Mišljenje autora izražena u ovom priručniku ne odražavaju...

Mišljenje autora izražena u ovom priručniku ne odražavaju stav Američke Agencije za Medjunarodni Razvoj ili Vlade Sjedinjenih Američkih Država.

Ovaj priručnik je finansiran od strane američkog naroda preko Američke Agencije za Medjunarodni Razvoj (USAID Kosovo), u okviru USAID-ovog Osnovnog Programa za Obrazovanje, sprovedenog od strane Family Health International (FHI360) u partnerstvu sa Ministarstvom za Obrazovanje, Nauku i Tehnologiju (MONT) i Kosovskim Centrom za Obrazovanje (KEC).

Razvoj Veština 21 veka preko

UČENJE O ŽIVOTNOJ SREDINI

PRIREĐEN OD STRANE

Arbresha Zeqiri-Meha

Linda Grapci-Kotori

UREDNIK

Florina Salihu

GRAFIČKI DIZAJNindesign

PRVO IZDANJE

Oktobar 2012

ZAHVALNOST:

Basic Education Program (Program za Osnovno Obrazovnanje) izražava svoju iskrenu zahvalnost svim onima koji su doprineli realizaciji ovog priručnika. Takođe smo zahvalni G. Xhavit Rexhaj za savete i njegovu profesionalnu i jezičku pomoc. Posebno se zahvaljujemo direktorima, nastavnicima i učenicima niže srednje škole “Hilmi Rakovica”, “Shkolla e Gjelbër” i “Iliria” u Prištini, “Zekeria Rexha” u Đakovici, “Selman Riza” u Kosovo Polje i “Bedri Gjinaj” u Mitrovici koji su učestvovali u različitim aktivnostima obuhvacenim u ovom priručniku.

SADRŽAJ

1. Dobrodošli ........................................................................................................................................................... 6

2. Tabela skraćenica ............................................................................................................................................. 7

3. Kako vam može pomoći priručnik?......................................................................................................... 8

4. Kako da koristimo priručnik?...................................................................................................................... 94.1 Legenda .......................................................................................................................................................... 9

5. Kako izgleda učenje u vezi sa okruženjem? ........................................................................................ 12

6. Zašto nam je potreban novi fokus? ........................................................................................................ 136.1 Učenje i interakcija nastavnog plan programa (kurikuluma)...................................................... 146.2 Kakve mogucnosti mi pružmo ............................................................................................................... 15

7. Novi koncept ...................................................................................................................................................... 167.1 Oblast nadležnosti i sadržaj UPO-om .................................................................................................. 167.2 Uloga učenika, nastavnika i zajednice .................................................................................................. 17

8. Nova Metodologija ......................................................................................................................................... 188.1 Osnovni principi .......................................................................................................................................... 18

8.1.1 Veza sa nadležnostima MONT-a ................................................................................................... 198.1.2 Karakteristike ...................................................................................................................................... 20

8.2 Ilustracija novih nastavnih strategija: Istraživanje u akciji ............................................................ 25

9. Novi pristup......................................................................................................................................................... 26Kampanja............................................................................................................................................................... 26Izazovi dizajna...................................................................................................................................................... 27Zeleni klubovi....................................................................................................................................................... 33

10. Novi načini ocenjivanja: OZU .................................................................................................................. 38Načini samo-ocenjivanja u školi ................................................................................................................. 39Obrazloženje i Modeli načina samo-ocenjivanja................................................................................... 39Akcija , planiranje i pracenje načina za samo-ocenjivanje.................................................................. 39

11. Zašto da se primenjuje UPO-nju na nivou škole? .......................................................................... 40

12. Vaši lični sajtovi .............................................................................................................................................. 41Portfolio Nastavnika (Dosje/Fajl) ................................................................................................................ 41

13. Preporuke ......................................................................................................................................................... 43

PRIRUČNIK KAMPANJE za Zelene Klubove ............................................................................................... 45

ŠOLSKI INSTRUMENTI ZA SAMOOCENJIVANJE U UČENJU UPO-ja ............................................... 61

6

DORACAKU PËR MËSIMDHËNËSRAZVOJ VEŠTINA 21 VEKA PREKO UČENJE O ŽIVOTNOJ SREDINI

1. Dobrodošli

Priručnik za učenje životne sredine je posvecen nastavnicima društvenih nauka. Ovaj priručnik takođe sadrži ideje za nastavu drugih predmeta koji su u vezi sa učenjem o okruženju. Target (ciljne) grupe su svi nastavnici koji se u svom radu bave pitanjima okruženja, kao što su nastavnici biologije, hemije, fizike, ali i oni iz geografije, građansko vaspitanje i fizičko vaspitanje, čak i nastavnici jezika. Takođe, priručnik je u skladu sa nastavnim planom i programom (kurikulumom) Kosova, zasnovan na nadležnosti.

Učenje o Životnoj Sredini (UŽS) je ograničeno zbog nedostatka opreme i nedostatka praktičnih aktivnosti. Da biste razumeli koncept okruženja, učenicima trebate dati priliku da učestvuju u aktivnostima koje se odnose na okolinu. Vecina dece (i odraslih) uče lakše ako su u stanju da praktično razviju aktivnost. Kineska poslovica predstavlja ovo veoma jednostavano: Vecina dece (i odraslih) lakše uče ako im se pruži mogucnost da praktično razviju aktivnost. Kineska poslovica predstavlja ovo veoma jednostavno:

Slušam … ZaboravljamVidim … PamtimRadim …RazumemNeke škole na Kosovu su vec uvele novi pristup predstavljen u ovom priručniku. Ove škole su opremljene odgovarajucom opremom koja im omogucava praktični pristup nastave.

Ovaj priručnik je namenjen da im pomogne da razviju svoje znanje i razumevanje “Učenje o okruženju (UPO).” Nadamo se da ce vam pomoci tokom školskih časova i da ce vam pružiti praktične primere aktivnosti.

Priručnik ce vas upoznati sa novim strategijama. Ove strategije obuhvataju: da predstavimo učenicima jasne ciljeve učenja, da postavimo jasne kriterijume za uspeh, da razviju kreativno razmišljanje, da reše izazove dizajna, grupni rad i da efikasno komuniciraju, da bude podržan od strane prijatelja, konkretni primeri, Konsturktivna Kritika, kao i ocenjivanje i planiranje učenja. Glavni razlog zašto je ovaj pristup efikasniji je zato što pomaže učenicima da razviju razumevanje.

7

RAZVOJ VEŠTINA 21 VEKA PREKO UČENJE O ŽIVOTNOJ SREDINI

2. Tabela skraćenica

MONT Ministartvo Obrazovanja, Nauke i Tehnologije

USAID Agencija SAD-ja za međunarodni razvoj

FHI 360 Family Health International

BEP Basic Education Program

ODO Opštinski Direktorijat za Obrazovanje

UŽS Učenje o Životnoj Sredini

OzU Ocenjivanje za Učenje

OU Ocenjivanje Učenja

IA Istraživanje u Akciju

IKN Izgradnja Kapaciteta Nastavnika

UVU Učenje van učionice

8


3. Kako može da vam pomgne ovaj priručnik?

Priručnik za učenje o životnoj sredini pruža nastavnicima veštine za nove nastavne pristupe da bi razvili relevantne veštine učenika 21. veka. On je prilagođen da podrži principe i nove pristupe odličene u Okviru nastavnog plana i programa (kurikuluma) Kosova. Prema samoj svojoj prirodi, on utiče na sve predmete i promoviše integrisano učenje, lične prakse, rad sa zajednicom i učeničkih inicijativa.

Priručnik predstavlja sve ove pristupe preko zanimljivih iskustava učenja unutar i izvan učionice. Ovaj priručnik pomaže nastavnicima da planiraju svoje nastavne aktivnosti povezane sa okolinom, da pomognu u poboljšanju školskog okruženja, i da utiče na njegovu zajednicu.

Istraživanje je pokazalo da jedan prilično jednostavan paket strategija može dramatično poboljšati učenje učenika. Ove strategije obuhvataju: zajedničke ciljeve nastavnog časa sa učenicima, pružanje dobrog modela u vezi toga kako izgleda uspeh, razvoj kreativnosti i drugačijeg razmišljanja; izazovi dizajna i njihovo rešavanje; rad u grupama i razvijanje komunikacije, pomoc i podržavanje jedne drugih i podsticanje učenika da preduzmu akciju i naprave razliku u rešavanju problema okoline u njihovoj zajednici.

Ovaj pristup opremljuje mlade ljude sa znanjem, veštinama i razumevanju da igraju efikasnu ulogu u javnom životu preko njihove brige za dobrobit životne sredine na lokalnom, nacionalnom i globalnom nivou. Učenici se podstiču da obrate pažnju na aktuelnim i kontraverznim pitanjima i da se uključe u diskusiju i debatu, da uče o prirodi, prirodnim fenomenima i uticaju čoveka nad njima. Oni uče da učestvuju u donošenju odluka i različitih oblika akcija. Oni igraju aktivnu ulogu u njihovom školskom životu, naseljima, zajednicama i u celom društvu kao aktivni građani. Neke škole na Kosovu su vec uveli pristup učenja o životnoj sredini (UŽS). Ove škole su opremljene sa sredstvima i opremom potrebnom za sprovođenje novih pristupa nastave. Obučeni su veliki broj nastavnika. Ovi i drugi oblici podrške pokazuju značajan napredak u nastavi i učenju. MONT sada želi da se osigura da sve škole imaju pristup u povecanju i kvalitetnu stručnu podršku na način da uče o životnoj sredini (UŽS) da informiše nastavnike o novim načinima nastave i učenja koji ce doprineti povecanju kvaliteta i kvantiteta UŽS u školama.

Učenje o životnoj sredini je koristno za nastavnike i učenike na nekoliko različitih načina:

y Nastavnici pridobijaju tro-dnevnu kvalitetnu obuku sa novim pristupima učenja za okolinu.Osim toga, iz ove obuke, pridobijaju i 20-34 sata prema sistemu licenciranja od strane MONT-a.

y Učenici pridobijaju mogućnosti da se uključe u aktivnosti učenja sa praktičnim aktivnostima, konkretnim i atraktivnim učenjem.

y Škole imaju koristi od konstruktivnog angažovanja učenika koje proističu iz obuke za Učenje o Životnoj Sredini. Škole takođe pridobijaju opremu za lakše sprovođenje i za stabilnije učenje o žiovotnoj sredini i atraktivnim aktivnostima preko osnivanja Zelenih klubova i uključenja zajednice u ovim aktivnostima.

9


4. Kako da koristimo priručnik?

Na početku ovog priručnika se objašnjava za koga je predviđen ovaj priručnik, kako vam može pomoci, kako da koristimo priručnik i predstavlja tabelu veština 21 veka.

Šesto i sedmo poglavlje, objašnjavaju razlog za novi fokus, ekstrakurikularne aktivnosti, koje su nove mogucnosti i koje su prednosti.

Osmo i deveto poglavlje predstavlja novi koncept sa učenikom u centru, novoj metodologiji i načinu kako se sve ovo povezuje sa nadležnostima MONT-a. Takođe, ovde se predstavlja novi pristup: kampanje, izazovi dizajna, zelena kupola, itd.

Deseto poglavlje predstavlja nove metode ocenjivanja, jedanaesto poglavlje govori o važnosti učenja o školskom okruženju, dvanaesto poglavlje pomaže da se napravi portfolio nastavnika i na kraju ove knjige imamo različite dodatne informacije i reference (preporuke).

4.1 Legenda

Konkretni primeri iz školskih priča

Aktivnosti u učionici

Od velikog značaja

Različiti linkovi na pr. pogledaj fq x, referisanje vebsajta, itd.

10


11


12


5. Kako izgleda učenje u vezi sa okolinom?

13


6. Zašto nam je potreban novi fokus?

Izazovi koji su kreirani zbog klimatskih promena i zagađenja životne sredine

Snabdevanje vodomKlimatske promene kao i porast stanovništva ce uticati na snabdevanje svežom vodom i bice veci izazov u narednim godinama. Jedan od načina da štedite vodu je vegetarijanska dijeta. Ishrana sa proteinima troši 10 puta više vode u odnosu na vegetarijansku ishranu. Jedna trecina radnog zemljišta na svetu se koristi za kultivisanje stočne hrane.

PoljoprivredaPromene u klimi, prave suve oblasti još suvljim, dok vlažna područja postaju još vlažnija, izazivajuci veci pritisak na poljoprivredu. Suvi periodi ce biti duži, vršeci sušu još intenzivnijom, i kiše ce biti teške, povecavajuci rizik od poplava.

Zdravstveni problemi Promene u klimi utiču na periodima toplote da budu češca, teža i duža tokom leta, kao i manje hladnih perioda tokom zime. Jedna nedavna naučna procena ukazuje na to da ce smrt izazvana od toplote biti mnogo više pristuna nego smrti od hladnoce1. Dugi periodi toplote mogu dovesti do raznih napada i dehidratacije. Mala deca, stari ljudi, osobe sa zdravstvenim problemima i siromašni su podloženiji bolestima koje dolaze od toplote.

Učenici počinju da razumeju kako se menjaju i kako su promenjeni prirodni sistemi na Kosovu, Evropi i širom sveta. Što se tiče okruženje za učenje bavi se pitanjima koja se odnose na socijalnu pravdu, ljudskim pravima, zajednicom i ličnoj odgovornosti i globalnoj međuzavisnosti i podstiče učenike da se usprostave nepravdama, nejednakosti i diskriminaciji. To pomaže mladim ljudima da razviju svoje kritičke veštine, da razmatraju niz političkih pitanja, društvenih, etičkih i moralnih, i da razmotri mišljenje i ideje drugih. Oni procenjuju informacije, presuđuju na osnovu dobre informacije i misle o posledicama koje imaju njihovi postupci sada i u buducnosti. Oni uče kako da raspravljaju slučaj u njihovo ime i u ime drugih.

Ovo pomaže učenicima da budu obavešteni, da budu kritični, da postanu aktivni građani koji imaju poverenje i da sarađuju, da preduzmu akciju i da pokušaju da promene stvari u svojim zajednicama i širom sveta.

1 USGCRP (2009). Global Climate Change Impacts in the United States. Karl, T.R., J.M. Melillo, and T.C. Peterson (eds.). United States Global Change Research Program. Cambridge University Press, New York, NY, USA

14


6.1 Učenje i interakcija nastavnog plana i programa (kurikuluma)Pronalaženje “mogucnosti” za integraciju pitanja okoline kao nešto što ima veze sa svim predmetima je fokus novog Okvira Nastavnog programa (Kurikuluma) Kosova. Pristup nastave UŽS u svim predmetima je dizajniran da omoguci svim učenicima da shvate okruženje u vezi sa naukom, umetnosti, tehnologijom, građanskog obrazovanja, matematike, itd. Učenici razvijaju više koherentni pogled UŽS-ja kada oni dožive nastavni plan i program (kurikulum) predmeta radeci zajedno da se postigne puno razumevanjeUŽS-ja.

On se takođe može koristiti kao podsticajni kontekst za učenje u svim predmetima, i takođe može da obezbedi obavezujuci kontekst za razvoj veština pismenosti (pisanja-čitanja), znanja brojeva i veštine zaposlenih da pružaju nastavu, uče i da razmišljaju.

