Milica Stanković - Investicije, Pojam i Planiranje

VISOKA POSLOVNA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA LESKOVAC

VISOKA POSLOVNA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA LESKOVAC

OSNOVNE STRUKOVNE STUDIJE

SEMINARSKI RAD

Predmet: POSLOVNO PLANIRANJETEMA: INVESTICIJE, POJAM I PLANIRANJEMentor:

Student:

Prof. dr. Jelena Krsti

Milica Stankovi

Broj indeksa: 12319

Smer: Menadment u biznisuLeskovac, 2015.

SadrajUvod ...................................................................................................................................3

Investicije, pojam i planiranje .............................................................................................4

1. Investiranje i investicije ......................................................................................4

2. Investicioni projekti i investicioni kriterijumi ....................................................6

3. Metode procene ...................................................................................................9

3.1. Procena stope povraaja .......................................................................9

3.2. Interna stopa povraaja ......................................................................10

3.3. Neto sadanja vrednost ......................................................................12

3.4. Indeks profitabilnosti .........................................................................13

4. Rizik pri investiranju .........................................................................................13Zakljuak ...........................................................................................................................16Literatura ...........................................................................................................................17Uvod

Cilj svakog preduzea je da odri likvidnost i da napreduje, tj. da se razvija. To razvijanje je mogue putem investiranja. Investiranje moe biti u proizvodnji, u vidu nove tehnologije, novog proizvoda itd., a pored takvog vida investiranja postoji i investiranje preduzea u vrednosne papire finansijskog trita ime ostvaruje zaradu. Investicije imaju svoj mikro i makro aspekt.

Za potrebe investicione analize i investicionog menadmenta, odnosno ocene i rangiranja projekta od posebne je vanosti klasifikacija na nezavisne i meusobno iskljuive investicione projekte. U teoriji i praksi su prisutna dva osnovna pristupa procenjivanju i merenju finansijskih koristi ili efekta investicionih projekata, tradicionalni ili raunovodstveni pristup i savremeni ili finansijski pristup.

Investiciona odluka e biti ili prihvatanje ili odbacivanje predloga na osnovu etiri metode odreivanja potrebnog kapitala, metode procene stope povraaja, metode perioda povraaja, metode interne stope povraaja i metoda neto sadanje vrednosti.

Metoda procene stope povraaja predstavlja odnos prosenog godinjeg profita posle oporezivanja i investicija u projekat.

Metode perioda povraaja uzimaju u obzir veliinu i razgranienja vremenskih tokova novca u svakom periodu veka projekta. Metode diskontovanih tokova su interna stopa povraaja i metoda sadanje vrednosti.

Investicije, pojam i planiranje1. Investiranje i investicije

Osnovni cilj svakog preduzea sastoji se u ouvanju egzistencije i obezbeenju permanentnog eljenog razvoja.

Preduzee nastoji da obezbedi sebi sadanji i budui opstanak, da obezbedi kontinuitet sadanjeg i budueg efikasnog funkcionisanja. Obino se ovaj sintetizovan osnovni cilj preduzea dalje precizira kroz dva dopunska cilja:

obezbeenje kontinuiteta funkcionisanja, tj. obezbeenje egzistencije poslovnog sistema; obezbeenje kontinuelnog nastavka efikasnog funkcionisanja, tj. obezbeenje kontinuelnog eljenog razvoja poslovnog sistema.Svoj cilj preduzee pokuava da realizuje u sadanjim uslovima i sadanjem vremenu, a imajui u vidu bliu i dalju budunost. Pored obezbeenja uslova za svoj trenutni opstanak, preduzee se nalazi u situaciji da se razvija i taj razvoj je orijentisan dugorono, definisan kvalitativno. Preduzee definie svoju dugoronu razvojnu politiku koja sadri njegove osnovne ciljeve i naine realizacije istih. Ciljevi investiranja i investiciona politika, kao direktna posledica ciljeva preduzea, sadrani su u dugoronoj razvojnoj politici preduzea. Sa druge strane, samo konkretnim investicionim akcijama u okviru definisane investicione politike, moe se zasnivati ostvarenje i razvoj politike preduzea.

