ji žr tve, uči ni o ca, tra u me i smr ti

482

De ba ta o iden ti te tu pri pad ni ka spe ci jal nih je di ni ca kre će se od tvrd nji da je reč o ne u pit nim žr tva ma Ho lo ka u sta, ko je se ne raz li ku ju od šest mi li-o na dru gih, do oce ne da je reč o iz vr ši o ci ma naj go reg zlo či na u spe ci fič nom pro sto ru i vre me nu lo go ra pojm lje nom, iz me đu osta log, kao „skri ve no li ce mo der ni zma“ (Ba u man, 1989: 11). Kao „re dak (...), zna ča jan i po uz dan test skri ve nih mo guć no sti mo der nog dru štva“ (Ba u man, 1989: 12), od no sno bi o-po li tič ki fe no men par ex cel len ce, „in du stri ja smr ti“ Ho lo ka u sta obez be di la je „kraj nje okol no sti pa kla ko ji je čo vek iz gra dio“ (Arendt 1994: 240), u ko ji ma je ostva re no je din stve no (ne)mo gu će pro ži ma nje iden ti te ta. Go vo re ći o kon ver-zi ji žr tve i uči ni o ca, La Ca pra na go ve šta va da su čla no vi Son der kom man da iz u-ze tak od pra vi la.

„Ne že lim da ka žem da obič ni lju di, pod od re đe nim okol no sti ma ili u da tom kon tek stu, ne mo gu da po sta nu mu či te lji; oči gled no mo gu. Ni ti je ovo do kaz da je mu či te lji ma uči ni o ci ma na me nje na ta ulo ga zbog uro-đe ne lič no sti ili po seb no sti na ci o nal ne isto ri je. Već sa mo že lim da ka žem da, kad lju di jed nom po sta nu uči ni o ci ma, us po sta vlje na je bit na raz li ka iz me đu njih i onih ko je mu če, žr tvi. Na rav no, po sto je slo že ni i am bi va lent ni slu ča je vi žr tvi ko je sa ra đu ju sa uči ni o ci ma...“ (La Ca pra, 1994: 10).

Fik ci ja Son der kom man da se, da lje, po sta vlja kao na knad no pro mi šlja nje ko je da je smi sao ova kvim am bi va lent nim slu ča je vi ma. Naj pre Ne be ski od red, a de ce ni ja ma ka sni je Si va zo na i Ša u lov sin, slič nim na ra tiv nim i te mat skim struk-tu ra ma pre vo de ju na ke na spa so no snu stra nu žr tvi; obez be đu ju im mo ral no is ku plje nje i kon stru i šu na ra to ra ko ji po sto ji u me đu pro sto ru sve to va kao ne spor ni po bed nik, upr kos ili baš zbog sop stve nog tra u ma ti zo va nog, umno-že nog iden ti te ta (žr tva, uči ni lac, sve dok, na ra tor).

Na ra ti vi smr ti i tra u me

U dram skom tek stu Ne be ski od red (1959, Alek san dar Obre no vić i Đor đe Le bo vić) auto ri ko ri ste dvo ste pe nu na ra ci ju i umno že ne pri po ve da če pro šlo-sti ko ja ni če evo ci ra njem gla so va stra da lih, sli ka i zvu ko va po hra nje nih u nji-ho vom pam će nju. Pr vi na ra tor (za ko ga tač no zna mo, na osno vu lo go ra škog bro ja A-12759, da je za pra vo sam Le bo vić, te da je dra ma na ra ti vi za ci ja nje go-