Putem učenja o životnoj sredini mladi ljudi će naučiti da:

y Razmotre svoje mesto u svetu koji se menja, da razumu kako ljudsko delovanje u datoj zemlji utiče na druge zemlje

y Ispita njihove vrednosti i odgovornosti u odnosu na druge ljude, njihove okoline i planete

y Da kritički ocene šta kažu vlada, preduzeća i pojedinci, šta oni rade da zadovolje potrebe sadašnjih i budućih generacija

y Da uzmu u obzir potrebe sadašnjih i budućih generacija kada donose svoje odluke

y Da maštovito razmisle o tome šta mogu da urade pojedinci da bih razvili jedno dobro informisano društvo i jednu održivu budućnost

y Otkriju načine da utiču na druge, delujući kao agenti promena

y Razumeti dugoročne globalne izazove, uključujući klimatske promene, nejednakosti, siromaštvo i razvoj, kao i da se ispita način na koji ova pitanja utiču i menjaju društvo

Da bih postigli ove rezultate učenici bi trebalo da imaju mognućnosti da:

y Istražuju i pomažu u sačuvanju njihove lokalne okoline

y Koriste svoje ideje da deluju i da doprinose promenama širom zajednice

y Koriste svoje ideje da deluju i da doprinose promenama u njihovoj školi

y Razmatraju alternativna sceniarija u budućnosti za njihova rešenja

y Uče i diskutuju o različitim stavovima za izazovima sa kojima se suočava društvo

y Rizici povezani sa nedostignućem održivog razvoja planete Zemlje

y Ispitaju kako se vrše promene okoline, uključujući i proučavanje uticaja ljudskih aktivnosti

15


6.2 Kakve mogućnosti pružamo miPronalaženje “mogućnosti” za integraciju pitanja zaštite životne sredine, kao nešto što ima veze sa svim nastavnim predmetima je novi fokus Okvira Nastavnog Programa (kurikuluma) Kosova. Pristup u nastavu UŽS u svim nastavnim predmetima je dizajniran da omoguci svim učenicima da shvate okruženje povezano sa naukom, umetnosti, tehnologije, građanskog obrazovanja, matematike, itd. Učenici razvijaju više koherentni pogled UŽS-ja kada oni dožive nastavni program (kurikulum) predmeta radeci zajedno da se postigne puno razumevanje UŽS. On se takođe može koristiti kao podsticajni kontekst za učenje u svim predmetima, takođe može da obezbedi obavezujucu kontekst za razvoj veština pismenosti (pisanja-čitanja), znanja brojeva i veštine zaposlenih da pružaju nastavu uče i razmišljaju.

Kakve koristi ima za različite zainteresovane strane? y Učenici razvijaju osnovne životne veštine, za građansko vaspitanje i veštine za rešavanje

problema, kao i da razumeju prirodne i društvene sisteme.

y Pruža mogućnost da učenici komuniciraju sa članovima zajednice u jednom sarađujućem okruženju

y Ojačavaju svoje komunikacijske veštine i doprinose timovima koji pokušavaju da postignu zajednički cilj, kao što kada rade samostalno tako i u zajedničkim grupama.

y Obezbeđuje bolje razumevanje složenih odnosa između zajednica i društava

y Bliža saradnja i timski rad kada se od učenika zahteva da reše probleme koji su zainteresovani da reše

Nauka

Nauka igra ključnu ulogu u UŽS. Znanja i naučne veštine učenika se mogu još više razviti koristeći metode za učenje zasnovane na

projekte gde se povezuju predmeti kao okolina, klimatske promene,

očuvanje energije, itd.

Tehnologija

Tehnologija omogućava učenicima da razviju

dugotrajne preglede za nove proizvode, koje će primenjivati i u rešavanju problema okoline.

Na pr. reciklaža, očuvanje energije, itd.

Društvene Nauke

Pomažu učenicima da budu informisani i da budu aktivni građani i kritični za različite

probleme okoline, i pruža mogućnosti za saradnju sa

zajednicom da donose odluke za rešavanje ovih problema.

16


7. Novi Koncept

7.1 Oblast delatnosti i sadržaj UŽS-jaOblast delatnosti i sadržaj UŽS-ja obezbeđuje koherentnost (linkovanje) sa novim nastavnim programom (kurikulumom) Kosova. Ona razvija kompetencije i nove sadržaje u nastavi i aktivno učenje, kao i učešce i partneritet škola-zajednica. Novi pristup obezbeđuje da efikasan UŽS u školi započne nastavni program (kurikulum), da se razvijaju najbolje prakse u učionici, i na kraju da ne bude ograničena samo u školi vec da ide dalje povezujuci se sa zajednicom. Integracija UŽS-ja u nastavni plan i program je od vitalnog značaja za rešavanje ovih ciljeva i principa za stvaranje uspešnih učenika, pojedinaca sa samopoverenjem i odgovorne građane.

Učenje Povezano sa Životnom Sredinom promoviše integraciju preko polja disciplina (one pod- disciplinske) i obezbeđuje kontekst učenja. On dopunjuje i podržava novi pristup pružajuci praktične mogucnosti za učenje i daje mogucnost učenicima da primene svoja znanja i veštine u rešavanju problema u realnom svetu. Ovo je jedan od najefikasnijih načina da se motivišu učenici, da podstakne njihovu radoznalost i da ih osposobe da promene svet. (Preporuke na “Obrazovanje Životne Sredine u Akciji “)

Uspešno obrazovanje za učenje povezano sa životnom sredinom podrazumeva oblike i metode učenja orijentisanih prema učenicima. Takvo učenje treba da bude interaktivno i praktično, kako bi se osiguralo da je praksa široko rasprostranjena i višestruka među učenicima. Kao takva, ona takođe motiviše učenike da budu aktivni, ali i razvija svoj osecaj za zajednicu jačanjem veštine i atmosfere timskog rada i preko posvecenosti društva u celini.

17


7.2 Uloga učenika i nastavnika i zajedniceUčenici

Učenici imaju entuzijazam i pažnju da uče nove stvari i da preuzmu vodecu ulogu u zaštiti životne sredine, oni mogu inicirati promene u raspodeli svesti o pitanjima životne sredine, da identifikuju ključne pokazatelje za zdravu životnu sredinu, da identifikuju i razjasne jedan problem, ili pitanje, da sprovode strategije da se bave sa problemom životne sredine i da pripreme rešenja, da pokažu spremnost da rade sa drugima ka zajedničkom cilju za jedno bezbednije okruženje.

Učenici moraju da aktivno učestvuju u ekološkim programima koji su od suštinskog značaja za zaštitu planete Zemlje. Oni mogu imati koristi od učenja o svetu i razvoju preduzetničkih i menadžerskih veština.

Nastavnici

Nastavnici mogu da igraju važnu ulogu u vaspitanju o životnoj sredini. Oni mogu da pruže učenicima dokaze kako bih mogli da pređu od svesti na akciju, da razvijaju svoje veštine kritičkog razmišljanja kao rešavanje problema ili donošenje odluka koje im mogu pomoci da shvate i da se bave problemima.

Nastavnici mogu da razviju odgovarajuce veštine preko UŽS-ja svojim učenicima kroz stalne aktivnosti, oni mogu povecati svest o pitanjima i razumevanje ličnih vrednosti pretražujuci u stavovima i uverenjima i pomažuci učenicima da procene i da pojasne svoja osecanja o životnoj sredini i kako to može da doprinese problemima životne sredine. Oni mogu izvuci učenike u prirodu i da dovedu prirodu u učionici i pružaju praktične nastave o životnoj sredini.

Zajednica

Roditelji i zajednica mogu da podrže ciljeve školske okoline modelovanjem ponašanja u kuci i podržavajuci projekte o okruženju škole.

Škole treba da izgrade široku podršku zajednice, preko aktivnog učešca u školskim aktivnostima i zajedničkog rada za razmenu znanja i informacija i učešce u aktivnostima koje se bave poboljšanjima okoline, razmene osnovnih resursa - uključujuci ljudskih i materijalnih resursa i stvaranje svesti o zaštiti životne sredine u celini. Ove zajedničke aktivnosti takođe mogu da pomognu da se razvije osecaj zajedništva kroz osnaživanje ponašanja i osecaja za tim i zalaganje za društvo u celini.

Škole i zajednice doprinose u postizanju najboljih rezultata za pozitivan odnos prema životnoj sredini, njegovoj zaštiti, očuvanju i konzervaciji. Ove stvari treba efikasno promovisati preko uključivanja u školi, roditelja i zajednice.

18


8. Nova metodologija

8.1 Opšti Principi

Metodologija nastave i učenja koncepta, problema i pitanja vezanih za životnu sredinu je nešto potpuno novo na Kosovu. Mnoge različite metode koje se koriste u ovom slučaju su praktično iste kao oni koji se koriste u drugim oblastima. Međutim, pošto ciljevi ekološkog obrazovanja zahtevaju više izazovnih rezultata učenja, postojece prakse u učionici imaju potrebe da se dopune sa inovativnim tehnikama i učešcem.

Čitav proces uključuje širok spektar lekcija o svesti i razumevanju, osetljivosti, brizi, odgovorne izbore, spremnosti i posvecenosti za akciju. Sve ove lekcije, naravno, se ne mogu pružiti od jednog jedinog izvora ili metode. Nastavnik treba da koristi niz nastavnih izvora i da koristiti mnoge tehnike, posebne ili kombinovane, da bi pomogli učenicima da se približe određenim ciljevima.

Glavni rezultati Učenja Povezanog za Okruženje su:

I. Unapređenje svesti u vezi sa ekološkim problemima

II. Razvoj razumevanja ekoloških principa

III. Povećanje interesovanja za ekološke probleme

IV. Podsticanje posvećenosti za zaštitu životne sredine

V. Akcije za promovisanje očuvanja prirodnih resursa

Potreba za upotrebu više inovativnih metoda i tehnika se povećava zato što:

Ono što se uči je daleko izvan učenja tradicionalnih predmeta

Nastavnik treba da postigne više izazovnih ciljeva promene stavova, razvitka veština, podizanje zabrinutosti, preuzeti obaveze, razjasniti vrednosti i osiguranje učešća i aktivnosti od strane učenika.

19


8.1.1 Veza sa nadležnostima MONT-a

MONT je razvio ključne kompetencije u okviru Nastavnog plana i programa (kurikuluma) Kosova, i projekat je identifikovao vezu između nadležnosti i relevantnih veština. Sledeca tabela prikazuje nadležnosti MONT-a i veštine koje se odnose na aktivnosti UŽS-ja u procesu obuke.

Kao što je prikazano u dole navedenoj tabeli, aktivnosti UŽS-ja pomažu učenicima da razviju relevantne veštine i sposobnosti, kao što su kritičko mišljenje, rešavanje problema, prezentacija, aktivno slušanje, kreativnosti i timski rad, koje trebaju da naprave razliku u poboljšanju okruženja u školi i zajednici. Sve ove aktivnosti predstavljaju nove pristupe preko neodoljivih iskustava učenje kako u učionici tako i van nje. Oni su razvijeni od strane nastavnika i učenika i fokusiraju se na razvoj učenika kao efektivnog komunikatora, kritičnih mislilaca, zdravih pojedinaca i odgovornih građana u sredini u kojoj žive. Sve aktivnosti (kolona 3 ispod) su u skladu sa ovlašcenjima MONT-a i osnovnih veština i nameravaju da ih ispune.

20


8.1.2 Karakteristike

Potražnja/Istraživanje

Kada pričamo o istraživanju u ovom priručniku trudimo se da opišemo metode istraživanja u grupi kolektivnog učenja. Značaj podrške znanja u grupi i njihov razvoj u grupi nije nova ideja. Istraživanje podržava razvoj iskustva učenja kada učenici posmatraju događaje, postavljaju pitanja, formulišu objašnjenja, testiraju ta objašnjenja, misle logično i kritički, uopštavaju uočene modele, kao i analizuju alternativna objašnjenja. U ovom cikličnom procesu, učenik postavlja pitanja. Ova pitanja dovode do želje da se odgovori na njih (ili rešavanje problema) i rezultira na početku istraživanja i stvaranje hipoteza. Ove pretpostavke (hipoteze) dovode do istraživanja za testiranje i pronalaženje odgovora i rešenja za pitanja i / ili problema.

Istraživanje dovodi do stvaranja ili izgradnje novih saznanja zasnovane na nalazima istraživanja. Učenik diskutuje i razmatra ova novo-otkrivena znanja, koja donose nova pitanja i dalja istraživanja. Dakle, refleksija je poslednji ciklus u istraživačkom procesu. Jedna od bitnih karakteristika IKN / UŽS izgleda da je reflektivna praksa. Refleksija donosi vecu svest među učenicima i nastavnicima o tome šta predstavljaju odgovarajuce pedagoške prakse i gradi temelje za razvoj, jedan proces koji ce se nastaviti bez prestanka tokom njihove karijere u obrazovanju.

Ovaj pristup izgrađuje/stvara:

Ekološki problemi takođe mogu biti u vezi sa novim nastavnim metodama kao što sledi:

Potražnja /Istraživanje

Kritično mišljenje

Saradnja

Konstruktivno učenje

Istraživanje u akciji

Motivisanje za učenje

Uverenje da je učenje relevantno

U skladu je sa principima učešća

U skladu je sa veštinama Basic Education Program i nadležnostima OKK-va

21


U dole navedenom grafikonu se prikazuje okvir istraživanja / potražnje.

Okvir Istraživanja

PitanjaUpotrebite data pitanja kombinovana sa pitanjima dece kao početna tačka.Šta sada vec znate?

Šta mislite da znate?

Šta želite da znate?

Saradnja

Koja su najbolja pitanja?

Koga cemo pitati?

Kako cemo to uraditi?

Refleksija

Šta smo pronašli?

Šta ce reci?

Koji uticaj ima to na moj život?

Dali imamo svi isto mišljenje?

Izbor veština, tehnika iizvora.Kako ćemo da analiziramo i prezentujemo informaciju?Na pr. Sa bazom podataka? Video? Priče? Izveštaji? Grafikoni? Tabele? Fotografije? Drame?

OcenjivanjeŠta nas je naučilo ovo iskustvo?

Kako znamo? Dali se promenilo naše mišljenje i, ako da, kako?

Na pr. preko aktivnosti samo-ocenjivanja i međusobnog ocenjivanja među kolega.

Koja druga pitanja imamo?

Šta nakon toga?

KomunikacijaŠta da uradimo sa ovim znanjem?Kome da pokažemo i kako? Na primer:Davanje povratne informacije jedni drugima, u učionici, školi, sajtu, prezentacija u drugim odeljenjima, sastancima, informativnim pismima za roditelje, pisma poslata lokalnim organima štampe, Premijeru, izložbe, itd.

22


Kritičko mišljenje

Osnovni cilj izrade ovog priručnika je da obuči nastavnike da razmišljaju o novim ili nepoznatim ekološkim problemima.

Konkretne teme koje smo koristili za ilustraciju veštine razmišljanja koje želimo da razvijamo su informacije druge ruke; u stvari, mi savetujemo nastavnicima i učenicima da pronađu kontradikcije (suprotnosti) u smislu lokalne okoline koje se mogu koristiti slične veštine razmišljanja, a ne da se oslanjaju toliko na primerima koje ovde spominjemo. Naučnici u oblasti životne sredine - kao i laik osobe koji se bave pitanjima zaštite životne sredine - oslanjaju se na jedan relativno mali instrument veština kritičkog razmišljanja. Ove veštine mogu da se nauče na progresivan način ne samo učenicima koji znaju dobro nauku, vec i učenicima sa malo poznanja ili obuke u oblasti nauke.

Kritičko razmišljanje je veština koja se može naučiti. Međutim, različite discipline imaju različite tradicije u pogledu elemenata ispravnog kritičkog razmišljanja. Zato što pitanja životne sredine, po svojoj prirodi, obuhvataju različite discipline, može se koristiti širok spektar pristupa kritičkog razmišljanja o ekološkim pitanjima. Ako posmatramo probleme globalne klimatske promene, na primer, one mogu biti analizirane iz različitih uglova, uključujuci (između ostalog):

Praktično, pitanja životne sredine su dovoljno složena, i često je prikladno da razmislimo o njima iz više uglova. Svaki pristup ima svoje prednosti, i otvara put da shvate stvari koje nisu razjašnjena kada se posmatra iz drugih uglova.

Međutim, naš zadatak u ovom materijalu je uži. Jednostavno, želimo da damo nastavnicima priliku da vežbaju svoje učenike da kritički razmišljaju o pitanjima zaštite životne sredine iz tehničkih ili naučnih pogleda. Drugi pristupi su takođe važeci, i mi ne smatramo da su oni manje važni ako ih ne spomenjujemo. Oni jednostavno nisu tema ovog meterijala.

SaradnjaZajedničko učenje je situacija u kojoj dva ili više pojedinaca nauče ili pokušavaju da nauče nešto zajedno. Pošto znanje se ne može preneti, nego se aktivno gradi, nastavnici trebaju da naprave

Ekonomske (strategija upravljanja eksternim troškovima, uštede vremena, efikasnost troškova ili alternativne strategije),

Političke (upravljanje zajedničke imovine, međunarodne organizacije, politike interesne grupe, globalno upravljanje),

Istorijski (Kako je uticao bliski odnos između vlade i industrije u izgradnji ekonomije koja emituje toliko puno ugljenika? Dali je pogoršeno stanje korišcenja ugljenika kao rezultat verovanja modernista u materijalnom razvoju? Kako se povezuju politički sukobi i neokolonijalizma 20. veka sa emetovanjem ugljenika?),

Naučne (Kako donosi CO do globalnog zagrevanja? Koliko otpuštava? Koliko može da promeni globalnu klimu, menja odnos snaga?).

