Predavanja za IV godinu M.Excel

MICROSOFT EXCEL

tiv

1. CAS Pojam, pokretanje,prednosti, organizacija MExcel-a

Excel je program za tabelarno izracunavanje (SPREADSHEET) i predstavlja elektronsku verziju racunovodstvenih obrazaca sa svrhom jednostavnog aritmetickog izracunavanja po redovima i kolonama. Tako preracunatu tabelu, u istom programu, moguce je i graficki prikazati putem jednog od ponudjenih dijagrama (Chart-a).

Excel je odlican cuvar tabela sa evidencijama: o prodatim proizvodima, klijentima koje opsluzujemo, zaposlenima; broja, strukture i uspeha ucenika u skoliTakve tabele cesto nazivamo b a z a m a p o d a t a k a.

Pre Excel-a u istu svrhu su sluzili programi dbase, lotus 1-2-3, Quatro Pro. Verzije MS Excel-a su: 5.0 (poslednja verzija za Wind.3.11), 7.0 za W95 i W97, W-NT, 20003.

Pokretanje Excel-a:

1. klikom na ikonicu 2x na desktop-u ( ako nema precice stvaramo je preko desnog klika misa Create Shortcut)

2. Start / Programs / M.Excel ( ili M.Office pa M.Excel)

3. iz W.Explorer-a ili My Comp.

Najefikasniji rad i Excel-u je putem misa, mada se vecini Excel-ovih komandi moze pristupiti putem tastature.

U p i s i v a nj e (unos) podataka u Excel-u vrsi se u male pojedinacne celije, a ne u prostrane stranice (Bil Gejts jr postao milijarder gledajuci nastrane programe malih povrsina , ali velikih mogucnosti). Celije su smestene u radne listove. Vise radnih listova (WORKSHEET - najmanje 3, max 16, a moze 255 ako memorija dozvoli) cini radnu svesku (WORKBOOK), koja predstavlja Excelov-u datoteku (.xls).

P r e d n o s t i celija radnog lista( a samim tim i Excel-a) u odnosu na stranice programa za obradu teksta su:

a) celija sadrzi, pored uredjivanja i formatiranja teksta, mogucnost za izracunavanja. Ono se vrsi u obliku mateatickih formula koje se upisuju u celije

b) formule upisane u jednoj, mogu da obradjuju podatke iz druge celije

v) Excel automatski azurira izracunate vrednosti svaki put kad se izmene podaci koje te formule obradjuju.

R a d n a s v e s k a

Excel-ov dokument je radna sveska (WORKBOOK) , koja ima jedan ili vise radnih listova (standardno 16, po default-u 3, max 255, a namensko odredjivanje preko

Tools / Options / General ..Sheets in new workbook:).

Radna sveska se zove i r e g i s t r a t o r , a radni list s t r a n a r e g i s t r a t o r a. Svaki radni list se sastoji od c e l i j a koje se nalaze na presecima 256 kolona i 65 536 redova ( tacno celija 16 777 216- oko 16 miliona). Svaki radni list ogranicen je sa leve strane i odozgo okvirom koji nosi oznaku redova (brojevi 1 65 536) i kolone (A-Z, potom udvojena slova AA,AB i poslednja kolona sa oznakom IT,IU,IV). Aktivna je samo celija koju smo trenutno izabrali i njena oznaka se nalazi ispisana u liniji za formule. Sistem oznacavanja celija je kombinacija slova iz kolone i broja reda ( npr. A1, AB258IU65536 ) it a koordinata se naziva r e f e r e n c a celije.

Izgled osnovnog ekrana u M.Excel-u

linija za formule edit formula (uredjivanje formula)naslovna linija

name box - adresa celije (referenca) pokazivac celije

zaglavlje kolona zaglavlje redova

linija menija

indicator (NumLock,Ins)

paleta poslova

statusna linija naziv radnog lista

automatski kalkulator

(AutoCalculate)

Oblici pokazivaca misa u Excel-u

Treba razlikovati pokazivac misa (menja oblike dok ga pomeramo po ekranu) i pokazivac celije (u obliku konture oko tekuce celije ili selekcije celija). Pokazivacem misa menjamo polozaj pokazivaca celije tako sto pok.misa ( obliku debelog belog krsta) stavimo potrebnu celiju 1x klik i to je aktivna celija na njoj je pokazivac celije (zadebljani okvir oko celije).

Pokazivac misa se moze pojaviti u obliku:

a) debelog belog krstica: biraju se celije sa kojima zelimo da radimo

b) debela bela strelica , kada po.misa stavimo iznad neke palete sa alatkama: za izdavanje komandi i za drag and drop

v) velikog slova I, kada 2x na celiju ili F2: odredjuje mesto na kome se uredjuje sadrzaj u nekoj celiji

g) tanak crni krstic pucica za popunu: za niz uzastopnih upisa u blok,odnosno za kopiranje unosa u blok

d) ( pritiskom na Help: za objasnjenje o nekoj komandi

dj) podeljena dvosmerna strelica: za deljenje prozora radne sveske u vise okana

e) ukrstena dvosmenra strelica: kada se izabere m o v e iz kontrolnog menija; za premestanje prozora radne sveske po povrsini izmedju linija formule i statusne linije.

2. CAS - Tipovi podataka

Upis podataka u celije se klasifikuje u jedan od tri moguca tipa:

1. t e k s t : je kombinacija slova, znakova interpukcije i brojeva. Najvise se koristi za naslove, zaglavlja

i napomene u radnom listu. Poravnanje tekstualnih upisa vrsi se po levoj ivici celije. Ako je tekstualni upis duzi nego sto celija moze da prikaze, prelivace se u susedne celije na desno, s a m o ukoliko su te c e l i j e p r a z n e. Ako susedna celija nije preazna sadrzaj sa vise teksta moze se videti aktiviranjem te celije ili prosirenjem sirine kolone u kojoj se nalazi ta celija ( 2x klik na desnu ivicu kolone)

Excel daje tekstu vrdnost 0 (nula) sto se moze videti zbrajanjem tekstualnih celija, u indikatoru AutoCalculate je rezultat = 0.

2. v r e d n o s t i : su osnovni oblici vecine formula i postoje 2 sorte:

a) brojevi koji predstavljaju kolicine

b) brojevi koji predstavljaju datum ili vreme.

Da je vrednosno polje vidi se po poravnanju sadrzaja celije prema desnoj ivici celije.

a) b r o j e v i koji predstavljaju kolicine se mogu unositi sa sledecim znacima:

1) + ili bez : pozitivan broj

2) - ili ( ) npr. -145 ili (145) : negativan broj

3) , (zapeta) za odvajanje celih od decimalnih mesta ( broj dec.mesta se odredjuje u

Tools / Options / Edit Fixed decimals Places )

4) / (kosa crta) za deljenje ili prikaz razlomaka ali obavezno sa celim brojem ( npr. 0 3/4; 1 5/6)

5) % za unos procenta

6) e ili E za naucnu negaciju velikih brojeva (eksponent, npr. 7E +0.8).

