Mitrovici }e faliti radnikamedia1.m-novine.com/2017/06/Broj-809-21.-jun.pdfизјава, граја...
Transcript of Mitrovici }e faliti radnikamedia1.m-novine.com/2017/06/Broj-809-21.-jun.pdfизјава, граја...
NOVINESREMSKI INFORMATIVNI NEDEQNIK •GODINA XVII
21. JUN 2017. • BROJ 809 • CENA 50 DINARAM
TEROR LIN^A U „BAJI]EVOJ“ [KOLI:
Su|ewe pre suda
Vesna Stankovi}naj `ena Srema
NOVOPoliklinika Lasermedic Šid
Pinkijev Trg 4022/210-1600
Specijalistički i subspecijalistički pregledi
AMBULANTNE LASER OPERACIJE VENA I ŠULJEVA
ЈАВНО ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА ДИСТРИБУЦИЈУ ПРИРОДНОГ ГАСА “СРЕМГАС“,СРЕМСКА МИТРОВИЦА
Трг Војвођанских бригада 14/I22000 Сремска Митровица
Телефони: 022/610069, 624657, 621065Факс: 022/610070
Дежурна служба: 064/8894580
Бесплатна телефонска линија за потрошаче:0800100122 (радним даном од 8 до 12 часова)
www.sremgas.rsEmail: o� [email protected]
Aktuelne informacije iz Srema na portalu M novinewww.m-novine.com
Vesna Stankovi}naj `ena Srema
SMELETVRDWE
VLADIMIRA SANADERA:
Mitrovici }e faliti
radnika
Јавно комунално предузећеза производњу и дистрибуцију
топлотне енергије „Топлификација“
Сремска Митровицаул. Змај Јовина бр. 26
Телефон: 022/610-584; 612-694; 639-272Služba za odnose sa potrošačima 022/618-022
Besplatna telefonska linija 0800/108-022novi E-mail: [email protected]
Web: www.smtoplana.rs
Матеу Жар ку зато што
Pi{e:Vladimir ]osi}
IZVESTANPOGLED
ЈОШ ЈЕД НА ЉАГА НА ОСНОВНОЈ
Терор лин ча, или како
Још се нису ути ша ле стра сти због неза ко ни тог отпу шта ња учи те ља Основ не шко ле „Сло
бо дан Бајић Паја“ Мате Жар ка с посла, а већ је ство ре на нова љага на већ упр ља ном лицу ове устано ве. Десе так дана након што се, после 18 месе ци, пре су дом Апе лаци о ног суда, вра тио на посао, Мате Жар ко се поно во нашао на „сту бу сра ма“. Овај пут му се на терет ставља да је на екс кур зи ји вер бал но и физич ки мал тре ти рао уче ни ке четвр тог раз ре да из оде ље ња које није њего во.
Када се овај број М нови на нађе пред чита о ци ма, тре ба да буду обавље не и слу жбе не рад ње рад ни ка Поли циј ске упра ве Срем ска Митрови ца, који узи ма ју изја ву од свих уче сни ка овог зло срећ ног дога ђа ја, а изја ву је дао и учи тељ Мате Жарко у при су ству свог адво ка та Зори це Цун дре. При ку пље не изја ве ће из поли ци је бити про сле ђе не Тужи лаштву које тре ба да одлу чи о евен туал ном поди за њу опту жни це, како би се ова ствар раз ре ши ла на Суду.
Како је већ позна то, екс кур зи ја, јед но днев на, у Субо ти цу и Палић, одр жа на је 10. јуна ове годи не, што је ина че прак са годи на ма уна зад. Међу тим, овај пут као да је ђаво дошао по сво је. Прво се касни ло у самом пола ску, а затим је ствар дожи ве ла тен зи ју по поврат ку. Тачни је, пошто је тури стич ки водич напу стио гру пу, иза шав ши у Новом Саду, оста вља ју ћи пун спрат ни ауто бус деце само са воза чем, који као да је овде имао обу ку у вожњи. Наи ме, како се може виде ти из изја ва, гра ја је поче ла када је аутобус, врте ћи се у кру гу, по тре ћи пут про шао поред бом бар до ва не зграде Радио теле ви зи је Вој во ди не на Мише лу ку. Да ли из стра ха, или у шали, неки ђаци су пови ка ли да су можда кид на по ва ни, на то су друга деца поче ла да пла чу и дигла се
нео пи си ва гра ја. Мате Жар ко је преко рио воза ча због пона ша ња, због чега је дошло до вер бал не рас праве, да би затим деци било рече но да сва ко сед не на сво је место, додуше веро ват но и са изве сном стро гошћу, јер зна се каква деца уме ју да буду кад се „узлу де“.
Након тог инци ден та са воза чем, ауто бус кре ће пут Срем ске Митрови це. Мисли ло се да је све у реду. Али, ствар је кул ми ни ра ла тек касни је, када су сви сишли у Сремској Митро ви ци.
Поче ла је исфор си ра на тара па на, због мал тре ти ра ња деце, иза звана од стра не неко ли ци не роди теља који су зајед но са дирек тор ком Анки цом Јев тић саче ка ли ауто бус са децом у школ ском дво ри шту.
Након што се после 18 месе ци, пре су дом
Апе ла ци о ног суда вра тио на посао, јер је неза ко ни то добио отказ, учи тељ Мате
Жар ко је у новом пробле му: сада му се на
терет ста вља да је вер бал но и физич ки
мал тре ти рао уче ни ке. Уме сто да се оста ви
инсти ту ци ја ма (Полици ја, Тужи ла штво,
Суд) да утвр де ли је и у којој мери исти на то што му се ста вља на терет, учи те љу се
и тужи и пре су ђу је пре ко одре ђе ног пор
та ла, са посеб ним акцен то ва њем да је
Хрват, чиме се ства ра атмос фе ра мржње и
пози ва на линч, каква у Срем ској Митро ви
ци није забе ле же на ни деве де се тих годи на
321. JUN 2017. M NOVINEУВОДНИК
је „декла ри са ни Хрват“
ШКОЛИ „СЛО БО ДАН БАЈИЋ ПАЈА“
пре су ди ти пре суђе ња
Тачније,галамајепочелапоштојевећинадеце,родитељаиучитеља,односноучитељица,већоти
шласвојимкућама.Умеђувременујенаводнотустиглаиполиција,такодаједрамскизаплетбиокомплетиран.ПослеовогастварјеморалазавршитиуПолицијскојуправи,какобисеузелесверелевантнеизјаве,односнокакобисесакупиоматеријалкојићебитипрослеђенТужилаштву.Међутимовдепостојиједанпомало
чуданмоменат.АкојеучитељМатеЖаркомалтретираођакенаекскурзијиуаутобусу,заштосечекалотакодугодасезовеполиција?Штајетурадиовођапута,учитељицаСлавицаРадевић?ШтајерадилаучитељицаСветланаГрујичић,чијасудецанаводнобиламалтретирана?Штасурадилидруги?Колеге,возачаутобуса?ОдНовогСададоСремскеМитрови
це,саспратнимаутобусомпунимдеце,иманајмањесатвременавожње.Заштониконијереаговао,тражиодасезауставиаутобусидођеполиција,дасе„учитељнасилник“одстраниизаутобуса?Никоништа!Веселиаутобуспундеце,сасвојим
МислимдаједиректорШколеиницираокомплетановајдогађај,удоговорусаучитељицомСветланомГрујичић,сакојомнисамудобримодносима,тедасуубедилиродитељенеколицинеученикаСветланеГрујичићкакобипротивменеспровелихајку.ВећдужевреметрпимзлостављањеимобингдиректораШколе,аштосеодражаванамојездрављеимојупородицу.Говороммржње,позивајућисенамојунационалнуприпадност,користећисеједнимпорталом,противменесестваранепријатељскоокружење.Живимустрахузасвојудецу,супругуисебе,јерчланкеобјављененатомпорталусхватамкаопозивналинчменеимојепородице,штосевидиизкоментаракоједајупојединиграђаниповодомовихчланака–изјавиојеучитељМатеЖаркоумитровачкојПолицији.
МАТЕ ЖАР КО: Орга ни зо ва на хај ка на мене и моју поро ди цу
ЗГРАДА ЗА ВАННАСТАВНЕ АКТИВНОСТИ:Полицијска управа Сремска Митровица
4 21. JUN 2017. M NOVINE
Живимустрахувећданима.Оноштосепишенапорталујенесношљиво,акоментарикојипозивајуналинчсујошстрашнији.ОноштомејенајвишепогодилојеписањедамогмужакаодекларисаногХрватабраниКолинда,икоментаритипа„акоћедабранинашумалолетнусрпскудецу“?Коментарисубили:„Усташе,узећемобезболпалице,самојавитекад,пребићемомињеговудецу,требапротератиусташе“...свеутомстилу.БиласамуПолицијиидаласамизјавууТужилаштву.МојмужјеХрват,јасамСрпкиња,нашадецасуизмешовитогбрака,живимоубраку32годинеиникадсенисампокајала.Тужићупорталзбогговорамржње.ОникојиговореоваквегадоститребалибидазнајуколикојемојмуждеведесетихгодинапомагаоизбеглицамаовдеуМитровици.Деведесетихсенисамбојалатоликокаосада,иакојебиорат.Али,нећесеовоовакозавршитиданиконеодговаразбоглинча.Чекамдамепримиградоначелник.АкотребаизаћићупредСкупштинуСрбијесатранспарентомналеђима–кажеМатеовасупругаГорицаЖарко.
ВаљдазатоштобранимМатеаЖарка,имене„прозивају“дасамХрватица,иакосамСрпкиња.Етодоклетестварииду,каданекиуместоинституцијаузимајуправдуусвојеруке. Иначе,мислиласамдасесукобизмеђуМатеаЖаркаидиректорицеокончаонаконправоснажнепресудеАпелационогсуда,алинекестварисепонављају.Нећудакоментаришемималикривицеучитеља,тонекаразјаснеПолиција,ТужилаштвоиСуд.АкодођедоСуда,некестварићеипактамоморатидасеобјасне,атојекакотодаопетдолазидозаменетеза,каоуслучајукадајевођендисциплинскипоступакпротивМатеаЖарка.Гдејетуодговорноствођепута,гдеучитељицечијасудецамалтретирана?Штасепредузело.КакотодајецеослучајактивирантекуМитровици,кадасепојавиладиректорица?ЗаштосениконијеумешаоуНовомСаду,гдејенаводнодошлодоинцидента?ЗаштоучитељицаСветланаГрујичићнијебиласасвојомдецомкадасунаводномалтретиранаизаштонијенештопредузела?Матејесправомуплашен,јермусемноготогадешава.ИмамутисакдадиректорицанеможедамуопростиштоједобиопресудуАпелационогсудаусвојукорист.Какогод,стварјенаинституцијамадаовореше,аненаговорумржњекојисепласирапрекопортала–реклајезанашлистадвокатицаЗорицаЦундра.
ГОРИ ЦА ЖАР КО: Деве де се тих годи на се нисам боја ла као данас
ЗОРИ ЦА ЦУН ДРА: И мене су „опту жи ли“ да сам Хрва ти ца
521. JUN 2017. M NOVINE
Упознатсамсаонимштоседогађаувезисаучитељем МатеомЖарком,маданезнамдетаље,јеркакоисамикажете,јошувексеуПолицијскојуправиСремскаМитровицаприкупљајуизјаве.Јамислим,каоисвидругикојипоштујуправнудржаву,датребапуститинадлежниминституцијамадаобавепосаозакојисунадлежни.МатеЖарконијеверниккојидолазиуцрквуикаотаквогганепознајем.Али,каонекокоједеохрватскезаједницеуСремскојМитровици,могудакажемдајеуовојсрединиувекпостојалапотребнадозамеђунационалнетолеранцијеинадамседаћесесатимнаставити.Штосетичетензијакојидолазепосредствомнекихмедија,сматрамдатонијенештоштојеСремскојМитровиципотребно.Али,нажалостувекимаљудикојимаизнекогразлогаодговараподстицањеатмосференетолеранције.Сматрамдаионикојиводеовајградтребадасеодредепремаоваквимстварима,кадајетопотребно.НадамседаћеМитровицаидаљабитиградтолеранцијеимеђусобногуважавања–мислижупникРимокатоличкецрквеуСремскојМитровициЕдоШпановић.
ЕДО ШПА НО ВИЋ: У Митро ви ци се увек пошто ва ла толе ран ци ја
учитељемиучитељицамапутујесвевреме,никонеинтервенишеисвичекајудадођууСремскуМитровицу,дабииздворишта„Бајићеве“школе,уприсуствудиректоркеАнкицеЈевтић,звалиполицијскупатролу.Штојејошнајчудније,никоодучени
каизразредаМатеаЖаркасенијежалионапонашањеучитеља.Уизјавамакојесудалиродитељиизњеговогразреда,неманиречизамеркенабилокаквунепријатностнаекскурзији.Жалесесамоученици(њихшесторонаводно)ињиховиродитељиизразредакојиводиучитељицаСветланаГрујичић.Истовремено,никонеобјашњавагдејесвевремебилатаучитељица,аконијебиласасвојомдецомнаекскурзији?АуправојеучитељицаСветланаГрујичићдалазамахцелојовојпричи.Заштонијебиласасвојимразредомиспречила(акојевећтакобило)наводнонасилничкопонашањеучитељаМатеаЖарка?ТосупитањанакојаћеСветланаГрујичићморатидаодговориакодођедоСуда,јерсеуовојатмосферилинчаопетзамењујутезе.Каокадасеводионезаконити
дисциплинскипоступакпротивучитељаМатеаЖарка.Неманиречиодстранеонихкојисуорганизовалиекскурзију,којисубилизадуженизарегулисањередатокомњеногтрајањаикојиништанисупредузели,акојенештовећтребалопредузетитојест.Умеђувремену,докПолицијане
узмеизјаве,докТужилаштвонеодлучидалићеподнетипријаву,идокСудконачнонекажепоследњуреч,учитељМатеЖаркосечеречипрекотаблоиднихпортала,њемусеисудиипресуђује,аотежавајућаоколностмујештоје„декларисаниХрват“.(ШтомуваљдадођекаоХрватнаквадрат?)Атмосферауградујенаивициинцидента,натоуказујузабринутиграђани.Тешкојеодговоритикомејетребала
овакваатмосфера?Овојеговормржњеитерорлинча,којисезове:какопресудитипресуђењаучитељуМатеуЖаркузатоштојеусвађисадиректоркомшколеАнкицомЈефвтић,аплустогаидекларисаниХрват.Наконштосепосле18месеци,пресудомАпелационогсудавратионапосао,јерјенезаконитодобиоотказ,учитељМатеЖаркојеуновомпроблему:садамусенатеретстављадајевербалноифизичкималтретираоученике.Уместодасеоставиинституцијама(Полиција,Тужилаштво,Суд)даутврделијеиукојојмериистинатоштомусестављанатерет,учитељусеитужиипресуђујепрекоодређеногпортала,сапосебнимакцентовањемдајеХрват,чимесествараатмосферамржњеипозиваналинч,каквауСремскојМитровицинијезабележенанидеведесетихгодина.
П.С.Пардананаконекскурзије,приликомпрославемалематуре,дваученикаизразредаучитељицеСветланеГрујичићдошласукодучитељаМатеаЖаркадаимсепотпишенамајици.ДалибитоурадиладецачијеједруговеизразредатукаоМатеЖарко?Децаизњеговогразредапоклонила
суму,каодрагомучитељу,ручничасовник.Многопажњеипоклоназанекогко„вербалноифизички“малтретирађаке?
НЕИ МЕ НО ВА НИ ГРА ЂА НИН:Кад ће неко да зау ста ви ово луди ло- Чујем да поли ци ја испи ту је слу чај учи те ља Матеа Жар ка, у вези оно га што се деси ло на екс кур зи ји. Као неко ко је радио и у поли ци ји и у пра во су ђу, знам на каквој су муци поли цај ци који раде овај слу чај, јер није лако одре ди ти гра ни цу изме ђу нечег што је фак то граф ски и нечег што зади ре у наци о нал но и лич но под руч је. Мислим да је сва сре ћа за саму Поли ци ју да не мора да ква ли фи ку је овај слу чај, пошто је то посао Тужи ла штва. У сва ком слу ча ју, крај ње је вре ме да неко зау ста ви ово луди ло које се рас пи-ру је пре ко меди ја. Цео овај слу чај мора што пре да се испи та и про-це су и ра инсти ту ци о нал но, јер линч
је био забра њен чак и на Дивљем запа ду, па га не сме мо дозво ли ти ни у Срби ји у 21. веку. Ја, за раз ли-ку од ових који рас пи ру ју мржњу, веру јем да је Срби ја прав на држа-ва и да ће прав да, ма са каквим исхо дом била, побе ди ти силе зла и хао са, Јер мало је потреб но да пук не нечи ја гла ва па да Митро ви-ца поста не вест на свет ским меди-ји ма. Мислим да инсти ту ци је мора-ју чита ву ову ствар да устро је на пра ви начин. Срби ја није бана на држа ва, па да Колин да Гра бар, како пише неки пор тал, кон тро ли ше суд ство и инсти ту ци је – рекао је бив ши рад ник у орга ни ма пра во су-ђа, који жели да оста не ано ни ман.
Пар дана наконекс кур зи је, при ли ком
про сла ве мале мату ре, два уче ни ка из
раз ре да учи те љи це Све тла не Гру ји чић
дошла су код учи те ља Матеа Жар ка да им се
пот пи ше на маји ци.Да ли би то ура ди ла деца чије је дру го ве
из раз ре да тукао Мате Жар ко?
6 21. JUN 2017. M NOVINE ПОЛИТИКА
АНА БРНА БИЋ МАН ДА ТАР КА ЗА САСТАВ НОВЕ ВЛА ДЕ СРБИ ЈЕ
Прва жена пре ми јер кау исто ри ји Срби је
МандатарзасаставновеВладеСрбијеАнаБрнабићупрвојизјавизадневненовине„Блиц“наконштојеобјављенодаћебитипремијер
новеВладе,захвалиласепредседникуСрбијенауказаномповерењу.ЖелимдазахвалимПредседни
кунауказаномогромномповерењудаводимВладуСрбијеинаставим
реформесанесмањеномпосвећеношћуиснагом.Частјеслужити
својојземљиијаћу,уколикомеСкупштинаизгласа,Владуводити
посвећеноиодговорно,асвојпосаоћурадитипоштеноисаљуба
вљу.Свеснасамодговорностикојупреузимамјертребаданаследим
правоглидера,каоиобавезапремаграђанимакојиочекујударезултатерадаВладеосетекрозбољиквалитетживотаизјавилајеБрнабићева
за„Блиц“идодала:Прихватиласамкандидатуру
којусамдобилаодпредседникаСрбијеикрећемдарадимнаекспозеуисастављањуВладе.ВажноједасераднапројектиманаставиијасутрасвакакоидемуВрњачкуБањуураниједоговоренупосету.Идемдапроверимкакофункционишесистемкојимсмоповезалиподаткешестдржавнихинсти
туцијакојиомогућавададржавабудесервисграђана.Тојеважан,реформски,реклабихреволуционаранпројекатзаСрбијуијаћусатимомуВладиСрбијеисвим
државниминституцијаманаставитидарадимнареформисањудржавнеуправе.Започетипословиморајудасезавршавају,ајасампоследњихмесеципосвећенорадиланатомедаСрбијууведемоуредмодернихдржаваукојимадржавнауправарадиефикасноиуфункцијиграђана.Личноћусеангажоватидасвизаједнорадимонациљевимакојисувећииважнијиодсвихнас
појединачнонавелајеБрнабићза„Блиц“.
Верујемдаћезатри,четириданасвеовоизбледетииданећу
битипознатакаогејминистаркареклајемандатаркаамеричкој
агенцијиАП,којајеранијеизвестиладаћеонабитипрваженаипрваприпадницаЛГБТпопулацијеначелувладеуСрбији,алиина
Балкану.
721. JUN 2017. M NOVINE
СВЕТ СКИ МЕДИ ЈИ О АНИ БРНА БИЋ
Исто риј ски избор за Срби јуСветскимедијипренелисукаован
реднувестименовањеАнеБрнабићзамандатаразасаставВладе
Србије,истичућиупрвипланњенусексуалнуоријентацију,каоидајеупитањупрвасрпскапремијеркауисторији.АФП наводи да је Ана Брнабић прва
отвореногејособанапозицијипремијеранаконзервативномБалкану,каоитодајепрваженаусрпскојисторијикојаједоспеланатупозицију.Француска агенција констатује да ће
Брнабић (41) ступити на чело владемањеодгодинудананаконштојеушлау политику, када је у августу прошлегодинепосталаминистаркајавнеуправеилокалнесамоуправе,паидасеочекуједаћеонаступитинадужностунареднихнеколиконедеља.Ројтерс је такође констатоваода је у
питању прва жена премијер у српскојисторији и прва отворено геј особа напозицијипремијераначитавомБалкану.Британска агенција преноси и да је
Вучићсвојуодлукуобразложионаводећи да верује да Брнабић поседује свестручне иличне квалитете и да је уверендаћеонарадитинапорноипоказатипоштовањесвимполитичкимпартијама,каоидаћерадитиукористСрбијесадругимминистрима.АП наводи да је Брнабићева прва
отвореногејособакојасенашланачелусрпске владе, да је Вучић рекао да једонео„тешкуодлукууинтересуСрбијеињенихграђана“,аподсећаидасугрупеза заштиту људских права поздравилењеноименовањезаминистаркупрошлегодине као „историјску“ одлуку за балканску земљу у којој се, како тврди,хомосексуалназаједницачестосуочава
садискриминацијоминасиљем.Индепендент пише да је председник
Србије Александар Вучић номиноваоминистарку Ану Брнабић за премијера,штозначидајеонапосталапрважена,али и прва геј особа која се отвореноизјаснилао својој сексуалности која ћесенаћинатојпозицијиуСрбији.Брнабић,којајенестраначкаличност,
прошлегодиненашласенанасловнимстранама светских медија као прва гејминистарка те земље која иначе нијепозната као држава која се претеранозалажезаправаЛГБТзаједнице,оцењујеовајлист.
ХРВАТ СКИ МЕДИ ЈИ:Брна бић ка при зна једа је геј, а поре клом
је из Хрват скеХрватски „Јутарњи лист“ пренео је
именовање Ане Брнабић за премијераСрбије,нагласившидајепорекломХрватица,дасеизјаснилакаогеј,алиидасењеном именовању противила Српскаправославнацрква.Признаје да је хомосексуалка, поре
клом је из Хрватске – пише „Јутарњилист“, узнапоменуда јеречо једној однајуспешнијихминистаркиугодинуданастаројВучићевојвладикојајеутомраздобљуосигураладаграђанимогунаједномшалтерудобитисвепотребнедокументе.Брнабићје,какосенаводи,посебнапо
неколико аспеката јер, као прво, нијечланица владајуће Српске напреднестранке (СНС), већ је у влади била каонестраначка особа. По оцени Јутарњег,
Вучићсенатоодлучиоидабионемогућиобилокаквуборбузанаслеђеустранци.Каодруго,онајехомосексуалкаито
није крила. Српска православна црква(СПЦ) се некако помирила с тиме дабудеувладикаоминистарка,алидапреузме мјесто првог министра, то СПЦуникако није ишло под кожу наводе утексту.И коначно, Брнабић је пореклом из
Хрватске,изСтареБашкенаоКркугђесењена породица породица спомиње уцрквеним књигама још 1673. године,наводилистидодаједајеБрнабићипакрођенауБеограду,адасешколовалауСАД.Индекс.хрнаводидајеБрнабић,акту
елнаминистарка државне управеширојјавности позната као прва српска министарка која је јавнопризналада је геј иподсећадајујеактуелнипремијерВучићхвалио још прошле године, рекавши даонаимаизванреднуенергију.ИХинанаводидајеБрнабићевапоста
ламинистаркадржавнеуправеилокалнесамоуправекаонестраначкаличностидајеВучићдосадавишепутапохвалиоњезинерезултате,напомињућида једајепорекломсаКркаарођенауБеограду.Хрватски Н1 јавља да су све странке
владајућекоалицијенајавилесудаћеуСкупштини Србије подржати ВучићевпредлогидаћеБрнабићбитипрваженаипрвадекларисанаЛГБТособаначелусрпскевладе.Речјеоминистаркијавнеуправекоја
имадугогодишњеискуствоуруковођењупројектима и која је радила на УСАИДовомпројектуреформедржавнеуправеуРумунијинавелису.
