Marcel Duchamp - Izbor tekstova

8/10/2019 Marcel Duchamp - Izbor tekstova

1/25

Marcel

uchamp

Muzej savremene umetnosti

eograd


2/25

Muzej savremene umetnosti Beograd

1984

Marcel Duchamp

izbor tekstov


3/25

Sadrzaj

Zoran Gavric: Rec unapred

Dzek Barnham: arsel Disan

arsel Disan:

Pismo Trisanu Cari

Muskarci pred

ogledalom

Zbornik tekstova iz Societe

Velike

nevol

je

sa

umetnoscu

u ovoj

zemlji

. Q a s t i kojima ne vladaju v r e e i prostor

Stvaralackj

cjn

.

Apropo ready-mades

5

9

5

16

16

7

45

47

R un pred

Nevezanost (sloboda) i ravnodusnost je su osnovni elementi, ina

ce paradoksnog, dadaistickog duha uopste i Djsanovog mjsljenja

s v e t o n z o r a posebno. lz takvog svetonazora, kojj

g r a l e n

alhem,j jskjm Ucenjjma, alj

na

nastrojenostj Pjronovom ucenju

grck

jh skeptjcara, kako to pokusavaju da objasne r o j n e studjje

umetnostj

Marsela

Djsana

Marcel

Duchamp,

1887-1968 ,

nastao jedan

umetojckj

opus,

cijem objektjvjsanju

pretho

djlo stvaralacko aura aprehensio. U jstorjjj u m e t o s t j od

strane samog umetnjka, to delo

o d r e l i v a n o

kao antj-umetnost,

jlj a - u m e t o s t u slucaja, naravno, s obzjrom

na

u m e ~ n o s t

u

t r a d j c i o n a l o m

srnjslu.

M e l u t j m

kao

sto

skeptjcjzam pred

stavlja jeres, odiLrcjvanje

za

jzvesne dogme, vec samo nek,u

agogu (Hegel) , tako Djsanovu meta-jroniju ataraksjju najpre

valja razumetj k a o saznajnoteorj sku

poziciju,

koja se sredstvjma

Lrmetnjckog L r o i j c a v a n j a ugraduje u samo delo. Danas, u dru

gom horjzontu recepcjje, postaje sve

j a s i j e

da

to

umetnicko delo

opus, u alhemjjskom smjslu) treba prosudivati kao remek-delo,

bas kao sto jz celokupnog stvaralastva nekog tradjcionalnog

urnetn jka jzablramo odredeno delo

n a b d e v a m o

ga jstom ozna

kom. Uprkos

postojecjm jstorjjskoumetnjckjm

podelama, stvore

njm zarad snalazenja u povesnoj

bastjnj,

odrearvanje

diferentiae

specificae

Djsanovog prjloga toj

bastjnj

dalje

ostaje

nedovrsen

posao. Dovrsenje tog posla

Lrvek

moraN da uzjma u obzjr

j z o v a razumeva ne samo

k o n k r e t a

umenicka ostvarenja, nego

tekstove koje ovaj umetn,k ostavio za sobom. Tako, u jednom

od njjh, Djsan pjse: Ne mogu se cvrsto vezati za jednu po

zjcjju.

pozjcjja da nemam njkakvu pozjcjju.

tome

se

uopste ne moze

govorjtj:

c im pocnete da

govorjte tome

,

rusjte

cjtavu -jgru.

5


4/25

lskaze i samosvedocanstva, u kojima se takoreci na svakom ko

raku prepoznaje osnovno obelezje jednog odnosa prema svetu,

iz kojeg proizislo dadaisticko umetnicko u o i i c a v a n j e , ostavili

su za sobom mnogi umetnici dadaistickog nadahnuca,

ili,

sto

za

istoriju umetnosti, svakako, pouzdanije,

Dade.

Ako se apstra

huje podela cirisku, berlinsku i njujorsku, ova mutatis

mu

tandis

tekla linijama dveju struja: one u kojoj su gotovo svi

blli

knjizevnici i

cije

osnovno sredstvo nihilizam, i one

ciji

su stvaraoci blli uglavnom likovni umetnioi i u okviru koje

delovao i sam Disan. Shvacena kao celina, pak, sama Dada nije

blla ni pokret, ni pravac-skola, kao sto za nje niso stajali

ni

nekakav kodifikovani kompendjum

estetickih

nacela, ni

filo

zof

sko ili pseudo-filozofsko ucenje. Ona

,

prema d Bretonovoj

(Breton) konstataciji, blla duhovno delanje, cija osnovna na-

mera blla da se dovodenjem u pitanje svekolike filozofske, este

ticke i umetnicke predaje, i najposle samog misljenja, kako poj

movnog, tako i pred-pojmovnog, premosti jaz izmedu umetnosti

i zivota.

U

tom

premostavanju,

D i s a

sa svoje strane nije posegnuo za

nekakvim prevrednovanjem svih vrednosti, sto

za

njegovo

pironsko misljenje tautoloski cin, vec pokusao da produbl

kartezijansku sumnju, i, dalje

od

toga, da svako traganje za sup

stancijalnom svrhom objasni kao od pocetka osudeno na neu

speh i otuda bezrazlozno. Tako u jednom razgovoru sa Vrilijamom

Zajcom (Will iam Seitz), Disan ve li: Sumnja u sebe samog,

sumnja u sve. Pre svega, nikada ne verovati u istinu.

na

kraju

se dolazi do sumnje u i . Nema nikakve razlike izmedu toga

da li sam ziv, kao sada, ili mrtav, buduci da to ne mogu da znam.

Vdite, ono slavno

i

znaci svest. otuda, dok spavate, vi

vise niste. ono sto mislim - stanje u s p a v a o s t i ,

jer

svest

jedna formulacija, jedna veoma proizvoljna formulacija bllo

cega, ipak ne neceg drugog. Sad, idem dalje i

tvrdim

da su

reci kao sto su istina, istinitost, umetnost i sl,cne, sebl beslo

vesne. Naravno, to tesko formulisati i zato stalno podvlacim

da svaka rec

koju

vam kazem g/upa i pogresna

Ako se ovi i slicni uzmu kao puko odbljanje mogucnosti saznanja

i s

time

povezano

o d b a c

i v a j e

svekoliko Ltmetnicke tradicije,

ataraksija tek kao tupi odjek poslednjeg saznanja, svako istrazi

vanje Disanove

misli

i citanje njegovih tekstova dovesce do ne

resivih aporija, uvida u silne paradoksije i, najverovatnije, vrhu

u netrazenom i nezeljenom agnostic izmu. Da

to

nije tako,

vec da rec teorijskim poietskim elemenHma koji ulaze u

nactt dela i podziduju ga pomaze nam da razumemo i sledeci

ispis iz

lstorije

Dade

(1931 ),

Ribemon Desenja

( R i e m o n t - D e s

saignes): Covek nesposoban da nesto razori, da na mesto

onoga sto razorio ne postavi nesto drugo. lako

Dada

imala

volju i zahtev da se razori svaka umetnicka forma koja

i l a

predmet jedne dogme, ona u isto vreme ispunjavala potrebu

da

izrazi samu

sebecc.

