Mialaret Uvod u edukacijske znanosti

8/18/2019 Mialaret Uvod u edukacijske znanosti

1/23

UVOD U EDUKACIJSKE ZNANOSTIGaston Mialaret


2/23

Naučna sistematika i terminologija u

naukama o vaspitanju i obrazovanju

• kako treba da izgleda sistem nauka koje istražujuvaspitanje i obrazovanje?

1. pitanje naučne sistematike – sve nauke kojeproučavaju vaspitanje i obrazovanje se zajedničkinazivaju pedagoškim

• potreba za uspostavljanjem edukacijskih(vaspitnih) nauka koje bi uspešnije odpedagogije obuhvatile sve naučne discipline kojeproučavaju vaspitanje i obrazovanje


3/23



2. terminološko, lingvističko pitanje – da litreba jednim pojmom edukacija zameniti

pojmove vaspitanje i obrazovanje

• mogućnost da se edukacijom nazove

– delatnost (vaspitanje i obrazovanje)

– nauke koje tu delatnost proučavaju


4/23



3. pitanje naučne politike – da li će se naša

naučna sistematika na području vaspitanja iobrazovanja i njena glavna terminologija

približavati evropskim i svetskim standardima

ili ne


5/23



4. receptivno pitanje – može li naša sredina

savladati filozofiju ove knjige, ako i ne usvojicelu njenu terminologiju?

• možemo li se osloboditi preovlađujućih šema

u nauci i eliminisati ih uz pomoć ovdeprezentovanih inovacija?


6/23



5. istraživačko pitanje – neophodnost

konzistentnog i dovršenog sistematizovano-terminološkog koncepta za saznavanje

vaspitne problematike


7/23



6. vaspitno-obrazovno, odnosno edukacijsko

pitanje – rasprave i savetovanja o temamakoje pruža ova knjiga mogu da doprinesu

prevazilaženju konzervativizma i nedostataka

vaspitno-obrazovnog procesa, metodologijenaučnih istraživanja i politike naučnog razvoja


8/23

Edukacijske znanosti

(nauke o vaspitanju)• sve discipline koje obuhvataju vaspitne

činjenice i situacije u njihovomistorijskom, društvenom, ekonomskom,

tehničkom i političkom kontekstu• pozivaju se na već postojeće discipline

• proučavanja su određena uslovimapostojanja tih situacija, tih činjenica i

ljudskih bića o kojima je reč

• istraživanja treba vršiti u blizini mestagde se odvijaju vaspitni procesi


9/23

Nejasnoća izraza edukacijske nauke

(nauke o vaspitanju)

• gramatički oblik izraza – jednina ili množina

• posle 1945. godine, fenomen edukacije

(vaspitanja) dobija nove dimenzije:• od nacionalnog postaje internacionalan

• nije ograničen samo na pedagoške oblike, već

uključuje i istorijske, sociološke i političkekomponente

• izlazi iz svojih granica i više nije „vlasništvo”samo edukatora (pedagoga)


10/23

4 značenja vaspitanja

1. vaspitanje-institucija (sisteminstitucija)

2. vaspitanje-akcija (svrsishodnost,

metode i tehnike, primenjenipsihološki procesi)

3. vaspitanje-sadržaj (program)

4. vaspitanje-proizvod (rezultatvaspitanja-akcije primenjen navaspitanje-sadržaj u okviruvaspitanja-institucije)


11/23

Vaspitne činjenice i situacije

• Vaspitna situacija i posledice koje iz nje

proizilaze rezultat su:

– vaspitnog delovanja vaspitača na vaspitanika – delovanja okoline (paralelne škole)

– delovanje same grupe kao takve (vaspitanika,

grupa vaspitno deluje na svakog pojedinca u njoj)


12/23

vaspitanici

vaspitači

okolina

ravni po

položaju


13/23

Vaspitne situacije

• proučavanje vaspitnih situacija (prošlih,

sadašnjih i budućih) zahteva da se definišu i

identifikuju vaspitne činjenice, što ćeomogućiti strogu naučnu analizu

• to je cilj edukacijskih nauka (nauka o

vaspitanju)


14/23

Determinante

vaspitnih činjenica i situacija

1. varijable koje vaspitne situacije povezuju sadruštvom (politička filozofija, društvenastruktura, ekonomska organizacija, nivo

tehnološkog razvoja)

2. elementi koji se neposrednije odnose navaspitanje (školske ustanove različitog sadržaja i

trajanja: struktura školske ustanove, programi,metode i tehnike, materijalni uslovi,regrutovanje i obrazovanje nastavnog kadra,finansiranje)


15/23

Složenost vaspitanja i složenost

naučnog proučavanja - argumenti

1. samo značenje reči vaspitanje (4 značenja)

2. proširenje vaspitne delatnosti (proširenje područjavaspitanja)

– uzrast (deca i odrasli) – činioci vaspitanja (porodica i škola, ali i paralelna škola –

sve što je van porodice i škole: društveni život u celini,mediji, slobodno vreme...)

