Medjunarodni terorizam

7/27/2019 Medjunarodni terorizam

1/9

Meunarodni terorizam:

Drugaiji svetski rat

(Brian M. Jenkings)

Meunarodni terorizam: Drugaiji svetski rat

''Trei svetski rat je poeo'', rekao je ozloglaeni terorista Karlos svojim taocima uBeu 1975. godine. Francuski vojnik u Bejrutu, preiveli iz samoubilakog teroristikog

bombakog napda u kome je poginulo 58 njegovih drugova, dao je slino zapaanje: ''Naih58 drugova su moda prve rtve Treeg svetskog rata''. Za razliku od ratova iz prolosti, ovajrat nije poeo sa nekim odreenim dogaajem. Zaista, niko sa sigurnou ne moe da kaekada ili gde je on poeo.

To nije rat za koji su se vojske nacionalnih vlada pripremale, ne postoje masovnenaoruane formacije koje napreduju sreditem fronta, nema divizija na maru, nema uzletanja

borbenih aviona, to je pre stotinu ratova voenih od strane nekontrolisanih i surovihprotivnika. Oni deluju pod razliitim obelejima: frakcija Crvene Armije, Crvene Brigade,Oruane Snage Nacionalnog Osloboenja, Revolucionarne Oruane snage, Revolucionarna

Narodna Armija, Popularni Front, Sveti Rat...To je konflikt za koji mi nismo adekvatno pripremljeni. Ambasade su bile unitavane,

graani su bili kidnapovani i ubijani, mlazni avioni su bivli razneseni na zemlji...Ukoliko su brojani gubici mali u poreenju sa gubicima koji su pretrpljeni u vie

konvencionalnih borbi, oni su bez obzira simbolino i politiki znaajni. Teroristi sudemonstirali tekoe u uzvraanju. Oni su nas primorali da preusmerimo poveanje sredstava

na sopstvenu zatitu i zatitu naih postrojenja od njihovih napada. U Sjedinjenim AmerikimDravama, Zdrueni Generaltab Oruanih Snaga SAD-a, sekretarijat odbrane, dravnisekretarijat, pa ak i Predsednik, ive iza betonskih barijera, vidljivih podsetnika njihoveranjivosti.

Definicija terorizma

Kad govorimo o terorizmu, o emu mi to tano gorovrimo? Kako se to terorizamrazlikuje od obinog zloina? Jesu li sva politiki motivisana nasilja terorizam? Da li jeterorizam sinonim za gerilski rat ili je to termin odgovarajue rezervisan za one koji

pokuavaju da zbace vlade? Da li i vlade mogu biti teroristi? Kakva je razlika izmeu vonjekamiona napunjenog eksplozivom u ambasadu i bacanja bombi na grad? Kako pravimo

korisne razlike? U sutini ove rasprave o terorizmu pre ili kasnije se nau u movaridefinicije.Termin ''terorizam'' nema peciznu i iroko prihvaenu definiciju. Da je to isto stvar

opisa, ustanoviti definiciju bilo bi jednostavno: ''Terorizam je nasilje ili sredstvo nasiljaproraunato da stvori atmosferu straha i uznemirenja u svetu, da terorie, koje bitrebalo da donese neke socijalne ili politike promene ''. Ovo je veoma blizu definiciji koja

je ponuena od strane junoamerikih pravnika pre vie od 35 godina, ipak terorizam sesastoji od akata koji u sebi mogu biti klasini oblici kriminala ubistva, paljevine, upotrebaeksploziva, ali oni se razlikuju od klasinih oblika kriminala po tome to su izvreni ''sanamerom da stvore paniku, dezorganizaciju i teror u organizovanom drutvu''.

Ali da li ova definicija stavlja terorizam u okvir kriminala, mi ivimo u svetu koji

priznaje legitimnost rata i pravo na revoluciju. Na poetku 20. veka socijalistiki


2/9

Meunarodni terorizam Drugaiji svetski rat

revolucionari u Rusiji su bili ponosni da sebe nazovu teroristima. Oni su imali teroristiki deopropisno nazvan Teroristika Brigada i oni su esto vrili selektivne atentate kako bi proiriliteror meu ruskom vladajuom elitom. Oni su bili paljivi da ne povrede prolaznike, pa ako jenjihova planirana rtva bila u drutvu lanova svoje porodice, oni bi odustajali od napada.Ironino, dananji teroristi su manje obazrivi pri svojim akcijama i vie zabrinuti za njihov

javni imid. U doba masovnih medija, terorizam je postao pogrdan izraz, teriristi sada sebezovu svakako, samo ne teroristi.Niko nije terorista ko stoji iza pravednih razloga rekao je Jasif Arafat Ujedinjenim

