// metal fanzin //

Fanzin o metal muzici, sa naglaskom na death-, black podžanrove

Broj 17 (izašao 17.11.2016)

Samizdat

Elektronsko i štampano izdanje

Urednik izdanja/recenzent: Andrej Romić Tehnički urednik/dizajn: Desya Lovorov

www.facebook.com/nekrstfanzin

PROMO MATERIJAL ŠALJITE NA ADRESE:

Andrej Romić Frana Supila 85 24210 Bajmok

R. Srbija

Daniel Tikvicki Stevana Mokranjca 92

24000 Subotica R. Srbija

1

Aethyr: Corpus (2016) Opet pada prokleta kiša. Kako se menja vreme, tako i moje raspoloženje. Trenutno mi se bukvalno ništa ne da, sem nekih sporih stvari, iako je poznato da je za mene doom metal nažalost predosadan, pored onih silnih brzinskih fju fju stvari, no, ima izuzetaka, ako je taj dum zasoljen s nekim drugim žanrovima, ili je eventualno brži, nego kao što to standard zahteva, e onda ću uzeti i u obzir da poslušam! Evo, naiđ-osmo i na savršen primerak, Ruski bend Aethyr, koje sam skontao prošle godine, na nekom nepoznatom sajtu, jer, da znam, podelio bih i s vama. Aethyr ima iza sebe 2 puna albuma, i mnoštvo EP albumčića. Jedan od tih je i Corpus, koji je izašao 2015-e, za Cimmerian Shade Recordings, sadrži 7 pesmi, od kojih su mi omiljene Atu, Cvlt i The Gnostic Mass, a celokupno album traje 50-tak minuta, žestok je, s memora-bilnim rifovima, drone uplivima, i takozvanim brzim dum vokalima, nešto što će vam biti veoma čudno i iznenadno, i nadmašiće vam očekivanja ovog žanra. Album zlata vredi, proverite ga. 9/10.

2

Car Bomb: Meta (2016)

Ubedljivo jedan OD najjačih i najbrutalnijih mathcore sastava na celoj planeti i dalje, uzimavši u obzir da će se The Dillinger Escape Plan uskoro povući sa scene, što uistinu ostavlja ogroman bol u mom srcu, ali šta da se radi. Car bomb bi bio njihov dostojan i ''nov'' zamenik. Predstavljaju hrabro svoj nov album nazvan Meta, opet kao i dosad pun eksperimentalnih, disonantnih, žestokih, bolesno-nenormalnih ludih vokala, nedo-sadnih, žestokih rifova, polu-breakdown-ova, dosta fade out-ova, pauza, sve to kombino-vano u ovakvu epik atmosferu, nekako još žešću nego na prethodna dva albuma, Centralia i w^w^^w^w. Car bomb prikazuje metal kao nešto drugačije, nešto čudnije, ekstremnije i sve to nekako upijeno i pomazano brutalnošću, elegantnošću ali ipak na jebeni lud način. Po tome su i tipični! Preporučio bih ih fanovima bendova kao Meshuggah, i naravno The Dillinger Escape Plan, i takođe jedno manje poznato ime, Veilburner. Car Bomb kao bend od 4 člana je nastao 2000-te godine i od tada su izbacili uspešno 3 albuma, a debi je izašao 2007-e god. za Relapse izdavačku kuću, dobivajući time jedan pozitivan motiv na daljnje kreiranje disonantne muzike, i time su uspešno i povukli onaj weirdo deo

3

publike sa sobom. Odlična vest: Svi gore navedeni bendovi dakle Meshuggah, TDEP i Veilburner i naravno Car Bomb, ove jeseni izbacuju nove materijale, što čini ovo loše i usrano vreme nečim što se može trpeti. JESEN NI U SNU NE BI MOGLA BITI BOLJA!! :)

4

Goodthink: Guilt (2016)

Nazvao bih ovaj album kompilacijom, ali čak iako podseća, on ovaj put nije. Goodthink je projekat od jednog člana, koji je skupio par individualaca da mu gostuju na nekim od pesama. Prva, pa četvrta pesma sadrži recenzenta i metal kraljinu iz No Clean Singinig tima, a to je niko manje i niko više, Austin Weber. Njegovi delovi, dakle ta 2, su neka bolesna iskompleksirana ludila od pesama, vučeći jako na grindcore i na math zvuk, čime se pokazao kao odličan vokal. Vratiću se na drugu pesmu, koja je više metalkor karaktera, i da budem iskren, nevalja (barem meni), neko će možda i uživati. Pesmu je odradio John Dickinson. Nastavljamo s pesmama 5, 6 pa sve do 10, koje su isto urađene na nekom grajnd-beatdown fazonu, i sasvim su solidne, s moje tačke gledišta. Generalno, album je nered, precizno organizovana, jebeno luda muzika, AKO se uopšte može nazvati istom!