Temida, 2016, vol. 19, br. 3-4, str. 477-492

483

vog tra u ma tič nog is ku stva Aušvi ca) po u zda ni je sve dok ko ji pri ča sop stve ni ži vot is pre ple tan sa is po ve šću ko ju je lič no čuo od umo re nog pri pad ni ka po sled nje gru pe (lo go raš 33142), ko ga sre će mo tek u na red noj sce ni. U fil mu, sve ove sce ne su iz ba če ne, pa pri po ve da nje po či nje in me di as res, dru gim pri-zo rom dra me bez pri sut nog, ili čak i na slu će nog, na ra to ra. Do pi sa na po sled-nja sce na fil ma oče ki va no za o kru žu je pri po vest za po či nja njem no vog ci klu sa lo gor skog ži vo ta, ali i neo če ki va no (raz)ot kri va od po čet ka pri sut nog na ra-to ra-sve do ka, re tro ak tiv no pre i na ča va ju ći pri ču u sve do če nje žr tve. Po sled-nja sce na, za pra vo, po na vlja pr vu sce nu fil ma – ri tual pri ja ve do bro vo lja ca za spe ci jal ni od red, od no sno, iz bor no vih dže la ta u istom cen tral nom pro sto ru lo go ra. „Ka me ra se, po tom, po la ko uda lju je da bi nam ot kri la iz gu blje ni pred-met se ća nja – deč ju tru bu jed nog lo go ra ša i in stru ment ob ja ve apo ka lip se“ (Da ko vić, 2014a: 175). Iz pro sto ra van ka dra ču je se glas Ze le nog (Lju ba Ta dić) ko ji iz go va ra sti ho ve Bran ka Milj ko vi ća: „Uzmi ša ku pe pe la ili če ga god što je pro šlo i vi de ćeš da je to još uvek va tra, ili da bi to mo gla bi ti“. Re či pe sme Po hva la va tri, ina če mo to dram skog tek sta, po sta ju re pli ka iz off-a, su ge ri šu ći da je pret hod na pri ča, za pra vo, ve li ki fleš bek po gu blje nog čla na Son der kom-man da. Smrt je Ze le nom vra ti la iden ti tet žr tve, raz re ši la ga kri vi ce do no se ći mu pra vo i oba ve zu is ka zi va nja auten tič nog se ća nja sve do ka. Spo sob nost da go vo ri umo re ni (i ti me pra vi) sve dok sti če kao žr tva vas kr sla u okvi ri ma fik ci je, po sta ju ći „ho mo di je ge tič ki na ra tor ko ji pri po ve da sa vi si na smr ti i ne be sa“ (Da ko vić, 2014b: 3). Isto vre me no, kao okvir ni na ra tor – onaj ko ga ne vi di mo u či nu pri po ve da nja, pa sa mim tim po se du je ve ći auto ri tet ne vi dlji ve, ali sve pri sut ne i sve zna ju će in stan ce – pri po ve dač is pu nja va jaz na stao do ta-da šnjim ne do stat kom sve do ka, ka žnje nog uči ni o ca i is ku plje ne žr tve. Va tra iz sti ho va pe sme po ve zu je se sa smr ću i po sta je ob u hvat ni sim bol smr ti pa je Po hva la va tri i po hva la smr ti, kao je di nom re še nju tra u me su ko blje nih iden-ti te ta i uslo vu ne mi nov nog su o ča va nja sa muč nim se ća nji ma. Pla me no vi se, ta ko, ogle da ju u sta kli ma na o ča ra lo go ra ša ko ji po ku ša va da po beg ne (pro-mi nent, Lju bi ša Stoj če vić), do no se ći sa zna nje da je smrt u pla me nu je di ni put bek stva iz lo go ra; to plo ta va tre iz bi ja iz ce vi kre ma to ri ju ma ko je pro la ze uz zi do ve, pro ži ma ju ći mrač nu so bu u ko joj bo ra ve pri pad ni ci Son der kom man da.

Po sle sko ro če tr de set go di na, no vi film o ovoj te mi – Si va zo na (The Grey Zo ne – Tim Bla ke Nel son, 2001) – na sta vlja ana li zu od no sa iz vr ši la ca i žr tvi zlo či na, na go ve šta va ju ći na ra tiv Ša u lo vog si na (Saul fia – László Ne mes, 2015) i po na vlja ju ći pri po ve dač ko re še nje Ne be skog od re da (Him mel kom man do –

Ne ve na Da ko vić Film ski na ra ti vi Son der kom man da: Ša u lov sin ili o na ra ci ji žr tve, uči ni o ca, tra u me i smr ti

484

Ili ja Ni ko lić i Bo ško Bo ško vić, 1961). Reč je o film skoj adap ta ci ji ko ma da Tim Bla ke Nel son-a (1996), in spi ri sa nog isto rij skom po bu nom lo go ra ša u Aušvi cu, knji gom Nyis zlia (2011) i zbir kom ese ja ko ju je na pi sao Le vi. Na slo vljen kao je dan od ese ja, film ana li zi ra etič ke i eg zi sten ci jal ne di le me li ko va svo je volj no za ro blje nih u mo ral nom si vi lu na ci stič kih po ma ga ča. Tra ga ju ći za od go vo rom na pi ta nje: „Šta je sve čo vek spre man da uči ni za spas sop stve nog ži vo ta?“, de lo pri ka zu je oče ki va ne mo ral ne tran sgre si je, ali i neo če ki va nu bor bu ju na ka za spas ži vo ta dru gog. Nji ho va gra nič na po zi ci ja i po de lje ni iden ti tet žr tvi i uči ni la ca pa žlji vo su, gra da cij ski kon stru i sa ni, a ključ ne sce ne se pro stor no iz me šta ju, od otvo re nih pro sto ra do sa mog lo gor skog epi cen tra smr ti. Sve vre me lo go ra ši de la ju kao iz vr ši o ci zlo či na – ubi ja ju ći, pljač ka ju ći ili uži va ju ći u bi zar noj go zbi usred lo go r ske ne ma šti ne – ali i upo re do pri pre ma ju po bu nu (žr ta va), za vre me ko je Abra mo vic (Ste ve Bu sce mi) pla ni ra da po beg ne, a Hof-man (Da vid Ar qu et te) i Ro zen tal (Da vid Chan dler) da po gi nu u bor bi, ne ve ru-ju ći da po sto ji ži vot van lo go ra. U jed noj od sce na u pre dvor ju ga sne ko mo re, Hof man, na op tu žbe da su la žlji vi ni tko vi ko ji ne go vo re isti nu o ono me što ih če ka, ne kon tro li sa no re a gu je ta ko što, sko ro na smrt, pre bi ja očaj nog pri-do šli cu. Pod li osmeh na ci ste-stra ža ra po tvr đu je da je ti me Je vre jin-lo go raš pre ko ra čio ne vi dlji vu gra ni cu i si gur no pre šao na „mrač nu stra nu“ uči ni la ca. Ko nač no, pro na la zak pre ži ve le De voj ke (Ka me lia Gri go ro va) na po du ga sne ko mo re i od lu ka da joj, po sva ku ce nu, spa su ži vot, za pe ča ću je pre o bra žaj u obič ne lo go ra še-žr tve.

