Danko Borojević

Dragi Ivić

Đorđe Milić

Mikojan i Gurevič

MiG-21 Fishbed

Mikojan i Gurevič MiG-21 Fishbed

Konstruktor: Avion je konstruisan u konstruktorskom birou koji nosi ime konstruktora

Artjom Ivanovič Mikojana i Mihail Iosifovič Gureviča.

Licenca: Aero Vodochody, Čehoslovačka, Hindustan Aeronautics LTD, Indija.

Namena: Jednomotorni mlazni višenamenski borbeni avion, jednosed.

Verzije: Prototipovi: E-2, E-2A, E-50, E-4, E-5, E-6, E-6T, E-7.

I generacija: MiG-21F, MiG-21F-13.

II generacija: MiG-21PF, MiG-21PFL, MiG-21FL, MiG-21SPS, MiG-21SPS-K, MiG-21PFS,

MiG-21PFM, MiG-21PFMA, MiG-21PFMN, MiG-21PFM-V, MiG-21S, MiG-21N, MiG-21PD,

MiG-21RFM, MiG-21RFMM.

III generacija: MiG-21M, MiG-21MA, MiG-21I, MiG-21K, MiG-21Š, MiG-21SM, MiG-

21MF, MiG-21MF-75, MiG-21DF, MiG-21SMF, MiG-21MT, MiG-21SMT, MiG-21ST, MiG-

21bis (Izdelije-75; MiG-21bis-Lazur), MiG-21bis-K (Izdelije-75B; MiG-21bis-SAU).

Dvosedi za obuku: MiG-21U, MiG-21US, MiG-21UM.

IzviĎačke verzije: MiG-21R, MiG-21RF.

Čehoslovačka verzija: S-106 (MiG-21F-13).

Modernizacija/nadogradnja: MiG-21MFR (bugarska modifikacija verzije MF u izviĎača),

MiG-21MFN (češka modifikacija verzije MF na NATO standard), MiG-21bis-D (doraĎeni,

hrvatska modifikacija raĎena u Rumuniji po NATO standardu), MiG-21UMD (modifikovani

dvosed po NATO standardu za potrebe hrvatskog vazduhoplovstva), MiG-21bis-T (modifikacija

verzije bis u izviĎača za potrebe Finske), MiG-21-93 (ruska modernizacija), MiG-21-2000

(izraelska modernizacija), MiG-21 LanceR (izraelska modernizacija za potrebe RV Rumunije na

osnovu MiG-21-2000), MiG-21 Bison (ruska modernizacija lovca MiG-21bis RV Indije na

osnovu MiG-21-93), MiG-21-97 (MiG-21-93 sa ugraĎenim motorima RD-33).

Pogonska grupa: - MiG-21F, F-13, U: Jedan turbomlazni motor Tumanski R-11F-300,

potiska bez dopunskog sagorevanja 38,2 kN, a sa dopunskim sagorevanjem 53,4 kN.

U unutrašnjim rezervoarima do 1790 litara (MiG-21F), 1900 litara (MiG-21F-13), 1950 litara

(MiG-21U) goriva.

Jedan spoljni rezervoar ispod trupa kapaciteta 490 litara (MiG-21F) ili 800 litara (MiG-21F-

13) goriva.

- MiG-21PF, FL: Jedan turbomlazni motor Tumanski R-11F2-300, potiska bez dopunskog

sagorevanja 38,7 kN, a sa dopunskim sagorevanjem 60,0 kN.

U unutrašnjim rezervoarima do 2280 litara goriva.

- MiG-21PFM, UM, R, S, M: Jedan turbomlazni motor Tumanski R-11F2S-300, potiska bez

dopunskog sagorevanja 38,2 kN, a sa dopunskim sagorevanjem 60,6 kN.

U unutrašnjim rezervoarima do 2200 litara (MiG-21PFM, M), 2030 litara (MiG-21UM), 2320

litara (MiG-21R, S) goriva.

- MiG-21MF: Jedan turbomlazni motor Tumanski R-11F2SK-300, potiska bez dopunskog

sagorevanja 38,3 kN, a sa dopunskim sagorevanjem 60,6 kN.

U unutrašnjim rezervoarima do 2200 litara goriva.

- MiG-21SM, SMT, MF, UM, RF: Jedan turbomlazni motor R-13-300, potiska bez dopunskog

sagorevanja 39,9 kN, a sa dopunskim sagorevanjem 63,7 kN.

U unutrašnjim rezervoarima do 2200 litara (MiG-21SM, MF), 2450 litara (MiG-21SMT)

goriva.

- MiG-21bis, bis-K: Jedan turbomlazni motor Tumanski R-25-300, potiska bez dopunskog

sagorevanja 40,30 kN, a sa dopunskim sagorevanjem 69,65 kN, u kratkotrajnom režimu 97,30

kN.

U unutrašnjim rezervoarima do 2880 litara goriva. U spoljnom rezervoaru ispod trupa 800

litara ili dva spoljna rezervoara ispod krila od po 490 litara ili tri spoljna rezervoara od po 490

litara goriva.

Dimenzije: Razmah krila 7,15 m; dužina 13,46 (MiG-21F, F-13, U, UM) m, 14,10 (MiG-

21PF, PFM, R, S, SM, SMT, M, MF, bis, bis-K) m; visina 4,12 m; površina krila 23,00 m2; m.pr.

4819 kg (MiG-21F), 4871 kg (MiG-21F-13), 5150 kg (MiG-21PF), 5250 kg (MiG-21SM), 5350

kg (MiG-21M, MT, MF, R), 5843 kg (MiG-21bis, bis-K); masa normalna u poletanju 6850 kg

(MiG-21F), 7100 kg (MiG-21F-13), 7750 kg (MiG-21PF), 7800 kg (MiG-21U), 7820 kg (MiG-

21PFM), 8000 kg (MiG-21UM), 8100 kg (MiG-21R), 8150 kg (MiG-21S), 8200 kg (MiG-21M,

MT, MF), 8300 kg (MiG-21SM), 8727 kg (MiG-21bis, bis-K), 8900 kg (MiG-21SMT); m.maks.