Министар пољопривредеБранислав Недимовић изјавиоједаАнаБрнабићимаапсолутну подршку Српске напреднестранке запредседницуВладеСрбије. Ми смо на председништву
(СНС)донелиодлуку једногласно и овластили председникаВучићаиако јењеговоуставноовлашћење да предложи премијера.АнаБрнабићимаапсолутну подршку тако да је топотпуно неспорно рекао јеНедимовићзаТВПинк.Он је навео да су 17. јуна
одржане седнице београдског,новосадског и сремскомитровачкогодбораСНСидасучлановистранкепружилиапсолутно пуну подршку предлогу замандатара.Поводом најава Драгана
Марковића Палме и МуамераЗукорлића да неће подржатиАну Брнабић за премијера,Недимовић каже да има и уСНСонихкојимиследастваритреба да изгледају другачије,алиданеможе„свакодабудесве“. Кад дође до формирања
владе онда порасту апетитисвима.Свакобидабудесве,анемогусвидабудусверекаојеНедимовић.Недимовић је рекао да је
разговарао са мандатарком остваримакојесетичупољопривредеидаонавреднорадинаприпремању„целетеприче“.Пунаподршкапредседнику
запредлогмандатара.Даћемосвеодсебедаовоизађеонакокако треба рекао је Недимовић.
МИНИ СТАР БРА НИ СЛАВ НЕДИ МО ВИЋ: Ана Брна бић има апсо лут ну подр шку СНС
8 21. JUN 2017. M NOVINE ПОЛИЦИЈА
ПОЛИ ЦИЈ СКА УПРА ВА СРЕМ СКА МИТРО ВИ ЦА
Срем ска поли ци ја међунај у спе шни јим у Срби ји
Начелник Полицијске управеСремска Митровица, главниполицијски саветникЂураМан
дић прошле среде, 14. јуна представио је резултате рада полиције запериод јануар мај текуће године.Како је истакао начелникМандић, наподручју Полицијске управе у СремскојМитровициочуванојеиунапређено стање јавне безбедности. Кључнипомацисуизвршенипосебнонапланусузбијања криминала и очувања стабилногјавногредаимира.Смањенјеброј кривичних дела са непознатимизвршиоцем,аповећан јебројоткривенихкривичнихделаусузбијањунаркоманијеибројзапленаопојнихдрога.Повећан је и проценат расветљенихкривичних дела са непознатим извршиоцем.
Срем је традиционално у горњојполовиниостваренихраднихрезултата и уопште стања безбедности, анашајетежњадасештовишеприближимо врху. Не меримо се сами сасобом, већ са објективним показатељима. Међутим, воља, ентузијазам,труд понекад нису довољни да бичовек био успешан у свом послу. Унашемпослујенекадаврловажнодаиматељуди, јерзадацикојемиспроводимо на подручју Срема сада сусложнијиуодносунапретходнипериод. Захваљујући разумевању и министра полиције Небојше Стефановићаи директора Полиције ВладимираРебића у претходном периоду запослили смо 35 свршених полицијскихслужбеника који су завршилиобуку уЦентру за основну полицијску обуку.
Они су положили заклетву и оспособљенисузасамосталнирадуслужби–каженачелникЂураМандић.
126 дела при вред ногкри ми на ла
Говорећи о криминалу, Мандић јеизјавиодајеупрвихпетмесеци2017.годинерегистрованоукупно1.295кривичних дела, од чега 1.141 кривичнoделoопштег криминала,126делапривредног,18еколошкогидеветкривичнихделависокотехнолошкогкриминала. Регистровано је 650 кривичнихдела са непознатим извршиоцем,мањеза7,4одстонегоуистомпериоду2016. године.Повећан јепроценатрасветљавањакривичнихделаза3,27одсто.Наделујеухваћено46 изврши
Начел ник срем ске поли ци је Ђура Ман дић
921. JUN 2017. M NOVINE
лаца,за64,3одстовишенегопрошлегодине. Откривено је 126 кривичних дела
привредногкриминала,тосукривичнадела која у највећој мери урушавајуекономскисистемсвакедржаве.Кренули смо у озбиљнију борбу противпривредног криминала, уложили смомного више труда, напора и рада ирезултати су видљиви. У очи упадачињеница да се драстично повећаламатеријалнавредносткојусмоуспелида откријемо у смислу недозвољенихактивностикојесутипочиниоциусвојим малверзацијама починили. Прошлегодинематеријалнаштетапричињена кривичним делима привредногкриминала износила је 28,340.673динара, а ове године она износи265,139.220динара.Истотако,ухватили смо дупло више извршилаца кривичнихделаналицуместауодносунапрошлугодину.Тојезанасврловажнаствар, јер тиме показујемо да смо седобропоставили,дасмодобропланиралиипредвиделимогућеизвршењекривичногделаиналицуместаухватилиизвршиоца.Ималисмоизузетнодобру сарадњу са грађанима, добардео овога не би био урађен да нијебило благовремене дојаве грађана ида није било правовремене реакцијеполиције – истиче начелник сремскеполицијеЂураМандић.Повећан је број откривених кривич
них дела у вези дроге за 88 одсто, уодносу на првих пет месеци 2016.године. Откривено је 109 кривичнихделаувезидроге,докјепрошлегодине откривено 58. Регистровано је 98кривичнихделанасиљаупородици.У првих пет месеци 2017. године,
малолетници суизвршили73 кривичнадела,мањеза16,1одстонего2016.кадасуизвршили87кривичнихдела.Такође је смањен број малолетнихизвршилаца кривичних дела и то за24,6 одсто. Према извршиоцима кривичних дела предузето је укупно 128мера,одчегаје71особазадржанадо48 часова а према 59 је примењенамераполицијскогхапшења.
Запле на дро ге и дува наУпрвихпетмесеци2017.године,на
подручју Полицијске управе у Сремској Митровици реализоване су 143 заплене опојних дрога. Заплењено је94.541грамаи535комадаопојнедроге.Откривенесудвелабораторијесаопремом за производњу и узгајањеопојнихдрога,наподручјуРумеиСтареПазове.Реализованесу34 запленедуванаи
цигарета. Одузето је 1.563,9 килограма резаног дувана, 13.377 килограмадувана у листу, 1.022 бокса цигаретабез акцизних маркица. Укупна вредност заплењене акцизне робе износи10.691.420динара.Поднетесу33кривичне пријаве против 33 особе за 35кривичнихдела.Такође језаплењено1.100 литара кријумчарене нафте увредности165.000динара.
За 5 месе ци у саобраћајупоги ну ло 16 лица
У првих пет месеци 2017. годинерегистрована је 471 саобраћајнанезгода у којима је погинуло 16, аповређене су 363 особе. Приликомконтроле саобраћаја, откривено је18.185 саобраћајнихпрекршаја, вишеза19,9одстонего2016. године.Припадницисаобраћајнеполицијесуреализовали више превентивних акцијаусмерених, пре свега, на повећањебезбедности деце као најугроженијекатегоријеусаобраћају,бициклистаимотоциклиста.–Пренеколиковикендајепетљуди
смртно страдало у саобраћајнимнезгодама. Предузели смо одређенеактивности, које се односе на областрепресије.Интензивиралисмоконтроле учесника у саобраћају у смислувожње под утицајем алкохола, мерењабрзинеипрекорачењабрзинекретања,посебнонаместима којесмоупретходном периоду окарактерисаликаокритична.Повећалисмобројподнетихзахтевазапокретањепрекршај
них поступака. Нисмо поносни на тучињеницу, јернемислимодасенекорепресијомможедовестиуред.Затожелимдаапелујемјошједанпутнасвеучесникеусаобраћајудаповедурачуна. Полиција ће и даље имати нултутолеранцију на уочене саобраћајнепрекршаје.Алитонијеједининачиндасе стање безбедности у саобраћајупоправи–изјавиојеначелниксремскеполицијеЂураМандић.
Кри јум ча ре ње мигра на таУизвештајномпериоду,регистрова
ноје250прекршајапротивјавногредаимира,мањеза36,71одсто.Обезбеђено је 888 јавних скупова којима јеприсуствовало 252.811 грађана. Нијебило тешких прекршаја, извршених угрупи,наспортскимприредбама,нитипрекршаја на верској илимеђунационалнојоснови.Одсек пограничне полиције је у
области поступања према ирегуларниммигрантимаоствариовеликиобимпослаусмислуутврђивањаидентитета и предузимања потребних законскихмера.У циљу спречавања кријумчарења
ирегуларнихмигранатаподнетесутрикривичне пријаве за кривично делонедозвољен прелаз државне границеикријумчарењељуди.Полицијски службеници ове Поли
цијске управе су од почетка 2017.годинеподнели484захтевазапокретање прекршајног поступка, изрекли815мераотказаборавкасазабраномуласкауСрбијуидонели43решењаонезаконитомборавку.Издато је 816 потврда о израженој
намери за тражење азила у нашојземљи.У пословима регулисања статусних
питања страних држављана у нашојземљи,одобреноје246привременихборавака по разним основама. Овегодине,пријављеноје8.456туристичкихборавака.
Изда ва ње лич нихдоку ме на та у две сме неОдпочеткаовегодинеуПУСремска
Митровицапримљеноје17.008захтева грађана за израду биометријскеличнекартеи7.717захтевазаизрадупасоша.Примљено је 938 захтева заизраду пробне возачке дозволе и14.351захтевзазаменувозачкедозволе. Издато је 12.775 саобраћајнихдозвола и 38.431 регистарска налепница.Рокзазаменувозачкихдозволанијеистекао,онјенеограничен,међутим они возачи који возе са старомдозволом чине саобраћајни прекршајибићеновчанокажњени.ОдначелникаЂуреМандићасазна
јемодаћешалтеризапредајузахтевазаиздавањеличнихдокуменататокомлетарадитиудвесмене.
Б. Села ко вић
10 21. JUN 2017. M NOVINE ГРАД ПОД ЛУПОМ
ВЛА ДИ МИР САНА ДЕР, ГРА ДО НА ЧЕЛ НИК СРЕМ СКЕ МИТРО ВИ ЦЕ
Ускоро ћемо имати проблем недостатка радне снаге
Уз посто је ћеком па ни је и оне
које наја вљу ју дола зак очекујемо
смањење незапослености.Тако да ко буде
хтео да ради неће има ти про блем да
нађе посао. Митро ви ца би
пола ко могла да кре не са растом
бро ја ста нов ни ка, јер се у
Митро ви цу људи уве ли ко
досе ља ва ју у потра зи за
послом, кажеВла ди мир
Сана дер
Разговор са градоначелникомСремске Митровице ВладимиромСанадером вођен је после
ребаланса буџета за 2017. годину.Ребаланс је рађен између осталог избог прилива средстава у буџет изРепубликеиПокрајине која сунамењеназаизградњуподвожњака,канализације у Лаћарку и Насељу МалаБосна,школеуМачванскојМитровицуидругенамене.Опозиција јекритиковалаодлукуоребалансутврдећидасупланиранасредстванереална.Градоначелник негира те тврдње исматрада јебуџетпланирануреалнимоквирима. Буџет је плански акт.Миморамо
буџетом планирати послове, јер акоихнепланирамо,нећемомоћинидаих реализујемо, да расписујемо тендере. Закон јасно каже, ако немапозицијеубуџету,неможеништадасерадикажеВладимирСанадер.
М НОВИ НЕ: Изград ња под во жња-ка је сва ка ко нај круп ни ја инве сти-ци ја која је у гра ду реа ли зо ва на послед њих годи на. Када ће он конач но бити завр шен?
ВЛА ДИ МИР САНА ДЕР:Другафазаизградње подвожњака управо почиње.Првафаза језавршенупредвиђеном року, и представља четирипетинеукупнихрадова.Укупнавред
ностподвожњакапремашилајепрвобитниплан.ОдМинистарствапривреде добијено је додатних 30милионадинара изградњу кружног тока кодЕлектродистрибуције за који ће иГрад издвојити исто толико средстава.УправазакапиталнаулагањаАПВојводине уложиће додатних 80милионадинара.Кадасесвесабере,подвожњакћекоштатиоко700милиона динара од којих је СремскаМитровицауложилаоко600милиона.
Опо зи ци ја вас кри ти ку је и твр ди да буџет није реал но пла ни ран. Како сте задо вољ ни реа ли за ци јом буџе та?
M NOVINE :
1121. JUN 2017. M NOVINE
Буџет је у првом кварталу имаобољу динамику у односу на прошлугодинузанекихтридочетирипроцента.Можетодаиде јошбоље,алитоонда подразумева одређене репресивнемере,пресвегапоступкеизвршењазанаплатупорезанаимовину,углавом. Још увек нисмо прибеглитимметодама, а с обзиром на то даимамоприличнодобрунаплатуизворних прихода, нисмо кренули у томправци.Утужујемосамоонедужникекојиконстантнонеплаћајусвојеобавезе,анекомасовну утужењенисморадили.ОчекујемприливубуџетуодпродајеградскогграђевинскогземљиштаузониЈезеро.Итућебитинекихстомилионадинараприливаубуџет.
Да ли пла ни ра те пове ћа ње сто пе поре за и да ли ћете сма њи ва ти про це нат олак ши ца за редов не пла ти ше поре за на имо ви ну? СтопапорезанаимовинујеуСрем
ској Митровици била доста ниска уодносунадругелокалнесамоуправе.Максималнастопа је0,4процента,акоднасједугобила0,25одсто.Прошле године смо имали повећање ипланирано је да ће се у нареднихчетиридо пет година стопа усклађиватиикретаћесеказаконскоммаксимуму.Собзиромнатодајепорезнаимовинунашнајозбиљнијиприход,исобзиромнатодасунамускраћенадругасредстваизрепублике,ида јенајављујеидаљесмањењетрансфера, пре свега кад је реч о порезу назараде, ми морамо сва та средствада надоместимо из наших изворнихприхода. Видећемо какви ефекти ћебитиове године, али ја сенадамдаследеће године нећебити повећањастопепорезанаимовину.Штосетичеценеквадратанекретнина,оназависи од просечне цене у оствареномпрометунекретнинауодређенојзони.Кадјеречоолакшицама,мислимдатонећемоукидатиидаћемооставититустимулативнумеру.
Већ смо поме ну ли да су вели ка сред ства уло же на у изград њу под-во жња ка, базе на и шко ле у Мачван-ској Митро ви ци. Шта је са оста лим запо че тим инфра струк тур ним про-јек ти ма као што је кана ли за ци ја у Лаћар ку?
Није лако одвојити средства зазавршетакканализације,јерјеупитањускупаинвестиција.Миимамодругуидејуукојубисмоуклопилиилаћарачкуканализацију.Радисеоизградњипречистачазаотпадневоде.Утомконтексту,крозјавно–приватнопартнерство планирамо да све одједномисфинансирамо. Урадили смо генерални пројекат, а користили бисмосредстваизевропскихфондова.Радисеоизузетноскупомпројектукојисепроцењује на око десетак милионаевра. На бази тог пројекта, поштонаматребаодређенаколичинаотпаднихвода, гледалибисмода завршимоиканализацијууЛаћарку.ЗаштитаживотнесрединејеимперативЕвропскеуније,тојепоглавље27,идржаваћеморатидаобезбедиканалекојимабисмо дошли до европског новца, анашдеобибионеких15процената.Штосетичереконструкцијепутева,собзиромнатодасеитурадиовеликиминвестицијамајер,реконструкцијапутакоштаготовоистокаоиизградња новог пута, постоји идеја да секрозјавно–приватнопартнерствотозаврши.Даудведотригодине„пресвучемо“ цео град, па да то послеотплаћујемо. Једино тако, у краткомрокумогудасерешесвипроблемиупутнојинфраструктури.ОноштомогунајавитијереконструкцијаНискеулице у Лаћарку, пошто смо ту пустилијавнипревоз.УградуморамоурадитиУлицу Петра Прерадовића, са пружнимпрелазомМалаБосна.Пројекатпружногпрелаза језавршен,обезбедили смо гумене панеле за прелаз,обезбедили смо и средства. Садаочекујем да ће покрајински секретаријат издати дозволу и да ћемо тоускорозавршити.ШколауМачванскојМитровици ће бити завршена пренегоштојепланирано.Мислимдаћедодругогполугодиштаследећегодинеђацибитиусељени.Базенћетакође бити завршен у року. Могу дакажемдасмозаизградњутихобјектадобили доста средстава из републике.
Наја ви ли сте у радо ве на утвр ђи-ва њу сав ског кеја, одно сно про је-кат мобил них пане ла за одбра ну од попла ва. Докле се сти гло у том послу?ПосаоутврђивањаобалеСавејеу
току. Реч је о 700 метара мобилнихпанелау градскомделуобалеСаве,док би се један део обале издигаопостављањембетона,тамогденеманадзида. На том пројекту се радиинтензивно. Комплетан пројекаткоштаокопетмилионаевра.Показало се даМачванскаМитровица нијетоликоугроженакаоСремскаМитровица. Прво бисмо радили монтажнепанеле од Насеља Стари мост допешачкогмоста,аосталобисморадилиуфазама.Саурбанистичкестранемонтажнипанелису јакодобри,про
Какав инте рес има Град Срем ска Митр о ви ца да пла ћа наго ми ла не дуго-ве Апо те ке?Немамоникакавинтерес,имамозакон
скуобавезу.УстановачијијеоснивачГраднијепривреднодруштво,неможедаидеустечај,негосамоуликвидацију.Кадидеуликвидацију опет је нанама сав терет.Ми покушавамо да на дужи период неоптеретимо буџет. Да пробамо да ихдржимо на некој нули у профитном смислу. Ако у томе успеју, држаћемо их идаље.Мислимдатребадаимамоконтро
лу у једном делу дистрибуције лекова,чистозбогнекихситуацијакојемогудаседесе. Није идеја да радници остану наминималцу.Идејаједаседођедотогадасе почну пунити и да они могу сами даисплатеплатеисветрошковепословања.До тог момента ће бити на минималцу.Кад почну боље да послују, неће битиминималца.Мисмопрвалокалнасамоуправакојајеутоушла.Имаразнихрешења, и морам рећи, пошто се то решењечестопровлачикрозмедиједајефраншизанезакониторешење.
Оба ве за, а не инте рес
Буџет је у првомквар та лу имао бољу дина ми ку у одно су
на про шлу годи ну за неких три до чети ри
про цен та. Може то да иде још боље, али то
онда под ра зу ме ва одре ђе не репре сив не мере. Још увек нисмо
при бе гли тиммето да ма, с обзи ром
на то да има мопри лич но добру
напла ту извор них при хо да
12 21. JUN 2017. M NOVINE ГРАД ПОД ЛУПОМ
видни су и не угрожавају поглед нареку.
Чини се да је овој град ској адми-ни стра ци ји „запа ло“ да ради вели-ке и ску пе про јек те. Дошлојетаквовреме.После2014.
годинепоказалоседајевеликипроблемслагатимилионипоџаковасапеском.Ареално,таквеводесесадамогуочекиватичешћенегошто јетобиослучајупрошлости.Какодржаванапредује,мораилокалнасамоуправа да прати трендове, пре свега уекологији,а то јеизузетноскупо.Миимамо проблем са анималним отпадом који ћемо покушати да решимо.Појавиће нам се поново проблем сазапуштенимканалимајериуонеочишћенесадасепоновобацаживотињски отпад. Нажалост ми немамо ниеколошку културу, али реално људинемајугдесатимотпадом.Очекујемодаћесеотворитикафилеријаиушлибисмо у организовано сакупљањеанималноготпаданатериторији града.Иначе,каналскамрежајеудостадобромстању.Усарадњисапокрајином очишћено је доста канала. Штосе тиче бујичних вода доста добросмозаштићени,посебнокад јеречофрушкогорскомделуграда.
Шта локал на само у пра ва ради како би помо гла пољо при вред ним про из во ђа чи ма у инфра струк тур-ном сми слу?Усклопурадованачишћењуканал
скемрежерадимонатомеданекеодтихканалаоспособимодамогупостатииканализанаводњавање.Имамоплан да код Мартинаца направимоканалску мрежу за наводњавање.Њомебибилообухваћеноокочетирихиљаде хектара. То ћеморадитизаједносаминистарствомпољопривредеифондомАбуДаби.Чекамодасеусвојипросторнипланпосебне намене за наводњавање.Ми смо урадили генералнепројекте за наводњавањерегионаСрема, где суобрађениПоповабараиПетровци код Мартинаца и Јарак,односно канал Јарчина.Паралелносатимпокушаћемодаизвршимоелектрификацијуодређених терена гдепостоји повртарска и воћарска производња. Већ смо упреговорима са Електровојводином око пројектовањастубних трафо станица. Каопилот пројекат можда ћебити изабран баш Јарак.Натај начин покушаћемо дапомогнемо пољопривредницима који гаје радно интензивне културе, повртарима,воћарима, дуванџијама. УМачви са повртарима којигаје паприку у контакту смо
штосетичењиховогудружења.Покушавамодаихорганизујемоиданађемонекогкоћевршитиоткуппомногобољојценинегоштојетосада.Тојемогуће,алитусупроблемсамипроизвођачи. Имамо пример човека изоколинеСомборакојиима56хектарапаприкенаотвореномикојипостижеценуод1,3додваевразакилограм.Тојепаприкаодличногквалитетаиуњуморамноговишедасеуложи,алиизарадајезатомноговећа.Квалитетсеплаћаи тржиштеза таквуробу јенеограничено.Утомсмислупокушавамо да са мачванским повртариманаправимо план како би они успелидапроизведупаприкукојаимадобруцену.
Што се тиче ула га ња и отва ра ња нових рад них места, изгле да да је ту ситу а ци ја при лич но опти ми-стич на. Наја ви ли сте нове инве сти-то ре?У индустријску зону Језеро ускоро
ће доћи две компаније, из Босне иХерцеговине и Аустрије. Фирма изБоснеиХерцеговинепланирадагради гасну електрану и запослила бинеких 70 радника. Што се тичеаустријске фирме, ради се о производњи термоизолационих материјала.Они би овде довели ифирму изНемачке која производи танкове запиво. И ту би радило такође око 70радника. Нама сваких месец – двапада број незапослених. Тренутно је5.300 незапослених лица на евиденцији. Од почетка године неких 600700људи је нашло посао. Нису онисамо скинути са евиденције, него субаш запослени. Осећа се већ да јетржиште радне снаге прорадило.Компанија попут Купер стандардаимакапацитетза500радника.Итали
јанска компанија Супер шукоја се бави производњомципелаускоротребадапочнесаизградњомпогона.Онису ушли у реализацију пројектаумоментукадаједржава мењала регулативу окододелесубвенција.Збогтогајенастаомализастој.Земљиштејеизлицитираноиускоропочињусаизградњомобјектау зони Север. У питању судвехалеукојимаћерадитипо300радника.Такомпанијаје прилично активна кад јеречообуцибудућихрадника.Онисуизразилижељуданасуседнојпарцелидоведујошједногпартнера.Затим,ту јеМитрос који развија производњу и тренутно запошљавапреко300радника,акојибидо2020.требалодазапосли хиљадурадника.Ибивша Лувата, садашњи Модини,требадапроширипроизводњуизапослиоко600радника. Појављује се и компанијакоја јекупилаПинкијеву
Посао утвр ђи ва ња оба ле Саве је у току. Реч је о 700 мета ра мобил них пане ла у
град ском делу оба ле Саве, док би се један
део оба ле изди гао поста вља њем бето на,
тамо где неманад зи да. Ком пле тан про је кат кошта окопет мили о на евра.
Прво бисмо поста ви ли мон та жне пане ле
од насе ља Ста ри мост до пешач ког моста,
а оста ло бисморади ли у фаза ма
1321. JUN 2017. M NOVINE
хладњачу и планира производу корнишона. Уз постојеће компаније, мићемо убрзо имати проблем са недостатком радне снаге. Очекујем ипораст запослених у пољопривреди,кадасерешипроблемсезонскераднеснаге.Кобудехтеодарадинећеимати проблем да нађе посао. Такода би Митровица полако могла дакренесарастомбројастановника,јерсе у Митровицуљуди увелико досељавајуупотразизапослом.