Nacijama. Ukoliko prihvatamo Arafatovu izjavu, problem definicije se dalje komplikuje,poto validnost razloga mora biti ukljuena u kriterijum. Kao rezultat, samo do domaaja ukome se svi na svetu mogu sloiti oko pravednosti odreenog razloga postoji mogunost da se

postigne saglasnost oko toga koja akcija jaste, a koja nije teroristika akcija.Neke vlade su sklone da oznae kao terorizam sve nasilne akte uinjene od strane njihovihpolitikih protivnika, dok anti-vladini eksperti esto tvrde da su rtve vladinog terora.Upotreba termina ukljuuje moralnu ocenu. Ukoliko jedna grupa uspeno prikai oznaku''teroristi'' svojim protivnicima, to e oni indirektno ubediti druge da usvoje njihovu moralnu i

politiku taku gledita, ili bar da odbace ''teroristiko'' gledite, terorizam je neto to radeloi momci. Ovo povlai granicu izmeu onog to je legitimno i onog to je nelegitimnoizmeu ''pravog naina borbe'' i ''pogrenog naina borbe'', donosi visoke politike uloge uzadatak definicije.

Terorizam je poslednjih godina postao moderna re kojom se slobodoumno asocira naraznovrsne nasilne akte koji nisu obavezno usmereni ka izazivanju terora. Vano je napravitirazliku izmeu akcija koje nameravanuju da teroriu i akcija koje sluajno zastrauju.Pljakai mogu da zastrae populaciju velikih urbanih zona, ali oni prouzrokuju teror kao nus

pojavu njihovih zloina, njihovi ciljevi su novanici i satovi, a ne uzbuivanje.Tekoe u definisanju terorizma vode ka zakljuku da to je za jednog oveka

terorista, za drugog oveka je borac za slobodu. To asocira na to da ne moe biti objektivnedefinicije terorizma, da nema univerzalnih standarda ponaanja u konfliktu. Meutim,civilizovane nacije su sainile zakonom utvrene modele ponaanja koja predstavljajukriminal. Ubistva, otmice, pretnje ivotu i voljno unitenje imovine javljaju i krivinimzakonima svake zemlje. Istina neke od zabrana mogu biti legalno prekiene u vreme rata:zakon protiv ubijanja, na primer, mogu biti prekreni od strane onih koje nazinamo''zakonitim borcima''. Teroristi tvrde da nisu kriminalci, ve vojnici u ratu pa su zato

privilegovani da kre obine zakone. Ali ak i u ratu postoje pravila koja zabranjujukorienje odreenih oruja i taktika.

Ratna pravila garantuju civilima neborcima, koji nisu spojeni sa ''opravdanim''metama, bar teoretski imunitet od namernih napada. Ona zabranjuju uzimanje talaca. Ona

zabranjuju nasilje nad zarobljenicima. Ona odreuju zaraenost. Ona definiu neutralnuterotoriju. Ta pravila se ponekad kre i u tom sluaju oni odgovorni za te prekraje postajuratni kriminalci. Ali krenja ni u kom sluaju ne umanjuju opravdanost pravila.

Neki meunarodni zakonodavci vide ratna pravila kao mogue reenje dileme odefiniciji. Oni predlau da umesto da pregovaramo o novim sporazumima o terorizmu kojimalo verovatno mogu biti prihvaeni ili nametnuti, nacije bi trebalo da primene ratne zakone,oko kojih su se skoro svi sloili. Teroriste bi trebalo tretirati kao vojnike koji su poinilizverstva. Skoro sve zemlje su se sloile da sude isporuene vojnike koji su poinili zverstva umeunarodnim oruanim sukobima. Zato bi se osobi kojoj nije eksplicitno priznat statusvojnika priznalo vee pravo da poini nasilje nego vojniku? Sa stanovita ratnih zakona,terorizam bi obuhvatio sve akte uinjene u prolosti koji bi, ukoliko su poinjeni za vreme

rata, konstituisali ratne zloine.

2


3/9


Terorizam bi trebalo objektivno da bude definisan po kvalitetu samog akta, ali ne poidentitetu poinilaca ili prirodi njihovih razloga. Svi teriristiki akti su zloini, a mnogi bitakoe bili ratni zloini ili prikraji pravila rata ako prihvatimo teroristike tvrdnje da onivode rat.

Svi ukljuuju nasilje ili sredstva nasilja, ponekad sa odreenim zahtevima. Nasilje je

esto usmereno ka civilnim ciljevima. Ciljevi su politiki. Akcije su esto sprovoene nanain koji e postii maksimum publiciteta. Poinioci su obino lanovi organizovanih grupa.Njihove organizacije su potrebne proiene, ali za razliku od drugih kriminalaca, teroristiesto preuzimaju odgovornost za svoje akte. I konano obeleje terorizma akti suusmereni da prouzrokuju psiholoke efekte van trenutnih psiholokih oteenja.