9080 kg (MiG-21PF), 9120 kg (MiG-21PFM), 9300 kg (MiG-21M, MT, MF), 9400 kg (MiG-

21SM), 10420 kg (MiG-21bis, bis-K).

Karakteristike: Brzina – maksimalna na visini od 11000 m 1700 km/h (MiG-21R), 2125

km/h (MiG-21F, F-13), 2175 km/h (MiG-21PF, U, UM, SMT, bis, bis-K), 2230 km/h (MiG-

21PFM, S, SM, M, MT, MF). Brzina – maksimalna na nivou mora 1100 km/h (MiG-21F, F-13),

1150 km/h (MiG-21R, U , UM), 1300 km/h (MiG-21PF, PFM, S, SM, SMT, M, MT, MF, bis, bis-

K). Brzina – maksimalna krstareća na visini 800-880 km/h. Brzina penjanja 204 m/s (MiG-21SM,

M, MT, MF), 225 m/s (MiG-21bis, bis-K). Operativni vrhunac leta 15100 m (MiG-21R), 17300

m (MiG-21SMT, M, MT, UM), 17800 m (MiG-21bis, bis-K), 18000 m (MiG-21S, SM), 18200 m

(MiG-21MF), 18300 m (MiG-21U), 19000 m (MiG-21F, F-13, PF, PFM). Taktički radijus

dejstva 500 km. Dolet sa unutrašnjim gorivom 1050 km (MiG-21SM, M, MT, MF), 1210 km

(MiG-21U, UM, bis, bis-k), 1240 km (MiG-21S), 1300 km (MiG-21F-13, PFM, R, SMT), 1600

km (MiG-21PF). Dolet sa dopunskim rezervoarima 1420 km (MiG-21SM, M, MT, MF), 1460 km

(MiG-21U, UM), 1480 km (MiG-21bis, bis-k), 1520 km (MiG-21F), 1580 km (MIG-21F-13),

1600 km (MiG-21R), 1610 km (MiG-21S), 1670 km (MiG-21PFM), 1900 km (MiG-21PF).

Prelet 1800-1900 km. Dužina staze za poletanje 750-850 m (MiG-21F-13), 800 m (MiG-21SM,

MF), 800-950 m (MiG-21PF), 830 m (MiG-21bis, bis-K), 900 m (MiG-21UM, R, S), 950 m

(MiG-21PFM, U, SMT). Dužina staze za sletanje 550 m (MiG-21UM, R, S, SM, SMT, M, MF,

bis, bis-K), 800 m (MiG-21U), 900 m (MiG-21F-13), 950 m (MiG-21PF, PFM).

Naoružanje: - MiG-21F: UgraĎena dva topa kalibra 30 mm NR-30 sa po 60 granata i nosi

dve rakete vazduh-vazduh K-13A, ima mogućnost nošenja dve bombe od 50 kg do 500 kg.

- MiG-21F-13: UgraĎen top kalibra 30 mm sa 30 granata i nosi dve rakete vazduh-vazduh K-

13 ili dva lansera NRZ kalibra 57 mm UB-16-57 sa po 16 raketa S-5M ili UB-32-57 sa po 32

rakete S-5M ili dva lansera NRZ PU-12-40 za rakete S-24 ili dve bombe FAB-100 od po 100 kg

ili FAB-250 od po 250 kg ili FAB-500 od po 500 kg ili zapaljive bombe ZB-360.

- MiG-21PF, FL: Dve rakete vazduh-vazduh RS-2US ili K-13. Naknadno mu je postavljen

kontejner GP-9 s topom GŠ-23L.

- MiG-21PFM: Kontejner GP-9 sa dvocevnim topom kalibra 23 mm GŠ-23L sa 200 granata

pod trupom i četiri rakete vazduh-vazduh K-13A (R-3S) ili RS-2US ili lansere NRZ S-24 ili

rakete vazduh-zemlja H-66 ili zapaljive bombe ZB-360.

MiG-21S: Kontejner GP-9 sa dvocevnim topom kalibra 23 mm GŠ-23L sa 200 granata pod

trupom i četiri rakete vazduh-vazduh K-13A, R-3S ili RS-2US ili lansere NRZ S-24.

- MiG-21SM, SMT: UgraĎen dvocevni top kalibra 23 mm GŠ-23L sa 200 granata. Na četiri

nosača na krilima nosi maksimalno do 1300 kg ubojnog tereta. Četiri rakete vazduh-vazduh K-

13M, R-3S, R-3R, R-60, R-60M ili lansere NRZ UB-16-57 ili UB-32-57 za rakete S-5M ili bombe

različitih tipova kalibra do 100 kg ili zapaljive bombe.

- MiG-21M, MT, MF: UgraĎen dvocevni top kalibra 23 mm GŠ-23L sa 200 granata. Na četiri

nosača na krilima nosi maksimalno do 1200 kg (MiG-21MF, 1300 kg) ubojnog tereta. Četiri

rakete vazduh-vazduh K-13, K-13M ili lansere NRZ UB-15-57 ili UB-32-57 za rakete S-5M ili

bombe različitih tipova kalibra do 100 kg ili zapaljive bombe.

- MiG-21R: Dve rakete vazduh-vazduh R-3S ili dva lansera NRZ UB-16-57 ili UB-32-57 za

rakete S-5M ili NRZ S-24 ili dve bombe. Od izviĎačke opreme nosi kontejner D sa opremom za

dnevno snimanje, kontejner N za noćno snimanje i kontejner R za radio snimanje.