Vec iz ovih nekoliko napomena moze se videN da svaki izbor D-

sanovih tekstova stoji pred nagovorom da sto moguce vise

obuhvati one radne, dnevnicke i usputne beleske, koje citaocu

d o e k l e

predocile poietsko

misljenje

ovog umetnika i njegov

stav ataraksije. Medutim, tako istrgnLit iz

c e l o k u p e

pisane

za-

ostavstine Marsela Disana, takav izbor cinio jedan korpus,

cija osnovna

m a j k a v o s t

bila nerazumljivost, i

to

ne samo

za

oblcnog citaoca, nego i

za

dobro opremljenog istoricara umetno

sti . Zbog toga izbor tekstova koji se ovde nudi

na

citanje

rukovoden idejom da se pokazu oni tekstovi, cije razumevanje

ne

dolazi u pitanje, u isto vreme, pokrivaju vise o i i k a pisanih

s v e d o c a s t a v a .

su sledeci tekstovi.

Pismo Tristanu Cari

1922-1923), Muskarci

pred ogledalom

(1934), koji zapravo pred

stavlja svojevrsni knjizevni

ready-made,

ga pisao jedan

Man Rejov nemacki prijatelj, Disan kasnije potpisao, zatim

Zbornik

tekstova iz Societe Anonyme

(1934), koje Disan pisao

za kataloge izlozbl ovog drustva,

Velike nevolje sa u m e t n o s c

ovoj zem/ji (1946), koji cine Disanovi odgovori DZemsu Dzon

s o u

Sviniju (James Johnson Sweeny), objavljeni najpre u: he

Museum

of

Modern

Art

(vol. Xlll, No.

4-5

1946),

Q f a s t i

kojima

ne v l a d a j

v e m e

i

p o s t o r (1956), razgovor sa Dz. Dz .

Svinijem, objavljen najpre americkoj televiziji, januara 1956.

godine,

Stvarafacki

cin (1957), koji predstavlja Disanovo saop

s t e j e sa

sastanka

American

Federation of the

Arts

o d r z a o g

u

Hjustonu, aprila 1957. godine (prvi put objavljen u:

Artnews

vol.

56, No. 4, Summer 1957), i Apropo

ready-mades

(1961), govor

koji

D i s a

odrzao u Muzeju

d e r n e

umetnosti, u Njujorku,

19.

oktobra,

1961.

godine (prvi put objavljen

u:

Art

and

Artists.

vol. 1 No . 1966).

Ovim tekstovima prethodi jedno kratko poglavlje iz knjige S t u k

t r a m e t n o s t i , Dzeka Barnhama (Jack Burnham: he S t r c t r e

of

Art.

Njujork 1973,

Braziller,

. 82-85), koje sadrzi kt-atku

analizu Disanove

Kutije

k o f e r

Boite-en-valise}, cije izla

ganje

Ll

prostoru Muzeja savremene umetnosti, u Beogradu. ne

posredan povod da se ovaj izbor nacini.

Za

razumevanje ovog

poglavlja citaoce u p u c u j e

na

dela Rolana Barta (Roland Bar

thes) i Kloda Levi-Strosa (Ciaud Levi-Strauss), posebno

na Mito-

/ogike

ovog drugog, s cijom pojmovnom aparaturom i vrsena

doticna analiza.

Zoran Gavric

7


5/25

Dzek Barnham:

MARSEL DISAN: K t i j a k o f e r ili p t n o j

torbl

(Boite-en-Valise)

(1941/42, iz-danje iz 1961. godine)

Boite-en-Valise posebno zanimljivo delo,

jer

se sasvim jasno

pokazuje da potpuno k u l t u r a l i z o v a o . lz svoje celokupne pro

izvodnje Marse\ Disan pravi izbor od sezdesetosam dela. Neka

od njih su minijaturizovana , neka su, pak, napravljena u stampi.

De\a su smestena u kuti ju,

kutija

se moze

nositi

u

putnoj

torbl. U stvari, ni jedna od delatnostj ne nagovestava naturalj

zovanje onog kulturnog, osjm jedne: odablranje se,zdesetosam

u m e t n i c ~ i h dela. sezdesetdeveto delo naravno, sama jdeja

Boite-en-Valise

jzliZev sto njegova struktura ne dopusta

da

to

bude umetnjcko delo.

Tu m e l u t i m

Bartov (Barthes) nulti ste

pen opozjcjje, u kojem

odsustvo

postaje nepr,sutni izraz u kojj

uneta jmpljkacjja. Djsan, pak, posredno jzrazava prjrodnu opo

zjcjju, tako sto kulturno natural,izuje l judskjm po\njm implj-

kacjjama neprisutnog sezdesetdevetog umetnickog de\a.

F o n t a i n

potpomognuti

ready-made

orjgjnal 1917)

PRIRODNO

Urjnoar okrenut

naopako

signovan

sa

R Mutt

1917

'

KULTURNO

Bas kao

sto

jzgleda da ne

predmetna umetnost jma sa

drzaj, tako se i na ovaj pot

pomognuti

ready-made

upu

cuje kao Fountain, dok

to u stvarnosti naprosto

urinoar stavljen

izvan kontek

sta

____

_ _

___

-

Masovno projzvedenj porce

lanski urinoar

d i a j Fountajne

umetnikovom nevero\tatnom

nazivu

koji

nagovestava da

delo kojem rec neka

vrst moclemisticke

skulpture

koja sa

sobom

povl ci

izbacivanje vode

-

-

_

__

____________

____ _

-

D i s a o v o potpuno nedokucivo

1

pis nje ready-mades

i srod

noj umetnosti

k

krjticar

ovu n e t n o s t

smatraju e l o g i c n o m i besmi

slenom

9


6/25

EMPIRIJSKO

Urinoar

onzacen kao fontana

S t a d a r d j u r j o a r

E S T E S K O

Urinoaru dat dvosmislen

kontekst

D o e k l e m o d j f j k o v a u r j o a r

J e d j s t v e o s t zrele u m e t o s t j Marsela D j s a a pocjva

da

m j s l j e a

kao semjoti cko

s

svjh moguc jh

vrsta

u m e t o s t j

Buducj

da Fountain

p o t p o m o g

ready-m

-

de

j e g o v a struktura

upucuje ETAR vec VAZDUH .