Ako broj ne moze da stane u postojecu celiju pojavljuje se b) datum i vreme se unose kao vrednosti da bi mogli da se upotrebe za izracunavanje ( uz koriscenje nekih od formula) . Excel poznaje sledece formate:

Mart 9,1999 ili mart 9, 99

03/9/99 ili 03-9-99

9-Mar-99 ili 9-Mar ili Mar 99

Ako je potrebno da neka vrednost dobije tip teksta dovoljno je dodati apostrof pre unosa vrednosti.

Kao vrednost se mogu pojaviti i logicke vrednosti : TRUE / FALSE koje se unose kao posebne vrednostu ili se dobijaju uporedjenjem dve vrednosti.

3. f o r m u l e : su stvarna snaga tabela, i jednom izracunata vrednost bice kod promene sadrzaja polja (koja ih obuhvataju) automatski azurirana. Najjednostavnije formule se sastoje od znaka = in eke ugradjene f-je (Sum, Average). Uvek pocinju sa znakom =. Matematicki oparatori koji se koriste izmedju referenca celija su:

+ ( plus) za sabiranje

- (minus) za oduzimanje

* (zvezdica) za mnozenje

/ (kosa crta) za deljenje

(kapica) za stepenovanje.

Unos bilo kog tipa podatka se zavrsava sa (Enter).

3. CAS - Unos , izmenena , brisanje sadrzaja celije

U n o s : osnovno pravilo za unosenje podataka u radni list glasi: postavite pokazivac celije u onu celiju u koju podatak treba da bude smesten, a zatim ga tu i upisite.

Excel mora biti u rezimu Ready (spreman) na statusnoj liniji ( ako nije prisnutu Esc ). Kada se pocne sa unosom Ready se prebaci u Enter. Odmah po otpocinjanju unosa podatka znaci se pojavljuju i u celiji i u liniji za formule. U isto vreme u liniji za formule se pojavljuju dva nova dugmeta X Cancel i - Enter ( overom unosa pokazivac celije se pomera na dole ili desno, sto se regulise sa Tools / Options / Edit Move selection after enter..Down - Right Left - Up ).

Zavrsnica unosa je (Enter) ili neka od strelica () na tastaturi (NE levi taster misa), i tada se deaktiviraju X i u liniji za formule, a pokazivac se pomera ( najcesce na dole ).

I z m e n a sadrzaja celije:

a) pokazivac misa se postavi na celiju i 2x klikne, ili pritiskom na F2 (Edit ili Enter u formula baru]

) b) na celiji 1x klik, pa 1x klik u liniji za formule ili 2x klik u liniji za formule pa se ceo sadrzaj brise sa pritiskom bilo kojeg tastera.

Ako kod prvog unosa jos nismo potvrdili unos na Enter , a zelimo da ga ispravimo pritisne se Esc.

B r i s a nj e u okviru celija se vrsi:

sa Backspace, selektovanjem dela koji treba da se brise, pa Delete, kretanje strelicama Home, End

Edit / Undo Typing vracanje na prethodni sadrzaj

u okviru sadrzaja celije kretanje sa Ctrl + End (Ctrl + ) kraj ili Ctrl + Home (Ctrl + ) pocetak dok je celija aktivna

Ins za umetanje ( u st.liniji OVR) teksta ili dela teksta.

Brisanje sardzaja celije vrsi se:

Edit / Clear ( All, Formats, Contents-sadrzaj, Comments-beleske) obrise ceo sadrzaj

Edit / Delete brise sadrzaj celije i pomera pok.celije levo ilii gore.

Precice pri unosu podataka

AutoComplete: dolazi do izrazaja samo kada se unosi kolona tekstualnih upisa ( ne vr., formula i kod popunjavanja redova ).

Kod popunjavanja kolona tekstova AutoComplete pamti upise u celije i automatski ih duplira u sledecim redovima, kada upis pocinje istim slovom. Ako se prepise (negira) neki umetnuti tekst, definitivno se ukida sposobnost upisa duplikata za to konkretno slovo. (npr. Gosp.Vucica u A1, cim upisemo u A2 slovo G u nastavku se pojavljuje osp.Vucuca)

AutoFill: kada treba uneti niz uzastopnih datuma ili brojeva, dovoljno je samo uneti pocetnu vrednost niza. Potom rucicom za popunu fill handle ( u obliku malog crnog krsta je pok.misa), koju dobijamo pozicioniranjem pok.misa na mali crni kvadrat u desnom donjem uglu celije ili bloka celija, povlacimo u jednom pravcu odjednom, a potom, ako treba, i u drugom pravcu.

Npr. C D

E

F

4 31-avg

5 01-09 02-09

03-09

04-09 ..

6 02-09

..

Pocetna uneta vrednost AutoFill-u sluzi za dizajniranje niza sa uvecanjem za 1 faktor.

Vrednost upisana u celiju

Razvijeni niz u sl. 3 celije

Jun

Jul, Avgust, Septebmar

Utorak

Sreda, Cetvrtak, Petak

10:00

11:00, 12:00, 13:00

AutoFill-u mozemo narediti da stvara nizove sa faktorom vecim od 1: u dve susedne celije se upise vrednost koja sluzi kao uzorak i predstavlja razliku koju zelimo da imamo u niz uzastopnih vrednosti u nizu. Izaberemo ove dve celije(markiramo), povucemo rucicu za popunu preko celija koliko nam treba.

Npr. Jan, Martpojavice seOkt, Dec.

Mozemo i sami napraviti niz po sopstvenom izboru:

1. Tools / Options / Custom List2. New List klik, unese se sadrzaj u List entries pa potvrdi sa Add (unos moze sa ,-zarezom ili svaki put Enter ( npr. Jana, Mara, Sara ili JanaMaraSara) pa ADD , pa OK.

Ako smo vec uneli sadrzaj u niz celija, onda se i sopsvene liste prave:

1. markira se niz

2. Tools / Options / CustomLists

3. u Import List from cells pise markirani opseg pa samo pritisnemo IMPORT pa OK .

** Vazno **

Ako je t e k s t sa Ctrl se kopira i s t i sadrzaj.

Ako je b r o j sa Ctrl se stvara n i z brojeva.

bez Ctrl k o p i r a se i s t i broj.

