Metakognitivno znanje istrategije uenjaJelena Smiljani 23/2011Kristina Petrovi 10/2012Slaana Pajovi 48/2012

UVODKada procenjujemo i posmatramo svoje pamenje, onda se bavimo problemima metamemorije.

Kada je ovek svestan svojih kognitivnih procesa (opaanja, pamenja, miljenja), kao i svojih strategija uenja, onda on moe bolje da organizuje i kontrolie svoje uenje, a samim tim i da oekuje uspeh.

U ovom radu pribliiemo se pojmu metakognicije, kao i nekim najee korienim strategijama uenja.

*

TA JE METAMEMORIJA?Metamemorija je znanje o vlastitom pamenju i strategijama koje nam mogu pomoi da bolje pamtimo.

Spada pod optiji pojam metakognicije koja se bavi naim poimanjima o svim vlastitim kognitivnim procesima.

Odnosi se na sposobnosti funkcionisanja i uspenosti sopstvenog pamenja, ali ukljuuje i miljenje o pamenju drugih ljudi.*

Merenje metamemorijeTestovi pamenja nam pokazuju koliko je pamenje ispitanika dobro, a upitnici metamemorije pokazuju miljenje ispitanika o tome koliko mu je pamenje dobro.

Od velike je vanosti da imamo uvid u to gde se, pri pamenju, potekoe javljaju.

Poznavanje subjektivnih procena o vlastitom pamenju je bitno zato to ta verovanja poprilino odreuju budue ponaanje. *

Metakognitivno znanjePojedinac je svestan svojih kognitivnih procesa, kao i svojih strategija uenja, koje efikasno primenjuje.

Zato nam je to vano?

Uenici koji nemaju razvijene navike kognitivnih sposobnosti analize i kontrole svojih kognitivnih procesa imaju potekoe u uenju i pamenju i imaju slab uspeh u koli.*

Za razvijanje efikasne sposobnosti za uenje, preporuuje se:

1. usvajanje efikasnih strategija uenja; 2. razvijene metakognitivne sposobnosti; 3. razvijene radne navike; 4. razvijena motivacija za uenje; 5. adekvatno kratkorono i dugorono pamenje; 6. dobri uslovi sredine; 7. odgovarajue samopouzdanje; 8. dobra kontrola emocija i stabilnost tendencije da se radi na samom sebi (samouenje i samoobrazovanje); 9. uspostavljanje sistema ciljeva i potciljeva uenja kako bi u svakom trenutku u toku uenja mogli znati dokle smo stigli i ta smo realizovali, a ta jo ostaje da se naui.*

Strategije uenjaOdnose se na primenu kognitivnih operacija (elaboracija, pravljenje strukture znanja, ponavljanje, podvlaenje, pravljenje izvoda i zabeleki itd) na odreenom sadraju.

Strategije koje je dobro koristiti u procesu uenja:

Razvijati naviku uenjaPrimeniti aktivno uenjeKoristiti sve sposobnosti u uenjuSaimati gradivo pisanjemOrganizovati i sistematizovati informacije kroz izradu koncepataUpotrebljavati tehnologijePripremiti ispitna pitanjaObezbediti sebi mentora

*

Sugestije za formiranje efikasnih strategija uenja prema uzrastuPredkolski uzrast:

1. koristiti jednostavne strategije uenja;

2. uvek imati u vidu da kod dece tog uzrasta postoje potekoe u pamenju i zadravanju informacija;

3. rezultati uenja u predkolskom uzrastu bolji su ako se uenje realizuje u svakodnevnom okruenju i sa sadrajima koji su ve poznati deci. *

Osnovnokolski uzrast:

1. na ovom uzrastu uenici se mogu osposobiti za efikasno korienje slikovnih sadraja i imaginarnog razmiljanja;

2. na ovom uzrastu deca ve koriste efikasne strategije pamenja i ponavljanja;

3. jo uvek im je potrebna pomo u tome kako i koju strategiju uenja da odaberu u odnosu na sadraj koji treba da ue.

*

Srednjokolski uzrast:

1. na ovom uzrastu ve su dobro razvijene mnoge strategije uenja kao i njihova primena;

2. uenici ovog uzrasta svesni su strategija uenja koje daju najbolje efekte u odreenoj situaciji uenja;

3. oni su sposobni da organizuju materijal i da ree probleme brzo i efikasno;

4. dobro koriste kapacitet svoje kratkorone memorije;

5. mogu da analiziraju probleme.

*

ZakljuakPosedovanje znanja o vlastitom intelektualnom funkcionisanju, znanje o sebi i svojim slabijim i jaim stranama, sposobnost da organizujemo, aktiviramo i vodimo misaone procese, da donosimo metakognitivne odluke o tome na ta treba obratiti panju, u kom pravcu traiti reenje i tako dalje, ine sutinu metakognitivnog znanja.

Sutina metakognicije je proces miljenja o sopstvenim mislima.

Izuzetno je vano razvijati metakognitivne strategije kako kod dece, tako i kod odraslih.*

Literatura Vizek Vidovi, V. Rijavec, M. Vlahovi teti, V. Miljkovi, D. (2003): Psihologija obrazovanja. Ekoloki glasnik, d.o.o. Donja Lomnica. Vodi za uenje, LINK group. Preuzeto sa http://www.link.co.rs/media/files/vodic-zaucenje.pdf 12.11.2014. Zarevski, P. (2002): Psihologija pamenja i uenja. Naklada Slap, Jastrebarsko. Kols, M., Vajt, ., Braun, P. (2004): Nauite da uite. Kreativni centar, Beograd. Howe, J. A. M. (2008): Psihologija uenja, prirunik za nastavnike. Naklada Slap, Jastrebarsko. uri, . (2011): Psihologija i obrazovanje Osnove pedagoke psihologije. Prometej, Novi Sad.*

*