operjse jskljucjvo kao m o d j f j k o v a predmet sadrza od -

r e d e

metajezjck+m s m . D j s a o v e beleske

za j e g o v

c u v e j e k s p e r j m e t jz

1914. g o d j e Tri standardna zastoja (The

S t a d a r d

Stops)

otkrjvaju

da ovo delo

f u k c j o i s e

gotovo

i s t o v e t a kao Fountain. Sastojj se od

tr

j podloge dobl-

j e e od obrazaca koje prave trj p a m u c k , p o s t a v l j e a ho -

r j z o t a l o

u d a l j e o s t j

od j e d o g

lakta,

v j s j

od

j e d o g

metra od poda, koja su p u s t e a da p a d u Svakj od h pada

v i j a j u c i

se kako

volja .

l z a d beleske

s l o v :

ldeja

z r a a j v a j sto sledece:

D i s a

shvata da

u m e t o s t

u

k r a j j o j fazj

n e p r e d m e t o s t i stvar

d o p u s t a j

u o b l c a j e j m

ma-

te r

jjal jma da

h t

padaju; sadrzaj svekoHke

p r e d m

umetnostj

p r j v j d o

sam proces

p r a v l j e n j

Tr i

st

andardna

z -

stoja

e l e g a t a n nacn

r a j

n e p r e d m e t e o s t i sa

sto

moguce manje rada . Ovde se

u m e t j k

bavi samo dej-

stvom nehotjcnostj, vec samjm dejstvjma sjedjnjen jm l skup

elemenata m , promenama

na

ta t r j k

Ojsanov pravj

ready-mades su

malobrojni n a r a v o k

oriste

strukturu ETRA . Najpre, su naprosto j z a b njsu

Onj poseduju elemenat temporalnog kao predvidenog u pro-

cesu pravljenja. Dis

an na

glasava da se u plan mora unetj spe-

c j f j c o vreme za zapjsivanje takvog dela, cekajucj , ako to

potrebno, estetskj odgovor ( sa svim vrstama zastoja ). On

dalje naglasava da o d r e a j v a j e vremena prj jzboru predmeta

p r e s o d o - P r i r o d o upjsatj datum, cas , mjnut , kao informaciju

rea

dy

-made-

u .

k o c e p t

l o

delo

Fountaine

tra

j

a-

j e osim v r e m e a koje

p o t r e b o

da se e e naopako. U svo-

jjm beleskama za Zelenu kutiju Disan zapjsuje ovo zapazanje :

Sat u profilu

i

inspektor

prostora

BELESKA: Kada se gleda

sa

strane (u

profjlu)

,

sat v jse kazuje vreme

MD 58

(Ducha mp H a m j l

U stvarj, D j s a ovde korjstj metaforu da s da struktura

ready-made-a p o j s t a v a dejstvo v r e m e a (kroz proces

p r a v l j e j a )

a u t o m a t s ~ i z a m e j u j e

jdeju o d r e a e o m prostoru ili u m e t

kom

k o t e k s t u

kao sredstvu

za

odredivanje

u m e t j c k o g

statusa

predmeta kojem rec . Pravj

ready-made

(ETAR) uvek ru:

k o t v o r e j , u t j l j t a r j predmet kojj

t e t j z u j e

Svetost

VATRE 1

p r o f a j j r o d j kvaljtet

VAZDUHA Z E M L ~ E

u g ~ ~

re-

cjma, u

z a v j s o s t j od o k o l o s t j ready-made

se moze

kor1st1t1

kao

orude jlj f u k c j o predmet, jlj se z posmatrati kao sjm-

bol razljcjtjh

reljgjjskjh

fsusivac

z

(pravj ready-made

o r j g j a l

1914

PRIRODNO

Voda prjdodata bocama

drzacu

za

Prema

h e r m e t i definiciji

funkcija isusivaca

z

prirodi

umetnost

buduci

da masovno proizvedeni me-

talni

predmet

(ZEM LJA) kori

sti z isparavanje

(VODA)

vazduha (VAZDUH) iz

vinskih

(VATRA)

KULTURNO

U m e t i k

odablra spravu koja

s v o j s t v e n dovodj ll

r a v o t e z u ceti rj

e l e m e t a :

VATRU, VODU , VAZDUH

ZEMLJU :

j t e n c j j a

se ovde

vezuje

za s a k r a l e

jmpljkaci-

je vina

E k v j l i r a c j j a

cetirj

nacela

10 11


7/25

Marcel uchamp

izbor tekstova


8/25

Pismo Tristanu Cari 1922-1923)

Starj moj,

vjdeo sam tvoje clanke u Vanity Fair

t a k o f e

u Secession alj

jos ne onaj kod Mansona.

Postojj m o g u c o s t za jedan v e k j projekat, kojj n a j v e r o v a t j j e

doneo nesto novca -

da se naprave jlj s jzljju okace na malj lanac cetjrj

slova OADA. Za1Jjm, da

se

napravi sasvim mali rprospekt (oko

tri

stranjce,

na

svim jezjrcima) -

l

ovom

p r o s p ~ k

blsmo

na-

brojalj vrl-ine dadajste: j e d o m recju, jnsjgnjju za dolar jlj

odgovaraju6u vrednost u drugjm valutama, kupovali ljudj

jz

svjh

zemalja - cjn kupovjne ove

j n s j g j j e

kupca posvet-io kao da-

da stu .

i s m o

mu, naravno, objasnjlj da postoje tri vrste da-

d js t anti-dadajsta, prodadajsta neutraln j dadajsta . Alj ma

sta se mjsljlo jnsjgnljja

stjtjla

od izvesnjh bolesti, mnogjh

zjvotnjh nevolja, nesto kao male ruzjcaste pjlule koje lece sve.

