Menadment odbojkakom ekipom za vreme utakmice

Odbojkako nadigravanje u sebi sadri stalno promenljive situacije u toku utakmice, a to pred trenere i igrae postavlja velike zahteve.Vrhunska odbojka je u poslednjoj deceniji, dostigla izuzetno visok nivo ispoljavanja motorikih sposobnosti i gotovo se pribliila granicama ljudskih mogunosti. Vrhunski odbojkai su danas izraziti atletski tipovi, a sve ree gracilne figure, bez muskulozne konstitucije. Doda li se tome da je i odbojkaka tehnika dovedena skoro do savrenstva, jasno je da se znaajno suzio prostor za ostvarenje pobede u nadigravanju.

Zvanine, ali i trening-utakmice, svakako predstavljaju vrlo vanu kariku trenanog procesa. Rezultati postignuti na njima su potvrda, vrednosti ekipe i njenih pojedinih lanova, a sa druge strane svedoanstvo o radu trenera, odgovornog za voenje ekipe, kako u stratekom, tako i u operativnom pogledu.

Strateko upravljanjeKada se govori o stratekom upravljanju u sportu, najee se ima na umu:tehnika priprema, taktika priprema,fizika priprema,teorijska priprema, psiholoka priprema.

Operativno upravljanjeOperativno upravljanje obuhvata:specijalnu (tehniko - taktiku i psiholoku) pripremu za konkretnu utakmicu,voenje ekipe za vreme utakmice.

U ovom tekstu e se operisati iskljuivo pitanjem operativnog upravljanja ekipom, koje dosad nije dovoljno analizirano u domaoj literaturi, a s obzirom da na takmienju sa jednakim ili neznatno boljim protivnikom, konani rezultat esto zavisi od znanja, iskustva trenera i vetine voenja ekipe za vreme utakmice. Meu odbojkakim (ne)strunjacima se esto pominju dve vrste trenera:treneri, koji znaju da upravljaju treningom itreneri, koji znaju da vode ekipu, za vreme utakmice.

Ovakva podela, svakako da je protivrena, jer onaj ko je planirao trening i pripremao ekipu za predstojeu utakmicu, sigurno e znati da taj plan i pripremu, sprovede u delo. Slobodnije reeno, trener koji se ne snalazi u voenju ekipe na utakmici, nije dobro pripremio ni ekipu, ni sebe za nadmetanje.

Uputstva koja trener treba da pratiPripremajui se za igru sa datim protivnikom, trener sastavlja plan igre i odreuje individualne zadatke za pojedine igrae. Ukoliko je mogue, planira trening utakmicu sa ekipom koja ima slian stil igre, odnosno pravi model predstojeeg takmienja. Procenjuje glavne adute, kao i slabe strane u ekipi protivnika i na osnovu toga odreuje taktike varijante, naravno i u odnosu na mogunosti svoje ekipe. Radei na tom planu, dobro je takoe, dati sebi odgovor na sledea pitanja: kako neutralisati najjae adute protivnika?kako u najveem stepenu iskoriavati slabe strane protivnika?kako kompenzovati ili prikriti slabe take u svojoj ekipi?kako u najveem stepenu iskoriavati jake strane svoje ekipe?

Ovaj kompleks uputstava, neophodnih za efikasno rukovoenje odbojkakom ekipom za vreme utakmice, ne treba tretirati kao gotov recept za pobedu. Tek umeno i stvaralako korienje svih, pravilima odbojkake igre, dozvoljenih sredstava za vreme utakmice, u konkretnim situacijama, omoguie da se izbegne niz nepotrebnih greaka i poraz. To u konsekvenci korisno utie na porast autoriteta trenera u oima igraa.Treba biti svestan toga da korienje ovih uputstava u praksi nee uopte biti lako. Ozbiljne greke prave i iskusni treneri. Od trenera se esto zahteva da u stresnim situacijama paljivo posmatra celu utakmicu, briljivo analizira igru pojedinih igraa i ekipe u celini, prati ponaanje protivnikog trenera i igru protivnike ekipe, a takoe i da donosi pravilne odluke, sa stanovita krajnjeg rezultata utakmice.

Elementi menadmenta ekipom

1. Instrukcije pre utakmice

Trener dri sastanak cele ekipe pre utakmice. Ovaj sastanak treba obaviti bez urbe, ali isto tako, ne sme da traje isuvie dugo. U nekoliko reenica, sa punim ubeenjem i poznavanjem stvari, treba opisati igru najboljih igraa protivnike ekipe, kao i taktiku protivnika.Treba ponoviti najvanije take vlastitog taktikog plana i odatle zadatke, koji proistiu za pojedine lanove svoje ekipe.