Me lo dram ski re a li zam – po dr žan sce no gra fi jom na či nje nom pre ma ori-gi nal nim pla no vi ma u bu gar skim film skim stu di ji ma – po en ti ran je za vr šnim (te a tar skim) mo no lo gom o in ti mi smr ti, ko ja po kaj nič ki oba vi ja i iz jed na ča va sve lo go ra še. Čak i za ži vo ta ne ma De voj ka u smr ti za do bi ja na trag zvo nak i tu žan glas,8 ko ji ve le lep no od je ku je spram pla me no va u ko ji ma ne sta je nje no te lo. De ta ljan opis spa lji va nja te la („po tom su na ša mr tva te la gur nu li u pe ći...mo je te lo je br zo za hva tio pla men“) i ra si pa nja pe pe la i pra ha, na go ve šta va da je De voj ka mo gu ći pre he te ro di je ge tič ki na ra tor-sve dok no ho mo di je ge-tič ki na ra tor-uče snik. Glas ko ji kao da pri pa da če sti ca ma pe pe la ra su tim svu da oko lo, su mor no kon sta tu je da „to tra je to li ko du go da ih (lo go ra ši) vi še ni ne pri me ću ju“ (Ebert, 2009). Si vi lo pe pe la je spon ta na me ta fo ra ži vo ta i mo ra la u si voj zo ni Ho lo ka u sta, uje di nju ju ći ži ve i mr tve, iz vr ši o ce i žr tve. Od bi ja ju ći

8 Kraj je sko ro identičan kra ju fil ma Ne be ski od red – posthumno izgovorenim rečima o fasci-naciji smr ću u va tri ko ja obez be đu je večiti ži vot žr tve.

Temida, 2016, vol. 19, br. 3-4, str. 477-492

485

da žr tvu ju dru ge i sve sno od la ze ći u smrt, čla no vi Son der kom man da po sta ju uz vi še ni i tra gič ni stra dal ni ci u su mor nim i si vim ne be si ma.

U ime �r tvi oèe va i si no va

Ša u lov sin je pri ča o po sled njih 36 sa ti (ok to bra 1944. go di ne) ži vo ta Ša u-la Auslan de ra (Géza Röhrig), ma đar skog Je vre ji na, čla na Son der kom man da u Aušvi cu. U ha o su na di ra nja Cr ve ne ar mi je, bez um ne li kvi da ci je po sled njih tran spor ta, pri pre ma nja po bu ne (ko ju or ga ni zu je Abra ham (Le ven te Molnár), sni ma nja fo to gra fi ja – do ka za o uža si ma ko ji se de ša va ju, a či ji se tra go vi bri-šu, Šaul se bu di iz oba mr lo sti – na lik sta nju Mu sel ma na – če ka nja na smrt, ka da slu čaj no na la zi de ča ka,9 ko ga pre po zna je kao svog si na. Očaj nič ka bor-ba da te lo – iako na me stu gde se sve pre tva ra u pe peo – ne bu de spa lje no već do stoj no sa hra nje no, uz oči tan ka diš ra bi na, ko ga tre ba pro na ći, pre tva ra film u na ra tiv uz vi še nog spa sa. Sprem nost na sa mo žr tvo va nje me nja Ša u la od pa siv nog uči ni o ca, ma ri o net skog iz vr ši o ca i ob zir nog sve do ka, u de lat nu i sa mo pre gor nu žr tvu i na ra to ra utvar nog pri su stva/od su stva.

Od lu ka o po sve će nju mr tvom si nu – iako dru gi li ko vi tvr de da Šaul ni ka da ni je imao si na (što osta je ne raz re še na ne do u mi ca) – raz li či to je pro tu ma če na u lo gor skom mo ral nom uni ver zu mu po sta vlje nom na glav ce. Za nje ga lič no, reč je o či nu is ku plje nja za kri vi cu i zlo či ne ču va ra taj ni,10 gde „po sve će nje“ sop-stve noj smr ti do no si bla go slo ve ni iden ti tet žr tve i spas iz mo ral nog bez da na uči ni o ca. Ša u lo vi dru go vi, pak, nje go vo de la nje tu ma če kao iz ne ve ra va nje i iz da ju ži vih sa bo ra ca za rad ne po zna tih mr tvih. Kon stant na tran sfor ma ci ja ju na ka pod cr ta na je se man ti kom ime na jer Auslan der zna či do šljak, stra nac u od no su na osta le u lo go ru. Šaul je, pak, ime pr vog vla da ra Izra e la i Ju de je ko ga je pro rok Sa mu i lo11 po ma zao za kra lja, a po tom mu ne mi lo srd no ob zna-

9 Za ra zl iku o d spasa vanja dev oj ke u f ilmu S iv a zona, ne mački lekari ne milos rdno ubi ja ju deč-aka koji je preživeo gasnu komo ru.