Naravno, prva d p r j m e d a cena slanja

tjh

trj hiljade

prospe kata. Pravlenje m e t a l j h slova ne doslo skupo. Kljuc

za

pocetnj uspeh

i

u j1azovnom

; j z a n j u

recj u prospektu,

kojj mjsljm , trebalo da bude rezjme jedne duze j l u s t r o v a e

b r o s e koja se slala zajedno

sa

jnsjgnjjom.

Preporucil.j

i s m o

da se jnsjgnjja nosj kao narukvjca,

z a c k a

dugmad

za

m a z e t n e

jlj jgla

za

kravatu. Bjlo modela u

s r e r u

zlatu p l a t i j kojj razume se, kostao vjse od jednog dolara.

U svakom vecem gradu postojao agent. Ako

tj

rasjrjo po

sao u Evropj,

i h

se pobrjnuo za S j e d j j e Drzave.

Razume se da verujem da ovo j1azvalo pravu kontroverzu me

l u pravjm dadajstjma, alj t a k o l e i l o od pomocj u fjnansjjskoj

dobltj .

Ako

te

ovo zanjma, trebalo da pokusas da napjses nacrt pro

spekta. Ako budem jmao jdeja, poslacu

tj

jh . Mozda

i s m o

moglj

da pocnemo

na

malo, sa oglasom u provjnc jskjm novjnama

ilj

revjjama.

Shvatas moju jdeju. Nikakve umetnjoke l>iterature, samo cjsta

medjcjna, unjverzalna panacea, fetjs,

na

nekj nacjn: ako jmas

z u b o o l j u

odes svome Zllbaru pjtas

ga da

lj dadajsta.

Ako sj jscrpjo argumente u

djskusjjj:

dada najboljj odgovor

na

i l o koju vrstu zastocc jtd .

Ako te

jdeja zanjma, svakako me obavestj - spomenj

Reju (Man Ray , zabavj:ce ga. Ako

n a f e s da

zan jmljjva,

na

sjre

i h

razmjsl jao njoj.

Pogleda6u Shadowland u kojem KreJmborgov (Kreymborg)

clanak Dadi. Mozda od tebe UIZetj clanak.

947 Broadway, N.Y. Cjty

Marcel Duchamp

15


9/25

uskarac i pred ogledalom 1934)

Ogledalo ih cesto

z a i j a v a

i cvrsto drzj.

i ,

stoje

pred

j i m .

Obuzetj su,

o d v o j e j od s t v a r o s t j

samj sa svojom

a j d r a z o m

m a o m

t a s t j o m . lako svjma s p r e m o i z o s e sve

ostale m , ovu drze u t a j o s t j , odricuci se pred a j i j z j m

prjjateljima.

Tako stoje z u predeo kojj su oni sami, l j j h o v j h o

seva, t e s a c j pregjbl

j j h o v j h r a m e a ,

ruku koze, koje su

jh

g o d i e toliko

a v i k l e

da vjse i

z a - J u

kako su

a s t a l i ;

i

m o g o b r o j e

i s k o s k e sume

j j h o v e

kose. Q

r a z j s l j a j u ,

za

d o v o l j su, pokusavaju da sebe sagledaju u l . Z su jh

a u c i l e da a g a prolazi. Z su jm rekle Sta p r j v l a c o

j i m a , alj su zaboravjlj; sada se, meautim, sastavljaju kao

mozajk, od

g

sto .zadovoljavalo

z

Jer

i

sami

z a j u

sta m p r j v l a c o . U sebe su s j g u r j samo z g o d j ljud

j

alj

z g o d j

judi j s u p o d e s j

za

ljubav: u

p o s l e d j e m

tre

u t k u

se pjtaju

da

lj jm to lezi.

Za

ljubav su

p o d e s e

velike

r u z e

stvarj koje j j h o v a lica s s ponosom kao o b r a z

i u .

VeHkj

cutljjvci kojj j>a svoje t j s j e skrivaju m o g o jli i s t a .

k ruke dugih ili kratkih prstiju, koje grabe. Potiljak koj se

dize ukoso da e s t a o u sumovitom rubu kose, z i prevoj

koze iza uva,

m i s t e r i o z a

skoljka pupka,

r a v e

casice

k o l e a ,

zglobovi j i h o v i h c l a a k a , koje obvija p o d l a i c a da iskoce

- dalje od a j d a l j j h i jos uvek e p o z n a t i h

o a s t i

tela, mnogo

starijih od g , mnogo istrosenijih, otvorenih za sva

d o g a f a n j a :

ovo lice, uvek ovo lice koje tako dobro poznaju. Jer telo imaju

samo

u , i n a

samo u

a r u c j u z . Ali

s j i m a uvek ide

njihovo svagda prisutno lice. Ogledalo >h gleda. Oni se sakup

ljaju.

P a i v o ,

kao

da

probaju kravatu, sastavljaju svoje crte.

B e z o b z i r i , o z b > i l j i

i svesn svog izgleda, okrecu se

da

se

suoCilj

sa

svetom.

Rrose Selavy

Zbornik tekstova iz Societe Anonyme

1943-1949)

Aleksandar Arhipenko ( A i e x a d e r i p e k o )

skulptor, slikar

j p e k o d

od

malog broja skulptora koje privukla

kubl>sticka vera. lako su

j e g o v e

prve skulpture a d a h u t e re

u c j o a r i m

teorjama, u v o f e n j e m p o t p u o o v o g poi

m a j a u m e t o s t i odmah ispoljjo svoju s a z n u l i c o s t . U g l a v o m

16

od gipsa a p r a v l j e i m reljefima,

r e z b a r e i m

i

o b o j e

dao

a z i v sculpto-peintures. Ovo

p o l i h r o m o

p o i m a j e skulpture,

iako sebl

i

v i ,

i l o

svojim rezultatima upravo

zaprepascujuce. Novim idejama formi uspeo da izrazi

m o -

go vise

g

sto

to

p r i v l a c a

t e h i k a A r h i p e k o v z

d o p r i o s

skulpturi sastoij se u

o t k l a j a j u v o l u m e a .

Stari, ma

s i v a , k l a s i c i postupak v e r o v a t o

i

p r a k t i c a posledica pro

cesa i v a j a . Njegova t e h i k a e p o s r e d o g u r e z i v a j a .. u gips,

drvo i druge materijale

a c i i l a

od svakog dela o r i g j a l kojj

se moze

u m o z a v a t j

P o s l e d j j h g o d i a ,

A r h j p e k o

se vratio

k l a s i c o j

t e h j c j ipak,

g

uvek smatrati z a c e t i k o m .