Kriterijum izbora investicija predstavlja meru valjanosti pojedinih investicionih akcija, meru dostizanja postavljenih ciljeva investiranja i na osnovu njega se odreuje koju od raspoloivih investicionih akcija treba realizovati.

Poput drugih ekonomskih fenomena investicije imaju svoj mikro i makro aspekt. Na makro nivou to su razliite varijante kapitalnog koeficijenta kao odnosa izmeu investicija i proizvodnje, u finansijskoj literaturi i praksi to su najee proseni i marginalni kapitalni koeficijent. Proseni kapitalni koeficijent pokazuje koliko jedinica kapitala (osnovnih i obrtnih sredstava), odnosno ukupnih investicija je angaovano u stvaranju jedinica proizvodnje, dok marginalni kapitalni koeficijent predstavlja odnos izmeu prirasta investicija i prirasta proizvodnje. Investicioni menadment na mikro nivou, odnosno na nivou preduzea ima za cilj da ogranieni kapital za investiranje alocira na optimalne svrhe, programe kako bi se maksimiziralo ostvarenje njegovih ekonomskih ciljeva.

U uslovima razvijenog finansijskog trita i pristupa preduzea tom tritu investiranje se mora shvatiti u irem smislu. Pored investiranja u projekte, poslovne poduhvate u preduzeu, bilo u modernizaciji postojee, bilo u novu proizvodnju, pogone, fabrike ili delatnosti, i preduzee moe neangaovani slobodni kapital plasirati i u vrednosne papire finansijskog trita i tako ostvariti zaradu.

Investicije, kao sastavni deo ukupnosti procesa alokacije ekonomskih resursa u vremenu, jedno su od najznaajnijih podruja ekonomske teorije uopte, iz dve osnovne ekonomske karakteristike:

ogranienost i mogunost alternativne upotrebe ekonomskih resursa; budui razvoj, kao pretpostavka potpunijeg zadovoljenja potreba u budunosti.2. Investicioni projekti i investicioni kriterijumi

Investicioni predlozi ili projekti, kao alternativne mogunosti internog ulaganja unutar preduzea, mogu se klasifikovati na:

nove proizvodne ili proirenje postojeih izmetanje opreme ili objekata istraivanja i razvoj istrani radovi drugi projekti Za potrebe investicione analize i investicionog menadmenta, odnosno ocene i rangiranja projekta od posebne je vanosti klasifikacija na nezavisne i medjusobno iskljucive investicione projekte. Nezavisnim projektima se smatraju oni koji ne konkurisu jedan drugome, odnosno ukoliko izbor jednog projekta ne podrazumeva istovremeno odbacivanje drugog. Nasuprot tome, medjusobno iskljucivi projekti se medjusobno iskljucuju, tako da izbor jednog projekta znaci automatsko odbacivanje drugog.Kapitalna ulaganja involviraju:

generisanje investicionih predloga procenu novanih ili tokova gotovine za te predloge vrednovanje novanih tokova selekciju projekata baziranu na prihvaenim kriterijumima kontinuirano ponovno vrednovanje investicionih projekata nakon njihovog prihvatanja

Svaka od navedenih aktivnosti, odnosno, korektnost njenog sprovoenja poboljava objektivnost i kvalitet investicionog upravljanja i ansu za izbor optimalnog plasmana kapitala.

U teoriji i praksi su prisutna dva osnovna pristupa procenjivanju i merenju finansijskih koristi ili efekata investicionih projekata:

tradicionalni ili raunovodstveni pristup savremeni ili finansijski pristupPrvi podrazumeva projekciju godinjeg finansijskog rezultata ekonomskom veku projekta i njihovo kompariranje sa uvoenim sredstvima kapitala. Iskaivanje rentabilnosti ulaganja na ovaj nain zavisi od korienih izvora i njihove kombinacije, i od toga da li se ona iskazuje na osnovu bruto ili neto dobitka.