5

Zvijer: Heretical Balkanian Sabbathism (2016) - originalno za Princip

Ako niste toliko upoznati s bendom Zvijer, reću vam toliko da su oni jedan sirov black metal sastav iz Banja Luke, i najbolji način opisivanja njihovog zvuka bi bio neki tra-dicionalan, žestok crn metal, po mom skromnom mišlenju, možda i najbolji s Balkanskih prostora ikad, ALI IKAD. Ni mrvica modernog zvuka nije prisutna. Samo prljav, hrapav, sirov blek metal koji je u ovom slučaju predobro snimljen s dostojnom produkcijom, dobio odlično ime za singl pesmu, ODLIČAN, preodličan omot, prosto prebolestan, koji ježi dlake po celom telu, a tek muzika, e tu vredi spomenuti da ona traje 5 minuta ovaj put, i da je prokleto neopisivo dobra. Članovi benda Zvijer su dobro poznat Vožd Jovan Pogani u ulozi gitare, više poznat iz sastava kao što su: 1389, Goat Evil i Satan. Na drugu ruku, vokal u sastavu je takođe dobro poznat Knjaz Aleks, iz sastava kao: Purifict, Chains, Odium Malum... Tu je i Infernal K, na bas gitari, i poslednji ali nikako ne najne-bitniji, bubnjar Insanus, koga možda znate iz: Kult Perunov ili Ashes You Leave. Zvijer je jedan bend koji je trenutno jako visoko stavio svoj talenat iliti svoju moć i sve to što može da uradi, i ja mislim, da ako vi stavite

6

svoju letvicu takođe visoko što se tiče očeki-vanja oko novog materijala kojeg bend sprema, definitivno vam mogu reći, da se kajati NEĆETE! Singl je sam po sebi čist dokaz šta će ovaj sastav da uradi TEK u budućnosti, uzimajući u obzir da su sadašnjost kompletno uništili svojom muzikom. Što se tiče očekivanja oko novog materijala, jako sam uzbuđen, možda dosad najviše za jedan sastav ovog žanra. Sirov, varvarski i naravno Balkanski blek metal stiže prema nama, ZVIJER JE OPET U LOVU!!!

7

Ram: Forging (2016) Ko je ogroman fan industrijalnog metal zvuka, predlažem da me sada sasluša. Nebojša Đurić, poznat iz rada All The Arms We Need benda, je oformirao solo projekat, gde on sve sam radi, nazvao ga Ram, s jednim ciljem ispred očiju: napraviti najbrutalniji fjužn industrial death metal-sajbergrajnd. Uspeo je lik, bez ikakve šale. Ovo pred vama, dame i gospodo, je jedan pravi, mučno napravljen Subotički album, inače redak kao beli gavran, ali ovo bogami je nešto prežestoko, 9 pesama čiste agresije ovih eksperimentalnih žanrova, od kojih je zadnja obrada O Fortune, čemu se prosto divim, da imam priliku poslušat tu pregenijalnu pesmu u ovakvoj formi. Sve ovo jeodrađeno sa strane jednog lika. Svaka čast!

8

Vipassi: Śūnyatā (2016) Definitivno postoje i takvi projekti koji su sami po sebi sve ono što muzika treba da bude, sve ono sto može da bude, gde moć i snaga instrumenata je toliko jaka, da čak i da postoje vokali u istim projektima, samo bi pogoršali stvari. Vipassi je, krajnje nepoznat sporedni projekat basiste Ne Obliviscaris-a, Brendan Brown-a, koji trenutno boravi u Australiji gde piše brilijantnu muziku. Da kažem da nije bio zauzet ove godine, lagao bih. Pored debi mini albuma instrumentalno-progresivnog projekta Vipassi, izdao je i takođe ne toliko instrumentalan album Recollapse Of The Universe sa strane benda Infinite Density, time izdavaši prvi materijal benda ikad. Vredi napomenuti da takođe ima psihedeličan-rok projekat Nefelibata, i naravno iza sebe ima 5 izdanja benda kojeg svi mi poštujemo, NeO! Vipassi kao bend je pokrenut 2006-e godine, kako bi tek ove izdao svoj prvi materijal dužine od pola sata sa 7 neverovatnih pesama nazvanim po raznovrsnim boginjama raznih religija. Jedini vokali na albumu su oni retki uplivi ženskih klin vokala. Bas gitara je neverovatna i kristalno čista i jasna, i dominira više u zvuku nego bilo koja gitara. Album je izašao kao

9

digipack izdanje, 8-og februara ove godine, kao samoizdat album, i dobio ogromnu podršku sa strane vernih fanova, i limitacija od 250 diskova je bukvalno nestala u magli, kako bi se kasnije našla na policama slušaoca. Vipassi bih preporučio onim slušaocima kojima nije uvek vokal najbitniji, a po zvuku neka bude Beyond Creation.