Izrada serija - preko komandi menija

1. oznaci se prva serija ili opseg za popunjavanje

2. Edit / Fill / Series

a) Row, Column

b) Type Linear sl. vr.serije d o d a v a nj e m vrednosti Step

Growth - sl. vr.serije m n o z e nj e m vr. Step

Date - izrada serije datuma, zasnovana na izabranim opcijama u

DataUnit po vr. Step

Auto Fill kao marker popune

Trend - za seriju trenda

Step - korak uvecanja Stop Value ogranicenje serije

P R O V E Z B A T I: (unos, izmena, brisanje)

BCD

1adresaprodavnicaprodaja

2Gospodara VucicaPrva100

3GospodarJovanovaDruga150

4NemanjinaTreca220

5Gospodar JevremovaCetvrta254

1. Uneti tabelu prodavnica

2. Promeniti imena prodavnica Prva -( Tamis

a) pa opozvati sa Esc

b) potvrditi sa pa vratiti Edit / Undo

3. Obrisati sadrzaj u B3 (Edit / Delete ili Edit / Clear Contens ili na celiju pa taster Del)

AutoFill, AutoComplete

1. Napraviti niz zeljeni na oba nacina

a) popunjene celije markirati sa Tools / Options / CustomList.. odabrati .. pa Import

b) Tools / Options/ CustomLists NewListunosAdd OK)

Npr. 1.1. Jana, Mara, Sara

1.2. Srpski, jezik, Matematika, informatika, Osnovi ekonomije

2. Napraviti tabelu sa faktorom vecim od 1246810

JanAprJulOctJan

19952000200520102015

1:101:151:201:251:30

n a p i s a t id o b i j a s e

4. CAS - Kretanje kroz radne listove

1. pomocu m i s a :

2x kliknemo na onaj deo okvira aktivne celije u kom pravcu zelimo da se krecemo.

To je brz nacin odlaska na kraj bloka punih ili praznih celija. ( Pokazivac misa je u

obliku ).

Do odredjene celije mozemo doc i i :

a) upisom reference celije u n a m e box pa b) Edit / Go To ili F5

v) Upisom imena celije : pozicionira se na celiju koju zelimo da imenujemo pa

( Insert / Name / Define)

a izbor je u formula bar-u n a m e b o x na (2. pomocu t a s t a t u r e- strelice

: levo,desno, gore, dole

- Ctrl + strelice

: do ivice tekuce oblasti podataka

- PageUp, PageDown: gore dole za jedan prozor

- Ctrl + Home

: na celiju A1

- Ctrl + End

: donji desni ugao radnog lista

- End ( sa ukljucenim ScrollLock): donji desni ugao prozora-vidljivog dela ekrana

- Home ( sa uklj. ScrollLocs) : gornji levi ugao prozora

- End(Home),

: Poslednja (prva) celija tekuceg reda

Kretanje u okviru s e l e k c i j e :

: prva celija na dole (Tools/Opt./EditDirection)

Shift + Enter: prva celija gore

Tab

: 1. celija desno

Shift + Tab: 1. celija levo

( **** ne treba se kretati sa strelicama, jer demarkira se oznaceni deo i ide na celiju van selektovanog dela).

Selektovanje celija

1. pomocu m i s a :

a) izbor povlacenjem:

- izabrati celiju bez pustanja tast.misa

- povuci misa da se odabere skup

- kad je skup odabran pustiti taster

b) izbor bez povlacenja (veceg skupa):

- izabere se celija u jednom uglu skupa

- drzati Shift i izabrati celiju u suprotnom uglu skupa (dijagonalno)

v) izbor celija dr. mogucnosti:

- jedan red

: izabrati broj reda na random listu ( 1x klik)

- jedna kolona

: izabrati oznaku kolone ( 1x klik)

- vise susednih redova (kolona): povuci misa gore (dole) kroz potrebne redove(kol)

- vise nesusednih redova(kol)

: drzati Ctrl , pa 1x klik na oznake reda(kol)

- ceo radni list (RL)

: - 1x klik u gornji levi ugao RL

- Ctrl+A

2. pomocu t a s t a t u r e:

- cela kolona

: Ctrl + razmaknica(space)

- ceo red

: Shift + .. II ..

- ceo RL

: Ctrl + Shift + razmaknica(space)

- prosirenje bloka: Shift + strelice

i l i

pritisnuti F8 pa strelice za prosirenje, kad se zavrsi deaktivirati

F8 (EXT u statusnoj liniji Excela)

P R O V E Z B A T I:

Isprobati kretanje kroz tabelu sa prodavnicama i upisati ih kao Prod IV1,2

5. CAS Kopiranje i premestanje celija

Ostvaruje se pomocu:

a) komandi iz m e n i j a: postupak je sledeci

1. markirati celiju ili opseg celija(povezanih)

2. Edit / Cut (ili Copy) ili ikonicu u obliku makazice

3. pozicioniramo se na mesto (celiju) premestanja ili kopiranja (ako se radi o skupu celija, pozicioniranje se vrsi na prvu celiju u levom gornjem uglu; ako se oznaci skup koji nije isti kao kopirani javice se greska u vidu poruke da su oblici pocetnog i odredisnog podrucja

Cut and paste areas are different shapes

resenje: OK, pa markirati gornju levu celiju ili dobar opseg)

4. Edit / Paste ili ikonica

b) pomocu m i s a - tehnikom povlacenja i pustanja koja je moguca, amo ako je aktivna

Allow cells drag and drop

u Tools / Options / Edit ( ** kod Ex 5.0 je Tab) :

1. oznacimo celiju (ili skup povezanih celija)

2. pozicioniramo misa da bude kao 3. odvlacimo sadrzaj na zeljeno mesto pritiskom levog tastera misa bez pustanja

( sa Ctrl da bi se kopirao sadrzaj)

3a. umesto levog, mozemo pritisnuti desni taster i odvuci celije na zeljeno mesto; otpustanjem tastera pojavice se sledeci meni sa porukama:

k o m a n d a

nj e n a f u n k c i j a Move Here

premesta celije ( kao Cut)

Copy Here

kopira celije ( kao Copy)

Copy Here as Values Onlykopira samo vrednosti celija

Copy Here as Formats Onlykopira samo formateLink Here

kopira sa povezivanjem (izmena pocetne menja i odredisnu

celiju)

Shift Down and Copy

umece kopirane celije pomeranjem postojecih na dole

Shift Right and Copy

umece kopirane celije pomeranjem postojecih na desno

Shift Down and Move

umece premestene celije, a postojece idu dole

Shift Right and Move

umece premestene celije, a postojece idu desno

U trenutku dok povlacimo celije preko radnog lista, pojavljuje se pravougaonik senka sadrzaja kao format, koji ocekuje odrediste. Ako se premesta na mesto gde postoji sadrzaj, Excel ce pokazati upozorenje:

Do you want to replace cont ens of the destination cells?