2. Zagrevanje

Bez dobrog zagrevanja igrai nee biti u stanju da prikau svoju vetinu, naroito na poetku utakmice. Spoljanji znak za dobro sprovedeno zagrevanje je znoj, ali ne mora biti pravilo. Glavni akcenat u zagrevanju stavlja se na provebavanje svih elemenata igre. Na osnovu prakse, zagrevanje bi,uslovno, moglo da se podeli na etiri dela: podizanje radne temperature (tranje, vebe oblikovanja u mestu i kretanju),specifino zagrevanje bez lopte (pokreti i kretanja gde se simuliraju takmiarski pokreti i kretanja),zagrevanje uz korienje lopte izagrevanje, odbojkakim argonom reeno, na mrei.

Zagrevanje na igralitu na kome se igra utakmica treba, osim toga, koristiti za :navikavanje igraa na optu atmosferu, igralite, linije, mreu, osvetljenje, publiku...,dobijanje sigurnosti u sebe, kroz uspeno izvoenje lakih vebi, svojim angaovanjem na zagrevanju loptom, igrai treba da pokau elju da ostvare pobedu, opte okolnosti i deavanje za vreme zagrevanja, treba da olakaju treneru i kapitenu da za vreme reba izabere " bolju stranu"...

3. reb pre poetka utakmice

1.Prilikom reba pre poetka utakmice, bira se servis, ukoliko:igrai protivnike ekipe nemaju dobar prijem servisa, odnosno, prave veliki broj greaka prilikom prijema servisau naoj ekipi imamo igraa koji izvodi efikasan servisje naa ekipa dobra i efikasna u ispoljavanju bloka i odbrane

2.Trener i kapiten se odluuju za prijem servisa, ako:je u naoj ekipi dobro savladan osnovni napad ( prijem - dizanje - napad ),u ekipi imamo efikasne napadae.

4. Menadment ekipom za vreme igre

Za vreme zagrevanja, odnosno pred sam poetak utakmice, ali i u toku prvog seta, trener procenjuje da li su igrai koje vodi u stanju da realizuju postavljeni taktiki plan. Istovremeno, mora tano da prozre taktiki plan protivnika i da nae odgovarajue kontramere. Takoe, mora proceniti da li su svi igrai iz prve postave, tog dana, sposobni da ispolje potrebni nivo efikasnosti tehnike. Ako je neko od njih izrazito slab, moe se zameniti bez veeg rizika.

5. Trener mora imati poverenja u igrae. Ne sme gubiti veru u njih, ak i onda kada za vreme igre ne funkcionie sve onako, kako je zamislio. Ponekad treba strpljivo saekati pola, pa ak i ceo set, pre nego to igra dobije pravilan tok.6. Trener ne sme dozvoliti situaciju da neki igrai prestaju da se "bore za svaku loptu". Tolerisanje takvog ponaanja na terenu obara moral i volju za borbom kod ekipe.7. Ne bi trebalo menjati primenjivanu taktiku, sve do trenutka kada se primete prvi znaci nedostatka efikasnosti u igri sa jednakim protivnikom.8. Trener ne sme nikada da pokae, da prestaje da veruje u mogunosti ekipe. Kada igrai primete u ponaanju trenera neraspoloenje, nedostatak sigurnosti u sebe, vrlo brzo poinju isto tako da se ponaaju.9. Treba imati na umu i to ulivati igraima, da ak i kod visokog vostva protivnika, ima ansi za pobedu, ako se ne prave banalne greke i portvovano bori do poslednjeg poena.

10. Na osnovu iskustava mnogih odbojkakih strunjaka, set bi se, uslovno, mogao podeliti na tri dela: prvi deo igre je do prvog tehnikog TA, drugi deo je do drugog tehnikog TA i trei deo je do kraja seta. 11. U okviru ovih delova igre postoje odreene kritine take, psiholoke barijere: prva barijera predstavlja igru do drugog tehnikog TA, druga bi bila igra do dvadesetog poena i trea je do kraja seta. Trener se stara da njegova ekipa prva savlada ove barijere. Ako se desi da protivnik prvi savlada ove psiholoke barijere, trener mora da uini sve da izravna prevagu protivnika. To se moe postii promenom tempa igre, promenom taktikih varijanti, prekidima igre, zamenama igraa...

