PredgovorOsnovi metodologije: pitanje odgovor je metodoloki vodi, vii inspirativni prirunik prireen za studente na diplomskimakademskimstudijamamasternaFakultetu zaprimenjenuekologijuFutura. Dakle,namenjenjeonimakojiesenazivati EKOLOZI,bilo analitiari,menaderiilipaknetotree. Za klasine ekologe biofizikog profila glavni predmet izuavanja i bavljenja je ivotna sredina kao ekosistem celina odnosa ivih bia i njihova veza sa fizikom okolinom.Takoepristupitakvovienjesvetazapleloih jeusindromzatiteivotnesredine. Zagovornicidubinskeekologije(malojeprejakonazvati ih postekolozi) imaju megaholistiki pogled na svet. ivotna sredina je za njih sveobuhvatan odraz stvarnosti kao neraskidive celine i jedinstva sistema: ovekzemlja kosmos. Celina se izvodi iz svekolikih razliitosti: geodiverzitet,biodiverzitet,sociodiverzitet... SVET (priroda ovek Kosmos) je globalna ivotna sredina. Raznovrsnost paradigmi tema i nivoa analiza osnova ivota u skali od mikro nivoa do biosfere o ivotnojsredini. Svaka nauka se nalazi u vrtlogu optereenja njenog istraivakogdomenaimetodolokogodreenjausistemu nauka,pogotovosatzv.srodnimnaukama. Savremena ekologija koja se sve vie naziva naukom o ivotnoj sredini nalazi se ve u definisanoj predmetnosti ekosistema, ali i vidljivom nedostatku, tanije konfuzije (tokom vienja sveta primerene) na planu odgovarajue metodologije za spekulativno teorijsko posmatranje

bivstvujueg,odnosnoempirijskoistraivanjevremenskih iprostornihodnosaovekovognainaivota. ovek nije pronaao ogledalo u kome bi se odrazio itav svet,bezostatkaisenkikojerazbijajucelinu. Brojna su upozorenja da se mnogi ljudi danas ponaaju kao rak elije: nemaju oseaj celine. Takvi ljudi su duhovno ispranjeni. Ako ne budemo mislili na celinu, negoseidaljebudemoponaalikaoelijerakaunutiemo celinu.Praviobrtkojiovekmoradauinitojedase(u kontekstu razluivanja celine kao mree i harmonije) na nov nain uskladi sa Svetom prirode, sa Svetom koji sam stvara. Mora izokrenuti pogled na celinu, tako to e dati prednost sintezi nad analizom, teoriji nad tehnikom i mati nad odrazom. E. Jonesko je osporavao slepo verovanjeupravilanaunemetode,jerimjejedanoblik istraivanjapoznatvejezastareo.Nemoesesveznati, jer naprosto ne bi se imalo u ta verovati. Ajntajn se takoeudio: Ko bi mislio poetkom veka da emo kroz 50g.znatitakomnogo,arazumetitakomalo. Nauno saznanje se po pravilu odreuje kao otkrie nepoznatih varijabli: veza i odnosa, promena stanja, pojave ili procesa, tendencija i smera promene, uzroka i motiva,odnsonootkrivanjezakonitostiodreenihstvari procesa. Tu je kljuan nivo razumevanje jedinstvai meuzavisnosti svih procesa sveta: prirode, drutva i svemira. U ravni saznavanja po Imanuelu Kantu: Um mora pristupiti prirodi sa svojim principima u jednoj ruci, s kojima jedino usaglaavajui se pojave mogu vaiti kao zakoni, a u drugoj _____________ koji je prema tim principima__________,dabisedoduepoduioodnje,ali popustsucakojisilisvedokedaodgovarajunapitanjakoja im on postavlja. Uzdizanje od nivoa objanjavanja do

viih ili dubljih stepena razumevanja stie se kroz povezivanjegeneralizacijakojeobjanjavajuiproveravaju, ali su i inspirativne u predvianju i neizostavnom planu razumevanja dogaaja stanja kroz oblikovanej mree meusobno zavisnih pojmova i modela. Teorije i modeli temeljniji su utoliko ukoliko su meusobno konzistentni. Metodoloki imperativ je opisivanje razliitih vidova vieslojne i od meusobno povezanih delova sastavljene strukture. Tako se vri pomeranje sa mehanicistikog na novi holistiki pristup, gde nivo uzronosti postaje samoorganizacija i kompleksnost do nivoa samo konzistentnosti. Teorija relevantnosti Alberta Ajntajna otkrilajekosmikumreuinjenudinaminuprirodukoja ukljuujeiljudskifaktorinjegovusvest. Novasaznanjapotaknulasunovikonceptualnipogledna svet.Novorazumevanjeprirode(atomskogisubatomskog sveta) vodi novom deifovanju stvarnosti dovodei u pitanje postojee temeljne ideje o svetu i celokupan nain miljenja. Novo vienje stvarnosti implicira promenu vladajue paradigme, u pravcu kojim se nadilaze disciplinarnegranicepremameuzavisnostiipovezanosti svihpojava:fizikalnih,biolokih,psiholokih,drutvenihi kulturnih. Promena paradigme iz mehanicistikog u ekoloku platformu znai zasnivanje opte sinteze koja objedinjava otkria i novo razumevanje ivota. To je ekoloki okvir temeljne meuzavisnostisvih pojavaiciklinih procesa u prirodi i drutvu. ovek se ne vidi vie iznad prirode (antropocentrino plutajua ekologija). Poimanjem sveta kaomreepojavaisamoveksevidikaojednaodnitiu mreiivota.Utomejenajdubljismisaodananjepromene paradigme u pomeranju od fizike fizike stvarnosti ka globalnojnaucikojaintegralnoprouavaivot.

Integralistiko istraivako tkanje kojim se ponire u imanentno, latentno i manifestno, kao u prelivne sisteme koji se umreavaju po logici celine stvariprocesa predstavlja koordinativni sistem nove nauke o ivotnoj sredini.

Onauciseuobiajenomislikaoostrogoureenoj logikogdisciplini. Naunicipopretpostavci,lienisuvlastitih uverenja,azarobljeniuobjetivnorazumevanje sveta(prevashodnoistraivakimmetodamai tehnikamasaznanja). Njihovojedaposmatraju,ispituju,zakljuujupo pravilimaempirijskemetodologije.Utomsmilsu svojevrstanjestereotipoumetnostikaoneemuto jetoploinauidajehladno. Umetnostjesvojstvenduhdokbinauciviepriliio razum. Ovakokrutedistinkciji,najbliereeno,nisu prave.Nisuspornenielementarnerazliitostiu smisluglavnoglika. MatematiaruipesnikuJakovuBronovskom(Jacob Bronowski)iniseudnimzahtevatiistilini angamanodnaunikadoumetnika,alinijesporno dasenaunikrazlikujeodtehniaraonolikokoliko iumetnikodzanatlije. Sposobnostduhaidubineoseanjaspadajuu najvanijeosobinenaunogiuoptestvaralakog rada.Utomsmilsupopravilugovorimoo imaginaciji.JovanCvijinaglasieda: Imaginacijastvaraslikuprocesa,akcijezakona.Beznje nemastvaralakognaunograda.Onajezanaunikaove vrsteistotakovanakaoizapravogumetnika...7

...imaginacijajedakle,odnajveegznaajazastvaralaki nauniradili,dajetakonazovem,naunaimaginacija, kojapolazioddubouhposmatranja,istinavrloestood malotakvihpromatranja.Sasvimjedrugospekulacije bezosnovailimatanja,kojanepolazeodfaktorailipolaze odpogrenihfaktoraikodkojih,izgleda,pravaimaginacija inedolazidoizraaja. NaistomtragujepoJ.Cvijiuislutnjaoseajza izvesnostpojave,dogaajaiprocesa.Nauniksluti ideju,tagavodiuodreenompravcuizpodsvestiu prikazivanje.Takvaauditivnakinestetikaivizuelna iskustva,popravilu,izluujumoguenarukvice.U tomeseiskazujeupravotragoviimanentnosti prirodnoguljudskombiu. Kakosuvelikimisliocidolidosvojihvelikih otkriaioriginalnihideja,odnosnoreenja problema?Dakle,pitanjejeuemujetajna kreativnostiunauci? ula,emocijeimatasukljunizanaukuistokolikoi zaumetnost. Nerazumljivajeestetikaosetljivostodanalitike savestiihladneglave. Najveanaunadostignuanastajalasuupravoiz kratkogspojaanalitikesvestiiestetikog senzibiliteta.

8

Nauniksemoesvoditinamainuzalogiko ispitivanje:upithipotezezakljuak,odnosno ulazizlaz,pitanjeodgovor... Generalnanaukajeustvariproizvodnjanauke, kakosestvaraidolazidosaznanja. Meutim,kadsenaukatumai,apogotovokadse prenosikaoobjektivnaslikasveta,utojproceduri nakajeosloboenalinihpredvianjai intuitivnihoptereenja. Usamompostupkurazumevanja,odnosnopitanja iodgovorakljunogorivopredstavljajulinevizije snanevizuelnepredstave. Ajntajnjeimaosnanevizuelnepredstavekojesu mupomogledaizuavanajdubljeimplikacijesvoje teorijerelativiteta.Prilokomformulisanjasvojih idejaouticajugravitacijenavreme,zamiljaojeda senalaziuliftukojipadadoksejedanzrak svetlostiodbijaodjednogdodrugogsuprotnog zida.Prilikomispitivanjateorijerelativiteta zamiljaojekakobiizgledaopokretanzrak svetlostiakobigapratiobrzinomsvetlosti. Naunikcelimsvojimbiemsagledavaprobleme kojeistrauje. Nijeredaksluajdavelikimajstoriotkriaopisuju kakoihjeutimmomentimaobuzimaooseaj, odnosnodogaanjeulnogkontaktasasamim predmetom.9

Fazaotkriainilaimseupotpunostiulna,kao rukomopipljiva. vedskomnobelovcu,fiziaruHanesAlfenuinilose kaodasvakielektronjon/nedovrenareenica/ Roberts.RootBerrnsteinjedubokouverendasamo ulnaimaginacijamoedaoivisterilne,nepokretne simboleireikrozkojesunauniciprimoranida prenosesenkesvogznanja.

10

urounji

OPUSTOEN SVET Istorijaljudibitno serazlikujeod prirodneistorijezato tosuistoriju oveanstvapravili samiljudi,aistoriju prirodenisu .B.Viko

PredmetnaukeOpustoensvet Uovekuseukrtajuzakoniprirodnogsveta, drutvenogivotaikulturnogbivstvovanja. Zatoovekmoedasebeobjasniirazumena triosnovneravni:1)naravnisebekakav jesteuprirodnimodnosimasasobomi svetomokosebe,2)naravnikakavbi istorijskimogaobitipremasebiidrugima,3) naravnikakavbitrebalodabudebezobzira nadrutvenoistorijskeokolnosti. Odovetriravni,iskljuividuhovinapravilisu trislike,ilitripogledanaljudskustvarnost:u prvomseovekvidiulancuuzrokai posledicaiponaasekaoisvakodrugo uslovljenobie;udrugomonslutipostojanje jednogviegporetkanotojenunired stvari;utreempogledunasvetonvidisebe kaoslikuiprilikuboju,kaostvaralako bie.Kakoovekmisliosebi,najboljesevidiiz jezikakojimsebeopisuje(objanjavai razumeva)usvakojodovetrislike. Uprvojonsebeopisujekaoisvakidrugi predmet,udrugojonseberazumekaobie kojeprevazilaziprirodnuuslovljenost drutvenomorganizacijom1,utreojslicion doivljavasebekaoslobodnulinost.ovek, dakle,postajesamzasebezanimljivnatri temeljnanaina:radprirodnenaukeodvijase krozpojmove,teorijeimetodekojeoveka13

1

Obino se smatra da je drutvo temeljna, relativno trajna i meusobno vrsto povezana skupina ljudskih bia koja je kadra da sama zadovoljava sve svoje potrebe i elje: bioloke, drutvene i kulturne! Drugim recima, to je samodovoljna zajednica koja proizvodi samu sebe i koja moe opstati i bez potrebe da stupa u dodir sa drugim zajednicama. Ukoliko jedna zajednica ne moe opstati bez pomoi sa strane, ona i nije drutvo u punom smislu reci. Drutvo moe bez nacije, klase, drave, ali ove ne mogu bez drutva

posmatrajukaoisvakidrugipredmet(napr. anatomijakojasebavigraomnjegovatela); krozpojmove,teorijeimetodedrutvene naukeoveksedeliminopojavljujekaoi svakidrugipredmetadeliminokaobie kojeprevazilazipredmetnisvet(napr.kao sociologijakojagaprouavakaolana organizacije,aliiuslobodnimodnosimasa drugima);uumetnikimireligijskim simbolimaovekuivausebikaoautonom nomizvoruakcijeineoseasesputanni prirodnimzakonimanidrutvenimnormama. Prematome,ljudskastvarnostjenetovieod pukestvari:onajenaimedrutvenaikulturna stvarnost!Prirodnenaukeotkrivajuzakone, zatostojeprirodnarealnostdata;zakoni drutvenihnaukanastajukaoposledice drutvenihodnosa(onijedinopostojena osnovidelatnostiljudiionihnesvesnih posledicatedelatnosti),jerjedrutvena stvarnostproizvedena;zakonikulturnog bivstvovanjasesvesnostvarajupovezivanjem simbolausmislenecelinekaonovestvarnosti (napr.izumi,umetnikadelaitd.). Ovdesmo,izistoanalitikihpotreba, oznailitridebelaslojastvarnosti(prirodu, drutvoikulturu),priemusvakislojima svojezakonefunkcionisanja,uprkos uzajamnimproimanjima.Akosepredmet prouavanjaprirodnihnaukanebirazlikovao odpredmetaprouavanjadrutvenihnauka14

ondabibiloopravdanoprimenitipojmove, teorijeimetodeprirodnihnaukau prouavanjudrutvenihpojava:onekojbitnoj razliciizmeuprirodnihidrutvenihnauka ondanebimoglobitigovora! Istotako,akobiserazlikaizmeuprirodnihi drutvenihnaukasvodilasamonastepen sloenosti,ondabitobilasamorazlikau stepenu,aneukvalitetu,paseondani pojmovi,teorijeimetodeovihdvejunaukane birazlikovale. Uprirodnojnauci,akoupoznajednuamebu2, ondasiupoznaosveamebe.Aliudrutvenoj naucirazumevanjepojedinanogponaanja nikadanemoedovestidorazumevanja drutvenogponaanja.Pojedinacsedrukije ponaakadjeusamljen,adrukijekaolan grupe,maleilivelike.Grupamisli,oseai delasasvimdrukijenotobiinilinjeni lanovikadbibiliizdvojeni.3 Poredtogapredmetprirodnihnaukaostaje bitnoneizmenjentokomvremena,dokse premetdrutvenihnaukajakomenja,aki poduticajemsaznanjasamihtihnauka.Ako ovomedodamodasudrutvenepojave sloeneutomsmisludaprinjihovom objanjenjuirazumevanjumoramovoditi raunaotrivremenskedimenzije:prolom iskustvupojedinacaigrupa4,sadanjim15

2

"Okean je velika kap, kap je mali okean" (R. V. Emerson, Drutvo i osama, V. Maslea, Sarajevo 1987, str. 19) E. Dirkem, Pravila socioloke metode, Savremena kola, Beograd 1963, str. 9K.