( Jel vi to hocete da zamenite sadrzaj odredisnih celija ?

na koje odgovaramo sa OK ili Cancel)

Ako premestene (ili kopirane) celije zelimo da umetnemo izmedju vec postojecih drzacemo istovremeno Shift ( + Ctrl za kopiranje) i levi taster misa. Dok budemo povlacili, umesto pravougaone konture poavice se profil ili koji pokazuje mesto umetanja i uz njega okvir sa buducom adresom podrucja ako misa bas tu otpustimo.

Pored ovoga umetanje(Insert) se vrsi preko opcija menija:

1. oznaci se Cells ceo Row(Column) i z n a d koga se vrsi umetanje

2. Insert / Row (Column)

( automatski je sadrzaj poguran na desno za kolone ili dole za red)

2a. Insert / Cells pojavi se dij. prozor

** treba voditi racuna ako postoje formule,

zbog izmene rezultata

Excel-u se moze zadati da kopira samo odredjene podatke, ili samo formate bez podataka. Postupak je:

1. markiraju se celije (celija)

2. Edit / Copy

3. pozicionira se na odredjeno mesto

4. Edit / PasteSpecial sa opcijama

P a s t e :

All-sve informacije (vr., format, komentar) iz selekcije

Formulas - tekst, formule, brojeve bez formatiranja

Values-formule se pretvaraju u vrednosti

Formats -samo formati, bez upisa podataka

Comments -postavljaju se samo komentari prikljuceni celijama

Validation - samo pravila za proveru podataka ( Data --> Validation)

All except borders -sve osim postavljenih okvira

O p t i o n s :

None -

uvek je potvrdjena, sto znaci da Excel nece sprovoditi nikakve

operacije nad informacijama, pre nego sto budu smestene na

odrediste

Add -

dodavanje mesecnih podataka, podacima u odredistu

(npr. A1=2, C1=4 ako A1 Add C1, onda ce C1=6; to je sabiranje)

Substract -oduzimanje podataka koji su iseceni od podataka u odredistu

Multiply -mnozenje podataka iz isecenog dela sa podacima u odredistu

Divide -deljenje brojeva iz odredista sa vrednostima iz isecenog dela

Skip blanks -kod prenosenja podataka, prazne celije ne prenosi vec zadrzava

sadrzaj u odredistu

Transpose -promena polozaja orijentaciju postavljenih upisa, npr.kolona kao

red

A1 B1 C1

A1 A2 A3

11 12 13 prelazi u

11 12 13

Paste Link -izmene u pocetnim podacima, automatski azuriraju i u postavljenim

podacima ( n e obrnuto ).

P R O V E Z B A T I:

ABCD

1RepublikaProdavnicaDatumPromet

2SrbijaPrva1-Jan256

3SrbijaDruga1-Jan270

4SrbijaTreca1-Jan320

5Crna GoraCetvrta1-Jan480

1. Promeniti imena prodavnica u Jabuka, Kruska, Visnja, Dunja ( napraviti niz

( Tools / Options / Custom List) ; pa izmene

2. Dodati pored republike - grad i popuniti

( Insert / Columns )

3. Sabrati u 6. redu promet

( = D2+D3+D4+D5 )

4. Prekopirati sadrzaj u Sheet2 kome dati naziv Plan, a Sheet1 Promet

U kartici Plan dodati kolonu cena pa izracunati vrednost u dinarima.

5. Proveriti ispravnost mnozenja.

U Promet markirati kolonu promet i kopirati ih kao red u 10 redu

( Edit / Paste Special / Transpose )

potom cene iz Plana kao 11 red i 12 red (korak 1)

pomnoziti Option : Multiply ( korak 2)

A B C

D

korak 1256270320480Edit / Paste Special ..Transpose

10151218

101512182x isti red sa cenama zbog mnozenja

Korak 2256270320480

10151218

2560405038408640Edit / Paste Special ..Multiply+Transpose

6. Premestati i kopirati sadrzaje celija u okviru lista Promet:

pomocu misa

preko menija

uz markiranje preko misa i tastature.

7. Premestati i kopirati sadrzaje celija na Sheets 3 posebno samo :

vrednosti

formule.

8. Obrisati samo : - sadrzaj (Contens)

- sve ( All)

- komentare ( Comments)

9. ** Kopirati na vise odredista isti sadrzaj odjednom.

( odredista odrediti sa Ctrl+levi taster)

10. * Pronaci odredjene vrednosti

( Edit / Find.)

10a. * Zameniti nazive republika nazivom grada Srbija Beograd, C.Gora Podgorica

( Edit / Replace)

* znanje iz Worda; ** samo na vezbama

6. CAS F o r m a t i r a nj e

K o l o n a: Format / Column sa opcijama

Width prikazuje dijalog koji pita za sirinu

Auto Fit Selectio dimenzionise sirinu kolone prema najsirem sadrzaju selektovanih celija, ili prema trenutno aktivnoj celiji

Hide uklanja izabranu kolonu iz vidnog podrucja

Unhide otkriva skrivene kolone ( sve ceo list markiran)

Standard Width postavlja sirinu kolone na standardnu vrednost ( ne utice na sadrzaj, vec menja sirinu kolone)

R e d o v a: Format / Row

Height sirine reda

Auto Fit dimenzionise sirinu reda prema sadrzaju selektovanih celija, a u skladu sa

velicinom unetih znakova u celije

Hide uklanja izabrani red iz vidnog podrucja

Unhide otkriva skrivene redove

C e l i j a : Format / Cells sadrzi kartice

I N u m b e r - Ceneral: po unosu odredjenog broja u radni list, Excel uklanja sve

nepotrebne nule, ili prevodi broj u naucni format ( 1.23E+08), ali ga

posnatra kao prvobitno unet broj. Ovo je opsta forma, po defaultu

prisutna, a po potrebi moze biti izabran jedan od sledecih formata

(Category):

Number (brojevi): ima tri elementa za definisanje

- odredjivanje broja dec.mesta ( 0-30)

- da li ce koristiti zarez (,) kao separator za odvajanje hiljada

- kako ce biti obelezeni negativni brojevi ( sa znakom ili crvenom

bojom u okviru zagrada).

Currency (valuta): kao Number, oznaka za hiljade je obavezna, a moze imati i

oznaku valute

Accounting (racunovodstveni): odredjuje se broj decimalnih mesta; ako ima oznake

valute bice u levom delu celije; negativni brojevi su u zagradi

Percentage (procenti) : prikazuje broj pomnozen sa 100, sa znakom % na kraju

broja (0- 30dec.)