23


situacije koje sadrže iskustva koja se mogu interpretirati. Učenici uče posebno dobro kada se aktivno angažuju u pronalaženju i izgradnji znanja u situacijima radeci-učeci (radim-bez-učim).

Konstruktivno UčenjeReforme u obrazovanju, u mnogim zemljama uključujuci i Kosovo, obično su podstakli promene od situacije “učitelj u centru” orijentisanu ka učenju u konstruktivističkim okruženjima sa učenikom u centru. Prema konstruktivističkom pogledu na učenje, učenici sami grade svoje razumevanje za sadržaj istraživanja. Da bi se ovo postiglo, njima je potrebno jedno okruženje učenje koje podržava istraživanja, analize, razmišljanja i otkrica. Konstruktivističko stanovište se zasniva na preduslove da svi mi gradimo svoja mišljenja o svetu oko nas, kroz integraciju naših pojedinačnih iskustava i našim planovima u kombinaciji sa novim saznanjima. Dakle, konstruktivizam se fokusira na pripremu učenika za rešavanje problema u situacijama koje karakterišu dvosmislenosti. Iz konstruktivističke perspektive, znanje nije nezavisno od poznavaoca tog znanja (tj. onaj koji poznaje ovo znanje); znanje se uglavnom sastoji od fizičkih i apstraktnih objekata u našem iskustvu.

Beleške:

Učenici Nastavnici

Konstruktivnost Znanje

Podeli sa drugima

Ostali članovi

24


Konstruktivizam u učionici

Jedno konstruktivističko okruženje učenja se mnogo razlikuje od okruženja tradicionalnog učenja. U konstruktivističkoj učionici, nastavnik postaje vodic učeniku, on pruža skelet ili mostove povezivanja, pomaže produženje neposredne zone razvoja učenika. Učenici se podstiču da razvijaju metu - kognetivne veštine kao što su kritičko razmišljanje i tehnike rešavanja problema. Nezavisni učenik je automatski motivisan da generiše, otkriva, izgradi i uveca okvir njegovog znanja.

Brooks & Brooks (1993) pruža zanimljivo poređenje i očigledne razlike između konstruktivističke i tradicionalne učionice: (Preporuka “Priručnik za Učionicu 21. veka”).

Tradicionalna Učionica Konstruktivistička Učionica

Učenici rade uglavnom sami. Učenici rade uglavnom u grupi.

Nastavni program (kurikulum) proizilazi od dela ka celini, sa naglaskom na osnovnim veštinama (od dole nagore).

Nastavni program (kurikulum) proizilazi od celine ka delu, sa naglaskom velikog koncepta (od gore nadole).

Visoko se ocenjuje ne-odstupanje od fiksnog nastavnog programa (kurikuluma).

Visoko se ocenjuju pitanja koji dolaze od strane učenika.

Nastavno programske aktivnosti se čvrsto zasnivaju na knjige ispunjene sa materijalnim manipulativnim podacima.

Nastavno programske aktivnosti se čvrsto zasnivaju na resurse prve ruke.

Učenici se smatraju kao “prazne ploče” nad kojima nastavnici unose informacije.

Učenici se smatraju kao mislioci sa novim teorijama o svetu.

Nastavnici obično imaju didaktičko ponašanje, širenjem informacije učenicima

Nastavnici uglavnom imaju interaktivno ponašanje pregovarajuci ambijent za diskusiju za učnike.

Nastavnici traže tačne odgovore da bih ocenili učenje učenika Nastavnici traže da znaju stavove učenika.

Ocenjivanje učenja od strane učenika se vidi kao odvojen proces od nastave i razvija se gotovo u potpunosti kroz testiranje.

Ocenjivanje učenja od strane učenika se kombinuje sa nastavom i razvija se preko posmatranja učenika od strane nastavnika tokom rada i kroz izložbe i portfolia (fajla) .

25


8.2 Ilustracija novih nastavnih strategija: Istraživanje u akcijiEkološko obrazovanje ima za cilj da proširi znanja učenika o životnoj sredini, da ospori stavove i ponašanja koja čine osnovu građanstva i da razviju veštine koji ce im omoguciti da preduzmu akcije za životnu sredinu.

Istraživanje u akciji (IA) je ideja koju možete implementirati da poboljšate svoju nastavnu praksu, kao i druge aspekte naučnog rada kao razvoj nastavnog plana i programa (kurikuluma) i procene kursa. Istraživanje u akciji, ili praktično istraživanje, kao što se ponekad naziva, je oblik primenjenog istraživanja koje pomaže da promeni praksu nastave i učenja, tamo gde je nastavnik zapravo istraživač. Ideja akcionog istraživanja ostaje mocno sredstvo za unapređenje prakse u bilo kom obrazovnom okruženju. Za vaspitače iz oblasti životne sredine, Istraživanje u Akciji obecava napredak ka profesionalizmu. Proces im omogucava da pokušaju da reše probleme i da budu primer za svoje učenike.

Nastavnici bi trebalo da imaju mogucnosti da izaberu da rade sa različitim modelima akcionog istraživanja, ali bi trebali da opisuju različite ekološke probleme koristeci trofazni model: pronalaženje polazne tačke i razjašnjenje situacije; razvoj strategija akcija i analize; i izlaz sa jednom teorijom.

U suštini, istraživanje u akciji nije promovisano kao metoda za učenike niže srednje škole, nego kao način na koji profesionalci (uključujuci nastavnike) poboljšavaju svoje prakse. To je kontinuirani proces u kome stručnjaci razmišljaju o svojim praksama i preduzimaju korake da ih poboljšaju. Često, istraživanje u akciji je kolaborativni i nastavnici rade zajedno na planiranju aktivnosti i upoređenju rezultata.

Tradicionalna izgradnja kapaciteteta Istraživanje u Akciji

Nastavnici se obučavaju i od njih se očekuje da primenjuju znanje obuke u učionici

Nastavnici reflektuju nad praksama i njihovom radu u cilju poboljšanja

Očekuje se da nastavnici sprovode reforme u izolovanom obliku

Nastavnici rade zajedno da bih poboljšali njihovu nastavu

Nastavnicima se daju informacije Nastavnici preduzimaju sopstvena istraživanja

(Preporuka “Priručnik za Učionicu 21veka”)

Zašto se Istraživanje u Akciji razlikuje od tradicionalnog profesionalnog razvoja?

26


9. Novi pristup

9.1 Kampanja

Priručnik kampanje je jedan instrumenat nastavnika i učenika za organizovanje kampanje u okviru škole.

Ovaj instrument služi za podizanje svesti i mobilizacije škole i zajednice za realizaciju konkretnih projekata preko Zelenih klubova.

Koraci koje treba slediti u ovom instrument su sledeći:

Korak 1:KOJI je uzrok za koji želite da napravite kampanju? U ovom periodu je veoma važno da se identifikuje pitanje za koje želite da uradite kampanju. Prvobitno se predlažu nekoliko problema koje mislite da imaju poseban značaj za vašu školu. Zatim, uzmite mišljenje svih onih koji su dali predloge, i odlučuje se o pitanju koje ima više relevantnih argumenata i koja može da se razvije posebno u školi.

Korak 2:KO ima moc da reši ovaj problem?U ovom period se razgovara sa učenicima da identifikuju relevantne zainteresovane strane koji ce doprineti sprovođenju kampanje. Ovde mogu uci počevši od zajednice sa roditeljima pa do opština i raznih NVO-ja.

Novi pristupi su kao u nastavku

Kampanja

Izazovi dizajna

Zeleni Klubovi

27


Korak 3:Kako možete ubediti mocne ljude da se odazovu? U ovom period se pripremaju učenici za različite načine podizanja pitanja za identifikovanu kampanju putem: Otvorenih debata prvenstveno u susretima sa roditeljima a potom i drugim akterima, pripreme brošura, sajta, uključenje lokalnih medija, itd.

Korak 5:Gde je plan vaše kampanje?Tokom ovog perioda, učnici bi trebalo da budu spremni za pravilno planiranje sprovođenja kampanje, kao što su vremenski periodi kada cemo vršiti kampanju, neophodna sredstva za sprovođenje ove kampanje, ko ce biti uključen u kampanju, itd.

Korak 5:ŠTA ste naučili od kampanje? U ovom periodu je veoma važno da se izvrši unutrašnja procenjivanja ili samo- ocenjivanje celog procesa kampanje. Ovo ima veliki uticaj na organizovanje buducih kampanja i da motiviše rad učenika.

>> Detaljna uputstva kampanje naći će te u prilogu na kraju ovog priručnika.

9.2 Izazovi dizajnaProjektovanje dizajna je vrsta projekta gde se učenici angažuju u procesu dizajniranja rešenja autentičnog problema, relevantan za svakodnevni život. Timovi učenika primenjuju i udubljuju svoja znanja o životnoj sredini, tehnologiji i naukama, kao i u matematici, društvenim predmetima i predmetima jezika, preko jednog otvorenog procesa koji dovodi do originalnog rešenja.

Koje su prednosti pristupa Izazova Dizajna?

Preko procesa Izazova Dizajna, učenici su u mogućnosti da:

Da izgrade opšte veštine korisne za život, bez obzira na specifičnosti izazova;

Korišćenjem otvorenog pristupa koji vodi do stvaranja brojnih dizajna, učenici se suočavaju sa izazovom da primene svoje znanje u određenoj oblasti, njihova iskustva, njihove interese i talente u procesu stvaranja novog rešenja u duhu tima;

Ovaj pristup stvara veliko iskustvo učenja, gde se u velikoj meri inspirišu učenici da uče i zarade ponos postizanja cilja kao grupa.

28


Cilj ove aktivnosti je da se motivišu učenici škola da rade na dizajniranju ugnjetača flaša i jedne korpe za reciklažu preko jednog participativnog školskog procesa, i da se ovi uređaji proizvode od strane malih lokalnih proizvođača (kao i od strane stručne škole).

Drugi cilj je ujedinjenje dve oblasti učenja iz nastavnog plana i programa (kurikuluma), koje su tehnologija i okruženje, da bih pomogli učenicima da shvate značenje njihovog učenja u smislu da cenimo više činjenicu da su školski predmeti povezani sa socijalnim pitanjima i kako učenici mogu da pretvore svoje učenje u akciju. Važan deo ove inicijative je povezanost između predmeta i različitih inicijativa u školi.

Da bi se ovo postiglo, veliki broj nastavnika je pohađalo radionice iz oblasti tehnologije i Učenje Povezano sa Životnom Sredinom (UŽS) u okviru Basic Education Program u osvrt sprovođenja programa za stručno usavršavanje nastavnika. Takođe, značajan broj nastavnika i učenika je imalo priliku da rade na izazovima dizajna u radionici “Devojke i tehnologija: Zašto ne?” organizovane od strane programa.

Dakle, veliki broj nastavnika su uključeni u razne aktivnosti u oblasti UŽS ili u korišcenju obrazovne tehnologije i učenje preko izazova dizajna kao novi pristup. To ih čini više u stanju da se uključe u konkretne aktivnosti koje rešavaju realne probleme svakodnevnog života koji donose pozitivne promene u njihovom životu i radu.

Konkretnije, ovi nastavnici ce organizovati svoje učenike u grupama, tako da učenici dolaze sa dizajnom za ugjetivač flaša i korpe za reciklažu. Nakon toga škole ce izabrati pet najboljih predloga i predstavice ih komisiji za procenu (sastavljenu od nekoliko aktera i stranke za odlučivanje), koji ce doneti konačni izbor najboljih radova.

Kasnije, ovi radovi ce biti tenderisani za izradu od strane lokalnih preduzeca, omogucavajuci da investiraju u veštinama lokalnih proizvođača, koji ujedno mogu biti deo saradnje sa školama u kontekstu učenja tehnologije. Dizajnirani i proizvedeni ugnjetivači i korpe za reciklažu ce služiti kao uzori za druge škole i opštine. Potpisace se Memorandumi o razumevanju ne samo sa opštinama, vec i sa kompanijama koje su uključene u proizvodnju i korišcenje plastičnih materijala u svojim poslovnim aktivnostima. Ova partnerstva ce izgraditi put za početak školske inicijative prema učenju, prema primeni / implementaciji, prema proizvodnji i na kraju prema najčišcim gradovima i selima na Kosovu.

IZAZOV UGNJETAČA FLAŠA I KORPE ZA RECIKLAŽU

29


Glavni ciljevi su:

Da se uspostavi veza između teorije Učenje o Životnoj Sredini ( UŽS ) i svakodnevnom životu;

Da motivišu škole da se uključe u održivoj formi mišljenja i delovanja o preduzetničkom karakteru u vezi sa pitanjima zaštite životne sredine, kao i u vezi sa rešavanjem praktičnih problema; i

Napravite kombinaciju tehnologije (izazovi dizajna) sa UŽS, koji su dva osnovna područja našeg Programa.

Nastavnici škola koji su učestvovali u Stručnim Razvojnim programima za Nastavnike Tehnologije i UŽS ce pridobiti dalje veštine i znanja da bih dali svoj doprinos jednom takvom radu.

Metodologija rada izazova dizajna:

Modeli izazova dizajna “Ugnjetivač plastičnih flaša i

limenki” i“Korpe za reciklažu”

30


Upustva za metodologiju radaAktivnosti u učionici Za razrede: 7-8-9

Cilj - Svrha

Cilj ove aktivnosti je da se pomogne učenicima da razumeju ulogu i funkciju nekih jednostavnih mašina, i putem njihovih radnih sredstava da dizajniraju ovakve mašine za svoje potrebe ili potrebe škole u kojoj oni uče.

Opis Aktivnosti

Učenici se dele u grupama, svaka grupa mora da bude pomešana sa učenicima 7, 8 i 9 razreda. U grupama trebamo uzeti u obzir i strukturu polova. Grupe ce dizajnirati mašine za pritiskanje plastičnih flaša i limenki i kante za reciklažu. Ovi radovi ce biti prikazani u školi. Od završenih radova, škola ce izabrati pet najboljih radova, u zavisnosti od organizovanja može biti izabran od strane komisije višeg opštinskog ili nacionalnog nivoa.

Potrebni materijali za rad

Čekic

Olovka

Bojice

Makaze

Lepak za papir (mogu biti dve vrste!!)

Spajalice

Lenjir idr.

Ključne reči

Reciklaža Sabijanje Pritiskanje

Trajanje Aktivnosti

U zavisnosti od grupnog rada, nastavnog časa predmeta IKT-a i drugih predmeta, ova aktivnost treba da obuhvati 3-5 časa u proseku. Vreme da se rad preda je oko 10 dana od prvog dana informisanja.

Naučene veštine

Istraživanje Računovođstva, ujedinjenje motornih veština, itd.

31


Metodologija rada

Korak 1:

Pre nego što počnete da radite na aktivnostima dajte učenicima potrebne materijale za gore opisan rad. Zajedno sa direktorom škole osigurajte se da učenici imaju adekvatan prostor za svoj rad u učionici, random kabinetu, itd.

Korak 2:

Prvenstveno predstavite učenicima koncept jednostavnih mašina, proces reciklaže itd. Takođe napraviti jednu vezu o tome kako su jednostavne mašine uključene u upotrebi procesa reciklaže. Kao na primer olakšanje u procesu reciklaže je razdvajanje i sortiranje otpada i korišcenje mašina koje čine plastične flaše i limenke pritisnutim u cilju smanjenja obima.

Korak 3:

Stavite nekoliko limenke od aluminijuma i plastične flaše na podu učionice. Pronađite dobrovoljca da pritisne nogom ove limenke i plastične flaše. Zatražite od učenika da identifikuju šta se dešava nakon pritiskanja limenke i plastične flaše. Oni treba da opišu da putem pritiska ce se smanjiti njihova veličina, i da se lakše prenose, transportuju, itd.

Korak 4:

Zatražite od učenika da razmisle o tome kako bi dizajnirali jednu ovakvu jednostavnu mašinu za ugnječenje limenki i plastičnih flaša i korpu za reziklažu koje ce koristiti za potrebe njihovih škola. Takođe, zamolite ih da razmisle o dizajnu korpe za odvajanje otpada.

