8/6/2019 masinski materijali 2

1/3

CEMENTIT je intermatalno hemisko jedinjenje Fe3C

GRAFIT je jedna od alotropskih modifikacija ugljenika i ima prostu heksagonalnu resetkumala tvrdoca i zilavost

FERIT je intersticiski cvrsti rastvor ugljenika u alfa-Fe obelezava se sa alfa od 20-727

AUSTENIT je intersticiski cvrsti rastvor ugljenika u gama Fe obelezava se sa gama 727-1148

LIKVIDUS sve je iznad tecno

SOLIDUS predstavlja zavretak procesa kristalizacije sve ispod nje u cvrstom stanju

solvus linije linije rastvorljivosti uglje-nika u austenitu odnosno ferituEutekticka reakcijana eutektikoj temperaturi (1148 oC) na njoj se brazije LEDEBURIDmehanicka smesa koja se sastoji sa 2,0% C i primarnog cementita sa 6,67% C

R4,3%C LI (2,0%C + Fe3C6,67%C) ledeburid iznad strelice ide 1148

EUTEKTOIDNA LINIJA A1 dobija se perlit - je mehanicka smesa koja sesastoji od ferita sa 0,025% C i sekundarnog cementita (Fe3C) sa 6,67% C

0,8% C P (0,025% C + Fe3C6,67% C) iznad strelice 727

MARTENZIT je prezasiceni crvsti rastvor uglenika u alfa zelezu

TEMPER LIV 1grafitizacija(zagrevanje do 940 i drzanje od 3-20h) 2.hladjenje a)gama u alfa sa

940 brzo do 760 a sporo do 700 b)ahladi na vazduhu ilinaglo ohladi naknadno se zari

1 zarenje....a) rekristalizaciono oko 650 (izjednacavanje svjstava) b) radi smanjenja zaostalih

napona 560-580

2 sa faznim promenama a)difuzno zarenje(homogenizacija)ispod a4 za 100 b) normalizacijapodeutektoidni 30-50 iznad a3 nadeutektoidni 30-50 iznad acm

3 visoka normalizacija 80-100 iznad a3

4 sverodizacija(meko zarenje) oko a1 za alatne i ispod a1 za podeutektoidne

KALJENJE brzo hladjenje

30-50 iznad a3 za konstrukcione i iznad a1 alane

OTPUSTANJE normalno 150-200 srednje 450 trustit, visoko 510-580 sorbid

8/6/2019 masinski materijali 2

2/3

a b c d

Pod zavarenim spojem se podrazumeva konstruktivna celina, sl.1.6, koju ine osnovni metal (1) i metal ava, ili skraeno av,kod koga se razlikuju lice ava (2), nalije ava (3), koren ava (4)i ivica ava (8), sl. 1.6a. Kod postupaka zavarivanja topljenjem avnastaje ovravanjem istopljenog osnovnog i dodatnog metala,

ili samo osnovnog metala. Deo osnovnog metala, koji se topi uprocesu zavarivanja i ulazi u sastav metala ava, zove se uvar (5),ija je granica obeleena sa (6), sl. 1.6a, a dubina sa (9), sl. 1.6b.Zona uticaja toplote (ZUT), oznaena sa (7) na sl. 1.6a, je onajdeo osnovnog metala, koji je pod uticajem zagrevanja i hlaenjapretrpeo izvesne strukturne promene, ali ispod solidus linije. Na sl.1.6 prikazane su i osnovne dimenzije ava: irina (11), debljina(12) i nadvienje (10), i to za sluaj sueonog, sl. 1.6b, i ugaonogspoja, sl. 1.6c, kao i za navareni sloj, sl. 1.6d, kod koga je bitna i

njegova debljina (13).

Zavarivanje proces izrade nerazdvojivog spoja uspostavljanjem meuatomskih veza izmeudelova koji se zavaruju, pri emu se pojedinano ili kombinovano koristi toplotna ili mehanika

energija, i po potrebi dodatni materijal.

Zavareni spoj konstruktivna celina koju ine osnovni metal i metal avaOsnovni materijal materijal koji se zavarujeDodatni materijal (metal) materijal koji se dodaje u procesu zavarivanjaZona uticaja toplote deo osnovnog metala, koji je pod uticajem zagrevanja i hlaenja pretrpeostrukturne promene

Metalna kupka rastopljeni dodatni i osnovni materijalav (metal ava) ovrsla metalna kupkaZavar deo ava nastao u jednom prolazu ili slojuleb pripremljeni prostor za obrazovanje avaTehnologija zavarivanja skup operacija potrebnih da bi se napravio zavareni spojTehnika zavarivanja naini izvoenja pojedinih operacija tokom zavarivanja

8/6/2019 masinski materijali 2

3/3

Elektrini luk je stabilno elektrino pranjenje (usmereno kretanje elektrona)krozjonizovani vazduh ili gas.

Osnovne uloge obloge elektrode su:

- zatita zone zavarivanja od okolnog kiseonika, azota i vodonika;

- stabilizacija i jonizacija elektrinog luka;

- usporavanje hlaenja metala ava;- preiavanje i legiranje metala ava;- omoguavanje zavarivanja u prinudnim poloajima.

zavisnost oblika sava od vrste ipolariteta struje

JSIP NSJSDP

Vrsta struje se bira u zavisnosti od vrste obloge elektrode. Za kisele, rutilne ioksidne obloge najee mogu da se koriste naizmenina ili jednosmernastruja direktne polarnosti (JSDP), dok se kod baznih, po pravilu, koristijednosmerna struja indirektne polarnosti (JSIP).