Fraction (za razlomke): omogucava prikaz decimalnih brojeva u vidu razlomaka;

obavezan je prikaz 0 kao vodeceg broja ( ako nema celih, npr. 0 ;

2 3/5 )

Scientific (naucni): najvazniji deo da se prikaze na pocetku, iza njega 2-30 decim. i

na kraju stepen; npr. 123000 1.23E+0.5

Special ( posebni): za prikaz brojeva u nekim posebnim situacijama ( pozivni broj,

broj tel.(), broj socijalnog osiguranja; br. su prilagodjeni Amer.

korisnicima)

Odredjivanje formata vrsii se pre unosa podataka.U slucaju greske, ispravka se vrsi markiranjem pogresnih podataka i izborom nove kategorije.

Pored ovih postoje i kategorije za :

Date : datum

Time : vreme

Text : tekst

Custom : za formatiranje posebnih oblika datuma, vremena, brojevi koji ne postoje kao ponudjene opcije ( npr. za godinu sa 4 cifre 30.jun 2004 kao oblik dd.mmmm yyyy)

II A l i g n m e n t :

Horizontal: po unosu Excel poravnava tekst uz levu ivicu celije, brojeve i datume uz desnu, logicke vr. i greske u sredistu celije. Ovo je oblik poravnanja General. Pored njega moguce je: Left - poravnanje sadrzaja ulevo

Center centrira sadrzaj celije

Right poravnava sadrzaj udesno

Fill ujednaceno popunjava sadrzaj celije istim znacima ( npr. 11

pise 11111 u celoj sirini celije)

Justify obostrano poravnava sadrzaj, a po potrebi i visinu celije

da bi se video ceo sadrzaj

Center across selection cntrira sadrzaj preko oznacenih kolona

Vertical: pre podesavanja treba prilagoditi visinu celije

Top postavlja sadrzaj na vrh celije

Center centrira vertikalno sadrzaj u celiji

Bottom postavlja sadrzaj na dno celije

Justify obostrano vertikalno poravnanje

Orientation:

Text control :

Wrap text ( prelomi tekst) razbijanje dugackog reda teksta u celiji sa

onoliko redova koliko je potrebno da bi ceo tekst stao u postojecu

celiju

Ovo je ceo tekstDatumvremeMesto i datum

Shrink to fit ( stisni da stane) tekst se suzava tako da stane u celiju;

ako se tekst prelomi (Wrap) ova opcija nije moguca

Merge cells (spoji celije) objedinjavanje prostora vise celija u jednu ;

npr.za naslove; uslov je da su susedne celije koje se spajaju prazne;

razdvajanje ide , takodje i iskljucivo, istim putem deaktiviranjem ove

opcije.

***!!Treba biti obazriv sa ovom opcijom, jer ne omogucava dalji rad sa

svim opcijama u Excel-u

ABCDEFG

1

2Centralna horizontalna i vertikalna sa prelomomVertikalnoT

E

K

S

T

Pod uglom Da li je ovo citljivo

3

4D e v e t s e c e l i j a s p o j i u j e d n uP e t spojenih redova

5

6

7

8

9JunJulAug

III F o n t : omogucena je primena fontova oblika slova,velicine, podvlacenja, kao

i razlicite boja

IV B o r d e r : omogucava postavljanje okvira debljina i dezena; omogucava da

izdvojimo na ovaj nacin zbirove ili da definisemo oblasti (kvartali). Sadrzi tri celine:

Style izbor stila linija za okvir ili deo okvira; debljine, puna ili isprekidana

linija

Color boja izabranog okvira

Border kakav je okvir, uz prikaz Preview

Linije okvira nisu isto sto i linija mreze koje se mogu i ukloniti iz RL da bi bile vidnije linije okvira (linije okvira se na stampi vide, a linije mreze n e)

Tools / Options / View . Gridlines

V P a t t e r n s : za postavljanje srafure i senki na celije; biraju se boje pozadine i srafure za vazne delove tabela, sto tabeli daje veoma profesionalan izgled

VI P r o t e c t i o n : za odredjivanje formata zastite celije u random listu. Opcije su

Locked za zakljucavanje sadrzaja

Hidden za sakrivanje formula u celijama

A u t o f o r m a t : sadrzi gotove izglede tabela koje mozemo da primenimo na oznacenu grupu celija. Svaka tabela sadrzi mogucnost dopunskog postavljanja

Numbers ( formata brojeva) Font (oblik slova) Alignment (poravnanje)

Border (okvire)

Patterns (sencenje) Width/Height (sirina/visina)

koje se prihvata cekiranjem u uokvirenoj kucici.

P R O V E Z B A T I :

A.

SimbolNazivna zatezna cvrstoca N/mm2

0nije utvrdjena

1-300

2330 - 350

3360 - 380

4390 - 480

5490 - 580

6590 - 680

7690 - 780

8790 - 880

9 890 -

Kopirati tabelu pocev od AA5000 i doraditi

Tabela 9 - Brojcani simbol na drugom mestu osnovne oznake za ugljenicne celike sa utvrdjenim mehanickim svojstvima

SimbolHemijski elementNazivna zatezna cvrstoca N/mm2S a d r z a jkopiraj sadrzaj i formatiraj

0celiknije utvrdjena0,6 3/5

1celik-3000,8 4/5

2celik330 - 3500,3 2/7

3celik360 - 3800,6 3/5

4celik390 - 4800,8 4/5

5celik490 - 5800,3 2/7

6celik590 - 6800,6 3/5

7celik690 - 780 0,8 4/5

8celik790 - 8800,3 2/7

9celik 890 -0,6 3/5

B.Tabelu TELEF.RACUN prikazati na sledece nacine (Insert, Copy, Paste, Paste special):

TELEFONSKI RACUN U PRVIH SEST MESECI 2002.GODINA

telefonjanfebmaraprmayjunpozivni broj

88-32-5561720,00499,00500,005000,005001,005002,00021

89-22-445785,001000,004540,00400,00401,00402,00011

88-33-455555,00500,00800,001000,001001,001002,00088

89-58-877444,00400,004000,00500,00500,00500,00011

21-22-887222,005400,001000,00850,005001,005002,00021

uneti sa strane 1

telefonpozivni brojjanfebmaraprmayjun

88-32-5560211720,00499,00500,005000,005001,005002,00

89-22-445011785,001000,004540,00400,00401,00402,00

88-33-455088555,00500,00800,001000,001001,001002,00

89-58-877011444,00400,004000,00500,00500,00500,00

21-22-887021222,005400,001000,00850,005001,005002,00

telefonukupnobroj otplatajanfebmaraprmayjunuplata

88-32-55617722,001720,00499,00500,005000,005001,005002,00

89-22-4457528,00785,001000,004540,00400,00401,00402,00

0,00

88-33-4554858,00555,00500,00800,001000,001001,001002,00

89-58-8776344,00444,00400,004000,00500,00500,00500,00

21-22-88717475,00222,005400,001000,00850,005001,005002,00

telefonjanfebmaraprmayjun

88-32-5561720,00499,00500,005000,005001,005002,00

89-22-445785,001000,004540,00400,00401,00402,00

88-33-455555,00500,00800,001000,001001,001002,00

89-58-877444,00400,004000,00500,00500,00500,00

21-22-887222,005400,001000,00850,005001,005002,00

telefonjanfebmaraprmayjun

88-32-5561720,00499,00500,005000,005001,005002,00

89-22-445785,001000,004540,00400,00401,00402,00

89-58-877444,00400,004000,00500,00500,00500,00

21-22-887222,005400,001000,00850,005001,005002,00

88-32-5561720,00499,00500,005000,005001,005002,00

88-33-455555,00500,00800,001000,001001,001002,00

89-58-877444,00400,004000,00500,00500,00500,00

21-22-887222,005400,001000,00850,005001,005002,00

V.