3

"Ne patimo samo od ivih, nego i od mrtvih...Tradicija svih mrtvih pokolenja pritiskuje kao mora mozak ivih" (Marks). "Nijedno doba nije tako novo da se u njemu ne bi nasla sva vremena"

4

uslovimanjihovaivota,kaoiciljevimai vrednostimakojeteedaostvare,ondarazlike upredmetuistraivanjaprirodnihi drutvenihnaukapostajujoizraenije. Jerudrutvenimpojavama,kaotosezna, postojeizvesnielementikojinedostaju prirodnimpojavama:ciljevi,svrhe,vrednosti itd. Izrazdrutvenastvarnostupuujena stvaranje:odnosiizmeumeneitebeisve onotonastajekaoposledicanaihodnosa,to uglavnominidrutvoukomeivimo.Mi ivimoustvarnostikojusamistvaramo,izato tastvarnostimoe,uizvesnomstepenu,da semenjauskladusanaimpotrebamai svrhama.Alinaeponaanje,uodreenim okolnostima,prestajedazavisiodnas(od naihlinihodluka)ibivaskoropotpuno odreenopromenamaunaojsredini.Iako smosvesnabia,iznaihmeusobnihodnosa mogudanastanuposledicekojenikonijeeleo, nameravaoipredvideo,akojesetiuceline drutva. Naommiljuinaiminomstvaramo posledicekojesmonameravali,aliiposledice kojenismonameravali,kojesuestoprotivne naimnamerama,ikojihuoptenismosvesni5, iliihpostajemonaknadnosvesni.5

Ponekad re ili in izazove posledice koje ni u snu nismo sanjali. "Sve dobre stvari dou u blizinu svoga cilja iskrivljene" - veli Nie

16

Toje,naprimer,onoiskustvokojeimaju individualniproizvoai,kojisvesno proizvodeiiznosesvojeproizvodenatrite,a ondasejakoiznenadekadasecenanjihovih robaformirazavisnoodzakonaponudei potranje,nezavisnoodnjihvevoljeielje. Svesnoostvarujuisvojepojedinanezamisli, ljudinesvesnoostvarujujednuoptu, drutvenununost,kojasadananjihdeluje kaoprirodnasilailiprirodnizakon. Marksjepovodomtogaprimetiodasu proizvodivlastiteglavepreraslisamu glavu,aNieviedasevieogorenje ovekaneraaiznemoipremaprirodi,ve iznemoipremaljudima. lanovidrutvamogudabudusvesninekih posledicasvojedelatnosti,alipopravilunisu svesnisvihposledica.Takoseoniudruujuda bizadovoljilisvojepotrebeielje: zadovoljavanjenekihpotrebaieljavue premadrutvenosti,azadovoljavanjedrugih iniihsebinim!Uprocesuproizvodnjei razmene,naprimer,ljudisuprostoosueni nasaradnju(drutvenikarakter proizvodnje),unainuraspodeleipotronje onisuustalnojopasnostidasesukobe.To zatotosupotrebeieljeljudineograniene,a sredstvazanjihovozadovoljavanje ograniena:elaekonomskanaukavrtiseoko17

togakakodaogranienadobraraspodelina drutvenoprihvatljivnain,jerodtogazavisi itavekonomskiporedak.Raskorakizmeu potrebaieljailegitimnihnainanjihova zadovoljavanjastvaraoseanjestalne oskudiceinapetosti,aliimotivzanjihovo prevladavanje.6 Pojedinacroenjemulaziudrutvokojejeve gotovoikojemusenameesnagomprinude: onusvajajezike,moralne,obiajne,verske, pravne,logike,tehnikeitd.vrednostiinorme kojejezatekao,akojenijebirao,kaotonije mogaodabiraniroditelje.Pojedinacse,dakle, raaudrutvuukomesuskorosveulogeve podeljene: onepostojeprenjegovaroenjaionsamo ekadaodrastepadauskoiujednuilivie njih.Nesamodaseraaudrutvukojenije izabraonegoinesvesnousvajapoglednasvet koganijestvarao.Pojedinacnemoenita izmenitiuinjenicitojeroennaovoj balkanskojvetrometini,uovojvukojebini,gde senajvieratovaloiubijalo,anajmanjemislilo ipisalo:nismoroeninasunanimvisinama visokekulture,veunizinamajednezaostale, gdeseumestomuzikeidanasujujauci! Takojaidalje,kaodrutvenobie,stojimu odnosimakojenisamnitraionistvorio.7

O ovome ire: . Milatovi, O robnom drutvu, Trnovita traganja homo economicusa, Nauna knjiga, Beograd 1992 K. Jaspers, Filozofija, IK. Z. Stojanovia, Sremski Karlovci 1989, str. 107

6

18

Poznatoje,kakoizsvakodnevnogiskustva takoiiznaunihistraivanja,daneka spoljanjaopasnostnajeepribliavai ujedinjujeljudekojisu,posvimdrugim merilima,veomaudaljeniirazjedinjeni.Rekli bistedasusvibraa,anisuznalijedan drugomniimena;velikeopasnostiimajutu lepustranutoistaknubratstvoizmeu nepoznatihljudi.Kadjednojskupiniljudi zapretispoljanjaopasnost,onizbijajuredove. Umislimajemodasvakizasebebiohrabar daseuspravipredsmru,akadnaiesmrtna opasnost,onisezbijajujedanuzdrugogakao ovcekadimsepribliivuk.Ugrupiseoseaju sigurnijim,iakostvarnonemaosnoveza sigurnost. Nagonzaodranjemjaijeodrazumai njegovihrazloga.Nadelujepovrataksvesti naniistepen,kakogrupetakoisvakog njenoglana,anapovrinuizbijaonajprastari oseajdajejedinkasastavnideoneegiregi vanijegzaivot.Svestjertvovanaukorist nagonazasamoodranjeivraasenadeji stependuhovnogivota.Ovajpovratakstadu osobitojevidljivuratnimopasnostima,kada serazumnobieestospustinadnobezumlja: bedaoboavadrutvo! Svetosamdosadakazaoimalojesamojednu svrhu:dadokaemkakoseovekteko19

oslobaaprirodnihvezaikakojotee gradidrutveneodnoseukojimabiseoseao kaosubjektanekaoobjekt.Aprirodne nauke,pologicistvari,naovekagledaju kaonasvakidrugiobjektkogaonehoe upoznatisvojimpojmovima,teorijamai metodama.Ovulogikuprirodnihnauka, kakojepoznato,preuzelesuidrutvene nauke,toselepovidiiznjihovaranog renika:uzrok,8uslov,socijalnastatika, socijalnadinamika,organizam,podraaj, odgovoritd.Zatonebitrebalodanasudito suutemeljiteljidrutvenihnaukaobjanjavali ponaanjeljudikaodrutvenihikulturnihbia slinimteorijamakojimsuobjanjavaliidruga ivabia.Onisuzatoimalidobarrazlog:ono tosedeavaloljudskimzajednicama stvarnojevieliilonaprirodnenepogode negonadrutvenezgode!Otudasu geografske,bioloke,psiholoke,mehanike itd.teorijeizgledalesasvimprimerenedabise objasniloponaanjeskupinaipojedinaca. Svedoknaukeoovekuispitujunjegovo ponaanjekaopasivanodgovornaspoljanji izazovatoidanasinepredstavnici bihejvioristikeilipacovskepsihologijei strukturalistikeiliantihumanistike sociologijeonegavidekaoisvakidrugi predmet.Potoovekovoponaanjeiskljuivo zavisiodspoljanjihuslova,tosemenjanjem tihuslovamoemenjatiinjegovoponaanje.20

8

Pojam uzrok javlja se kao iskljuivo spoljanja sila koja izaziva pramenu. Ako se drutveno ponaanje objanjava uzrono, onda je u toj slici sveta ovek shvaen kao onaj ko trpi i odgovara na spoljanje izazove. Uvoenjem u analizu ovekova ponaanjapojmova kao to su motiv, razlog, svrha itd., kao unutranjih pokretaa delanja, ovaj odnos pasivnog trpljenja donekle se okree u pravcu sagledavanja oveka kao autonomnog izvora akcije.

9

B. F. Skiner, Nauka i ljudsko ponaanje, Obod, Cetinje 1969, str. 519.

Svezavisiodtogaukakvimjeovek okolnostimaiukakvojsredini.Svezavisiod sredine,aoveklinonijenita.9Ovajteorijski nagovetajopoloajuovekausvetu produavaseujasaninedvosmislen metodolokistav:Hipotezadaoveknije slobodanbitnajezaprimenunaunogmetoda uprouavanjuljudskogponaanja.10 Isavremenistrukturalistiizraavajuteorijsko nepoverenjepremaoveku,toondaima uticajainanjihovemetodeistraivanja oveka.Ponjimajeovekbieusvetubia,i zatonaukatrebadagaprouavakaoisvako drugobie,bezikakverazlikeiprednosti: ruenjehumanistikogmitaooveku,ovek jemrtav!MielFukodoslovnokae:Zarsmrt nijeupravoononaosnovuegajesvako znanjeuoptemoguno.11Smrtovekane znainjegovubiolokusmrt,negosamosmrt ovekahumaniste:oveksadaposmatrasebe kaoisvakidrugipredmetispitivanja,onse kaosubjektkonanoizgubiounaunojslici sveta.Tekujednompostvarenomsvetu,to jestusvetuukomejeisamovekpostao stvarmoguajenaukaooveku.Jernaune metodenijemogueprimenitinapredmetkoji seneponaakaostvar.Fukosasvimdosledno tvrdidanaukaoovekumoepostojatisamo kadprestanepostojatiovek.Naukakojoju osnovileishvatanjestvarnostikaostvari,ne moeninadrutvenustvarnostgledati21

Op. cit. "Operacionalizam kao metodoloka dogma nikada nije imao mnogo smisla bar kad je re o drutvenim naukama i, izuzimajui nekoliko prilino dobro oienih budaka skinerovski biheviorizam, testove inteligencije itd. sada je ve uglavnom mrtav" (K. Gerc, Tumaenje kultura, 1, XX vek, Beograd 1998, str. 12). "Sjetite se mog omiljenog vica: ni atomski fiziar, koji sigurno vjeruje u atome, ne eni se skupom atoma; ovaj vic smatram visokofilozofskim" (Erich, Rothacker, Filzozoj'ska antropologi ja, V. Maslea, Sarajevo 1985, str. 117).11

10

Videti njegovu knjigu Rijei istvari. Nolit, Beograd, 1971.

drukije.Naukaoovekuneizuavaoveka, onagaporiekaolinost,kaosubjekat.U svetlunaunemetodenjegovalinostuvekje pozajmljena.12 Akojeonotoovekjednogvremenaosea, misliiradiodreenonekimdubinskim strukturama,kojihonpopraviluinije svestan,vemuihnaukaotkriva,ondaseo njemukaosubjektunemoeviedagovori.13 Strukturekaotosuporodica,crkva,drava, klasaitd.imajumetodolokuakonei aksiolokuprednostuodnosunapojedinca. Kadaispitujenainmiljenja,verovanjai ponaanjanekogpojedinca,postupitakokao da(alsob)jesvetoodreenospolja (drutvenimstrukturama),aneiznutra (linimizborom).Strukturalistikanaukao ovekuporielinostizmetodolokihrazloga, anezbogtogatomislidajelinostmanje vrednaodgrupe.Sastanovitanaukeo strukturamapojedinacmoedapostojisamo teoretski.Struktura(grupa,organizacija, institucija)imametodolokuprednostu odnosunapojedinca,jermuontoloki prethodi.Op. cit. Slino je govorio i Dirkem u svojim delima. "Bilo je mnogo reci o tome kako subjekt posmatranjem menja objekt. Ali nije postavljeno pitanje o menjanju u obrnutom pravcu i o njegovom avoljem ogledalu" (an Bodrijar, Savren zloin, Beogradski krug, Beograd 1998, str. 67). Strukturalisti jako istiu da se objanjenju i razumevanju oveka moe pristupiti samo preko predmeta koje on proizvodi, kao da oni pre svega sadre istinu. Ponekad pozivaju Marksa za svedoka: "Sami glavni agenti ovog naina proizvodnje, kapitalista i najamni radnik, kao takvi su samo otelovljenja, olienja kapitala i najamnog rada; odreeni drutveni karakteri koje drutveni proces proizvodnje utiskuje individuama: proizvodi tih odreenih drutvenih odnosa proizvodnje" (Mara, Kapital, I I I , str. 731).13 12

22

PredmetnaukesastanovitakritiketeorijeAkoseovekobjanjavakaoisvakidrugi predmet,ondaseonnerazumevakaoovek: bitistvarznaibitibezdue!Mogudasaznam oovekumnogotogaakogaistraujemkaoi svakidrugipredmet(biologija,anatomija, fiziologijaitd.),alionmijetadanekakostrani suprotstavljen:predmetjeonostoje predmetnutopredonogakoposmatrai ispituje!Akogaposmatramsobziromna njegovospoljanje,vidljivoponaanje,onda gubimizvidanjegovunutranji,nevidljivi ivot:akoupoznamjednoidrugo,onda mogureidasamblizuistine,jeristinaje celina.Ali,tadavienegovorimsamoonjemu, negoinjemu.14 Predmetnaukaoovekunebitrebalodase zamislikaonekispoljanjipredmet.Ako naunikgledanaljudskabiakaoinasve drugepredmete,ondajelogianzakljuakkoji izvodierKonrad:Naunovidetiljudeisto jetoinevidetiih.15Svestimenujesvoj predmet,uokvirujega,zatimgaubija.Ne govoritebiveotebi,odnedavnoniotebi.16 Drutvenaikulturnastvarnostsadreusebi netovieodonogatosemoezapaziti,opisati, klasifikovati,izmeriti,defmisatiitd.Svetoovek osebinaovajnainsazna,nijedovoljnodasebe upozna,jeronnijesamosvesnobie,vei23