Dok ovaj kriterijum ne eliminie sve dvosmislenosti, one nas onemoguuju dapovuemo neke granice i da odgovorimo na neka od pitanja. Terorizam se razlikuje odobinog kriminala po svojoj politikoj svrsi i po svom glavnom cilju. Nije obian pljaka

banke, ni ovek koji je pucao u predsednika Regana terorista. Slino tome nije ni svakopolitiki motivisao nasilje, teririzam. Vojnik Narodne Vojske amerike revolucije ipobunjenik u Centralnoj Americi - obojica imaju politike ciljeve, ali oni nisu automatski

teroristi. Terorizam nije sinonim sa gerilskim ratom ili sa bilo kojim drugim ratom i nijeiskljuivo rezervisan za one koji pokuavaju da zbace vlade. Leviarski atentatori idesniarski odredi smirti koji u tajnosti rade pod okriljem Ministarstva unutranjih poslova,oboje koriste istu taktiku u istu svrhu da izazovu strah i da izmene politiku situaciju.

Razlikovanje koncepta sukoba

Meunarodni teririzam obuhvata one teriristike incidente koji imaju jasnemeunarodne posledice: incidenti u kojima teroristi idu u inostranstvo da napadnu svoje meteu kojim ostaju kod kue ali biriju svoje rtve na osnovu njihovih veza sa stranom dravom(npr. diplomate ili direktori stranih korporacija), napadaju meunarodne komercijalne linije(npr. aviolinije). Ona iskljuuje znaajnu koliinu teroristikog nasilja koje je sprovedeno odstrane terorista koji funkcioniu unutar svojih sopstvenih zemalja protiv svojih nacionalnihvlada, kao i u mnogim zemljama od strane vlade soprovedenog nasilja protiv sopstvenihgraana. Na primer, Irski teroristi koji diu u vazduh druge Irce u Belfastu nee se raunatikao meunarodni teriristi, kao ni italijanski teriristi koji kidnapuju italijanske zvaninike uItaliji.

Ovakva definicija meunarodnog terorizma oslikava posebnu zabrinutost SjedinjenihDrava, kao i prilinog broja drugih vlada koje su esto mete terorista iz inostranstva. Pitanjeovde nije generalni problem politikog nasilja ili terorizma, niti uzroka konflikta koji utiu na

poveanje teroristikog nasilja. To su domae stvari. Jedinica mere je prelivanje ovog nasilja

u meunarodne okvire. Ali zato bi, teroristi bi mogli zapitiati, oni igrali po uspostavljenimpravilima diplomatije i rata kada su ova pravlila doneta od strane male grupe uglavnomzapadnih nacija radi njihove sopstvene prednosti i kad oni osuuju grupe bez priznatih vlada,teritorija, ili armija zbog primenjivanja njihovog ''prava'' da pribegnu nasilju?Teroristi dananjice ne vide bitnu razliku izmeu lokalnih autoriteta protiv kojih se bore idiplomatskih i komercijalnih reprezenata stranih sila. Svi teroristi, od urbanih gerilaca uJunoj Americi, pa do Palestinskih boraca na Srednjem Istoku, su prihvatili Marksistikikoncept imperijalizma. To je postalo predmet sudbine u mislima Treeg Sveta. Bankar naMenhetnu, ambasada u Montevideu, lokalno predstavnitvo multinacionalne korporacije,

predsednik u svom uredu sve su to karike u lanci ekonomske eksploatacije i politikerepresije. To je kocept deljen od strane ''neregularnih'' u Severnoj Americi, Zapadnoj Evropi i

Japanu koji sebe smatraju ubrzanim snagama revolucije Treeg Sveta.

3


4/9


Mnoge vlade Treeg Sveta, posebno one u Africi i Aziji, ne sarauju uvek sanaporima Amerike i Evrope da identifikuju i poraze meunarodni teririzam, ne zato to tevlade odobravaju teroristiku taktiku, nego zato to vide antiteroristike napore kao deoiroke kampanje usmerene da stave izvan zakona neregularne metode ratnih dejstava koje surezvijene u Treem Svetu za vreme graanskog rata u Kini i Antikolonijalnih borbi u Aziji i

Africi. Ne mali broj pobunjenikih efova Treeg Sveta i dananjih lidera je nekad sebenazivao teroristima. Njihove vlade, posebno one koje oskudevaju sredstvima modernogkonvencionalnog rata, pa zbog toga namerno iskljuuju iz svojih definicija o terorizmu drugasredstva borbe ''ratova osloboenja'', gerilska ratna dejstva koja su oni nekad primenjivali,ili koja sad primenjuju u ime razloga koje podravaju.