Nacrtati tabelu na sledeci nacin

Dodati u predmete i Poslovnu informatiku ( voditi racuna o fontu), ali u novoj tabeli.

G.

16.11154891637912.70

15.01163791727912.70

11.02177711867112.70

3.03183971929715.50

22.03188611976115.50

9.04193012020115.50

Kopiranjem napraviti da tabela izgleda kao sto je prikazano

kw w

16.11154891637912.70

15.01163791727912.70

11.02177711867112.70

3.03183971929715.50

22.03188611976115.50

9.04193012020115.50

7. CAS F o r m u l e

tiv

Formule predstavljaju vezu unetih podataka max duzine 1024 karaktera. One omogucavaju da programi za tabelarno izracunavanje budu i vise nego korisni (Radni list bez formula je mrtav samo malo bolji program za obradu teksta uz koriscenje f-ja za preracunavanje).

Vec pri prvom upisivanju u celiju dace tacnu vrednost. Nadalje, izrracunate vrednosti bice automatski azurirane kad god se promeni neka od vrednosti koju formula koristi.

Najjednostavnije formule se sastoje:

- znaka = (jednako) dokaz da cemo pisati formulu

- neke od ugradjenih funkcija ( Sum,Average..) ili nizove vrednosti reference celija razdvojenih sa nekim od operatora:

+ sabiranje

- oduzimanje

* mnozenje

/ deljenje

^ (kapica) za stepenovanje.

Formule delimo na:

- aritmeticke ( =10+5 ; =10-5 ; =-10 neg.broj ; =10*5 ; =10/5 ; =10% ; = 3^2 kao = 3*3 )

- uporedne ( =10=5 FALSE ; =10>5 TRUE ; = >= 60,Polozio,Pao)

F-ju mozemo birati preko fx ili preko Insert / Function

***Vrednosti se kucaju bez navodnika, ali se klikom misa sami pojavljuju.**

2. Iskopirati formulu od C3:C5.

U f-ji IF moze biti postavljeno i vise uslova, od kojih je potrebno da se ispune svi (AND) ili bar jedan (OR) uslov. Povezivanje se vrsi operatorima AND i OR ( i / ili).

Oblik f-ja sa vise uslova je :

= IF (AND(uslov 1, uslov 2), vrednost 1, vrednost 2)

svi uslovi moraju biti tacni da bi se kao rezultat pojavila vrednost 1

= IF (OR (uslov 1, uslov 2), vrednost 1, vrednost 2)

bar jedan uslov da bude ispunjen i tacan da bi se kao rezultat pojavila vrednost 1

P R O V E Z B A T I :

1.

ArtikalCena robePorez na prometTrgovinska marzaProdajna cenaKomentar

Mleko23.0020%12%

Jogurt35.0020%12%

Pavlaka25.0020%12%

Hleb20.0020%12%

Cokolada45.0025%15%

a. Uneti tabelu

b. Izracunati Prodajnu cenu. = B2 + (B2 * C2 + B2 *D2)

v. Izracunati prosecnu cenu robe i prsecnu prodajnu cenu u celije B8 i B9

g. Ako je cena veca od 20, a manja od 30 dinara uneti u kolonu Komentar nije skupo, u protivnom skupo. =IF(AND(B2>20,B250),"PRIMLJEN","NIJE PRIMLJEN"...

9. CAS Imenovanje skupa celija

Kada se unesu u tabelu podaci nad kojima ce se vrsiti izracunavanja, radi lakseg pamcenja skupa podataka, mogu se imenovati skupovi celija. Najcesce je to grupa podataka sa zajednickim svojstvima.

Npr. ako u tabeli postoje podaci u celijama koji sadrze cenu ili pak kolicinu neke robe, pozeljno ih je tako i imenovati : cena i kolicina.

Excel nam pruza mogucnost da takvim skupovima, pojedinim celijama, pa i raznolikim podacima dodelimo neko ime. Tada se u formulama i fjama za grupu celija ili samo jednu celiju koristi (moe, a ne mora ) ime te grupe celija.

Ime celija dodeljuje se dvojako:

a) 1. selektujemo celije 2. na formula baru biramo polje za ime celije ( u Name box)

3. pritisnemo (Enter )

b) 1. selektujemo celije 2. Insert / Name / Define 3. unesemo ime u Names in Workbooks, a u Refers to je selektovani opseg

4. kliknemo na OK ili Add ( ako zelimo da dodelimo neko ime, u suprotnom ime nije prihvaceno ).

U okviru dijalog prozora Insert / Name / Define imamo dugme Delete koje koristimo ako zelimo da ponistimo neko vec dato ime.

Ime je tekstualni podatak max duzine 255 znakova. Ne sme poceti cifrom, niti liciti na reference celije, a znaci interpukcije se ne koriste.

P R O V E Z B A T I:

ABCDEF

1Vrsta cvecaBojaPoruceno komadaProdatoOstaloDopuna

2Ruzacrvena250180

3Ruzazuta200170

4Ruzabela15070

5Ruzanarandzasta17093

6Narcisbela12078

7Narciszuta130112

8Ljiljanbela230154

9Ljiljannarandzasta250183

10Lalabela220168

11Lalazuta270192

12Lalacrvena250215

13PorucenoProdatoOstalo

14Ukupno porucenoruza

15narcis

16ljiljan

17lala

1U E2 uneti formulu koja racuna koliko je neprodatih ruza (crvenih).

2U F2 upisati "Da" ako je ostalo manje od 60 ruza, u suprotnom "Ne"

3Formule iz E2 i F2 iskopirati u odgovarajuce celije

4U C14 izracunati koliko je ukupno poruceno Ruza

5U D14 koliko je prodato , a u E14 koliko je ostalo ruza koristeci f-ju za sumiranje po uslovu

6Iskopirati f-je iz C14,D14 i E14 u odgovarajuce celije.

7U A19 prebrojati koliko vrsta belog, a u A20 koliko vrsta crvenog cveca je bilo

8U A21 prebrojati koliko vrsta cveca treba dopuniti, ako je ostalo manje od 60

9Ceo primer uraditi imenovanjem skupova celija kao u zaglavlju prvog reda.