Кад је реч о дру гим делат но сти ма и дру гим актив но сти ма локал не само у пра ве, неиз бе жна је и при ча о ула га њи ма у кул ту ру. Како Ви гле-да те на уло гу кул ту ре у савре ме-ном раз во ју гра да?Оноштојеидеја,кадајеупитању
култура,јестедаједандеокултурнихактивности мора бити у повезан сатуризмом и да мора дати одређендоприносразвојутуризма,атуризамтреба да донесе приход који ће севратити у буџет из ког ће се поновофинансиратикултура.Наравно,једандеокултуреморабитинепрофитабилан и институционализован. Међутим,многеинституцијекултуреуградубитребаледасеукључеидабудуу функцији развоја града, односнопрезентације града и привлачењетуриста. Можда се то не примећује,алипораступриходаодборавишнетаксевидимодасвевећибројљудипосећује Сремску Митровицу. Миморамо Сирмијум да „воздигнемо“,имамо Царску палату, ускоро средствима Министарства културе почињемореконструкцијуамфитеатранаЖитном тргу и то је тај антички деокултурнеитуристичкепонуде.Требада направимо везу центра града иСаве, да се главне манифестацијеодигравајууцентруинаобалиреке.Сава би била други елеменат, алифали нам пристаниште. Ево, овогпролећасутрикрузерабиланаСави.Покушалисмотуристесатихбродовадауведемоуград,алитосуорганизоване туристичке туре које имајусвој унапред предвиђен план пута.Сад покушавамо да се увежемо сатуристичким агенцијама како бисмоубудућететуристемоглидадоведемо у град, али и да их одведемо уФрушку гору, што је трећи сегменттуристичке понуде, винскидео, језера и манастири. Надам се да ћемоускоропродатихотелЛежимир.Људисе доста интересују за тај објекат.Значи,концептјеФрушкагора–Сава–Сирмијум.Усветотребауклопитикултуру.
Да, али нов ца за кул ту ру је мало, а кул тур ни садр жа ју кошта ју. Како са мало нов ца напра ви ти бога ту пону ду?Наравно,параимамало.Али,сма
трам да нешто може да се уради икреативношћуљуди који су запослени у установама културе. Неки дан
сам имао састанак са директоримаустанова културе и рекао сам да укултури пара имамало, али да затоимамногољуди.Затобимоглималодаосмислекултурнесадржајекојинекоштају много, а могу бити интересантниграђанима.Теустановеморајудапружедоприносопштемразвојуграда.
Кад је реч о тури зму, поме ну ли сте још неке прав це раз во ја. Међу-тим, и тури стич ка инфра струк ту ра зах те ва мно го ула га ња.Ставићемоакценатинаспортско–
рекреативни туризам. У плану јеизградња кампова попут оног наЗасавици.Занекестваринијепотребно толико новца, колико је важнодапостоји спремна и комплетна документација. Када имате папире и свепотребнедозволе,могусеисредстванаћи.МитровицинедостајеипристаништенаСави.Тојетакођескуппројекат, алисматрамдасе као јавно–приватнопартнерствоможереализовати.Натуризмусеморарадити.Оноштомипланирамојеформамасовногијефтиногтуризма.Акобитозаживело и хотелСирмијум би брзо нашаокупца.Садругестране,тујеиприватнисмештај,људиће,акоимајуинтереса,становекојевећиздајупретворити у туристичке капацитете. Издаваће их за десет – двадесет еврадневно.Тонијеникаквановост,тосемасовнорадикадаимапотражњезатаквимвидомрентирања.
Уз сву ову при чу о раз во ју, увек посто је они који ма је потреб на помоћ шире зајед ни це. Како сте задо вољ ни соци јал ном зашти том у гра ду?Увек постоје они којима је помоћ
неопходна. Постоје канали кроз којесетапомоћпружа,пресвегауправаза социјалну заштиту и Центар засоцијалнирад.ИКанцеларијазасмањење сиромаштва се показала каодоброрешење,имазаинтересованихзатајпројекат.Појединачнихслучајевасатешкимпроблемимаувекимаимипокушавамодапомогнемоколикоје у нашој моћи. Ангажовали смо сеокопомоћишколи„РадивојПоповић“какоби се вратила у некинормаланрежимрада.Требадарешимодневниборавак за децу са посебним потребама,даимстворимоусловезарад.Геронтодомаћицераденатериторијиграда.Имали смодобру сарадњу саКаритасом, али сад смо због законских препрека мало ослабили тусарадњу.Менијезбогтогажао.Каритас сада има програм палијативнезаштите у сарадњи са митровачкомБолницом,штојејакодобро.Мићемопокушати да пронађемо законскумогућностдаих укључимо у систем.Достасуонидоброрадилитајпосаои ми никад нисмо имали никаквихнесугласица.
Све тла на Цуца нић
Неки дан самимао саста нак са
дирек то ри ма уста но ва кул ту ре и рекаосам да у кул ту ри
пара има мало, алида зато има мно го
људи. Зато би могли мало да осми сле
кул тур не садр жа јекоји не кошта ју
мно го, а могу бити инте ре сант ни
гра ђа ни ма.Те уста но ве мора јуда пру же допри нос
општем раз во ју гра да
14 21. JUN 2017. M NOVINE ГРАД ПОД ЛУПОМ
МИЛОШ КОВАЧ, ДИРЕК ТОР „ГРАД СКОГ СТА НО ВА ЊА“ СРЕМ СКА МИТРО ВИ ЦА
У 64 стам бе не згра деуло же но 10 мили о на дина ра
Друштвосаограниченомодговорношћу „Градско становање“СремскаМитровицаоснованоје
прегодинудана.Завршиоцадужности директора овог привредног друштвапостављенјеМилошКовач,којиза М нови не каже да је делатност„Градског становања“ одржавањастамбеног простора и безбедностињеговог коришћења, као и уређења,управљањаидавањаузакуппословног простораи гаража које су у власништвуГрадаСремскаМитровица.Разлог за оснивање овог привред
ногдруштваиукидањеДирекцијезаизградњуГрадаСремскаМитровица,према речима директора „Градскогстановања“МилошаКовачајетоштојеЗакономпрописанодасвако јавнопредузеће до 2018. године достигне
одређени степен самоодрживости,штозначидамораиматисвојеизворнеприходе.Буџет„Градскогстановања“заову
годину износи 14,5 милиона динара,одтогаје12милионаодоснивачанаимеуговоразауслугекојемипружамо за њих. Ми поред тога што себавимо одржавање стамбених зграда, за потребе Града дајемо у закупсавпословнипросторигаражекојесу
увласништвулокалнесамоуправе.Упретходних шест месеци смо постигли95одстонаплате закупапословног простора и гаража, а пет одстоненаплаћенихсредствасуодудружења која се баве осетљивом проблематиком и која користе просторијеграда, али ће и она до краја годинебити наплаћена. Два и по милионадинара су сопствена средства, јер
Дирек тор „Град ског ста но ва ња“ Милош Ковач
У Насе љу Ста ри мост сани ра ју се кро во ви на згра да ма
Тре нут но „Град ско ста но ва ње“ има199 пот пи са них
уго во ра са стам бе ним згра да ма, док је
Дирек ци ја за изград њу гра да одр жа ва ла
168 стам бе них згра да
1521. JUN 2017. M NOVINE
Ко се с ким дого ва ра узгра ди 97 у Мати ја Хуђи?! Драгољуб Вучић, станар зграде број
97уНасељуМатијаХуђиуСремскојМитровици неколико пута се обра
ћаоМ нови на манаводећидасуненаменскитрошенепаресарачуназграде.Вучићнаводи да је на крају прошле године нарачунуњиховезградебило767.764динара, а да на рачуну почетком ове годиненемајуникаквихсредстава.Овакваситуација јесасвимстамбе
нимзградамакојесупотписалеуговородонацији, мислимо да је намера да сенаше паре сакрију. Ми смо могли санашимпарамадаплатимоцеоизносод448.000динаразарадовекојисусеизводилиунашојзгради.Градскостановањед.о.о.СремскаМитровица јеодоктобра2016. године подигло наплату за своје
месечнеуслугеса3.726на4.549динара,а истовремено су подигли накнаду занашегпредседникакућногсавета.Минезнамокојетоодобрио,пасумњамодасусеизмеђусебедоговорилибезбилочијесагласности.Председниккућногсаветајеувекдизаоновацкадмујебилопотребно.Рецимо,Градскостановањејеисплатило председнику кућног савета петнакнада од по 5.700 динара за периодјануар – март 2017. године и то:26.01.2017.(2путапо5.700)06.02.2017,09.03.2017. и 16.03.2017. године). Онкаже да нема ништа са новцем – кажеВучић између осталог у свом дописуМ нови на ма.Са друге стране директор „Градског
становања“ Милоша Ковач истиче да „Градско становање“ неможеда исплаћују средства на приватне рачуне безодлуке Скупштине станара, односно 51одстостанаратребадапотпишеодлукуда жели да пребаци средства на некиприватанрачунзбогпружањанекихуслуга.Непостојиникокомемипребацујемо
новацнаприватанрачун,семускладусановимзакономгдесусескупштинестанара сложиле да председник буде плаћен,узодговарајућуодлукуисагласностСкупштинестанара.Неможеникодаоденабанкоматиподигнепаре.Засвеморапостојатирачун,засвакустамбенузградусеводипосебнаевиденцијаштајесвеплаћено.Немашанседанекоузмепаре,па да их троши по свом нахођењу. Свеоне стамбене зграде које су у системуодржавања „Градског становања“ нисумогледапотрошепареаданисудонелирачуноизвршенимрадовима.Свирачунисуовде,уколикопостојенедоумицеисумње,станаримогуодпредседникадатраже да им достави копије рачуна, узнашизвештај–истичеКовач.Фак си мил допи са Дра го љу ба Вучи ћа
Дра го љуб Вучић
ЗА И ПРО ТИВ
За што (не) оста ти у „си сте му“? Ка ко функ ци о ни шу згра де ка да ста на ри од лу че да уме сто услу га „Град ског ста но-
ва ња“ са ми бри ну о одр жа ва њу сво јих згра да
УМ но ви на ма недавно је објављентекстподнасловом„Штасесвеможекадасестанарисложе“опозитивној
пракси зграде број 12 у Насељу МаркоПеричинКамењар,којајеизашлаизсистема одржавања. Директор „Градског становања“МилошКовачјепрокоментарисаотајтекст.Желимдакажемданепостојипозитив
на пракса ван „Градског становања“ илиДирекцијезаизградњуграданекада.Средства стамбене зграде број 12 у НасељуМаркоПеричинКамењар,укојојјеМирјанаМарковић председница Скупштине станара, су се годинама акумулирала на рачунДирекцијезаизградњуградадокјетазграда била у систему.Претходни председникСкупштине станара није потрошио новац,
пајеновац,кадасусеиздвојилиизДирекције, пребачен на њихов рачун и од тогновцасузавршилиуређењезграде.Волеобих да одете тамо за две, три године ипитатеихдалиимајупаранарачунуидали су у међувремену нешто радили. 95одсто зграда које су изашле из системаодржавањасупресталедасакупљајупареизатозградеизгледајутакокакоизгледају–истичеКовач.ПредседницаСкупштинестанараустам
беној згради 12, Насеље М. П. Камењар,МирјанаМарковићнијежелеладакоментаришеовуизјавуМилошаКовача,сматрајућијеличном,алистанарикојесмозатеклиналицуместасенеслажусамишљењемдиректора„Градскогстановања“.Незнамзаштонекобринеотомешта
ћемомидарадимосанашимпарама,осимако нема неки лични разлог? Тачно је дасмо били у Дирекцији и да смо повуклипаре одатле, али то су наше, а не паренеког другог, а зашто нису раније искоришћенедругојепитање.Урадилисмотоликотогаивеомасмозадовољни.Питањедалибисмоурадилииполаодтогадасунамдругирадили.Знасекакотоиде,надувајусецене,уграђујусе...Плустога,неморамодаплаћамо„Градскомстановању“шторасполаженашимпарама, аданамоно удељује и одређује извођаче. Сами ћемо датражимо оне који ће да нам најјефтинијеодржавајузграду–каже једанодстанара,који не жели да се представи, јер се бојипоследица због наводних претњи који сувећупућиваненаовуадресу.
16 21. JUN 2017. M NOVINE ГРАД ПОД ЛУПОМ
ГРАД СКА УПРА ВА ЗА СОЦИ ЈАЛ НУ ЗАШТИ ТУ
Помоћугро же ни ма кроз про јек теГрадска управа за социјалну и
здравственузаштитуГрадаСремскаМитровицарасписалајесре
диномфебруараконкурсзасуфинансирање пројеката удружења грађанаизобластисоцијалнезаштите.Заовенамене било је предвиђено шестмилионадинара.Наконкурссепријавилопреко20удружења,а18пројекатајеподржаноодстранекомисије.Одлучено је и да се уместо шестмилиона,запројектеудружењаграђана из области социјалне заштитеутроши5,3милионадинара.Средствасуодобреназа18удру
жења, а потписани су уговори са 17удружења. Није потписан уговор саМеђуопштинским савезом слепих изРуме,амојапретпоставка једанисузадовољни добијеним средствима.
Њимајеодобрено20.000динара,јермивећимамолокалноудружењеслепихислабовидихиониимајупримат.Исплаћенајепрваратасвимудружењима грађана. Кроз суфинансирањепрограмамиподстичеморазвојновихиунапређујеморадпостојећихуслугасоцијалне заштите, штитимо праванајугроженијих категорија становништва, помажемо маргинализованимгрупамаипобољшавамоусловерадаудружења кроз набавку опреме ифинансирање сталних трошкова.Пројектисувреднованипоквалитетуи значају. Задовољан сам, али увекможебоље.Морамоанимиратипредседнике и секретаре удружења дараде још боље пројекте – наводивршилацдужностиначелникаГрадскеуправе за социјалну и здравствену
имамо оспособљен кадар који вршинадзор при реализацији одређенихпројеката, процене откупних вредности станова, а у сопствена средстваспадаинакнадаод10одстонаимевођења послова за стамбене зграде–наводиКовач.Тренутно „Градскостановање“има
199 потписаних уговора са стамбеним зградама, док је Дирекција заизградњуградаодржавала168стамбених зграда. Како истичедиректор,једна трећина станара плаћа мањуценуодржавања, једнатрећинаистуцену,аједнатрећинавишуитосвега80 динара више по стану месечно уодносунаценекојесубилеуДирекцији.Стамбенезградекојесуусистему
одржавања „Градског становања“имајумогућностданавишемесечнихрата реализују капиталне пројекте.Тренутно се у Насељу Стари мострадечетирикрова,ауУлициАрсенија Чарнојевића ће се радити једанкров. Обратило нам се и неколикозграда из Насеља Матија Хуђи којеби такође да раде санацију крова.„Градскостановање“кредитирарадове,астанариуратаманадвеилитригодинеисплаћују радове.Ми зањихобезбеђујемо између 50 и 70 одстосредставазасређивањекрововабескаматно. Поређења ради, санацијакровапреоснивања„Градскогстановања“уНасељуСтаримостјекоштала између 800.000 и 1,2 милионадинара,аценакојисмомипостиглиуз гарантнирок се крећеод520.000до 800.000 динара – наводиМилошКовач.ГрадСремскаМитровицајеизсвог
буџета за ову годину определио петмилиона динара за суфинансирањерадованастамбенимзградама. У протекла два месеца су на 64
стамбене зграде извршени радовивредности од 10 милиона динара.Око3,5милионајеутрошеноназамену улазних врата на 23 стамбенезграде,прекодвамилионадинарајепотрошеноназаменусијалица,уграђене су лед сијалице које умногомесмањују потрошњуелектричну енергију. Део средстава је утрошен и назамену противпожарних апарата, јерсу све зграде у обавезида имају насвакомспратупротивпожарниапарат.Замењенисусандучићииинтерфонитамо где је било неопходно, а једандео зграда је и окречен. Уз то 95одстоуложенихсредставајеосталоуСремскојМитровици,јерсуизвођачибилиизграда.Планједасеиследећегодинеиздвојиистаколичинановцазаовенамене,анадамседаћемо2020. моћи озбиљна средства даопределимо како би се на зградамаурадила изолација и тако повећалаенергетскаефикасностзграда–наводиМилошКовач.
Биља на Села ко вић
НапоследњојседнициСкупштинеГрада Сремска Митровица којаје одржана 31. маја одборници
су усвојили одлуку о доношењуПланадетаљнерегулације (ПДР)проширењагробљауЈарку,одлукуоизрадиПДРцентралнезоненасељаМачванскаМитровицаиодлукуоизрадиПДРблокаизмеђуулицаСветозараМилетића, Бранка Радичевића и СавскогкејауСремскојМитровици.Како објашњава Мирјана Вашут,
вршилац дужности директора ЈП„Урбанизам“СремскаМитровица,збогнасталихкомуналнихпроблемаувезисасахрањивањемхуманихостатакаиизградње капеле на постојећем гробљу,дошло једопотребедасепроширигробљеуЈарку.Оноједефинисаноикрозобавезу
просторног плана Града СремскаМитровица, јер је за сва насељенаместапредвиђеноилидасепроширипостојеће гробље или да се пронађе
нова локација и формира ново гробље.Унајвећембројуслучајева,каоиу Јарку, могуће је израдити пландетаљне регулације проширења гробљаитајпландетаљнерегулацијејеоснов за прибављање земљишта ујавнојнамени.Најчешћесутоприватнепарцелекојесенаслањајуна гробље и када се уради план детаљнерегулације,одредисејавниинтересина основу јавног интереса се мораприбавити земљиште за проширењегробља–наводиМирјанаВашут.Што се тиче ПДР блока између
улица Светозара Милетића, БранкаРадичевића и Савског кеја у СремскојМитровици,упитањујепросторниблоккојијепрепознатљивпофудбалскомигралиштуФК„Срем“. Ми смо у овој години решили да
покушамодаурадимоплановедетаљне регулације који ће оправдати концептуалнорешењезастратешкиразвојграданадвеобале.Тренутно јеу
ЈП „УРБА НИ ЗАМ“ СРЕМ СКА МИТРО ВИ ЦА
Тра ди ци ја урба ни стич когпла ни ра ња
1721. JUN 2017. M NOVINE
заштитуВојиславМирнић.
Овогодишњи буџет управе којуводи Мирнић је 117,5 милионадинара. Од ове године почела
јесарадомиКанцеларијазасмањењесиромаштва. Сремска Митровица иРума су две локалне самоуправе уСремуукојимафункционишеоваКанцеларија.Циљједасерадноспособно, а социјално угрожено становништво ангажује кроз друштвено користан рад, а да при том уместо новцадобије помоћ у натури. Уплатиће сеелектрична енергија, купиће се дрва,основнеживотненамирницеислично. Социјално угрожени мештани
Лаћарка иМачванскеМитровице ћезахваљујући овом пилот пројектуиматимогућностдавећодјулабудурадно ангажовани у двамитровачкајавнапредузећа„Водовод“и„Комуналије“. Уместо једнократне помоћидобијаће помоћ у натури, а при томсурадноангажовани.Миформирамобазу тих лица, они се свакодневнојављајууКанцеларију,аинашианкетарисунатеренуиочекујемоњиховизвештај.Кадасесвиподациунесуубазу,занекетринедељебићепозванипрвизаинтересованикојићеобављати друштвено користан рад уразменузанакнадуунатури.Градуовом пројекту учествује са око двамилиона динара – наводи начелникМирнић.
ОдначелникаМирнићасазнајемоидарадовиназградиса40становазаизбеглицеуНасељу„МаркоПеричинКамењар“напредујуодличномдинамиком.Следећегодинејекрајњирокзазавршетакзграде,аМирнићнапомињедабизградамоглабитизавршена и до краја ове године. За овуинвестицијуГрад јеобезбедиолока
цијуисвенеопходнекомуналнеприкључке.Планједасепоредтезградеидућегодинеградијошједназградазаизбеглице,самогућношћуоткупа.Билабитозградаод30станова,до сада је21лицеиспунилоусловеза добијање стана, а за још деветстановајерасписанконкурскојијеутоку. Б. С.
израдипландетаљнерегулацијепросторногблокагдесеналазихотелСирмијум, а овај блок се наслања на тајблок.Идејаједасекрозцеотајпотезодцентраграда,пешачкезонекрозтуједнузонусиђе,узатрактивнесадржаје,дореке–наводиМирјанаВашут.Захваљујући ангажованости запо
слених у новоформираном јавномпредузећу за послове урбанизма„Урбанизам“, у овој години је донетонеколикоплановадетаљнерегулације.Како је истиче Мирјана Вашут, од
како се налазе на тржишту урбанистичкаструкасепробудила.Нас је нашоснивач ГрадСремска
Митровицаставионатржиште.Иурбанизам се пробудио. Да бисте добилиплату морате да урадите план, да гапредатеуправизаурбанизамзадаљупроцедуруитектадафактуришете.Тојакобудиљудеинаправљенјевеликипомак.У2016.једонетошестпланова,тосубилиплановидетаљнерегулације на подручјима сеоских насеља,електране,енергане,соларнеелектра
не,винарије.Правихплановадетаљнерегулацијекојисусуштинскизаразвојграда, каошто су просторниблокови,нијебило.Мисмосеухватилиукоштацсанедовршенимпосломиз2016.године и они се сада реализују – наводиМирјанаВашут.
ИзградскогбуџетазаЈП„Урбанизам“уовој годинибило јепредвиђено 16 милиона динара, а
наконребалансапредузећујеодобренојош3,5милионадинара.УЈП„Урбанизам“ради14лица.Миовегодинеузтајновацодосни
вачаморамодаобезбедимо12милиона динара од послова са стране.Покренулисмосе,радимо.Трудимседасвизапосленибудусталноангажовани,дапослаимаизаоснивачаисастране, ради се напорно али мислимдаћемоисказатирезултатштојеинајважнијеиоправдатиповерењеоснивача–наводиМирјанаВашут.Митровачко предузеће „Урбанизам“
радипословеизадругеопштине.Изашлисмонатериторијуопштине
Пећинце,сарађујемосаЈУП„План“изРумеи „Урбанизмом“изШиду.ТрудимоседаурбанистичкуструкууСремудржимо снажно, да једни другима неконкуришемо на тржишту него дазаједничким снагама регион држимоподконтроломидаурбанизмудамотуснагукојуонитребадаимау једномграду.Митровицаиматрадицијуод50година урбанистичком планирања –истичеВашут.