Pozicije meunarodnog terorizma prihvaene od strane vlada Treeg Sveta,podudaraju se sa pozicijama koje su one zauzele na enevskim pregovorima kako bi izmeniliratne zakone. Zato, oni tee da proire prava i zatitu originalnih enevskih Konvencija nadneregularnim snagama, kao i da nad regularnim vojnicima u meunarodnim ratovima. Oni suistakli da su enevske Konvevcije i ostali ratni sporazumi prihvaeni od strane Evropljana da

bi regulisali ratna dejstva izmeu Evropljana, ali su oni odbaeni iz ''meunarodnih ratnih

dejstava'' koje Evropske vojne snage koriste da bi stekli i zadrali svoje kolonije. Drugimreima, kad Evropljani pucaju na Evropljane, to su paljivo regulisana dejstva, ali kadEvropljani pucaju na Afrikance ili Azijate, oni mogu da rade ta hoe. Vlade Treeg Sveta se

plae da Amerikanci i Evropljani sad hoe da zabrane neregularne metode koriene od stranedomorodaca za uzvraanje kao ''terorizam'' i pomou toga ih stave van zakona.

Njihovo odbijanje ovog nejednakog stanja bilo je oslikano u irokoj definicijimeunarodnog teririzma koja je predloena od strane nesvrstavih nacija iz 1973. godine, kojaukljuuje ''akte nasilja i druge akte represije od strane kolonijalnih, rasistikih i stranih reima

protiv ljudi koji se bore za svoje osloboenje...'', tolerisanih ili podranih od strane dranja,organizacija preostalih faista ili plaenih grupa ija je teroristika aktivnost usmerena protivdrugih suverenih drava; akte nasilja pounjene od strane pojedinaca ili grupa koji ugroavajuili uzimaju nevine ljudske ivote ili ugroavaju fundamentalne slobode.

Ove definicije ne utiu na neotuiva prava samoodluivanje i nezavisnost svih ljudipod kolonijalnim i rasistikim reimima kao i pod drugim oblicima strane dominacije.

Mora biti upameno da ova debata o tome ta konstituie meunarodni terorizam,poinje jo ranih 70-ih, kada su se gerilske vojske jo uvek borile za nezavisnost uporugalskoj Angoli i Mozambiku, protiv belih ugnjetavakih vlada u Rodeziji i Junoj Africi,za ''nacionalno osloboenje'' u Indokini i za oporavak Palestinske Domovine na SrednjemIsoku to su razlozi koji uzrokuju znanajnu podrku Treeg Sveta.

ak ni zbaene vlade nisu bile u stanju da se sloe oko zajednike definicije terorizma,oni su postigli zavidan nivo kooperacije u bavljenju izvesnim aspektima ovog problema. Ovo

je bilo postignuto zajednikim izbegavanjem definisanja kao i identifikovanjem specijalnihtetoristikih taktika koje interesuje sve nacije, na primer, veina nacija je potpisalo i generalnose obavezalo razliitim meunarodnim konvencijama protiv otmica i sabotiranja letelica. Neiznenauje, svetske diplomate su se sloile da diplomate ne bi trebalo da budu meteteroristikog nasilja i potpisali su ''Konvenciju o Prevenciji i Kanjavanju Zloina ProtivMeunarodno Zatienih Osoba. Visok stepen saradnje je postignut u manjm meunarodnomforumima, kao to su G-8 Samit Evropske Unije, gde se politiki konsenzus mnogo lake

postie.

Teorija terorizma: Usmeren na Gledanje Ljudi

Dananji terorizam se u mnogome razlikuje od teorija gerilskog ratovanja dvadesetogveka, za ta Mao Cetung zasluuje najvie zasluga, iako su ga njegova prevelika zabrinutost

4


5/9


za zadobijanjem podrke masa verovatno naterala da odbaci taktiku privremenog terorizma.Za vreme graanskog rata u Kini, Mao je formirao seriju odnosa, veza koje su se razlikovaleod konvencionalnih vojnih strategija kao i od ranijih marksistikih revolucionarnih teorija. On

je uspostavio veu vanost vojne moi nego to su ranije Marksisti uradili. Oni su se uglanomoslanjali na politiku organizaciju, posmatrajui vojni udeo u revoluciji samo kao finalni

napad na zgrade vlade. Ovo nije uspevalo u Kini. Mao je morao da vodi dug rat, ali poto sunjegove snage bile brojano i tehniki inferiorne u odnosu na snage njegovih pritivnika, on jemorao da zameni politiku mo za konvencionalnu vojnu mo. Sa snanom politikommotivacijom, Mao je zakljuio, gerilske snage uz podrku kineskih seljaka bi mogle da

preive vojne promene i da povedu produenu vojnu kampanju koja bi trebalo da iscrpinjihove protivnike.

Maov kocept ''narodnog rata'' razraen u pobunjenikim pokretima iz 50-ih i 60-ihgodina, oslobodio je ljude koji se bave strategijom miljenja o ratnim dejstvima iskljuivokroz te armije veeg broja vojnika i boljeg naoruanja. On je dozvolio odlunimrevolucionarima koji su oskudevali u konvenconalnoj vojnoj moi da izazovu vojnosuperiornije snage, sa izvesnom nadom da e ih na kraju poraziti. Moda to postavlja

preveliki teret politikoj motivaciji i odlunosti koji su veoma subjektivni faktori ali to jeubedilo kasnije revoluconare da im nekoliko pitolja i njihovo sopstveno politiko ubeenje(koje je za njih superiorno u odnosu na bilo ije) moe eventualno garantovati pobedu.