14

E. Fromm, S onu stranu okova iluzije, Naprijed, Zagreb 1984, str. 139, 140, 142,159 itd. . Konrad, Gubitnik, Prosveta, Beograd 1987, str. 417. "Tako dugo dok se blinjega doivljava kao u osnovi razliitog od sebe sama, tako dugo dok on ostaje strancem, ja ostajem i sebi stranac" (E. Fromm, S onu stranu okova iluzije, str. 159) . Konrad, op. cit. str. 24. Na str. 140 istog dela From pie: "mogu saznati dosta o njemu, ali njega nikada neu poznavati".16 15

nesvesno,kojeneznasvesvojemogunosti.Od pojmamogunostiMarksjestvorionesamo antropoloko,veimetodolokostanovite,koje gazauvekodvajaodshvatanjastvarnostikao stvari,iakonionneodbacujeuzrono objanjenjedrutvenihpojava(prirodno istorijskiproces). PoemujetoMarksoznaioprekretnicuu nainumiljenja?Evouemu:dokjeklasina (tradicionalna)filozofijainaukaverovalada ovekamoedefmisatidokrajaibezostatka, onjepokazaoidokazaodatonijemoguno. Tonijemogunoizsledeihrazloga:1)ovek nijesvestanvelikogdelasvogabia,2)ovek semenja,imaistoriju,aonotosemenja,ne moesejednomzauvekdefmisati,3)ovek nikadnemoedaspoznasvesvoje mogunosti:akojeonotvorenobie,onda nemakonaneistineonjemu!Ljudske mogunostiseostvarujuuovimilionim istorijskim,drutvenimikulturnimoblicima, kojisuuvekbeskrajnosiromanijiod mogunostioveka.ZatoH.Heseimapravo dakae:Onotoljudipodrazumevajupod pojmomovek,uvekjesamoprolazna graanskanagodba. Reidajeovektoitoznaiporeitabion svemogaodabudeitasvenije.ovekjeuvek vieodonogatoonsvesnoznaosebi.Svaki pokuajovekadasebeodredijednomzauvek24

zavravaupostvarenju,jersesamostvarmoe dokrajadefinisati.Usvakompokuajudase odrediovekimanetoneoveno.Zatoovek inesvesnobeioddefinicije,jernemoeda podnesedabudezatvorenmeduzidine jednogpojmaooveku. Markskae:ovekjenita,amoraobibiti sve!Kadnekozasebe,recimo,kaejasam radnik,ondatasamaizjava,dodue,otkriva netooovekukojitoizjavi,aliuistovreme iprikrivasveonototajoveknije,amogaobi dabude:amogaobidabudeislikar,vajar, pesnik,ahist,trka,pliva,naunik, putnik...ovekivinanainkojineizraava njegovebitnemogunosti.Onjeotuenod sebe.Anepostojigorinainotuenjaod onogakadaseovekinesvesnoodriesebe kadodustajedarazvijesvojeracionalnei humanemogunosti.Dramaovekapoinje njegovimsaznanjemdajeodsvihmoguih ivotnihputevaiaosamojednim,bezobzira kudagajeodveo.Tektadamudoeda doziva:Dajtemijedandrugisvet,inae,sa mnomjegotovo(E.Sioran). OsnovnizakljuakkojijeMarksizveomoese saetiovako:oveknijesamoonoto trenutnojeste,negoionotomoebitiu najboljemsmislureci.ovekkakavpostojiu stvarnomiskustvunijesveistinaonjemu25

nijesamoupostojeimodnosima,negoiu moguim. IzMarksovogshvatanjaoveka,logikinuno idoslednosledinjegovoshvatanjestvarnosti, posebnodrutvene.Svakapojava,odtakedo oveka,sadriusebinizmogunosti,kojese nevidenaprvipogled,veseduhom otkrivaju,iuodnosunaduhdobijajusvoje znaenje.Realnostjeuveksamopolaznataka zanetomogueinovo.Kritikateorijapria obogatstvusvetamogunostiuodnosuna realniilipostojeisvet.Stvarnostsesastojiod onogatojevidljivoiodonogatonije vidljivo.Pojavesuvidljive,alimogunosti skriveneunjimanisuvidljivenaprvipogled. Svakapojavasamojeokamenjensluaj svojihbrojnihmogunosti,paisamovek: svakimoebitiveiodsebe,svakimoebiti kaotojeotacnjegovnebeski,svestran. Stvarnostnijesamoonotojeste,negoiono tomoebiti.Dabiobjasnioirazumeojednu injenicuizdrutvenogivotanaunikjene posmatrasamosobziromnatotoona trenutnojest,veisobziromnaonotoona moebiti,akoseuklonenekesmetnjenjenom razvoju.Jednumudrostvaljaimatinaumu: onotobimoglobitimnogojeudesnijeod onogatojeste!Svakainjenicajevieodpuke injenice:onajesuavanjeinegacijazbiljskih mogunosti!26

Unjojsuzatvorenimoguisvetovi.Kritiki mislilacstalnouporeujeinjenicesa mogunostimakojesuunjimaskrivene, zarobljeneilizaleene.Kritikateorijatraga zamogunostimakojesemoguostvariti,iu tomeserazlikujeodutopijeupravomsmislu rei,kojasepoprirodistvarinemoeostvariti. Naprimer:usvetupostojiskoromilijarda ljudikojineznajuitatiipisati.Tojeinjenica. Alipostojimogunostdasenepismenost smanjiiliposveiskoreni.Milioniljudiusvetu umiruodgladi.Tojeinjenica.Alipostoji mogunostdasvakodobijekoruhlebaiau mleka.17Usvetuseogromnasredstvatroena naoruanje.Tojeinjenica.Alipostoji stvarnamogunostdasetasredstvaupotrebe zaumnijeirazumnijesvrhe.Dakle:injenice plusmogunostisadraneunjimailinjihovoj organizacijizajednoinestvarnost. IzMarksovogshvatanjastvarnostiizvodise logikimputeminjegovoshvatanjenaukekao kritike.Kritikanaukanemoebitiiskljuivo teorijaogoliminjenicama,negoisvesto ljudskimmogunostima:onamoradaupuuje najedanboljisvet,ilinadudajetakavsvet mogu!Zatoonanemoebitisamo realistina,negoinadrealistina.Dabibila istinita,naunateorijamoradabudeuskladu sainjenicama;dabibilavredna,onanesrne dabudeuskladusainjenicama.Teorijane moeuistovremedabudeidanebudeu27

17

Mama, zato je u sobi hladno? Zato to nema uglja? A zato nema uglja. Zato to tata ne radi. A zato tata ne radi? Zato to ima previe uglja!

skladusainjenicama,osimakounjojima poredsaznajnogslojajoijedanvrednosni: saznajnijeuskladusainjenicama,a vrednosniupuujenaonoiznadinjenica. Kritikimislilacstalnouporeujeinjenicesa mogunostimakojesuunjimazarobljeneili zaleeneitakoimamerilozakritiku.Usvetlu promaenihilineiskorienihistorijskih mogunostimoesesagledatiiocenitinaa sadanjarealnost.Tadasevidi,kaonadlanu, kojesumogunostiproputeneiliodbaene,a bilesunadohvatruke,iduhovniljudisuih bilisvesni.Najednuostvarenudolazivie neostvarenihmogunosti:obinoseostvari onanajgora,izatounasnijetekobitiprorok! Kadasenaedrutvosuoisasvojim mogunostima,ondajejasnodajeonotone postojibitnijeivrednijeodonogatopostoji. imseimaposlasamogunostima,datajei mostvaranja.Jeruvekjenekimoguisvet, boljiodpostojeeg,zarobljenunjemu.Taj svetpostojiuovomsvetu,alikaotovoda postojiukiseonikuivodonikuistakaojei HulioKortasarudelukolice.18T.S.Eliot takoejezapisao:Ljudskirodnemoe podnetisuvierealnosti.Treiovekje dodao:Semeskrivenousrcujabukevonjak jenevidljiv(HalilDubran).19Moradase pruinekanadaovekukaoposlednjipla iznadstvari.28

Hulio Kortasar, kolice, str. 393. "Saznajna funkcija nauke ne moe da se shvati prosto i jednostavno kao saznanje (aktuelnog) sveta oko nas. Teite moderne nauke jepomeranje sve vie i vie iz sfere (realnog) sveta prema moguem svetu, u smislu da senaglaava ostvarenje novih pojava koje ne postoje u stvarnom svetu" (L. Tondl, ScientificProcedures, A Contribution Conceming the Methodological Problems of ScientificConcepts and Scientific Explanation, Reidel Publishing Companv, DordrechtHoland, Boston-USA,1973,p. 1).19

18

Slino i na M. Pavi, Predeo slikan ajem, Prosveta, Beograd 1989, str. 9

20

"Poto je u prvim naporima naunog duha stvorila razum po ugledu na svet, duhovna delatnost moderne nauke nastojae da izgradi svet po ugledu na razum. Nauna dlatnost ostvaruje u punom znaenju ovog izraza, racionalne celine" (G. Balar, Novi nauni duh, Sremski Karlovci, IK Z. Stojanovia, 1991, str. 14-15).

Akobidrutvobiloumnoirazumno organizovano,ondakritikanaukaodrutvu nebibilapotrebna.Totoonapostoji,veje samoposebioptubadrutva.Drugim recima,imujednomdrutvupostojinaukao drutvuilikritikasvest,tojesiguran pokazateljdaononijerazumnoiumno ureeno.20Dostojevskijebioupravu:kadbi svebilorazumno,nitasenebidogodilo! Racionalnoureenjedrutvanemoese postiiizprostograzlogatosuljudinesamo racionalna,negoiiracionalnabia.Filozofska antropologijauvauspomenunamogunosti bezijegostvarenjanijevrednodaseivi.Ima ljudikojimisleiverujuuonotojone postoji,alimoedapostoji,itoovometo postojiodreujemeruisvrhu. IzMarksovashvatanjanauke,sledinunoi shvatanjenaunemetode. Ovametodasastojiseuuporeivanju injenicasanjihovimmogunostima.Kritika drutvasastanovitamogunostikojesuu njemusadrane,priguene,zarobljenejer postojeaorganizacijadrutvanedozvoljava njihovoostvarivanjetojekritikametoda.To nijekritikadrutvasanekoglinog, profesionalnog,klasnog,21nacionalnog, stranakogilinekogidealnogstanovita,22ve sastanovitaistorijskirealnihmogunosti29

Proletarijat nije empirijska nego nadempirijska ili metafizika kategorija. Svaka drutvena grupa moe se nai u poloaju daje poniena i uvredena, te daje primorana da se bori za promenu drutva ili za promene u drutvu: koja e to biti, to se unapred ne zna, jer je mogue da to bude bilo koja. Utopija je u najdubljem smislu reci svest o moguem, koje se ne moe ostvari ti, inae bi se sama ponitila. Ona dovodi u pitanje postojei svet im pita: da li je ovo najbolji od svih moguih svetova? Utopija je prva lasta promene: to je enja za sluenim zaviajem u kome bi zapoeli novo postojanje.22

21

drutva.23Praktinogledano,toznaidaje nekorazvijenijedrutvouzorrazvojaonog slabijerazvijenog:ovodrugovidiuonom prvomsvojumogunost!Markstoizraavau metafori:anatomijaovekajekljuza razumevanjeanatomijemajmuna,ane obratno.Toznai:razvijenijadrutvena pojava(drutvo)jekljuzarazumevanje manjerazvijenepojave(drutva).Marksov odlazakuEngleskuizNemakenjegova dobaobjanjavase,dakle,metodolokimane ideolokimrazlozima:Engleskatogavremena bilajenajrazvijenijakapitalistikazemlja,paje uporeivanjesanjommoglopokazatikoliko ostalezemljekasneusvomrazvoju! Ovotogovorimzahtevadasestaviuzagrade ilizaboravistarametodologijaidasepone mislitinadrukijinainopredmetuimetodu nauke.Drutvenisvetpostojisamoukolikoga stvaramo,astvaranjezavisiodsubjekta.Taj predmetnijedat,onjeproizvedendelatnou ljudi.Zarazlikuodprirodnerealnosti,rejeo proizvedenojstvarnosti.Prirodnenauke razlikujuse,dakle,odneprirodnih,tj. drutvenih,bapotometojeprirodna realnostdata,aneprirodnastvorena delatnouljudi(napr.grad,umetnikadela, pogledinasvet).

"Iznad subjekta, s onu stranu objekta, moderna nauka se zasniva na projektu. U naunoj misli, kada subjekt razmilja o objektu, to razmiljanje uvek ima oblik projekta"(G. Balar, op. cit.str. 13).

23

30

Naodreenomstepenudrutvenogiduhovnog razvoja,minemoramobrinutidasenae teorijeslausainjenicama,vedastvaramo injenicekojeebitiuskladusanaim teorijamaracionalnimihumanim.24

Iz Marksova shvatanja nauke kao kritikog miljenja logiki sledi i njegovo shvatanje istine i kriterijuma istine. Istina ne moe da bude u slaganju ideja sa realnou, ve u poredenju realnosti sa racionalnim i humanim mogunostima koje su u njoj zaleene postojeom drutvenom organizacijom. Ako drutvo ne ostvaruje svoje racionalne i humane realne mogunosti, njegova praksa stoji izvan istine i kao takva ne moe da bude kriterijum istine. Zato je E. Bloh i mogao rei: "Jer postojee ne moe biti istina". U isti i saznajem ono stoje u ivotu nepodnoljivo. Ako praksa spontano sledi put racionalnih i humanih mogunosti, koje teorija nije uspela da osmisli, onda se teorija nalazi ispod nivoa prakse. Istorijsko iskustvo poznaje obe vrste situacija.

Marksovoshvatanjeovekakaobia mogunosti(paimogunostidabude slobodan)tolikojepostalosastavnideo pogledanasvetsvakogoveka,daoni nesvesnouporeujesvaku,paivlastitu drutvenurealnost,satomsveuoslobodnoj zajedniciljudi.Marksjebiotajkojijegovorio daubedinetrebavidetisamobedu,vei prevratnikusnagukojaesruitistaro drutvo.Onupostojeojorganizacijidrutva otkrivasnagekojesunjomezarobljene,akojih ljudinisusvesni:otkrivaonotojepretogau utrobidrutvalealokaomrtvikapital! Opasnojebitimarksista.Bitimarksistaznai mislitikritiki.Mislitikritikiznai uporeivatiinjenicesamogunostimakoje suunjimazarobljene.Otkrititeracionalnijei humanijemogunostikojesupriguene postojeomorganizacijomdrutva,znai javnoupozoritinanerazumnostineovenost postojeegporetkainjenica.Uinititoznai izazvatiprotivsebesveonekojiiveodtoga poretka,ododranjasvihbeda.