Б. Села ко вић
Дирек тор ка „Урба ни зма“ Мир ја на Вашут
Начел ник Воји слав Мир нић
18 21. JUN 2017. M NOVINE ГРАД ПОД ЛУПОМ
Спас од вру ћи нена митро вач ком мору
ГРАД СКА ПЛА ЖА У СРЕМ СКОЈ МИТРО ВИ ЦИ
КупалишнасезонанаГрадскојплажиуСремскојМитровицизваничнојеотворена10.јуна,аМитров
чаниигостисастранећенареднатримесеца бити у прилици да уживају убројним садржајима које митровачкоморенуди.Реновирани су тушеви и кабине,
постављене су нове жардињере сацвећем,свадечјаигралиштасупоправљена, као и справе за вежбање уоквиру теретаненаотвореном.Оспособљен је терен за мали фудбал, асређени су и терени за одбојку икошарку.Насутоје150кубнихметараситнефракцијенаобали,адабисве
функционисалокакотреба,ангажовани су спасиоци и лекари Дома здравља. Резултати анализе савске водекојујеурадиоЗаводзајавноздрављеСремска Митровица показују да јеводаисправназакупање.ЗасређивањеГрадскеплажеирад
свих неопходних служби из градскогбуџета је ове године издвојено деветмилиона динара. Одржавање плажеповерено је, као и годинама уназад,ЈКП„Комуналије“СремскаМитровица.Премаречимадиректораовогјавног
комуналног предузећа РадославаЈевремовића, ЈКП „Комуналије“ је саактивностима на уређењу Градске
плажекренулоудругојполовинимаја,дабивећ6.јунабиозавршенњентехнички пријем. Купалишна сезона ћетрајатидо10.септембра. „Комуналије“ су испуниле све
потребне услове како би стартовалаовогодишња купалишна сезона, урађена је анализа квалитета савскеводе, која је показала да је рекаисправназакупање.Водасеузоркујеједанпутнедељносачетирилокације,а анализе ради Завод за јавно здрављеСремскаМитровица.Активиранајеспасилачкаекипа,имамоједногспасиоцанаводиичетириуделуприобаља,ангажованисудокторимедицин
Дирек тор „Кому на ли ја“ Радо слав Јевре мо вић
Оно што је јакобит но иста ћи
јесте да је нашапла жа јед на
од рет ких град ских пла жа на коју
се улаз не напла ћу је, рекао је директор
„Комуналија“ Радослав Јевре мо вић
1921. JUN 2017. M NOVINE
ски техничар који су на плажи свакогданаод9до20часова.Оноштојејакобитно истаћи јесте да је наша плажаједнаодреткихградскихплажанакојусеулазненаплаћујерекаојеЈевремовић.Директор„Комуналија“напомињеда
секупачинаосталимплажамакупајуна сопствену одговорност, јер оне непоседујусвуодговарајућуинфраструктуру.Јединаплажанакојојједозвољено
купање је Градска плажа, док су свеосталеплажекојепостоједивљеиграђани се нањима купају на сопствену
одговорност–истичеРадославЈевремовић,директорЈКП„Комуналије“.На плажи свакодневно дежура по
један лекар и техничар од 9 до 20часова. Од Силване Познановић,медицинскесестресазнајемодајезаовихнеколикоданаколикокупалишнасезоназваничнотраје,билонеколикоситнихинтервенција. Углавном нам се обраћају деца
која се посеку, док старији суграђанидолазе да мере притисак. Било бидобро када би се слушали саветилекарадасенеборавинасунцуизмеђу 10 и 17 часова. Уз то треба питишто више воде – наводи СилванаПознановић из Дома здравља СремскаМитровица.Обезбедностикупачаиимовинена
плажибринуспасиоци.Овегодиненаплажикаоспасилацпопрвипутрадииједнадевојка.КристинаНиколићима20годинаикажедајојнијенапорнодацеоданбуденасунцу.Од свих послова које сам радила
овајми јенајбољи, збогдруштванајвише. До сада није било никаквихинтервенцијинаводиКристина.И Милош Згоњанин, који има 19
година,првипутчуваплажу.Купачимаапелујемоданепливају
прекобова, јер је тајдеонебезбедан–кажеЗгоњанин.Каоисвакегодине,улазнаплажује
бесплатан.Засвепосетиоцезаистасупонуђени занимљиви садржаји, атокомлетњихмесецинаплажићесеодржати и неколико занимљивихманифестација.
Биља на Села ко вићФото: Жељ ко Петрас
Многи Митровачани годинама уназадспасодврућинеуправопотраженаГрадској плажи. Најмлађи уживају у купању,они нешто старији у кафићима или узчашицуразговораухладупроводеврелелетње дане. Наш прослављени џудистаНенад Вуколић каже да је одрастао наСави:Плажајеједнасветлатачканашеггра
да.ОдрастаосамнаСави,једвачекамдапочнесезона.Свиђамисекакојесређенаплажа,имазанимљивихсадржаја,пасвечешћесасиномдолазимдасеиграовде.Двадруга,ВулеМићићиМиланПантић
такође уживају у понуди митровачкогмора.Суперјенаплажи,купамосе,највише
мисесвиђајукафићиидевојкакојаради
каоспасилац.Воданијехладна,купамосеи одлично се забављамо – каже ВулеМићић.Слично мишљење дели и Милан Пан
тић,ањеговајединазамеркајеташтосубовепреблизу.Највишеволимвикенденаплажи,тада
јеукафићимасуперпровод–истичеПантић.Поред оних који долазе да се купају и
сунчају, на плажи има и оних који раде.Марко Тадић већ осам година на плажипродајемекике,куванекукурузе,палачинке.Нестижемдасеокупамјеррадим,али
ми се јако свиђа како је плажа сређена.Имазанимљивихсадржајазасвегенерације–наводиМаркоТадић.
Посе ти о ци пре за до вољ ни
Ненад Вуко лић, Вуле Мићић, Милан Пан тић и Мар ко Тадић
Меди цин ска сестраСил ва на Позна но вић
Спа си о ци Кри сти на Нико лићи Милош Зго ња нин
Град Сремска Митровица овог летауводијошједнупаркингзону,упитањујечетврта,такозванаплавазонакојаћесеналазитинаГрадскојплажи.Обухватаће77паркингместакојасеналазенапростору од почетка насипа (ресторана„Риболовац“) до стадиона ФК „Срем“.Паркирањеуплавојзонићесенаплаћивати само док траје купалишна сезона,од10.јунадо10.септембраитосвакогданаувременскомпериодуод8до20часова.Засатвременапаркирањауновоуве
деној плавој зони посетиоци плаже ћеморатидаиздвоје50,односнозацелодневнопаркирање170динара.Предвиђено је да се са наплатом паркинга узониплажекрене1.августа.
Напла тапар кин га у зони пла же
Купа ли шна сезо нана Град ској пла жи у Срем ској Митро ви ци зва нич но је отво ре на 10. јуна, а посетиоци
ће наред на три месе ца моћи да ужи ва ју у
број ним садр жа ји ма
20 21. JUN 2017. M NOVINE ГРАД ПОД ЛУПОМ
Пројекат „ГРАД ПОД ЛУПОМ: Јавне финансије у интересу грађана“ реализује се уз финансијску подршку Градске управе за културу, спорт и омладинуГрада Сремска Митровица. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
СТРА ТЕ ГИ ЈА ЗА БЕЗ БЕД НИ ЈИ СА О БРА ЋАЈ
Сма њи ти са о бра ћа јне не зго де УГрадској кућиуСремској Митровици у пе
так, 16. јуна приказанје план Стратегије безбедностисаобраћајанапутевимаГрадаСремскаМитровицазапериодунареднихпетгодина, од 2017. до 2022.Отомесуговорилив.д.начелника Градске управе засаобраћај, комуналне и инспекцијске послове ГрадаСремска Митровица МирославЈовановићиБранимирМилетић,испредраднегрупекојајеписалаСтратегију. Једна од битних ства
ри јесте била да донесемостратешка документа, којаседоносеуциљусмањењабројасаобраћајнихнезгода.Сама документа су конципирана тако да су у њимадефинисане кључне активности којима ће се повећати безбедност саобраћаја. Дужни смо као локалнасамоуправа да у нареднихпет година направимо квалитетну базу података свихсаобраћајних несрећа какобисмо знали стање. Морамо остварити тесну сарадњусаПолицијскомуправом,Хитном помоћи, осигуравајућим друштвима и слично. Такође, потребно је да
имамо безбедније путеве,морамо радити на путнојинфраструктури, спроводити бесплатне техничкепрегледе. Направили смои план пројеката, кампања,акција које ћемо спроводити како би учесници билишто безбеднији. Пети стубјесте деловање након самесаобраћајне незгоде. Значида хитне службештобољеискординирамоиштобољеопремимо.Битнојерећидастратешкадокументакојасу
донесена директно произилазе из Стратегије безбедностисаобраћајаРепубликеСрбије, које јеВлададонела–рекаојев.д.начелникаГУзасаобраћај,комуналнеиинспекцијскепословеМирославЈовановић.Према његовим речима,
сва новчана средства, којесе наплате од саобраћајних казни, сливају се у буџет Републике Србије, док30одстосредставаостајеуградском буџету.Од тих 30
одсто, половина новца сеиздваја за саобраћајнуинфраструктуру, док се другаполовинаискористизабезбедностсаобраћаја.Бранимир Милетић иста
каоједасунаосновудобијенихстатистичкихподатакаи стања на терену, успелида израде Стратегију и даћеубудућностиГрадСремскаМитровицаиматибољестање безбедности саобраћаја.
С. С.
СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА
Пр ска ње ко ма ра цаНатериторијиГрадаСремскаМитровица
кренуло се са третирањем комараца.ВршилацдужностиначелникаГрадске
управезапољопривредуизаштитуживотнесрединеВладимирНастовићобишао је тимповодом16.јунаСавскикејдужкојегсепрвокренулосатретирањемкомараца.Третирањекомарацасевршинатерито
ријиграда,окорекеСаве,селимаБосутуиСремској Рачи, као иРаденковићу иРавњукоји се налазе уз реку. Третман се обављапредвечеиу токуноћи.Третирањемћебити обухваћена површина од 6.400 хектара,од чега ће 500 хектара бити третирано саземље. Битно је напоменути да се употребљавајусредствакојанемајуштетнодејство–рекаојеНастовић.Заовунамену,изградскогбуџета,издвоје
нојеокодвамилионадинара.С. С.
Са пре зен та ци је
Начелник Владимир Настовић
2121. JUN 2017. M NOVINE
ЈКП „ВОДО ВОД“ СРЕМ СКА МИТРО ВИ ЦА
Систем спре ман завећу потро шњу воде
Тре нут но се потро ша чи ма са тери то ри-је Гра да Срем ска Митро ви ца испо ру чу је изме ђу 270 и 300 лита ра у секун ди воде за пиће, што је за 20 одсто више у одно су на уоби ча је ну потро шњу. У систем водо-снаб де ва ња укљу че но је осам од 14 буна-ра, што зна чи да су укуп ни рас по ло жи-ви капа ци те ти дале ко већи од тре нут них потре ба за водом, саоп шта ва ју из митро-вач ког „Водо во да“
Летњетемпературекојесупочелепренеколико дана условиле су
очекиванипорастпотрошњеводе.Тренутносепотрошачима са територије ГрадаСремскаМитровицаиспоручујеизмеђу270и300литара у секунди воде за пиће,што је за 20 одсто више уодносунауобичајенупотрошњу.У системводоснабдевања укључено је осам од14бунара,штозначидасуукупни расположиви капацитетидалековећиодтренутних потреба за водом,саопштавајуизмитровачког„Водовода“.Ресурси ЈКП „Водовод“
који су у функцији водоснабдевања добро су припремљенизалетњусезону.
Предузете су све превентивнемереиактивностисациљем да током очекиванеповећане потрошње водоснабдевање буде стабилнои без проблема. То се пресвега односи на санацијукварова на цевоводима ииспирањеводоводнемрежеу граду и свим насељенимместима. Реконструкцијоммреже у Манђелосу и Чалмитрајнојерешенпроблемсапритиском,штоћесвакакоутицатиинаквалитетнијеснабдевањеводомтокомлета.Према речима Борисла
ва Бабића, в.д. директорасремскомитровачког „Водовода“, диспечерска службазадужена за мониторингстања на терену, непре
кидно, 24 сата прати испоруку воде ка потрошачима, потрошњу и притисак удистрибутивном систему,како би услед евентуалнихпроблема, реакција билаправовремена. С обзиром на адекват
не мере које предузимамо током целе године, неочекујемо веће проблеме уводоснабдевањуизјавиоједиректорБабић.Када је реч о квалитету
водезапиће,анализепоказују да она одговара свимпараметрима правилникао хигијенској исправности,тако да потрошачи могунесметаноибезбојазнидајекористе.Посебну пажњу треба да
обратепотрошачикојиимају локалне системе водоснабдевања, нарочито ониу Босуту, Чалми и Дивошу,с обзиром на то да црпне станице у овим местима располажу ограниченимколичинама воде.Њима сепрепоручује да рационалноинаменскикористеводукако би је имали довољноза пиће и основне животнепотребе.Услучајудауовимместима дође до нестанкаводе,ЈКП„Водовод“ћеупутитицистернузаводу, какоби се превладала такваситуација. Љ. Јан ко вић
Ана ли зе узо ра ка воде у лабо ра то ри ји
Дирек тор „Водо во да“ Бори слав Бабић
22 21. JUN 2017. M NOVINE ЛОКАЛНА САМОУПРАВА
СВЕ ЧА НО ПУШТЕН У РАД ВОДО ВОД У ЧОР ТА НОВ ЦИ МА
Поте кла град ска водаУзприсуствопредседникаОпштине
Инђија Владимира Гака и покрајинскогсекретаразапољопривре
ду, водопривреду и шумарство ВукаРадојевића,владикесремскогВасилијаипредставникаинђијскихјавнихпредузећа,ууторак,13.јунасвечанојепуштену рад новоизграђени водовод у Чортановцима.Наводоводнумрежу,којом јепотеклаградскаводачекалосевишеодтридеценијеипрвоје,симболично,прикључакдобиласеоскаамбуланта.За изградњу водоводне мреже утро
шено је укупно 99милиона динара, одтогаОпштинаИнђијаизлокалногбуџетаиздвојила јеседаммилионадинара,24милионаПокрајинскисекретаријатзапољопривреду, 34 милиона Управа закапиталнаулагањаи35милионадинараресорноминистарство.Једнооднашихпрвих,предизборних
обећањабилоједаћеморазликуквалитетаживотауградуинаселусвестинаминимумитојенештоначемууспешнорадимо уназад годину дана рекао јеВладимир Гак, председник ОпштинеИнђијаидодао:ВодоводуЧортановцима јенеопхо
дан и за развој привреде. Имамо примерједноглокалногсточаракојијехтеоданаправимлекаруализбогнедостатка градске воде није реализовао својплан. Управо на примеру водовода уЧортановцима, показали смо колико јебитнасарадњасвихнивоавластикадаје у питању развој и рад на томе дазадржимоштовећибројмладихнаселу.
Гак је навео да већ по свечаномпуштању водовода у рад почињу прикључења домаћинстава на водоводнумрежу.Мрежа је урађена тако даможе на
њу да се прикључи више од 850 корисника.Засада,наконспроведенеанкете,њих450одлучилоседасвојадомаћинстваприкљученамрежу,штојеоко60 одсто од укупног броја каже Гак идодаједајеценаприкључкаминимална
идаподразумеваискључивоматеријалнетрошкове којеиманадлежнопредузеће. Прикључак на мрежу кошта око 50
хиљададинараимисмопредвиделитупогодност да се може платити у 12месечнихрата,штоћесвакакозначитионима који желе градску воду кажепредседникОпштинеИнђија.
ЧортановчанићеиматимогућностдапотпишууговореупросторијамаМеснезаједнице у Чортановцима, јер ће радници „Водовода“ у наредних пар данаборавитиуселу,какобиимсеинатајначинолакшаоцеопосао.Покрајинскисекретарзапољопривре
ду, водопривреду и шумарство ВукРадојевићизразио је задовољствоштоје ресорни секретаријат учествовао укапиталној инвестицији за Чортановцеистакавши да и даље треба стваратиусловезаостанакмладихнаселу. Морамо се и на даље максимално
фокусиратинаразвојкомуналнеинфраструктуре.Поражавајуће једадо2017.године нисмо имали водовод у Чортановцима, али захваљујући препознавањутепотребеодстранелокалнесамоуправеданассмоуприлицидапустимоу рад водоводну мрежу у овом селу кажеРадојевићиуједнонајављујеускоро потписивање уговора са ОпштиномИнђија, јер ће поменути секретаријатфинансирати два значајна, комуналнапројектаутојсремскојопштини. Општини Инђија биће одобрена
средства за бушење новог бунара иизградњуцевоводакојисунеопходнидаби се одржао континуитет нормалногснабдевањаводомутокулетњегпериодаикакобифабрикаводеималанеопходанкапацитетзарад.Другипројекат,који ћемо заједнички финансирати јеизградњаводоводнемрежеуиндустријскојзони,укупневредности20милионарекаојеРадојевићнакрају. М. Ђ.
При кљу чак на мре жу кошта око 50 хиља да
дина ра и ми смопред ви де ли ту
погод ност да се може пла ти ти у 12 месеч них рата, што ће сва ка ко
зна чи ти они ма који желе град ску воду, каже
пред сед ник Општи не Инђи ја Вла ди мир Гак
Све ча но пушта ње у рад водо во да у Чор та нов ци ма
Про је кат „У СРЕ ДИ ШТУ ПАЖЊЕ: Инђи ја сли ком и реч ју“ финан сиј ски је подр жан од стра не Општи не Инђи ја.Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
2321. JUN 2017. M NOVINEФЕЈСБУЧЕЊЕ
МНО ГО БУКЕ НИ ОКО ЧЕГА
Не веруј „рота ри јан ци ма“ кад ти даро ве носеБашсамнедавноцитирао,у
сасвимдругомконтексту,оногћопавогХитлеровог
пиара,чувеногнацистичкогпропагандистуЈозефаГебелса.Дотичније,какојезабележенорекаонештокаоотприлике:„Чиммипоменукултуру,јасеухватимзапиштољ“.Знаојечовекпонештоотоме.Сакултуромјеувеккомпликовано.Засвесистеме,несамофашистички.Комунистички,социјалистички,демократски,олала...Циркусаколковолиш.Затосамсепитаонаштаћесеизродитионазамисаогрупеграђанакојасебеназивамитровачким„ротаријанцима“,којајенапомпезноодржанојконференцијизановинареуГрадскојкући,најавиласвојудоброчинитељскунамерудапомогнемитровачкомПозоришту,дабисесакупиласредствазакуповинумиксете,иличегавећ.Чулистевећзато,урумском
културномцентрује8.јунаорганизованконцертоперскепевачицесветскоггласаМилијанеНиколић,иначерођенеМитровчанке.СамаидејадасеуРумисакупљапомоћзамитровачкоПозориште,узсвоуважавањеРумеиРумљана,делујеблесаво.Митровицаимапозоришнусалу,памакарјојотпадалаифасадасазидова.Штодасеитоневиди,уПозориштукомеиначетребапомоћ?Знамданамјекултураудроњцима,
јердоксенамиреплатезазапосленеактивисте,управнеинадзорнеодборе,остале„хонорарце“итд,једвадаостаненештозаоноштобитребалодабудесврхапостојањатоликогбројакултурнихустанова,акамолизанекаквемиксетеиосталетричарије.Елем,узсавтајнашкултурни
каламбуркојиобилујевишкомнеталентованихдилетанатаимањкомнесамосредстава,негоиминимумаелементарнекреативности,умешалисусеничимизазванииактивистимитровачке„ротаријанске“дружине.Знамоизискустванаштасетосводило,јошизпериодакадасусетамо„ротирали“ликовикојимајетобилакомпензацијаштоусвомселунисумоглидабудуницрквењак,акамолипоп.Биојемеђуњимаједанчича(покој
нијечовек),којибисвакегодинеизсвогвоћњакапоклањаопаркорпијабукадецииз„специјалнешколе“.
Штоје,јели,лепо.Окотекорпесајабукамабисезатиморганизовалацелата„ротари“братија,кидишућинателевизијскеиосталемедије.Јер,штаједоброчинство,памакариисказаносанеколикокилограмапопадалихјабука,акотонезабележемедији.Уосталомчемубити„ротаријанац“идобротвор,акотемедијинечешкајупошкакљивомделулеђа.Али,добро,схватилисмовећдасечитаво„доброчинство“сводинатодасеузмеодједногнештоштосепоклонинекомдругом,пасезатимтимехвалинасвамедијскауста.Иначе,личнознамљудемеђутим
„ротаријанцима“којисупоштениихоћедапомогнуускладусасвојиммогућностима.Али,такођезнам,барколиконапрстеоберуке,ликовекојеуџепунедаимајузмијунегоиповрхтога.Затосамсезачудиокадасамвидеодасепетљајудапомажунасвојначин,адаимизваничнаградскауправаидениздлаку,тетошећињиховојташтини.Овоничимизазванодоброчинство
сепретворилоумалискандалнадруштвениммрежама.КонцертМилијанеНиколићпредрумскомпубликомјеодржан,алисе„другидео“наставионаинтернету.Насвомфејсбуку,МилијанајесасвимбеспотребнозамериладиректоркиПозориштаЈелениЈанко
вићштојојнијеличнозахвалила,негојецвећепослалапрекоорганизатора.Такојесветскипознатауметницацеломдогађајунапровинцијаланначиндаласасвимнепотребанпечат.Наравно,глумци(пресвегаВладимирБалашћак)сталисууодбранудиректорицеиПозоришта.Пајествардобилановитон.Штадасеради,ваљдасупрорадилезавичајнестрастииуметничкесујете.Накрајусепоказалодаштосекултуретиче,измеђуМетрополитенаимитровачког,илирумскогпозоришта,немавеликеразлике.Гдегоддачовекстигне,чувасвојејалијске,хеснерске,иликаквевећкорене.Потомпитањусветјебашмали.
Асвејемоглобитидругачије,културније,мирније,безнепотребненегативнепомпе.
Следећипут,кадаротаријанцибудухтелидасебесплатносликајузамедије,требаихпуститибезконтрауслуге.Неморајуништадапомажу,дасеопетнеизродинекинепотребанинцидент.Акосесетедадонесукојукилујабукауреду,акосенесете,несете...Штосетичетемиксете,организоваћеМ нови несакупљањеприлога.Толикорекламеибукезапархиљадаевра.Такорећиниокочега,штобирекаостаридобриШекспир.
Владимир Ћосић
БЕСПОТРЕБНА ПРЕПИРКА: Милијана Николић
24 21. JUN 2017. M NOVINE ПАЗОВАЧКА ПАНОРАМА
СЕД НИ ЦА СКУП ШТИ НЕ ОПШТИ НЕ СТА РА ПАЗО ВА
Добра реа ли за ци ја буџе та
Непуних месец дананаконштојеодржанапретходна седница
накојој јеусвојенаОдлукао ребалансу општинскогбуџета за ову годину,одборници су 13. јуна на16.заседањувећиномгласова усвојили одлуку озавршном рачуну буџетаОпштине Стара Пазова за2016. који је реализован уизносу од скоро 94 одстоодукупнооствареногбуџета што показује да је у
питању један од најбољепланиранихбуџета.Сдруге стране, одборници изопозиционихстранака констатовали су да су средствапланиранабуџетомзапрошлу годину, како кажу,недовољноискоришћена уделу који се односи назаштиту животне средине,пољопривреде и здравство,алииновацнамењенза унапређење безбедностисаобраћаја.Најављеноје и поновно покретање
иницијативедадвеулицеуСтаројПазови добију имена по двојици војника,Душану Иванчевићу иЗденку Бзовском који су1999. године погинули убомбардовању. Усвојено јеиРешењеопреносуправакоришћења непокретностикојејебилоунадлежностиопштине,паћетакоМеснаорганизацијаЦрвеногкрстау Новој Пазови користитипростор у Блоку 8 у овомнасељу.
Сед ни ца СО Ста ра Пазо ва
МЗ НОВА ПАЗО ВА
При о ри те ти новог Саве та
НачелуСаветаМЗНоваПазоваи у наредном четворогодишњем периоду биће Жељко
Маџаревић,докјенаместупредседникаИОостаоСашаБаришић.НовиСавет,којиброји21чланавећјеодржао и конститутивну седницу, инаставља са редовним активностима. Руководство овеМесне заједницеоцењуједадостатогаурађено,аусарадњи са општинским службаманаставља са реализацијом плановаод којих је најважнији прикључењеНове Пазове на аутопут, наставакрадованаизрадипројектнотехничкедокументације нове спортске дворанеикомплетнереконструкције главнеулицеуНовојПазови.СарадњасаОпштиномСтараПазовајеодличнаи
ускоро се очекује завршетак реконструкцијеједногделаДомаздравља,изјавио је Маџаревић, оцењујућипотребупостојањамеснихзаједницакоје су сервис грађана и спона кавишим нивоима власти у решавањусвакодневнихпроблема.СашаБаришићјенавеодаимсеграђаничестообраћају када је у питањуфункционисањекомуналнихстварикаоштојеулична расвета или проблеми оконастанкадивљихдепонијаињиховогуклањања. Свакодневно се грађанијављају уМесну заједницу са некимпредлозима, или указујујући на некепроблеме,којепокушавајузаједничкида реше, каже Бришић, јер је жељасвихдаНоваПазовапостанеуређенградић.