12. Treba se drati principa da za pobedu igraju svi igrai. Odbojka je kolektivna igra u kojoj se uspeh postie zahvaljujui harmoninoj saradnji i onih slabijih igraa. Demonstracija ponaanja "sportskih zvezda" i egoizma u igri, ne slui za dobro ekipe.13. Kod izjednaenog nivoa ekipa na utakmici, retko se deava da krajnij rezultat bude 3 : 0 . Ako ekipa povede sa 2 : 0, u treem setu treba biti spreman na bespotednu borbu da bi se dobila utakmica. 14. Eventualni gubitak u treem setu ("sindrom treeg seta"), ne treba da smanji elju za pobedom, borbom, niti raspoloenje u igri. Utakmica se nastavlja dalje i treba uraditi sve da bi se ostvario krajnji rezultat - pobeda.

5. Pauze u igri

Trener trai TA ili vri zamenu igraa, kada :ekipa gubi odreeni broj poena za redom ( tri ),primeti jasno momenat dezorganizacije, nesporazuma...,ne uspe da efikasno realizuje taktike postavke,hoe da poremeti ritam igre protivnika i da mu oduzme inicijativu,protivnik savlauje jednu od kritinih taki i ima prednost od 2 - 3 ili vie poena,hoe da iznenadi protivnika neoekivanom promenom,je neko od igraa iz ekipe umoran, povreen ili se nedovoljno angauje u igri,neko od igraa u igri neispunjava taktike zamisli i postavljene zadatke,hoe da u igru uvede igraa specijalizovanog za igru u odbrani ili napadu, odnosno za pojaavanje igre u zoni odbrane ili napada.

5.1. Korienje TA u igri

Onog trenutka kada sudija da znak za prekid igre, igrai treba to bre da dou do klupe za rezervne igrae, da bi uli ta trener ima da im kae. Za vreme trajanja TA, trener mora biti skoncentrisan i pripremljen za ono to e rei igraima. Umesto da svoju panju usmerava na ukazivanje greaka i tumaenje kako da se isprave, trebalo bi saeto da kae ta uiniti da se one ne bi ponovile ( npr. treba ukazati gde usmeriti servis, na koga i na koje mesto - zonu upraviti dizanje, koja su mesta na polovini protivnika slabije branjena... ).Za vreme 30 ili 60 - sekundne pauze trener ne sme tolerisati diskusije i eventualne prepirke meu igraima. Isto tako sam ne sme da vie na igrae. Savete i uputstva treba da daje ubedljivo, struno i sa izvesnom dozom optimizma. Trener koji se samo ali, ljuti i gubi prisustvo duha, vie smeta nego to pomae ekipi.

Bilo bi dobro da se na osnovu dobrog poznavanja linosti igraa, saveti upuuju svakom lino, na razliite naine. U odreenim situacijama, radi postizanja trenutka oputanja, trener moe da se trudi da na trenutak odvrati panju igraa, od onoga to se deava na terenu. Posle nastavka igre vidi se da li igrai u igri koriste dobijena uputstva. Ako ne , onda treba izvriti izmenu tih igraa, jer u odbojci vlada princip: " bolje je kada ekipa ima jednu, makar i slabu taktiku, nego kada svaki igra ima svoju sopstvenu ".

5.2. Zamena igraa

Pri ocenjivanju ponaanja igraa za vreme igre, treba pre svega uzimati u obzir nivo efikasnosti ispoljavanja tehniko taktikih elemenata, ali se pri tom ne sme zaobilaziti ponaanje igraa na terenu i njegova angaovanost u igri. Ako u igri ne uestvuje sa punim angaovanjem i time loe utie na ponaanje cele ekipe, treba ga zameniti.Ako ekipa vodi i ima inicijativu, ne treba praviti zamene, odnosno treba se drati principa: "ekipa koja pobeuje, ne menja se". Meutim, povremeno treba davati mogunost da igraju i mlai - neiskusniji igrai. Zamene igraa ne treba vriti suvie esto, jer igrai, kao i cela ekipa, mogu izgubiti poverenje u sebe. Prvu estorku sainjavaju igrai selekcionisani u mnogim probama, u dugom periodu priprema i ona predstavlja uigran tim. este izmene su opasne zbog razbijanja taktikog i psiholokog jedinstva ekipe.Povremeno je bolje da se ne zamenjuje igra, koji je glavni u ekipi, ak i onda kada pokazuje slabiju formu, jer bi rezervnom igrau bilo teko da ga zameni u njegovoj ulozi ( npr. diza, kapiten ... ).