31

AkojeMarkspisaozaljudekojijonisutu, ondajenunopisaoprotivonihkojisutu,bez obziradaliseoviosealiugodnoilineugodno usvomotuenju.Onnitanesmatravrstom injenicom,zatvorenimsistemom,dogmom: svetjeotvoren!24Zamislite:ovouenjepostalo jedogma! Ljudskabitpostoji,naidealannain,kao mogunostikojeovekostvarujeuraznolikim istorijskim,drutvenimikulturnimoblicima. Mogunostdagovorimdatajeprirodno, sposobnostdagovorimovajilionajjezik stvorenajekulturno.oveknosiusebi sklonostdaveruje,aovasklonostseistorijski, drutvenoikulturnooblikujetakodaon postanebudist,taoist,hrianinitd.Posvojim mogunostimaovekjebogatkaobog,po uslovimadaihostvarionjeogranienkao bogalj:njegovamisaonemarizagranice prostoraivremena,njegovinjeuvek ogranien!

ovek e uvek bolovati od elje da pronae nain da bude drukiji. Uvck e, kako kae Robert Muzil u oveku bez osobenosti, biti nesrenika koji u sebi nose zakon drugaijeg sveta ne uspevajui da ga ostvare

24

PredmetdrutvenenaukesastanovitateorijeznaenjaOtruiotroumnurazlikuizmeuprirodnihi drutvenihpojava,aondaikoreniturazliku izmeuprirodnihidrutvenihnauka, povukaojenemakisociologM.Veber.Evo njegovihuvenihreci:Dokprirodnenauke mogusamodautvrdeuzronevezeizmeu

32

pojavaizbivanjaidapomounjihobjasne pojedinanedogaaje,sociologijamoeda uininetotoovimnaukamazauvekmora ostatinedostupno:onamoedarazume ponaanjepojedinacakojiuestvujuunekom odnosu.Meutim,ponaanjeelijasenemoe razumeti;unajboljemsluajumoguse samoshvatitifunkcionalnevezeiutvrditi pravilapokojimaseovoodvija. Evosamojednogprimerakojiunosivie svetlauteorijuznaenja(ilirazumevanja) drutvenogponaanja.ujemoiznenadan pucanjividimodaovekpademrtav.Nita namnaroitonekoristiakoznamoizkakvog jeorujaovekubijen,podkojimuglomje metakuaoutelo,kakvesubilesveostale okolnostiitd.Svedokneutvrdimodalijere ostreljanju,iliubistvuusamoodbrani,ili ubistvuspredumiljajem,iliubistvuiz nehata,ilisamoubistvuiliubistvuiz milosraitd.,minerazumemooemujere. Sastanovitaprirodnenaukemoesenavesti uzroksmrti,alisastanovitatenaukenije mogueodgovoritinapitanjeoznaenjusmrti. Svetshvaenkaolanacuzrokaiposledicabio bipotpunobesmislensvet,svetbezznaenja. Pojamznaenjanastaojeuopreciprema pizitivizmu19.vekakojijeimaonajviesluha zasiroveinjeniceiuzronevezemeu njima.33

Alinaunicipokuavajunesamodaobjasne (otkrivanjemuzroka),negoidarazumejuono topojedinciigrupeine(tumaenjem motiva).Tamogdesejavljasvestivoljau procesimadrutvenogodluivanja,ne govorimoouzrocimaiuslovima,negoo razlozimaimotivima.Utvrditiuzrokneke pojaveznaiobjasnitije(erklaren,explain),ali tojoneznairazumetije(verstehen, understand).Onopoemuserazlikuju prirodneoddrutvenihpojavajesteupravo elementznaenjakojiusebisadreikoji drutvenenaukenesmejuzanemariti.Otuda seprirodnenaukebaveinjenicamaa drutveneznaenjimainjenica;uprirodnim naukamamisaouzimaoblikobjanjenja,u drutvenimnaukamaoblikrazumevanja;u prvimavladanaelouniformnostiprirode,u drugimanaeloraznolikostikultura. Pojmovi,teorijeimetodeprirodnihnaukavae zaprirodnenauke,alinjihovalepaprimena nadrutveneikulturnepojavedovodido poricanjaznaenjaivrednostikaobitnih drutvenihikulturnihodrednicaivota. Akoseizdrutvenihpojavaukloniznaenje, ondaseonepretvarajuuistoprirodnepojave bezikakvaznaenjailismisla.MiloCrnjanski, uRomanuoLondonu,sjajnojeuoioposledice prihvatanjajedneslikesvetabezznaenja: Svisepisciromanaslau,uglavnom,kadje reosvetuukomeivimo.Toje,kau,neka34

vrstavelike,udnovate,pozornice,nakojoj svaki,nekovreme,igrasvojuulogu.Azatim silazisascene,dasenanjojvienepojavi. Nikadanikogda.Nitiznazatojeutomteatru igrao,nitizatojebatuuloguimao,nitiko mujetuulogudodelio,anigledaocineznaju, posle,kudajeiztogteatraotiao...Piscikaui to,dasmo,samopritomsilaskusapozornice, svi,jednaki.Ikraljevi,iprosjaci. Akojednojgrupiljudioduzmetenjenpogled nasvet,vrednosnisistem,normeipravila ponaanja,njeneobiaje,simbolikeoblike izraavanjanjenogiskustva,njenokolektivno pamenjeisvestonjenimsvrhama,kulturna delainavikeitd.tonijeviedrutvenagrupa veskupbiolokihjedinki. ovekkaodrutvenoikulturnobieizdie seiznadpukogprirodnogpostojanjateksa sveuoznaenjima.Jeriivotinjeive prirodnimidrutvenimivotom,alionene iveukulturi.Kadaunaojkulturigost prebacinoguprekonoge,tojeznakdajeon oputenudrutvudrugihidaseosea ugodno.Akotouiniudrugojkulturi,toje znakvelikeuvrededomaina.Ovajznakje drutvenainjenicakojaimaznaenjeza ljudeodreenekultureionasenemoe objasnitisamotelesnimpokretimanogu.

35

Rejeosimbolikojinterakciji,tojesto razumevanjuznaenjakojijedanpokrettelom imauodreenojkulturi.Objasnitineznaii razumetijednuljudskukretnju,jeronau stvariinepostoji,akomislimodajenezavisna odtumaenja.Atumaenjeseodnosina znaenjekretnjeuokvirudatekulture(govor tela).Samaposebikretnjanemaznaenja, onadobijaznaenjekojejojljudipridajuu okvirunekekulture.Onajestjernetoznai,a neznainitatimetojest.Pritomeuopte nijereoistosubjektivnomznaenju(tojest taonaznaizapojedinca),negoo objektivnomznaenju(tojestuokvirujedne kulture).Jednoje,dakle,psiholoko razumevanjemotiva,adrugosocijalno razumevanjeznaenja.Tujesubjektivizam izbegnutukoristzavisnostiznaenjaoddate kulture.Uzimanjehlebaivinanekiuroenik izdalekogsvetanebirazumeokaopriest,jer jetopriestsamouokviruhrianskekulture. Onotopacovskapsihologijaisociologija stadauistinuposmatrajunisuakcijeljudskih bia,venjihovereakcijenaspoljanje podraaje.Aliljudskabianereagujuna podraajetzv.objektivnihinjenica,ve odgovarajunaznaenjakojateinjeniceimaju zanjih.Naukuoovekunezanimajureakcije ljudskihbianaspoljanjeizazoveilisituacije uoblikupovienogkrvnogpritiska,ubrzanog radasrca,luenjamokraeiliadrenalina,36

znojenjaitd.,imesebaveprirodnenauke. Akopokuamodastrahsvedemonatelesne simptomekojipratestrah,misamostvarnost kojaseizraavakaostrahzamenjujemotim simptomima.Miliavamosvetznaenjaradi jedneteorijekojaisamaimapogreansmisaoi kojanasliavasvegaostaloga.25 Ljudskobie,svojimspoljnimreakcijama, umestodaodajesvojduevniivot,moei dagaprikriva,itakozavedeposmatraana pogreanput.Akoueteubilokojuradnjuili bankuuzapadnomsvetu,vietesrestilepei privlanedevojkesaosmehomnalicu,aliiz toganeetezakljuitidajetozemljasrenih ljudi,jerovedevojkenosemasku,dre deurniosmehzavremedokrade,dabise robaboljeprodavala,aposle...Izspoljanjeg ponaanjavinemoetedazakljuitedalije toglumailistvarnost.Jerspoljanjeponaanje posvejeistovetno,aznaenjesasvimrazliito. Daizspoljanjegponaanjanesmemonita valjanozakljuitigovoriiovajprimer:Japanci sesmejunavestosmrtibliskogprijatelja,kao stojetoestosluajunassaljudimauokuod nekestranevesti.26Prematome,teorija razumevanjanemaritolikozainjenice kolikozaznaenjakojapojedinciigrupe pridajutiminjenicama:pojavebezznaenja nespadajuuoblastsaznajnoginteresanauka ooveku,veprirodnihnauka!37

"Iskustvo moemo tumaiti na ravni iskustva" (R. Maclver, Society, Ncw York, 1931, p.26

25

"Lijemo suze i kad se smejemo i kada plaemo" (K. Gerc, op. cit. str. 188). "Isti pokreti mogu pretpostavljati posve razliite radnje ako se javljaju u razliitim sklopovima znaenja: da li bacanje koplja predstavlja lovaku radnju, ratniki napad ili sportsku vjebu - to se ne moe otitati iskljuivo iz vanjske forme kretanja, nego zavisi od kulturno odreenog znaenjskog sklopa u koje je uklopljena kretnja" (Hans Lenk, Izmeu teorije znanosti i drutvene znanosti, V. Maslea, Sarajevo 1991, str. 200).

Potpunoistovetnospoljanjeponaanje pojedinacaigrupamoedabudeuslovljenoili odreenosasvimrazliitimuzrocima, razlozimaimotivima.Primer:akosesvi pojedinciizjedneskupineopredelezaneku odlukujednoglasno,onitomogudauineiz razliitihuzroka,razlogaimotiva:nekoglasa jermusestvarnoinidajeodlukarazumna, nekoizpotrebedaseuvekslaesadrugima, nekozbogstrahaodkazne,nekoizinteresada napredujeitd.Izovogasevidiitoda ponaanjenemoradaseslaesalinim stavom.Izanaokoslinogiliistovetnog spoljanjegponaanjakrijuseveomarazliiti motiviitekrazumevanjemtihmotiva moemorazumetiiponaanje:vezaizmeu motivaiponaanjajesmislenaaneuzrona! Kadseljudskobieponaapoobrascupodraaj odgovor(odnosnopoobrascuuzrok posledica)onojopripadasvetuprirode;kad onodelujeuskladusasvojimrazumevanjem situacije,onosevinulousvetkulture. Predmetistorijeumetnosti,teorijeumetnosti ilifilozofijeumetnostijesuumetnikadela, kojasuproizvodiljudskogduhainisudata odstraneprirode.Ovojesvakakodalekood onogkolskogshvatanjanaukeinjenog predmetakojesmopreuzeliizprirodnih naukaikomejorobujemo.Kadjedan istoriarumetnosti,recimoistoriar arhitekture,prouavagotskukatedralu,onda38

ganezanimatolikoodegajeona napravljena,kolikojeunjuutroenograe,na kakvomtlulei,ukakvimekonomskim, politikimitd.uslovimajesagraenaitd., kolikogazanimajuznaenjaunjuugraena. Onajezanjegabiblijaukamenu,svetopismo zanepismene,hrianskadogmapoloenau kamen,itankazaveronauku,enciklopedija ljudskogznanjatogadoba,vizijasvetasrednje gaveka.Delaarhitekturedoivljavajusekao olienjajednogpogledanasvet,kaonosioci idealnihznaenjaurealnimoblicima.Svaka gradnjaimasvojunadgradnju.Svaka graevinajenetovienotooivide.Ako nije,ondajesamostvar,kojaneizaziva pitanja.Kadbistvariuvekbileonoto izgledaju,kolikobibilaosiromaenaovekova mata.27 Akouglavnomivimoustvarnostikojusami stvaramo,ondajedrutvenastvarnostknjiga kojusamotreba(znati)itati.Bazatotoje onaproizvedenaodstraneoveka,onaje sastavnideoljudskekulture.Odnosnaunika prematakvojstvarnostinijeodnossubjekt objekt,vezapravoodnossubjektsubjekt. Rejeosubjektukojiseudvostruio:jedan duhstrukturisannadvanaina!Akojereo stvarnostikojujestvoriosamoveksvojom delatnou,ondautimstvarimapostojeneka znaenjakojaseuanalizinesmejuzanemariti ilizaboraviti.39

L. Darcl, Aleksandrijski kvartet, Prosvcta, Beograd 1965, str. 402.

27

Naprimer:raddrutvenihustanovavalja razumetikaozamisli,odlukeivrednosti (svrhe)kojesuunjimautelovljene.Svaka ustanovajesamospoljnioklopiliposuda znaenja,aznaenjejeunutranjadua ustanove.Ustanovanijebitnapotometo postoji,vetonetoznaiuokviruneke smisaoneceline,pogledanasvetdatog drutva.Oduzmitejednojustanovinjenecil jeve,njenenormeipravilaponaanja,odnje neostajenitadozgradeisobakaoizvanjskih predmeta.Svakadrutvenaustanovaje kristalizacijaznaenjailiustanovljavanje znaenja,kojarazumejupojedinciigrupe datogdrutva. Pojedinciseudruujudabiostvarilisvoju zamisao.Onotonastanekaoposledica njihovadelovanjajestespoljanjioblikte unutranjezamislibilaonaistinitaililana. Svakaistina,kaoisvakazabluda,gradesebi stanuspoljanjemsvetu:vidljivdokaz nevidljivezamisli!Istinailasuoblicikako duhovnogtakoitelesnogivota.Potooveku netrebasamoistinanegoila,razumljivoje daonstvaranesamoistinitenegoilane drutveneipolitikesisteme.Akojejednala dobilastvaranoblik,ondajespoznajate stvarnostiustvarispoznajalainakojojje onaizgraena.Dajereolai,moeseznati samoakoseimamerilootometajeistina.40

Emersonjerekao:Pogledajtekakosesvaka istina,svakazabludaasvakajemisaouumu nekogovekazaodevajuudrutva,kue, gradove,jezike,ceremonijeinovine. Evojednog(odR.Mertona)posuenog primera,alidrukijeprotumaenog:jedna bankavrlouspenoposlujenazadovoljstvo svojihtedia.alidovoljnojebilodase proneseglasinadajebankapredsteajem,pa datediepovukusvojeuloge.Ibanka stvarnopropadne.Glasinasigurnonije istinita,jerjebankauspenoposlovala,ali posledicetelanedefinicijebilesustvarne. Ovojedokazkakosemogustvaratidrutvene injenicepremaunapredstvorenojidejiili teoriji,bileonetaneililane.28 Stvarnostjeonotonamnedostaje,dok realnostiimamonapretek.Svakaracionalnai humanamisao,kojajeusebinosilaobeanje,i kojaseostvarila,tojestkojajedobilasvoj vidljiv,institucionalnioblik,samimtimje izgubilasvojuvrednost,prestalabitimisao vodiljailiputokaz.Misaokojaseostvaruje radiprotivsamesebe:misaokojaseostvari vienijemisao,vejeisamapostalastvar meustvarima.Potosepostvari,tojest postanekaoisavostalisvetstvari,onaviene moedapozivaidazastupanetodrugoi netobolje.Unjojjeugaenasvakaelja.41

Iz naeg iskustva znamo kako je grupa na vlasti, uz pomo massmedia, stvarala javno mnenjejcakvo joj treba, a onda sprovodila svoju volju u obliku pristanka veine.