Пред сед ник Саве та МЗ Нова Пазо ва Жељ ко Маџа ре вић
Наста вља се са реа ли за ци јом пла но ва од којих је нај ва жни ји при кљу че ње Нове Пазо ве на ауто-пут
Буџе т Општи не Ста ра Пазо ва
за 2016. јереа ли зо вану изно су од
ско ро 94 одсто
2521. JUN 2017. M NOVINE
ЈКП „ЧИСТО ЋА“
Одво же њекаба стог отпа да
Сациљемдасеизбегнегомилањеотпада поред контејнера, али и да изађу усусрет суграђанима оји имају проблемодлагањакабастоготпада,устаропазовачкомЈавно–комуналномпредузећу„Чистоћа“ најављују током наредних месец данаредовну пролећну акцију сакупљања иодвожења кабастог отпада која ће битиспроведена у свим насељима општине.Остациодкревета,покваренифрижидериистариорманичестозавршавајупоредконтејнераиакоЈавно–комуналнопредузеће„Чистоћа“ два пута годишње спроводи овуакцију.Акција јебесплатнаизапочиње24.јунакадаћекабастиотпадбитисакупљануНовојПазови,ВојкииКрњешевцима,затим1.јулауСтаројПазовииГолубинцима,докће се 8. јула отпад односити у Старим иНовимБановцима,НасељуБановциДунав,БелегишуиСурдуку.Мештанисудужнидаупоменутимтерминимапре7сатиизнесукабасти отпад, а на терену ће бити осамекипасакамионимаитракторимасаукупно40радникаовогпредузећа.Следећаакцијаовеврстепредвиђенајенајесен.
БЕЛЕ ГИШ И НОВА ПАЗО ВА
Рено ви ра небибли о те ке
Ових дана приводе се крају радови нареновирању и санацији објеката, односноогранака Народне библиотеке „ДоситејОбрадовић“уопштиниСтараПазовазахваљујући средствима локалне самоуправечимесерешававишедеценијскипроблемсакојимасусесусретали,несамозапослени,већ и читаоци. Прокишњавање кровова наобјектимабиблиотекауНовојПазови,апоготову у Белегишу где је дошло до великогоштећење плафона након више деценијарешено је упротеклихмесецдана, такодаћеборавакнесамозапосленихвећичиталацаубудућебитибезбеданипријатан.Надлежниистичудајереновирањеисанирањеоведвебиблиотекебилоургентно.Средствауизносуод580хиљададинараобезбедила
јеОпштинаСтараПазовакојапоредулагањаузначајнекапиталнепројекте,неизостављабригуокултурно–образовнимустановамакаоштосубиблиотекеидомовикултуре. Библиотека „Петар Петровић Његош“ уНовој Пазови располаже фондом од преко43хиљадекњигасаоко1.500читалаца,докје у Библиотеци „Др Душан Ј. Поповић“ уБелегишу евидентирано преко 250 члановакојимајенарасполагањупреко5.000књига.
ХУМА НОСТ НА ДЕЛУ
При зна ња
Поводом Светског дана давалаца крви,ЦрвеникрстОпштинеСтараПазованаградио је даваоце за пет, 10, 20, 35, 50 и 75давања. Јубиларно давање имало је прошле годинењих 122 и њима је признањауручио Зденко Гашић, члан општинскогвећа. Према статистичким подацимаппштинаСтараПазова јеуобластидавалаштва крви са процентом од око 3,15одстонабројстановника,алидавалацајесигурно више, јер многи дају крв у већимцентримаисамимтимнисуевидентираникао даваоци у пазовачкомЦрвеном крсту. ИзЦрвеногкрстанапомињу,дасурезервекрви у летњој сезони увек смањене, а уСрбији је дневно потребно око хиљадујединицакрвииупућујупозивграђанимададајукрвипредупредетрадиционалнелетњенесташицезалиха.Моћићетодаучиневећ 29. јуна када ће акција добровољногдавалаштва крви бити одржана у СтаројПазови.
ВОЈ КА
Извор ноства ра ла штвоУвојачкомДомукултуре14.јунаодржа
најеопштинскаСмотраизворногстваралаштва на којој су се представиле певачкегрупе,вокалнисолистииинструменталистиизСтареиНовеПазовеиВојке.ВећтрадиционалноизСтареПазовеучествујеЖенскапевачкагрупаСКУДа„ЈанкоЧмелик“ивокалнасолисткињаАнаХорват,Удружење“Сана”,аизКУДа„БранкоРадичевић“овегодинесунаступилиТеодораАлександровски, вокална солисткиња и Милан Гајић,солистанафрули.ИзВојкесуучествовалеЖенска певачка група Сремице и Мушкепевачке групеФочацииПерућићани, а попрвипутнаСмотрисепојавилоиКулутноуметничкодруштвогуслара„БранкоРадичевић“изНовеПазовесадуетоми гусларомЉубкомПенезићем.УВојки је селекторкаДајанаКостићпослушалаиИзворнугрупу„Кордун“изИнђије,иодлучиладасвиучесницинаступеиназонскојсмотри,којаћебити24.јунауПећинцима.
Пројекат „Пазовачка панорама: на вратима Европске уније – Стара Пазова, пример и подсетник“ финансијски је подржан од стране Општине Стара Пазова.
СРЕМ СКА МИТРО ВИ ЦА
Кон зер ва ци јаиско пи на наЖит ном тргу
ГрадСремскаМитровица јенаовогодишњемконкурсуМинистарствакултуре„Градовиуфокусу2017.године“конкурисаосапројектом„Светлостицарскогграда“.Опредељено је 24милионадинараза реализацију активности на презентацијиархеолошкоглокалитетанаЖитномтргу. Град Сремска Митровица ће учествоватиусуфинансирањуовогпројектасатримилионадинара.Централни део пројекта „Светлости
царскогграда“чиниконзервација,рестаурација и презентација археолошкоглокалитета наЖитном тргу. Планираноје археолошко истраживање дела трга,радови на конзервацији архитектонскихостатака,уређењелокалитетаипрезентација трга у виду амфитеатралног степеништа. На овај начин омогућиће сеправилна презентација материјалногнаслеђа, а истовремено један од централних тргова постаћеместо одржавања најпосећенијих културних манифестација града. Спој наслеђених културних вредности и савременог културногстваралаштва Града, које је Министарствокултурепрепозналоупројекту„Светлости царског града“ подићи ће атрактивност културнихпрограмаиолакшатиреализацијуактивностикојесевећскородве деценије презентују на остацимаантичкогСирмијума.ЗахваљујућиМинистарствукултуре,токомовегодинеГрадће добити јединствену „отворену позорницу“ која ће представљати основу културногживотаградаалиињеговобогатокултурнонаслеђе,саопштавајуизГрадаСремскаМитровица.
РУМА
Бира се суве нир за Рум ски вашар Туристичка организација Руме распи
сала је конкурс за избор сувенира натему„Румскивашар“собзиромнатодасеове године сеобележава270 годинапостојањаРумског вашара.Управо затоће и овогодишња манифестација „Румфест“битиузнакуовогјубилеја.Својерадове(идејнорешењеиузорак
сувенира)учеснициконкурсамогудоставити лично сваког радног дана у Туристичку организацију или путем препоручене поштанске пошиљке на адресуРума,Главна172,најкасниједо24.јула.
26 21. JUN 2017. M NOVINE ДРУШТВО
У ОПШТИ НИ ПЕЋИН ЦИ ДОДЕ ЉЕ НА ПРИ ЗНА ЊА „КАПЕ ТАН МИША АНА СТА СИ ЈЕ ВИЋ“
Награ ђе ни нај бо љи у Сре му
ОпштинаПећинцибилајепрошлогпетка, 16. јуна домаћин свечаности уручења награде „Капе
тан Миша Анастасијевић“ за територију Сремског округа. Ова престижнанаграда,којаносиимесрпскогтрговцаидобротвораиз19.века,додељујесевећ 17 година у оквиру пројекта „Путка врху“ привредницима и институцијама за допринос развоју предузетничкогидруштвеногстваралаштва,амеђунаграђенима биле су и две локалнесамоуправе–општинеПећинцииИнђија.УимеопштинеПећинци,којајенагра
ду„КапетанМишаАнастасијевић“добила за развојне потенцијале, признање је примила председница ОпштинеДубравкаКовачевићСуботички, која јетомприликомизјавиладајечастбитиудруштву16најуспешнијихуСрему.Ованаграданијесамочаствећнас
обавезује да наставимо путем којимсмо кренули, путемразвоја свих обла
Ова награ да, доде љу је се већ 17 годи на при вред ни ци ма и инсти ту ци ја ма за допри-нос раз во ју пред у зет нич ког и дру штве ног ства ра ла штва, а међу награ ђе ни ма биле су и две локал не само у пра ве – општи не Пећин ци и Инђи ја
Весна Станковић
НАЈ ЖЕНАУ послед ње вре ме нави кли смо да нај жене буду поли ти чар ке, а ово га пута титу ла нај жене Сре ма у бизни су при па ла је Весни Стан-ко вић, комер ци јал ном дирек то ру при ват не фир ме „Хра на Про дукт“ из Сала ша Ноћај ског
2721. JUN 2017. M NOVINE
стипривредеипутемунапређењаквалитета живота у локалној заједници.Општина Пећинци своје потенцијалевећувеликопретвараурезултате,алипотенцијалазаразвојидаљеимамоуизобиљу, а на локалној самоуправи једатепотенцијалепрепознаиреализује,увекимајућинаумуискључивоинтересесвојих грађана–изјавила јепрваженапећиначкеопштине.Општина Инђија је награду добила
за унапређење привредног и друштвеног амбијента у региону. Захваљујућисеуимесвихдобитниканаграде,председник Општине Инђија Владимир Гакје рекаода кадабисмо се сви угледали на капетана Мишу Анастасијевићамакарнаједанминуттокомједногдана,инашадржаваинашнародбибилинавишем економском, породичном, друштвеномисоцијалномнивоу.Пренеколикоданаималисмопри
ликудадобијемо једну, заистапрестижну награду „Бизнис партнер 2017“,данас награду „КапетанМиша Анастасијевић“ионоштомепосебнорадујејечињеница да су оба признања нашојлокалнојсамоуправиурученазаразвојпословнеклимеилокалнесампоуправе каже председник Општине Инђија идодаје:Годинуданајепрошлоодкадасмо
преузели одговорност за грађанеопштинеИнђијаимноготогасмоурадили.Свето,можда,нијебиловидљиво,алисвакокопратинашрадмогаоједа
уочи наше напоре, а прави резултатитексададолазе.Гак је навео да су доказ резултата
њиховог једногодишњег рада четирибитнеинвестицијереализованеупретходном периоду, напомињући да су упретходних неколико дана пустили урадводоводуЧортановцима,завршилирадовенареконструкцијикошракашкогтерена кодКултурногцентрауИнђији,отворили реконструисани Градскибазен док се доградња централногобјектавртићаближикрају.Пројекат„Путкаврху“реализујуаген
ција „Медиа инвент“ и Универзитет уНовом Саду, уз подршку Привреднекоморе Војводине и регионалних привредних комора, а директор „Медиаинвента“ВладоМаркановићјенагласиодајепуткаврхутрновит,алидасенатомпутунађеипонекаружа. И ово признање је та симболична
ружа,која једанасурученаонимакојисупротеклипериодобележилиуспехом,амисмотајуспехвредноваликрозкритеријумепословности,тржишнепозиције,кооперативности,односасјавношћу,моралнихиетичкихвредности, одрживог развоја и конкурентности. Надамсе да ћемо мотивисати и многе другедакренустопамаданашњихдобитниканаграде–изјавиојеМаркановић.Свечаност је сјајним наступом улеп
шала Ирина Арсенијевић, млада италентована вокална солисткиња изШимановаца.
Награда„КапетанМишаАнастасијевићје додељена у 17 категорија: ОпштинаПећинци је награду добила за развојнепотенцијале;ОпштинаИнђијазаунапређењепривредногидруштвеногамбијентау региону; „StraussAdriatic“ д.о.о.Шимановци за најбољу компанија у региону;фабрика шећера „СУНОКО“ Пећинци јелидерконкурентностииодрживогразвоја;ВеснаСтанковић,комерцијалнидиректор „Храна Продукт“ Салаш Ноћајски јенај жена у бизнису региона; компанија„Lagermax AED“ д.о.о. Шимановци јенаграђена за најбољи менаџмент; „RUMetalTrade“ Рума за афирмацију предузетништва у региону; компанија „ЈУБ“д.о.о.Шимановци награђена је за најдинамичнијиразвој;„Агропапук“д.о.о.Кукујевци за квалитет; „Chemical Agrosava“Нови Београд је награђена за корпоративну и друштвену одговорност; „Термомонт“Шимановцијенаграђензанајбољипартнер; „Валдом“ Шид је награђен запословноститржишнупозиционираност;предузеће„ГРИМ“д.о.о.заквалитетуслугаи применумеђународних стандарда упословању;Развојнопроизводницентар„Пешовић“ Шимановци је награђен најпородичнибизнис;Етнонасеље„Врдничкакула“Врдник јенаграђеназанајбољутуристичку понуду, „Сремска телевизија“Шиднаграђенајезакреативаниангажован програм и друштвену одговорност;док је Национална кућа „Tammy Konak“Платичевонајбољидомаћинурегиону.
Добит ни ци
28 21. JUN 2017. M NOVINE ОПШТИНА ИНЂИЈА
СЕДНИЦA СКУП ШТИ НЕ ОПШТИ НЕ ИНЂИ ЈА
Иза бра ни дирек то ријав них пред у зе ћаНа14.седнициСкупштинеОпшти
не Инђија одржаној у понедељак, 19. јуна разрешени су ста
ри вршиоци дужности свих пет јавнихпредузећа и именовани директори утри јавнапредузећа: ЈП „Ингрин“, ЈКП„Водоводиканализација“иЈП„Инђијапут“.Уосталадвајавнапредузећа,ЈКП„Комуналац“иЈП„Ингас“,именованисунови вршиоцидужности на периоддогодинудана.За директора ЈКП „Водовод и кана
лизација“ именован је Драгољуб Трифуновић, дипломирани економистаизИнђије, који је у претходних годинудана био вршилац дужности директора у поменутом јавном предузећу.Иста ситуација је у ЈП „Инђија пут“ иЈП „Ингрин“ где су, такође, за директоре именовани досадашњи вршиоцидужностиЗоранМилићевић,дипломираниекономистаизБешкеиМомчилоМалешевић, дипломирани економистаизБешке.Свимдиректорима поверенјемандатутрајањуодчетиригодине. Изабрали смо директоре у оним
јавним предузећима где су кандидатииспунилисвенеопходнеуслове.Директорикојесмоизабралисадаимајујошвећу одговорност, јер више нису самовршиоцидужностивећсадаимају једнуобавезувише.Настављамодаљесапослом,сатежњомдаћеновидиректори радити на унапређењу рада својихјавних предузећа – истакао је ВладимирГак,председникОпштинеИнђија.
За разлику од три поменута јавна предузећа у којима су именованидиректори, у ЈП „Ингас“ и ЈКП „Комуналац“, именовани су нови вршиоцидужности.ГојкоКнежевић,дипломираниправниктуфункцијућеобављатиуЈП„Ингас“,докјеДушанЛемаићновивршилац дужности директора ЈКП„Комуналац“Инђија.На последњој седници СО Инђи
ја констатован је и престанак мандата досадашњимвршиоцимадужностидиректора Туристичке организацијеопштине Инђија, Дома здравља „ДрМилорад Мика Павловић“ и УстановеСпортскицентар.ДрЈовоКомазец,у наредне четири године обављаћефункцију директора Дома здравља.Маја Бошњак, досадашњи вршилацдужности директора Туристичке организације, ту функцију обављаће инаредних годину дана, док ће ИлијаТрбовић, досадашњи в.д. директораУстанове „Спортски центар“ бити наистојфункцији,такође,нареднихгодинудана.Поред именовања нових директора
и вршиоца дужности јавних предузећа,на14.седнициСОИнђија,измеђуосталог,донетасурешењанаконразматрања дугорочних планова пословних стратегија и развоја свих јавнихпредузећа за период 2017. до 2027.године и средњорочних планова запериодод2017.до2021.године.
М. Ђ.
У ЈП „Ингас“и ЈКП „Кому на лац“ име но ва ни су нови врши о ци дужно сти.
Гој ко Кне же вић,дипло ми ра ни прав ник
ту функ ци ју ћеоба вља ти у
ЈП „Ингас“, док је Душан Лема ић нови врши лац дужно сти
дирек то раЈКП „Кому на лац“
Инђи ја
Сед ни ца СО Инђи ја
2921. JUN 2017. M NOVINE
ПредседникОпштинеИнђијаВладимирГакусреду,14.јунаобишаојезавршнерадовенаГрад
скомбазенупредпочетак купалишнесезоне. У претходна три месеца,инђијскибазендобиојесасвимдругачијиизглед,уређенјеунутрашњидеобазена,апопрвипутодкадајеизграђен,обезбеђенисудодатнисадржајиувидудватобоганадужине60метара. Иако постоје велики проблеми у
буџету, инвестиција у реконструкцијуГрадског базена није велико оптерећење за локални буџети то говори ожељи локалне самоуправе да уредисвакидеоопштинеистакаојеГак.Поред уређења простора око саме
шкољкебазенаидвановатобогана,упретходном периоду постављене супреливнерешеткеококоритабазена,обновљена је фасада и постављенановакровнаконструкцијанаУправнојзгради. Изведени радови су само прва
фазаоногаштосмопредвиделикадајесређивањеГрадскогбазенаупитању.Следећегодинепланирамосређивање унутрашњости корита базена испољногделаизаограденајавио је
ИлијаТрбовић,в.д.директораУстанове„Спортскицентар“,којисезахвалиопредседникунаподршциипрепознавањузначајареновирањабазена.Kупалишна сезона на Градском
базенууИнђијисвечанојеотворенаунедељу,18.јуна,аотварањујеприсуствоваоипредседникОпштинеИнђи
јаВладимирГак.Тогданаулазјебиобесплатан за све посетиоце док ће,премаречиманадлежних,овесезонеценадневнекартеизносити300динара.Сезонскакартазађаке,студентеипензионереостајеистакаоипрошлегодинеиизноси2.500динара.
М. Ђ.
ПОЧЕ ЛА СЕЗО НА НА ГРАД СКОМ БАЗЕ НУ
Више садр жа ја за купа че
Пред сед ник Вла ди мир Гак оби шао завр шне радо ве на базе ну
СИСТЕ М 48
При кра ју доград ња врти ћа
Напоследњем састанкуСистема48 у Инђији, одржаном у петак,16. јунанашлисуседвонедељ
ниизвештајиУстанове„Спортскицентар“,ПУ„БошкоБуха“,ЈП„Инђијапут“иОпштинскеуправе.Представници инђијске предшкол
скеустановеизвестилисуприсутнеотоку радова на доградњи централногобјектавртића.Премањиховимречима, радови се приводе крају и већ утокуследећенедеље,извођачићеимуручитикључеве,послечегасеочеку
је набавка намештаја и дидактичкихсредстава, зашта је расписана јавнанабавка. Са почетком нове школскегодине,упоменутомобјектуборавићеоко100малишанакојисусе,досада,налазилиналистичекања.С друге стране, представници ЈП
„Инђија пут“ известили су присутне оинтервенцијама на вертикалној саобраћајној сигнализацији којих је, упретходнедвенедељебило54,истакавшидајеспроведенаакцијаусклопукојејеизвршенпрегледстањасвих
знакова на целој територији општинеИнђија. Такође, у претходном извештајном периоду, радници ЈП „Инђија пут“ интервенисали су 111 пута најавнојрасвети.Како јеистакаодиректор тог предузећа, Зоран Милићевићразлог су учесталији захтеви мештананеколикоинђијскихсела,којисусеодносили на замену сијалица на јавној расвети која се налази у близиниспортских терена.За поменуте интервенцијеутрошенасусредствауизносуид94.500динара. М. Ђ.
Са послед њег састан ка Систе ма 48
30 21. JUN 2017. M NOVINE ОПШТИНА ИНЂИЈА
ЧЕТВР ТИ „ШЕК СПИР ФЕСТИ ВАЛ“ У ЧОР ТА НОВ ЦИ МА
Маг бет на кине ском јези куЧетврти „Шекспир фестивал“ у Чорта
новцимабићеодржанод30.јунадо5.јулауВилиСтанковић.Уаутентичном
амбијентузамканаДунавубићеприказанесавремене светске продукције рађене поделима Вилијама Шекспира. Идеја фестивала, јединственог у овом делу Европе је,да негује дела највећег светског драмскогствараоца представљањем атрактивногпозоришног програма под ведрим небом,какојетобилоиуШекспирововреме,истакао јеНикитаМиливојевићнаконференцијизановинареодржанојучетвртак,15.јунауВилиСтанковићидодаодајеовегодинеизостала подршка ресорног министарстваи покрајинског секретаријата, али да су узпомоћ спонзора и Општине Инђије ипак
успелидаорганизујуфестивал. У свом писму које је упутио „Шекспир
фестивалу“ прошле године, Питер Брук,једаноднајвећихредитеља20.века,између осталог, рекао је: „Шекспир јефеномен,као Сунце и Месец, његове драме говоредиректнољудимасвихрасаинивоа,усваком тренутку светске историје“. Уверен данамјеШекспирувекпотребан,нијемубилотешкоупутитинеколикоречиподршкеједноммалом,непознатомфестивалу,којисеборидаопстанеузШекспираистакаојеМиливојевићнаконференцијизановинареидодао: Публици која већ четврту годину дола
зи у предиван амбијент Виле Станковић уЧортановцимазаиста јепотребан „Шекспирфестивал“. За само три године постојања,
били смо домаћин позоришним трупама изИндије, Велике Британије, Португала, Финске,Грчке,Ирана,Македоније,САД,СловенијеиБелорусије.Својимпредставама,свионисудонелималигрумензлатаиоставилиовде код нас. Ове године наши гости бићепозоришта из Кине и Велике Британије, спредставама „Магбет“ и „Хенри пети“. Бићето јошједнаприликаза јединствен,позоришнидоживљај,потпуноновоинеочекиваноискуство.НикитаМиливојевићговориојеиосамом
буџетуФестивалакојијеовегодинеоко2,5милионадинара.Наконференцијизановинаре,идејнитворац„Шекспирфестивала“иредитељ,захвалиосепредседникуОпштинеИнђијаВладимируГаку,јерјелокалнасамоуправаималаслухазањиховеидејеижељуданаставесаодржавањемфестивала,упркос изостанку финансија са виших нивоавласти.Пресвега,честитамНикитиМиливојеви
ћунаистрајностииупорностидаовајфестивалживиионоштојамогудаобећамуовомтренутку је,даћефестивалживетидокгодмимножемоутицатина то–истакао јеГакидодао:Потрудићемоседаследећегодинеиздво
јимовишесредставакакобисмодопринелитомедаоваманифестацијабуде јошбољеорганизована. Свака локална самоуправамораиматиразвијенупривреду,алиакосу запостевљени спорт и култура поготово,онданикокоживиунашемградунијекомплетналичност.Ове године,„Шекспирфестивал“ уЧорта
новцима,30.јунаотворићепредстава„Перикле“ у режији Никите Миливојевића. Поредтога,посетиоцићеиматиприликудавидеипредставу „Хенри“, трупеПараболаизЛондона, која је на програму 01. јула, док ћеовогодишњи фестивал затворити „Магбет“,ТангШуВинг Театар Студија из Хонг Конгаунедељу,2. јула.Каоипретходнихгодина,обезбеђен је превоз до Виле Станковић уЧортановцимаизБеоградаиНовогСада.
М. Ђ.
Идејуооснивањуфестивалаиницираоје редитељ Никита Миливојевић наконпремијерењеговепредставе „ХенриVI”учувеном Глоб театру у Лондону у мају2012.године.ПореджељеданамоткријеШекспира на нов начин, Никита је биовођенидејомдасеВилаСтанковићизузетанпросторзатворензајавностуСрби
ји, учини атрактивним културнотуристичкимместом.ФестивалјепремалистиАгенције Бета проглашен за један од десетнајзначајнијих догађаја у култури Србије2014. године. Фестивал постаје деоЕвроспке мреже Шекспир фестивала(European Shakespeare Festival Network)2015.године.