3. proširenje oblasti vaspitanja (nekad samo

intelektualno i moralno, a danas se obuhvataju svesfere: emocionalno, fizičko...)

4. složenije gledanje na vaspitne situacije koje uzima uobzir sve njihove komponente


16/23

Složenost vaspitanja

→ vaspitanje zahteva jedan

interdisciplinarni pristup

proučavanja

→ 16 nauka o vaspitanju koje će

proučavati vaspitanje iz svog

aspekta koristeći svoje metode i

tehnike


17/23

Nauke o vaspitanju

1. filozofija vaspitanja

2. istorija vaspitanja

3. sociologija vaspitanja4. etnologija vaspitanja

5. školska demografija

6. planiranje vaspitanja7. ekonomika vaspitanja

8. upravljanje vaspitanjem

9. komparativno vaspitanje

10. fiziologija vaspitanja

11. psihologija vaspitanja

12

. psihosociologija malihgrupa

13. komunikacijske nauke

14. didaktika i teorija programa

15. nauka o vaspitnim

metodama i tehnikama

16. nauka o evaluaciji


18/23

Nauke o vaspitanju

• poslednje 4 (komunikacijske nauke, didaktika iteorija programa, nauka o vaspitnim metodama itehnikama, nauka o evaluaciji) su pedagoške

nauke, one čine pedagogiju• ostale ne spadaju u pedagoške nauke već su

povezane sa svojom matičnom disciplinom prekometoda i tehnika kojima se koriste

• → naučnik mora biti stručnjak u dva smera (moraimati specijalizaciju i u pedagogiji i u matičnojdisciplini)


19/23

Nauke o vaspitanju

• Filozofija vaspitanja – bavi se svim pitanjimavezanim za cilj vaspitanja

• Istorija vaspitanja – obuhvata istorijskudimenziju vaspitanja, razvoj vaspitanja

• Sociologija vaspitanja – funkcije škole kao

društvenog fenomena, odnos škole i globalnogdruštva


20/23

Nauke o vaspitanju

• Etnologija vaspitanja – opisuje, objašnjava,upoređuje različite oblike vaspitanja u različitimdruštvenim i etničkim sredinama

• Školska demografija – obezbeđuje statističkepodatke o broju školske populacije (nastavnikadar, učenici, koliko je ponavljalo...)

•

Planiranje vaspitanja – planiranje na osnovustatističkih podataka, šta treba uraditi po pitanjuformiranja novih nastavnika, u reformi predmeta,kurseva, opreme...


21/23

Nauke o vaspitanju

• Ekonomika vaspitanja – pitanje finansiranjavaspitanja, svega što ima veze sa vaspitanjem

• Upravljanje vaspitanjem – zakonodavniaspekt vaspitanja

• Komparativno vaspitanje – poređenje

različitih vaspitnih činioca, uglavnom se vršipoređenje školskih sistema


22/23

Nauke o vaspitanju

• Fiziologija vaspitanja – bavi se fiziološkim uslovimavaspitno-obrazovnog rada, vezano za prostor,

osvetljenje, provetravanje prostorija, ishranu učenika...

• Psihologija vaspitanja – psihološki uslovi vaspitno-obrazovnog rada: adaptacija učenika na školsku

sredinu, sposobnosti učenika, motivacija, opterećenje

učenika...• Psihosociologija malih grupa – proučava pravila

funkcionisanja grupa (norme, ciljevi grupe,

komunikacija, kohezija grupe, uloga različitih članova...)


23/23

Pedagoške nauke

• Komunikacijske nauke – bave se odnosom vaspitač-vaspitanik, proučavaju interakciju, komunikaciju,unapređenje komunikacije, nenasilnu komunikaciju...

• Didaktika i teorija programa – bavi se nastavnimsadržajima i programima, koji će se sadržaj proučavatina kom uzrastu

• Nauka o vaspitnim metodama i tehnikama – bavi se

vaspitnom situacijom• Nauka o evaluaciji – bavi se procenom primenjenih

metoda i tehnika i ocenom dobijenih rezultata

Mialaret Uvod u edukacijske znanosti

Documents

Transcript of Mialaret Uvod u edukacijske znanosti