10. CAS Zastita podataka

Radni list je prilicno osetljiv. Brisanjem samo jedne formule moze da dovesti do pojavljivanja poruka o gresci u drugim formulama, ili do prikazivanja pogresnih podataka. Zato je potrebno koristiti Excel-ove ugradjene funkcije za zastitu.

Postoje dva opsta tipa zastite:

I - zastita lista

Tools / Protection / Protect Sheetotvara dijalog prozor sa tri tipa polja za potvrdu:

1) Contens: sadrzaj celija kojima je ukljucena opcija Locked (zakljucana) se ne menja

2) Objects : graficki objekti (ukljucujuci i ugradjene dijagrame) kod kojih je ukljucena opcija

Locked ne mogu biti izabrani

3) Scenarios: (Tools/Scenarios) definisani scenariji kod kojih je ukljucena opcija Prevent

Changes ne mogu da se menjaju.

U okvir za dijalog Protect Sheet moze da se upise lozinka, u protivnom, zastita uvek moze da se skine.

Svim celijama je standardno ukljucena opcija Locked (Format/Cells/Protection). Kod celija koje prihvataju ulazne podatke (npr. unos dokumenta) ovu opciju treba prvo iskljuciti, pa zastiti radni list.

Celije imaju i svojstva Hidden ne dozvoljava da sadrzaj bude prikazan u liniji za formule, vec samo u celiji ( sprecava se da drugi vide formule, vec samo rezultate).

Celije se ne mogu otkljucati dok je list zasticen (Format/Cells je siva neaktivna opcija u meniju). Potrebno je skinuti zastitu sa radnog lista

Tools / Protection / Unprotect SheetI I - zastita radnih svezaka

Tools / Protection / Protect Workbook

sa dva polja za potvrdu:

1) Structure:ne dozvoljava da prozor radne sveske bude pomeren niti dam u bude promenjena

velicina

2) Windows:sprecava izmene u radnoj svesci: dodavanje, uklanjanje, pomeranje, sakrivanje,

otkrivanje listova, promenu imena.

I ovde je potrebno upisati lozinku, da bi se sprecile nekontrolisane promene.

Uklanjanje zastite radne sveske

Tools / Protection / Unprotect Sheet

nakon cega se pojavljuje dijalog prozor za upis lozinke kojoj je izvrsena zastita.

Svaku uradjenu tabelu (Padni list ili celu radnu svesku) treba obezbediti odgovarajucim podacima o tome ko je, kada i cemu sluzi tabela, koje su kljucne reci, potreban komentar (npr. izmena svakog meseca sa novim podacima)

File / Properties / Summary

** ( kod File / Save As Options postoji takodje Pasword open Modify .) ***

11. CAS Izrada i tipovi grafikona

Dijagrami se formiraju na osnovu na osnovu podataka iz radnog lista. Jedan dijagram moze da koristi podatke sa neogranicenog broja RL i iz radnih svezaka.

Moze se smestiti na :

a) RL kao ugradjeni objekat

b) posebnom RL

** [(na kome nema celija it u staje samo jedan dijagram); na ovakvom RL meni Data se zamenjuje sa Chart, a u ostalim menijima se pojavljuju komande koje su neophodne za rad sa dijagramima; vecina dijagrama menja velicinu u skladu sa dimenzijama prozora pomocu komande

View / Sized with Windowovako napravljen dijagram lako se moze pretvoriti u ugradjeni Chart / Location cime se uklanja list sa dijagramom, a sam dijagram premesta na drugi list koji je zadat.

Moze se pozvati i sa F11, ali se onda dobija odmah dijagram, bez postupnih koraka.

Veza sa podacima: promena podataka, automatski menja dijagram] **

Postupak za pravljenje dijagrama je:

1. izaberu se podaci na osnovu kojih se zeli dijagram ( sa Ctrl ako su nepovezani)

2. Insert / Chart ili pritiskom na alatku Chart Wizard na standardnoj paleti

3. dobija se dijalog prozor gde treba pratiti korake od 1-4 Chart Wizarda:

I Step 1 of 4: Chart Type

bira se vrsta dijagrama, ima dve kartice

a) Standard Types prikazano 14 vrsta dijagrama sa podvrstama

b) Custom Types namenski prilagodjeni dijagrami ukljucujuci i one koje definise

korisnik

Kada se izabere dijagram moze se videti prikaz pritiskom na Press and hold to view sample potom se prelazi sa Next na

I I Step 2 of 4 Chart Source Data

proverava podrucja podataka i zadaje njihovu orijentaciju (da li su rasporedjeni po redovima ili kolonama); Excel obicno dobro pogodi orijentaciju, ali ako pogresimo mozemo je promeniti cekiranjem Rows

Columns

Jos uvek se moze promeniti serija (skup) podataka ili orijentacija. Pritisak na Next otvara sledeci okvir, a Back vraca na prethodni korak.

I I I Step 3 of 4 Chart Options

zadaju se opcije dijagrama; sadrzi sest kartica

1) Titles upisuje naslove u dijagramu (glavni, za x i y osu)

2)Axes - ukljucuje/iskljucuje prikazivanje osa i zadaje njihove tipove (vrednosti iz tabele za

x, a za y osu pravilno rasporedjene)

3)Gridlines zadaje mrezu linija ako to ima smisla (Major Miror gridlines)

4)Legend odredjuje da li dijagram ima legendu i gde ce ona biti postavljena (Botton, Corner,

Top, Right, Left)

5) DataLabels odredjuje da li se prikazuje oznaka podatka i koji tip oznaka koriste (Show

Value, Show Label)

6) DataTable odredjuje da li se prikazuje tabela podataka.

Opcije koje su na raspolaganju zavise od izabranog dijagrama, sa Next se prelazi na

sledeci korak

I V Step 4 of 4 Chart Location

odlucuje se gde ce se smestiti dijagram ( kao ugradjeni ili na posebnom listu) kada se izabere pritisne se Finish.

Posto je dijagram zavrsen moze se menjati; izmene mogu biti velike, ali su najcesce:

- pomeranje o primena velicine dijagrama (View / sized with window)

- premestanje (Chart / Location)

- promene vrste (Chart / Chart Type)

- pomeranje elemenata dijagrama

- brisanje elemenata dijagrama (Delete).

Da bi se vrsile bilo kakve promene na dijagramu treba ga aktivirati klikom misa na samom dijagramu. Ako se zeli promena samo odredjenog dela dijagrama, treba izvrsiti selekciju;, aktiviranjem dela dijagrama, pa se potom izabira komanda koja utice na selekciju ( npr. promena boje Formating/File Color).