Mao je predloio da gerila mora biti usmerena kao i zavisna od politike mobilizacijeonih ljudi koji u konvencionalnim vojnim sukobima predstavljaju samo posmatrae. Mao jeuveo vezu izmeu vojne akcije i visine i reakcije publike. Ovo je pridodalo novu dimenzijuoruanom sukobu: Umesto da postiu uspeh uglavnom na osnovu psiholokih efekata kojeizaziva vojna akcija kod neprijatelja, sratezi sad mogu da kau da su efekti koje nasilne akcijeimaju nad ljudima posmatraima nezavisni, a u nekim sluajevima i jednaki ili ak nadmaujustvarne psihike tete po vanosti. Terorizam je tako gurnut do najekstremnijeg nasilja, iakoteroristi to ne umeju ba najbolje da objasne.

''Politika mo raste iz cevi puaka'', napisao je Mao, nagrada je koju su teroristi radospremni da ponove. Njihovo sopstveno miljenje oigledno prestaje kod njihovih usta.Poslednjih godina su okrenuli hiljade stranica manifesta prirunika, direktiva, zahteva,komentara, kririka i samokritika, ali jo uvek moraju da artikuliraju jasnu i ubedljivu teorijukako bi objasnili kako to bacanje bombi ovde i povlaenje okidaa tamo ima veze sa

postizanjem njihovih ciljeva. Ono to se izrodilo iz ovoga je mnotvo ljutite literature,slogana, neopravdanih pretpostavki nedokazanih zapaanja i uopte loe analize. KarlosMarighelasov ''Mini prirunik za urbanu gerilu'' je trebalo da inspirie i da uputi prvegeneracije terorista u Latinskoj Americi i Zapadnoj Evropi nudi najbolji prikaz teroristiketaktike. (Marighela odmetnik od brazilske Komunistike Partije, poginuo je u

revolverakom obraunu sa brazilskom policijom teko da je model uspeha). Dananjiteroristi ne nude ni teoriju, ni doktrinu, ni strategiju, ak ni inspiratinvnu viziju budunosti.Veina stranaca smatra da je teko razumeti kako to ubistvo Olimpijskih atletiara u

Minhenu, ili otmica aviona u Rimu mogu da ublae patnje Palestinaca na Srednjem Istoku, ilikako to dizanje u vazduh ureda na Menhetnu moe da pomogne da se srui diktator uLatinskoj Americi. I sami teroristi mogu da se raspravljaju izmeu sebe oko toga da liodreene akcije pomau ili kode njihovim razlozima. Za neke teroristike napade moeizgledati da su nasumino ili direktno usmereni protiv meta koje nisu direktno povezane sateroristikim razlozima. Iz ovog razloga su teroristiki akti esto pogreno shvaeni kaonepromiljeno nasilje, besmisleno nasilje, ili neracionalno nalsilje; ali terorizam je retkonepromiljen ili neracionalan.

Ako nije nepromiljen, terorizam mora imati svrhu ali koju? Da bi smo odgovorilina ovo pitanje, moramo da pokuamo da mislimo kao terostisti i da vidimo iza pojavnog

5


6/9


beznaaja ponekad ak i iza tragine apsurdnosti pojedinakog teroristikog akta i darazaznamo njihove ciljeve.

Teroristiki ciljevi nisu oni iz konvencionalnih borbi. Teroristi ne pokuavaju dazauzmu i da zadre zemljini prostor, ili da psihiki unite protivnike snage. Oni obino neraspolau sa takvom vrstom moi koja je potrebna da bi ostvarila takve tenje. Umesto toga

pokuavaju da svojim aktima potstaknu i manipuliu strahom, radi razliitih ciljeva.Terorizam moe biti usmeren ka sticanju publiciteta. Teroristi se nadaju da edramatini i okantni nasilni incidenti privii panju ka njihovim razlozima, kako bi se oni

pojavili kao snaga sa kojom e ih poistovetiti. Atmosfera straha i uzbune koju oni stvarajuesto utie na ljude tako da oni preuveliavaju znaaj teroristikih razloga kao imogunosti njihovih snaga i njihovih pokreta . Poto je veina teroristikih grupa mala inejaka, nasilje koje oni stvaraju mora biti umnogome dramatinije i namerno okantnije.

Teroristiki akti su esto paljivo koreografisani kako bi privukli panjuelektronskih medija i meunarodne tampe. Same rtve esto ne znae nita za teroriste.Terorizam je usmeren na Gledanje Ljudi, a ne na stvarne rtve. Terorizam je pozorite.