Sofi

Tojber-Arp Sophe Taeuber-Arp)

s/ikar, skulptor, crtac

1943)

Ako d od karakteristika moderne umetnosti posle Kurbea

Courbet) i kult

p o d s v e s e

ruke,

d

dobar broj

u m e t i k a

u p o s l e d j i h

trjdeset g o d i a

napustio ov

a j kult

o k r e u o se sve

s o p r e c i z o j

t e h i c i , prepustajuci i s t a

s l u c a j o s t i

poteza

cetkice.

Sofi Tojber-Arp

i l a

meau prvjm

u m e t i c i m a

koji su

odustali

od o p a s o s t j p r e p u s t a j a

..automatskom .

s l i k a j u . Po

stavila sebl zadatak

da

izvede crtez kao

da p r e t h o d o ..

pla

i r a .

1

sto

a j v a z i j e ,

v

uvela geometrijsku ara

besku kao jedan od o s o v i h u m e t i c k i h pojmova. Pomalo cu

d o , volela cesto da koristi a z i v e koji su slici prizivali

analogiju ljudskog six espaces aux teintes ensoleollees). iako

slika i l a ..apstraktna

..

Nazivi, kao i same slike, stavise, blli

su k r a s e i humorom koij cesto e d o s t a j a o a p s t r a k t o j umet

o s N . svom r a v o d u s o m stavu prema sebl kao u m e t i k u ,

Sofi Tojber-Arp

s

podseca a o n i m o g

z a a t l i j u jz s r e d j e g

veka.

Zan Hans Arp ( / s / Arp)

skulptor, s/ikar, pisac

1949)

Z a s n o v a i

metafizickim implikacjjama dadaisticke dogme,

Arpovi reliefs, a s t a l i i z m e f u 1916. i 1922. g o d i e jesu najubedlji

viji

i l u s t r a t j v i

primer a t i r a c j o a l i s t i c k o g doba. V a z a e l e m e a t

koji Arp tada uveo ..humor, i to u j e g o v o m a j i s t a

c a i j e m o i i k u ; ona vrsta musjcavih pojmova kojj su dadaistic

kom pokretu dali veoma

b u j u

zivost, a s u p r o t cisto i t e l e k t u a l

j m t e z j a m a

kublzma i

e k s p r e s j o i z m a .

Arp pokazao

z

smeha u borbl protiv sofistickih teorija tog

v r e m e a .

Njegove

pesme jz istog perioda odvojile su rec od i h r a c j o n a l i h ko-

7


10/25

notacjja, da zahvaljuj ucj aljteracjjj cjsom besmjslu zadoblle

najneocekjvanjja znacenja. Njegov

d o p r j o s

nadrealjzmu, njego

ve concretions dokazuju njegovu majstorsku tehnjku u korjsce

nju razl

jcjtjh

materjjala, u mnogjm prjmerjma to nesto kao

t r o d j m e n z j o a l a jgra rec j - ono sto moglo da bude zen

sko telo.

Za

Arpa, umetnost Ie Arp .

Umberto Boconi

1882 1916

U m e r t o

Boccjonj)

slikar skulptor pisac

1949)

Za

razljku od drugjh umetnjckjh pokreta, futurjzam u Marjne

tiju (Marjnett


11/25

fJorao de i r i k o (Giorgio de Chirico)

slikar pisac ilustrator

S v e d o c e i usponu nove estetjke, u dodjru sa ra,zljcjtjm izrazjma

jz

prvjh godjna dvadesetog veka, De r j k o se 1912. godjne suo-

cjo sa p r o e m o m da lj da sledj jedan od vec otvorenjh puteva

jlj da

otvorj

novj put. lzbegavao kako kLrblzam, tako

fovi

,zam,

uveo ono sto se moglo nazvatj metaf,jzjckjm sljkar-

stvom . Umesto da jskorjscava dolazecj medjjum apstrakcjje,

on

na

svojjm platnjma

organjzovao skLtp elemenata kojj se mogu

sabratj samo u metafjzjckom

svetu .

Qvj elementj, sljkanj naj-

mjnuojoznjjom

tehnjkom,

su ;,zlozenj u horizontalnoj ravni

u ortodoksnoj perspektjvi. Ova tehnika, nasuprot kublstjckoj jlj

cisto

apstraktnoj

formulj,

koja u vreme i l a u punom procvatu,

branjla De i r j k o v polozaj omogucjla mu da postavj

temelj

za

ono

sto deset

godjna

kasnjje

postatj nadrealjzam. Oko

1926. godjne, De i r j k o napustjo svoje metafjzjcko pojmanje

okrenuo se manje strogom potezu cetkjce. Njegovj obozavaocj

njsu moglj da ga shvate

utvrdjlj

su da De i r j k o jz drugog

stjla jzgublo sjaj onog jz prvog. BLrducnost

,

medutjm, mozda

jmatj sta da kaze.

Andre Deren

(Andre

Derajn)

slikar graficar umetnik

1943)

Na kraju veka, kada su jmpresjonjzam poentili'zam postal j prj-

znata revolucjja , mlada generacjja osetjla potrebu

za

daljjm

eksperjmentjsanjem u o a s t j . Medu

fovjstjma,

Deren se

istjce

kao zacetnjk tog eksperimenta, kojj temeljjo na optjc-

kjm k o t r a s N m a zjvih , koje su p r j m e n j e e u sjstematskom

z o i j c a v a j u

p r j r o d e forme

. lako su

jntjmjstj r

(Bon-

nard), Vjjar (Vujllard) i drugi u jsto vreme p r j m e j j v a l j jmpresjo-

j s t j c k u t e h j k u za j t i m j s t j c k e prjzore, Deren i fovjstj su reha-

1toval r kao boju korjstj 1 tvrdo j z v u c e u formu kao od-

govor

i s t a c a e

maglovite

sljke

t ) Sezana

C e z a n e )

Trojjca

z h

fovjsta,

Matjs

(Matjsse), Brak

D e r e , bllj

su odvec

l i c o s t j

da se prjdrzavalj stroge

z a j e d j c k e formule. Vec 1907. g o d j e , D e r e sa pravog fo-

vjzma presao sumornju t e h j k u koja u m o g o cemu pret-

hodj

kublstickoj

paletj. Brak se

o k r e u o

kublzmu,

Matjs

po-

stao

Matjs. D e r e d o s l e d o

protjv teorija. Uvek

j s k r e o

verovao u u m e t j c k u poruku e i s k v a r e u metodskjm s

m , d a - d a a s prjpada maloj grupj u m e t j k a koj zjve

svoju u m e t o s t .