10

Veilburner: The Obscene Rite (2016) Veilburner sam skontao 2014-te godine, izlaskom njihovog prvog albuma, The Three Lightbearers. Od tada, koliko je godina prošlo, toliko je još i albuma izašlo, 2015-a godina markira izlazak Noumenon albuma, a ova godina, još jedan nov album ovog puta s imenom The Obscene Rite, napomenuću da svaki album koji je Veilburner izbacio je totalno du it jorself, bez ikakve pomoći izdavačkih kuća, iako zaslužuju, ali jebiga, nisu mejnstrim, pa im ne ide tako dobro. Stajl benda kao Veilburner je JAKO, ali jako teško staviti u reči, naime vokalatura je neka čista satanistička blekčina, gde ponekad uplovi neki growl ili malo duži skrim, dok sama muzika je neka žestoka avantgarda, pomešana disonancijom, brutalnošću i ambientalnom industrialnošću! Dakle, Veilburner je u mojim očima donekle neki sastav kao neki hibrid među bendovima Deathspell Omega, Akercocke, Morbid Angel, Dodecahedron, Dodheimsgard. Morao sam sve to nabrojati, verujte mi, kad pustite plej, vi svojim sopstvenim ušima nećete verovati kakvi to zvučni talasi izlaze iz vaših zvučnika!

11

Lizard Professor: Eccentricity (2016) Dobijate plus poen ako mi objasnite koja se kita dešava na ovom omotu... i još jedan, ako objasnite šta se tačno dešava u muzici benda Lizard Professor ;)! Naime, bend dolazi iz SAD-a, Teksasa, i sviraju progresivan, eksperimentala ekstreman metal, s uplivima fjužna i džeza, ali ne preterano naravno, ipak se roka metalčuga. Status benda je zajeban trenutno, na ivici raspada su, ali su napravili dogovor da će se vratiti iz mrtvih da izbace svoj jako dugo očekivan album, koji je bio još u planu 2008-e godine, kad su se oformirali, s ciljem da kreiraju jedan veoma moćan progresivan, metal album. Album Eccentricity je dug 75 minuta, time pružajući fanovima jedno putovanje kroz atmosferu muzike, gledajući iz tačke gledišta da bukvalno, skoro svaka pesma traje po 10 minuta, i svaka krije lagan, ne PRE-lagan progresivan metal, s čistim vokalima, ali i growl vokalima, s čudnim omotom, još čudnijeg imena benda i pesama, bend je pokazao svoju moć ovog novog lajnapa i nove moći, kao što pomenuh oformirani 2008-e s velikim ciljem, koji se tek posle 8 godina uspeo ostvariti, jer kako kažu, dobre stvari se vrede sačekati.

12

Isis: Wavering Radiant (2009) Ako nije bilo već očigledno dosad, napomenuo bih da se ne radi o grupi ljudi koji su rekli jebeš terorizam, hajde da pravimo post metal, već o ''normalnim' ljudima, koji nisu bili plaćenih sa strane Američke vlade da prave sranja. Tačnije radi se o muzičarima, koji predpostavljam da baš zbog takvih sranja su morali da napuste svoje ciljeve i snove, i stave tačku na karijeru benda ISIS. Ovo što bih vam predstavio je naime, poslednji materijal benda, da budem precizniji, poslednji studio album benda, izdat preko izdavačke kuće Ipecac Recordings, pre 7 godina. Vratimo se mi na ime benad, odakle potiče? Isis je bila boginja u antičkoj Egipatskoj mitologiji, kasnije Rimsko-Grčkoj. Bila je obožavana kao majka a i žena, kao glavni simbol ženskosti, tačnije ženskog pola. Isis kao bend je trajao punih 13 godina, što nije malo vremena jelte, a za to vreme su izbacili, tačnije uspeli su da izbace 5 albuma s punom dužinom, pun kurac mini albuma, splitova, albuma snimljenih uživo, i kompilacija (koje su više zastupljene posle raspada). Najuspešniji album, činjenica je, s kojom će se većina složiti, je bio

13

Oceanic iz 2002. godine, sadržući sve moguće i željene elemente, od post, atmosferik, dum, do sladž metala.