10 D rugo im e z a članove bil o je č uv ari t aj ni (Geheimnisträg er) jer su t aj n e masovn ih un iš t enja i sopstvene kr ivice od nosili u gro b.

11 Prva kn jiga Samuilo va, kada Sam uilo slu ša glas Gospod a „A Go s po d reče Samuilu: Poslušaj gl as njihov, i pos tavi im cara“ (Prva k njiga Sa muilova, 8: 22), i potom ga p oma zuje za cara „Tada Sam uilo uze ul ja nicu, i izli mu u lje na glavu, pa ga polju bi, i reče m u: Eto, nije l i t e pom-azao Gos pod nad nasl ed stvom sv oji m da mu bude š vođ“ (Prv a knjiga Samuilova 10: 1). Više o tome videti u: Biblija: Stari zavet. Dostupno na: http://wwwyu.com/biblija/091sa008.htm,

Ne ve na Da ko vić Film ski na ra ti vi Son der kom man da: Ša u lov sin ili o na ra ci ji žr tve, uči ni o ca, tra u me i smr ti

486

nio da ga se Bog od re kao. Bi blij ski Šaul je, ta ko, naj pre iza bra ni i na gra đe ni, a po tom onaj ko ji se ubi ja osta vljen i iz dan od Bo ga i lju di. Šaul Ho lo ka u sta sle di obr nu tu pu ta nju jer ga naj pre sre će mo kao du hov no mr tvog uči ni o ca, a tek po tom kao ne kog ko me fi zič ka smrt sim bo lič ki do no si pro sve tlje nje i mi lost po vrat ka u ži vot (žr tvi) iz ko ga je, kao član Son der kom man da, pro te ran.

Po li se mič ni gest pre pli va va nja re ke to kom bek stva iz lo go ra ozna ča va po vra tak u (dru gi) ži vot, po ka ja nje i ri tu al no kr šte nje (vo dom) ka da se do bi ja ime, tj. ime nu je no vo ste če ni iden ti tet. Po re đe njem sa mi tom o Ha ro nu, kao čam dži ji ko ji pre vo zi mr tve du še pre ko re ke Stiks, Ša u lov pre la zak re ke se či ta kao in verz ni od la zak mr tvih (uči ni la ca) u svet ži vih (žr tvi), ko ji pre o kre će to po-gra fi ju mi ta. Ži vot u lo go ru je, ta da, es ha to lo ški na ra tiv pu ta kroz pod zem ni svet. Svet Aušvi ca je va tre ni pa kao u či jim pla me no vi ma ne sta ju lju di; od la zak na dru gu oba lu re ke je do la zak u svet ži vih i spa se nih, a vo da u ko ju ura nja ju (ne du žne) žr tve, bu du ći sve do ci i pri po ve da či, je uobi ča je ni am blem. Na pu tu iz me đu dva sve ta i dve oba le, „gu bi tak“ si no vlje vog te la – ko ji mu reč na stru ja otr že iz na ruč ja – je sim bo lič ko oslo bo đe nje „te re ta“ gre ha smr ti, pa iz raz pri-gu še ne pi e te12 na li cu kriv ca za me nju je aura bla žen stva žr tve.

Hro ni ka su bjek tiv nog is ku stva Aušvi ca do sled no je is pi sa na slo že nim re ži-mom po gle da – kao osnov nog na či na us po sta vlja nja od no sa mo ći i kon tro le u vi zu el nim tek sto vi ma – ko ji umre ža va ju pred nji i zad nji plan, gle da o ce i zbi-va nja na plat nu; ko je raz me nju ju li ko vi na ekra nu i, ko nač no, ko ji ma ka me ra ne u mor no pra ti Ša u la. Sta bil nost su bjek tiv ne na ra ci je i od go va ra ju će tač ke gle da nja (eng. po int of vi ew) na ru še ne su sa mo pr vim i po sled njim ka drom, ko ji tvo re ble do na zna če nu okvir nu pri ču lo gor skog ži vo ta ko ju za po či nje i za vr ša va ne pri stra sni, ne an tro po morf ni „po gled“ ka me re. U pr vom ka dru, ne po zna ta pri li ka, po put na su mič no iza bra nog ju na ka iz mno štva, sko ro slu-čaj no do la zi do ka me re (iz du bi ne sli ke) i za u sta vlja se u tač ki gle da nja na ko joj će osta ti do kra ja fil ma. Na kra ju fil ma, dok se od be gli lo go ra ši skla nja ju u ko li bu u šu mi, Šaul, kroz okvir vra ta, ugle da ne po zna tog de ča ka. Li ce mu oba sja va epi fa nij ski osmeh – jer je ta pri li ka, mo gu će, no vo ob lič je nje go vog si na, „oži ve log“ u sve tu na dru goj oba li – a ka me ra se okre će i pra ti de ča ka ko ji se tr če ći uda lja va. Po sled nja sce na je bez Ša u lo vog pri su stva i po gle da – ša ka iz ne na da pri ti ska de ča ko va usta, sna žne ru ke u uni for mi po vla če ga u

stranici pristupljeno 15.5.2016. Istovremeno, Šaul (iz Tarzusa) je i jevrejsko ime preobraćenika koji prelaskom iz judaizma u hrišćanstvo postaje (Sveti) Pavle (Sanders, 2016).