1949)

20

Katerin S. rejer (Katherine S. Dreier)

slikar predavac pisac

l


12/25

Luis Ejlshemijus 1864 1941 (Loujs EjJshemjus)

slikar pisac pesnik muzicar

Kod Ejlshemjjusa se suocavamo sa tragedjjom koja za s , po

red svega b e s p o m o c e svedoke duge borbe, jako se moze upo

redjtj sa tragedjjama m o g j h

u m e t j k a ,

poprjma

t j c u

formu.

Ejlshemjjusova tragedjja

blla tragedjja j e g o v e s v a k o d e v e

borbe

za

zjvot, kao kod S e z a a , o b e z b e d e o g

s k r o m o ,

dobro.

Ejlshemjjus, r o d e u S j e d j j e j m Drzavama, j k a d a uspeo

da

ubedj svoje

s u g r a d a e

da

su

j e g o v e

sJjke j.zraz

t

Amerjke,

jer

zahvaljujucj svome

o b r a z o v a j u , j e d j m

delom

s t e c e j m u j o s t r a s t v u , drugjm ovde, raevjo m u pot

p u o s t j o s l o b o d e o t e h j k a i l o koje u m e t j c k e skole toga vre

m e a .

j s t j s k j

j v j d u a J j s t a ,

kakvj trebalo da budu

u m e t j c j a s e g v r e m e a , kojj j k a d a prjstupjo d gru

pj. Ovaj stav samo

d

od razloga j e g o v o g k a s o g p r j z a

v a j a . p e s j k sljkao kao p e s j k ,

j e g o v Jjrjzam

u vezj sa

j e g o v j m

v r m o m

jzrazavao

d

odre

d e j perjod. SJjkao kao prjmjtjvac - alj prjmjtjvac

to zacetak

j e g o v e

tragedjje. NJegovj pejsazj j s u bllj pej

sazj o d r e d e o g predela; j e g o v j aktovj su

blJj

lebdece fjgure sa

e p r o u c e o m a a t o m j j o m . Njegove alegorjje j s u blle z a s o -

v a e

p r j h v a c e j m l e g e d a m a .

Tesko da se mogu

recj

koje

ga

odredjJe . Ejslhemjjusove

sljke

govore

za

sebe same.

Maks Ernst

( E r s t )

slikar skulptor autor

(1943)

Dadajstjckj pokret a t j - p o k r e t

odgovarao

u z d j

ro

denoj j,z prvog svetskog rata. lako u s u s t j j i blo nj

k j j z e v n j ,

nj sJjkarskj, dadajzam svoje

e k s p o e t e

stekao medu sljka

rjma pjscjma rasutjm cjtavom svetu. Delatnostj Maksa Ern-

sta, u

K e l u ,

1917.

g o d i

e , l su od g c e l o g predstav

j k a dada-si'ikara. lzmedu

1918

. 1921. g o d j e , njegove sljke,

crtezi kolazj, kojj predstavljaju

svet e s v e s o g ,

vec su blJj prvj

mali dozjvljaj a d r e a l j z m a Upotreba starog j e s k o g frottage.

jedno

od

njegovjh

t e h j c k j h

otkrjca,

t e h i k a

t r l j a j a ,

pokazuje

automatske teksture drveta drugjh materjjala . Kada 1924.

godjne poprjmjo svoj o i i k nadreaJjstjck pokret, Maks E r s t

blo jedjni

slikar

jz grupe dadajsta

koJj

se prjdruzjo pjscjma jz

a d r e a J j s t j o k o g

poduhvata. U stvarj, njegova

p r e t h o d a

posHg

su svakako u veljkoj merj utjcala jsrtazjvanje nesvesnog,

koje su vrsjJj k n j i z e v j c j nadreaJjstj. l z u z e t o p l o d a Maks E r s t

imao dugu a d r e a J j s t j c k u karjj eru sa svoj jm deJjma dao

potpunj expose razJ.icjtjh epoha

a d r e a l j z m a .

(1945)

r Glez ( A I e r t GeJjzes)

slikar pisac

Na o v u prvjh opjpJ

ivjh

rezultata koje ostvarjo kublzam,

Glez

M e c j g e r

( M e t z + g e r ) su 1912.

g o d j e s k j j g u Du

Cublsme u kojoj su rasvetJjJj d u s e v u hemjju kublzma. Kroz a a

Jjzu u zakljucku Glez pokazao vezu jzmedu teorjjskog uma

cetkjce, pridobljajucj cjtalacku p u J j k u za o v u tezu. U svom

Jjcnom prjstupu kub:zmu podrobno jspjtao m o g veljke

kompozjcjje

d e s k r j p t j v o g

karaktera.

to

u

s u p r o t o s t j

sa

Brakovjm gotovo mjkroskopskjm jstrazjvanjem. Glez medu

prvjma kojj su

razumelj

p r + m e u o v j h

metoda

u a j m j s t j -

oke prizore .

a j m i

s t i su blJj

c l a o v j k j j z e v e

grupe, u

Parjzu, oko 1905 .

g o d i e ,

kojj su se zanjmaJj

za

sukobe m u

o r g a n j z o v a j m

r u s t v e j m

grupama,

iJ i

jzomedu o r g a j e o v a n j h

t v e j h

grupa d . U formj svog sJjkarstva, Glez

ispol

jo

v e i k u Jjcnost,

k a s j j e ,

kada kublstjcka

t e h j k a

po-

stala vjse dogma, manje neophodnost, Glez se ponovo o k r e u o

svome pisanju, ovoga puta sa osecanjem covekoljublja. Otud.a

bllo razumljoivo sto k a s i j e a p u s t i o svet kublzma, kao i svi

k u i s t i ,

nastavio da

r

,zvja

vlastite

ideje vizuaJi,zacije. A I e r a

Gleza jako zanimaju s o c i j a J j p r o e m j naseg

v r e m e a

posebno

onj kojj p o g a l a j u radnjka . Njegove novjje sJjke sluze o d r e d e o m

reJ.igjjskom c

Jju

postale

su

staklo njegove nove vere.