14

Jute Gyte: Perdurance (2016) Naišao sam na nadrealno nerealan žanr, tačnije žanrove, u množini jelte, smo-riću vas sad, pripremite se. Jute Gyte je projekat iza koga stoji samo jedan lik, bez ikakvih socijalnih medija, sem Bandcamp-a naravno, pošto treba ta luda muzika da se i čuje negde. Žanr bi bio neki jako bučan, abstrakno avant-garde elektronski i psihedelični blek metal, s mnoštvom industrialnih i eksperimen-talnih uticaja. Jute Gyte koristi black metal kao niko dosad, prosto srami žanr sa svojim odvojavanjem od korena istog, ne poštuje ga, nazovimo tako, sa ovim ekstremnim disonantnim zvukovima, vokalima, i imenama pesama, a što je još interesantnije, mi imamo priliku da se naviknemo na to, jer lik ovo radi već mnogo vremena, i ovo, da budem precizan je njegov 25-i album! Iliti izdanje, kako vam odgovara. Mnogo žestok, poliritmičan i lud blek metal, totalno UNTRVE, no-corpse paint i ta sranja, ali je prebolestan. Ko hoće, uveriće se, ko ne, neće. Odluka je pred vama, kliknite artwork ako imate hrabrosti poslušati ovo. :)

15

Der Weg Einer Freiheit: Stellar (2015) 'Onaj, znaš već koji bend!' E, baš o tome ću ja sad da pričam. Der Weg Einer Freiheit, bend s dosta zajebanim imenom, kompleksnim temama u tekstovima, u slobodnom prevodu ime bi nekako značilo Put slobode, ili put jedne slobode, kako god. Bend dolazi iz Bavarije, Nemačke, i sviraju jedan vrlo brutalan, žestok, ipak atmosferičan stajl blek metala, pun emocija, snage, ni trunke kočenja niti ikakvih gluposti. Sve je na mestu, baš kako treba. Novi album, Stellar, treći po hronološkom redu, je izašao prošle godine za Season Of Mist. Nisam začuđen, jer ovakva bendčina zaslužuje najbolje izdavanje. Kao što sam krenuo da govorim, bend postoji od 2008-e godine, a odma godinu dana posle nastanka izbacuju self titled album, 3 godina posle toga izbacuju drugi full length, Unstille, kako bi napravili pauzu, ovaj put kraću od 2 godine, i kako bi Stellar, napokon dobio datum izlaženja, ime, omot, i slično. Pesme su i dalje jako duge, no, ne preduge. Svaka ima svoje momente, opuštajuće, pritom žestoke, pa tako ukrug. Svaka vredi svoje vreme, i pametno ćemo iskoristiti isto.

16

Anup Sastry: Bloom (2016) Sad sam baš raspoložen za nešto različito, malo laganije. Prisetio sam se, slučajno, listajući kroz Bandcamp novosti i glavnu stranicu, za jedan one-man projekat, koji mi je drugar pokazao prošlo leto. Radi se o Anup Sastry, projektu koji ima pristojnu količinu albuma iza sebe, a Bloom je samo jedan od njih, interesantnih. Ovog momka, koji se zove isto kao i projekat, logično, možda i znate iz njegovog glavnog benda Monuments. Što se tiče muzike ovog sastava, reč eksperimentisanje bi bila ključna reč. Kao prvo, nema vokala, kao drugo, sve je programirano, sem bubnjeva, koji su jedino odrađeni onako baš konkretno, fizički, što naravno ne znači da cela stvar ne valja. Da opišem stajl, koristio bih sledeće pojmove, krajnje lagan, instrumentalan, elektronisan, ambientalan, gruvi i djent projekat. Kad čujete tu reč, molim vas da ne budete sudije odma na prvi pogled, ovaj put se ne radi o onom klasičnom sranju, što žanr ima da ponudi. Ovaj album stvarno vredi barem jedno slušanje, čak iako vam se ne svidi prvi put, barem ste pokušali, zar ne? I meni je trebalo malo više vremena

17

da zavolim ovo, ali posle nekog dužeg vremena mi jako prija, i valja za opuštanje, jer stvarno je teška žestina, mozak mi bukvalno ne može shvatiti kako je sve orgazmično, i kako sve lepo teče.

18

Black Tusk: Pillars Of Ash (2016) Sirovo žestoka energija 'blatnjavih' riffova, spori sladž momenti, čudan, visok, razumljiv vokal, dodir panka, čist sladž metal i to u 2016-toj! OP! Čak mi se i sviđa činjenica Black Tusk i nije toliko spor kao što ovaj žanr zahteva da jedan bend bude, što je s moje strane sasvim ok, jer sladž ponekad stvarno zahteva strpljenja, što ja često nemam, ali priznajte, ni vi. Nađe se ponekad vremena pustiti nešto kvalitetno, Black Tusk-ov nov album, Pillars Of Ash, je samo detalj njihovog teškog, deseto godišnjeg rada, uspevši da odabiru neki originalan dodir sladž, hevi metala, panka, i hard roka. Koncentrirajući se na muziku, vreme staje, spori ritmovi udaraju, dok dojajni primitivni rifovi dominiraju. Moguće je da ovo zvuči uvređavajuće, ali iz moje tačke gledišta nije...svejedno, šta bi iko od vas očekivao od ovog ''prastarog'' žanra? Oni prže, i klikćući plej, vi nećete dobiti ništa novo ili iznenadno, ali dobićete jedno pakovanje starog sirovog sautern zvuka pomešanog najžešćim i najtežim zvukom mogućim, teškim ko slončina. S obzirom da nemamo uvek dosta vremena da komuniciramo, ja i kolega, ovom prilikom mu maksimalno predlažem ovo, isto kao i vama. Uživajte.