Individualni teroristiki akti takoe mogu biti usmereni na izvlaenje nekih posebnih

ustupaka kao to su isplata otkupnine za otmicu, oslobaanje zatvorenika, ili objavljivanjeteroristikih poruka. Teroristi esto pokuavaju da uveaju svoju steenu mo otvarajuidramatiane talake situacije koje bi trebalo da nateraju vlade da prihvate njihove zahteve.

Zatoenje izraelskih atletiara na Olimpijadi u Minhenu, 1972. godine, je imalo dvacilja: publicitet i ustupke. Terostiti su zahtevali da izraelska vlada oslobodi odreeni brojnjihovih zatvorenih drugova. Izrael je odbio zahteve, ali milioni ljudi koji su gledaliOlimpijadu na globalnoj televiziji garantovali su teroristima publicitet koji su traili. AbuIjad, akhitekta napada, sumirao je rezulatate: ''rtva podneta od strane Minhenskih heroja nije

bila u potpunosti uzaludna. Oni nisu doneli osloboenje ni jednom od svojih drugovazatoenih u Izraelu, ali su oni ostvarili druga dva cilja operacije: Svetsko miljenje je

primorano da uzme u obzir Palestinsku dramu i palestinski narod je nametnuo svoje prisustvona meunarodnom okupljanju, koje je teilo da ih iskljui''.

Terorizam, takoe, moe biti usmeren na izazivanje opte dezorganizacije,demoralisanje drutva, kao i na ruenje postojeeg drutvenog i politikog poretka . Oviciljevi su tipini za revolucionarne, nihilistike i anarhistike teroriste. Teroristi osuujunormalno drutvena pravila i odnose kao nepodnoljivo zadovoljstvo. Dramatini teroristikiakti, smatraju oni, e probuditi armiju porencijalnih podravaoca koji tavore u apatiji.Ukoliko su benificije politike poslunosti unitene, ukoliko jednostavnost nemeanja nijedozvoljena, ukoliko je vladina nemogunost da zatiti svoje graane (to je glavni i osnovnirazlog za postojanje vlade) razotkrivena, ukoliko nema mesta za sakrivanje u rasplamtaloj

borbi, ukoliko su ljudi primorani da izaberu stranu, tada, pretpostavljaju teroristi, e se narod

priduiti protivnicima vlade i revolucija e biti sprovedena.Nestrpljivost u protivljenju ''naroda'' da im se pridrue, teroristi mogu namernousmeriti na provokaciju represije. U mislima terorista, vlade, uzbunjene kontinuranimteroristikim napadima, e biti primorane da brutalno uzvrate i moda naslepo. Teka rukarepresije e pasti na mase, iji prezir moe biti mobilisan od strane terorista.

Ova ideja je slikovito izraena od strane baskijskih terorista koji su naprisli:''Neprijatelj je kao masivna ivotinja, izbodena od mnogobrojnih pela, iritirana do takenekontolisanog besa, koja naslepo udara levo i desno, na sve strane. U tom trenutku mi smo

postigli jedan od naih najvanijih ciljeva, primoravajui ga da poini hiljadu zverstava ibrutalnih akata. Veina njegovih rtava je nevina. Tada e narod, do ove take manje-viepasivan, postati ogoren i reagovae okeui se nama. Ne bi smo se mogli nadati boljem

ishodu''.

6


7/9


Jo jedna snana motivacija za teroriste je osveta. Male grupe koje su izgubile bliskedrugove su posebno raspoloene da uzvrete neustraivo. Portorikanska separatistika grupaaktivirala je bombu na Vol Stritu sa oiglednim naporom da prouzrokuje rtve. Taj napad je

bio osveta za bombu koja je navodno bila aktivirana od strane vladinih zvaninika u kafeukoji je bio poseivan od separatista u Porto Riku. Osveta je postala manje vana u veim

organizacijama, u kojima se stradanja njihovih drugova prihvataju kao gubici u borbi.Konano, terorizam moe biti korien za nametanje poslunosti. Ovo jeuobiajena svrha dravnog ili zvaninog terorizma, ali i sami teroristi mogu primeniti nasilje

protiv svojih sopstvenih lanova kako bi obeshrabrili izdaju. eljeni cilj je propisani modelponaanja: pokornost dravi ili razlogu i puna saradnja u identifikovanju i izbacivanju izdajicaili neprijatelja. Poslednjih godina, vlade su produile svoj domaaj na emigrante i prognanike,unajmljujui teroriste ili upoljavajui sopstvene agente da napadaju protivnike reima udrugim zemljama. Libija otvoreno sprovodi svoju kampanju da ubija ''izdajice koje ive uinostranstvu'' kao upozorenje svim disidentima. Sirija, Iran, Jugoslavija, Bugarska i Rumunijasu bile optuivane za ubijanje izbeglica i problematinih prognanika u Zapadnoj Evropi.