28

anBodrijarspravommoedakae:elje sunamoduzetenatajnaintosuispunjene. Predmetsociologijejedrutvo,takoseobino kae.Akojepredmetdrutvenenauke odreenodrutvoilitipdrutva,ondato drutvotrebaposmatratikaoistorijskioblik jednogpogledanasvetostvarenjejedne teorijeunajiremsmislureci.Drugimrecima, teorijskaanalizadrutvaneodnosisena drutvokaonanekispoljanjiprirodni predmet,venateorijukojajeunjega ugraenaikojajedobilasamovidljiv,praktian oblik.Takosutzv.socijalistikadrutvabila samostvarni,istorijskiobliciiliostvarenje marksistiketeorijeodrutvukojaimleiu temelju.Svestvari,ustanoveidogaajisamo suostvarenemarksistikeidejenaravno onakokakosuihshvatiliirazumeliodluni subjektidrutva.Kritikaovogadrutvane svodisenakritikunjegovihrukovodilaca, ustanova,organizacijailidogaaja,vena kritikuteorijekojajedobilasvojpraktian oblik:istiduhstrukturisannateorijskii praktiannain!Drutvojevidljivoblik teorijenakojojpoiva.

42

Odprirodnodatog,prekodrutvenoproizvedenog,do vetakistvorenogpredmetanaukeMiivimoutrislojastvarnosti:prirodno datoj,drutvenoproizvedenojivetaki stvorenoj(simbolikastvarnost).Zatosmose unaojanalizipredmetanaukekretaliod pojmarealnostikaopasivneistatine (bezvremeneineizmenljive),premapojmu stvarnostikaodrutvenogproizvoda(kojaje delomstrukturaadelomproces),dabi dospelidopojmastvarnostikaosimbolike tvorevine,bezspoljanjegkorelata.

Usvomrazvojunauka(kaoda)sesvevie udaljavaodsvogapredmetakaoprirodno danog:ona,naime,svojpredmetproizvodii stvara!43

akinjenepretpostavke,pojmovi,hipoteze, zakoni,teorije,metodeitd.inedeostvarnosti. Naukadeluje,asvetodeluje,nunojestvarno, jerproizvodiposledice.Razbojniciusnusu nestvarni,alijestrahstvaran(S.Frojd).Ako netotodelujeiskljuimoizpojmastvarnoga ondatimenereavamonita,osimto zatvaramooipredneimtoneumemo opisatiiizreiunaunimpojmovima.Nauni pojmoviidudogranicedokojesenetomoe racionalnoznati,aliondasvojunemomoraju priznatiiprepustitiispitivanjenekojdubljoji viojspoznajnojmoi.Akoivotismrtne mogubitiobuhvaeniishvaeniu pojmovimanaunika,ondamoguurecima pesnikaislutnjamaproroka.Obiankamenza prve,moeznaitisvetinjuzadruge.29 tanaukavidikaostvarno,odreenojenjenim pojmovimaimetodama.Stajestvarno,zavisi odtogatajednazajednicasmatrastvarnima tanestvarnim:zaverskuzajednicumoebiti stvarnoonotozanaunuzajednicunemoe biti!Vidimodasegraniceonogatoljudi smatrajustvarnimpomiuodgrupedogrupe, odepohedoepoheitd.Stvarnostnijetako stvarnakaotojenekadbilailisemislilodaje bila. Nekadsumitskabiabilastvarnostprvoga redaadanassesmatrajunestvarnim:danasje ovekuvelikojmeriodseenodmitskog44

29

"Nepostojei svet za luaka stvarniji je od postojeeg za razumnog oveka" (B. Pcki, Atlantida, II, Znanje, Zagreb 1989, str. 28).

svojstvastvarnosti!Inaeeljesudeonae stvarnosti,kaotosutoinaisnoviinae misli.Svanaaverovanja,bezobziradalisu istinitailineistinita,isamasudeonae stvarnosti.Granicaizmeustvarnogi nestvarnogjepominailisegubi,paduhvie nijekadardauoirazliku. Naunipojamstvarnostiukljuujeistvarnost broja,take,razlomka,skupa,beskonanosti itd.Podelanaspoljanjisvetiunutranje iskustvoodvelajedokrivogshvatanjadaje stvarnoonotoistraujuprirodnenauke,a nestvarnoonotoistraujuduhovnedisci pline.Uskladusatim,istinajeuprvima,a zabludaudrugima.Subjektivnojenestvarno,a ondaineistinito.Stvarjebitna,anenastavo njoj.Tojebilopogrenopovezivanjeistinesa objektivnim,aneistinesasubjektivnim svetom,kaodaisubjektivnisvetnemoebiti predmetobjektivnogispitivanja. Akoseprihvatiuobiajenomiljenjeda svakompojmuilivezipojmova(hipotezi) moradaustvarnostiodgovaranetorealno, ondanekenaukenebiimalesvojpredmet ispitivanja,jergaprostonemautzv. objektivnojstvarnosti.taustvarnomsvetu odgovarapojmovimamatematike,logike, geometrije,algebre,filozofskeantropologije itd.Trokutnemanikakvihfizikihosobina kakveseinaepripisujutijelima,nema45

posebneprostornelokalizacije,svenjegove odlikeiscrpljujusetimedajetoupravotrokut, anebilotadrugo.Jednostavno,moramose sloitistimdaon,nekako,postoji,madato postojanjenemoemoulnoopaziti:onoje dostupnojedinorefleksiji.30 Matematikim,logikim,geometrijskimi aritmetikimiskazimanitastvarnone odgovaraustvarnosti,aonisuipakstvarni,jer beznjihnebismomoglinirazumetistvarnost. Tosuiskaziijaseistinitostneproverava uporedivanjemsanekimspoljanjim injenicama,venatajnaintosedovodeu odnosejednipremadrugima,zadovoljavajui izvesnalogikanaelakoherencije.Ovonas navodidasepitamo:dalijepredmetnauke samosvetspoljanjihpojavaiodnosameu njimailitomogubitiiistisimboliiodnosi meunjima,bezvezesaspoljanjimpojavama iliodnosima!Dalisuoviiskaziondanebitni, bezvredni,besmisleni? Optaljudskaprirodanijenetotosemoe opaati,aipakbezovogapojmanebimoglada radinaukaooveku.Proseanovektakodane postoji,osimunaojteoriji,alibeztogapojmami nitanemoemoreioljudimaunekoj statistikojanalizi.Robajenetotonijeulno,ali beztogapojmaekonomskaanalizanebimogla daseuoptezamisli.Prematome,jednimdelom naukaizmiljastvarnostkojuprouava:46

30

L. Kolakovski, Filozofija pozitivizma, Prosveta, Beograd 1972, str. 201

tastvarnostjeslikaiproizvodnaunemisli! Obinonismosvesnisvegaonogatoje stvarno,jerononepostojinanainstvari, negonanekiidealanilisimboliannain. Otkrilismosvetkojinijeizmiljen,izmislili smosvetkojitektrebaotkriti:slikusveta uzimamokaodajetonajedinisvet!Danas neivimousvetu,negouslikamasveta,koje namsvakodnevnopodmeuproizvoai slika.Uskoro,veomauskoro,ulaziemou vetakustvarnostkaousvojusobu,uz evidentnuopasnostdazagazimoutuu metaforu(DraganaBokovi). Svestjestesvestsamopoduslovomdase odnosinanekipredmetsvesti:beznjega nemasvesti!Svestpodrazumevaonogakoje svestanionoegajesvestan:saznavalaci saznato,subjektiobjekt!Pritome,naravno, samasvestmoebitipredmet,kaonaprimer kadanekohoedapieistorijufilozofije, naukeitd.,gdesumislifilozofainaunikaiz prolihvremenapostalepredmetmiljenja istoriarafilozofije,naukeitd.Svetizvan svestinebibilomogueopisati.Kako predmetnaukemoebitiizvansvesti,akosu proizvodisvestiilisamasvestpredmet naunogistraivanja?Mogudamislimi mogudamislimdamislim:misaoomisli samoj!Misaojetadaispranjenaodsvakog spoljanjegsadraja,onajesamasebisadraj, mislisamusebe.47

.....................................

PRIRODAISVETHermeneutika dimenzijausaznanju prirodeiprirodnijnauciPojamprirodeuAntikoj filozofiji Novovekovnanaukainjene hermeneutikekomponente

1.OHermeneutici

Nasamompoetku,daemokrajnje rudimentiranouvodjenjeuhermeneutiku, oblastkojajepostalaveomavanau savremenojfilozofiji.Posebnazaslugaza aktuelizovanjeoveinaeveomastare disciplinepripadaF.D.E.lajermaheru(1768 1834),kojijedoprineonjenojobnovii sistematizaciji.PrekoDiltajaiZimela,ona zatimulazinavelikavratakrozdelafilozofa egzistencijalista,anaroitodeloMartina Hajdegera(18891976)injegovih sledbenika. Samarehermeneutikaposedujevierazliitih znaenja.Presveganjomeseukazujena razumevanjeznakovakojiposedujuneki smisao,azatiminatakvopovezano tumaenjaiinterpretacijutogsmisla,kojeu krajnjemciljudostieadekvatnoshvatanjei prihvatanje.Potieodgrkereihermeneuo toznaitumaim,objanjavamili razjanjavam,itoprimarnouvezisa interpretacijomtekstova,knjievnihdela, svetihspisa,poetskihostvarenjaitd.Poreklo overeisevezujezaimegrkogboga Hermesa,bogapastiraistoarstva,kojije imaouloguprenosiocanameraiplanova bogovasaOlimpaljudima,iobrnuto,49

ljudskihmiljenjabogovima.DakleHermesje ugrkojmitologijibioposrednikituma izmedjubogovailjudi. Istorijski,hermeneutikajeprolazilakroz razliitefazerazvoja.Uvremesofistarazvija sekaovetina(hermeneutikthn)govorai deojeretorike.UdobaAristotela,javljaseu okviruuenjaosudovima(Organon, hermeneiatumaenje)tj.iskaznim reenicamainjihovimlogikimodnosima. Razvojemhrianskereligije,sakojomdolazi potrebaboljegrazumevanjaStarogiNovog zaveta,kaoidrugihsvetihspisa, hermeneutikaserazvilauposebnugranu teologije.Naroitoznaajnuuloguodigralaje uotkrivanjupravogznaenjareligioznih tekstovaiodbacivanjuonihkojisuocenejni kaoapokrifniijeretiki.Osimteolokerazvila seipravna,juristika,hermeneutika.Njen izrazitipredstavnikF.K.Savinji(17791861), npr.razlikovaojeetririrazliitevrste tumaenjarimskogprava:gramatiko, sistematsko,istorijskoiteoloko. Razumevanjeitumaenjeistorijskihdoku menatadovelajedopokuajaizgradjivanje istorijskehermeneutike. Znaajlajermaherajeutometojeizneo idejujedneoptehermeneutike,kaoteorijena kojuseoslanjajuspecijalnedotadave razradjenehermeneutike.50

Osnovniprincip,preuzetodKanta(1724 1804)jezahtevdaautoratrebarazumetibolje negotojeonsamsebemogaorazumeti. Razlikovaojedvaosnovnapostupka: gramatikiipsiholoki.Naimesvakitekst posedujegramatikustrukturuaistovremeno jeproizvodduhovnogstvaranjadatelinosti, ijuduutrebashvatitidabiseshvatiosam tekst.Stogahermeneutikapostajenaukao vetinirazumevanjaibuduidaseoslanjana talenathermeneutiaradominantnoje stvaralakaanetehnikavetina.Ipak aktuelizacijiiprodubljivanjusmisla hermeneuticinajveidoprinosjedaoMartin Hajdeger,jedanodnajveihfilozofa20.veka. PreuzimajuiodHuserla(18591938) fenomenolokumetodu,onjedovodidonove dimenzijetvrdeidasufenomenologijai hermeneutikajedno,odnosnodaje fenomenologijahermeneutikabivstvovanja. NaimezaHajdegerajefilozofijauoptejedna univerzalnafenomenolokaontologija,koja nunopolaziodhermeneutiketubia,kao analitikeegzistencije.Ujednoegzistencijalna hermeneutikatrebadadovededo razumevanjasmislabiaposredstvom razumevanjasmislaovekovogbia.Izlaganje onogtoserazumevazbivaseugovoru,a ovajsefiksiraujeziku.Otudasejezikshvata kaokuabia:unjemuprebivabie,tj. ontolokonasuprotontikom.51

StogajezaHajdegerahermeneutikakljunau izgradjivanjumogunostiontolokog istraivanjauopte.