Korak 5:

Obavestite učenike da projekat prvobitno počinje od faze projektovanja (dizajna), tako da oni moraju da osmisle jednostavnu mašinu za pritiskanje plastičnih flaša i limenke i korpe za reciklažu. Tokom ove faze treba da se izvrše sva merenja, crteži skice kako bi se došlo do konačnog proizvoda. Tokom njihovog rada učenici treba da opišu sa kojim materijalima nameravaju da naprave svoju mašinu, koliko bi trebala da bude njena veličina, itd. Podstaknite učenike da budu precizniji u opisu svih detalja, i ostanite sa njima da im pružite bilo kakvu pomoc koja im je potrebna.

Korak 6:

Pregledajte sve radove učenika, uverite se da su dobro opisana u svim fazama rada, i zamolite učenike da objasne kako oni misle da ce raditi mašina i kako ce izgledati korpa.

Korak 7:

Nastavite sa nastavnom jedinicom, gde se radi o ulozi i značaju upotrebe sredstava ili različitih alata. Počnite od slogana (motom) da “alati nisu igračke”.

32


Korak 8:

Podstaknite učenike nakon faze dizajniranja (projektovanja) da pokušaju da naprave šablone njihove mašine. Nakon prikupljanja svih radova i šablona napravite jednu izložbu u školi gde ce biti izabrani pet najboljih radova sa kojima ce škola nastaviti takmičenje u višim opštinskim ili nacionalnim nivoima.

Diskusija sa učenicima Zamolite učenike da objasne zašto je važno da se olakša proces razdvajanja otpada za reciklažu i ugnječavanje limenki i plastičnih flaša

Zamolite učenike da objasne zašto je važno prvo da naprave dizajn mašina a zatim da se pređe na fazi modeliranja i izgradnje finalnog proizvoda.

Zamolite učenike da objasne zašto mašine trebaju da se prvenstveno testiraju.

Zamolite učenike da objasne koliko je lakše ugnječiti limenke putem mašine nego da se to ručno obavi.

Nekoliko činjenica za reciklažu

Reciklaža papira

Sa reciklažom ili ponovnom upotrebom 1 tona papira ćemo sačuvati 17 stabala (drveća) od sečenja i sačuvaćemo toliko energije koliko je potrebno da se zagreje jedan prosečni stan za 6 meseci.

U 2001 godini, Amerikanci su reciklirali oko 36,7 miliona tona papira.

33


Reciklaža stakla

Većina čaša i staklenih sijalica se proizvode od recikliranog stakla.

Proizvodnja svake tone staklenih čaša rezultira sa zagađenjem vazduha, ali sa recikliranjem stakla ovo zagađenje je smanjeno za oko 30 %.

U 2008 godini u SAD-u su reciklirana oko 2,81 miliona tona staklenih čaša

9.3 Zeleni Klubovi

Koncepti osnovanja Zelenih Klubova

Zeleni klubovi imaju za cilj da pruže učenicima znanje, veštine i razumevanja putem praktičnih iskustava vezanih za njihovu okolinu, interakcija sa problemima, kao i da razviju potrebne veštine za pregled, eksperimentisanje, istraživanje i zapis u cilju da imaju opravdanje za zaštitu životne sredine.

Reciklaža plastike

Sa reciklažom ne manje od pet plastičnih flaša vode može biti proizvedena jedna sportska jakna. Pored sportske jakne sa reciklažom plastičnih flaša se proizvodi i druga odeća.

Tokom 2008 godine Amerikanci su reciklirali 2.120 hiljada tona plastike.

Reciklaža aluminijuma

Sa reciklažom aluminijuma se štedi 95% energije koja se koristi za proizvodnju aluminijuma od početka.

Amerikanci zarađuju u proseku $ 1 milijardu godišnje od procesa za reciklažu aluminijuma.

Od recikliranog aluminijuma u 2001 godini u SAD-u je bilo moguće da se izgrade 14 aviona.

34


Zeleni klubovi pružaju mogućnosti da:

Da biste učili praktično i na osnovu realnog iskustva, mogucnosti koje ce osnažiti učenike da promovišu povoljne prakse za okolinu.

Izgradnja partnerstva sa lokalnim zajednicama da razviju i realizuju projekte i programe koji ce rezultirati u jednoj zdravijoj životnoj sredini i sigurnijim školama.

Da pruže učenicima priliku da uče o svojoj okolini, i da se uključe u različitim projektima koji se odnose na životnu sredinu.

Da podigne svest učenika za životnu sredinu i razvijaju socijalne veštine i veštine za život.

Koristi od prisustva Zelenih Klubova u vašoj školi:

Zdravo i bezbedno okruženje za učenje.

Visoke performanse učenika.

Dobre veze između škole i zajednice.

Priprema učenika da razumeju i deluju u odnosu na sadašnje i buduce ekološke izazove.

Jača škole ušteđujuci novac putem štednje energije i reciklaže otpada.

Primeri aktivnosti Zelenih Klubova Stvaranje školskog sistema reciklaže. Stvaranje dečijih igračaka od recikliranih materijala. Sađenje organske bašte koja ce obezbediti sveže povrce za školu. Organizovanje jednog dana “Put ka boljoj buducnosti”. Promovisanje reciklaže sistema povodom Dana Zemlje. Započeti jedan projekat “Školski Kompot’ koristeci ostatak hrane. Organizujte poseban događaj kao “Stvaranje dana kada kažemo Ne otpacima” ili “Dan Zemlje”. Napravite plakate da edukuju druge o tome šta oni mogu učiniti da zaštite životnu sredinu.

35


Model Aktivnosti 1.Napravite plakate sa akcijama zaštite životne sredine

Nakon što ce Zeleni Klubovi služiti kao centar za razvoj, promociju i distribuciju daljeg znanja, svesti i razumevanja za razvoj okoline – prijateljskog ponašanja među učenicima, nastavnicima i široj zajednici, jedan od načina da se uključi cela škola u akciji i da budu svesni da postoje mnogi načini za zaštitu životne sredine uz malo truda, dizajnirane su plakate sa jasnim porukama i postupcima.

Upustva za aktivnost

Aktivnost može biti u vezi sa postojecim predmetima, kao što su biologija, umetnost, fizika, matematika, kao i pod-predmetne aktivnosti i pomaže učenicima da razviju relevantne veštine, kao što su kreativnost, timski rad, istraživanje, itd. Prilikom organizovanja aktivnosti u vašoj školi uvek:

Rasporedite učenike da rade u mešovitim grupama, kao i da razmene svoje ideje.

Koristite maštu i kreativnost učenika za dizajniranje plakata.

Poruka vaših plakata treba da bude jasna

Plakati trebaju mnogo reci preko slika i promotivnih poruka

Uključiti roditelje učenika da podrže učenike sa resursima, kao i da im pomogne tokom njihovog postavljanja u školi.

U kojoj meri ste ostvarili svoje ciljeve?Plakati se mogu postaviti bilo gde: u učionici, hodnicima, ulazu u školu, itd, na mestu gde ih svi mogu videti, i dobro je sredstvo da postanu svesni i da postanu aktivniji u početku promene ponašanja učenika u školi i njihovih domova. Učenici imaju entuzijazam i pažnju da uče nešto novo i da prate znanje svojim roditeljima, kao i da uključe nove ideje u svojoj dnevnoj rutini.

Koji je sledeći korak školskog plana?Planirajte da organizujete jednu izložbu i da pozovete različite zainteresovane aktere. Učenici mogu promovisati putem plakata školske potrebe za zamenu sijalice u školi, potrebu za korpe za reciklažu, podršku za sađenje drveca u dvorištu škole, itd. Sa vašim naporima i malom podrškom od strane preduzeca pokazujte svoju podršku za planetu i pomognite da se promene stavovi prikazujuci plakate:

36


Model Aktivnosti 2.

Kako da napravite jedan uspešan dan za Aktivnosti Životne Sredine

Ovaj rad predstavlja korake koje treba preduzeti da se organizuje uspešan dan sa svakodnevnim aktivnostima za Dan Aktivnosti za Životnu Sredinu. U idealnom slučaju, ovaj dan treba da bude u skladu sa međunarodnim danom, nacionalnim ili regionalno okruženje, na primer: 22. april, Dan Zemlje.

Svrha ove aktivnosti je da se

1. Podizanje svesti o pitanjima životne sredine

2. Omogućavaju učenicima da učestvuju u moćnim i značajnim iskustvima oko ekoloških tema

3. Obezbediti mogućnosti za različite predmete škola da rade zajedno na temama vezanim za životnu sredinu

4. Obezbediti mogućnosti za učenike, škole i zajednice da sarađuju na pitanjima koja se odnose na životnu sredinu

5. Obezbediti mogućnosti za učenike da vode učenje

6. Obezbediti priliku da uživaju u učenju

Dan uzima oblik niza aktivnosti radionice u kojima ce deca da učestvuju. Radionica ce se predvoditi od strane jednog ili dva učenika koji su bili uključeni u planiranju dana, kao i partneri zajednice podržanih od strane nastavnika. Partnerstvo je u centru ovog događaja.

Početak procesa treba da obuhvati lidera nastavnika koji ce obezbediti da direktor škole i drugi važni lideri škole da se dogovore o cilju dana. Ovaj sporazum treba biti postignut nekoliko meseci pre planiranog dana. Drugo, nastavnik lider treba da organizuje sastanak da okupi zainteresovano osoblje ili ponuđenje osoblju za koje nastavnik lider smatra da mogu da budu posveceni principima dana. Posvecenost osoblja je od suštinskog značaja.

Nastavnik Lider nakon toga regrutuje učenike u radnoj grupi za pomoc u planiranju i organizaciji dana. U najboljem slučaju, oni bih došli iz Zelenog Kluba ali kao alternativa nastavnik lider može da promoviše ideju o uključenju u rukovodstvu jednog takvog dana informisajuci učenički odbor škole preko školskog saveta ili sličnog organa. Svaki učenik koji se regrutuje treba da bude svesan da oni treba da preuzmu odgovornost za rad sa ostalim nastavnicima i partnerima zajednice u toku organizovanja jednog dela dana.

Organizovati niz sastanaka sa osobljem i zainteresovanim učenicima. Objasnite da ce dan biti za sve učenike jedna aktiva i da nastavnici i učenici ce morati da rade zajedno na planiranju radionice zajedno sa jednim partnerom iz zajednice. Počnite da sakupljate ideje o vrsti radionica koje mogu da se organizuju.

37


U nastavku su date neke ideje:

1. Planiranje za najboljim nacionalnim zakonima o životnoj sredini

2. Promovisanje značaja reciklaže među mladima

3. Bolje korišćenje upotrebljivih materijala

4. Nacrt akcionog plana zajednice za okruženje zajednice u kojoj se nalazi škola

5. Poboljšanje školskog okruženja

6. Preduzimanje akcije da se smanji količina otpada u školi

7. Kreiranje tematskog plana o UŽS -ja za korišćenje od strane nastavnika

8. Projektovanje i održavanje jedinice na UŽS za učenike jedne druge škole ili nižih razredaU svakom slučaju, učenici dobrovoljci i svi regrutovani nastavnici treba da identifikuju agenciju ili spoljne partnere iz zajednice koji imaju relevantnu ekspertizu za posao koji treba da se uradi. Nakon toga je potrebno da zakažete sastanak sa njihovim partnerom i da započnu da prikupljaju ideje i da planiraju radionicu. Svaka radionica treba trajati 90 minuta, da bude aktivna i participativna, da obuhvata aktivno učenje i proizvesti jedan proizvod da bih prikazali ili koristili u Slučaju Pokaži ili Predstavi na kraju dana. Proizvod može da se zasniva na plakat, film, trenutni objekat, pesme, serije slika, dokumente politika, jedna jedinica ili tematsko planiranja, itd. Možda ce biti potrebno da se organizuju sastanci sa partnerima da bih se dogovorili o planu radionice. Grupa za Planiranje za svakog zaposlenog mora imati ravnopravnog partnera kako bi osigurali da tim dobro radi zajedno. Nakon planiranja radionice, treba se dogovoriti o rasporedu dana. Trebalo bi da bude vremena za:

1. Opšta dobrodošlica za sve i uvod dana zajedno sa svim učenicima na istom nivou za oko 15 minuta

2. Radionice, svaka od 120 minuta. Učenici učesnici ce učestvovati u samo jednoj radionici tokom dana

3. Događaj Prikaži i Predstavi na kraju dana gde su izloženi svi proizvodi i učenici učesnici mogu da vide šta je proizvela svaka radionica. Svaka radionica ce imati mali tim da promovišu svoj proizvod. Članovi zajednice, novinari i mediji, članovi vlade i opština kao i ključni školski prijatelji treba da budu pozvani za ovaj deo dana.

4. Plenarna aktivnost za sve kojima se daju listovi za procenjivanje i ispunjuju od svih učenika, i zahvaljuju se partneri iz zajednice.

5. Članovi radionice treba da očiste svoj sto pre napuštanja

6. Ekipa koja je planirala dan treba da se sastane da pregleda dan, da pogledaju listove procene, napišu pisma zahvalnosti za partnere iz zajednice i da razmišljaju o zajedničkom radu u buducnosti.

7. Kad god je moguce, morate napisati izveštaj za sajt škole ili zajednicu

8. Važno je da imate dobru reklamu za napredak sa planiranjem dana, koji su sporazumi da dan bude uspešan, da se razmotri kako da se uključe nastavnici koji nisu uključeni u radionicama ali daju nastavu (predavaju) na nivou koji ce biti u radionici. Svaka radionica mora imati maksimalno 25 učenika i da uvek bude prisutan jedan nastavnik koji ce biti zadužen za disciplinu, lideri radionice ce da obavljaju svoje dužnosti.

38


10. Novi načini za ocenjivanje: OzU

Tradicionalno ocenjivanje je služilo za svrhe izveštavanja i desilo se nakon učenja. Na primer, učenici dobijaju ocene na kraju godine ili imaju test za ocenjivanje onoga šta su naučili. Ova vrsta ocenjivanja, koja sažima dostignuca učenika za izvesno vreme zove se Sumativno Ocenjivanje ili Ocenjivanje Učenja (OU).

Međutim, ako se informacije o učenju učenika koriste kao povratne informacije za učenike i nastavnike da poboljšaju nastavu i učenje u buducnosti, onda takva procena je Formativno Ocenjivanje ili Ocenjivanje za Učenje (OzU).

Efikasno ocenjivanje može pružiti dublje razumevanje u vezi sa napredkom učenika za: Dobijanje novog znanja Razvoj veština, kritičkog razmišljanja i rešavanja problema Razvoj novih veština za pismenu i usmenu komunikaciju Razvoj veština za rad u grupama

U slučaju kada imamo ocenjivanje velikog kvaliteta, nastavnici i učenici treba da odgovore na sledeca pitanja:

Koje ciljeve učenja treba da postigne učenik? Kako on/ona napreduje za postizanje ovih ciljeva? Koji ce biti sledeci koraci u nastavi i učenju? Koji su dokazi koji pokazuju da su postignuti ciljevi učenja?

Ocenjivanje može poboljšati učenje ako:

Pruža efikasne informacije za učenike

Vodi prema promenama na pružanju efikasne nastave

Povecava motivaciju i samo-poštovanje učenika, a što je od suštinskog značaja za učenje

Uključuje učenike na aktivan način da razumeju kako mogu da se poprave.

39


10.1 Načini samo-ocenjivanja u školi Načini za samo-ocenjivanje UŽS omogucavaju direktorima škola i nastavnicima lidera UŽS-ja da prate napredak na sistematični način za razvoj ekološkog obrazovanja u njihovoj školi. Ove tehnike pomažu direktore škola da preduzmu sveobuhvatne i integrisane pristupe u vezi sa UŽS koji povezuju ekološke komponente u nastavnom planu i programu (kurikulumu), okoline školskoj zajednici i široj zajednici van školskog okruženja.

10.2 Razlozi i Modeli Načina za Samo-ocenjivanje Direktori škola i nastavnici lideri UŽS identifikuju nivo na koji oni misle da se njihova škola nalazi u smislu praksi u vezi sa dokazima predviđenim za svaku od šest oblasti razvoja: Rukovođstvo, Resursi i njihov Menadžment, Nastava i Učenje, Razvoj Kadrova, Monitorisanje i Ocenjivanje, kao i uključivanja roditelja i zajednice. Napredak škole izražen u četiri faze predstavljene u opravdanju: Sasvim malo, u Razvoju, Uspešna praksa i Poželjna Praksa, može biti revidirana na sistematičan način. Tabele u ovom odeljku pružaju prostor za planiranje i pracenje vaše akcije.