19

Black Youth: Interview

A: Zdravo Stefane. Drago mi je da si pristao na to da odradimo jedan kratak intervju za moj fanzin. Reci nam malo o tvom bendu, od kojih članova se sastoji i slično. S: Pozdrav tebi i tvojim čitaocima. Drago je i meni. Black Youth je death metal bend nastao u Kruševcu u junu 2015. godine . Trenutnu postavu benda čine: Lazar Tomašević – gitara, Nemanja Bojić – bas, Nikola Milićević – bubanj i ja, Stefan Miljković – gitara i vokal. U početku je bend svirao obrade pesama bendova Pantera, Soulfly, Madball i Ektomorf. Od novembra. 2015 godine počinjemo i sa radom na autorskim pesmama i trebalo je prvobitno da žanr koji sviramo bude mešavina thrash/death metala i hardcore-a. Međutim, naš prvi vokal je napustio bend krajem 2015. godine i, pošto nismo mogli da mu nađemo adekvatnu zamenu, ja sam preuzeo i ulogu vokala i time smo morali i da promenimo i žanr i da sviramo death metal, jer jedini vokal koji ja mogu da pevam je death growl. A: Odakle vam ime Black Youth? Šta vas je navelo da se tako nazovete? S: Bend se najpre zvao Ashes Of Hate. Međutim, već postoji jedan bend pod tim nazivom i oni su zaštitili svoje ime tako što su potpisali ugovor sa Nuclear Blast, čini mi se, tako da smo morali da menjamo naziv. A: Reci mi šta te je navelo da sviraš, šta te je navelo da oformiraš bend, koji su ti bili glavni motivi ili uzroci? S: Ja sam počeo da sviram gitaru negde u leto 2003. godine. Jedan moj drugar, s kojim sam se puno družio, je imao gitaru I svirao mi delove pesama nekih bendova. I jednog letnjeg dana 2003. godine, ja sam uzeo jednu akustičnu gitaru koja je stajala u mojoj sobi dugo i počeo sam da sviram ‘’Nothing else matters’’ od Metalike. Tada mi je otac pokazao nekoliko akorda i posle toga sam aktivno da sviram. Inače, bendovi koji su uticali na mene su Metallica, Slayer I Sepultura, koje sam tad uveliko slušao. Bio sam zaintrigiran tonovima koje su njihovi gitaristi pravili i to me je navelo da počnem da sviram. U međuvremenu sam počeo da slušam i druge bendove i žanrove, i na kraju sam se odlučio za death metal, koji i sada sviram. A što se tiče Black Youth-a, ja nisam u sastavu benda od samog početka, već sam ušao u bend sredinom novembra 2015. Godine na poziv gitariste Lazara Tomaševića, jer je bendu trebao tada još jedan gitarista i pomoćni vokal, što je trebalo da bude moja prvobitna uloga u bendu. A pre Black Youth-a, ja sam svirao u 3 benda, koji više ne postoje.

20

A: Imaš li neke planove za budućnost, u drugim projektima, s drugim ljudima, ili ako ih sad već imaš sem ovog benda, koji su to projekti? S: Osim u Black Youth-u, ja takođe sviram bas u kruševačkom bendu Blues Rezervata. Što se tiče mojih planova za budućnost, oni su najpre vezani za Black Youth, jer smo počeli ozbiljno da radimo, snimili smo EP, koji ćemo izdati u januaru 2017, a planiramo i rad na albumu. Što se tiče Blues Rezervate, skoro sam ušao i videću kako će se stvari odvijati. A: Koliko ste materijala izdali kao bend? Planirate potpisati za nekoga? S: Skoro smo završili sa snimanjem našeg EP-a pod nazivom ‘’Envenomed’’ i planiramo da ga izdamo početkom 2017. godine za izdavačku kuću Grim Reaper Records. A: Izdali ste materijal na neku fizičku formu, ako da, gde se može nabaviti? S: Pa, kao što sam rekao, treba da izdamo naš EP za Grim Reaper Records. Do tada, naš rad možete naći na Youtube ili na našoj zvaničnoj FB stranici. A: Kao poslednje pitanje, imaš li nešto da poručiš čitaocima, neki bitan info o bendu ili slično? S: Ništa posebno. Jedino bih poručio svima koji bi hteli da se bave muzikom da budu kreativni i da stvaraju svoje pesme i da ne troše svoju energiju, vreme, živce i potencijal svirajući obrade pesama, već da se fokusiraju na stvaranju autorskih pesama, kakve god da su. I da ne misle previše o tome šta će ko da misli o njihovim pesmama, već da idu napred, kao što je to slučaj sa nama. Jasno da ne mogu svakome da se dopadnu naše pesme, ali ima I onih koji cene naš rad. A: Hvala ti na saradnji! S: Nema na čemu. Hvala vama što ste me pozvali.