Uspeh takvog terorizma opet zavisi od stvaranja atmosfere straha, nametnute od strane

po izgledu sveprisutne unutranje bezbednosti ili teroristike aparature. Kao i ostali obliciterorizma koji su usmereni na nametanje pokornosti, sadre elemente namerne drame:izbeglice su otete i misteriozno ubijene, prie su (esto i stvarne) irene o tamnicama i torturi.Cilj je zaplaiti i uzbuniti ciljanu publiku. Za razliku od drugih oblika terorizma, meutim,terorizam u svrsi nametanja retko ima za rtve nasumino izabrane i teroristi obino ne traeiroki publicitet. On cilja na uticaj i kontrolu svoje ''sopstvene'' populacije ili organizacije...

Teroristika Taktika: Ogranieni Repertoar

Teroristi funkcioniu sa ogranienim taktikim reprtoarom. est osnovnihteroristikih taktika sainjava 95 procenata svih teroritikih incidenata: podmetanjebombi, atentati, oruani napadi, kidnapovnja, barikadiranja i talake situacije, kao iotmice. Ni jedna teroristika grupa ne primenjuje svaku od njih. Podmetanje bombi,generalno najmanje zahtevno od svih taktika, dominira. Eksploziv je lako nabaviti i

proizvesti, a podmetanje bombi trai malo organizacije jedna osoba moe da obavi posao, samalo rizika. Podmetanje bombi ini oko polovinu svih meunarodnih teroristikih incidenata.

Ovaj taktiki repertoar se tokom vremena malo promenio. Teroristi izgleda vieimitiraju nego to smiljaju neto novo, iako se njihova taktika ipak malo promenila kaoodgovor na nove odbrambene sisteme. Na primer, zauzimanje ambasada, to je bila popularnateroristika taktika 70-ih godina, opala je 80-ih iz nekoliko razloga. Nacije su poele da

pretvaraju svoje ambasade prektino u tvrave, inei zauzimanje mnogo teim. Vlade su

takoe promenile svoju politiku. Tamo gde su vlade naginjale ka tome da ispune zahteveterorista koji dre taoce, vlade su poele da stvaraju tvrdokornu politiku dok su se teroristikeotmice i uzimanje talaca nastavljale. Zvaninici su odbijali da puste zatvorenike (najeiteroristiki zahtev) ili da ine druge ozbiljne ustupke.

Izraelska vlada je odbila da ponudi ustupke teroristima koji su drali atletiare kaotaoce na Olimpijadi u Minhenu, 1972. godine. Godine 1973. Sjedinjene Drave su odbile dase povinuju zahtevima terorista koji su drali amerike diplomate u Kartumu. Godine 1975.

Nemaka vlada odbila je da se povinuje zahtevima teorosta koji su drali nemaku ambasaduu Stokholmu, irska vlada odbila je da se povinuje zahtevima terorista koji su opkoliliholandskog biznismena, Holandska vlada je odbila da se povinuje zahtevima terorista koji suzauzeli indoneanski konzulat i britanska vlada je odbila da se povinuje zahtevima terorista

koji su drali taoce u Londonu. Bilo je naravno i izuzetaka: teroristi su povremeno dobijali

7


8/9


ustupke. Ali uopte gledano, verovatnoa da e njihovi zahtevi biti uzeti u obzir, opala jeskoro 50 % u drugom delu 1970. godine.

Nerade da prave ustupke, ili da stoje i ne rade nita dok teroristi ubijaju taoce, vlade suu velikom broju pribegle sili da probiju barikade i okonaju talake situacije i kod kue i uinostranstvu, koristei snage koje su stvorene za taj zadatak. Pouene Minhenskim

incidentom, 1972. godine, koji se zavrio katastrofalnim obraunom kao i pogibijom svihtalaca, vlade su poele da razvijaju specijalne jedinice za spaavanje talaca.Do promene je dolo u drugoj polovini 70-ih. Godine 1976. godine izraelski

komandosi uspeno su spasili taoce drane na entibskom aerodromu u Ugandi. Godine 1977.nemaki komandosi uspeno su spasili putnike sa otetog aviona u Mogadiu. Te iste godine,holandski komandosi uspeno su oslobodili oteti voz i zauzetu kolu oboje zauzetih od strane

junomalikanskih terorista. Godine 1980. biritanski komandosi su spasili drane u iranskojambasadi u Londonu. Neki od pokuaja spaavanja nisu uspeli, na primer ameriki pokuaj dase spase ameriki taoci u Iranu. Ali poruka je bila jasna: Teroristi koji se zabarikadiraju sataocima rizikuju da budu uhvaeni ili likvidirani.

Mere bezbednosti su poveane, a teroristike anse da ostvre ustupke su se smanjile,

dok je verovatnoa da e biti zarobljeni ili likvidirani porasla. Nije iznenaenje to jezauzimanje ambasada kao teroristika taktika opala. Meutim, u isto vreme, teroristikinapadi uopte, naroito napadi na diplomate su porasli. Teroristi su jednostavno promenilitaktiku preavi na atentate i podmetanja bombi.