2.Hermeneutikaanalizaizrazaprepoznavanje oblikaUovomdelutekstadaemopokuajjedne hermeneutikeanalizenazivaPrepoznavanje oblika,kojisekodnasodomaiokaooznaka zajednunaunudisciplinunastaluuranom periodurazvojaraunarstvaikibernetike.U samompoetku,predstavljalajedeooptije oblastivetakeinteligencije,kojaje,budui posamojsvojojprirodinedovoljnoprecizno omedjena,ukljuivalasveonedisciplinekoje ilizahtevajuljudskuinteligencijuucilju reavanjasvojihosnovnihzadataka,ili pretendujunasamomodelovanje,odnosno algoritmizacijuljudskoginteligentnog ponaanja.Prepoznatinekogailinetoje zaistajednaodsutinskihosobinaljudii nesumljivozahtevaodredjeniintelektualni napor. Utokusvograzvoja,poevodsredine20. vekapadodanas,onajeizraslausamostalnu naunudisciplinu,zahvaljujuiizmedju ostalogijasnodefinisanomosnovnom domenusvogainteresovanja:prepoznajuse entitetikojemoemoefikasnoopisatinekim52

oddobrorazradjenihformalnihopisa,npr. skupomatributaiznekogmerljivogprostora, ilistrukturamakojesegeneriuzadatim gramatikimpravilima.Uosnovuprepo znavanjasudistinktnekategorije(koncepti, klase)kojesemanifestujukrozpojavne oblike.Opisujuipojavneoblike,odnosno mereiilirekonstruiuinjihovatributalni opis,sistemzaprepoznavanjetrebada algoritamski,dakleautomatski,donosi odlukeonjihovojpripadnostizadatim kategorijama.Nameuseasocijacijeiz svakodnevnice.Prepoznavanjeoblikaje postavljanjedijagnozenaosnovusimptoma, odredjivanjebuduihrazvojadogadjajai situacijanaosnovusadanjihopisa,prepo znavanjelikazadateosobeprilikompretrage fotografskihkartoteka,identifikacijadatog otiskaprstiju,glasovnogzapisailinekog drugogbiometrijskogpotpisa.Automatska transkripcijagovoraupisaneznakove,izda vanjealarmazapoetaksveopteg nuklearnograta,odlukaotomedalijezadata novanicafalsifikatjetakodjeprepoznavanje oblika. Engleskojezikopodrujekoristizaovu disciplinuizrazpatternrecognition. Recognitionimadvaosnovnaznaenja raspoznavanje,prepoznavanjaipriznavanje. Usutinitojedvodelniizrazsaprefiksomrei osnovnimdelomcognition.53

Cognitionimaznaenjespoznaja,saznanje,a reznaenjeponovoiznova. Dakleuengleskomjezikurecognitionbise najblieprevodilosaponovnosaznavanje, ponovnospoznavanje. Nalatinskom,odnosnotanijenovolatinskom recognatiooznaavaraspoznavanje,au pravnojpraksisudskopriznavanjelica,stvari ilispisazaonozatoseizdaje,zatim priznanjeidentitetaodnosnoistovetnosti,kao ipregledanjespisaradiispitivanjaili popravljanja.Uistomjezikurecognoscare rekognisciratioznaavaponovosaznati, priznati,potvrdititanostiispravnost pregledaiispitivanja,aliiispitati,uhoditi, osmotriti. Engleskipatternvodiporekloodfrancuske reipatron,kojamoedaimaznaenjemodel, obrazac,kaoiuengleskomjeziku,alijenjeno izvornoznaenjegospodar,zatitnik, odnosnosveonotoslediilijeimitirano. Savremenoznaenjepatternuengleskom jezikuoznaavasvakiobjekatkojije primeraknekeklase.Osnovnismisaoove etimologijesesvodinatodagrupaslinih objekataentitijasepredstavljatipinim predstavnikom,egzemplaromiliarhitipom.

54

Slinuasocijacijuizazivainemakiizrazza oblikmuster,kojipotieoditalijanskog izrazamostra. KadaNemciiliFrancuzikauprepoznavanje oblika,oninekoristezaoblikrekoja odgovaratemplejtuiliobrascu,daklemuster ilipatron,veformireconnaissancedeform, formenerkennen.Takodolazimodobazinog semantikogslojakojileiispodpojma oblika,atosuosnovnipojmoviPlatonovei Aristotelovefilozofijaideja()iforma. Dosadanjaanalizaznaenjaanaliziranog izrazauengleskom,latinskom,nemakomi francuskomjezikiupuujenasledeadva zakljuka: 1. UosnoviPrepoznavanjaoblikaje ponovnospoznavanje(saznavanje). 2. Oblicikojiseprepoznajusuutesnojvezi satemeljnimfilozofskimpojmovima formeiideje. Dakle,polazeiodprozainog,formalno dobrodefinisanedisciplinePrepoznavanja oblikadolazimodoistinskogzapletaukome vodeuuloguigrajutritekatemeljna filozofskapojma:saznanje,formaiideja.

55

Daliovahermeneutikaanalizamoepomoi samojdisciplini,shvaenojuuemsmislukao kibernetskanaukaijijeciljsintezaautoma tizovanihsistema,kojinaosnovuulazne informacijeopojavnimoblicima,automatski donoseodlukeonjihovojpripadnosti unapredzadatimkategorijamaklasama. Onotoseodmahnameekaoposledicasu sledeeprimedbe: 1. Umestoprepoznavanjaoblika,primere nijiibliiizvornomznaenjujenaziv raspoznavanjeoblikailiprespoznajaoblika. 2. Uosnoviprirodnogprocesaprepo znavanjajeponovnospoznavanje,dakle restauracijakonceptaokomese odluuje.Odavdesledidajezadono enjepravilnihodluka,neophodan takavulazniinformacionivolumen,koji jejednakinformacionomvolumenu neophodnomzaformiranjenovog konceptaprviput.Svakoskraivanje ovoginformacionogvolumenasutinski utienaperformasesistema. 3. Prilikomdefinisanjaklasaokojimase odluujetrebaimatiuvidunjihovu prirodnuutemeljenostubazinim pojmovimaformeiideje.

56

Takonaprimer,sledeiosnovnuHuserlovu idejufenomenologije,idejeseformiraju variranjemproienihneposrednih samodatostidoivljajanakon fenomenolokeredukcije.Ovomoebitivrlo plodnopraktinouputstvootomekakose mogunadomestitineptpunodefinisaneklase, iliuputstvokakoizabratinajinformativnija obelejaklasa. 4. Interesantnojadaseuskladusa konceptomprepoznavanjaoblikakao ponovnespoznaje,briedoneklegranica izmedjuobuavajuihisamoobuavajuih sistema.Naimeiobuavanjeisamo obuavanjeusutinimorajuukrajnjoj linijidarekonstruiukoncepteokojimaje renanainprvogspoznanja,kojeonda tekudrugomplanumoebitiunutar scenarijaspoznavanjasailibezspoljnjeg uitelja(obuavajuiilisamoobuavajui reimrada).

57

MilanMilosavljevi

USLOVIIMODELI METODIKE SAZNATLJIVOSTINauno-tehniko odreenje biti prirodeStupnjevisaznanja. Saznanjeuodnosuna nominalnoirealno. Jedinstvoteorije,tehneiprakse.

Nauno-tehniko odredjenje biti prirodeStupnjevisaznanja 1. Prviuslovsaznanjajeneposrednoimanje prisutnomjednestvari.Tuprezentnoststvari kaonjesameLajbnicpremaDekartunaziva claritas. Situacijaukojojjasnosaznajemonekustvar, alinemoemojasnodakaemouemuse sastojinjenarazlikapremadrugimstvarima. TakvosaznanjeLajbnicnazivacognitioconfusa, nerazdvojenosaznanje,onokojeneshvatato tojednoodvajaoddrugog,saznanjekojene moedaselegitimiekaosaznanje. Suprotnocognitioconfusa,imamo obrazloenosaznanjecognitiodistincta. Odredjenostikojerazlikujujednooddrugoga suistovremenooneoznakejednestvaripo kojimamoemodajesaznamoiprepoznamo. Cognitiodistinctaimasvojestupnjeve.Ono tojednastvarjesteobuhvaenojedefinicijom. Ovasesasvojestranesastojiodpojmova, kojimajeopetpotrebnadefinicija.Jednomu strogomsmisludistinktnomsaznanju,potre banjepovrataknaelementarnepojmovekoji sedaljenemogurazlagati.Takvosaznanjese nazivacognitiointuitivailiadekvatnosaznanje. Onojetekoiveomaseretkosusree.Odsvih znanostimatematikajetakojaponajpre dovodidoadekvatnogsaznanja,tjdovraanja najednostavneelemente. 59

2.

3.

4.

Saznanjeuodnosunanominalnoirealno 5. Nominalnedefinicijeostavljajuotvorenimdali jestvarkojajedefinisananjenimoznakama takodjeimoguna,tj.dalimoedaegzistira. Akosepodjeodnominalnihdefinicija,onda nisusigurneposledicekojeseiznjihrazvijaju. Jer,akooneusebitrebadakrijunemogu nost,ondabiseiulogikibesprekornom postupkuipakdraloistinitimineto nemogue. Samosaznanjakojaseoslanjajunarealne definicijesupouzdanasaznanja.Realna definicijamoenadvanainadadopustida sesaznamogunostdefinisanestvari.Prvo, njenumogunostmoemodadokaemokroz iskustvo.Aliukolikotajdokazslediapriori,tj. bezuzimanjaiskustvaupomo,onda definicijadoseejojedanviistupanj saznanja.Kakojemogue,bezpovratkana iskustveneinjenice,dokazatimogunost jedneupojmupostavljenestvari.Odgovor glasi:ondakadadefinicijausebiistovre menoukljuujeisaznanjemogunog proizvodjenjastvari.Jerakosaznajemokako stvarmoedaseproizvede,ondasaznajemoi todaonamoedaegzistira.Tadefinicijaje kakorealnatakoikauzalna.Tojenajviinain saznanjauopte.tojejednanaukasposobnija zatosaznanje,utolikojenaunija. Postojijojednopodizanjenaviistupanj, ukolikoiovdepostojimogunostdaseputem analizevratimonazadsvedoelementarnih

6.

7.

60

pojmova.Tojekauzalnorealnoadekvatno saznanje,kojeLajbnicnazivaibitnoili dovrenosaznanje.

Jedinstvoteorije,tehneiprakse 8. Udvemaoblastimajeuvekbilosaznanja kojausebisamimasadrepravilo proizvodjenjastvari:prvouoblastionoga tojezgotovilaovekovaruka(techne),a drugoudomenujeneteorijskenauke matematike.Aliakojekauzalnadefinicija najviinainsaznanjauopte,ondasei saznanjeprirodedovravatekusaznanju zakonaprirodnihproiznoenja.Primetimo dapoHajdegerubitprirodeleiusebe samogproiznoenju.Toproiznoenjeje proizvodjenjeunajiremsmisluterei. Proiznoenjejeonodejstvovanjeshodno komejedanuzrokizdejstvujeneto. Kolikomnogomisaooproizvodjenju vladashvatanjemprirode,objavljujejo jednomKant,kadanaelokauzalnosti nazivanaelomproizvodjenja.Osnovni karakterprirodejedogadjanje.Onotose dogadjapoinjedajeste,tj.onoprelaziiz prethodnognebitkaubitak.Tajprelazak jeproizvodjenje.Dabitajprelazmogao biti,potrebanjenekiuzrokkojiedaga izdejstvuje.Takvoizdejstvovanjeprelaza iznebitkaubitakjeproizvodjenjeu najiremsmislurei.Znanjekojeznakako daseproizneseonototrebadase proiznese,jestetechne. 61

9.

Znanjekojeusebeukljuujezakone proizvodjenjapredmetajestematematika.U samojsebivetehnikiodredjenaprirodna nauka,stoga,premasvojojmetodimoeda budesamomatematika. Saznanjeprirodeje,dakle,kaosaznanje zakonaproizvodjenjausebi,tehniko.Time, medjutim,onoistotakoneposrednoprelaziu praksu.Samoodsebeonostojinaprelazuu praksu.Tojejednasasvimnovakonstelacija teorije,techneiprakse,triosnovnanaela znajuegdranjaiodnoenjaovekaprema svetu.Oiglednodasemenjaosnovno ovekovodranjeiodnoenjepremasvetu uopte,takodaonotehnikopostavljaoveku svojzahtev.Odgovarajuitomzahtevufizika semenjaumatematikufiziku,atehniko dranjepreuzimavodjstvonadpraksom.Na pragusmopretvaranjabiologijeu matematikubiologijuiekologijeu matematikuekologiju.

Literatura: 1. Lajbnic, Rasprava o metafizici, 24. poglavlje 2. Karl Hajnc Folkman luk, Uvod u filozofsko miljenje, 3. poglavlje

62

.....................................

PRIRODAISVETHermeneutika dimenzijausaznanju prirodeiprirodnijnauciPojamprirodeuAntikoj filozofiji Novovekovnanaukainjene hermeneutikekomponente

Hermeneutikadimenzijausaznanjuprirodei prirodnojnauci PojamprirodeuAntikojfilozofiji Reipripovedajupovest*. Repriroda(dieNatur)jetakoduboko uronjenaunaujezikusvestdanine primeujemodajeupitanjujedna pozajmljenicaizlatinskogida,ukolikose shvatikaoresapojmovnimznaenjem( termin),onasasvojestranepredstavljasamo preuzimanjeizgrkogjezikakojijeskovao pojamphysis.Reisu,pak,nosiocinae duhovneimaginacije.Mnogostrukost njihovogznaenjskogzraenjasainjava bogatstavonaihpredstavaimisli. Obrazovanjenekogpojma,naprotiv,iziskuje preciznoograniavanjeirazluivanje,onako kaotoje,recimo,Aristotelustanoviojedan neprolazanobrazaczatouknjizisvoje Metafizike.Distingviranjerazliitih znaenjskihpravacanekereiotklanja zabunenastaleekvivokacijmaipredstavlja brigufilozofskeanalize.Alisamjezik,inei dasetakveznaenjskerazlikepojaveu reima,predstavljaveprviizraz obrazovanjapojma,kakomefilozofska analizainisamoposlednjikorak.65

*dieGeschichte povest,istorija, dogaaj,alii pripovest,storija, kazivanje.Prim. prev.