>> Školski instrumenti za samo-ocenjivanje učenja UŽS, ćete pronaći u prilogu na kraju priručnika.

10.3 Akcija , planiranje i praćenje načina da samo-ocenjivanje Akcije se evidentiraju za svaku od šest oblasti i četiri faze razvoja da bih pomogli direktorima škola i nastavnicima lidera predmeta da preduzmu sledece korake u postavljanju prioriteta i uspostavljanju UŽS u njihovim školama. Na primer, jedna škola može želeti da napravi nastavu i učenje prioritet, i naravno, svaka škola koja je deficitarna na svim nivoima treba da definitivno napravi rukovodstvo prioritet.

Zašto da se koriste takvi načini?

Direktori škola mogu da koriste ove načine za ocenjivanje sprovođenja i napredka putem pojedinačnog popunjavanja tabele, a zatim da uporede kao grupa kako bi se dogovorili o tome u kojoj fazi razvoja je škola i da se dogovore o narednim koracima. Oni se mogu upotrebiti od strane nastavnika ili celog osoblja, i to ne samo da podigne svest, vec i da se postigne dogovor o tome šta treba da se uradi i da se identifikuju lica koja ce obavljati taj posao.

Na bilo koji način da se koriste, treba ih pregledati s vremena na vreme da bi se olakšalo pracenje napretka i identifikuju buduce akcije. Oni se mogu koristiti i da bih se identifikovali oblasti u kojima ekološki nastavnici lideri, ostali nastavnici predmeta UŽS, iskusni radnici i roditelji imaju potrebe za kontinuirano profesionalno usavršavanje.

40


11. Zašto da se primenjuje UŽS u školama?

Neka ispitivanja su pokazala ogromne prednosti ekološkog obrazovanja u našim školama. Kada se ekološko obrazovanje integriše u naučnom planu i programu (kurikulumu), on ce značajno povecati postignuca učenika u nauci i u drugim predmetima. Takvo unapređenje se dešava zbog činjenice da obrazovanje o životnoj sredini povezuje učenje u učionici sa realnim svetom. Učenicima, kada im je dozvoljeno da urade sami svoj izbor, onda ce pristupiti ekološkim naukama.

Kada se ekološko obrazovanje integriše u osnovni nastavni plan i program (kurikulumu) ili kao integrisani predmet u kurikulumu, on ima pozitivan uticaj na postignuca učenika u nauci, u čitanju (ponekad sa značajnim uspehom), matematici i društvenim naukama. Razne studije su pokazale da su škole koje uče osnovne predmete koristeci okruženje kao integrisan kontekst, demonstriraju i:

Kako da se primenjuje UŽS na nivou škole?UŽS se može organizovati na školskom nivou preko: kurseva za profesionalni razvoj bez prekidanja radnog odnosa, aktivnosti zelenih klubova, izborni predmeti, aktivnosti van učionice, saradnja sa zajednicom i druge. Jedan konkretan primer je trodnevna radionica Basic Education Program-a, akreditovana od strane MONT-a, koji se fokusira na: sprovođenje Kosovskog nastavnog plana i programa (kurikuluma), novih nastavnih strategija i učenja, kao i partnerstvo Škola - Zajednica.

a) Cilj upoterebe Nastavnog plana i programa (kurikuluma) Kosova je da uvede principe UŽS da se istražuje koherentnost kurikuluma i uslovi za sprovođenje aktivnosti.

b) Svrha novih strategija nastave i učenja je da se učesnicima prikažu novi pristupi nastavnih aktivnsoti i učenja na školskom nivou, sa akcentom na UŽS. Takođe, zato što su pitanja životne sredine povezana sa prirodom oko škole, učenja van učionice je deo ove aktivnosti.

c) Partnerstvo Škola - Zajednica ima za cilj da:• Da razumemo važnost stvaranja aktivnog i stabilnog UŽS koja je povezana sa obrazovnim

ciljevima i civilnog društva.

• Da biste videli koliko je UŽS obrazovno-edukativni program koji zahteva inovacije u našim školama;

• Da biste razumeli kako se Zeleni Klubovi i bogate aktivnosti mogu razviti u školama i da imaju uticaj na zajednicu u kojoj se nalazi škola;

• Za povezivanje aktivnosti učenika i održive zajednice još jednom sa jezgrom nastave i učenja u školskom programu (kurikulumu).

Ekološko obrazovanje povećava angažovanje učenika u učenju.

Ekološko obrazovanje povećava angažovanje učenika u interdisciplinarnim oblastima.

Smanjenje problema u disciplini i upravljanju učionice Povećan angažman i entuzijazam za učenje i Veći ponos i vlasništvo u dostignućima učenika.

41


12. Vaši lični sajtovi

12.1 Portfolio Nasatvnika (Fajl)

Portfolio je suštinski deo profesionalnog razvoja nastavnika. To je dokument koji beleži uspehe nastavnika, omogucavajuci im da razmisle o svom učenju i podržava implementaciju izgradnje i promocije. Portfolio Nastavnika je ‘živi’ dokument; on s’vremenom varira, dok nastavnici ocenjuju njihovo učenje, odražavaju i deluju na rezultate i razviju pristupe nastavi.

Portfolio je obično napisan kao odraz nastavnika prema nastavi i principima koje su koristili nastavnici da informišu svoj pristup prema akademskom radu. Dokument ce istaci promene koje su nastavnici napravili na svoju nastavu zasnovanom na obrazovnim konsultovanjima literature, procene učenika i kolega, istraživanja koja je nastavnik uradio o učenju i podučavanju i učešce nastavnika u programima stručnih razvoja.

Ne postoji neki određeni način kako da se napiše portfolio nastavnika; to je originalni dokument nastavnika. Od nastavnika se ne očekuje da dostigne neki hipotetički standard, dokumenat se sastoji od komentara o refleksiji i razvoju. Potpuno je prihvatljivo da razmisle o nastavnim aktivnostima koje nisu imale željeni efekat u unapređenju učenja učenika, kao i aktivnosti koje su bile uspešne. Portfolio se uglavnom razvija u fazama, od prikupljanja informacija do istraživanja nove metode nastave kroz razmišljanje i informisanih delovanja.

Oni koji čitaju portfolio nastavnika za razvitak ili razvoj ce zatražiti dokaze koje nastavnik ima za:

Pristup nastavi

informacije od učenika i kolega za nastavu i akcije nastavnika na osnovu rezultata

Refleksija o tome kako je uticala nastava na učenje učenika

Uticaj na učenju učenika

42


Komponente za vaš portfolio

Ne postoji neki postavljeni oblik za portfolio nastavnika. Svaki portfolio je jedinstven ali uglavnom sadrži vecinu sledecih informacija:

Vaš portfolio treba da bude jasan i specifičan sa znatno odgovarajucim stranicama. Bila bi prednost ako navedete relevantne reference (preporuke) iz literature koju ste koristili da informišete o svom pristupu nastavi ili aktivnosti koje ste preduzeli kao rezultat procene i razmišljanja. Bilo bih prikladno kada bi podržali neku izjavu uz dokumentarnim dokazima i citatima iz literature.

Lične podatke, uključujući ime, odeljenje, informacije za kontakt

Jedan spisak sadržaja, da bih bilo lakše da čitaoci pronađu

Jedan uvod koji sadrži vaše administrativne poslove i nastavu

Jedan rezime vaše nastavne filozofije, uključujući i preporuke na školskim planovima za učenje i podučavanje

Kritičko razmišljanje o svojim nastavnim aktivnostima i njihovom uticaju na učenike i svoje škole. Ovo obuhvata opis pristupa koji ste koristili za određenu aktivnost, uključujući kontekst i razlog za taj pristup. Možete da komentarišete na teškoće ili neočekivanim rezultatima aktivnosti, da razgovarate o nekoj proceni učenika ili kolega, i dodate rezime razmišljanja pozitivnih aspekta koji su bili rezultat aktivnosti kao i promene koje ćete napraviti u slučaju ponavljanja aktivnosti.

Rezime aktivnosti za profesionalni razvoj

Pregled budućih događaja koji bi želeli da preuzmete i vremenski raspored za njihovo sprovođenje

Plan akcije za povećanje vaše nastave

Prezentacije na konferencijama, publikacije, nagrade i stipendije koje se odnose na nastavu i učenje

Dodatak sa dokumentovanim dokazima koji podržavaju gore navedene detalje

43


13. Literatura

1. Centar za nastavu i profesionalni razvoj; Razvoj Vašeg Nastavnog Dosja; Univerzitet Adelaide, Australija (2005)

2. Priručnik za Učionice 21 Veka, / autori Keith Prenton, Snežana Jankulovska, Skoplje 2009, USAID-Projekat za Osnovno Obrazovanje

3. Referentni Dokument o metodologiji učenja, Pripremljeno za Kancelariju Programa NAVSEA za monitorisanje Performanse, Obuku i Ocenjivanje ( PMS 430)

4. Ispunjene prakse od strane Vaspitača; Nadležnosti za Nastavu Dvadeset i prvog Veka; Odeljenje za Obrazovanje u Floridi, Tallahassee, Florida

5. Autoritet Kvalifikacije Kurikuluma; Održivi Razvoj u Akciji; Održive Strategije DCSF Škole, Velika Britanija, 2009

6. Obrazovanje za održivi razvoj, Priručnik za Obuku za Trenere (TOT), Živi & Uči Obrazovanje o Okruženju 2009.

7. UNESCO-UNEP Međunarodni Program za Ekološko Obrazovanje; Aktivnosti Obrazovanja o Okružnju za Osnovne Škole

8. Upustvo za nastavnike za smanjenje otpada i očuvanje resursa, EPA juni 2005

PRIRUČNIKKAMPANJE

Zelenih Klubova

Instrumentari Nastavnika(i učenika!)

Od Chris Waller

46

PRIRUČNIK KAMPANJE ZELENIH KLUBOVA

Beleške za nastavnike

Efikasne demokratije imaju potrebe za efikasne građane, efikasni građani su kreatori efikasnih kampanja, i kreatori efikasnih kampanja znaju kako da koriste digitalne medije.

Ove aktivnosti pružaju nastavnicima ideje i sredstva kako bi omogucili mladim ljudima da postanu kreatori efikasnih kampanja. One su značajne (za mlade) i upravljačke (za nastavnike). Ono što je još važnije, to su sredstva koja se mogu koristiti u grupama učenika tokom cele radne godine a ne samo sa nekoliko izabranih učenika u van-nastavnim klubovima.

Nije rečeno da uzmete sve aktivnosti - izaberite neke koji odgovaraju vašim potrebama, veštine učenika, pitanja njihovog izbora i vremena koje imaju na raspolaganju.

Razumevanje rada u suštini:

Da bi kampanja bila efikasna trebamo da damo učenicima priliku da urade dve stvari ... dve stvari koje se ne dešavaju često u školama. Treba im dati izbor, da im omogucimo PROMENE ponašanja.

Izbor - učenici treba da izaberu probleme (uzroke) o kojima ce vršiti kampanju i način na koji ce je sprovesti. Ukoliko se radi o vrednosti demokratije, onda ovu našu poruku treba da odrazimo u pristupu prema nastavi. Gandi je ovo shvatio, kada je rekao: “Mi možemo učiti druge o pravdi i demokratiji samo preko pravednih i demokratskih načina.”

Promena - ako želimo da se mladi ljudi osecaju politički mocni, oni treba da imaju moc, ukupnost iskustva za političko delovanje. Drugim rečima, treba da se preduzmu mere koje imaju potencijal da promene svet oko njih.

47


Ovaj instrumentar pruža aktivnosti i strukture da omoguce učenicima da rade to pravilno. Oni trebaju da slede sledece korake:

Korak 1:KOJI je uzrok za koji želite da napravite kampanju?

Korak 2:KO ima moc da reši ovaj problem?

Korak 3:KAKO možete da ubedite mocne ljude da se odazovu?

Korak 4:GDE je plan vaše kampanje?

Korak 5:ŠTA ste naučili od ove kampanje?

Mišljenje za kraj:

Kada učenici počinju kampanju, često izgleda da nemaju dovoljno moci ili uticaja da bilo šta promene. Jedna od naših uloga kao nastavnik za okruženje je da proverimo da li usmeravamo učenike prema aspektima kampanje u kojoj postoji najmanje verovatnoce za pozitivan rezultat. Ovo može imati vece šanse (mada ne nužno) ako je kampanja u vezi sa školskim pitanjima (dakle drugačije bih bilo kada bi imao veze sa nacionalnim ili globalnim pitanjima).

Organizovanje vremena u kampanji je veoma važno. Za neka pitanja postoji više verovatnoce da se promene u pojedinim trenucima. Na primer, opštinske vlasti često imaju tendenciju da poprave puteve kada se približava kraj finansijske godine, kada znaju da oni treba da potroše svoj budžet - to jest, ako su putevi u blizini vaše škole koji imaju potrebe da se poprave, pokušajte da organizujete ovu kampanju oko tog vremenskog perioda.

I, konačno, političke promene traju predugo, tako da moramo da razjasnimo učenicima vezu između njihove kampanje i njenog pozitivnog ishoda, naročito ako rezultat dolazi nekoliko meseci nakon početka njihove kampanje.

48


Korak 1: Koji je uzrok za koji pravite kampanju?Mnogi mladi ljudi (i odrasli!) ne veruju da mogu da naprave promene na svetu koji ih okružuje. Ukratko objasnite izazov ili zadatak kampanje koju ćete im postaviti.

Ne možete praviti kampanju bez vašeg uzroka! Dakle, prvi korak je da učenici izaberu jedan uzorak! Veoma je važno da su učenici oni koji prave izbor – upravo od toga može zavisiti njihovo interesovanje i vaše mentalno blagostanje! Međutim, i beskrajni izbori mogu izazvati probleme - za vas i za njih. Možda je bolje da im ponudite jedan “strukturni izbor’, odnosno izbor unutar određenih granica. U aktivnosti 1.1, struktura je takva da kampanja ima veze sa rešavanjem najčešcih problema sa kojima se suočavaju učenici u školi.

Drugi aspekt se odnosi na izbor načina rada, tako da ako ceo razred želi da radi zajedno ili ako ce učenici raditi u malim grupama i ko ce da radi na nekoliko pitanja. Obično ovaj pristup motiviše učenike, jer im omogucava da vrše kampanju za nešto što im je drago.

Samo budite oprezni u vezi sa tri stvari:

1) Budite veoma jasni sa učenicima u vezi sa vašim pristupom pre početka rada na projektu;

2) Ako dozvolite učenicima da rade u malim grupama, imajte na umu da ove grupe bolje rade kada imaju ne više od četiri člana;

3) Ovaj pristup podrazumeva više pripremnog rada za vas, jer cete morati da pripremite potrebne materijala za širok spektar pitanja.

Aktivnost 1.1Jedan interaktivan način da se pomogne učenicima da biraju uzrok (ili pitanja) za svoje kampanje je da se napišu nekoliko različitih opcija na papiru A3 formata koji ce te postaviti na zemlju. Možete ostaviti neke opcije prazne. Organizujte grupu na takav način da sede u krugu, oko opcija, i zatim:

Zatražite od njih da razgovaraju o svojim opcijama favoritima sa drugom / drugaricom za jedan minut;

Dajte mogucnost da ubedite druge u grupi da “njihova” opcija je najbolji izbor;

Zamolite ih da napišu svoj izbor na žutom malom lepljivom papiru (stick note), i zatim ih nalepite na odgovarajucem papiru A3 formata;

Dodajte i ostale lepljive papirice i dobicete :

Varijantu 1.2: Šta vas brine?

Ako ovaj način rada (dodavajuci listic na podu) je više interaktivan nego što je to potrebno, onda jednostavno možete dati svakom učeniku kopiju stranice “Šta te brine?” i recite im da razgovaraju sa drugom / drugaricom i nakon toga da ispunite vašu opciju.

49


Varijanta 1.3: Redosled

Ili izštampajte opcije u isečenim papirima (kartonu) i zamolite učenike da ih poređaju prema intersovanju koje imaju.

Stanje školskih toaleta

Ima puno ishrane u školi koja se baca

Naš školski odbor ne radi mnogo dobro

Šta vas brine?

Poređajte rešenja od datih primera, ili pružite svoje ideje.