12 Sličnost sa pietom je u načinu držanja sinovljevog tela u naručju.

Temida, 2016, vol. 19, br. 3-4, str. 477-492

487

stra nu, a če ta Ne ma ca tr či u prav cu sklo ni šta oda kle se ču ju puc nji. (Pod ra zu-me va na) Smrt sa op šte na zvu kom i ne sta ja njem Ša u lo ve tač ke gle da nja okon-ča va na ra tiv ko nač no ostva re ne žr tve-sve do ka, ko ji se po ma lja iza mu sel man-ske fi gu re izvši o ca Son der kom man da.

Iako 125 mi nu ta fil ma sa dr ži re la tiv no ma lo kla sič nih ka dro va „u pr vom li cu“, kon zi stent nost su bjek tiv ne na ra ci je ostva re na je „dr ža njem“ tač ke gle-da nja u Ša u lo voj ne po sred noj bli zi ni. Nje gov lik je „na re zan“ na spram zbi va-nja ko je gle da o ci, pa ra dok sal no, vi de kao obi lje do ga đa nja u dru gom pla nu ili na pe ri fe ri ji vid nog po lja, iza li ca ju na ka (pri ka za nog u krup nim ka dro vi ma bo ga te mi kro dra ma ti ke), ko ji gle da ka na ma13. Isto vre me no, ka me ra „iz ru ke“ pom no pra ti sva ki nje gov hi tri po kret ili gro zni ča vo tr ča nje, „raz ma zu ju ći“ pri-zo re i či ne ći da neo štra sli ka si pi iz vid nog po lja pa sa mim tim i pam će nja14. Spe ci fič nost vi zi je lo gor skih zbi va nja, omo gu ća va da Šaul ši rom otvo re nih oči-ju (ne)vi di sve neo štro (Tu ran, 2015) raz li ve no ili ise če no; da kao pri nud ni oče-vi dac gle da kroz ži že kov ski za štit ni veo ko ji po kri va i pri kri va užas. Re di te lje vo vi đe nje ob li ko va no če stim ko ri šće njem ne do vr še ne struk tu re ka dar-kon tra ka-dar (gle da lac naj če šće vi di re ak tiv ni ka dar15 ju na ko vog li ca, dok je ono što iza-zi va re ak ci ju iz o sta vlje no) do dat no obez be đu je spa so no sni ne do sta tak ja snih sli ka muč ne at mos fe re. Po gled ko ji skre će i pri zo ri ko ji ne do sta ju či ne da vi še na slu ću je mo no što za pra vo vi di mo; da pra zni ne po pu nja va mo pret hod no sa zna tim po da ci ma16 ili usvo je nim ste re o ti pi ma; da za mi šlja mo uža se ko ji su 13 U sjajnoj analizi filma, Lane (2015) primećuje kako Šaul retko gleda pravo u kameru uz alibi

da je susret pogleda logoraša i nacista (odnosno pogleda u kameru i gledaoce) nečuvena drskost koja se kažnjava smrću. S toga je junakov pogled uperen negde u stranu ili u zemlju, pod uglom od 30 stepeni u odnosu na osu pogleda.

14 Čulni kontrast statičnosti klasičnog formata slike (1:1,33) (Calhoun, 2016; Hornaday, 2016) – u inače jednom od malobrojnih filmova danas snimljenih na standardnoj 35mm traci – i prebrzih pokreta kamere materijalni je iskaz napetosti percepcije traume, kao trenutka zam-rznutog u vremenu koji se „urezuje“ u pamćenje i njenog brzog brisanja u fragmentarnom i neoštrom viđenju traumatizovane žrtve-svedoka.

15 Sami reaktivni kadrovi su visoko ekspresivni i subjektivni jer otkrivaju ono što se zbiva ispod maske stoicizma junaka, kroz koju, samo povremeno ali snažno, prosijavaju patnja, mučenje, bol. Ekstremna subjektivnost je, pak, još jedna odlika baumanovskog modernizma Holokausta.

16 U kadrovima nastanka čuvene četiri fotografije iz krematorijuma Aušvica, reditelj zapravo ne pokazuje rekonstruisani prizor onoga što je zabeleženo na pravim snimcima. On okreće kameru i prikazuje logoraša koji fotografiše, potvrđujući Huberman-ovu tvrdnju da je crnilo oboda slike zapravo ram vrata krematorijuma (Huberman, 2003). Kada se Šaul okrene da vidi stvarne prizore koji su fotografisani, pramenovi dima, magle i prašine sakrivaju (očekivane) slike, čiju nevidljivost zamenjuje ono viđeno i zapamćeno iz istorijskih knjiga.

Ne ve na Da ko vić Film ski na ra ti vi Son der kom man da: Ša u lov sin ili o na ra ci ji žr tve, uči ni o ca, tra u me i smr ti

488

efekt ni ji od pre ci zne re kon struk ci je17. Kom plek snim (ne)vi đe njem Ne mes i nje gov ju nak sa vr še no do ka zu ju da „sve dok ni je onaj ko ji je vi deo do ga đaj sop stve nim oči ma, već pre onaj ko ji je, vi dev ši do ga đaj, od vra tio po gled“ (Ga len de pre ma Vic to ri a no, 2003: 225).