Usvakomsluaju,trebabitisvestan celokupnemisaonebatinekojanastavljada iviujezikojpraksiiistorijureiuneku rukuiskoristitikaopristupanalizipojma. Danasjereprirodapoprimilakarakter prostojednelozinke.Saovomreju intoniranajekrizaindustrijskogdrutvana naojplaneti,optubaprotivrazvojakoji predstavljaiskoriavanjeprirodeikoji pokreeireverzibilneproceseopustoenjaili nekudrugudestruktivnuprimenu. Danasjetopostepenoprodrlouoptusvest, kakogeneralnoproblemuzatiteokolinetako iuposebnimproblemimanuklearneenergije, zagaenjavazduhaivode,teodatlesugerie daponovousvestjaeprizivamomisao prirodi,kaoitodaunjuojnegledamosamo leitezalihazapreobraajuljudske produkte. Emocionalanaobojenostpojmaprirodeima svakakosvojeporekloveukriticikulture kojajeupoznomXVIIIvekunalasvog monoghorovouulikuRusoa(Rousseau). Onjepostaotakoreiagitatorkojije proklamovaonevinostprirodenasuprot moralnepropastiljudskecivilizacije,aujedno spatosompropovedaooslobaanjeodjarma racionalistikogidealacivilizacijeipovratak prirodi.66

Radiilustracijetrebasesamosetitikakosu umetnikoureenjeparkauukusuteepohe, dakletoproduenjeljudskearhitektureu prirodi,okrenuloengleskomstilu, engleskomvrtu,kojijetrebalodabude jedannjendeli.Totojepovratakprirodi postaotakoeparolaFrancuskerevolucijei emancipacijegraanstvauistimahjeovoj reidalodrutvenurelevantnostsairokim oekom. Setimosesamosankilotaiuopteodbacivanja irokihsukanjanaianimobruimaiperika. Prirodajesadapobuenazveketomoruja, mogojedapevaHelderlin. Aliizaovogkarakteristinoiguobliavanja pojmaprirode,kojimiprihvatamoikojiza jednogHajdelberaninarecimoidaljeiviu imenuStazefilozofa(Philosophenweg)aono akninetrebadaoznaispecijalnuetaku stazuzaprofesorefilozofije,veciljana neobinupojavuljudikojivoledauetnju idusami,narusoiste,daihtakonazovemo tadasenalazilonetonovotoje,sobzirom naivotnenavikestarijihvremenaizgledalo prostoneshvatljivo. Izaovogzaotravanjaljudskogkulturnog razvojadokritineprekretniceuduhuRusoa, ukojojjebilaponovoprizvanaprotivsila sameprirode,duevnasnagausamljenosti,67

nalazisenastanakmodernenaukeijaje tehnikoindustrijskaprimenau meuvremenudovedenadokritinegranice. Zapotrebeistorijeobrazovanjamodernog pojmaprirodeukazaemonatajtemeljni faktorkojijeuXVIIvekupostaostvatnost, upravonaroenjemoderne,namatematici zasnovanenauke. NjenoprvodovrenjepredstavljaNjutnova fizika,anjenupojmovnueksplikaciju zahvaljujemopresvegaKantu.KodKanta nalazimonajstroijipojamprirodekoju tematizujunauke:onnjudefiniekao zakonomernostpojavauprostoruivremenu. Jasniojedatimepreduzetoodreeno suavanjeirokogznaenjskogpoljaprirode, onakvogkakvoiviujezikuiuljudskom duhu.Kantjedaopojamnovojnaucio prirodi:onotonijepredmetnaunemetode uoptenemoedavaikaonjenobjekt.Ato vodiprovokativnojformulaciji:razumjetaj kojiprirodipropisujenjenjezakone. Oitodaovo,datakokaemo naunoteorijskosuenjepojmaprurodenije moglodasedesibezpriznavanjajednog njenograstegnutijegkoncepta,takodajeideji prirodekaosmerniciteleolokemoisuenja KantdodeliopojmovnomestouKriticimoi suenja,treojodsvojihkritika.68

Totominetoposmatramokaoprirodno ivobieanemainu,oitoapriori predpostavljadaprihvatamozamisosvrhei svrhovitosti.Jedinotadamoemoda govorimooponaanjuivihbiakojanisu mehanikipokrenutavesvojevidove ponaanjaustrojavajuizsopstvene upravljenostinasvrhu. Naovajproirenipojamprirodemoese unutarnaukeoprirodigledatikaonapuku nedovrenostkauzalnogobjanjenjasveg prirodnogdogaanja,pasercimosveonoto zovemomorfologijommoeuvaitikaojedan privremeni,istoopisanividsaznanjakojijo uveknijepostaodostupanistinskom naunomobjanjenjusetimosesamo fizikalizmapokretetaUnityofscience.Ijedan takoproirenipojamprirodejouvekje zapravoenormnosuenjeznaenjskogpolja reipriroda,ijebogatstvoipunoa ukazujunadrugeizvore.Toimnajjasnije dolazidoizraajaodkakoseuepohi renesansejudejskohrianskipojamstvaranja svetastapasaantikimnasleem,tojeovu kakomitokaemo,novoplatonskumisao podPlatonovimimenomatopresvegaznai ishvatanjesvodivanastojikeelemente preveloumodernisvet. Naroitopojamstvaralakesileprirode, prirodekaonaturanaturans,imaporeklou69

ovojantikojpripremi.Logos,kojipo savetustojikihmudracatrebasluatiujedno jesvetskiprincip,iliboljesvetskidahkoji krozsveprovejavaisnagomsimpatije oivljavajedanvelikikosmosukomejesvesa svimpovezano.ivetiuskladusa prirodomuvenajeformulastikoguenjao moraluukomejepojamphysisapostaoneto poputposveenerei. Timesmosevratilisvedoprvobitne formulacijepojmakojudugujemoPlatonui Aristotelu.Ovobihnajpreutvrdiojojednim izlaganjemkojesetieistorijerei.Namaiz presokratskogperiodanijepoznatanikakva apsolutnaupotrebarei.Akoapstrahujemo sporneFilolajevefragmente,kojibiusvakom sluajuspadaliukasniVvek,uvekseimana umuprirodaneega.Touosnoviznaida jouveknijepostojaopojamprirodekojibise formulisaouapstraktnojupotrebiterei. Jediniprividniizuzetakkojipoznajemo predstavljaizvesnaHeraklitovareenica:(fr. 123),prirodavolidaseskriva.akidaovaj citat,poreklomodPorfireja,odreidorei pripadaHeraklitu,tojouveknesvedoio pojmuprirodenakojinailazimouantikoj filizofiji.Naprotiv,uveksemislinaprirodu neega,naroitoneegivog.Takojekod Empedokla,kojirepominjekaouobiajeni korespodentniizrazzakrajljudskogivota, dakle,dabiizrazitoodbaciokaoneprimeren70

nainizraivanja,potoniraanjenismrt, navodno,nisustvarniukolikoseradio pukompreobraaju(VS31B8).Izvukaosam ovomestosamodabihpokazaodauto vremejebilasavimuobiajenare,alida oitonijeznailoprirodu,veraanje proizvoenjesaenjenekogbia.Usluajuda jeHeraklitovizrazautentianupunom obimu,onposvojojpriliciznainetopoput: Stvarnipoecinekogbiaostajuskriveni verovatnousuprotnostisaupadljivou smrti.UistompravcuupuujeiEupolis(fr. 221Kaibel),tobisvezajednosHelderlinom moglogotovoprevesti:Ali,najviemoe roenje.UsvakomsluajuHeraklitova izrekanebipredstavljalasvedoanstvoza pojamphysisauperoduoko500.godine.Isvi izrazikojiseodavnojavljajukodHomerasa timkorenomreimogusenaravnorazuimeti usmisluroenja,semena,zaeanekogbia. TosejojasnooseakodPlatona.akitamo gdevezvuigotovokaonaslovnekeknjige, tumudrost,(Phaid.96a8),Sokratodmah razumeusmisluzbogeganetonastaje. IkadaPlatononotoljudizovusuprostavlja onometoje,atojeonometo(NomoiX, 892b),onmisli.IAristoteltoimauvidukada usuprotnostibezdaljegkarakteriekao (Phys.B1,193b13).

71

Timutolikopostajevanijepitanjetajeovu reuobliilodopojma,tajedovelodonovog pojmaphysisa.OvdeseseamokakoSokrat predstavljasebereimakojemujePlaton, prikazujuigaurazgovoruobesmrtnosti duestaviouustauposlednjimtrenucima njegovogivota.TuSokratnajpregovorio uzrocimanastajanjaipropadanjauoptei opisujesvojaranijarazoaravajuaiskustva vezanazavelikeistaraivaenjegovogdoba kojisunatopitanjedavalisvakojake interesantneodgovore. Recimodajeraspadanjeuslovnastanka ivotailidajemozak,nedijafragma,mesto gdesesvestbudiodnosnonalazi.Sokrat pripovedakakojeostaonezadovoljansvim timsaznanjimaodanjegistraivanja,takoda nakraju,anaroitonakontomuseaki Anaksagorinaknjigaispostavilakao razoarenje,vidisebeusmerenognajedan drugiput,putprekopostavljanjapojmovnih optostikojesumiljeneuznaenjureii, naravno,uupotrebitihrei. OdvremenaPlatonaovajputsenaziva dijalektikom.taovoznaiuodnosuna dotadanjipristupsvetuinjegovapitanja postajejasnokadaSokratukazujena kosmolokezamisliili,boljeobjanjenja kojimajeranijeistraivanjenastojaloda zamenimitolokeodgovoretradicije;72

centralnipoloajZemlevienijeobjanjen pomouAtlasakojinosibreme,venekim vodenimilivazdunimjastukom,ili nekakvomzamislipoloajaravnoteekojom senastojaloodgovoritinaovogranino pitanjeljudskesposobnostishvatanjavezano zamestoZemljeuvasioni. Ovimpokuajimaobjanjenjaonsuprotstavlja svojeprirodnopoimanjerazumevanja,koje vrstupodloguidatostimaumeuljudskoji jezikojkomunikaciji,iilustrujega prevashodnosvojomsopstvenomivotnom situacijom:eleobidamoedarazume poloajZemljeuvasionionakokaoto razumezatoseuprkossvimnagovorimana bekstvoodluiodaprihvatiizvrenjesmrtne presude.Ovajhermeneutikizahtevoito predstavljaitavprogramjednefizikekoja sveprirodneproceserazumeonakokaoto ljudirazumejusopstvenenaineponaanja. Ispunjenjeovogprogramskogzahtevajeste aristotelovskafizika.No,toznaidasepojam physisakojiseovakoobrazujekonstituie timetoseizdvajauodnosunaljudsko planiranje,biranjeipravljenje.(KodPlatona zatostojiizraz).CelokupnomAristotelovom obrazovanjupojmovanalaziseuosnovi modelfunkcijaipravljenje.

73

Shemaetiriuzroka,ukojojonpoimasutinu physisa,oiglednojepreuzetaodzanatlijei razliitihkomponentinjegovograda.Tuje materijal,tujeformakojutajkomadtrebada dobije,tujezahvatsamogdelatnikai anticipacijaformekoncipiranesobziromna svojudobrotu,svojuvaljanost.Onotose ovakouprocesuzanatskogradatakorei razastire,nazagonetannainsestapau sutiniphysisa.Totoovdeprocesizrade nekompredhodnodatommaterijalunedaje tekukrajnjemrezultatunjegovuformui punustvarnosttojepriroda.ivobie,biljka, ivotinjailitagoddaje,naitavomputu raenjavejestepriroda:(Phys.B1,193b13). Naistomshvatanju,meutim,zasnivaseve Platonovskaupotrebapojma,madasejednom modifikacijomokojojtrebapovestirauna, utolikotoonbarusvommitskomopisu izgradnjesvetovaprizivalikboanskog zanatlijeiputagadagledajuiustrojstvo idejaibrojevaformiravasionu.Ovaslikaiz Timaja,poAristotelovomshvatanju, prestavljaupotrebupraznemetafore.Ustvari, aristotelovskipoglednacelinusvetaina priroduninajmanjenijespojivsapredstavom onainjenostioveceline;totosmogore moglidaprepoznamomodelfunkciju pravljenjauglavnomsenalaziloudimenziji interpretativnihpojmova,tojestuiskazimao sutiniprirodekaotakve.74

PaisamPlatonnaizvestannainizlaziizvan ovihmitskihpredstavakadasutinuphysisa vidiupsyche,tojestuprincipuspontanog kretanja(Selbstbewegung)kojeodlikujeonoto jeivo.Ovdeje,kaopojamzaduu, upotrebljenizrazustaromsmislukojibez ikakvemitologijepotpunousaglaensa prirodnimiskustvom.Zagonetnoneto,koje razlikujeivoteloodmrtvog,zaista predstavljajednoizvornoiskustvo,paipakje neopaljivoiutolikoontolokivienou tesnomsusedstvuzagonetnihstvarikaosto subrojniodnosi.Usvakomsluaju,napitanje kakosetosavrenstvomatematikihodnosa uobliavaustvarnostukojojivimoodgovor dajukakoSofistiFilebtakoiImaj;naime,daje tuneophodnopretpostavitinekakakvuzrok, jednogduhakojiplaniraizna,netotakvo kaotojeboanskidemijorg. OitoPlatonozbiljnosmatradatakav poredaknemoenastatisamodsebe.Ali kolikomaloseovosmeuzetidoslovnoui nasjouAkademijivoenebitkeopravom smisludemijurgauTimaju.akiuultra konzervativnomNomoiukazujeeksplikacija kaoutompravcudanikakavdelotvorni majstorkojidolazispoljaneobivstvovluje ustrojstvosveta.Apresvega:psycheseuvodi kaoistinskiphysisuXknjiziNomoiu prvobitnomodbacivanjuautomatskog nastankasveta.75

UpravojetotakaukojojnastupaAristotel. Njegovantipitagorejskiefekat,njegova nenaklonostpremahipostaziranju matematikihodnosauzimazaiskonsku stvarnostonobivstvujuekojesekreesamo odsebe;poevodavde,ongradisopstvenu fiziku.Oovomepouavagenijalnakreacija reiikojauverljivoizraavanjegovuosnovnu poziciju.Onototipojmovinastojeda saopteodmahjejasno,dovrenosavreno bivstvovanje,nenameesenekommaterijalu spolja,aknikadajetotelossavrene regularnosti,kakvojsuseukretanjuzvezda Grcisauenjemdivili.Tonijeonojedinoto zaAristotelainiistinskuperfekcijuprirode; tavie,svojusavrenostonaimatakoreiu samojsebi.Samoujednojkrajnjojkosekvenci, kojaustrojstvuvasionskogkretanjagarantije njegovsvepokreuinainkretanja,njegovu bezpoetnostineokonivost,natose nadovezujeAristotelovskaontoteologija. Zapoduijephysisadovoljnojedaserazvija totemeljnoinjenikostanjedajephysis koncipirankaoprotivpojamstavu izraivanjaipravljenja.Tekodgovarajui njemusuprotnipojmovitechne,thesis,nomos, terajuizsebepriroduonuprirodnogkaoi drutvenogsvetanapojmovnouoblienje, onakokaotoipripremajupojmovna sredstvazanjenoistraivanjeulikuetri uzroka.76