Školski tereni su puni smeca

Naš put do škole nije bezbedan

Sve plastične flaše u školi se bacaju u đubrište

50


Korak 2: KO ima moć da odabere uzrok vaše kampanje? HAPI 2: KUSH e ka pushtetin për ta zgjidhur kauzën e fushatës suaj?Pre nego što učenici planiraju kampanju, trebalo bi da razmisle o «moćnim akterima» - ljudima koji mogu da pomognu ili da ugroze njihovu kampanju. Mnogo lako se može pretpostaviti da učenici imaju ove informacije, ali često ih nemaju, i iz tog razloga je važno da se preduzme unapred taj korak kampanje.

Često ljudi pokušavaju da podučavaju druge o ključnim lokalnim akterima (npr. uloga vlade, rad poslanika, kako funkcioniše policija, čime se bave humanitarne organizacije) u izolaciji od realnih pitanja koje stvarno interesuju učenicima. Mnogo je bolje ako prvenstveno identifikuju glavno pitanje i nakon toga da ih naučite o ključnim igračima. Na ovaj način učenici mogu biti zaista zainteresovani jer priznaju da im je potrebno da znaju više o ovim pitanjima kako bi postigli svoje ciljeve kampanje.

Aktivnost 2.1: Moćni Akteri!

Izštampajte kartice ‘mocnih aktera’ i prilagođive opise. Koristite samo one koji su relevantni za vaš teren i pitanja koja vas interesuju.

Dajte svakoj grupi učenika veliki beli papir (flip chart) na kome se nalazi grafikon (grid) Mocnih Aktera (podržaoci, protivnici, Donosioci odluka, Stručnjaci), zamolite da pogledaju kartice mocnih aktera, jedan po jedan, i da ih usklade sa grafikonom (grid) mocnih aktera. Nije rečeno da koristite sve kartice, zapravo čak i oni treba da poseduju da raspoznaju koje kartice; u stvari oni sami trebaju da razlikuju kartice koje treba da se postavljaju na grafikonu (mreža).

Aktivnost 2.2: Pozicioniranje Moćnih Aktera

Sada učenici moraju pažljivo razmotriti koji mocni akteri mogu igrati realnu ulogu u njihovoj kampanji. Svi bi želeli da njihovu kampanju podrži Premijer, i on je zaista veoma mocan, ali je malo verovatno da bi on mogao naci vremena da se uključi. Dakle, učenici bi trebalo da uporede količinu moci koja ima Mocan Akter u iznosu od pažnje koja bi mogli da im pruže.

Premijer Šef Kabineta

Poslanici Gradonačelnik

Predsednik Skupštine Opštine Lokalni Savetnik

NVO Zvaničnik Veca

Lokalna štampa Međunarodna štampa

Policija Globalna Preduzeca

51


Lokalna preduzeca Organizacije koje vrše kampanje

Bloggers Direktor Škole

Poznate ličnosti Nastavnik

Roditelj Članovi javnosti

VI!

Pozicioniranje Moćnih Aktera

PRISTALICA PROTIVNIK

ODLUČIVAČ STRUČNJAK

Izaberite Mocne Aktere za koje mislite da mogu da se ističu u vašoj kampanji, a zatim ih postavite na ovom grafiku (mreži) prema meri MOCI koje imaju i SPREMNOSTI koju mislite da vam mogu pokazati. Ovo ce vam pomoci da utvrdite koji ljudi ili organizacije su najvažniji za vašu kampanju.

MOCNI = ovi ljudi mogu da naprave veliku promenu u vašoj kampanji

SPREMNOST = ovi ljudi imaju mogucnosti da vas saslušaju i da vam pomognu.

Mnogo spremn

Nem

ocni

Mno

go M

ocni

Mnogo nespremni

52


Korak 3: Kako možete da ih ubedite da reše problem?Podstaknuće učenika da “preduzmu akciju’ je u redu, ali oni ne mogu imati nikakvu ideju šta to znači ili koja može da bude prikladna ili realna akcija. Ova aktivnost može da im pomogne.

Aktivnost 3.1Štampajte karte akcije na papiru, fotokopirajte ih i isečite jednu po jednu karticu. Zamolite svaku grupu učenika da preispita sve karte i odlučite koje akcije su najprikladnije za njihovu kampanju. Oni mogu da napišu svoje dodatne akcije na praznim karticama

Aktivnost 3.2Nakon što su izabrali svoje postupke, stavite ih na grafikonu “Uticaj-Poteškoca” poređani prema stepenu težine koji misle da ce se pojaviti tokom te akcije, a prema meri uticaja koji mislite da ce imati.To ce im pomoci kada dođe faza planiranja kampanje.

Napišite jedno saopštenje za javnost i pošaljite u lokalnim

novinama da privučetepažnju na uzrok vaše

kampanje. Ili,šta mislite da

organizujete, jedan događaj koji ce

dovoljno da privlači medijsku pažnju?

Napravite video,foto galeriju.

Kreirajte jedan sajt

za kampanju u cilju

podizanja svesti i

dodajuci svoje redove

(sledbenici).

Napravite peticiju u

školi

Organizujte jedan

sastanak ili debat da

bih diskutovali o uzroku

vaše kampanje.

Pozovite mocne ljude

u vašoj školi (kao što

je poslanik područja ili

predstavnika policije)

i izvršite prezentaciju

pred njima

53


Kakve druge ideje imate? Napišite ovde.

Napišite jedan e-mail ili pismo upuceno osobi koja je odgovorna za vaš uzrok tražeci da

deluju u tom pogledu. Obavestite i vaše

prijatelje da pošalju e-mail.

Grafikon - Uticaj - Poteškoća

UTICAJ

Visoki

Visoki

Prosečan

Prosečan

Niski

Niski

54


Korak 4: Gde je plan vaše kampanje?Sada kada su učenici izmislili proces kampanje, vreme je da se organizuju ideje i njihovu transformisanje u plan.

Aktivnost 4.1 Koren & Plodovi:Ova aktivnost pomaže mladim ljudima da utvrdi detalje svog plana kampanje. Ovo nije način ili sveobuhvatno sredstvo planiranja, ali u mnogim drugim kampanjama ce biti prilagođen veštinama i iskustvima učenika. Nacrtajte opšti pregled jednog drveta na velikom listu (flip chart). Zatim pitajte učenike da odgovore na 4 pitanja o drvetu.

Aktivnost 4.2 Putanja kampanje:Ovo je detaljnije sredstvo za planiranje, a povezan je sa svim aktivnostima i prethodnim koracima. Učenici nisu dužni da odgovore na sva pitanja na ‘putu’ -neka ne mogu biti relevantna - ali ce im pomoci da razmisle o svim stvarima koje bi trebalo da imaju spremne pre nego što započnu kampanju.

Aktivnost 4.3 Problemi i Rešenja Jedna od gore navedenih varijanti aktivnosti, ili one koje im se dodaju, može da pita učenike da razmišljaju o različitim preprekama ili protivnicima koji mogu naici tokom kampanje, i srodnih rešenja ili simpatizeri koji mogu da pomognu da ih prevaziđu.

Koreni & Plodovi

4. Koju KONKRETNU akciju možete preduzeti da bih to promenili?

3. Ko je odgovoran ili ko ima moc da reši ovaj problem?

1. Koji ste problem rešili?

2. Koji su ‘koreni’ ovog problema?

55


Koji su mogući rizici naše kampanje?U svakoj kampanji, trebalo bi da razmislite o potencijalnim rizicima neke akcije ili odluke. Ko-ristite dole naveden dijagram da bi izmerili rizik podeljujuci ih na Dobitke i Gubitke. Pokušajte da ih stavite na dve suprotne strane. Naravno da između njih mora imati balans, i u tom slučaju morate da odlučite kako da to uradite. Zapamtite, ne svaka odluka je bez rizika. Uvek nastojte da donosite odluke na inteligentnu i dobro promišljenu osnovu, a ne na osnovu instinkta trenutka!

PRIHODI GUBITCI

56


Putanja Kampanje

Barijere & Rešenja, Zmija & Stepenice!Upišite neke prepreke ili protivnike sa kojima se možete suočiti tokom vremena kada pokušavate da postignete svoje ciljeve kampanje prolazeci nad ‘zmijama ‘; jedna prepreka za zmiju.

Zatim napišite jedno realno rešenje za svaku prepreku na “stepenici” i pređite nad relevantnom zmijom.

Na primer, jedna prepreka može biti činjenica da nemate publicitet; jedno rešenje za to može biti da pošaljete saopštenje u lokalnim novinama

1. Koje je problematično pitanje uzroka vaše kampanje

i zašto dolazi do ovog problema?

5. Šta možete uraditi drugačije drugi put da bih poboljšali

vašu kampanju?

Dali mi trebaju pare za moju kampanju, i kako cemo ih

osigurati?

Kakvi saveti, informacije ili istraživanja su

potrebna?

Kako mogu pridobiti publicitet za moju

kampanju?

Kako cu se izboriti sa svojim protivnicima - ljudima koji su protiv

moje kampanje?

4. Kakve realističke aktivnosti možete preduzeti da bih ih ubedili da reše ovaj problem?

2. Koji je cilj vaše kampanje?

3. Ko su oni koji donose odluke – ljudi koji imaju

moc da bih rešili uzrok vaše kampanje?

Kako mogu da kreiram tim

mojih pristalica?

57


Korak 5: ŠTA ste naučili od vaše kampanje?

Svaka kampanja koju vaši učenici razvijaju, je veoma važno da oni - i vi - možete da izmerite svoj uspeh i ono što ste naučili tokom puta.

Sledece aktivnosti su neki od načina na koji učenici mogu da dokumentuju svoje uspehe. Obično je najbolje da oni urade nešto slično sa Tabelom za Ocenjivanje da im pomogne da okupe svoje ideje, i zatim da snimaju ono što su naučili u video insertu i da ga preuzmete na njihove kampanje sajt.

Ova vrsta dokumentisanja njihovog uspeha ce:

im dati korisne misli o mogucim poboljšanjima;

pomoci da im daju tačnu belešku u završnoj fazi evaluacije;

da im pomogne da analiziraju šta su naučili i kako da budu još bolji organizatori kampanja u buducnosti

Aktivnost 5.1 Tabela Ocenjivanja:Dajte svakom učeniku jednu ‘tabelu’ i zatražite od njih da upišu ‘X’ u delovima koji najbolje opisuju njihova mišljanja o kampanji.

Aktivnost 5.2 Budite Zvezda!Slično kao u Tabeli za Ocenjivanje, ali omogucava učenicima da obrazlože svoje mišljenje.

Aktivnost 5.3: Ocenjivanje Drugova za Kampanju:Ovo je okvir modela za učenike da ocene jedni - druge. Možda cete morati da se prilagodite prema potrebama učenika, ali ce vam dati ideju o tome kako da to uradite.

Tabela Ocenjivanja

4 = Apsolutno se ne slažem3 = Ne slažem se2 = Slažem se1 = Apsolutno se slažem

Stavite jedan ‘X’ u delu tabele koja najbolje opisuje vaše mišljenje

58


Mislim da sada bolje znam ko ima moć u školi/ zajednici /

našem mestu / na svetu.

Mislim da mogu dovesti promene putem kampanje.

Mislim da sam poboljšao moje veštine da izvršim

kampanju.

Mslim da mogu napraviti bolju kampanju sledeći put.

4

2

3

1

59


Budite Zvezda!

Ključna pitanja

Koliko zvezda:1 zvezda ako se apsolutno

ne slažete5 zvezda ako se apsolutno

slažete

Dajte im jedan konkretan predlog iz vaše kampanje da

bih obrazložili broj zvezda.

Sada znam više o ljudima koji imaju moc u školi/

zajednici / našem mestu / na svetu.

Naučio sam kako da bolje izvršim jendu kampanju.

Igrao sam potpunu ulogu u ovoj kampanji, imao

sam odgovornosti za moje zadatke i završio sam ih na

vreme.

Razmislio sam u vezi sa mojom kampanjom i znam

šta bih uradio drugačije drugi put da bih doveo

promene.

ŠKOLSKIINSTRUMENTI

ZA SAMO-OCENJIVANJE U UČENJU UŽS

62

ŠKOLSKI INSTRUMENTI ZA SAMO-OCENJIVANJE U UČENJU UŽ

1. R

UKO

VO

DST

VO

Gla

vna

Obl

ast

Nr.

Gla

vna

Obl

ast

UŽS

Sasv

im re

tki

U ra

zvoj

uU

speš

anN

apre

dan

1aVi

zija

ško

le

za U

ŽS

Nem

a ko

lekt

ivno

g ili

pi

smen

og u

govo

ra

za U

ŽS.

Ima

jedn

a iz

java

gde

se

iden

tifiku

je p

oten

cija

l za

pris

tup

cele

ško

le u

UŽS

Post

oji j

asna

pis

men

a iz

java

za

vizi

ju k

oja

jasn

o ar

tikul

iše

pris

tup

u ce

loj š

koli

za U

ŽS k

oju

deli

i ško

lska

za

jedn

ica.

Ško

la p

repo

znaj

e zn

ačaj

U

ŽS u

vez

ama

škol

e sa

zaj

edni

com

.

Post

oji j

edna

izja

va z

a in

ovat

ivnu

vi

ziju

za

UŽS

koj

a se

ogl

eda

u ci

ljevi

ma

škol

e. T

u se

vid

i po

tenc

ijaln

i utic

aj U

ŽS-ja

nad

uč

enic

ima,

rodi

telji

ma,

zap

osle

nim

a i z

ajed

nici

. Uče

nici

razu

mej

u vi

ziju

i i

maj

u m

oguc

nost

i da

daju

svo

j do

prin

os.

1bRu

kovo

dstv

o od

st

rane

dire

ktor

a šk

ole

Dire

ktor

ško

le v

eom

a m

alo

razu

me

UŽS

. Po

dršk

a od

str

ane

nast

avni

ka i

rodi

telja

je

ogra

niče

na.

Dire

ktor

ško

le s

hvat

a va

žnos

t i v

redn

ost U

ŽS

i nje

nog

pote

ncija

lnog

ut

icaj

a na

ško

lu

Dire

ktor

ško

le u

pot

puno

sti r

azum

e U

ŽS i

potr

ebu

da u

klju

či s

ve z

aint

eres

ovan

e st

rane

u

zaje

dnic

i. Ro

dite

lji s

u ak

tivno

uč

estv

oval

i u d

ogađ

ajim

a u

UŽS

-ja.

Škol

a je

pos

vece

na k

reira

nju

zele

nih

klub

ova.

Dire

ktor

ško

le je

pro

aktiv

an u

po

dršc

i gru

pe ru

kovo

dstv

a ko

ja

uklju

čuje

sve

zai

nter

esov

ane

stra

ne,

i im

a vi

soka

oče

kiva

nja

za u

ticaj

U

ŽS-ja

u š

kols

kom

pob

oljš

anju

.

1cPl

anira

nje

razv

oja

UŽS

-ja

Post

oji m

alo

plan

iranj

a U

ŽS-ja

u š

koli

u bi

lo

kakv

om o

blik

u. Š

kola

ne

kor

isti

Inst

rum

ent

za s

amo-

ocen

jivan

je

UŽS

-ja.

Post

oji j

edan

ažu

riran

pl

an z

a U

ŽS s

a do

stiž

nim

ci

ljevi

ma.

Odv

ojen

je

jeda

n fin

anci

jski

fond

za

razv

oj p

redm

eta.

Ima

jeda

n sr

ednj

oroč

ni p

lan

za U

ŽS

podr

žan

od c

iljev

a. L

ider

pre

dmet

a U

ŽS-ja

ima

mno

go v

olje

da

uklju

či

učen

ike

u ov

om p

oslu

. Pla

n ob

uhva

ta s

peci

fične

pre

poru

ke,

tam

o gd

e je

mog

uce,

glo

baln

e as

pekt

e, z

a od

rživ

e šk

ole,

za

Zele

ne

klub

ove

itd.

Ima

jeda

n du

goro

čni i

det

aljn

i pla

n U

ŽS -j

a gd

e se

pok

azuj

u ci

ljevi

, ob

avez

e da

se ra

zvije

pre

dmet

to

kom

cel

og n

asta

vnog

pro

gram

a (k

urik

ulum

a) i

škol

skoj

kul

turi.

Ova

j pl

an ta

kođe

uzi

ma

u ob

zir i

utic

aj n

a za

jedn

icu.