Savremena finansijska teorija je stoga promovisala, praksa prihvatila pristup iskazivanja efekata investicionih projekata preko njihovog dejstva na novane tokove.Prednost neto novanog toka, odnosno finansijskog pristupa neto novanim tokovima, u odnosu na raunovodstveni, bazirana na njegovom diferencijalnom dobitku su:

razumljivost donosioca odluka, ak i onima koji nisu dovoljno finansijski obrazovani determinisanost budue investicione aktivnosti preduzea upravljajem neto novanim tokovima.

Ovde e se ukazati samo na osnovne elemente projekcije novanih tokova u funkciji prorauna i vrednovanja efekata investicionih programa koja ine:

inicijalno, kao i svako kasnije kapitalno ulaganje u realizaciju datog projekta kao novani odliv neto poveanje budueg toka gotovine koje se oekuje od projekta, odnosno tok godinjih finansijskih koristi u ekonomskom veku projekta iznos gotovine koji e biti osloboen kada se projekat likvidira po sistemu svog veka trajanja kao novani priliv

Kao osnovni investicioni kriterijumi u finansijskoj literaturi se navode cena kapitala i standardna stopa prinosa .

Cena kapitala kao investicioni kriterijum bazira se na nespornoj injenici da kapital bez obzira na njegove izvore ima svoju cenu na zdravo razumskoj logici da vredi ulagati ako e oekivana zarada biti po osnovu drugih realno raspoloivih alternativnih investicionih mogunosti. Pri tome, utvrivanje cene kapitala preduzea je od sutinskog znaaja za svako preduzee ne samo u funkciji investicionog kriterijuma, nego i optimalnog komponovanja njegove finansijske strukture.

Za razliku od cene kapitala, standardne stope prenosa na uloena sredstva su vie empirijski zasnovan kriterijum, koji uprkos tome ima dosta rairenu praktinu primenu. Kao standardne stope prinosa susreu se ili koriste:

eljena stopa prinosa na nova ulaganja stvarna stopa prinosa na postojea ulaganja prosena stopa prinosa za datu privrednu granu ciljna stopa prinosa na postojea ulaganja3. Metode procene

Investiciona odluka e biti ili prihvatanje ili odbacivanje predloga na osnovu etiri metode odreivanja potrebnog kapitala:

1. metode procene stope povraaja 2. metode perioda povraaja 3. metoda interne stope povraaja 4. metoda neto sadanje vrednosti 3.1. Procena stope povraaja

Ova obraunska mera predstavlja odnos prosenog godinjeg profita posle oporezivanja i investiranja u projekat. U primeru nove maine, prosena godinja knjigovodstvena zarada za petogodinji period je 2100$, a poetno ulaganje u projekat je 18000$ . Zbog toga: Prosena stopa povraaja = 2100/18000=11,76%.

Kada bi prihod bio varijabilan za posmatranih pet godina, prosek bi bio obraunat i ukljuen u brojilac. Jednom, kada je prosena stopa povraaja za investicioni predlog izraunata, moe se uporediti sa traenom stopom povraaja da bi se odreeni investicioni predlog prihvatio ili odbacio.Svaki predlog e imati istu prosenu stopu povraaja 2999$/9000$ ili 22,22% , a ipak, retko e koje preduzee posmatrati projekte kao jednako povoljne .

Najvei broj preduzea dalo bi prednost projektu koji osigurava vee ukupne novane koristi u prvoj godini. Zbog toga, prosena stopa povraaja ne udovoljava svim eljama kao metoda izbora projekta .Razdoblje povraaja investicionog projekta govori o broju godina koje su potrebne da se nadoknadi poetno novano ulaganje. To je odnos poetnog ulaganja i godinjih novanih prihoda u periodu povraaja.