О „Шек спир фести ва лу“
Наја ва „Шек спир фести ва ла“
Са јед ног од прет ход них фести ва ла (архи ва)
Про је кат „У СРЕ ДИ ШТУ ПАЖЊЕ: Инђи ја сли ком и реч ју“ финан сиј ски је подр жан од стра не Општи не Инђи ја.Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
3121. JUN 2017. M NOVINEОПШТИНА ШИД
РЕПУ БЛИ КА И ПОКРА ЈИ НА ФИНАН СИ РА ЈУ БРОЈ НЕ ПРО ЈЕК ТЕ У ШИД СКОЈ ОПШТИ НИ
Сна жна подр шкараз во ју ШидаМинистарство културе и
информисања, подржало је пројекат Општине
Шид „СачувајмокултуруШида“изатајпројекатшидскојопштини су одобрена средства увисини од 19милиона динара.СредстваћебитиискориштеназакомплетнореновирањесалеКултурно образовног центра.Овавестбила јеповодконференцијезановинарекојајеодржанапрошлогчетвртка,15.јунаукабинетупредседникаОпштинеШидПредрагаВуковића.Овимпутембихсезахвалио
Министарствукултуреиинформисања што је препознало даШиду треба комплетна адаптација сале Културно образовногцентра. Општина улаже напоре у припреми сваког пројекта,алибезснажнеподршкеВладеРепублике Србије и Александра Вучића, ничега од овог небибило.ДржаваСрбија јеставилаакценатнаШидсајасномжељом да се Шид развије.НисмомиуШидунапраснонаучилидаправимопројектнудокументацију и постали експертиза пројекте. Ми смо увек правили добре пројекте, а државаСрбијајесадаставилапосебанакценат наШид и на равномеранразвојСрбије.ЗаовихгодинуданауШиду јереализовановише пројеката него у последњих30година.Тосучињенице.ВладаАПВојводиненачелусаИгором Мировићем учинила јеичинимного занашуопштину.Сви заједно подижемо Шид са
нашим грађанима, на које сампоносан.Знамосвиколикинамје буџет и да од тих средставанебимоглисветодаурадимо.Овосуогромни,великипројектии ово су историјски тренуци заШидинашградћеубрзопостати једно велико градилиште истакаојеПредрагВуковић.Међу најзначајнијим про
јектима који се тренутно реализују у шидској општини су:комплетно реновирање сале
Културнообразовногцентра,зачије намене је из републичкоги покрајинског буџета укупноиздвојено 24 милиона динара,затим адаптација и санација Основне школе „Сремскифронт“ (средства обезбеђена од Владе Републике Србије Министарство просвете уизносуод70милионадинара).Опремање индустријске зонефинансираће Влада АП Војводине у износу од 20 милиона
динара. За изградњу кружногтока обезбеђена су средства уизносу од 300.000 евра захваљујућиВладиРепубликеСрбије и државном секретару дрНенаду Иванишевићу. Такође,за адаптацију Спортске халеодобренасусредствауизносуод око пола милиона евра одстране Министарства спорта.РадовинаизградњиводоводауСотусупочелиизатајпројекатначијусуреализацијумештанитогселачекалигодинама,средствајеобезбедилапокрајинскаВлада уз подршку ОпштинеШид. Као један од већих реализованих пројеката, Вуковићнаводиикомплетнореновиранмост Шаркудин у Вишњићеву,који је саниран уз помоћ средставапокрајинскеВладе. Реализацијом ових проје
ката ми интензивно крећемоу развој Шида. Наш следећикоракједовођењеинвеститорауШид.Италијанисувећотворилифабрикуикрећуупроширење својих капацитета. Из свихнаведених разлога, ја дугујемвеликохвалаВладиРепубликеСрбијезасвешточинизаразвојШидаистакаојеВуковић.Када су у питању одобре
на средства на конкурсу „Градови у фокусу 2017“, на комесу Шиду одобрена средства увисини од 19 милиона динара, уоквиру којег је градШидчетвртаопштинауСрбијикомесуодобренасредства,Вуковићкаже: Определили смо сеза ком
плетну адаптацају Културнообразовног центра, будући дасе у њему организују бројникултурно образовни програми, такода јенеопходнообезбедити адекватне услове заостварењециљапостојањаовеустанове, а то је обогаћивањекултурне понуде града, пружање могућности за развијањеиндивидуалних способностиграђана, креативно провођењеслободног времена, као и наанимирање грађана на активно укључивање у програме иактивностикојећезациљимати и задовољење културнихпотреба истих. Већ нареднихдана радови ће почети, како уКултурно образовном центрутако и на другим објектима,такодаћеШидускоропостатиједно велико градилиште, наобострано задовољство свихнасистичеВуковић.
М. Н.
Пред сед ник Општи не Шид Пре драг Вуко вић
Про је кат сале Кул тур но обра зов ног цен тра Шид
32 21. JUN 2017. M NOVINE ЛОКАЛНА САМОУПРАВА
Одборници иришке Скупштине усвојили су у среду, 14. јуна, већиномгласова,измеђуосталогиизвештај
оизвршењуизавршномрачунубуџетазапрошлугодину.УсвојенјеиизвештајорадуОпштинске
управе2016. годинуиодборницисудалисагласност за трећу измену финансијскогпланаЈП„Комуналац“.Предлогзадопунудневногредакојасе
односиланаформирањеСкупштинскоганкетног одбора је одбачена, јер је предлагач,ЗоранКнежевић,испредГрађанскелисте,одустаорекавшидаодборнициманиједостављена документација, која је благовременопредатауСкупштину.Штосетичезавршногбуџетазапретход
нугодинуукупноостваренитекућиприходии примања су 380,4милионадинара, доксурасходиииздаци354,4милионадинара.КакојеистакаоИлијаЈоцић,шефСлужбе зафинансије, утврђивање и наплатујавнихприходаукупан,коригованфискалнисуфицитизносиоје8,2милионадинара.Консолидоваласусебуџетскасредства
исредствакојанисудошлапрекобуџета,негонаодређененаменскерачуне,којисуотворенизапланиранепројекте.Данапоменемдасуиндиректнибуџетскикорисници поштовали финансијску дисциплину ипренета неутрошена средства вратили убуџетзатоштоихнемогуискористити,анесмејузадржатинарачуну–додаојеЈоцић.Одборници су усвојилии тачкудневног
реда која се односила на утврђивање ирасподелудобитиЈП„Комуналац“Ириг.Остварена добит ЈП „Комуналац“ за
2016. годину је 15 милиона динара, асредствасураспоређенауплатомубуџетСкупштине општине Ириг у износу од 50хиљададинара,6,1милионутрошенјезапокрићегубитакаранијихгодинаи8,7ми
лионадинарасеукњижилакаонераспоређенадобитпозавршномрачуну.ОрадуОпштинскеуправеза2016.годи
нуизвестилајеначелницаОливераФилиповићПротић. Услови рада у месним канцеларијама
су задовољавајући, али је опрема дотрајала и отежава рад у техничком смислу.У Месној заједници Крушедол Прњаворуслови су незадовољавајући и захтевајухитнорешење.Запосленисумаксималнобилиангажованинаписањупројекатаиизради документације потребне за учествовање на конкурсима за доделу средстванашојопштини.Резултаттогасуприхваћенипројектиидобијена средстваодУправе за капитална улагања Аутономне покрајине Војводине, укупне вредности 78,4милиона, као и пројекти од покрајинскихсекретаријата, министарства и Комесаријата за избеглице. Битно је нагласити даОпштинскауправаусарадњисаЦентром
за социјални рад по први пут спроводи иуспешнореализујепројекатЕУ„Унапређење социјалне инклузије деце и одраслихсаинвалидитетомкрозспровођењеновихсоцијалнихуслугауопштиниИриг“,чијајеукупнавредност183.203,37евра–реклајеначелница Општинске управе ФилиповићПротић.
Позавршеткуседницеодборницамаиодборницимасудодељенитаблетииубудућећесематеријалслатиелек
тронскимпутем.Како је истакаопредседникСкупштинеВладиславИлкић,одсадаће скупштински материјал брзо и ефикасно стизати до корисника, а у службамасе неће више беспотребно губити времена штампање и достављање материјала.Овим су уштеде су вишеструке, а уједносеводирачунаоживотнојсрединијерћепотрошњапапираикетриџазаштампањеувеликобитисмањена.
С. С.
СКУП ШТИ НА ОП ШТИ НЕ ИРИГ: УСВО ЈЕН ИЗ ВЕ ШТАЈ О БУ ЏЕ ТУ ЗА ПРЕТ ХОД НУ ГО ДИ НУ
Про шла го ди на за вр ше насу фи ци том бу џе та
Сeдница СО Ириг
Јавно предузеће „Комуналац“ Ириг је у претходнихдванаест месеци оствари
лониздобрихпословнихрезултата. Поред редовних активности и делатности којима себави, одношење комуналноготпада, одржавање чистоће најавним површинама, одржавањезеленила,погребнимуслугама, одвођењем атмосферскихвода,унадлежностифирмејеиуправљањелокалниминекатегорисанимпутевима. Самим проширењем спек
тра делатности није опао квалитетпружањауслуганегојеионподигнутнавишиниво.Ангажовано једесетфизичкихрадника у непосредном процесу
рада и извршена је набавканове механизације неопходнезарадуизносуоддеветмилиона динара. Дуговање премарадницимасесаосамсвелонадва месеца кашњења. Планирамо да у јуну анулирамо свадуговања према запосленима.Нема кашњења ни за путнетрошковезазапослене,којесукасниле и по су осамнаестмесеци. Дванаест месецикашњења исплате надокнадеНадзорном одбору сведене сунанулу.УрађенасутрипројектаодвиталногзначајазаЈавнопредузеће „Комуналац“ који сутренутно у реализацији. ДелимичнојеузпомоћПокрајинскогсекретаријата за урбанизам и
заштитуживотнесрединеизвршена санација депоније насамомуласкууБањуВрдникањенопотпунозатварањеочекујемоунареднојгодини.УсарадњисаСекретаријатомзапољопривреду и Општином Ириг упротеклих годину дана обезбеђенојеокошестмилионадинаразасанацијудивљихдепонијана територији наше општине.За уређење атарских путеваиздвојенасусредстваувисиниод33милионадинара,обезбеђена од стране Секретаријатаза пољопривреду и локалнесамоуправе–рекаојеАлександар Манојловић, директор ЈП„Комуналац“. С. С.
ЈП „КО МУ НА ЛАЦ“ ИРИГ
До бри по слов ни ре зул та ти
Алек сан дар Ма ној ло вић
3321. JUN 2017. M NOVINE
Fabrika memorijske pene u RumiTraži
Šivače sa i bez iskustva
Za šivače bez iskustva obezbeđujemo obuku, prevoz,mogućnost stalnog zaposlenja i sigurne plate
email: [email protected]: 062 78 99 66
Мотористи СремскeМитровицe су у циљуунапређења безбедности
мотоциклиста и мопеда у саобраћају, уз покровитељствоАгенције за безбедност саобраћајаиАсоцијацијезабезбедностмотоциклиста,9.јунаприсуствовали тренингу безбедне вожњена полигону Зелене пијаце уНовомСаду.Какојепрепознатзначајова
квих тренинга за наше грађане,поготово имајућу у виду да каолокална самоуправа смо једнаодвисокоризичнихкадасеузмеу обзир број незгода у којимаучествују возачи мотоцикала,испредГрадаСремскаМитровица кренуло је 15 возачамоторакоји су тог дана присуствовалиобуци и на тај начин усвојиликакотеоријскотакоипрактичнознање – изјавио је начелникГрадске управе за саобраћај,комуналнеиинспекцијскепословеМирославЈовановић.Тренингбезбедневожњеодр
жали су искусни предавачи иинструктори,асамтренингобухватао је: факторе ризика ииндикаторебезбедностисаобраћаја мотоциклиста; управљањеи вођење мотоцикла; техникувођења погледом; технику обрнутог управљања; вожњу у заокретимаидејствосиланамотоцикл;изненаднокочење(кочење
упаници);вожњунастази;слаломскувожњу;правилнокочењенаразличитимподлогама;избегавање препреке; изненаднокочење и избегавање препреке;изненаднокочењеиизбегавањепрепрекеунепознатомправцу. ГрадСремскаМитровица је
присамомкрајуизрадеиусвајања Стратегије безбедности иакционог плана безбедностисаобраћаја за период 2017 –2022. тако да ћемо у наредномпериоду интензивирати оваквеврсте пројеката и све вишесамостално спроводити разневрсте кампања које ће битиусмерене на повећање безбедностисвихучесникаусаобраћају–закључујеЈовановић.Групаинђијскихмотоциклиста
такођејеучествоваланапројекту „Тренинг безбедне вожње завозаче мотоцикла и мопеда“.Обуку инђијских возача двоточкашаобезбедиојеСаветзабезбедност саобраћаја општинеИнђија у сарадњи са Агенцијомза безбедност саобраћаја РепубликеСрбије,докјестручнуреализацију спровела Асоцијацијаза безбедност мотоциклиста.СаветзабезбедедностопштинеИнђија наставља интензиванрад на превентивниммерама ипобољшању безбедности свихучесника саобраћаја у инђијскојопштини.
ПОЉО ПРИ ВРЕД НА СТРУЧ НА СЛУ ЖБА РУМА
Одр жа ни Данипоља стр них жита
НатеренимаППСРумаодржани су 16. јунаДани поља страних
жита.Ове године ППС Рума
имаогледстрнихжитаса43сортеразличитихсемснскихкућа највише је било подпшеницом,алијебилоијечма,ражиитритикала. Увек пред жетву орга
низујемо Дан поља да бипроизвођачи видели какокултура сада изгледа и тоим је добра препрука штадакористезанареднусетву.Наравно,тојеиприликадасе нађу, размене искуства,а ту обавезно буду и представници семенских, хемијских кућа и произвођачиминералних ђубрива да сапољопривредницима разменеискуствавезаназаовупроизводњу истиче ГоранДробњак, стручни сараднику Пољопривредној стручнојслужбиРума.Он додаје да јефункција
ППСРумадапомогнепољопривреднимпроизвођачимау вези свих проблема којинастајууњиховојпроизводњитокомцелегодине.Могуданасконтактира
ју и то њих пуно и ради, анашисаветисубесплатниистичеДробњак.Жетва јечма у румској
општини је започела а задесетакданатребалобидапочнеижетвапшенице. Ова година није ишла
на руку произвођачима
када је пшеница у питању,био је изузетно дуг периодса ниским температурама,док је у периоду влатањабило суше. То се одразилона бокорење пшенице којеје било слабије, такоданеможемоочекиватиизузетновисоке приносе као лане,али ће бити парцела садобримприносима.Свакакослабијенегопрошлекоја јебилаизузетнородна објашњаваГоранДробњак.ГајаНинковићизСтејано
ваца каже за наше новинедаод почетка овеманифестације долази сваке године. То ми много значи,
посебно да сазнам више оновим и страним сортама,мада ја сејем више новосадскесортекадајепшеницаупитању.Понекадсејеми неке нове врсте, прво намањим површинама, запробу. Ова година је просечна, неће бити рекордна,билојехладно,аидостасекасносејало.Видите,свудапшеница стоји право нијеполегла, сада је соја најкритичнијањојтребавлаге.Сејемјошсунцокретикукурузимам,аимам40 јутараземље и виноград. Сунцокрет добро успева, кад свекултуреподбаце,онуспева,инајгоресушемунесметају,једнегодинемејеспасиоисадагасталносејемкаженамГајаНинковић.
С. Џ.
Дан поља стра них жита
ТРЕ НИНГ БЕЗ БЕД НЕ ВОЖЊЕ
Бај ке ри на обу ци
34 21. JUN 2017. M NOVINE ОПШТИНА РУМА
ПРЕД СЕД НИК ОПШТИ НЕ РУМА УРУ ЧИО СТИ ПЕН ДИ ЈЕ СПОР ТИ СТИ МА
Награ ђе но 15 нај бо љихПосле 110 стипендија
којесудобилинајбољирумски студенти, 13.
јуна у Градској кући, председник Општине СлађанМанчићјеуручиои15уговора о додели стипендија занајуспешније младе спортисте.Реч је о десет стипендија
заспортистеупојединачнимипетзанајбољеспортистеуекипнимспортовима.Стипендија износи 8.400
динараиисплаћиваћесезапериодод1.мартадокрајаовегодине.Потписивању уговора за
стипендијеприсуствоваојеирумски олимпијац, АлександарБундало, чланОпштинскогвећазадужензаспорт.СлађанМанчићјепоздра
вио све стипендисте и указаодарумскаопштинадостановцаулажеуспортимладеспортистекојисвојимрезултатима промовишу и овулокалнусамоуправуипожелео им још пуно добрихрезултатаиштомањеспортскихповреда. Ми смо спортски град,
штопоказујуиваширезултати. Веома смо успешни уборилачким спортовима,сматрамдабитребаодасенаправиискоракупојединимекипним спортовима, јер
наш град то заслужује.Општинскестипендијевама,младимспортистимасу,пресвега награда за ваш досадашњи рад, али оне морајубитииподстрекдасеостваре још бољи резултати.Награђеним стипендистима,али и свим спортистима унашојопштинижелимдаљеуспешне каријере, али и дабудете, пре свега, добриљудирекаојеСлађанМанчић.Онједодаодаквалитетно
бављење спортом пунокошта,аовојепокушајдасебармалопомогнекакоспор
тистима, тако и њиховимпородицама, а обећао је идаљупомоћимладимспортистимаињиховимклубовима.Једна од добитница сти
пендије је џудисткиња ЏК„Рума“ Мина Пешић, којаима17годинаипохађарумскуГимназију. Ја се бавим овим спор
том седам година. Одличансам и ђак, а може се свепостићиакосередовнорадии учи. Тренирам сваки данпо два сата, а последњидобар резултат ми је трећеместо на државном првен
ствукажеМина.Онаистичеда јој иновчаноовастипендија значи јер је опремаскупа.Тијана Турчиновић је
кошаркашицаЖКК„Рума92“која се тренутно такмичи уПрвојВојвођанскојлиги.Следећесезонепланира
мо да први тим игра Војвођанскулигуиприпремамосеза то. Са овом јуниорскомекипом били смо трећи уВојводини.Тренирамосвакидан, неко додатно иде и утеретану, имамо за саддобреуслове,мадасумалотермини у хали лошији, неможемоувекдастигнемонатренинг због школе, али сезаистатрудимо.Имамоиграчицакојезаистаимајупотенцијал да стигну далеко. Јаимам17 година имогу следеће године да играм сасениорима, а тренер нам јеМаркоЈелићпричаТијана,којајеученицатрећегразредаопштегсмераГимназијеуРумииодличанјеђак.Свесеможеакоседоста
ради и ако сте дисциплиновани. Много нам значи овастипендија, не само збогновца, него и да се чује занас, кошарка у Руми нијетолико популарна истичеТијанаТурчиновић.
С. Џакула
Награ ђе ни сти пен ди сти са пред сед ни ком Општи не
Мина Пешић и Тија на Тур чи но вић
3521. JUN 2017. M NOVINE
Градска библиотека „АтанасијеСтојковић“уРумипримилајенапоклонпреко300
књига од Амбасаде НароднеРепублике Кине у Београду, апримопредаји је 14. јуна присуствовао саветник за културукинескеамбасадеСјиХунг,каоипредставници свих установакултуре.Гостеиз кинескеамбасаде је
прво поздравио директор ГрадскебиблиотекеЖељкоСтојановићкојијезахвалионадонацијииуказаодајетопочетакњиховедаљедобресарадњекакавјеиоднос две државе НР Кине иСрбије. Кина, као најмногољуднија
земљакојајесадауекспанзији,сигурно је и значајан чинилацкада је наша земља у питању.Зато нам је част што долазитекод нас и показујете вољу завећомсарадњом.Кинескинародјепосебнопоносаннасвојукултуру, а ми ћемо деломњу упознатиикрозовекњигеистакаојеСтојановић.
Потом се гостима обратио иСветиславДамјанчук,шефОдељења за друштвене делатности. Ми већ имамо традицију
добреидугесарадњесаАмбасадомКине,каколокалнасамоуправа,такопосебноЗавичајнимузеј а садаиГрадскабиблиотека. С обзиром на то да самзадужензаобразовањеунашојопштини упознат сам да седостамладихРумљанаопределило за студирање кинескогјезика.Поред културе, покренуте су и активности на успостављању привредне сарадње рекаојеСветиславДамјанчук.СаветникзакултуруСјиХунг,
иакодоброговорисрпски језик,прво сеРумљанима у читаонициГрадскебиблиотекеобратионакинескомјезикуистакавшидасе сарадња са румском општиномсвевишеразвија,азапочелајеусферикултуреорганизовањемнедељекинескогфилма,потом редовних изложба фотографијаизКине,изложбипово
домкинескеНовегодине,каоипоследњеизложбеочају.Без помоћилокалне самоу
праве, не би се организовалеовеактивности.МисмоГрадскојбиблиотецидониралисадапреко300књига,аречјеокњигамао култури, књижевности, туризму и политици. Из ових књигаграђани Руме могу доста упознати кинески народ. Ово јепочетак наше сарадње, као и
првадонација Градској библиотецикојихћебитијошизјавиоје Сји Хунг који је на поклондобио књигу „Културно благоСрбије“.Рецимо да је реч о заиста
занимљивим књигама о Кини,њеним природним лепотама икултуринакинеском,енглеском,као и мањем броју на српскомјезику, а поред књига има ивидеозаписаоКини. С. Џ.
АМБА СА ДА НР КИНЕ У БЕО ГРА ДУ
Пре ко 300 књи га рум ској Библи о те ци
Сји Хунг, Жељ ко Сто ја но вић и Све ти слав Дамјан чук
У РУМИ ОБЕ ЛЕ ЖЕН СВЕТ СКИ ДАН ДАВА ЛА ЦА КРВИ
При зна ња за хуманостПоводомСветскогданадавалацакрви,
14. јуна, сваке године се у ГрадскојкућиуРумиорганизујепријемзајуби
ларне даваоце ове драгоцене течности итакоимсеисказујезахвалностштосусвојимхуманимгестомпомоглионимакојимајетакрвбиланеопходна.Овегодинепохвалеиплакетејепримило
укупно 58 давалаца. Владица Петковић једаокрв75пута,аНенадРадаковићиЧедомирСтанковићпо50пута.За35путадатукрвпохвалесудобилиСлободанАћимовић,Зоран Цвијић, Стеван Јанић и ЖељкоВишњић,билојеидесетороонихкојисукрвдали20пута,13подесетпутаињих28који
сукрвдалипетпута.Владица Петковић из Вогња каже да је
првипуткрвдаодавне1979.године.Тадајепочело,томијевећнавикаисве
док ме здравље служи и даље ћу даватикрв.Мислимдасваколичнотребадаосетиту потребу да да крв, увек има потребе задавањем, али се може десити и да намазатребакрв,дајепримиморекаојеВладицаПетковић.Сведобровољнедаваоцејеуимелокал
не самоуправе поздравио СветиславДамјанчук, шеф Одељења за друштвенеделатности.Вистехуманиљудикојипружајупомоћ
онимакојимајенајпотребнија,аданасћетеза ту исказану хуманост добити скромнапризнања.Желимштомањеситуацијагдејекрв неопходна, али да наставите са давањемкрви,дајеувекимадовољноурезервирекаојеСветиславДамјанчук.Др Мирослав Милошевић, председник
Црвеног крста Рума је указао да је у прошлој години, преко организација ЦрвеногкрстаиЦрвеногполумесецапомоћдобило160 милиона људи у свету. ОрганизацијаЦрвеног крста у Србији је основана 1856.годинеиспадамеђу15најстаријихорганизацијаусвету. Давалаштво крви је општи друштвени
интерес, а ми га успешно реализујемо усарадњи са Центром за трансфузију крвиЗдравственогцентрауСремскојМитровици.Добровољнидаваоцисуљудивеликогсрцаиурумскојопштиниихима1.900регистрованих.Прошлегодинесмоималиукупно18акција добровољног давања крви, а крв једало1.093лица,међуњимаи150онихкојису први пут дали, међу којима је највишебиломладихрекаоједрМилошевић.Традиционалноиовегодине,Црвеникрст
Румајерасписаоповодомовогданаконкурснатему„Крвживотзначи“усарадњисарумскимшколама,анаовај конкурс јепристиглопреко100ученичкихрадова.Светскидандавалацакрвиовегодинеје
усмереннадавањекрвиуванреднимситуацијама, а реализује се под слоганом „Нечекајнезгодупредузминешто.Дајкрв.“ С. Џ.