- MiG-21bis, bis-K: UgraĎen dvocevni top kalibra 23 mm GŠ-23L sa 200 granata. Četiri

rakete vazduh-vazduh R-3S, R-3R, R-55, R-60, R-60M ili lansere NRZ UB-16-57 ili UB-32-57 za

rakete S-5M ili NRZ kalibra 240 mm S-24B ili bombe različitih tipova kalibra 500 kg ili fugasne

bombe FAB-110 i FAB-250 ili napalm bombe Plab-250 ili kasetne bombe BeTAB-250. Ima

mogućnost nošenja kasetnih bombi BL-755 i bombi za uništavanje PSS Durandal. Na četiri

nosača na krilima nosi do 1500 kg ubojnog tereta, dok je nosač na trupu predviĎen za nošenje

dopunskog rezervoara za gorivo kapaciteta 490 litara ili 800 litara.

Razvoj: Prvi let prototipa E-2 sa strelastim krilima izveden 14. februara 1955. godine. Prvi let

prototipa E-4 sa delta krilima izveden je 16. juna 1955. godine. Prvi let prototipa E-5 krajem

1955. godine. Javnosti prikazani tokom Dana sovjetskog vazduhoplovstva, jula 1956. godine,

kada su iznad aerodroma Tušino izveli brz prelet. Uveden u naoružanje krajem 1958. godine.

Serijska proizvodnja otpočinje početkom 1959. godine. Borbena premijera lovca MiG-21F-13 u

rukama pilota Indonezije tokom operacije Trikora 1962. godine. Ukupno je proizvedeno 11496

aviona MiG-21, od tog broja 10465 aviona je proizvedeno u SSSR, a po licenci 194 lovca verzije

MiG-21F-13 u Čehoslovačkoj i 657 lovaca MiG-21FL, M, bis i bis-K u Indiji.

Korisnici: Alžir, Angola, Avganistan, Bangladeš, Bugarska, Burkina Faso, Čehoslovačka,

Egipat, Etiopija, Finska, Gvineja, Gvineja Bisao, Indija, Indonezija, Irak, Jugoslavija, Južni

Jemen, Kambodža, Kuba, Laos, Libija, Madagaskar, MaĎarska, Mali, Mongolija, Mozambik,

Nemačka DR, Nigerija, Poljska, Republika Kongo, Rumunija, SSSR, Severna Koreja, Severni

Jemen, Severni Vijetnam (od maja 1975. godine ujedinjeni Vijetnam), Sirija, Somalija, Sudan,

Tanzanija, Uganda, Zambija.

Korisnici (1993.): Alžir, Angola, Avganistan, Azerbejdžan, Bangladeš, Belorusija, Bugarska,

Burkina Faso, Češka, Egipat, Eritreja, Etiopija, Finska, Gruzija, Gvineja, Gvineja Bisao,

Hrvatska, Indija, Irak, Jemen, Jugoslavija, Kambodža, Kazahstan, Kirgistan, Kuba, Laos,Libija,

Madagaskar, MaĎarska, Mali, Mongolija, Mozambik, Nemačka, Nigerija, Poljska, Republika

Kongo, Rumunija, Rusija, Severna Koreja, Sirija, Slovačka, Sudan, Tanzanija, Turkmenistan,

Uganda, Ukrajina, Vijetnam; Zambija.

Korisnici (2010.): Azerbejdžan, Bugarska, Egipat, Eritreja, Etiopija, Hrvatska, Indija, Jemen,

Kambodža, Kuba, Libija, Mali, Rumunija, Severna Koreja, Sirija, Srbija, Sudan, Uganda,

Vijetnam, Zambija.

Ubrzo po završetku rata u Koreji, sovjetski vazduhoplovni stručnjaci procenili su da njihovom

vazduhoplovstvu treba novi lovac odličnih letnih karakteristika koji bi im mogao da obezbedi

premoć u vazdušnom prostoru. Na osnovu izjava dobijenih od sovjetskih pilota koji su se borili u

Koreji, odlučeno je da novi lovac mora biti mali jednostavni jednomotorni odbrambeni lovac-

presretač brzine dva maha koji bi presretao lovce, srednje i teške taktičke i strategijske

bombardere. To je u potpunosti odgovaralo i maksimi sovjetskog konstruktora Aleksandra

Jakovljeva koji je uvek tvrdio da lovac mora da bude omanji, laki i što brži avion1.

Konstrukcioni biro za eksperimentalne avione Mikojana i Gureviča OKB 155 već 1953.

godine dobija nalog da izradi projekat lakog borbenog lovca i presretača, koji bi sa samo jednim

motorom srednje snage dostizao barem dvostruku brzinu zvuka i imao od naoružanja najmanje

dva topa kalibra 30 mm2.

Konstruktori se na početku nisu mogli odlučiti za tip krila koji će biti upotrebljen.

Projektovanje se odvijalo u vreme kad i sami stručnjaci za aerodinamiku nisu bili sigurni kakav

bi oblik krila bio najprikladniji. S jedne strane strelasto krilo bilo je prilično isprobano, a s druge

strane mnogo se očekivalo od delta krila sa trouglastom osnovom, koje meĎutim, u praksi nije

bilo dovoljno ispitano. Nakon kraćeg oklevanja, u konstrukcionom birou odlučeno je da se izrade

dva uporedna prototipa kako bi se tokom samih testiranja utvrdilo koje je rešenje bolje. Prvi je

nastao prototip E-2 sa strelastim krilom pod uglom od 57 stepeni, a drugi prototip E-4 sa delta

krilom koje je u Sovjetskom Savezu, zbog svog oblika, ubrzo dobilo nadimak „balalajka“. U

svemu ostalom oba aviona su bila indentična, imali su podjednako vitak trup i strelaste repne

površine. Oba prototipa su imala isti motor Tumanski RD-9E koji nije odgovarao propisanim

performansama, ali je ipak omogućavao da se obave barem osnovna uporeĎivanja

aerodinamičkih osobina i stabilnosti obe koncepcije krila.