Ako godinji novani prihodi nisu jednaki, posao oko izraunavanja je neto tei. Ako se pretpostavi da su godinji novani prihodi u prvoj godini 4000$ , u drugoj i treoj godini 6000$, a u etvrtoj i petoj godini 4000$, u prve tri godine 16000$ poetnog uloga e biti vraeno a u etvrtoj godini 4000$. U odnosu na poetno ulaganje od 18000$, period povraaja je 3 godine + 2000$/4000$ ili 3,5 godina.3.2. Interna stopa povraaja

Opte je miljenje da zbog razliitih nedostataka stope internog povraaja i metode perioda povraaja , metode diskontovanih tokova novca osiguravaju objektivniju osnovu za ocenjivanje i izbor investicionih projekata. Ove metode uzimaju u obzir veliinu i razgranienja vremenskih tokova novca u svakom periodu veka projekta. Metode diskontovanih tokova su interna stopa povraaja i metoda sadanje vrednosti.Treba podsetiti da je interna stopa povraaja investicionog predloga diskontna stopa koja izjednaava sadanju vrednost oekivanih izdataka sa sadanjom vrednou oekivanih primanja. Oznaava se sa r, tako da :

gde je: Ai povraaj novca u periodu t , bilo da se radi o trokovima ili prihodima

n period u kojem se oekuje priliv novca

Ako se prosean novani troak dogaa u vremenu 0, prethodni izraz se moe prikazati kao:

Ao = A1/(1+r) +A2/(1+r) + + An /(1+r)nPrema tome, r je stopa koja diskontuje budue prilive novca A1-An da bi ih svela u poetni troak u periodu 0 . U primeru problem se reava na sledei nain:1800 NJ = 5700/(1+r) + 5700/(1+r) + 5700/(1+r) + 5700/(1+r)4 + 5700/(1+r)5.

Reavajui ovaj zadatak dolazi se do reenja da je interna stopa povraaja 17,57 % .

Kriterijum na osnovu kog se prihvata ili odbacuje projekat, jeste poreenje interne stope povraaja sa traenom stopom povraaja. Ako je interna stopa vea od traene stope, projekat se prihvata, ako je manja projekat se odbacuje. Ako je traena stopa 12%, primeni li se ovaj kriterijum investicioni predlog koji je razmatran bie prihvaen. Prihvatanje projekta ija je interna stopa povraaja vea od traene stope povraaja, trebalo bi da rezultira poveanjem trinih cena deonica, zbog toga to preduzee prihvata projekat sa povraajem veim nego to je zahtevano.

3.3. Neto sadanja vrednost

Metoda interne stope povraaja i metoda sadanje vrednosti kod koje se diskontuju povraaji novca, imaju slian pristup u planiranju potrebnog kapitala. Metodom sadanje vrednosti svi povraaji novca se diskontuju na sadanju vrednost, koristei traenu stopu povraaja. Neto sadanja vrednost za predloenu investiciju dobija se po obrascu:

gde je : k- traena stopa povraaja.

Ako je zbir ovih diskontovanih tokova novca 0 ili vie, predlog se prihvata, ako je zbir manji od 0, predlog se odbacuje. Drugi nain na koji se moe izraziti kriterijum prihvatanja je sledei: Projekat e biti prihvaen ako sadanja vrednost novanih prihoda bude vea od sadanje vrednosti novanih rashoda.

Pristup kriterijumima prihvatanja u ovom sluaju je isti kao i princip kod interne stope povraaja. Ako je traena stopa povraaja takva da osigurava povraaj koji investitori oekuju da e preduzee zaraditi na investicionom projektu, a preduzee prihvati predlog sa neto sadanjom vrednou vecom od 0, trina cena deonica bi trebala da poraste. Preduzee ce prihvatiti projekat iji je povraaj sredstava vei od povraaja koji bi bio potreban da bi trisne cene deonica ostale nepromenjene.Ako se pretpostavi da je traena stopa povraaja posle oporezivanja 12% lako je utvrditi neto sadanju vrednost u datom primeru pomou sledeih izraza:

NSV = -18000 + 5700/(1+0,12) + 5700/(1+0,12) + 5700/(1+0,12) + 5700/(1+0,12)4 + 5700/(1+0,12)5 = -18000 + 20547 = 2547$3.4. Indeks profitabilnosti