Protiv slabijeg protivnika moe se postaviti druga estorka,. ali pojaana sa par iskusnijih igraa. Zamena igraa ne moe da bude improvizacija. Treba da bude deo taktikog plana, uvebana i proverena na treninzima i trening utakmicama. Svaki rezervni igra treba da zna svoje zadatke i mesto na terenu. Trener mora na vreme da upozna rezervnog igraa o njegovom ulasku u igru, da bi se on mogao pripremiti za ispunjavanje odgovarajuih zadataka. Igrau koji je zamenjen, treba rei zato je to uraeno i ta bi trebalo da radi i kako da igra, kada ponovo ue u igru.Ako trener namerava da radi kratke izmene zbog pojaavanja odreene linije igralita, onda to treba vebati i uvebati na treninzima i trening utakmicama.U kritinim i odluujuim momentima utakmice u igru se ne uvode neiskusni igrai. Njima treba dati ansu kada ekipa pobeuje, ali ih takoe ne treba stavljati na klupu za rezervne igrae, im naprave prvu greku. U tekim trenucima, kada izmenu treba izvriti odmah, uvodimo starijeg, iskusnijeg igraa, ak i ako je nezagrejan. Trener, u raznim situacijama, isprobava otpornost pojedinih igraa na zamenu i trudi se da zapamti ta iskustva.

6. Pauze izmeu setova

U pauzama izmeu setova trener, zajedno sa igraima pravi kratku analizu predhodnog seta i odreuje taktike varijante za sledei. Treba, pre svega, proceniti da li je postava njegove ekipe, u odnosu na postavu protivnika, korisna ili je treba promeniti. Laka pobeda u setu esto izaziva oputanje u ekipi i potcenjivanje protivnika. Trener mora da spreava ovakve tendencije. Povremeno je dobro da se izvri jedna ili dve izmene pre poetka sledeeg seta, radi odranja nivoa motivacije u ekipi.

7. Tempo i ritam igre

Svaka ekipa ima svoj ritam igre. Ako doe do njegovog poremeaja, obino se gubi inicijativa, to moe da ima za posledicu poraz.Ekipa treba da se trudi da protivniku nametne svoj ritam, tempo igre bez obzira na okolnosti. Ekipe na najviem nivou umeju da menjaju ritam igre i esto to koriste, kao taktiku varijantu.U kojim situacijama se trudimo da ubrzamo tempo igre?kada naa ekipa vodi, a protivnik je dezorganizovan,kada je protivnik umoran,kada se protivnik trudi da uspori tempo igre.

Na koji nain moemo da ubrzamo igru?primenjujui razliite taktike varijante (napad prvim i drugim tempom),smanjujui vreme izmeu pojedinih akcija u skladu sa pravilima igre.U kojim situacijama se trudimo da usporimo igru?ako se u igru nae ekipe uvlai dezorganizacija,ako je naa ekipa umorna,ako naa ekipa igra loe i ne moe da preuzme inicijativu. Na koji nain moemo da usporimo igru?korienjem svih moguih prekida igre,produavajui vreme prekida izmeu pojedinih akcija.

8. Ponaanje trenera posle utakmice

Neposredno posle utakmice, naroito kada je ekipa igrala dobro, ali doivela poraz, trener treba da se priblii igraima da bi im podigao moral. Kada je ekipa pobedila, a igrala slabo, bez pune angaovanosti, kazivanje trenera treba da ima kritiki duh. Analizirajui utakmicu, na specijalnom sastanku, treba konstatovati:u kom stepenu je bio realizovan taktiki plan?kako su izvrili svoje zadatke, pojedini igrai?da li su svi igrai igrali sa punim angaovanjem?treba izneti glavne uzroke pobede ili porazatreba zajedno razmisliti o tome, da li je u igri nekog od igraa, neki momenat zasluivao da bude naroito podvuen (npr. vrlo portvovana igra u odbrani...)u rezimeu treba skrenuti panju na one elemente, koje pre naredne utakmice treba popraviti.

9. Zakljuak

Znanja iz oblasti upravljanja odbojkakom ekipom, oslanjaju se za sada, iskljuivo na iskustvo trenera. Obino mora da protekne izvesno vreme, pre nego to obe strane trener i ekipa ponu da sarauju sa punim razumevanjem. S obzirom na specifinost rada trenera, on treba samokritiki da prilazi ispunjavanju svojih obaveza i da stalno tei ka podizanju profesionalnih kvalifikacija i ka neprestanoj edukaciji i samoedukaciji.

Hvala na panji!