Prvi je poleteo prototip E-2, za čijim komandama se nalazio probni pilot Mosolov, 14.

februara 1954. godine, nepunih godinu dana nakon početka projektovanja. Drugi prototip E-4

prvi let je obavio 16. juna 1955. godine, a za njegovim komandama se nalazio probni pilot

Sedov. Novi motor R-11 ugraĎen je u prototip E-2A. U početku su na prototipu E-4, probleme

konstruktorima pričinjavali novi motor R-11 i delta krilo, ali je to ubrzo otklonjeno. MeĎutim,

novi prototip E-5 najviše će doprineti otklanjanju poslednjih sumnji u pouzdanost delta krila.

Svoj prvi let novi prototip imaće krajem 1955. godine, a za njegovim komandama nalaziće se

probni pilot Sedov. Novi avioni prikazani su široj javnosti na Dan sovjetskog vazduhoplovstva,

jula 1956. godine. Tokom vazduhoplovnog mitinga u Tušinu, novi avioni su u brzom preletu

oduševili prisutnu publiku i izazvali veliko profesionalno interesovanje meĎu prisutnim stranim

vojnim atašeima. Na sledećem prototipu označenom kao E-6, izvršeno je niz poboljšanja u

pogledu konstrukcije i opreme, a naoružanje se sastojalo od dva topa. Ubrzo je iz fabrike

pristiglo još nekoliko prototipova E-6 i probni piloti Mosolov i Kokinski su ih detaljno ispitali.

Na osnovu tih prototipova izraĎeni su predserijski avioni koji su prvi dobili opšte poznatu

oznaku i naziv MiG-21 i stigli do vojnih pilota koji su dali konačnu ocenu njihove vrednosti3.

1 Ilustrovana istorija vazduhoplovstva , Crne ptice, Beograd, 1988,str. 121. 2 Isto, str. 121. 3 Isto, str. 122.

NATO je novom lovcu dao kodnu oznaku Fishbed4. Prva serijska verzija postala je MiG-21F,

pet godina nakon početka projektovanja koje je podstakao Korejski rat. Avion je bio naoružan s

dva topa NR-30 kalibra 30 mm, ali je umesto levog topa često ugraĎivana dodatna oprema poput

sistema za voĎenje raketa vazduh-vazduh K-13. Raspolagao je i radarskim daljinomerom SRD-

5MN Baza-6. Više različitih izvora iznose podatke da je ukupno izraĎeno izmeĎu 30, 40 i 93

aviona (20 u 1959. i 73 u 1960. godini) verzije F. Naprednija verzija prve generacije ovog lovca

bila je MiG-21F-13 koja je imala više goriva, radarski daljinomer SRD-5ND Kvant (NATO

oznaka High Fix) dometa 7 km, žiroskopski nišan, top NR-30 kalibra 30 mm postavljen s desne

strane trupa kao i dve IC voĎene rakete vazduh-vazduh K-13A (R-3S). Sovjeti su veoma malo

koristili prve verzije lovca MiG-21, iako su ih u potpunosti usvojili u sopstveno naoružanje.

Naime, oni su čekali savršenije verzije koje su najavili konstruktori, te su prve verzije uglavnom

izvožene.

Sl.68. Lovac MiG-21F-13 iz sastava RV Egipta

Indija je svoje prve lovce MiG-21 dobila već krajem 1961. godine, bila je to verzija F-13. Ova

verzija je u naoružanje RV SFR Jugoslavije uvedena u junu 1962. godine. Indonezija je tokom

1962. godine primila od SSSR 20 jednoseda verzije MiG-21F-13 i dva dvoseda MiG-21U. To su

bili prvi avioni MiG-21 koji su upotrebljeni u borbi. Naime, indonežanski lovci MiG-21F-13

upotrebljeni su u operaciji Trikora 1962. godine tokom borbi u Zapadnoj Novoj Gvineji. Finci su

svoje prve avione MiG-21F-13 dobili aprila 1963. godine. Čehoslovačka je dobila licencu za

proizvodnju ove verzije pod oznakom S-106.

Kina je već krajem 1959. godine dobila nekoliko aviona MiG-21F-13 i dokumentaciju za

licencu koja nije bila kompletna. Ubrzo posle prekida odnosa Kine sa SSSR, Kina je pristupila

4 MiG-21F označen je kao Fishbed-B, a MiG-21F-13 kao Fishbed-C. Kao Fishbed-D označene su verzije MiG-

21PF i MiG-21PF (SPS). Verzije MiG-21PFS, PFM, PFM-V, PFMA, SPS, SPS-K označene su kao Fishbed-F.

IzviĎačke verzije MiG-21R i MiG-21RF označene su kao Fishbed-H. Fishbed-J postale su verzije MiG-21S, SM, M,

MA, MF, MT, N a verzija MiG-21SMT označena je kao Fishbed-K. Verzija MiG-21bis označena je kao Fishbed-L,

dok je verzija MiG-21bis-K označena kao Fishbed-N. Dvosede verzije su po NATO klasifikaciji označene kao

Mongol. Tako je MiG-21U poneo oznaku Mongol-A, dok su verzije MiG-21US i UM označene kao Mongol-B.

proizvodnji lovca MiG-21F-13 na osnovu dela dokumentacije i nekoliko postojećih primeraka

koji su poslužili kao osnova za nastanak kineskog lovca J-75.

Dvoseda verzija za obuku MiG-21U nastala je na osnovu verzije MiG-21F-13. Dvosed za

obuku MiG-21US imao je zakrilca sa sistemom za oduvavanje graničnog vrtložnog sloja strujom

toplog vazduha. Dvosed za obuku MiG-21UM je nastao na osnovu jednoseda MiG-21MF i imao

je zavisno od serije ili motor R-11F2S-300 ili novi motor R-13-300, kao i četiri nosača za

naoružanje.