Уручење признања
36 21. JUN 2017. M NOVINE ОПШТИНА ПЕЋИНЦИ
ИЗ ПОКРА ЈИН СКЕ ВЛА ДЕ
За уре ђе ње канал скемре же 10,3 мили о наУзгради Покрајинске
владеусреду,14.јунаЂорђе Милићевић,
потпредседникВладеиВукРадојевић, ресорни секретарзапољопривредууручилисууговорепредставницима40локалнихсамоуправау Војводини, које су остварилеправонабесповратнасредства у оквиру конкурсанамењеног уређењу каналскемрежеуфункцијиодводњавања пољопривредногземљишта у 2017. години,међу којима је и ОпштинаПећинци.Приликом обраћања
представницима локалнихсамоуправа, потпредседникПокрајинскевладеМилићевић истакао је значај мераза унапређење пољопривреде као и да се оваквимконкурсима постижу двациља подстицај пољопривреднепроизводњенесамоу Војводини него и у целојСрбији, као и редовно одржавање хидромелиоративногсистемаодпреко20.000километара каналске мреже.Уговор је у име пећинач
кеОпштинепотписаоЗоранВојкић, заменик председнице Општине, а како намјерекао,наосновууговораса Покрајинским секретаријатом за пољопривреду,
водопривредуишумарство,ууређењеканалскемрежеуопштиниПећинцибићеуложено укупно 10,3 милионадинара,одчегаће5,3милионаобезбедитиПокрајинскисекретаријат, а пет милиона ће обезбедити ОпштинаПећинциизбуџетскихсредстава.Овакви конкурсиПокра
јинске владе од великог сузначајазанашуопштинујеру каналскумрежу годинаманије улагано, а неодржавана и неуређена каналска
мрежа у периоду обилнихпадавина представља опасносткакопопољопривреднадобра,такоизастановништво и привреду. Ово јесамопочетак,јерћеОпштинаПећинцинаставитидаинареднихгодинаучествујеусличнимпројектима–рекаојеВојкић.Укупнавредностовеинве
стиције, планиране програмом Покрајинског секретаријата за пољопривреду,водопривреду и шумарствоза 2017. годину износи 920
милиона динара, а ресорни секретар Вук Радојевићје навео да је реч о пројектукојизахтеваконтинуиранприступ, и да су данашњаулагањазаједничкаинвестицијаСекретаријатаилокалнихсамоуправа,чимећесеобезбедитидодатнефинансије водопривреди Војводине и радити на уређењуцрпних станица, испуста,устава и пропуста, односнонасвеукупномуређењусвихводопривредних објеката уоквируканалскемреже.
САВЕ ТИ МЕСНИХ ЗАЈЕД НИ ЦА ИЗА БРА НИ У 11 ПЕЋИ НАЧ КИХ НАСЕ ЉА
Побе да кан ди да та СНС-аЈеданаестнасељапећинач
ке општине у недељу, 18.јуна једобилоновесавете
меснихзаједница.Премаподацима Радног тела Општинскеизборне комисије за спровођење избора за саветемеснихзаједница, сва бирачка местаотворенасунавремеу7часова и затворена у 20 часова, аРадном телу није поднета ниједнапријавананерегуларностизбора.У Ашањи, Брестачу, Доњем
Товарнику, Карловчићу, Огару, Попинцима и Суботиштује изабрано по седам члано
ваСавета,уКупинову,Обрежуи Пећинцима изабрано је подевет чланова, док је у СибачуизабранопетчлановаСавета месне заједнице. Свих 81новоизабранихчлановаСаветасу кандидати које је подржалаСрпсканапреднастранка.Након што Радно тело
Општинскеизборнекомисијезаспровођење избора за Саветемесних заједница објави званичнерезултате,новоизабраничланови ће моћи да приступеконституисању Савета и изборупредседникаСаветамеснихзаједница.
3721. JUN 2017. M NOVINE
КЊИ ГЕ ЗА ДЕ ЦУ
Де да Си ми ноцар ство
У сремскомитровачкој Галерији„Лазар Возаревић“ представљенајекњигапесмаМиланаМаринковићаподназивом„ДедаСиминоцарство“, у четвртак, 15. јуна. Овазбирка песама за децу је његовадруга објављена књига. Издавачкњигеје„АМГрафик“Лаћарак.
Гу сак ста рог Си ме
СтарогСимегусак,злоћкојеонправи,нашаровагаче,аисметакрави.Певцаперунагањаикокицестаре,стариСимикаже,неврединипаре.
Унучићејуриинедаиммира,бабаМарибаштугазииредовнонервира.Гушчићеоннепази,луњакојекуда,акотаконаставиодеглавалуда.
БабаМаравели,селајезакратко,гускаћемосклонитиипојестислатко.Нијепрошлодуго,нинедељацела,бабаМарапрешлајесаречинадела.
Гускавишенема,свимајеповољи,младинамсеизлегао,онћебитибољи.СимостарибројисвојојбабаМари,учигаданебудекаоонајстари.
СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА
До на ци ја шко ли „Ра ди вој По по вић“Школизаосновноисредњеобра
зовање„РадивојПоповић“уСремскојМитровициурученаједонацијау виду цвећа од компанијеИтон усреду, 14. јуна. Носилац овог пројекта је организација Женска иницијатива„Јефимија“.
КУЛ ТУР НИ ЦЕН ТАР
„Јеже ва кући ца“ побра ла ова ци је
Упуној сали пећиначког Културногцентра прошлог петка, 16. јунаизведена дечја оперета „Јеже
ва кућица“, у извођењу деце полазникаМузичке секције – Студија за музичкуедукацијуиобразовањеПећинци,аподпокровитељством пећиначке локалнесамоуправе.На сцени Културног центра, деца су
представила пећиначкој публици једнусасвим друкчију музичку причу о скромном али храбром јежу Бранка Ћопића,преобликованууоперету.ПремаречимаБранкеСавић,којаедукуједецуикојајепоставила форму ове оперете, од изузетне је важности приближити најмлађојпопулацијиовуврстумузике.Овајпутсмопосебноангажовалинај
млађугрупу,јерјеоперета„Јежевакућица“ намењена пре свега најмлађој популацији.Овојеприликадасеупознајуидазаволедругачијуврстумузике,каоштојекласична,каоидасеизтогаједногдечјегмиљеапронађуимождабудућиполазницинашегСтудија,јернесамодабистеклидрагоценомузичкообразовање, којеће им помоћи у каснијем образовању иваспитању,негоиприликудаседружеиквалитетнопроведуслободновреме.Оно
штомождамногиродитељинезнају,тоједајенашамузичкаедукацијабесплатнаитоуправозахваљујућиопштиниПећинци,безчијепомоћинебисмомоглинесамореализовати,негоидеципружитиквалитетномузичко образовање, које на крајумогудаверификујууеминентнојмузичкојустанови „Петар Кранчевић“ у СремскојМитровици–истаклајеБранкаСавић.У публици су, поред родитеља деце
извођача и публике љубитеља дечјегстваралаштва, били и родитељи децекојасунекадапохађалаовумузичкусекцију.Уживалисмо,јерсудецабилазаиста
маестрална. Комплетна сценографија,музикаилибретосуодличноурађениибилојезадовољствоприсуствоватиоваквом догађају. Као родитељ детета којеје завршило нижу музичку школу, могудакажемдајевремекојејеБранкауложилаунашедетедрагоцено,јермузичкообразовањекојејестекаоовдедостамујепомоглоудаљоједукацији–рекао јеПавлеАрсенијевићизПопинаца.Извођењеоперете „Јежевакућица“не
бибилопотпунобезкорепетицијенаклавируДраганеБабић,каоисценографијекојујепоставилаБраниславаИлић.
Свечанимотварањем,упетак23. јуна,почиње купалишна сезона на БазенимаПећинци,аизуправеБазенана
свечаностиотварањанајављујубогатзабавнииспортскипрограм.Посетиоци,закојејепрвогданасезонеулазбесплатан,моћићедауживајуунаступимафолклорнихансамбалаибогатоммузичкомпрограму,каоидапратебројнаспортскатакмичења–турниреушаху,одбојцинапеску,стономтенису,док
ћезадецубитиангажованипрофесионалнианиматори.БазениПећинцииове годиненаставља
ју са лепом праксом из претходних годинадаодличнеученикетокомкупалишнесезоненаграђујубесплатнимулазомнабазене,аиовегодинећеусарадњисаСпортскимсавезом„Развојспортова“битиорганизованабесплатнашколапливањазаосновцеисредњошколце.
ПЕЋИ НАЧ КИ БАЗЕ НИ
На купа ње од 23. јуна
38 21. JUN 2017. M NOVINE ЛОКАЛНА САМОУПРАВА
Владимир Новотнибајкер из СремскеМитровице13.јуна
кренуо је на пут дуг20.000 километара доУлан Батора, главногграда Монголије иназад.НовотнисезаједносаНиколомКациномиз Берлина и ДејаномИсаковићем из Шапцаналази у мото тиму„Монголија2017“.Уколикосвебудетеклоонакокако су чланови овогмототимазамислили,уСрбијубитребалидасеврате за месец и подана, односно око 1.августа. Циљ наше мисије
пре свега јесте авантура, желимо давидимо неке нове земље, да упознамодругерегијеиљуде.Мене конкретно јепривукла прича о Монголији, о вожњикроз пустињу Гоби и чињеница да неможе баш свако да се одлучи и урадиовако нешто рекао је пред полазак
Новотни,дугогодишњичланМотоклуба„Срем“изСремскеМитровице.Он је објаснио да ће првих неколико
данапрелазитивишеод1.000километара пута дневно, а да ће се касније тајбројпређенихкилометарасмањиватииприлагођаватиусловимапута.
ИРИГ
Посета Немаца Делегацијаод11члановапољопри
вредника и грађана Ферсмолда,немачког градића са којим се Врдникпобратимио и са којим има дугогодишњусарадњуборавилaсудваданауиришкој општини. Како је појасниодиректор Агенције за рурални развојФедор Пушић ово је узвратна посетапријатеља из Немачке који долазе узваничнупосетуСрбији.УИригусу15.јуна посетили винарију и плантажувоћа.Темапосетејеанализаисагледа
вање како функционишу и како раденашимали пољопривредници.Њиховажељајебиладавидекакоинакојиначин функционише пољопривреда уСрбији. Једандеоделегације сепрофесионалнобавипроизводњомбиогаса.Нашажељаједаонинамапрезентујукакоонитораде,данамстручнообјасне и посаветују нас да ли ми уСрбији можемо да направимо таквеенергане, као што смо видели уНемачкој, с обзиром на то да ми уСрбији производимо доста сировинакоје служе за производњу биогаса.Ово је добра прилика да научимонешто од њих – рекао је директорПушић.
ТЕХ НИЧ КА ШКО ЛА „МИЛЕН КО ВЕР КИЋ НЕША“ У ПЕЋИН ЦИ МА
Обра зо ва њепо мери при вре де УТехничкој школи у Пећинцима,јединој средњој школи у веома
разуђеној општини Пећинци гдесу многа места од Пећинаца удаљена од 20 до 30 километара, од школске 2017/2018. године ученици ћеимати прилику да се упишу на следеће образовне профиле: финансијскиадминистратор, гимназија општи тип,индустријски механичар, електричар,оператермашинскеобрадеитрговац.ПоречимадиректоркеТехничкешко
ле„МиленкоВеркићНеша“уПећинцимамрСпоменкеРакић, сваки профилимасвојебенефите јер су створилиидаљеразвијајучврстусарадњусакомпанијама којима су потребни сви овипрофили.Овегодинеуписујемоичетирипро
фила по дуалном образовању (индустријски механичар за који је највишезаинтересованакомпанијаRobertBosh,електричарзакоји јетакођезаинтересована компанија Robert Bosh, оператере машинске обраде који подразумевајуираднацнцмашинамазакојису заинтересоване многе компанијеоддомаћихдостранихкаконемачких,кинескихимногихдругих,трговацкојијетакођеподуалном),штозначидаће
свиученицикојибудууписалиовепрофилеиматипрактичнунаставуукомпанијама гдећедобијатиизузетнознање,вештине, стипендију и плаћен превоз.Послезавршенешколеимајусигурнијезапослење, а такођемогу и да наставешколовање–изјавила јеСпоменкаРакић.Уимплементацијисвихпрофилапре
маречимадиректорке,школаимаподршкукомпанијауопштиниишире(Bosh,Аgena, Sunoko, Termomont, Trimo,Kleemann, Coffecab, Luki, Đurđević имногидруги),добрусарадњусалокалном самоуправом, Привредном комором Србије, ГИЗом, Министарствомпросветенаукеитехнолошкогразвоја,ЗУОВомкаоделомМинистарствапросвете,Националномслужбомзазапошљавање, Заједницом машинских иекономскихшкола,основнимшколама,факултетима, удружењима и многимдругим партнерима у развоју образовања и оснаживању ученика, будућихмладихљуди,нашебудућности. Сви се трудимо да их оснажимо
пружајући им прилике да стичу знање, вештине, ставове, многе важнесоцијалнекомпетенцијеапосебносвирадимо на томе да ученицима разви
јемо предузетнички дух јер ми смо тузбогњихисвакегодинесмосвепоноснијинањихзбогмногихуспеханатакмичењимаихуманитарнихакција.Овегодинеђак генерацијенам јеАлександраБакић,којајеосвојилашестоместона републичком такмичењу из основаекономије,многедомаћеимеђународненаградеиз књижевности, била је идиректорка ученичке компаније према упутствима „Достигнућа младих“.Похваљујемизахваљујемисвимдругимученициманапостигнутимуспесимаижелимсвимасвакодоброудаљемшколовању, запослењу и стварањупородицеизјавилаједиректоркаТехничке школе у Пећинцима СпоменкаРакић.
Дирек тор ка Тех нич кешко ле Спо мен ка Ракић
ВЛА ДИ МИР НОВОТ НИ ИЗ МК „СРЕМ“
До Мон го ли је на мото ру
3921. JUN 2017. M NOVINE
Уградској ОШ „Змај Јова Јовановић“организованаје13.јунасвечаностнакојојсусвимсвршеним
основцимаурученасведочанства,анајбољимаиВуковедипломе.По речима директора ове румске
школе Зорана Дропца, ове године суњихови ученици постизали изузетнерезултате на окружним и републичкимтакмичењима,ањиховтрудипостигнућатребанаградитиитакоимпоказатидасерадиучењецене.Имамо11ученикакојисуосмогоди
шње школовање завршили са чистимпетицама,узпримерновладање,ионисудоболиВуковедипломе.Осимтога,унашојшколи постојиФонд за награђивањеученикаипостојитимзаподршкуталентованимученицима.Свакегодинетим ученицима додељујемо наградекојезависеодтогакакавјебуџетфонда
упринципутанаградабудеоко5.000динарадодаоједиректорЗоранДробац.Попрвипутшколајеанкетиралађаке
далижелеваучерзаспортскуопрему,
техникуилизанештоштоихинтересујеисвакојеизабраопосвомукусу.Ђак генерације Јована Мушицки из
овог Фонда је награђена са 15.000динара. С. Џ.
Прикупљање амбалажног отпаданатериторијиСремскеМитровице кренуће почетком наредног
месеца. Овај пројекат се реализујевећ трећу годину заредом, а за циљима унапређење заштите животнесрединеиподизањееколошкесвестистановника. Тим поводом одржан јесастанак у Градској кући у СремскојМитровици,прошлогуторка,13.јуна.ПрошлегодинесаподручјаСрема
је однето око осам тона амбалаже.Кадасеприкупи,амбалажаседодатноиспира, а након тога се спаљује упостројењима која имају филтере затаквунамену.Важноједатакваамбалажанеидеукомуналниотпад,дасене баца по каналима и не спаљује.Самим тим биће чистија средина у
којој живимо и бићемо здравији –рекао је Сава Поповић, координаторпројекта.Са овом акцијом креће се 10. јула
почеводБосута,азатимћесевршитиу Кузмину, Мартинцима, СремскојМитровици, Лежимиру, Манђелосу,Гргуревцима, Малим Радинцима,ШашинцимаиЈарку. Циљ пројекта је унапређење
заштите животне средине, едукацијанаших пољопривредних произвођачаикрајњихкорисника.Менисечинидаиз године у годину, пројекат даје свебољерезултате.Очекујемдаће такобити и ове године. На овај начин,подиже се свест пољопривреднимпроизвођачима о очувању животнесредине – додао је начелник Градске
управе за пољопривреду и заштитуживотнесрединеВладимирНастовић.Састанку је присуствовао и Дарко
Гавриловић,председникСаветамеснезаједнице Мартинци. Он је нагласиодаранијенијебилорешењазасепарацију амбалажног отпада, међутимдајеовајпројекатмногодопринео,јерје,какотврди,уМартинцимапретходнихгодинабилопреко20домаћинстава који су се одазвали овој акцији.Такође, истакао је да би било доброкадабитајбројовегодинебиовећи,асвеуциљуподизањаеколошкесвестикодљуди.Овај пројекат реализује Удружење
иностраних произвођача пестицида(СЕЦПА)усарадњисаПољопривредномстручномслужбом. С. С.
СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА
При ку пља ње ам ба ла жног от па да
Са са стан ка
ОШ „ЗМАЈ ЈОВА ЈОВА НО ВИЋ“ РУМА
Завр шнасве ча ност
Све ча ност у Зма је вој шко ли
Ва жно је да ам ба ла жа
не иде уко му нал ни
от пад, дасе не ба ца
по ка на ли маи не спа љу је
40 21. JUN 2017. M NOVINE СА СВИХ СТРАНА
Целокупно чланство Градског одбора СПОСремска Митровица, као и члан Градског већаБранкоТодоровићприступилоје14.јунаПокретуобновеКраљевинеСрбије.Великојеинтересовањезанашпокретињего
ве циљеве. Борићемо се за обнову КраљевинеСрбије,децентрализацијувласти,дасенеодлу
чујеидиктирасвеизБеограда,негодаими,којисмојествараликрозисторију,одлучујемооњенојсудбини.Залагаћемосезатрадиционалне,породичневредностиунашемдруштвуипридруживањеСрбијепородициевропскихземаљауЕвропскојунијиизјавиојеБранкоТодоровић,садашњиповереникПокретаобновеКраљевинеСрбије.
СРЕМ СКА МИТРО ВИ ЦА
Чла но ви СПО пре шли у Покрет обно ве Кра ље ви не Срби је
УДРУ ЖЕ ЊЕ ГРА ЂА НА „ПАР НО РОМО РО“
Хума ни тар на пред ста ва
Удружење грађана „Парнороморо“прошлогпетка,16.јунауГрадскојкућиорганизовалојехуманитарну представу „Верујем у љубав“ у митровачкојГрадској кући, какобипомоглиседмогодишњем Драгану Спасојевићу у борби са леукемијом.Учитељ из Лаћарка Златко
Вулетић,којиводиовоудружење, каже да ово није први путданаовајначинпомажусуграђанима. Мајка дечака, РужицаСпасојевићсесвимазахвалиланапомоћи.Какосемоглочути,дечаксе
спрема за први разред јер сестање поправило и лекари суодобрилиполазакушколу.
ГЦ „СРЕМ“ РУМА
Коло ни ја „Моје успомене“„Мојеуспомене“јеназивтро
дневне 19. Ликовне колонијекоја јеодржанаГеронтолошкомцентру „Срем“уРуми,акоја јеотворена14.јуна.На овогодишњој Колонији
учествовало је 25 сликара изСрема, а њима се у раду придружилаикорисницаовеУстановеБранкаЛончаревић.Учесникеколонијејенаотва
рању поздравио директор ГЦ„Срем“,дрЗоранСлавујевић. Уметници су наши драги
гости и пријатељи, имају апсолутнукреативнуслободуисигурансамдаћеиовогапутабитинадахнути у свом ставаралаштву.Ликовнаколонијаунашојустанови доноси увек посебнуатмосферуирадостунашцентар. Поседујемо велики бројсликакојесурезултатрадасликаракојиучествујууовимколонијамаидрагонамјекадасмоуприлицидауправотеслике,одкојих многе имају велику уметничку вредност, можемо дапоклонимо гостима који нашуустановупосећујурекаојетимповодомдиректорСлавујевић.У програму поводом отвара
ња колоније „Моје успомене“учествовала је Исидора Живановић, ученицаМузичке школе„Теодор Тоша Андрејевић“ изРуме. С. Џ.
СУСРЕТ ДРУШТАВА „МАТИ ЈА ГУБЕЦ“
Румљани добри дома ћини
Хрватско културно просветно друштво„Матија Губец“ из Руме било је 17. јунадомаћин овогодишњих 15. Међународних
сусретадруштавакојаносеимеМатијаГубец.ТосудруштваизТаванкута,ГорњеСтубице,Загреба,СлавонскогКобаша,Сотина,ДоњегМихољцаиРумесаоко300учесника.Пре заједничког концерта гостију и домаћина
који јеодржанувеликојдвораниКултурногцентра,представникеседамдруштвапримилисууГрадској кући председник Скупштине општинеРума Стеван Ковачевић, начелник Општинскеуправе Душан Љубишић и председник ХКПДМатијаГубецизРумеПавлеШкробот. Ово су други сусрети који се одржавају у
Руми,собзиромнатода јесваке годинедругидомаћин.Нажалост,санамаовегодиненисудвадруштва,једноизИланчеизХрватске,аједноизБиХизБаковића. Захвалан сам румској општини која нас је подржала. Ово је прилика да севиде традиција и обичаји хрватског народа којемичувамоодзаборава.Мисмосепредставилинаступомтамбурашкогоркестра,осталадруштвауглавном,фолклором,семтамбурашаизГорњеСтубицекажеПавлеШкробот.За ове сусретеХКПД „Матија Губец“ изРуме
добио је средства од румске општине, Велепосланства Републике Хрватске и Покрајинскогсекретаријатазаобразовање,прописе,управуинационалнемањиненационалнезаједнице.Павле Шкробот додаје да су овакви сусрети
значајни и за мобилизацију чланства у самимдруштвима, будући да није лако организоватиовакведогађајесавеликимбројемучесника.Стеван Ковачевић, председник СО Рума је
истакао да локална самоуправа подржава одржавањевезаприпадниканационалнихзаједницаурегиону.Тојезначајандоприносуспостављањуукуп
не културне комуникације околних држава и тодорпиноси и повећању разумевања и стварању темеља за успостављањесарадњеи удругимобластима.МисмозаинтересованиданашеХКПД, промовишући културу своје заједнице,представљаикултуруидостигнућанашеопштинеимииху томеподржавамо.Оводруштво једалозначајандоприносразвојукултуреиоставилозначајантрагуисторијикултурнихдешавањаовде.МисаХКПД„МатијаГубец“имамоизузетнодобрусарадњу,оникоднасимајутретманКУДапрвогреда,збогсвојеисторијскетрадиције,алии културних достигнућа, сваки њихов успешаннаступјеуспехинашеопштинеистакаојеСтеванКовачевић.Антон Баћо је члан КУДа „Матија Губец“ из
СлавонскогКобашакојесерумскојпублиципредставилонаступомфолклорногансамблаупратњитамбурашкогоркестра. Други пут сам у Руми, као и већина наших
чланова, одличне утиске носимо одавде. Овисусретидоказујуданемаграница,даљудевезујупријатељстваузтамбуреипјесму.Румаседостапромјенила одмог првог доласка, већ на улазувидимоноваиндустријскапостројења,колико јамогупримјетитирекаојеАнтунБаћо.Насамомпочеткуконцертапубликуиучесни
кесупоздравилиПавлеШкробптиСтеванКовачевић,аовомсусретууметничкихдруштавакојиносеимеМатијеГупцаприсуствовао јеихрватскивелепосланикГорданМаркотић. С. Џ.