Pla

n se

revi

dira

i oc

enju

je

jedn

om g

odiš

nje

od st

rane

uče

nika

i os

oblja

, i ta

kođe

se m

onito

rišu

razn

i do

gađa

ji.

63


1dU

prav

ljanj

e U

ŽS-ja

Nem

a lid

era

pred

met

a U

ŽS-ja

, čak

i ak

o im

a,

on im

a m

alo

vešt

ina,

ne

dost

aju

mu

znan

ja

i raz

umev

anja

, i im

a m

inim

alan

utic

aj.

Lide

r pre

dmet

a U

ŽS-ja

im

a ne

ku o

buku

, raz

vio

je z

nanj

e, i

podr

žava

one

po

jedi

nce

koji

pruž

aju

UŽS

- na

uče

nje

u nj

ihov

im p

redm

etim

a.

Post

oji j

edan

lide

r pre

dmet

a U

ŽS-ja

ko

ji je

veš

t i is

kusa

n, s

a zn

anje

m iz

ob

last

i, ko

ji us

mer

ava

i koo

rdin

ira

ceo

škol

ski p

ristu

p. N

asta

vnic

i UŽS

po

dstič

u uč

enik

e da

dop

rinos

e pl

anira

nju

kurik

ulum

a.

Lide

r pre

dmet

a U

ŽS je

izuz

etno

sv

estr

an i

viso

ko o

buče

n, i

spos

oban

je d

a m

otiv

iše

zapo

slen

e,

ima

podr

šku.

Dire

ktor

a šk

ole

i svi

h na

stav

nika

i ob

uhva

ta z

ajed

nicu

i po

diže

gla

s o

pita

njim

a U

ŽS u

cel

oj

škol

i.

1eKl

jučn

o do

noše

nje

odlu

ka

Reak

cije

inic

ijativ

e su

ra

spod

elje

ni i

deša

vaju

se

bez

odg

ovar

ajuc

e ko

nsul

taci

je.

Lide

r pre

dmet

a U

ŽS

disk

utuj

e sa

tim

om

adm

inis

trac

ije.

UŽS

-ja s

e re

dovn

o di

skut

uje

na

sast

anci

ma

zapo

slen

ih il

i gru

pe

škol

skog

ruko

vods

tva,

gde

se

preg

leđu

ju p

otre

be i

miš

ljenj

a uč

enik

a.

Post

oji j

edan

pro

aktiv

an Z

elen

i Kl

ub U

ŽS-ja

koj

i obu

hvat

a je

dnu

izab

ranu

gru

pu u

čeni

ka n

a de

mok

rats

ki n

ačin

, koj

i se

čest

o sa

staj

e i v

odi U

ŽS-ja

nap

red.

On

tako

đe o

buhv

ata

rodi

telje

i čl

anov

e za

jedn

ica.

1fPo

stav

ljanj

e ra

spor

eda

UŽS

nije

odr

eđen

pr

ema

vrem

enu,

ima

jedn

o m

esto

u o

stal

im

pred

met

ima

ili u

“ži

votu

iz

van

škol

e”. R

azvi

ja

se m

alo

ili n

imal

o oc

enjiv

anje

, bel

eške

Ili

izve

štav

anje

UŽS

-ja

UŽS

je p

ovez

an s

a je

dnim

ili d

va p

redm

eta,

al

i bez

kap

acite

ta d

a pr

uža

odg

ovar

ajuc

i op

seg

i dub

inu

učen

ja.

Oce

njiv

anje

je

ili n

epos

toje

ce, i

li se

ve

oma

loše

upr

avlja

UŽS

-ja je

jeda

n po

seba

n pr

edm

et

u na

stav

nom

pla

nu il

i pre

dmet

sa

dob

ro d

efini

sani

m k

ljučn

im

elem

entim

a u

okvi

ru š

ireg

prog

ram

a. Im

a oc

enjiv

anje

, bel

eške

i e

fekt

ivno

izve

štav

anje

.

UŽS

je so

lidan

pre

dmet

u šk

oli;

ima

stat

us i

kom

plet

no o

sobl

je k

oje

je p

ripre

mlje

no. N

ema

suko

ba sa

dr

ugim

pre

dmet

ima.

Por

ed n

asta

ve,

rasp

ored

obu

hvat

a ni

z dr

ugih

ak

tivno

sti.

1gZa

pošl

java

nje

i im

enov

anje

ka

drov

a

Nem

a ob

učen

ih

kadr

ova

za U

ŽS.

Zadu

žen

Nas

tavn

ik

mož

da n

ece

imat

i is

kust

va u

toj o

blas

ti na

stav

e i u

čenj

a.

Pret

post

avlja

se

da s

e sv

aki n

asta

vnik

pre

daje

u

obla

sti U

ŽS -j

a.

Škol

a m

ožda

nije

za

posl

ila s

truč

njak

a,

ali j

e id

entifi

kova

la

entu

zija

zam

lid

era

pred

met

a za

inte

reso

vano

g za

pr

ofes

iona

lni r

azvo

j i i

ma

kapa

cite

t da

pred

vodi

obu

ku u

ško

li.

Škol

a je

ang

ažov

ala

jedn

og

obuč

enog

nas

tavn

ika

za U

ŽS d

a pr

edvo

di p

redm

et, i

zat

raži

o je

da

se k

reira

jeda

n na

stav

ni ti

m U

ŽS-ja

. Li

der p

redm

eta

je o

dgov

oran

za

UŽS

u c

eloj

ško

li, k

ao i

nast

ave

na

tere

nu.

Uve

rite

se d

a šk

ole

imaj

u po

tpun

od

bor o

buče

nog

osob

lja U

ŽS-a

. Šk

ola

ih p

odst

iče

da p

redv

ode

ulog

u U

ŽS-ja

izva

n uč

ioni

ce. U

ŽS

tim n

udi s

truč

no u

savr

šava

nje

(PRN

) za

ost

ale

član

ove

osob

lja, l

okal

ne

škol

e i p

artn

erim

a iz

zaj

edni

ce.

64


2. R

ESU

RSI I

NJI

HO

VO

UPR

AVLJ

AN

JE

Gla

vna

Obl

ast

Nr.

Gla

vna

Obl

ast

UPO

Sasv

im re

tki

U ra

zvoj

uU

speš

anN

apre

dan

2aKv

alite

t res

ursa

za

nas

tavu

i uč

enje

UŽS

-ja

Post

oji m

alo

resu

rsa

za

nast

avu

PRN

. Oni

koj

i su

na ra

spol

agan

ju s

u st

ari.

Nas

tavn

ici s

e os

lanj

aju

na

jedn

om je

dino

m iz

voru

koj

i ne

zad

ovol

java

uve

k po

treb

e uč

enik

a.

Iako

pos

toje

dov

oljn

o m

oder

nih

resu

rsa,

šk

ola

je id

entifi

kova

la

praz

nine

u p

ruža

nju

resu

rsa.

Post

oji š

irok

spek

tar i

zvor

a gd

e im

aju

pris

tup

nast

avni

ci i

učen

ici.

Uče

nici

imaj

u m

oguc

nost

i da

pris

tupe

resu

rsim

a i d

a ih

sa

mi i

zabe

ru.

Razn

a sr

edst

va

i ins

trum

enti

IKT-

ja s

e ko

riste

efi

kasn

o.

Post

oji š

irok

spek

tar k

valit

etni

h re

surs

a, u

klju

čuju

ci i

mat

erija

le

bazi

rani

h na

inte

rnet

u. U

čeni

ci s

u do

prin

eli u

razv

oju

resu

rsa.

Ovo

po

sled

nje

se ja

sno

odno

si n

a sv

e as

pekt

e U

ŽS-ja

. Svi

resu

rse

su u

sk

ladu

sa

potr

ebam

a, i

podr

ži

uklju

čiva

nje

i raz

nolik

ost.

2bPr

istu

p re

surs

ima

Pris

tup

nije

jasa

n. N

a pr

imer

, ra

spod

ela

resu

rsa

zavi

si o

d lid

era

pred

met

a U

ŽS-ja

.

Post

oji o

snov

ni re

surs

po

goda

n za

nek

e pr

edm

ete

i Ško

lske

bi

blio

teke

.

Svi n

asta

vnic

i i u

čeni

ci im

aju

pris

tup

širo

kom

spe

ktru

resu

rsa.

Po

stoj

e do

bri r

esur

si k

oji

podr

žava

ju o

snov

ne n

asta

ve

u U

ŽS, u

klju

čuju

ci C

D R

OM

-a i

razn

ih m

edija

, kao

i te

hnol

ogije

za

snov

ane

na in

tern

et.

Svi u

čeni

ci im

aju

prili

ku d

a ko

riste

sv

oju

zaje

dnic

u ka

o re

surs

i im

aju

pris

tup

pose

tam

a, p

oset

ilaca

ak

tivno

sti,

resu

rsi s

a in

tern

eta,

pr

ilago

đen

njih

ovim

pot

reba

ma

i nas

tavn

og p

lana

i pr

ogra

ma

(kur

ikul

uma)

. Pos

toje

dob

ri re

surs

i ko

ji po

drža

vaju

nas

tave

i uč

enja

U

ŽS.

2cU

potr

eba

resu

rsa

u U

ŽS

Osl

anja

nje

na fo

toko

pira

ne

resu

rse

i zad

atke

ili š

kols

kog

udžb

enik

a je

pre

velik

a

Koris

tite

odgo

vara

juce

re

surs

e da

pod

rže

UŽS

, al

i nač

in n

a ko

ji se

ko

riste

nem

aju

jasa

n fo

kus

i nije

dov

oljn

o iz

azov

no.

Resu

rse

koji

se p

odud

araj

u sa

sad

ržaj

em u

čenj

a ko

riste

ci

kom

bina

ciju

pris

tupa

nas

tave

i uč

enja

.

Izvo

ri su

izab

rani

takv

i da

podr

že

širo

k sp

ekta

r pris

tupa

nas

tavi

i uč

enju

. Im

a pr

ogra

m z

a za

men

u i

stic

anje

nov

ih re

surs

a

65


3. N

AST

AVA

I U

ČEN

JEG

lavn

a O

blas

t

Nr.

Gla

vna

Obl

ast U

ŽSSa

svim

retk

iU

razv

oju

Usp

ešan

Nap

reda

n

3a

UŽS

u

Nas

tavn

om

plan

u i

prog

ram

u (k

urik

ulum

u)

UŽS

je p

odel

jen.

N

ema

posl

ovne

šem

e ili

ned

osta

ju d

etal

ji i

kont

inui

tet i

dov

oljn

e pr

epor

uke

na k

ljučn

im

spek

tima

prog

ram

a.

Post

oji o

snov

na g

rupa

ak

tivno

sti z

a uč

enje

UŽS

ko

je o

draž

ava

klju

čne

pojm

ove

i klju

čne

vešt

ine

u ku

rikul

umu.

Ima

info

rmis

an

radn

i pro

gram

od

stra

ne

naci

onal

nog

kurik

ulum

a ili

od

sam

ih š

kols

kih

plan

ova

UŽS

. Obe

zbeđ

uje

kont

inui

tet

učen

ja u

ško

li.

Nas

tavn

ici o

delje

nja

imaj

u do

bro

plan

irani

i de

talja

n ku

rikul

um u

ob

last

i UŽS

, što

uka

zuje

da

klju

čni

resu

rsi s

u efi

kasn

o is

koriš

ceni

.

Svi n

asta

vnic

i uči

onic

e su

do

bro

upoz

nati

sa n

asta

vnim

pr

ogra

mom

(kur

ikul

umom

). R

ad

se k

ontr

oliš

e i r

edov

no s

e ra

zvija

. U

češc

e uč

enik

a je

pla

nira

no,

prat

i i k

ontr

oliš

e se

od

stan

e os

oblja

i gr

upom

uče

nika

koj

i su

dem

okra

tski

izab

rani

3bN

asta

vni

plan

ovi

Nas

tavn

i pla

novi

imaj

u ne

jasn

e ci

ljeve

za

uče

nje,

ili

izra

žava

ju n

espo

razu

m

cilje

va n

asta

vnog

pr

ogra

ma

(kur

ikul

uma)

U

ŽS-ja

.

Naj

veci

deo

nas

tavn

ih

plan

ova

imaj

u ci

ljeve

uče

nja

koja

su

jasn

o fo

kusi

rana

. N

asta

vnic

i kor

iste

nas

tavn

e pl

anov

e i r

esur

se n

a se

lekt

ivan

nač

in.

Post

oje

deta

ljni n

asta

vni p

lano

vi

izgr

ađen

i oko

kon

cepa

ta

i pro

cesa

UŽS

. Obe

zbed

iti

mog

ucno

sti z

a ra

zmiš

ljanj

e o

učen

ju.

Nas

tavn

i čas

ovi k

oji s

e od

nose

na

UŽS

su

dobr

o is

plan

irani

. N

asta

vnic

i su

razu

mel

i kak

o da

up

ravl

jaju

nas

tavo

m i

velik

i bro

j ča

sova

kro

z ko

rišce

nje

konc

epat

a i p

roce

sa.

3cN

asta

va i

Uče

nje

Nas

tavn

ici s

u ne

jasn

i u v

ezi

sa s

vrho

m u

čenj

a, i

koris

te

uski

spe

ktar

stil

ova

učen

ja.

Veci

na u

čeni

ka n

apre

duju

u

učen

ju.

Lekc

ije im

aju

dobr

e ka

rakt

eris

tike,

ali

nast

avni

ci

nem

aju

tako

vel

ika

oček

ivan

ja

u ve

zi s

a op

sego

m i

dubi

nom

po

sla

koji

se o

čeku

je. V

ecin

a uč

enik

a po

kazu

ju n

eki

napr

edak

.

Nas

tavn

ici k

oris

te š

irok

spek

tar

pris

tupa

nas

tavi

i uč

enju

da

bih

prat

ili U

ŽS s

a vi

soki

m s

tepe

nom

in

tera

kcije

međ

u uč

enic

ima.

Ve

cina

uče

nika

obe

ležu

ju

znač

ajan

nap

reda

k.

Pris

tupi

nas

tave

i uč

enja

su

u sk

ladu

sa

nast

avni

m s

adrž

ajem

i sa

uče

njem

uče

nika

, pod

stic

ajuc

i uč

ešce

sva

kog

učen

ika.

Ve

cina

uče

nika

veo

ma

mno

go

napr

eduj

u.

3dO

cenj

ivan

je

Nas

tavn

ici o

cenj

uju

napr

edak

uče

nika

na

proi

zvol

jan

nači

n, a

po

neka

d ne

oce

njuj

u uo

pšte

i ov

e se

ne

izve

štav

aju

svim

ro

dite

ljim

a. N

ema

neke

sv

eobu

hvat

ne p

oliti

ke,

i nas

tavn

ici n

e sh

vata

ju

znač

aj o

cenj

ivan

ja U

ŽS.

Oce

njiv

anje

se

izvr

šava

, ali

nedo

staj

e rig

oroz

nost

. Nem

a m

ehan

izm

a za

izno

šenj

e re

zulta

ta o

d ov

og o

cenj

ivan

ja

da b

ih p

okaz

ala

razv

oj to

kom

od

ređe

nog

vrem

ena.

Ško

la

nije

dob

ro ra

zum

ela

proc

enu

napr

etka

u U

ŽS

Nap

reda

k U

ŽS s

e pr

ocen

juje

i u

potp

unos

ti iz

vešt

ava.

U b

uduc

em

plan

iranj

u ra

da, u

zim

aju

se u

ob

zir o

pis

nivo

a. N

asta

vnic

i ra

zum

eju

razl

iku

izm

eđu

proc

ene

za u

čenj

e i o

cenj

ivan

je u

čenj

a.

Uče

nici

oce

njuj

u nj

ihov

rad.

Po

stig

nuti

nap

reda

k je

uvi

đen

i izv

ešta

va s

e u

potp

unos

ti ro

dite

ljim

a i k

omen

tariš

e se

u

izve

štaj

u.

Proc

ena

je u

skl

adu

sa p

roce

som

i p

otpu

no u

klju

čuje

uče

nike

i id

entifi

kuje

i po

hval

juje

svo

ja

dost

ignu

ca. U

čeni

ci k

omen

tariš

u o

njih

ovom

nap

retk

u, k

ao i

o na

čini

ma

kako

da

se p

obol

jšaj

u.

Proc

ena

ce id

entifi

kova

ti po

treb

e i p

riorit

ete

za p

lani

ranj

e da

ljeg

rada

u b

uduc

nost

i.