Sl.69. Lovac MiG-21PF RV SSSR u letu

Piloti su bili oduševljeni jednostavnim i pouzdanim upravljanjem novim avionom, ali ne i

njegovim performansama, jer je na visini s mukom dostizao dvostruku brzinu zvuka. Piloti su se

želili i na isuviše mali broj instrumenata, na nedovoljno naoružanje i na nedostatak efikasnog

radara6. OKB je ubrzano radio na poboljšanju aviona.

Već 1961. godine, prikazan je na aeromitingu u Tušinu prototip aviona MiG-21PF s

povećanim promerom usisnika, čime je potpuno izmenjen oblik prednjeg dela trupa i stvoren

prostor za veliki pokretni centralni konus u kome je smešten radar. Serijski primerci lovca MiG-

21PF imali su radar RP-21 Safir7 dometa 13 km. Kao značajnije izmene kod ove verzije treba

napomeniti i uklanjanje topova, čime je omogućena ugradnja jednostavnijih vazdušnih kočnica,

5 Kina nije zvanično dobila licencu te je pristupila kopiranju lovca MiG-21F-13, na osnovu kojeg je nastao kineski

lovac J-7 koji je prvi put poleteo 8. januara 1965. godine. 6 Ilustrovana istorija vazduhoplovstva, Crne ptice, Beograd, 1988, str. 123. – Indijski piloti su za njega našli šaljivi

nadimak „naš sportski nadzvučni avion“. 7 MiG-21PF bio je prvi lovac koji je dobio pravi radar označen kao RP-21 Safir (izvozna verzija R-1L), NATO

oznaka Spin Scan-A. Vremenom tokom službe u sve verzije lovca MiG-21PF biće ugraĎeni modifikovani radari RP-

21M Safir (izvozna verzija R-2L), NATO oznaka Spin Scan-B. Negde je oznaka za ovaj radar i RP-9-21.

kao i povećanje točkova što je dovelo do pojave velikih izbočenja iznad krila, premeštaj pito-

cevi iznad usisnika, proširenje gornjeg dela trupa zbog povećanja zapremine rezervoara na 2280

litara goriva i ugradnje nove elektronske opreme. Svi avioni MiG-21PF dobili su jače motore.

Kasnije, novije verzije označene kao MiG-21PFS dobile su sistem za oduvavanje graničnog

vrtložnog sloja strujom toplog vazduha, što je poboljšalo stabilnost u sletanju. Verzija MiG-

21PFS dobila je i radar RP-21M Safir dometa 19 km, koji je omogućio i upotrebu poluaktivno

radarsko voĎenih raketa vazduh-vazduh R-3R. Indija je dobila izvoznu verziju lovca MiG-21PF

označenog kao MiG-21FL. Prve verzije lovca MiG-21FL imale su radar R-1L i bile su naoružane

samo sa dve IC voĎene rakete vazduh-vazduh R-3S. Indijski piloti su o svom iskustvu sa prvim

verzijama FL obaveštavali konstruktore Artjom Mikojana i Mihail Gureviča i žalili se pre svega

na nedovoljnu nosivost, slabo naoružanje i mali dolet, a imali su poteškoća i zbog pucanja guma.

Sl.70. IzviĎački avion MiG-21R sa kontejnerom D za dnevno snimanje u letu

OKB je postepeno rešavao sve probleme. Prvo su dodali dopunske rezervoare ispod krila, a

onda i kontejner GP-9 sa dvocevnim topom GŠ-23L kalibra 23 mm ispod trupa. Dok su se rakete

K-13A (R-3S) pokazale nedelotvornim, top se pokazao veoma efikasnim. Modifikovani lovac

MiG-21FL dobio je i novi radar R-2L. Postepeno su u Indiji postali sve zadovoljniji svojim

lovcem MiG-21FL.

Verzija MiG-21PFM je završna varijanta sa boljim pilotskim sedištem ispod promenjenog

krova kabine, čiji se poklopac preklapao u stranu i antenama u gornjem delu vertikalnog

stabilizatora. Avionika je upotpunjena radarom RP-21MA i usavršenim ureĎajem za navoĎenje

na ciljeve u vazduhu sa zemlje tipa ARL-S Lazur, kao i radio navigacionim sistemom tipa Iskra.

Veoma značajna varijanta bio je MiG-21PFMA, izraĎen u velikom broju kao avion s višestrukom

namenom, s potpuno ravnim i debljim gornjim delom trupa u kojem je smeštena oprema a ne

gorivo, i četiri nosača za dve bombe od po 500 kg i dve bombe od po 250 kg, četiri NRZ S-24,

dopunske rezervoare ili rakete K-13A.

Jedna od zanimljivijih varijanti bio je MiG-21N (prema drugim izvorima nosio je oznaku

MiG-21SN). Malo je poznato da je OKB 1965. godine izradio verziju koja je bila naoružana

nuklearnom bombom. Fabrički projekat označen je kao Izdelije-95N doveo je do nastanka aviona

MiG-21N8, koji je samo dalja varijacija verzije MiG-21S. Novi MiG-21N bio je naoružan

taktičkom nuklearnom bombom RN-25. Tačan broj proizvedenih aviona ove verzije nije poznat.