Huan Gris (Juan Gris)

slik r

( 1943)

mnogj

sljk

arj njegove g e e

r a c j j e Hu

an

Gris svoj zjvot

l Parizu kao s p o s o b a karjkaturjsta jJustrator .

sva

kodnevni dodir sa sNkarjma jz spanske kolonje naveo ga da

se prjdruzj kublstjma, u vreme kada onj njsu

j s t a

drugo

nazjv kojj nekolicina dala nekoJjcinj. Gris svome delu od

mah nametnuo svoje pojmanje k u . z m a B lo to objasnjenje

formj ,

ne

zamrsenost formj . Vlastjta pravila prjmenjjvao u

d o s l e d o m j s p j t i v a j u motiva. Na njegovim prvim platni

ma

mo

zete

osetjtj d i s c j p J i u u p r o s c a v a j a ,

koju samom sebl

a m e -

tao, umesto

da

povecava zam rsenost . Nasuprot drugim kublstj

ma, koji su oko sredisnjeg motiva gradili vestacke svetove, Gris

svoj licnj pristup i;zgradio u n u t r a s j o j strukturj motjva.

Ovaj pravac izaza sledjo do samog kraja metodskj jzbrusjo

j e d u

od na_icjstijih strana kublzma .

( 1943)

3


13/25

Vasilij Kandinski

(Wassily Kandinsky)

s/ikar pisac

Kandinski i svedok mnogih izama iz svoga vremena. Pri

padao onoj generaciji slikara koji su hteli da obelodane da

slika moze ponovo da se rodi uprkos jakoj vladavni impresio

nizma.

Ekspres ionizam, kao prva reakcija svoje najbolje eksponente

nasao u Kandinskom i Francu Marku (Franz Marc). Njegovi rani

spisi i:zlazu njegove

teorije

iz vremena kada stvarao svoje

prve apstraktne slike, kada rec apstraktno jos nije blla stvo

rena . Period ekspresionizma kod Kandinskog n je njegov pe-

riod apstrakcioni.zma. U pocetku uvek postojao motiv, od

kojeg jedva

da

ostao neki

naturalisticki

detalj . Kasnije

napustivsi kvalitete svoje izvezbane ruke, koju privoleo na

vecu discipHnu, dosao do cistog jzraza. lscrtavanjem ljnjja po

mo Lt lenjjra i sestara, Kandinskj posmatracu

otvorjo

nov na-

cjn gledanja sljke. vjse njsu blle ljnije nesvesnog, vec svesna

osuda emocjonalnog; jasan transfer mjsli na platno. i

stvarnj doprjnos Kandnskog koncepciji estetike koja njje stajala

u vezi

sa

prethodnim jli pratecjm jzmjma .

Pau/ / , 1879 1940 (Paul l

slikar

graficar

umetnik

pisac

1943)

Duboko razumevanje u upotrebl akvarela, ljcnj metod u sli-kanju

uljanim bojama, p r j m e j e n j h u prjvjdno dekoratj vnjm formama,

jzdvojjlj su u savremenom

slikarstvu

Klea kao umetnjka njmalo

srodnog drugjm umetnjcjma. S druge st ane,

j e g o v e

eksperj

mente su tokom poslednjjh

trjdeset

godjna drugj u m e t j c korj

stjlj kao osnovu

za

nove razvoje u razljcjtjm umetnjckim poljjma.

Prva reakcija pred slikom Paula l

p r j j a t o

prepoznavanje

onoga sto smo svi mj moglj

da

nacrtamo u d e t i j s v u . Najveci

broj njegovih kompozjcija pokazuje ovu carobnu stranu neukog ,

naivnog jzraza. Ovo

,

medutjm, samo prvj, veoma

dirljjv

dodjr

sa njegovjm delom. Pogledamo lj

p o - i Z e

odmah cemo

otkrjtj

da prvj utjsak nepotpun

da l ,

jako cesto korjstj decjju

t e h j k u , to

i

tako sto prjmenjuje

na

sasvjm zreo o i i k mj

sljenja, sto se otkrjva i analjzom njegovog dela. Njegova jzo

zetna plodnost njkada ne pokazuje znakove p o n a v l j a j a sto

cest slucaj. On jma toljko toga da kaze, da d l njje njmalo

nalj k drugom l e u .

1949)

24

Fernand Leze

(Fernand Leger)

s ikar

Leze, na primer, i k a d a nije sljkao kocke. Njegovj prvi pokusajj

u novom umetnjckom izrazu bllj su vjse u duhu djnamickjh formj,

Bio nadahnut

umetnjckjm

postjgnucjma

m o d e r o g

sveta,

prevodio jh u sazetu fragmentaciju. Njegova shema

i l a

jzrazena osnovn'im bojama koje su doprjnosjle snaz teme.

Leze za svoje crteze figura , drveca drugog korjst jo cjljn

drjcne

o i j k e

Njegove sHke

jz

1912.

godjne nazvane su

cjljn-

dristjckjm, ima le su samo dalekLt vezu sa kublzmom . Leze

1918.

godjne dostjgao punocu svog jzarza - volumeni jake

osnovne

,

plava, crvena zuta , docaravaju prjzore jz svako

dnevnog zjvota.

On

jedan od retkjh sljkara naseg vremena

kojj tehnjku sljkanja murala podvrgao modernom pojmanju.

Lezeove v veljke kompozjcjje zadjvljuju svojom neposred-

o s c u

Z ak Lipsic (Jacques Ljpchjtz)

skulptor

1943)

G l a v j jzvorj kublzma a l a z e se u poslednjjm Sezanovjm

( -

z

sljkama u

c r a c k o j skulpturj. o b j a s j a v a

za sto su

kublstjcki skulptorj radjlj,

da

tako kazem , u a z a d , pokusava

jucj da nacela kublzma p r j m e e svoje delo. Ljpsjc,

a j m l a f j

kublstjckj skulptor, u svojjm prvjm e k s p e r j m e t j m a j z o s j dokaz

utjcaju c r a c k e skulpture. Medusobno

j m a j e

ravnj obele

zava njegov drugj perjod. U trazenju hladnjje suvlje u p o t r e e

ost rih ravnj , odbacjo egzoti-cku Veran kublstjcko-j

tradjcjjj,

sve vreme u tesnom dodjru

sa

prjrodom njkada

se njje p o t p u o okrenuo apstrakcijj. Nazjvj njegovjh skulptura

pomagalj su c j t a j u kompljkovanjh l Posle rata j,z 1914

1918. g o d j

Ljpsjc postepeno jzgradjo l j c formulu, jz

koje jskljucena kublstjcka sjnteza . Uklonjvsj kompaktnost,

u skulpturu ponovo uneo vazduh. Dela

jz

tog perjoda jmaju

vjse poetskog duha vjse se dotjcu s l j e j a nego prjkazjvanja.