21

Bad Blood: Inner Core (2016) Došla mi je volja za neku pumpajuću muziku, i gde ću bolje nego neku gruvčinu. Bad Blood-ov treći album s punom dužinom mi je delovao kao itekako dostojna odluka za slušanje uveče. Omot albuma me je već duže vreme prizivao da poslušam, ali sam se tek sada bacio na slušanje, i moram reći... FAK. Ovo mi je nadmašilo sva očekivanja, sva jebena očekivanja. Dobio sam najbrutalniji miks sledećih žanrova: Groove, thrash, hardcore. Sve to onako da se lepo čuje svaki i da zablista kad je njegov momenat na redu. Ovo je neka intenzivna mikseta Američke hardkor i gruvi treš scene. S obzirom da Bad Blood jako dugo postoji, nikad im nisu nedostajale ideje da pišu kreativnije od same kreativnosti. Žestoka rifaža, soloi, ne predugi, taman kako treba, jaki ali razumljvii vokali, što je ogroman plus kod mene. Nov album donosi 10 novih pesama, a ono što najviše cenim, a možda ćete i vi je da na trećoj numeri Shadows peva i legenda Gary Meskil iz legendarnog benda PRO PAIN! Iako nisam najveći fan istog ovo je stvarno stvar pred kojom ću i ja skinuti kapu, pa čak i ne nosio, prvo ću staviti samo da bih mogao da skinem! Ako tražite nešto

22

nalik bendovima kao Pantera, Hatebreed, Suicidal Tendencies i sličnima, ovo je pravi album za vas! Album je dostupan preko Majnera, a i kao besplatan download na bandcamp profilu, a za one koji su voljni dati, mogu da kažu, pod znacima navoda, svoju cenu za album. Podržite ih, očekuje vas teškoi znenađenje!

23

Virvum: Illuminance (2016) virvum, Švajcarski sastav, nastao je pre dobrih 3 godina, izdavavši prvi singl The Aftermath Psychosis, i time su pokazali jedan deo svog talenta i brilijantnosti, ali ipak delimično najavivši da je ovo tek početak(!). 2 godine posle, izlazi novost, a njom i nov singl, s novim logom, imena Internal Howl, i time nam je bio najavljen nov album koji je bio u radu, i da očekujemo kompletnu žestinu baš kao i sam singl, koji je sam po sebi bio odličan teaser šta će album imati na sebi, ali ni u snu ne bih zamišljao da će ovaj dan doći, da ću videti kako bend iz same tišine izbaci tako iznenadnu vest, da izlazi tako dugo-očekivan debi album s punom dužinom, godinu dana posle singla, na jesen, kako je bilo i obećano. I evo ga. N O V album nazvan ILLUMINANCE, s dužinom od 8 pesama, koje celokupno traju nekih 38 minuta, što je dostojna dužina za ovaj album. Istog otvara pesma The Cypher Supreme, koja je 99% instrumentalna, i jedino se na kraju čuje jedna reč. Sledi Earthwork, duplo duža pesma nego prethodna, koja samo nastavlja prikazivanje koliko se ovaj bend iscimao i izvežbao za ovo kratko