Sl.71. Lovci MiG-21bis iz sastava RV i PVO JNA u letu

IzviĎački avion MiG-21R opremljen je bio višesenzorskim izviĎačkim ureĎajima, a u krajeve

krila ugraĎene su mu bile antene sistema za protivelektronska dejstva. Od izviĎača se tražio veći

dolet. Zbog toga je izravnata postojeća grba na gornjem delu trupa, čime je stvoren prostor za

više goriva. IzviĎačka oprema je upakovana u kontejnere - D sa sedam kamera za dnevno

aerofoto snimanje (šest kamera AFA-39 i jedna AFA-5), N sa jednom kamerom UAFA-47 i

blicem 188 ŠT za noćno snimanje, R za radio-tehničko izviĎanje (sa aparatima Romb-4A, Romb-

4B i kamerom AFA-39), ED za elektronsko ometanje i T sa TV kamerom. Savršenija verzija

izviĎača nosila je oznaku MiG-21RF. MiG-21S je lovac sa ravnim gornjim delom trupa i novim

radarom RP-22 Safir-21 (NATO oznaka Jay Bird). Iz njega će nastati verzija MiG-21SM, sa

ugraĎenim dvocevnim topom GŠ-23L u donjem delu trupa i četiri potkrilna nosača naoružanja.

Za izvoz je izraĎivan MiG-21M sa istim naoružanjem, ali sa starijim radarom RP-21MA. MiG-

21MF zavisno od serije imao je motor R-11F2SK-300 ili noviji lakši motor R-13-300, kome je

vreme izmeĎu dve revizije produženo na 300 časova. Na MiG-21MT i MiG-21SMT izmenjene su

8 Novi MiG-21 bio je označen kao N, prvo slovo od reči Nositelj, što je ukazivalo da je bio naoružan taktičkim

nuklearnim naoružanjem.

instalacije za gorivo. Lovci MiG-21SM i MiG-21SMT budući da su bili namenjeni sovjetskom

vazduhoplovstvu imali su radar RP-22 Safir-21.

Sl.72. Lovac MiG-21bis-K V i PVO Srbije na stajanci aerodroma Batajnica

tokom aeromitinga održanog 2009. godine

U cilju daljeg poboljšanja karakteristika aviona MiG-21 u zimu 1971. godine, vlada SSSR

zahtevala je od OKB da pristupi izradi naprednije verzije ovog lovca.Završna varijanta bio je

MiG-21bis. Ova verzija pojavila se prvi put krajem 1971. godine, neposredno posle smrti

konstruktora Mikojana. Već tokom 1972. godine, u fabrici u gradu Gorki izraĎeno je prvih 35

aviona verzije MiG-21bis. Postojale su dve varijante lovca MiG-21bis, zavisno od toga da li je

bila namenjena vazduhoplovstvu SSSR ili izvozu. Prva verzija MiG-21bis fabričke oznake

Izdelije-75 koja je imala radar RP-22M ili RP-22SMA, usavršeni ureĎaj za navoĎenje na ciljeve u

vazduhu sa zemlje tipa ARL-S Lazur-M, prijemnik radarskog upozorenja tipa SPO-10,

identifikacioni ureĎaj svoj-tuĎi SRZO-2M Hrom-Nikl i radio navigacioni sistem RSBN-4N bila je

namenjena RV SSSR. Druga verzija bila je namenjena izvozu i raĎena je u dve podvarijante

MiG-21bis fabrička oznaka Izdelije-75A (poznata još i kao MiG-21bis-Lazur) i MiG-21bis-K

fabrička oznaka Izdelije-75B (poznata još i kao MiG-21bis-SAU). Prva podvarijanta imala je

radar RP-22M, usavršeni ureĎaj za navoĎenje na ciljeve u vazduhu sa zemlje tipa ARL-S Lazur-

M, identifikacioni ureĎaj svoj-tuĎi SRZO-2 Hrom-Nikl i prijemnik radarskog upozorenja tipa

SPO-3 Sirena-3M, dok je druga podvarijanta imala radar RP-22SMA, ureĎaj za automatsku

kontrolu, prijemnik radarskog upozorenja tipa SPO-3 Sirena-3M, identifikacioni ureĎaj SRZO-2

Hrom-Nikl i radio navigacioni sistem RSBN-2N. Novi lovac dobio je bolji motor i nove rakete

vazduh-vazduh tipa R-60 (NATO oznaka AA-8 Aphid). Indija je već od 1980. godine počela da

proizvodi lovac MiG-21bis (MiG-21bis-K) po licenci.

Jugoslavija je svoje prve lovce MiG-21 dobila još tokom juna 1962. godine. Kroz jedinice

jugoslovenskog vazduhoplovstva prošla su 264 lovca MiG-21 u devet varijanti9.

Lovci MiG-21 prvi put su u borbama učestvovali tokom indonežanske operacije Trikora 1962.

godine, koja je voĎena u Zapadnoj Novoj Gvineji (danas indonežanska provincija Zapadni Irijan

ili Irijan Džaja).

Kao što je već poznato, Indija je svoje prve lovce MiG-21 dobila još krajem 1961. godine.

Zbog ograničenog broja i nedostatka kvalitetne obuke, ovi lovci će imati ograničenu ulogu

tokom Indijsko-pakistanskog rata 1965. godine. MeĎutim, ovaj sukob je doveo do dragocenog

iskustva u vazduhoplovstvu Indije, te je odlučeno da se ubrza nabavka lovaca MiG-21 novijih

verzija. UvoĎenje većeg broja aviona MiG-21 u naoružanje vazduhoplovstva Indije dovešće do

tesnog vojnog savezništva izmeĎu Indije i Sovjetskog Saveza. Sledeći vojni sukob izmeĎu Indije

i Pakistana 1971. godine, pokazaće da je lovac MiG-21 neprikosnoveni gospodar vazdušnog

prostora. Tokom ovog rata indijski lovci MiG-21FL gospodarili su vazdušnim prostorom,

ostvarujući tako vazdušnu prevlast nad bojištem. Indija je ove lovce koristila i tokom Kargilskog

rata 1999. godine.