Наступ Румља на
4121. JUN 2017. M NOVINE
Уорганизацији Предшколске установе „Јелица СтанивуковићШиља“,ууторак,13.јунанапла
тоу испред Културно образовног центра у Шиду, по први пут је одржанаманифестација „Карневал беба“. Овулепуманифестацију, којојсусепоредмалишанајасленихгрупапредшколскеустанове изШида, прикључили и најмлађисуграђанисасвојимродитељима, отворили су председникОпштинеШид Предраг Вуковић и директоркаПредшколскеустанове„ЈелицаСтанивуковић Шиља“ Драгана Свитлица.Жељаорганизаторајебила,дасекрозову манифестацију усмери пажња нанајмлађеалиинапородицу,каоважанелеменатдруштва.Поводзаорганизовањемовемани
фестације је промоција наше установе.Извелисмобебенаулицу, јероне
сунамнекакоосталеусенцикадајеупитању предшколска установа и приређивањепрограмаванвртића.Углавномнаулицеизлазестаријималишании зато смо хтели да изведемо нашебебеинатајначинимпосветимовећупажњу.Уједножелимодадамодознања родитељима да су Општина иПредшколскаустановазаузелеставдасвојдецитребаомогућитидасеупишуу вртић.Доћи ће до прошириња капацитета, а ми ћемо увек бити ту дапомогнемородитељимаиизађемоимусусретистаклаједиректоркавртићаДраганаСвитлица.Родитељимаималишанимаобратио
сеипрвичовекОпштинеШидПредрагВуковић,изражавајућисвојезадовољствозбогвеликогбројамалишана. Кад видим оволику децу испред
себе,знамдарадимоправуствар.Овоје дивна слика Шида и са задовољствоммогудакажемдајенашапредшколска установа једна од најмодернијих и најопремљенијих. Такођеморамда кажемдасунамваспитачиизврсниидапрофесионалноисапунољубавирадесвојпосао.Нашзадатакједанастојимодаповећамокапацитетеувртићу,дасмањимолистечекањадецезаупис.Јердецасунашабудућност и у њих морамо да улажемо истакаојеПредрагВуковић.Обучениуразнобојнекостиме,деца
супрошеталакрозцентарграда,накончегасузаједносасвојимваспитачицама и родитељима, уз дечију музику изаплесала.Оваманифестацијаћепремаречимаорганизатора,постатитрадиционално дешавање на коме ће изгодине у годину, како се надају, крозШиддефиловатисвевећибројмалишана.
ПРЕД ШКОЛ СКА УСТА НО ВА „ЈЕЛИ ЦА СТА НИ ВУ КО ВИЋ ШИЉА“
Кар не вал беба
Нај мла ђи ужи ва ли у песми и игри испред Кул тур но обра зов ног цен тра
Повор ка весе лих мали ша на про шетала Кара ђор ђе вом ули цом
Обу че ни у разно бој не кости ме, деца супро ше та ла кроз
цен тар гра да, након чега су зајед но са
сво јим вас пи та чи ца ма и роди те љи ма,
уз дечи ју музи куи запле са ла
42 21. JUN 2017. M NOVINE СПОРТ
Ша трин ци: 27.Октобар Фрушка Гора 0:2; Кра љев ци:Јединство (К) – Борац 2:1;Ма лиРа дин ци:ФрушкогорацЦарУрош4:2;До брин ци:Сремац – Војводина 3:3; Во гањ:Слога – Полет 1:5; Гра бов ци:Граничар Јединство (Ру) 6:4;Ириг: С.В.Раднички – Планинац2:1.
01.Ф.Гора 26 17 4 5 74:26 5502.Граничар 26 17 3 6 67:37 5303.Војводина 26 16 4 6 65:29 5204.Сремац 26 16 4 6 64:39 5205.Једин.(Ру) 26 13 5 8 61:41 4406.Полет 26 12 8 6 49:30 4407.С.В.Радни. 26 12 5 9 49:37 4108.Фрушког. 26 12 5 9 56:57 4109.Планинац 26 11 6 9 50:35 3910.ЦарУрош 26 9 3 14 57:57 3011.27.Октобар 26 7 4 15 32:61 2512.Једин.(К) 26 7 1 18 29:58 2213.Слога 26 3 2 21 23:86 1114.Борац 26 2 2 22 21:104 8
ОФЛ РУ МА – ИРИГ
СТАРТ ПОСЛЕД ЊЕ ЕТА ПЕ ТРКЕ КРОЗ СРБИ ЈУ У ПЕЋИН ЦИ МА
Побед ник трке Кастран тас Хара лам пос
ШеталиштеуПећинцима,у недељу, 18. јуна јебило препуно бицикли
ста из целог света, спремнихдаосвојејошједну,овајпут57.бициклистичкуТркукрозСрбију.СтартомуПећинцимазапочела је трећа етапа Трке уорганизацији Бициклистичкогсавеза Србије и уз подршкуМинистарства омладине испорта,атакмичарисувозилитрасу дугу 159 километара одПећинацадоЗрењанина.Пре почетка трке, бицикли
стејеуимедомаћина–Општине Пећинци поздравила председница Општине ДубравкаКовачевић Суботички, која јепобеднику друге етапе одПожаревцадоврхаАвалеЛукиКирико,Италијанукојијевозиоза Турски тим, уручила жутумајицу – симбол победника ифаворитаунареднојетапи.Пресвега,свимтакмичари
ма желим срећну и безбеднувожњу, као и да остваре свој
циљ.Частнамједасмоуприлицидабудемодомаћинитреће, последње етапе 57. ТркекрозСрбијуинадамоседасмоуспелидабудемодобридомаћини, каоидаћенекиодваспожелети да поново посетенашуопштинуибољесе упознајусаприроднимлепотамаикултурно историјским наслеђем.Бићенамзадовољстводана нашим друмовима видимотакоуспешнеспортистеипокажемо вамшта је тошто нашуопштину чини посебном –рекла је прва жена пећиначкеопштинеидодалада јеправозадовољство видети пећиначкошеталиштепрепуноспортистаизцелогсвета,каоидасенададаћеовајдогађајпонукатинајмлађеПећинчанедапочнудасебавеовимспортом.Укупно 94 такмичара треће
етапе возили су одПећинаца,прекоНовогСададоЗрењанина,гдејебиоциљовемеђународне трке. Први кроз циљ
прошао је Оркин Ахмет (Турска),одмахизањеганашаосеКастрантасХаралампос(Србија,ГрккојијевозиозаБК„Партизан“),атрећеместозаузеојеКрасновЛеонид(Румунија).У укупном пласману побед
ник 57. бициклистичке Тркекроз Србију је КастрантасХаралампос, друго местоосвојио јеЛука Кирико, док јена трећем месту Антон Ивашкин (Белорусија). Традиционалну жуту мајицу победникаосвојио је Кастрантас Харалампос (Србија), најбољи напролазном циљу био је СтефанСтефановић(Србија)којијеосвојиозеленумајицу,белумајицу понео је Антон Ивашкин(Белорусија)каонајбољимлади возач, док је овогодишњи носилац плаве мајицеДанијел Криста (Румунија).Најбољиуукупномпласмануусрпском тиму био је СтефанСтефановић којисенашаона16.месту.
Старт послед ње ета пе бици кли стич ке трке био је у Пећин ци ма
КK „СИР МИ ЈУМ“
Пола га ње за виша зва њаУ суботу, 17. јуна чланови
Карате клуба „Сирмијум“ изСремскеМитровицеполагалисуза виша звања у карате спорту.Полагање је одржано у ПСЦ„Пинки“ где јенаступило98кандидата који су стекли услов даполажузапојасеве.Свикандидатисубиливеома
спремнизаовополагање,собзиром на то да се ради о веомауспешним такмичарима који супронелиименашегклубанашегградаинашедржавеширомсвета.Такмичарикојисунаполагању били најбољи су похваљениодкомисијезазвања,абиоихјевеликибројкојисунарочитоприказали програм за полагање –саопштавајуизклуба.Комисију за звања су чинили
Гордана Павловић, носилаццрног појас први дан, ДалиборРаковић и Љиљана Маричић,црни појас други дан, МаријаМилановић,црнипојастрећиданиСтаниславРаковић,којијебиопредседник комисије, носилаццрногпојасаседмидан. С. Р.
ВОЖЊА НАХРО НО МЕ ТАР
Старт тркеу Ерде ви куВећ четврту годину заредом,
Државно првенство у вожњи нахронометар,одржаћесеупетак,23.јунауЕрдевикууорганизацијиБициклистичкогсавезаСрбијеиБициклистичкогклуба„Шид“,узподршку Општине Шид и ТуристичкеорганизацијеШид.Возићесетркеу12категорија,
старттркејеу15часова.Дужинастазе је пет километара, а возисепутЕрдевикКукујевци.
ЏУДО КЛУБ „ЛСК“
Успе шни ЛаћарциВикенд за нама је био веома успешан за
џудисте „ЛСК“ из Лаћарка. У суботу, 17.јуна одржано је Првенство Војводине за
старије пионире у џудоу, аЏудо клуб „ЛСК“ јенаступио са две такмичарке. Тамара Соларевић је освојила првоместо у категорији до 40килограмаиостварилапласманнаПрвенствоСрбије,којећесеодржатиуПожаревцу.Катарина Педић нажалост није успела да остварипласманзадржавнопрвенство.Такмичари „ЛСК“,њихдеветсу18. јунауче
ствовалинатакмичењукојејеодржаноуТурији.Освојено је деветмедаља, три златне, трисребрнеитрибронзане.
Златнемедаљеосвојилису:ИванаАтарацуконкуренцији млађих пионирки до 40 килограма,УрошАнтонићу конкуренцијимлађихпионира до 42 кг, Александар Станимировић уконкуренцији полетараца до 38 кг. Сребрнемедаљеосвојилису:ТеодораАнтонићуконкуренцији полетарки до 31 кг, Страхиња Бировљевуконкуренцијиполетарацадо25кг,СтефанГемериуконкуренцијиполетарацадо31кг.Бронзом су се окитили Андреј Савић у конкуренцијимлађихполетарацадо20кг,ИлијаЋурчићуконкуренцијиполетарацадо28кгиВладимир Иванов у конкуренцији полетараца до+50килограма.
4321. JUN 2017. M NOVINE
НаАдиЦиганлијиуБеограду10.јунаодржаноје1.коломиникајакипионирскелигеСрбијекаоиТрофејБеограда.Чланови Кајакашког клуба „Вал“ изСремскеМитровице на овом такмичењусуоствариливеликиуспех,освојивши11медаља,иточетиризлатне,трисребрнеи четирибронзане, а свеподвођством тренера Ненада Косијера иИгора Дошена. Медаље су освојили:НаташаЛаушевић(сребро,МК11000м2007.г),МаркоПепелчевић(злато,МК11000м 2007.г.), Наташа Лаушевић,Милица Масталовић, Миона Ненадић,Луна Новаковић (сребро, МК4 500 м2006./2007.г), Страхиња Филиповић(бронза,МК11000м2005.г),СтрахињаФилиповић,МихаилоЖивковић(злато,МК2500м2005.г), ЈованРадмановић,Александар Јовановић, Лука Којовић,Алекса Стојановић (злато, МК4 500м2004./2005.г), Јован Радмановић (сребро,МК11000м2004.г),ЛукаКојовић,АлексаСтојановић(бронза,МК2500м2004.г), Бојан Шимоник, ДимитријеСтојшић (бронза, К2 500м пионири),БојанЗделар(злато,К1500мјуниори)иОгњенМасталовић(бронза,К1500мјуниори).
Б. З.
КАЈА КА ШКИ КЛУБ „ВАЛ“
Одличјаиз Београда
ПРИ ЈЕМ ЗА АТЛЕ ТИ ЧА РЕ У МИТРОВАЧКОЈ ГРАД СКОЈ КУЋИ
За спорт никад није касноУпетак, 16. јуна у Градској кући уСремској Митровици одржан је
пријем за млађе ветеране Атлетскогклуба„Сирмијум“изСремскеМитровицекојисузабележилизапаженерезултате на Првенству Србију одржаном 4.јунауСремскојМитровици.Ветеранисусетакмичилиу13дисци
плина, и то у тркама на 100, 200, 400,800, 3.000 и 5.000 метара, затим трцина400метарасапрепонамаиутрциуходању на 3.000 метара, такође скакалисуувисидаљ,атакмичилисусеиубацањукугле,дискаикопља.Натакмичењујеучествовало158атле
тичараветеранаи38ветеранки,односноукупно196такмичара,аосиматлетичараизСрбије,учешћесуузелииатлетичариизСловеније,ЦрнеГореиБосне.Првоместо у категорији од 35 до 39
годинаутрцина100метараприпалојеМилорадуБабићу,доксеуистојдисциплинисамоустароснојкатегоријиод40до44годинезлатомокитиоњеговбратБранислав Бабић. Бронзана медаља утојтрциприпалајетакођеМитровчанинуИгоруАшталковском.Утрцина400метарајошједнотреће
местоусвојојстароснојкатегоријиприпало јеАшталковском,док се у категоријиод55до59годинаистоммедаљомокитио Зоран Кресојевић, једини представникАК„Срем“.Мушкаштафета 400 пута 100 такође
је освојила трећеместо.Њу су чинили
браћа Бабић, Ашталковски и Кресојевић.БраћаБабићсуосвојилизлатнемеда
љеиудисциплинискокудаљусвојимстароснимкатегоријама.Утрцина400метараукатегоријиод
40до44 годиназасребрнумедаљусеизборилаМирјанаЦингели,аистамедаљајојјеприпалаиутрцина800метара.Дијана Ашталковски Шћекић је била
најбржаутрцина400метараукатегоријиод45до49година,апрвоместотакођејеосвојилаиудуплодужојтрци.Сви освајачи медаља обезбедили су
учешће на Балканском првенству којећебитиодржаноусептембрумесецууБугарској.Овим су показали да за спорт никад
није касноидаподстакнумладеда себавеспортом.
ПРВЕН СТВО СРБИ ЈЕ ЗА СТА РИ ЈЕ ЈУНИ О РЕ У АТЛЕ ТИ ЦИ
Митров ча ни машест меда љаУКрушевцујетокомвикендаодржаноПрвенство Србије за старије јунио
ре. Атлетичари АК „Срем“ освојилисутримедаљеидвачетвртаместа.СребрнумедаљујеосвојиоДејанАнту
новићутрцина3.000метарасапрепрекама резултатом 10:21,09. У узбудљивојтрци са честим претицањима Дејан јесачуваоснагузапоследњикругиуспеодаседомогнесребра.МиркоМаунасеувеомабрзој трцина
3.000метарадржаовеомадобро,истрчаоличнирекордкојисадаизноси9:11,55штојебилодовољнозабронзанумедаљу.Бронзу је освојио и Славко Стевић у
дисциплини скок у вис скочивши такођесвојновиличнирекорд1,94метара.ЧетвртопласиранесубилеСараБерток
утрцина3.000метарарезултатом10:20,4и Сара Станимировић у бацању копља35,22метракоја јеводиланајвећуборбуса ветром који је дувао на такмичењу иомеојеуостваривањубољегрезултата.Три медаље освојили су и атлетичари
„Сирмијума“одчегадвезлатненаистомтакмичењууКрушевцу.БлистаојеОгњен
Стојановић,којијетријумфоваоутрцина100 метара са новим личним рекордом10,74 секунди али са недозвољенимветром.Такојеобезбедиоместоурепрезентацији Србије за предстојеће Првенство Балкана у Румунији. Његов тренерГоран Павловић задовољан резултатом,напомињедајеовосамоуспутнастаницаидасуамбицијевеликамеђународнатакмичења.Посебнојебиларасположенаштафета
Сирмијума у саставу: Немања Јоргић,Александар Секулић, Душан Џодан иОгњенСтојановићкојисуновишампиониСрбијена4x400метарапобедившифаворизовани београдскиПартизан док су на4x100освојилисребрнумедаљу.Сара Киш је 100 метара истрчала за
12,36 секунди и била четврта, али нећепутоватинаПрвенствоБалканауштафетиСрбије, јерпионирипопропозицијаманемогунаступатизастаријејуниоре,штоје велика штета јер је изборила право.Висока четврта места заузели су ОгњенДеспићубацањукопљаиУрошПетрићубацањукладива.
Ветерани „Сирмијума“ са представницима Града
44 21. JUN 2017. M NOVINE
ОВАН: Закључујетеда вам недостајешира подршка и поуздане информације о
основнимдогађајиманапословнојсцени.Немојтедозволитидасе то негативно одрази на нивопословнесарадњеилинарезултате које очекујете. Важно је дасе правилно заштитите од негативнихутицаја.
БИК: Колебате сеизмеђу две пословнепонуде. Међутимпоказаћеседанијед
на од њих није одговарајућерешење које задовољава вашаочекивања. Потребно је да промените нека основна правила удоговору са сарадницима зарадвећег успеха. Нема разлога дапретерано истичете своје захтеве у друштву вољене особе.Обратите пажњу на здравијиначинисхране.
БЛИ ЗАН ЦИ: Делујете незаинтересованоза одређене темекоје захтевају додат
нипословниризик.Ипакхладантонистилодбијањанаилазеналош одјек у пословним круговима. Нажалост несвесно подстичетепословниривалитет.Осећате емотивну тензију у нечијемприсуству.Сталовамједаодгонетнете партнерову изненаднућудљивоступонашању.
РАК: Постоје различити неспоразуми упословним преговорима,штовамдајеза
правода инсистирате на својимциљевимаидоказивањуистине.Уколиковамјесталодаостварите пословни успех, потребно једа преузмете одговорност засвоје поступке. У сусрету савољеномособомделујетенапето јер многе ствари изненадаизмичувашојвољи.
ЛАВ:Очекујетепозитиван одговор илиодређено признањеза свој рад. Али, до
васдопирунеодређеникоментариинечијенегодовање.Немојтедозволити да вас неко испровоциранаимпулсивнопонашањеипогрешнуодлуку.Вољенаособаочекује да доследно испунитесвоја обећања.Тешко вам је даускладитесвезаједничкепотребеиинтересовања.
ДЕ ВИ ЦА: Уколиковас иритира нечијенепрофесио налнопонашање,потрудите
се да контролишете своје негативне импулсе и избегавајтепотенцијално ривалство. Потенцирање пословног сучељавањаствараиниздодатнихпроблема.Искреност пред вољеном особомутиченабољеразумевање.Потребна вам је емотивна блискост како бисте превазишлисумње.
ВА ГА: Нема разлогада очекујете новеуступке од особе којане подржава ваше
пословне ставове и циљеве којезаговарате. Губите драгоценовреме, непотребно инсистиратена истини о којој други не желејавно да се изјашњавају у вашукорист.Потребнавамјеемотивнадискреција, будите пажљиви иизбегавајтеавантуристичкеидеје.Приуштитесебиомиљенузабаву.
ШКОР ПИ ЈА:Нековамјасно даје до знања,да се налазите удоброј позицији и да
подржава ваше ставове. Потребноједапроценитедобартренутакза акцију и да надмудрите својеривале. Важно је да ваше идејеилиемотивнаинтересовањанаилазенапозитиванодговор.Уколико сте слободни планирајте новиљубавнисусрет.
СТРЕ ЛАЦ:Уколикосевећина сарадникапротиви вашим идејама и вољи, нема
потребе да упорно инсистиратена својимпрвобитнимнамерама.Нековамотворенодаједознањаданећеиматипревишеразумевања за ваше захтеве. Делујетеузнемирено, лакше вам је данекогоптужитезасвојеемотивностање. Потребно је да се бољеприлагодитеблискојособи.
ЈА РАЦ:Неможетедапромените основнеуслове или расположење које влада у
пословним круговима, плановикојеиматезависеоднечијегутицаја и воље. Немојте дозволитида у вама превлада сујета илижељазапобедничкимтријумфом.Морате имати довољно стрпљењазасвојупородицу.Избегавајтепсихо–физичкаоптерећењаилитакмичарскуатмосферу.
ВО ДО ЛИ ЈА:Изненаднапословнанепријатностилисукобса једном особом натераће
васдастварипосматратедругимочима. Избегавајте осетљиветеме које представљају потенцијални ризик за ваш пословниуглед. Будите довољно промишљени. Важно је да правилнопроценитенечијуулогуиемотивне намере. Партнер не жели давас додатно оптерећује својимзахтевима.
РИ БЕ:Договорсаједномособомуказујенамогућенеспоразумеипотенцијалнинеуспех.
Недостаје вам добар увид у различите токове пословних догађаја.Делујетесувишерезервисаноинеповерљиво али партнер неманамерудаваспретераноразуверава у вашимемотивнимсумњама.Важноједаправилноусмеравате.Важноједаправилноусмераватекреативнуенергију.
VREMEPLOV21. јун
1945.ЈапанскетрупенаострвуОкинава, које је служило каопоследња одбрана Јапана уДругом светском рату, предалесусеАмериканцима.1970. У финалу светског фудбалског првенства Бразил је уСјудадМексикупобедиоИталијуса4:1ипостаопрвитрострукиосвајачтрофејаЖилаРимеа.
22. јун1533.ТурскисултанСулејманIIВеличанствени са Аустријомпотписао уговор о миру, последругог неуспешног похода наБеч.1815.Послепораза кодВатерлоаНаполеонБонапартаабдицираоидругипут.1941.ПочелаоперацијаБарбароса,уДругомсветскомрату,укојојсуХитлероветрупесвишеод 150 дивизија напале СССРдужцелеграничнелинијеизмеђу Балтичког и Црног мора.Италија и Румунија објавилератСССР.
23. јун1999. Југословенски економистиизневладинеГрупе17проценилида је укупнаекономскаштетапослеНАТОбомбардовањаЈугославије29милијардии608милионадинара.
24. јун1821. Симон Боливар је победио у бици код Карабобоа иослободиоВенецуелуодшпанскевласти.1901.УПаризујеотворенапрваизложба19.годишњегшпанскогсликара Пабла Пикаса, која јеодушевилаликовнекритичаре.1912. На Олимпијске игре уСтокхолму отпутовала је првасрпскаолимпијска екипа, атлетичари Душан Милошевић иДрагутинТомашевић.
25. јун1876.УбицикодЛитлБигХорнаиндијанскоплемеСијуксподкомандом поглавице ЛудогКоња победило јединицу VIIкоњичке дивизије генералаЏорџа Армстронга Кастера.Кастер погинуо са сва 264 војника.1991. Словенија и Хрватскапрогласиле независност одСФРЈ.ТојепојачалонапетостуСФРЈ, која је каснијепрераслауратуХрватскојиБоснииХерцеговини.
26. јун1898. Рођен немачки конструктор авиона и индустријалацВилхелм Месершмит, који јенаправио први авион на светусабрзиномод1.000 километаранасат.1945.УСанФранцискусупредставници50земаља,укључујућиЈугославију,потписалиПовељуооснивањуУН, која јеступиланаснагу24.октобра.
27. јун1693. Џон Дантон у Лондонуобјавио први женски часопис,ЛејдисМеркури.
HOROSKOP
Сре да,21. (8) јун
СветивеликомученикТеодорСтратилат
Че твр так,22. (9) јун
СветиКирилоАлександријскиПе так,
23. (10) јун СветисвештеномученикТимотејПруски
Су бо та,24. (11) јун
СветиапостолиВартоломејиВарнава
Не де ља,25. (12) јун
ПреподобниОнуфријеВелики;ПреподобниПетарАтонски
По не де љак,26. (13) јун
СветамученицаАкилина;СветиТрифилијеЛевкусијски
Уто рак, 27. (14) јун СвeтипророкЈелисеј;СветиМетодијеЦариградски
Crkvenikalendar
• Ку пио сам де сет по сла-ни ка опо зи ци је. Бо јим се да не по ску пе.• Ме ди ји су сло бод ни. Мо гу да иду куд год хо ће.• До бро до шли у Ср би ју! Шта има те од оруж ја?
Па ште таСа стој ци:туњевина1већаи
1мањаконзерва,3троугластaсирaзамазање,2јаја,павлака50 г, сенф1 кашичица,бибер,лимуновсок.
При пре ма:Скувајте јаја,паих у блендеру помешајте саосталим састојцима и доброизмиксајте. Можете мутити иштапним миксером. Када јеготовоставитепаштетуунекучинијусапоклопцем,пауфрижидер.Послужитекаодоручакили вечеру на препеченомхлебу.