Ša u lo va po zi ci ja ho mo di je ge tič kog na ra to ra pod ra zu me va ne spor nu ulo-gu to tal nog fo ka li za to ra. Kao emo tiv ni fo ka li za tor, Šaul po ko ra va gle da o ca sop stve nom si vi lu, za zor no sti i od su stvu emo ci ja usled po sve će no sti pu kom pre ži vlja va nju; kao ide o lo ški fo ka li za tor omo gu ća va da ga pri hva ti mo kao žr tvu i Je vre ji na, a ne uči ni o ca i na ci stič kog po moć ni ka, dok kao per cep tiv ni fo ka li za tor – upr kos svim ogra ni če nji ma – su ve re no vla da vi đe nim. Žr tva-sve-dok i ne sta ju ći/na sta ju ći pri po ve dač je din stve ni je na ra tiv ni fil ter, ko ji gle da-o cu pre no si sa mo ono što on (ne)vi di na na čin na ko ji on to do ži vlja va, šti-te ći od na di ru ćih uža sa i se be i sve one ko ji gle da ju nje go vim oči ma. Pre ci zno do ku men tar no18 i su bjek tiv no us po sta vlje na vi zi ja žr tve-sve do ka pre no si se na gle da o ca ko ji je pri hva ta, ali u ko ju em pa tič ki ne „ura nja“. Sto ga je oče ki-va na to tal na iden ti fi ka ci ja za me nje na ne po sred nim do ži vlja jem ne ra zu mlji-vog ha o sa ko ji pom no po sma tra mo pra znim po gle dom otu pe log na ra to ra19.

Za klju èak

Is crp na ana li za fil ma Ša u lov sin naj bo lje ot kri va za jed nič ki obra zac sva tri film ska na ra ti va Son der kom man da kao spe ci fič ne epi zo de Ho lo ka u sta. Struk-tu ra na ra ti va i me ha ni zam na ra ci je od re đe ni su poj mo vi ma žr tve, uči ni o ca, sve do ka, na ra to ra, smr ti i tra u me. Pri ča je od re di va i kao hro ni ka pre o bra-

17 Nevidljivo je nadoknađeno obiljem realističkih zvukova – ali uz apsolutno odsustvo muzike – poput „industrijske buke“ logora, kakofonije jezika logoraša ili polurazumljivog polušapata koji puno toga prepušta gledaocu da sam dopuni.

18 Paradoksalni spoj subjektivnosti i dokumentarizma reditelj objašnjava: „Nije postojala mogućnost da ovaj film uradim na klasičan način. Ne verujem u puko ‚pokrivanje‘. Verujem u rediteljsku tačku gledanja i rediteljev izbor. Priča mora biti ispričana na određeni način (...) Želeli smo da napravimo portret pojedinca da bi suzili polje gledanja i tako se ’oslonili’ i na gledanje publike.“ (Nemes prema Tallerico, 2015). Dostupno na http://www.roger-ebert.com/interviews/meaningful-experience-l%C3%A1szl%C3%B3-nemes-g%C3%A9za-r%C3%B6hrig-on-son-of-saul, stranici pristupljeno 15.5.2016

19 Ista neemotivnost ispoštovana je i sepija tonovima izvrsne fotografije Mátyás Erdély-a. Sive, skoro monohromatske tonove povremeno narušavaju crveno X na Šaulovim leđima, zelenilo pejzaža van logora i žuto-crveni plamenovi paklenog prostora i vremena.

Temida, 2016, vol. 19, br. 3-4, str. 477-492

489

ža ja uči ni o ca na lik Mu sel ma nu (Ša u lov sin) ili čo ve ka ko ga je re žim kon cen-tra ci o nog lo go ra pot pu no de for mi sao do tač ke pu ca nja (Ne be ski od red i Si va zo na), u ak tiv nu i de lat nu žr tvu u na sto ja nju da re ši ja sno de fi ni san pro blem (iden ti te ta) ob u hvat nih etič kih i este tič kih po sle di ca. Etič ki iza zov je ino vi ra na re pre zen ta ci ja Ho lo ka u sta (pri ka zu je zlo čin i iz per spek ti ve tra u ma ti zo va nog uči ni o ca, a ne sa mo ne moć ne žr tve ili dis tan ci ra nog sve do ka), ko ja ne gi ra tvrd nje o ne is ka zi vo sti tra u me. Este tič ki pro blem je ar ti ku la ci ja i ob zna nji va-nje tra u me, što obez be đu je su o ča va nje sa bol nom i ne pri zna tom pro šlo šću, i na ko lek tiv nom i na in di vi du al nom ni vou. Oba pi ta nja raz re še na su na na čin ko ji omo gu ća va da sve po me nu te fil mo ve, sni mlje ne u ra spo nu od pe de se tak go di na, ar gu men to va no iden ti fi ku je mo kao post tra u mat ske fil mo ve. Naj pre, reč je o pri po ve sti ma ko je na sta ju u post vre me nu tra u me Ho lo ka u sta. Po tom, reč je o pri po ve da nju tra u me po sle tra u me, ko je na knad no ot kri va po ti snu to i ne pri zna to. Ko nač no, sva de la is pu nja va ju zah tev post tra u mat skog fil ma za od ba ci va njem kla sič nog ob li ka re a li stič ke na ra ci je ko ji je „tra di ci o nal no ko ri-šćen ra di obez be đe nja ose ća ja go spo da re nja pro šlo sti“, usva ja ju ći na ra ci ju mo der ni zma „ko ja for mal no po na vlja tra u mat sku struk tu ru (pro ži vlje nog) is ku stva sve do če nja o sa mom do ga đa ju“ (Hirsch, 2004: 23).