Najviše slave MiG-21 stekao je tokom Vijetnamskog rata. Lovac MiG-21 u borbama na strani

DR Vijetnama prvi put će se pojaviti početkom 1966. godine. Prva vazdušna borba izmeĎu

severnovijetnamskog lovca MiG-21 i američkog lovačkog aviona F-4 odigrala se 23. aprila 1966.

godine. Tad je oboren jedan severnovijetnamski MiG-21. MeĎutim, od maja do decembra 1966.

godine odnos gubitaka je bio 4:1 u korist Severnog Vijetnama. Što je dovelo do uzbune meĎu

američkim vazduhoplovnim stručnjacima. Pored starijeg lovca MiG-17 i MiG-21 je postao noćna

mora za američke pilote. Zbog nastale situacije pukovnik Robin Elds (Robin Olds) dobio je

nareĎenje da reši nastali problem. On je naime, osmislio vazdušnu operaciju Bolo kako bi rešio

nastali problem. Operacija je sprovedena 2. januara 1967. godine. Tog dana iznad vazdušnog

prostora Vijetnama sukobilo se 14 severnovijetnamskih aviona MiG-21 sa 28 američkih lovaca

F-4C. Ukupno je oboreno sedam severnovijetnamskih MiG-21 uz mogućnost još dva oborena

lovca MiG-21, dok američki lovci nisu imali gubitaka. Lovci MiG-21 zapaženu ulogu su imali i

tokom američke vazdušne operacije Linebacker koja je izvedena u dve faze. Naime, piloti na

avionima MiG-21 su bili naviknuti da više puta dnevno poleću u susret američkim avionima,

uprkos američkoj brojčanoj premoći. Severnovijetnamski piloti su tokom Vijetnamskog rata

leteli na lovcima MiG-21F-13, MiG-21PF, MiG-21PFM-V i MiG-21MF. U periodu od 23. aprila

1966. godine pa do 8. januara 1973. godine, RV DR Vijetnama izgubilo je 68 aviona MiG-21.

Već pri kraju Vijetnamskog rata MiG-21PF su noću presretali i najveće američke strateške

bombardere B-52, a jedan su i oborili.

Tokom Izraelsko-arapskog rata 1967. godine, Izraelci su u prvih nekoliko časova uništili

većinu egipatskih MiG-21, još na stajankama. Samo nekoliko ih je poletelo, pa i te su oborila dva

9 Aleksandar Radić, Borbeni avioni, Tricontinental, NIU „Vojska“, Beograd, 1997, str. 43.

Prema drugom izvoru kroz RV i PVO JNA prošao je 261 avion MiG-21 u deset varijanti i to: 40 MiG-21F-13 (L-

12), 18 MiG-21U (NL-12), 36 MiG-21PFM (L-14), 9 MiG-21US (NL-14), 12 MiG-21R (L-14i), 25 MiG-21M (L-15),

23 MiG-21UM (NL-16), 6 MiG-21MF (L-15M ili L-16), 92 MiG-21bis, bis-K (L-17, L-17K).

Bojan B. Dimitrijević, Jugoslovensko ratno vazduhoplovstvo 1942-1992, ISI, Beograd, 2006, str. 346-347. – Autor u

svojoj knjizi iznosi da je kroz JRV prošlo 283 lovca MiG-21 i to: 41 MiG-21F-13 (L-12), 18 MiG-21U (NL-12), 36

MiG-21PFM (L-14), 12 MiG-21R (L-14i), 30+10 MiG-21M, MF (L-15, L-15M, L-15i), 8 MiG-21U (NL-14), 100

MiG-21bis, bis-K (L-17, L-17K), 27 MiG-21US, UL (NL-16).

izraelska lovca. Sirijci, koji nisu bili žrtve prvog napada, avionima MiG-21 su prepodne

bombardovali rafineriju u Haifi, ali već posle podne izraelsko vazduhoplovstvo je krenulo na njih

i do večeri uništilo dve trećine sirijskih MiG-2110

.

Egipat će lovce MiG-21 koristiti i tokom Rata iscrpljivanja. U operaciji Kavkaz SSSR je

angažovao izmeĎu 100 i 150 svojih pilota i 36 lovaca tipa MiG-21MF. Sovjetski piloti i lovački

avioni MiG-21MF imali su egipatske vojne oznake i bazirali su na teritoriji Egipta. Zbog većih

egipatskih gubitaka, u direktne vazdušne duele sa izraelskim lovcima učešće će uzeti i lovci

MiG-21MF za čijim komandama su se nalazili sovjetski piloti. Sovjetski piloti su uspeli da obore

16 izraelskih aviona uz gubitak četiri lovca MiG-21MF. Počev od kraja 1970. godine, pa do

početka 1973. godine u SSSR je kroz obuku u letenju na lovcima MiG-21, prošlo više mladih

egipatskih pilota. Pored toga oni su izučavali i taktičku primenu lovačkih aviona u vazdušnim

duelima. Obuka je bila teška i zahtevna. Trogodišnji vrhunski trening izvodili su odabrani

sovjetski instruktori. Zbog težine same obuke, veći broj mladih egipatskih pilota je stradao.

Prema nekim izvorima, u te tri godine intenzivne obuke poginulo je više egipatskih pilota nego u

prethodnim sukobima sa izraelskom avijacijom. MeĎutim, trud i napor mladih egipatskih pilota

su urodili plodom, što će biti naročito vidljivo prvih dana Oktobarskog rata. U proleće 1973.

godine dolazi do vazdušnog duela izmeĎu dva egipatska lovca MiG-21 i šest izraelskih lovaca F-

4E. Egipatski piloti zahvaljujući vrhunskoj obuci (koju su prošli u Sovjetskom Savezu), uspevaju

da razbiju formaciju izraelskih lovaca i obaraju jedan lovac F-4E.

Prvog dana Izraelsko-arapskog rata 1973. godine, Egipćani su postigli potpuno iznenaĎenje.