Stampanje dijagrama se n e razlikuje od stampanja RL (File/Print). Ako se ne zeli stampa nekog ugradjenog dijagrama, treba aktivirati taj dijagram levim klikom misa; izabrati Format Chart Area, na kartici Properties ukloniti znak za potvrdu iz polja Print Object.

12. CAS Zamrzavanje delova ekrana

Kod velikih tabela neophodno je da uvek na ekranu bude vidljivo zaglavlje, da se ne bi gubila orijentacija. U Excel-u se to postize zamrzavanjem okana.

To se vrsi tako sto se pokazivac postavi na celiju ispod reda i desno od kolone koju hocemo da zamrznemo. Izabere se

Window / Freeze Panes

i potom se zaledjeni redovi i kolone omedje tamnim linijama.

Uklanjanje zamrznutih okana vrsi se

Window / Unfreeze Panes

Rad sa prozorima

Ako zelimo da se vide prozori svih radnih svezaka (da ne budu zaklonjeni drugim prozorima), umesto da se to radi rucno, Excel to moze automatski uraditi startovanjem komande

Window / Arrange

gde se pojavljuje dijalog prozor

- jedan do drugog

- jedan ispod drugog

- jedan pored drugog

- jedan preko drugog

U odredjenom trenutku je aktivan samo jedan prozor radne sveske. Naslovna linija aktivnog prozora je razlicite boje i on je uvek na vrhy gomile prozora.

P R O V E Z B A T I:

A. Struja

A B C D E F G

1

2

3Potrosnja elektricne energije

4januarfebruarmartaprilmajjun

5Beograd506777126576

6Nis406588323567

7Kragujevac454399424598

8

1. Cena el. en. je 1.20. Upisati je u B1.

2. Autosum-om u kol. H izracunati ukupno potrosenu el. energiju po gradovima za prvo polugodiste.

3. Kolonu I popuniti mnozenjem cene i ukupno potrosene el.energije.

4. Imenovati celije za sva mesta kao GRADOVI, izracunatu vr. el. energije VREDNOST, a ukupnu potrosnju kao UKUPNO_POTR. Koristiti u daljem radu imenovane skupove.

5. Izbrojati u koliko gradova je potrosnja bila veca od 75 i rezultat smestiti u B10

6. Izracunati prosecnu potrosnju po gradovima (kol. J) i mesecima (red 11).

7. U B12 izracunati ukupnu potrosnju za sve gradove gde je pojedinacna potrosnja manja od 75.

8. U celoj tabeli izbrojati koliko celija ima neki sadrzaj. Napisati rezultat u kol. B van tabele.

B. Roba

.

301550450

402040800

100351103500

8040303200

5025551250

..

1. U koloni E izracunati vrednost kupljene robe.

2. Ako je min.kolic. veca od trenutne u F3 upisati Da treba nova narudzbina, u suprotnom Ne. Popuniti potrebne celije.

3. U E9 izracunati prosecnu vrednost nabavljene robe.

4. Imenovati kolone A-E u skladu sa nazivom iz zaglavlja. U daljem radu koristiti imenovane skupove.

5. Izbrojati koliko je proizvoda sa kolicinom manjom od 30 i rezultat smestiti u B10. Prikazati ga.

6. Sabrati u B11 vrednosti roba koje su vece od 3000. Prikazati rezultat.

7. U B12 prebrojati prazne celije u priazanoj tabeli. Prikazati rezultat.

8. Izracunati prosecnu cenu B13 i prosecnu kolicinu C13.

V. Zarade

sifra radnikaprezime i imemestobroj saticena radazaradaplacenostatus

101001maric anabeograd42112.5

102002katic simavranje12.5

101005boskov mariobeograd3217.5

101024kalinic milanzajecar12.5

102054lekic bogdanuzice45012.5

102055maric milanbeograd3457.5

102056ilic bojanlazarevac12212.5

1. Izracunati zarade radnika. Sabrati ukupne zarade radnika AUTOSUMOM.

2. Imenovati skupove kolona: zarada, placeno kao nazivi kolona

3. Firma je zarade do 3000 platila kesom, a ostalo na racune gradjana. Popuniti novu kolonu.

4. Sabrati koliko je placeno kesom a koliko na racun i zbirove ubaciti u celije A12 i A13, proveriti zbir u A14.

5. Izracunati prosecnu zaradu radnika i rezultat uneti u A16.

6. Koliko radnika ima zaradu preko 3000 dinara i rezultat uneti u C16 i C17.

7. Koliko radnika je radilo u prethodnom periodu, rezultate uneti u A17.

8. Odrediti u novoj koloni status radnika neodredjeno za one radnike kojima je status manji od 102000, a koji su imali zaradu u prethodnom periodu; u suprotnom napisati odredjeno.

G. Film

2220

3118

4726

3621

2815

325

2810

3324

1. Popuniti kolonu E iznosima ostvarenim izdavanjem kaseta, ako je cena izdavanja 50 din.

2. Formirati kolonu F gde ce pisati ISPLATIVO ili NEISPLATIVO u zavisnosti od toga da li je izdato 20 i vise kopija.

3. Imenovati skupove kolona B-F, a zatim ta imena koristiti u formulama i funkcijama.

4. Izracunati ukupnu zaradu, zaradu za isplative i zaradu za neisplative filmove. Rezultate smestiti u celije G2, G3, G4.

5. Izracunati zaradu za akcione filmove i odrditi koliko je akcionih filmova ukupno. Rezultate smestiti u H4.

6. Izracunati koliko je prosecna zarada za akcione filmove. Rezultat smestiti u H4.

7. Za koliko filmova ima vise od 30 kopija? Rezultate smestiti u G7.

8. Odrediti prosecan broj kopija. Rezutat smestiti u H7.

D. Uvoz

12000520.00

1300200.00

54001750.00

12000680.00

15000550.00

120035.00

1502000.00

100020.00

210022

1 .

2 . C11

3) .

)

4 100,00

( ), .

5 . 13

6 10000.

14

7 , 15

8 . 17

9 18

DJ. Pijaca

ABCDEF

1

2.220.00

3.325.00

4.150.00

5414.00

6235.00

7130.00

8 140.00

9 318.00

10 233.00

1 .

2 2:10 , 2:10 .

3 .j 12

4 13

5 . 25 14

6 . 2 15

7 . 16

8

40 .

9 12

10 13

11 20,00 14

. ABCDEFGHI

1

2 ()

50

3

4PC I VIWINDOWS 95WORDEXCELPRODAJNA CENAZARADA OD PRODAJEVREDNOST PO NABAV. CENI

5 120351510150

6 230552515250

7 325502020350

8 435203030400

9 515102050150

10

11

1. .

2. 10 10 .

3. _

4. 1,2,4.

5. .

6. 5.

7. Worda 20.

8. Excel 25

9. 200 .

10. 20 000 .

PAGE 4