24

vreme postojanja, za ovo kratko vreme su se posrali na prošlu generaciju, stvorili nešto neverovatno dobro i NOVO, nešto s toliko varijacija vokala, atmosfere, TEHNIKALNOSTI, čak i jebene melodije i sve to uz...progresivnost! Earthwork je kao neki odcepljen komadić sledeće pesme, treće numere, nazvane isto kao album Illuminance, od bukvalnih, jebenih 9 minuta, što NE znači da je najduža na albumu. Kreće s laganim introm i kasnije samo odjednom natera da se celo telo ježi i vilica do poda padne, pa čak i ispod poda, da se zakopa. Illuminance je poznat publici jer je bio izbačen kao singl, prvi od tri, pre izlaska albuma. Pogotovo obožavam deo na 8:10, kad ima ono brutalno, kosmičko zujanje, to zemljanin prosto nije mogao da snimi. Sledi ništa manje brutalniji Ad Rigorem, koji ne odugovlači ovaj put i odma oduvava glave s lirikalama, a pogotovo s muzikalnošću, npr. delovi kao: ''For in a place where the reasoner fails to reason, is where step by step we wander into darkness... ad rigorem''. Prosto neopisujuće. Takođe spada među singlove koji su bili dostupni pre izlaska. Tentacles Of The Sun, nije zajebancija, počinje žestokim rifovima, i moram priznati mojim OMILJENIM vokalnim delovima na celom albumu, tim žestokim, epik i moćnim skrimovima, kako da opišem, onih razumnih delova, kao neki blek metal, ali ipak nije, vrlo čudno za opisati. Sledi i Elemental Shift, kristalno jasan fretless bass se može čuti na numeri, kratka je, ali prokleto jasna, i time smo stigli do skornjeg kraja našeg puta, baš kako i sledeća, instrumentalna numera govori: I: A New Journey Awaits. Traje jedan i po minut, i služi kao uvod sledećoj, nazvanom(pazite sad), II: A Final Warning Shine: Ascension And Trespassing. Pesma od 10:27 minuta, da, HOLY SHIT ljudi, za ovu moram napomenuti da je ekstremno keči riff što je na samom početku, još uvek mi je u glavi i pokušavam da ga sviram na air gitari, haha. Pesma kao da nema kraja, bukvalno je beskrajna, čovek se prosto izgubi u njoj slušajući istu, nije dosadna kao što pesme inače duže od 5 minuta znaju biti. Ovo je prosto samo savršenstvo, pored novog albuma benda Vektor, ovo mora da je nešto najjače ove godine, ma kakvi, DECENIJE. Zadnja pesma takođe sadrži i neke vokalature koje nismo mogli čuti na prošlim pesmama, one su snimljene sa strane gitariste, dok ostalo je sve vokal radio. Solidan je i njegov deo. Ljudi, najobizbiljnije, odvojite vremena svog života, baš koliko sam i ja da pohvalim album. Znam da je teško, ali ovaj album bukvalno gleda u vas onim slatkim psećim očima, jer ŽELI da bude slušan, želi da bude voljen. Kupimo im muziku, merchandise, podržimo Virvum na SVAKI MOGUĆI NAČIN!!!!

25

Ghost: Popestar (2016) Izašao je nov Ghost mini album, i nisam mogao da se suzdržim da ne poslušam. Dobro, svi znamo da je Ghost bend baziran iz Švedske, i da im bi se stajl mogao najbolje opisati kao neki delimično žestok heavy metal-rock miks. Iako žanrove kroz albume nisu menjali, STIL kako su isti bili izvođeni, itekako jesu. Širi se trač da zbog raznih vokalnih varijacija, Ghost je navodno na svakom albumu imao različitog pevača, što je samo laž kako bi sakrili identitet pravog jednog, jedinog vokala, Tobias Forge-a iz benda Repugnant, bivšeg pevača benda. Toliko o tome zasad. Pričajmo o albumu. Izašao je kao iznenađenje nakon zadnjeg, vrlo uspešnog iz prošle godine nazvan Meliora. Nazvan Popestar, ovaj EP od 23 minuta sadrži jednu originalnu pesmu, Square Hammer, koju smo nedavno imali prilike da čujemo, i još 4 obrade varioznih izvođača. Kao i sav dosadašnji materijal benda, i ovaj, nov se razlikuje po vokalima, dosadašnjih albumi ili ep-ovi Ghosta su zvučali malo mračnije, brutalnije, lirikalno su bili više satanistički i zli. Kasnije se ublažava stvar, naravno, ne odjednom već

26

polako, album po album. Drastičnu promenu smo mogli i sami da zapazimo na Meliora albumu, a pogotovo i na Popestar. Melodičnije su stvari, naravno, ne bukvalno ali ipak, taj ton gitare je sve blaži, memorabilniji, više keči. Naravno, to je samo moje mišljenje, i to ne mora da znači da ostatak materijala benda ne valja. Svideo mi se EP, kratak je, ali ipak ima šta da pruži, što je kao i svaki put, originalnost. Neki ljudi možda ne vole bend, neki ljudi misle da su se prodali, neki ih možda obožavaju, sve je to u redu, to je normalno, uvek će biti pozitivna i negativna strana, ali nijedna onako iskreno neće da utiče na rad benda, oni prže i dalje kao i dosad, i verujem da još dugo neće stati. Samo napred!