Mu dro pri hva ta ju ći ne mo guć nost go spo da re nja pro šlo šću, re di te lji pri-ča Son der kom man da pri be ga va ju re še nji ma mo der ni zma, od frag men tar no-sti (ne)vi đe nja, oso be nog is ku stva vre me na i pro sto ra do, na da sve, ne sta bil-nog su bjek ta – na ra to ra, ali i smr ću pre o bra že nog uči ni o ca – ko ji pri po ve da sa ne stvar nom mir no ćom (Le vi je vog umo re nog) sve do ka i žr tve.

Li te ra tu ra

Ador no, T. (1951/1983) Prisms. Cam brid ge: MIT Press, str. 17–34.

Agam ben, G. (2006) Ho mo Sa cer. Za greb: Ark zin.

Amery, J. (1986) At the Mind’s Li mits: Con tem pla ti ons by a Sur vi vor on Auschwitz and its Re a li ti es. New York: Schoc ken Bo oks.

Arendt, H. (1994) Es says in Un der stan ding 1930-1954. New York: Har co urt Bra ce&Co.

Asman, J. (2011) Kul tu ra pam će nja. Be o grad: Pro sve ta.

Ba u man, Z. (1989) Mo der nity and The Ho lo ca ust. It ha ca: Cor nell Uni ver sity Press.

Ne ve na Da ko vić Film ski na ra ti vi Son der kom man da: Ša u lov sin ili o na ra ci ji žr tve, uči ni o ca, tra u me i smr ti

490

Ca ruth,C. (1996) Un cla i med Ex pe ri en ce: Tra u ma, Nar ra ti ve and Hi story. Bal ti mo re: Johns Hop kins UP.

Da ko vić, N. (2014a) Stu di je fil ma: ogle di o film skim tek sto vi ma se ća nja. Be o grad: FDU.

Da ko vić, N. (2014b) (Im)pos si ble Wit ness: The Re ve la tion of the Him mel kom man do. U: N. Da ko vić (Ur.) Re pre sen ta ti ons of the Ho lo ca ust in the Bal kans in Arts and Me dia. Be o grad: FDU, str. 1-9.

Fel man, S., La ub, D. (1992) Te sti mony: Cri ses of Wit nes sing in Li te ra tu re, Psycho a nalysis, and Hi story. New York and Lon don: Ro u tled ge.

Hirsch, J. (2004) Af te ri ma ge: Film, Tra u ma and the Ho lo ca ust. Phi la delp hia: Tem ple Uni-ver sity Press.

Hu ber man, D. G. (2003) Ima ges Mal gre To us. Pa ris: Mi nu it.

Ker tes, I. (2012) Do si je K. Be o grad: La gu na.

La Ca pra, D. (1994) Re pre sen ting the Ho lo ca ust: Hi story, The ory, Tra u ma. It ha ca, Lon don: Cor nell Uni ver sity Press.

Le vi, P. (1986) Sur vi val in Auschwitz and the Re a wa ke ning: Two Me mo irs. New York: Sum mit Bo oks.

Le vi, P. (1988) The Drow ned and the Sa ved. New York: Vin ta ge.

Ni ko lić-Ri sta no vić, V., Ra do va no vić, U., Po po vić, M. (2013) Ko sov ska knji ga pam će nja kao pri mer evi den ti ra nja rat nih stra da nja: Me to do lo gi ja i zna čaj za utvr đi va nje či nje-ni ca o pro šlo sti, ko lek tiv no se ća nje i pro ces po mi re nja. Te mi da, 3-4, str. 117-135.

Nyis zli, M. (2011) Auschwitz: A Doc tor’s Ac co unt. New York: Ar ca de Pu blis hing.

Ran ciè re, J. (2001) S’il y a de l’ir re présen ta ble, U: J. L. Nancy (ur.) L’Art et la mémo i re des camps: re présen ter ex ter mi ner. Pa ris: Se uil, str. 81-102.

Ste fa nov ska, V. (2016) Me dij ska po kri ve nost na sil nič kog kri mi na li te ta u Re pu bli ci Ma ke do ni ji. Te mi da, 1, str. 41-63.

Stev ko vić, Lj. (2013) Ka da žr tva po sta ne na sil nik – na sil na vik ti mi za ci ja u de tinj stvu, na sil no kri mi nal no po na ša nje u od ra slom do bu. Te mi da, 3-4, str. 5-27.

Vic to ri a no, F. (2003) Fic tion, De ath and Te sti mony: To ward a Po li tics of the Li mits of Tho ught. Di sco ur se, 1-2, str. 21-230.

Wi e sel, E., Sem prun, J. (1995) Se ta i re est im pos si ble. Pa ris: Mil le et une nu its.