Indeks profitabilnosti projekta ili odnos korisnosti i trokovi, odnos je sadanje vrednosti i buduih priliva novca i poetnih trokova. Izraunava se sa sledeim obrascem:

a za dati primer indeks profitabilnosti iznosi:Pi = 20547 NJ / 18000 NJ = 1,14

Uvek dok je indeks profitabilnosti 1 ili vei, investicioni predlog je prihvatljiv. Pri izraunavanju indeksa profitabilnosti izraunava se neto indeks, a ne agregatni indeks. Agregatni indeks je odnos sadanje vrednosti novanih prihoda i sadanje vrednosti novanih rashoda. Neto indeks se koristi da bi se napravila razlika izmeu poetnog troka i kasnijih novanih trokova.

4. Rizik pri investiranjuOdluke u vezi sa kapitalnim investicijama su prikazivane sve do ovog koraka kao da su bez izuzetaka zasnovane na tanom predvianju buduih trokova i prihoda. Projektovana stopa prinosa u sluaju konkretno datog predloga proistie iz takvih cifara. U izloenim primerima vek trajanja investicija je tano preciziran. Malo je investicionih projekata koji su ogranieni na precizno naveden ivotni vek izloen u prvobitno datim u svrhu predvianja, poto je bilo koja, odnosno svaka odluka u vezi sa utrokom kapitala uvek podlona nepoznatom razvoju dogaaja u budunosti. Razvoj buduih dogaaja moe da utie na troak investicija, na tekue trokove, na veliinu trita, pa prema tome i na konaan obim prodaje, kao i na cene po kojima je mogue prodavati proizvode. Stoga se moe rei da je skoro nemogue postojanje jedne precizne tabele, kalkulacija koja bi okupila i obuhvatila sve nepreraunljive i nedokuive uticaje i veliine koje mogu da utiu na ishod nekog projekta, a poslovne odluke se ipak zasnivaju na tipu jedne jednostruke stope prenosa. Reeno ne znai da su kriterijumi evaluacije koji su korieni i prikazani loe osmiljeni i postavljeni. Oni na najbolji mogui nain koriste informacije na kojima se zasnivaju. Predstavljaju konvencionalan pristup ocenjivanja investicija, procenjuju budue ishode kao rezultat najbolje pogoenog vremenskog rasporeda buduih dogaaja, nivoa buduih trokova i prihoda. Uz tako najbolje pogoene, predskazane jedinstvene stope prinosa rukovodilac moe da primeni vlastito prosuivanje izgleda predloenog troka da preivi, opstane ili da donese profit. Drugim reima, nasluivanje, odnosno nagaanje i dalje igra kljunu ulogu pri izboru investicija. Bez obzira na to, istina je kad se kae, da je tokom poslednjih dvadeset godina u vezi sa investicijama iskustveno prolo kroz znatna unapreenja u metodama i tehnici evaluacije predloga. Meutim, ta unapreenja ne odnose se na vremenski prilagoene i podeene stope prinosa koje uzimaju u obzir vremensku vrednost novca.

Pomenute izmene u metodi ipak nisu dovoljne same po sebi da obezbede najbolje mogue alate za donoenje odluka pri analizi investicija u budunosti. ak i ako se prihvati da je rasuivanje iskusnog rukovodioca u stanju da bude odriv kriterijum pri izboru izmeu alternativnih investicionih zahvata, ono ipak nije dovoljno da mu omogui da donese optimalnu odluku. To moe da se postigne jedino znatnim iskustvom u vezi sa specifinim tipovima investicija. Neko dovoljno istorijsko iskustvo u vezi sa konkretnim predlozima za utroak kapitala moe svakako da ini osnovu rasuivanja za procenjivanje slinih projekata u budunosti. Kad neko preduzee esto ulazi u male investicije, verovatnoa da e konane varijacije razlikovanja izmeu predvienih i stvarnih vrednosti doi do uproseavanja koje vai za itav niz takvih projekata. U takvim sluajevima jedan jedinstveni indikator prihvatljivosti i poeljnosti projekta moe biti dovoljan.