66


3eBe

leže

nje

i iz

vešt

avan

je

Ne

post

oji f

orm

alni

pr

oces

za

bele

ženj

e ili

iz

vešt

avan

je n

apre

dka

u uč

enju

UŽS

-ja p

rem

a ro

dite

ljim

a

Škol

a je

sve

sna

svoj

e od

govo

rnos

ti u

vezi

sa

Bele

ženj

em i

izve

štav

anje

m,

ali p

repo

ruke

na

PRN

se

ugro

žava

ju o

d st

rane

iz

vešt

aja

drug

ih p

redm

eta.

Po

stoj

i jas

an k

ontin

uite

t zn

anja

, veš

tina

ili

razu

mev

anja

.

Post

oji p

oseb

an iz

vešt

aj o

slu

čaju

u

koje

m s

e, n

avod

no, k

rece

na

pred

u s

vim

UŽS

u o

blas

ti os

novn

ih k

once

pta,

klju

čnih

pr

oces

a i u

češc

e uč

enik

a va

n uč

ioni

ce.

Nas

tavn

ici i

uče

nici

sar

ađuj

u u

prac

enju

nap

retk

a. U

čeni

ci

su a

ktiv

no u

klju

čeni

u p

roce

su

izve

štav

anja

sa

klju

čnim

pa

rtne

rima

iz z

ajed

nice

3fD

ostig

nuca

Uče

nici

nez

naju

šta

se

oček

uje

od n

jih u

UŽS

.

Uče

nici

zna

ju š

ta s

e oč

ekuj

e od

njih

, ali

oček

ivan

ja

nast

avni

ka s

u m

ala

i ne

uzim

aju

se u

obz

ir ak

tivno

sti

u ko

jima

se m

ogu

uklju

čiti

iz

van

škol

e.

Uče

nici

imaj

u ja

sna

oček

ivan

ja

u ob

last

i UŽS

. Dos

tignu

ca u

UŽS

ka

ko to

kom

uče

nja

u šk

oli,

tako

i v

an n

je p

rizna

ju se

i be

leže

se

od

stra

ne šk

ole.

Tako

đe, s

e pr

izna

je o

snov

a ak

tivno

g uč

ešca

u

škol

i i ž

ivot

u za

jedn

ice.

Uče

nici

id

entifi

kuju

i ra

zmiš

ljaju

o

napr

etku

ost

vare

nom

u p

ogle

du

cilje

va U

ŽS.

Uče

nici

pos

tižu

dobr

e re

zulta

te

i nap

redu

ju k

a vr

hu. O

ni s

u sa

mi

post

avili

svo

je c

iljev

e i u

smer

ili

svoj

e na

pore

ka

obla

stim

a gd

e je

pot

rebn

o. Z

abel

ežili

su

veom

a vi

soki

usp

eh. O

stva

renj

e sv

ih u

čeni

ka s

u id

entifi

kova

na i

potv

rđen

a.

3gIn

form

acio

ne i

kom

unik

acio

ne

tehn

olog

ije -

(IKT)

IKT

se u

opšt

e ne

kor

isti

u na

stav

i U

ŽSN

asta

vnic

i pon

ekad

kor

iste

IK

T u

nast

avi i

uče

nju.

Svi n

asta

vnic

i UŽS

kor

iste

ra

zlič

ite a

ktiv

nost

i i re

surs

e IK

T za

pod

ržav

anje

nas

tave

i uč

enja

. U

čion

ice

i ško

le o

draž

avaj

u ši

roku

up

otre

bu IK

T. U

čeni

ci k

oris

te IK

T re

dovn

o da

pod

rže

njih

ov ra

d u

UŽS

.

Svi n

asta

vnic

i UŽS

-ja k

oris

te

IKT

na k

reat

ivan

nač

in. U

čeni

ci

koris

te IK

T sa

mos

taln

o da

pod

rže

njih

ov ra

d u

UŽS

. Izl

ožen

ost

rada

uče

nika

u u

čion

ici i

ško

li po

kazu

je in

ovat

ivno

kor

išce

nje

IKT

u U

ŽS.

3hU

češc

e uč

enik

a u

škol

i

Uče

nici

imaj

u m

ale

prili

ke

za u

češc

e u

dono

šenj

u od

luka

na

bilo

kom

niv

ou,

bilo

u s

mis

lu u

čenj

a U

ŽS il

i ši

re u

ško

lsko

m ž

ivot

u. N

e po

stoj

i vez

a iz

međ

u on

oga

što

se d

ešav

a u

učen

ju U

ŽS

i gla

sa u

čeni

ka.

Nek

i nas

tavn

ici s

u pr

užili

m

oguc

nost

da

učes

tvuj

u iz

van

učio

nice

. Nas

tavn

ici s

u po

čeli

da p

lani

raju

akt

ivno

sti

nast

ave

UŽS

koj

e m

ogu

da

pruž

e in

form

acije

za

disk

usije

i d

ebat

e u

škol

skom

odb

oru.

Post

oji

jedn

a ko

ordi

nira

na p

oliti

ka

koja

om

oguc

ava

učen

icim

a da

po

hađa

ju šk

olu,

kao

i va

n nj

e,

uzim

ajuc

i u o

bzir

mog

ucno

sti k

oje

pruž

a ku

rikul

um z

a U

ŽS. Š

kola

pr

ocen

juje

gla

s uče

nika

i po

dstič

e ih

da

razm

išlja

ju o

tom

e ka

ko

oni m

ogu

da p

redu

zmu

efika

sne

mer

e u

pogl

edu

zabr

inut

osti

koje

m

ogu

imat

i. U

čeni

ci k

oris

te sv

oje

vešt

ine

za a

ktiv

nost

i ruk

ovod

stva

za

uče

šce

u ak

tivno

stim

a.

Uče

nici

i na

stav

nici

rade

zaj

edno

. Šk

ola

teži

da

bude

dem

okra

tska

šk

ola.

Uče

nici

su

odgo

vorn

i za

aktiv

nost

i u š

koli

i u z

ajed

nici

. Šk

ola

smat

ra u

češc

e uč

enik

a ka

o ce

ntra

lni e

lem

ent p

obol

jšan

ja,

i lek

cije

UŽS

-ja s

u ka

taliz

ator

za

vešt

ine

učen

ika

u to

m p

ogle

du.

67


4. R

AZV

OJ O

SOBL

JA

Gla

vna

Obl

ast

Nr.

Gla

vna

Obl

ast

UŽS

Sasv

im re

tki

U ra

zvoj

uU

speš

anN

apre

dan

4aRe

vizi

ja v

eštin

e i s

truč

nost

i ka

drov

a

Nije

se

odra

dila

ni

jedn

a st

rukt

uris

ana

revi

zija

. Nik

o ne

zn

a ko

je v

eštin

e m

ogu

imat

i na

stav

nici

za

nast

avu

u as

pekt

u U

ŽS.

Revi

zija

je u

rađe

na

i ide

ntifi

kova

ne s

u pr

azni

ne u

obl

astim

a ra

zvoj

a u

celo

j ško

li.

Kao

rezu

ltat t

oga,

ne

ki n

asta

vnic

i su

učes

tvov

ali u

obu

ci.

Izvr

šila

se

revi

zija

veš

tina

nast

ave/

nast

avni

ka s

a po

sebn

im

spos

obno

stim

a ko

ji su

u s

tanj

u da

po

dele

svo

ja is

kust

va s

a dr

ugim

na

stav

nici

ma

UŽS

-ja.

Revi

zija

se

redo

vno

koris

ti za

id

entifi

kaci

ju p

ojed

inač

nih

potr

eba,

ka

o i o

ne k

oje

se o

dnos

e na

cel

u šk

olu

i da

se o

sigu

raju

da

se

ispu

njav

aju

prav

a uč

enik

a.

4bIz

grad

nja

kapa

cite

ta

nast

avni

ka (I

KN)

Sam

o ne

kolik

o na

stav

nika

su

učes

tvov

ali u

ne

kom

IKN

/ U

ŽS.

UŽS

je b

io u

klju

čen

u IK

N p

rogr

amu

škol

e. L

ider

pre

dmet

a U

ŽS k

oris

ti do

nekl

e M

anua

l IKN

/ U

ŽS.

IKN

je s

asta

vni d

eo p

lana

razv

oja

škol

e i s

trat

eško

g pl

ana

za U

ŽS.

Priu

čnik

IKN

/ UŽS

se

efika

sno

koris

ti.

Post

oji m

oguc

nost

za

one

koji

su

učes

tvov

ali u

UŽS

da

info

rmiš

e za

posl

ene

i kor

iste

za

pobo

ljšan

je

nast

ave

i uče

nja.

Svi z

apos

leni

imaj

u pr

istu

p IK

N /

UŽS

kro

z šk

olsk

i pla

n po

dršk

e za

pr

ofes

iona

lni r

azvo

j nas

tavn

ika.

O

snov

ne in

form

acije

se

pruž

aju

no

vim

nas

tavn

icim

a i i

maj

u pr

iliku

da

učes

tvuj

u u

sert

ifika

ciji

IKN

/ U

ŽS z

a sv

e pr

edm

etne

nas

tavn

ike

i dru

gih.

Po

stoj

e do

kazi

da

je U

ŽS im

alo

utic

aja

na s

prov

ođen

je IK

N, n

aroč

ito

za n

asta

vu i

učen

je

68


5. M

ON

ITO

RIN

G I

OCE

NJI

VAN

JE

Gla

vna

Obl

ast

Nr.

Gla

vna

Obl

ast

UŽS

Sasv

im re

tki

U ra

zvoj

uU

speš

anN

apre

dan

5aM

onito

ring

i O

cenj

ivan

je U

ŽSN

e po

stoj

i for

mal

ni

proc

es z

a m

onito

ring

Lide

r pre

dmet

a U

ŽS p

rati

nast

avni

ka U

ŽS k

ada

je to

po

treb

no. O

vo m

ože

da u

klju

čuje

po

smat

ranj

e u

časo

vim

a i a

naliz

u pl

anira

nja

Post

oji r

edov

no p

race

nje

i pl

anira

nje

pruž

anja

UŽS

za

celu

šk

olu,

ukl

juču

juci

pos

mat

ranj

a ča

sova

, ana

lizu

i pla

nira

nje

rada

. Sr

edst

vo z

a sa

moo

cenj

ivan

je U

ŽS

se k

oris

ti to

kom

pla

nira

nja.

Nas

tavn

ici r

edov

no p

osm

atra

ju

jedn

i dru

ge. U

čeni

ci p

ruža

ju

info

rmac

ije o

čas

ovim

a i

veom

a su

ukl

juče

ni u

pro

cesu

m

onito

ringa

i oc

enjiv

anja

, id

entifi

kuju

ci p

robl

eme

za

razv

oj i

prom

ene.

To d

aje

glas

pe

rson

aliz

ovan

om u

čenj

u.

Rodi

telji

ma

se p

ruža

ju iz

vešt

aji.

5bPr

egle

dN

ema

neki

pre

gled

U

ŽS-ja

.

Lide

r pre

dmet

a U

ŽS m

onito

riše

nast

avu

UŽS

a a

li to

se

ne

disk

utuj

e če

sto

u pr

isus

tvu

svih

.

UŽS

se

redo

vno

razm

atra

ju

na s

asta

ncim

a i i

dent

ifiku

ju s

e pr

oble

mi z

a bu

duci

razv

oj. U

ŽS

se p

reis

pitu

je n

a go

dišn

jem

ni

vou

od s

tran

e kl

jučn

ih k

adro

va

i raz

vija

se

plan

akc

ije o

d st

rane

lid

era

pred

met

a U

ŽS

PRN

je ra

zmat

ran

od s

tran

e uč

enik

a i o

sobl

ja n

a ra

zlič

itim

sa

stan

cim

a. P

regl

ed s

e vr

ši n

a go

dišn

jem

niv

ou o

d st

rane

uč

enik

a, z

apos

leni

h i č

lano

va š

ire

zaje

dnic

e. O

n pr

uža

info

rmac

ije

o pl

anira

njim

a šk

ole.

Vrš

i se

efika

sno

prac

enje

razv

oja.

69


6. U

KLJU

ČIVA

NJE

RO

DIT

ELJA

/ZA

JED

NIC

E

Gla

vna

Obl

ast

Nr.

Gla

vna

Obl

ast

UŽS

Sasv

im re

tki

U ra

zvoj

uU

speš

anN

apre

dan

6aU

klju

čiva

nje

Rodi

telja

u U

PO

Rodi

telji

i dr

ugi s

e ko

riste

kao

pos

etio

ci u

od

ređe

nom

tren

utku

. N

e po

stoj

i nek

a po

litik

a ili

upu

tstv

o. R

odite

ljim

a se

ne

pruž

aju

poda

tci u

ve

zi s

a U

ŽS

Škol

a pl

anira

da

uklju

či ro

dite

lje

i čla

nove

zaj

edni

ce, u

skl

adu

sa š

kols

kom

pol

itiko

m. Š

kola

in

form

iše

rodi

telje

u v

ezi s

a U

ŽS.

Rodi

telji

i čl

anov

i zaj

edni

ce

daju

pod

ršku

nas

tavn

om p

lanu

i p

rogr

amu

(kur

ikul

umu)

UŽS

-ja

i pr

imaj

u ja

sna

uput

stva

u

vezi

sa

njih

ovom

ulo

gom

i sv

rhom

. Njih

ovo

učeš

ce je

dob

ro

ispl

anira

no i

učeš

ce s

tran

ih

pose

tilac

a se

pra

ti i o

cenj

uje

od

stra

ne o

sobl

ja i

učen

ika.

Rodi

telji

i čl

anov

i zaj

edni

ce s

u uk

ljuče

ni u

mno

gim

asp

ektim

a u

aktiv

nost

ima

plan

iranj

a u

sara

dnji

/ par

tner

stvu

sa

lider

ima

pred

met

a U

ŽS-ja

. Rod

itelji

su

oduš

evlje

ne p

rista

lice

zele

nih

klub

ova.

6b

Vlad

ine

Org

aniz

acije

i N

evla

dine

O

rgan

izac

ije

Ne

koris

te s

e pr

ovaj

deri

Škol

a ko

risti

done

kle

agen

cije

i lo

kaln

e i n

acio

naln

e re

surs

e.

Loka

lna

baza

resu

rsa

zaje

dnic

e i d

obro

volja

ca je

nap

ravi

la i

ispl

anira

la n

jihov

o ko

rišce

nje

za U

ŽS, p

oseb

no z

a Ze

lene

Kl

ubov

e.

Član

ovi z

ajed

nice

org

aniz

uju

podr

ške

i ini

cira

ju a

ktiv

nost

i u

škol

i kao

što

su

Zele

ni k

lubo

vi.

Uče

nici

i na

stav

nici

poz

ivaj

u go

vorn

ike

za p

odiz

anje

sve

sti.

6cIn

form

isan

je

rodi

telja

i lo

kaln

u za

jedn

icu

Rodi

telji

i za

jedn

ice

nisu

sv

esni

za

škol

ski p

ristu

p U

ŽS-ja

.

Info

rmac

ije s

u na

rasp

olag

anju

za

zaj

edni

cu u

info

rmat

ivni

m

škol

skim

pis

mim

a. R

odite

lji z

naju

št

a nj

ihov

a de

ca u

če.

Rodi

telji

i za

jedn

ica

su re

dovn

o in

form

isan

i put

em re

dovn

ih

info

rmat

ivni

m p

ism

ima,

škol

skog

sa

jta i

učeš

ca u

ško

lski

m

aktiv

nost

ima

UŽS

.

Rodi

telji

i za

jedn

ica

su p

ozva

ni

da p

risus

tvuj

u u

radi

onic

ama

o sp

ecifi

čnim

asp

ektim

a U

ŽS, k

ao lo

kaln

im p

itanj

ima,

re

cikl

ažu

otpa

daka

, klim

atsk

ih

prom

ena,

sm

anje

nje

koriš

cenj

a en

ergi

je, Z

elen

i klu

bovi

i po

veza

nost

ško

le. R

odite

lji i

član

ovi.

Zaje

dnic

a su

poz

vani

ka

o go

vorn

ici i

li uč

esni

ci u

di

skus

ijam

a.

Mišljenje autora izražena u ovom priručniku ne odražavaju...

Documents

Transcript of Mišljenje autora izražena u ovom priručniku ne odražavaju...