IspitajmoodavdenainnakojisePlatoni Aristotel,kaoprvi,osvrunasvoje predhodnike.Daobojicaunosesvojevlastite perspektive,iizvetavajuiomiljenjuonih ranijihrazumesesamoposebi.Nijedan antikimislilacnijeimaoontereszasvoje preteeuonomsmosluukommi postavljamoistorijskapitanja.Alisu perspektivePlatonaiAristotelarazliiteione otudainejasnimnjihoveodgovarajue pozicije.RecimouSofistuvidimodaPlaton ostajeutolkoveranaritmolokommodelu pitagoriskogdoivljajasvetatoranije misliocerasporeujesastanovitajedinstva, dvojstva,trojstva,ilijedinstvailimnotvau njihovimuzajamnimmogunostimaiovo koristitakoreikaopojmovniraster razumevanja.Tojenjegovsopstveni,ai pitagorejskiproblem:brojevisujedinstvo mnogogmislitipravitiiskazeznaitakoe obrazovatijedinstvoizmnogoga.Prema tome,kadaupravljapoglednapresokratovce, Platonoiglednosledisopstvenuformu shvatanjadijalektikejednogimnogog.Istina, putaonsvoggovornikadanapravijednuza njegaveomakarakteristinuogradu,naime, danetvrdikakopolazeiodnekogjaeg pojmauvianesavrenstvoimanjkavost ranijegmiljenja,vedautimmudrim ljudimaranogdobanasluujenejasne anticipacijeonogatojeistinitoajedinonas proglaavazanesposobnedaihstvarno77

razumemoirealizujemo.Tozapravoironino indirektnoukazujenaPlatonovosopstveno jasnoznanjeotometabivstvovanjei bivstvujuejesu:bitijednoaipakimnogo. Nasuprottome,Aristotelpotpunootvoreno postavljasebizaciljdasapozicije superiornijevetinepojmovnograzluivanja integriecelokupnupredhodnicugrkog miljenjausvojesopstveno.Zanjegatoznai daonimatematikopitagorejskiprojektsveta svakakouvaavauodreenimgranicamakao otkrieedetskihstrukturaatoupotpunosti obuhvataplatonovskupredpostavkuai predpostavkusvrhovitoguzroka.Meutim, nedostatakovogmatematikogprojektasveta onjevideoutometo,sasvojestrane, ostvarivanjepravilnostiisavrenstva dotinogustrojstvasvetakodPlatonane dolazidoizrazanapravinainvesamo mitski.Timese,navodno,neuvaava neospornaevidencijakojanaosnovuonogto jeodprirodebivstvujueitoseodsebe kreeunapredpruasvakorazumevanje bivstvovanja.Ovdemusadaupavostari jonskimisliociinjihovisledbenicinude,bar indirektno,potvrduutolikotoprvo bivstvovanje,kaomaterijalno,kaoonoiz ega,usebiuveksadri,akotrebadaje mnotvotakvonetokaoonoizegapotie kretanje.Notozapravopredstavljapojmovni zahvatkojisevraaizvornomznaenjurei,78

onakvomkakvosmopresveganauiliod Hajdegera:uzlaenjeuprisutnos.Sadase,pak, oblikujedosamostalnogpojmaireiza pojamusvetlusvogpandana,napravljenog bivstvujueg,proizvedenog.Sdrugestranetu moebitioduticajaisuprostavljanje,kojase javilausofistici.Rekursnajonskepoetkeu svakomsluajuzaAristotelaznaiistinsko obnavljanjeontolokogmisaonogzadatkakoji jeostaonedovrenumisaonojformi kosmogonijeiprirodnogprocesakojise razvijaizsamogsebe.Onajkoelidate praznemetaforejedneureujue majstorskerukezamenipojmovimaneese zadovoljitinejasnimineodreenim prihvatanjeminteligencijeilikaokrajneg uzrokabivstvovanjasvega,vejeprenagnan napozitivnosaznanjedaseprirodaostvaruje takoreisamaodsebe,daseizsamesebe razvijaidostiezrelost. Time,semeutim,spontanojavljapojamkoji seiniupravoprivilegovanimzarazlikovanje irazgranienjeuodnosunaonovetaki napravljeno,pojamsamoodsebeipojam nunostikojavladaprirodnimdogaanjem nasuprotvetakomproizvoenju.Upravoto suonistvarnokljunipojmovikojise prvobitnojavljajukodDemokritavelikog nepoznatogSokratovogsavremenika. Razumesedajetajdemokritovskiprogram tumaenjasvetananekinainmogao79

izgledatikaonajkonsekventnijesprovoenje jonskogpoetka.Aistotakojerazumljivoda jenaroitouXIXvekusanjegovimnovim patosomteorijaevolucijekojaseprobila zahvaljujuirevolucijiuodnosuna aristotelovskikosmos,zapoetojsDarvinom tumaenjepresokratovskogmisaonog kretanjauvelikojmeriopredeljeno ubeenjemdajeDemokrit,navodno,bio pravimislilacbudunostiadase reakcionarnouticajuantikefilozofijemoe pripisatitotosuprodukativnecrtenovog naunogsaznanjasvetabilesuzbijeneu kasnijojtradiciji. Upravojetopitanjekojemoramoistraiti: kakojenovipojamprirodekojisupostavili PlatoniAristotelmogaoprevagnutiuodnosu nakonsenkventanrazvojatomsketeorije.U tusvrhumoramoispitatikakosupojmovi kojisenameu,pojamnunostiipojamsam odsebe,umiljenjuPlatonaiAristotelabili unekolikorelativisaninadreenihstanovita ikakosenatajnainmoguzasnovatijedno shvatanjeprirodeodkogajemiljenje zapadnogoveanstvauspelodaseoslobodi tekpoetkomnovogvekaaitonebez gubitaka. Nazadatak,prematome,biedaunutranju konsekventnostzamisliprirode,kojase tainjesajonskomposveenouarazvijau80

automatici,sagledamoukonfrontacijisa novimobrtomteleolokogmiljenjaprirodei daseupitamokakosuPlatoniAristotel uspelisanjimdasenametnuirazvijujednu perspektivukojajenadjaalajonskovienje sveta.Tosigurnonisumogliadausvoje miljenjeneintegriunjegovorelativno pravo. Ovoznai:kojuuloguigrajusamoodsebe uprirodi?Nijelinunosttakojasvakiput proizvodirazvojsvogbivstvujuegizsamog sebei,kakogodtorekli,prirodnomsilom dovodisvakobiedonjegovezrelosti?Kako seovo,kaopoderenostanovitemoe uklopitiujedanirikontekstpoimanja? Stimproblemomsesreemoveu platonovskomTimaju,gdesezapravou jednomiznenaujuemobrtuteoloka majstorskarukasvetskogdemijurga pojavljujeogranienaprotivinstancomitou limitirajuimuslovimasvakogostvarivanja kojipripadajusutiniprostornestvarnostii njenematematiketemeljnestrukture.Biloje togenijalnoPlatonovonadahnuedajedno matematikootkrieupravosvogvremena, naimeegzistencijupetisamopetpravilnih tela,takozvanihplatonovskihtela,ukljuiu itavupovestizgradnjestavarnosti. 31

31Blieotomeu mojojraspraviIdee undWirklichkeitin Platostimaos,Ges. WerkeBd.6,SS.242 270.

81

Nekavrstapodrkeprostora,kojajeizala navideloustereometrijikaotakvoj,sastojala seutometoustrukturiprostoranisumo guesvepravilnostitelavemoedapostoji samotihpetpravilnihkojeondaPlatonsa izvesnomsamovoljomirazigranomsnagom imaginacijedoveouvezusaetirielemnta pitagoriskoempedoklovsketradicije.Takoje samazamisaonunostijouvekinter pretiranamatematikimsredstvimai umetnutaujednuviusvrhovitupovezanost. Ustroiteljskimnaumimamajstoraovdeizlaziu susretnekavrstadragovoljnepripravnosti onogatojeprethodnodatosvejednodalise tonazivamaterijomiliprostorom. Radikalnija,toznaibezpraznemetafore demijurgaipotpunoartikulisanoupravcu pojmovnograzlikovanja,jestediskusijaistog problemauaristotelovskojfizici.Tamonema nikakvogogmitskogmajstorakojiprirodu dovodiuporedak.Ovdezadataktvori pojmovnaanalizaontolokestrukturete prirodekojusamasebeoblikuje,kojaizrasta dosamesebe.Atuje,pak,presudnamisaoda mizapravoiprirodnostprirodnogdogaaja uvekrazumevamoizsvogteolokogpoimanja, naroitoakonadmoniredzvezdanihputanja poredimosaubogim,ljudskomrukom stvorenimporedkomupolisuiuljudskojdui.

82

Oitojesvakakodauvelikojsvrhovitoj povezanostisvetskogdogaanjakojuniko nijenainio,momentisamoodsebei sanunouigrajunekuulogu,alisamo nasekundarnomplanu.Sobziromna savrenijuregularnostprirodnogtoka, injenicadasenetodogaasamoodsebeu nekurukuizgledakaostanoviteizuzetka spramonogatojeusebisvrhovitoureenoi sprovedenosanamerom. Kadnekosluajnopogodinekogilinjega pogodikamenkojijepaosamodsebe,itona njegovuglavu,upitanjujesvakakoiskustvo tipadasenetozbilotakoreisluajnoili samoodsebe,noipakkaodasehtelodataj nekobudepogoen.Toupravoznaidasei ovdejouvekmislinaosnovumogue namereidaseizrazomsamoodsebeima uvidunjenoodsustvo.Ovopogotovovaiza pojamnunosti. Bezsumnje,postojinetotozovemo nunim;naprimer,tousvimnameravanim radnjamavaizaodnosnunihsredstava premasvrsi.Svakaodlukaudelanjutemelji senainjenicidasemoramoupitatikojasu tosredstvakojamoguvoditisvrsi,ita sredstvamorajubitizapravoprepoznatai priznatakaonunazatusvrhu.Pritomse ponovopokazujedajeprimatsvrhovitog miljenjatajkojiuvaavapojamnunostii83

ostavljamurelativnoznaenje.Naprotiv, slikasvetakojabisluajnostiilipodreene nunostiuzdigladojednogobjanjavalakog principaustrojstvasvetabilabiizjednog takvogjezikiiantropolokicentriranog pojmasvetanerazumljiva. Datolikonadmonijepojaveureenostiu vasionikaotosupravilnostkretanjazvezda ilikonstantnostodranjavrstaodravanju ivotatrebauinitiobjanjivimnaosnovu epizodneeficijentnostiautomatskihuzroka, zaovuslikusvetajenezamislivo.Morase priznatidaatomistikimodelnastankasveta utovremenijeproizveonikakavstvarni objanjavalakiuinak,vejedoivljenired preutnopreuzeousopstvenimodel objanjenjakadajetrebalodarazjasninebeski poredakiporetkeivota. Vidimo,dakle,dauteleolokomposmtranju prirodenadelunijebilopukopotiskivanje jedneplodneobjanjavalakepostavke,ve jednaizanassasvimrazumljivainstanca. Svetkojisetumaitakodakamenpadazato tobihteodabudenamestukojemunajvie pripada,zajednosasvimostalimkamenjem, ilidavatrastreminajviezatotobihtelada setakoreisjedinisavelikimognjitem zvezdanesfere,namamoezvuatipre zabavnanegoozbiljana,alitakomiljenje omoguavadasecelinasvetakojinas84

okruujejedinstvenorazume,naimeonako kakomirazumemosamisebeusopstvenom delanju.Sokratovzahtevdasesklopsveta rastumaionakokaotoonsopstvenodelanje ureujesobziromnadobroipravednokoji sumuevidentni,ovdejeostvaren.Naime, naravno,nijemoguedajedantakav,izivo tnogsvetaljudiekstrapolisaniidealpriro dnogporetkausvajamokaoobjanjavalaki principkojibibioustanjudasenadmeesa mehanikomonomkojujezasnivaoGalileji njenimtehnikimprimenama. taznaipojavamodernenaukeuXVII stoleujasnojenaosnovunjenogvelikog pobednikogpohodakrozitavnoviveksve donaihdana.Alimorasevidetiikakav prekidjeonaunelauhomogenostpoimanja svetakojejezahvaljujuiaristotelovskoj filozofijisauvalokanonikuvrednostza mnogastolea. Odvremenapojavenovovekovnih iskustvenihnaukaizloenismonapetostikoja proimaitavunaukulturuizapravo omoguujegovorodvasveta.Jedanje istraivanjeprirodereprezentovano modernomnaukomkojaseodlikuje saznanjemprirodnihnaukainanjemu zasnovanomsavlaivanjuprirodnihsilaa drugijeteleolokaorijentacijausvetukoja samorazumljivovaiujezikojslicisvetakoju85

svidelimo.Onanamdoputadainakon kopernikanskogpreokretagovorimoo kretanjusuncanjegovomizlaskuizalasku,a neoobrtanjuZemlje. Toje,dakle,rezultatovogpogledanaantiki pojamprirode.Nikoneeprevidetiiliak potcenitivelikoosloboenjepotencija ovekoveistraivakevoljeinjegove invantivnesposobnostiproizvoenja.Onesu unaemtehnikomiindustriskomdrutvu postaleivotneprepostavkekojihse nemoemoodrei.Alidaiporednjih vrednostnegubitumaenjesvetasteenou ivotnomiskustvuiiraenounaoj kulturnojijezikojtradiciji,idazanae ljudskodelanjeononakrajutvorijednu nadreenuinstancutojeuenjekojeje trebalodaizvuemoizovogpogledana antiku.Nasvetkojiuglobalnimrazmerama polakoproivljavasvojutransformacijuu radioniculjudskogpravljenjapoinjetogada postajesvestan.Onetihneprelaznihgranica kojenamnameesamporedakprirodemorati dasesetiukolikonenameravadanjenom preradomuvetakisvetrazoritemeljeivota nassamihkojismoprirodnabia.

86

NovovekovnanaukainjenehermeneutikekomponenteMoguedakakopitatisetaantikimodel saznanjaprirodemoeznaitizanas,nakon tosuspoetkomrazvojamatematikih prirodnihnaukanakompoivanaa dananjaglobalnacivilizacijaizriito eliminisanjesvhovitiikrajnjiuzroci.Nisuli timebiledezavuisaneupravofizikai metafizikakojejeizgradilaantikafilozofijai nijelitonalosvojizrazunovompotovanju DemokritaunaemdobuodXVIIdoXXveka (naprimer,kodPopera),svedoistoriografije, alipresvegaupobediatomistiketeorijeu samojnauci?Samorazumevanjemoderne naukenavodinato.Izgledakaodanaunim istraivanjemvladajedanneumoljivizakon koraka,tedaononepokolebljivoidesvojim putem.Makariprimoravaloljudena otuenjeodsvojeokoline,iliakvodilo opustoenjuzaviajneplanete,onomora nastavitidalje.Njegovonapredovanjesene moemodifikovatiililimitiratiiznjega samog.Uspostavavaenjanormativnih aspekataoitonemoeproizaiiznaunog istraivanja,vesamoizpolitikogumaonih kojinaukuupranjavajuiliprimenjujuiliod njenihprimenaive.Preostaje,dakle,jedna sasvimdrugainstancakojaovdestupau dejstvoikojaistinskinalikujeAristotelovoj praktinojfilozofiji.65

Jedinotaistancajeustanjudaotemelji drutvenopolitikurazboritostkojusuGrci zvali.Onatrebadapodredioptem dobru(Wohl)svakuupotrebunaegznanjai umea.No,umjeudobunaukezapaou teakpoloaj.Modernanaukadoprinosi optemblagostanjuutolikomstepenudanjen glas,glaseksperata,jedvaostavljaotvorenim jonekiprostorzaslobodneodlukedonetena osnovuumnogpromiljanja. Naravno,kadaseujekompetentanstrunjak morasereivieodtoga:dabismo dananjemovekuomoguilimakargolo preivljavanje,moramonastavitida zaotravamoekolokukrizu.Akojetotano, znaidamiuistinumoramoivetiudva svetaidasmonunostavljeninaono dvostrukostanovitekojejeKantocrtaokada jeulniimoralnisvet,svetpojmovaprirodei