Sa druge strane, kad se od nekog projekta za izdatak kapitala oekuje da e da izvri uticaj na postojei kapital preduzea i na strukturu njene aktive, ovim zakljucima u vezi sa dovoljnou jednog jedinstvenog kriterijuma najboljeg predvianja ne moe da se prui podrka. Velika je verovatnoa da slabo i neuspeno stvarno odvijanje velikog projekta izvri znatan uticaj na finansijsku uspenost preduzea. Posledino, dalje dividendski potencijal preduzea i njegova trina snaga mogu da budu teko pogoeni i oteeni, pa prema tome i snaga i sposobnost preduzea da prikupi dalji dugoroni kapital namenjen ekspanziji, mogu da pretrpe znatna ogranienja. U sluaju predloga za relativno veliki izdatak kapitala sutinski je neophodan vei broj informacija u vezi s moguim buduim ishodima i izgledima za efikasnost projekta, u cilju boljeg dugoronog korporativnog planiranja.Razrada unapreivanja i predvianja treba da budu prevashodan prioritet u procesu dolaenja do optimalne odluke. Sve dok je irenjem trinog istraivanja, na primer, ili ekstrapolacijom mogue upravljati zabludne greke i nezavisnosti, te radnje treba preduzimati i obavljati.

Zakljuak

Pod investicijama se obino podrazumeva ulaganja u poslovna sredstva preduzea u cilju proirenja i unapreenja materijalne osnove rada. Dugo su pod investicijama smatrana samo ulaganja u osnovna sredstva preduzea. Dodue, i danas se mogu uti takva miljenja. Meutim, kako se poslovna aktivnost ne moe odvijati bez uea obrtnih sredstava, to su i ona postala predmet investiranja. Pri tome, pod investicijama u obrtna sredstva podrazumeva se ulaganje u trajna obrtna sredstva preduzea.Funkcije investicija su mnogobrojne. U prvom redu, investiranjem treba da se obezbedi odravanje drutvene proizvodnje na istom, tj. nepromenljivom obimu. Drugim reima, radi se o obezbeenju proste reprodukcije.

Druga funkcija investicija od znaaja za privredni razvoj ogleda se u stvaranju uslova za proirenu reprodukciju. Ova funkcija je od posebne vanosti sa aspekta poveanja zaposlenosti, ivotnog standarda, te ubrzanog razvoja proizvodnih snaga.

Tehniku strukturu investicija opredeljuju mnoge okolnosti kao to su: delatnost poslovanja, karakter tehnolokog procesa, finansijske mogunosti preduzea i drugo.Prema osnovnim ekonomskim karakteristikama investicije mogu biti bruto i neto. Bruto investicije ine sva ulaganja u privredne i neprivredne oblasti, te osnovna i obrtna sredstva.

Neto investicije se odnose samo na ulaganja radi proirenje materijalne osnove rada. Izraunavaju se tako to se od bruto investicije oduzmu ulaganja koja su finansirana iz amortizacije.Literatura

Grozdanovi, R., Radojii, M., Vesi, J., Ekonomija preduzetnitva, Tehniki fakultet, aak, 2006.

ivkovi, A., Koetinac, G., Monetarna ekonomija, Ekonomski fakultet, Beograd, 2013.Mai, B., Strategijski menadment, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009.

Jovanovi P., Menadment Teorija i praksa, VPM, Beograd, 2008.Uroevi, B., Finansijska ekonomija, Ekonomski fakultet, Beograd, 2008.

Grozdanovi, R., Radojii, M., Vesi, J., Ekonomija preduzetnitva, Tehniki fakultet, aak, 2006, str. 112.










Uroevi, B., Finansijska ekonomija, Ekonomski fakultet, Beograd, 2008, str. 215.







PAGE 2

Milica Stanković - Investicije, Pojam i Planiranje

Documents

Transcript of Milica Stanković - Investicije, Pojam i Planiranje