27

Meshuggah: The Violent Sleep Of Reason (2016) 7. Oktobar markira izlazak novog albuma benda Meshuggah, pa hajde da vidimo šta ima da nam ponudi. Repertoar pesmi je: Clockworks, Born In Dissonance, Monstrocity, By The Ton, Violent Sleep Of Reason, Ivory Tower, Stifled, Nostrum, Our Rage Wont Die, Into Decay. Ukupno ih ima 10, a prethodna dva singla pre izlaska albuma su bila Born In Dissonance i Nostrum(koji je čak i dobio predobar 360 lyrics video). Bend postoji jako dugo, nije ni toliko bitno odkad, svi znamo da su bitan bend i da decenijama vladaju nad scenom. Oni su jedan od onih retkih bendova zbog kojih se ljudi po kafanama svađaju večno šta li im je žanr. Pitanje je šta li je. Početak karijere bi bio neki tehnikalan, gruvi, trešno baziran metal, dok se kasnije menja stvar u jednu jedinu reč: DJENT. No, ipak, caka je u tome da ako NEKO zna da rukuje tim žanrom, e to su upravo oni. ME SUGGAR. Bend je po meni eksperiment, nešto, što svi mladi djent bendovi pokušavaju da budu... i večno ne uspevaju u tome. Nov album, koji je dobio ime po jednoj slici Franceska Goje, i on je samo

28

još jedan koji nema nameru da razočara fanove. Fanovi koji su ipak sumnjali u bend i napustili ga početkom milenijuma zbog silnih promena su se grdno prevarili, Meshuggah ima mnogo toga da pokaže, a to su prljavo odvratni podlo trulo pokvareni rifovi, morbidno umotopljivi vokali i kičmo uvrćavajući soloi jednog rebro drobljavajućeg i zube razbivajućeg pravca. Moj um nikad neće kompletno uspeti da shvati komplikovanost ovog benda, jer su tako zli da su nadmašili svo zlo u prirodi i svo zlo na jebenoj planeti.

29

Inanimate Existence: Calling From A Dream(2016) Evo ga i nov album, treći studijski, posle dve godine. U procesu sam slušanja i pustio sam prvu pesmu nazvanu isto kao album. Počinje ženskim clean vokalima koji jako podsećaju na one kakve smo čuli na novom Fallujah albumu, s malkice sličnim imenom, Dreamless. Čim prođe taj prvi deo, kreće riffovanje, sporo i ublaženo, i dalje me jako podseća na Fallujah. Kreću vokali uz pratnju sve bržih melodija, i evo napokon čujem nešto originalno, žestina je kompletna. Momenti su takvi da se vokali ponekad i pomešaju, pa dok je tu growl dominantan, ubaci se i po koji ženski razumljiv vokal. Sviđa mi se to, ovo je novo u karijeri Inanimate Existence-a. Druga pesma, The Arcane Crystal počinje blagim skrimovima i tihim notama, i opet su tu prelepi glasovi lepšeg pola. The Shore Of The Rising Shadows, treća numera počinje nekim ambient momentima lagane pratnje giatara. S obzirom da volim Inanimate Existence, moram priznati da su mnogo usporili ovaj album. Ništa loše ne pokušavam da

30

kažem, naravno, već da su maksimalno bacili koncentraciju na onu progresivniju stranu death metala, ne kao prethodna dva, A Never Ending Cycle Of Atonement i Liberation Through Hearing. Cenim što su malo koristili eksperimentacije na ovom albumu, primećuje se dosta novih stvari, kako i četvrta pesma ukazuje na to, nazvana Pulse Of The Mountains Heart, i nju bih posebno iskazao kao omiljenu na albumu, ima sve što album treba da ponudi, i sa svojih 6 i po minuta je najduža na istom. Upon Whirling Winds kreće s tišinom i relaksacionom muzikom kako bi se kasnije ubrzala onim minijaturnim breakdown-ovima i još klinova i growlova pomešano. Šesta pesma je Dreaming Of The New Beginnings, je ona gde šesti put čujem klinove, moguće je da su i zastupljeni na celom albumu, videćemo. Moram priznati da iako vokali možda budu delovali dosadno na prvi momenat, nisu, barem meni, jer nisu onako prisiljeni uz muziku, ne traju predugo i imaju harmoniju, jer su uglavnom tu na početku ili tokom pesme. Pesma Beneath The Mist je prebrutalna, počinje sirovim vokalom bez ikakve pratnje gitara i kasnije se atmosfera pretvori u čistu jebačinu koja se samo nastavlja kroz predzadnju pesmu Falling Into Malice. Stižem do zadnje, Burial At Sea, dosta kratka, ali i dalje ima mnoštvo toga da prikaže slušaocima, lepi vokali i dalje stoje, i u ovoj pesmi su dominantniji nego bilo gde drugde, što je prikladno jer je ovo ipak outro ovog žestokog, pola-satnog albuma. Inanimate Existence je itekako dokazao da za 6 godina postojanja svake druge godine zna i može da izbaci predobar album, a Calling From A dream nije ništa manje-više od toga, predobar album. Progresivan, tehnikalan a i krajnje ambientalan. Svaka čast momcima iz Bay Area , California-e!