Wi e vi or ka, A. (1998) L’Ère du témoin. Pa ris:Plon.

Temida, 2016, vol. 19, br. 3-4, str. 477-492

491

In ter net iz vo ri

Bi bli ja: Sta ri Za vet. Do stup no na: http://wwwyu.com/bi bli ja/091sa008.htm, stra ni ci pri stu plje no 15.5.2016.

Cal houn, D. (2016) Son of Saul. Do stup no na: https://www.ti me o ut.com/sydney/film/son-of-saul, stra ni ci pri stu plje no 7.6.2016.

Ebert, R. (2009) Gre at Mo vie: The Grey Zo ne. Do stup no na: http://www.ro ge re bert.com/re vi ews/gre at-mo vie-the-grey-zo ne-2001, stra ni ci pri stu plje no 13.5.2016.

Hor na day, A. (2016) ‘Son of Saul’ Re i ma gi nes the Ho lo ca ust-mo vie Gen re with Grip-ping Im me di acy. Do stup no na: https://www.was hing ton post.com/go in go ut gu i de/mo vi es/son-of-saul-re i ma gi nes-the-ho lo ca ust-mo vie-gen re-with-grip ping-im me di-acy/2016/01/14/59cd1b6c-b965-11e5-99f3-184bc379b12d_story.html, stra ni ci pri stu-plje no 20.5.2016.

La ne, A. (2015) De ep and Dark: ‘In the He art of the Sea’ and ‘Son of Saul’. Do stup no na: http://www.newyor ker.com/ma ga zi ne/2015/12/21/de ep-and-dark, stra ni ci pri stu-plje no 11.5.2016.

Lan zmann, C. (1994) Schin dler’s List is an Im pos si ble Story. Do stup no na http://www.phil.uu.nl/~rob/2007/hum291/lan zmannschin dler.shtml, stra ni ci pri stu plje no 13.5.2016.

San ders, E. P. (2016) Sa int Paul, the Apo stle, Chri stian Apo stle. Do stup no na: https://www.bri tan ni ca.com/bi o graphy/Sa int-Paul-the-Apo stle, stra ni ci pri stu plje no 20.10.2016.

Tal le ri CO, B. (2015) Me a ning ful Ex pe ri en ce: László Ne mes, Géza Röhrig on ‘Son of Saul’. Do stup no na: http://www.ro ge re bert.com/in ter vi ews/me a ning ful-ex pe ri en ce-l%C3%A1szl%C3%B3-ne mes-g%C3%A9za-r%C3%B6hrig-on-son-of-saul, stra ni ci pri-stu plje no 15.5.2016.

Tu ran, K. (2015) Set in Na zi De ath Camps, ‘Son of Saul’ is a Po wer ful, Im mer si ve Vi sion of Hell. Do stup no na: http://www.la ti mes.com/en ter ta in ment/mo vi es/la-et-mn-son-of-saul-re vi ew-20151218-co lumn.html, stra ni ci pri stu plje no 20.10.2016.

Ne ve na Da ko vić Film ski na ra ti vi Son der kom man da: Ša u lov sin ili o na ra ci ji žr tve, uči ni o ca, tra u me i smr ti

492

ne Ve na Da Ko Vić*

Ci ne ma tic Nar ra ti ves of Son der kom man do: Son of Saul or Nar ra ting the Vic tim, Per pe tra tor, Tra u ma and De ath

The aim of this pa per is to map out – by analysing the film Son of Saul, but al so by its com pa ri son with two ot her films de a ling with the to pic, Him mel kom man do and The Grey Zo ne, the nar ra ti ve mec ha nism that sa tis fi es the com plex et hi cal and aest he ti cal de mands im po sed by the the me of Son der kom man do as the par ti cu lar epi so de of the Ho lo ca ust. The key ele ment of the nar ra ti ve struc tu re is the con struc-tion of the Le vi’s “dead and drow ned” wit ness who “re sur rec ted” thro ugh the nar ra-ti ve in ter ven tion be co mes the only re li a ble and cre di ble nar ra tor of the hi sto ri cal tra-u ma. The pre re qu i si te for his emer gen ce is the nar ra tion and re pre sen ta tion of the de ath which ma kes but al so sol ves the tra u ma ti sed – un der stood as mul ti ple, frag-men ted, op po sed – iden ti ti es of the mem bers of the spe cial squ ad. The ir en tan gled iden tity in vol ves the si mul ta ne o us pre sen ce of a vic tim, per pe tra tor, wit ness and the aut hen tic nar ra tor of the tra u ma of the de ath camp. The de ath of the per pe tra tor is the con di tion si na qua non for the emer gen ce of the fi gu re of the vic tim-wit ness-nar ra tor but al so for ma king of nar ra ti ve which over co mes the ini tial tra u ma of the Ho lo ca ust. The de ta i led analysis of the film Son of Saul con firms and iden ti fi es the se nar ra ti ves as the mo der nist nar ra tion of the post-tra u ma tic film.

Keywords: vic tim, per pe tra tor, wit ness, nar ra tor, Son der kom man do, film.

* Dr Nevena Daković is full professor at the Faculty of Drama Arts, University of Arts, Belgrade. E-mail: danev@sezampro.rs