Ova mogunost menjenja taktike je glavni razlog zato je odbrana od terorizma takoteka. Mere bezbednosti mogu zatititi od napada jednu grupu meta od strane jedne vrstenapada, ali teroristi mogu promeniti svoju taktiku ili se usmeriti na drugu vrstu meta i na tajnain preduhitriti radije nego prevazii mere bezbednosti, to zahteva da nove mere budurazvijene. Naalost, situacija je asimetrina. Za razliku od uobiajenih vojnika, teroristi nemoraju da napadaju u odreeno vreme na odreenom mestu. Poto mnogo moguih metamogu zadovoljiti njihove politike potrebe, teroristi mogu udariti praktino bilo gde ili na bilokoga za koga odlue da moe biti pogodna meta: oni mogu napasti bilo gde i bilo kad. Zbogogranienih sredstava, meutim, kao i zbog toga to radije ne bi postale drave tvrave, vladene mogu zatiti sve, svuda i sve vreme. Ova asimetrija takoe znai i nejednakost u naporimateroristikih branilaca. Ova asimetrija takoe znai i nejednakost u naporima teroristikihnapada i naporima antiteroristikih branilaca. Koliina sredstava koja je potrebna za odbranuod terorizma nije odreena veoma malim brojem terorista, ve pre praktino neogranienim

brojem meta koje treba odbraniti. Ovo ini terorizam jeftinim nainom borbe i skupimnainom odbrane od njega.

Drave Sponzori terorizma Novi vid sukoba

Dravno sponzorisanje terorizma predstavlja jo jedan uznemiravajui trend. Rastuibroj vlada i same koriste teroristike taktike ili unajmljuju teroristike grupe kao vid surogataborbenim dejstvima. Ove vlade vide u teorizmu korisnu mogunost, ''osruani sistem'' i jeftinosredstvo voenja rata protiv domaih neprijatelja ili drugih nacija pre nego protiv politikih isocijalnih struktura. Teroristi nude moguu alternativu otvorenom meunarodnom oruanomsukobu. Moderni konvencijalni rat znaajno nepraktian desturuktivan je, skup je i opasan.Svetski, a ponekad i domai stavovi nameu ogranienja. Neke nacije koje nisu u stanju da senose sa konvencionalnom vojskom vide u terorizmu jednu moguu alternativu ''izjednaiva''.

Rastue dravno sponzorisanje terorizma ima ozbiljne posledice. Stavlja jo sredstava

u ruke terorista: novac, sklonita, sofisticiranu municiju, inteligenciju i tehniku strunost.Takoe umanjuje utvrene zabrane nad njima, dozvoljavajui im da sprovode sloene akcije

8


9/9


bez tolike brige da li e odvratiti uoene pristalice ili da li e odvratiti uoene pristalice ili dali e izazvati snanu reakciju javnosti, zato to ne zavise od podrke lokalne populacije.

Bez potrebe da sebe finansiraju kroz pljake banaka ili novca od kidnapovanja, kao ibez potrebe da sprovode operacije kako bi odrali koneziju u grupi, teroristi koji susponzorisani od strane drave deluju ree nego grupe koje primaju malu ili nikakvu dravnu

podrku, ali su oni mnogo puta opasniji i imaju vei domet operacija.Srednjeistone grupe kao to je Crni Jun (Al Asifa) koje su sprovodile atentate poZapadnoj Evropi, Srednjem Istoku i Aziji, kao i Islemski Dihad, iitska muslimanskaekstremistika grupa koja preuzima odgovornost za samoubilake bombake napade naameriku i francusku ambasadu u Bejrutu i Kuvajtu kao i na barake amerikih marinaca,spada u zaglavlje grupa sponzorisanih od strane drava. Bombaki napad iz 1983. godine ukome je poginulo 17 junokorejskih zvaninika u Rangunu, bio je primer zemlje, u ovomsluaju Severne Koreje, koja alje sopstvene agente da likvidira lidere druge zemlje.

Mi smo moda na pragu ere oruanih sukoba u kojima e konvencionalna ratnadejstva, gerilska ratna dejstva i meunarodni terorizam koegzistirati sa vladama i pod-nacionalnim entitetima koji e ih angaovati pojedinano, promenljivo, delimino i

istovremeno i koje e morati da se brane od njih.Ratna dejstva u budunosti e moda biti manje destruktivna od onih u 20-om veku,

ali e moda biti i manje vidljiva. Ratna dejstva bi mogla biti okonana. Razlika izmeurata i mira e postati vie dvosmislena, a kompleksni oruani sukobi nee biti ogranieninacionalnim granicama. Teroristi e napadati strane mete i kod kue i u inostranstvu. Bieneophodno razviti sposobnost da se nosimo ako ne da ih i vodimo sa sva tri oblikaoruanih sukoba, moda istovremeno.

9

Medjunarodni terorizam

Documents

Transcript of Medjunarodni terorizam