Egipatski lovci MiG-21 su uspeli da zaustave izraelske vazdušne udare oborivši četiri izraelska

lovca Mirage-IIICJ uz gubitak jednog MiG-21. Iznad El Mansoura 14. oktobra 1973. godine

odigraće se najveća vazdušna bitka tog rata. U jeku same bitke, u vazdušnim duelima sukobiće

se 64 egipatska lovca MiG-21 i 120 izraelskih aviona F-4 i A-4. Vremenski, vazdušna bitka

trajala je 53 minuta. Egipat je izgubio sedam lovaca MiG-21 a Izrael 17 aviona.

Egipatski i libijski MiG-21 meĎusobno su se sukobili i tokom kratkotrajnog ali veoma

žestokog sukoba 1977. godine.

Tokom vazdušnog sukoba izmeĎu sirijskih lovaca MiG-21 i MiG-23 i izraelskih lovaca F-

15A i F-16A iznad doline Beka 1982. godine, sirijski lovci pretrpeće teške gubitke.

Somalski lovci MiG-21 sukobili su se tokom Ogadenskog rata 1977-1978. godine, sa

etiopskim lovcima F-5A. Pošto je Etiopija iz SSSR dobila lovce MiG-21, ti lovci će biti

upotrebljeni u kontraofanzivi koja je izvedena protiv somalskih snaga 8. januara 1978. godine.

Kubanski lovci MiG-21 biće upotrebljeni u Angoli tokom osamdesetih godina XX veka.

Naime, tokom graĎanskog rata u Angoli kubanski lovci MiG-21MF u nekoliko navrata sukobili

su se sa južnoafričkim lovcima Mirage F-1CZ i Mirage-IIICZ.

Irak će svoje lovce MiG-21 upotrebiti protiv Irana, tokom osmogodišnjeg rata od 1980. do

1988. godine.

Na početku rata u Avganistanu (sovjetska intervencija od 1979. do 1989. godine), primarni

lovac i lovac-bombarder bio je MiG-21bis. MeĎutim, ubrzo će avionima MiG-21 na smenu doći

jurišnici SU-25 i lovci MiG-23MLD.

MiG-21 uzeće učešće i u sukobima voĎenim tokom devedesetih godina XX veka.

Laki lovac odličnih manevarskih karakteristika koji je proslavio vazduhoplovnu industriju

SSSR doživeo je novu renesansu. Naime, ruski MAPO MiG i izraelski IAI i Elbit ponudili su

modernizaciju ovog lovca na novi, viši standard, koji korisnicima nudi dobijanje savremenog

lovca jednakog po svojim borbenim i letnim karakteristikama avionima četvrte generacije.

10 Ilustrovana istorija vazduhoplovstva, Crne ptice, Beograd, 1988, str. 123.

Ruska modernizacija označena kao MiG-21-93 nastala je kao direktan odgovor na indijski

zahtev za modernizacijom oko 200 lovaca MiG-21bis, napravljenih po licenci u Indiji tokom

osamdesetih godina XX veka. Prvi put je javno predstavljen tokom vazduhoplovnog sajma

održanog 1994. godine u Berlinu.

Sl.73. Indijski lovac MiG-21 Bison nastao je na osnovu ruskog programa modernizacije ovog lovca,

označenog kao MiG-21-93

Program modernizacije obuhvatao je ugradnju savremene avionike, koja obuhvata, ugradnju

radara većeg dometa i otpornosti na elektronsko ometanje, novi napadno-navigacioni sistem,

sistem veza, sistem HOTAS, a takoĎe i savremeno naoružanje. U avion je ugraĎen višenamenski,

kohertno impulsno-doplerski radar Kopje (razvijen iz radara ugraĎenog u MiG-29M), s

mogućnošću detekcije vazdušnih ciljeva u dolasku do 57 km, a pri odlasku 25 do 30 km. Radar

je sposoban da istovremeno prati najviše osam ciljeva, s mogućnošću jednovremenog dejstva do

dva cilja. Indija je modernizovala 125 lovaca MiG-21bis na standard MiG-21-93, a avioni su

označeni kao MiG-21 Bison.

Izraelska modernizacija označena je kao MiG-21-2000 Lancer. Izraelci su ponudili u

zavisnosti od potrebe kupca, integraciju izraelskog radarskog daljinomera EL/M-2001B (lovac-

bombarder i dvosed za obuku) ili pravog radara EL/M-2032 (lovac-presretač) pored toga

ugraĎuje se i kompjuter misije, dva višenamenska prikazivača, HUD, sistem HOTAS i ureĎaj za

prenos podataka. Glavni cilj izraelske modernizacije bio je, da se modernizovanom avionu

omogući da nosi i da dejstvuje postojećim i savremenim naoružanjem istočnog i zapadnog

porekla. Na ovaj standard modernizovani su lovci RV Rumunije, Kambodže, Hrvatske, Ugande,

Etiopije i Zambije.

Ovaj komplikovani razvoj, kome nema ravnog meĎu mlaznim avionima, označava i divovski

rad najvećeg konstruktorskog tima u svetu.

Poznati britanski vazduhoplovni stručnjak i publicista Bil Ganston (Bill Gunston) smatra da je

MiG-21 najslavniji lovački avion na svetu. A to svoje mišljenje potkrepljuje sledećim podacima:

MiG-21 je izraĎen u više primeraka no bilo koji drugi lovac nakon Drugog svetskog rata; izraĎen

je u brojnijim verzijama no ma koji drugi avion Drugog svetskog rata; već do sad je u naoružanju

proveo više godina no bilo koji drugi vojni avion i ostaće u njemu još dugi niz godina; borio se u

više ratova i na više različitih krajeva sveta no ma koji drugi lovac u istoriji vazduhoplovstva;

koristio se u više vazduhoplovnih armija no ma koji drugi lovac – po sadašnjim ocenama u

najmanje 37 i najviše 49 zemalja – što nijedan avion nije dostigao.