P o s l e d j i h

godjna se zanjma za skulpturLt u otvorenom prostotu .

postjze j z v a n r e d e rezultate u i z u c a v a j u odnosa izmedu skul

pture o d r e d e e vazdusne perspekt jve .

1945)

25


14/25

Man Rej (Man Ray)

slikar fotograf. pisac

Man Rej jos pre prvog svetskog rata prjpadao grupj sljkara

su dela stvarala

povest

u razvoju revolucjonarnjh jdeja u

Llmetnostj . Njegove

sljke j z m e l u 1913. 1914.

godne pokazuju

osvescjvanje

veljke ljcnostj

u njenom

vlastjtom

tumacenju ku

i z m a apst

aktnog sljkarstva. U Par

z

stjgao 1921. godjne,

vec poznat kao dadjsta, prjstupjo redovjma ove aktjvne grupe ,

sa

Bretonom (Breton), Aragonom (Aragon), Eljjarom (Eiuard),

Ca-

rom (Tzara) Maksom Ernstom kojj

trj

godjne kasnjje uteme

ljjo

nadrealjrzam . Promena okoljne dala novj podstjcaj Man Re-

jovom

radu. da se bavj fotografjjom, j e g o v o postjg

u c e sadrzano u tome sto sa fotoaparatom postupao kao

sa sljkarskom

cetkjcom, kao pukjm j s t r u m e n t o m u sluzbl uma .

Upravo u Parjzu . u

lnstitut

Poincare prjvuklj su ga matematskj

predmetj, uvek lepj samoj svojoj prjrodj ,

a s l j k a o

mnoga

p l a t a ,

j z o s e c j ovu

j h e r e t n u

lepotu u dodjru sa o r g a s k j m

temama. Danas , a t r a g , u Holjvudu, gde pjse, drzj p r e d a v a j a

sljka

, Rej zauozima

mesto

m e l u Starjm majstorjma mo

derne u m e t o s t j . Uzgred, Societe nonyme predlozjo

, a k t j v j

l od samog pocetka .

Luis Ma1kusis (Loujs

Marcoussjs)

slikar umetnik graficar

1949)

Posle samo nekoljko mesecj

p r o v e d e j h

cademie Julian

Lujs Markusjs , 1903.

g o d j e ,

uvjdeo

e d o s t a t k e

akademskog

o b r a : z o v a j a zapoceo samos talno, sl ikajucj pokusavajucj da

zarad.j za zjvot od crtanja za jlustrovane casopjse, kao sto su to

u to vreme radjlj 2ak

j l o , u

Grjs m o g j drugj. zjveo

na

Monmartru,

u to vreme naseoblnj svjh u m e t j k a , j z m e l u

1908. 1910. i e , stabu kublstjcke

revolucjje.

A p o l j e r (Apol

ljnajre), apostol, i sredjsnja fjgura okupljao r a s t u r e e po

s v e c e j k e Oko 1911. godjne, Lujs Markus (Loujs Markous) se,

posto promenjo svoje g l e d a j e sljkarstvo, prjdruzjo kubl

stjma postao Markusjs. Od dve kublstjcke

s t r a k e

(Pjkaso/Pj

oasso/,

Brak, s

d ,

Glez,

M e c j g e r ,

Leze, s druge

s t r a e ) ,

Markusjs i

l j z j

prvoj ostao d d j s c j p l j j dugo

posto

su m o g j kublstj u svoje dogme u e l j

veljke

slobode

veoma

cesto

sasvjm

napustjlj

kublzam . Markusjsov z prj

log i njegova

p r j m e a

kubl.zma u grafjcj, j e g o v portret

A p o l j e r a spada

m e i L I l grafjke

koje su a s t a l e u t 1

v r e m e u

U jlustracjjj knjjga, Markusjs t a k o l e i o v a t o r

pokazao jste kvalitete kao l Stafelajskom sljkarstvu : prjzj

v a j e prostora

s strane trjjLI djmenzjja .

1949)

6

nri

Matis

( r Matisse)

slikar skulptor umetnik graficar

Anrj

Matjs

jos

1904.

god,jne svoje traganje

za

novjm

o a s t j m a

jzraza ,

korjsteci

tanke, plosne,

p o v r s j e , uo

kvirene punjm ljnjjama u

cr

.tez -

suprotstavljajuci

se poenilj

zmu

p o s l e d j e m u t v r l e n J u jmpresjonjzma. Pokretu kojj doblti

nazjv fovjzam kumovalo

e k o l j k o

mladjh

u m e t j k a

kojj su

osetjlj u z n o s t da se

i z b e g e

cor-sokak u kojj su jh dovelj jm

p r e s j o . ~ j z a m

p o e t j l j _ z a m .

Matjs

,

m e l u t j m ,

i

vjse

nego

teoret1car trenutka. Njegova prva z n a c a j a reakcjja i l a ob

rada forme, koja polazj od prjrodnog

p r j k a z j v a j a . S v e s o

za-

e m a r j o sve k o v e n c j j e a a t o m j j e perspektjve, da uveo

i l o

kojj crtez za koje verovao da

p l - j m e r e

da se p l o j m pre

ljvjma , koje su

umetnute

unutar j t e c j o a l n j h obrjsa, da-

d e

maksjmus v r e d o s t j

Matjsova

jdeja, koja se pojavjla ne

p o s r e d o posle

p r j z a v a n j a

Van Goga (Van Gogh), Sezana

Seraa (Seureat), blla promjsljen pokusaj da se u fjzjcj sljkar

stva otvore v putevj. Oko

1907.

godjne, jzlozjo nekoljko

veljkjh

kompozjcjja koje su sadrzavale sve e l e m e t e

j e g o v e

majstorske

k .

Perspekt-iva d z a m e j e n a od

o s o

jakjh formj koje su projzvodjle svoj

vlastjtj

t r o d j m e z

a l j

efekat. Fjgure drvece su

a z n a c e n j

p u j m ljnjjama, koje

grade arabeskLI

p r j l a g o l e n u

plohama

.

Celjna stvarala

11 v prjzor, u kojem se o b j e k t j v a kompozjcjja javlja samo kao

daleka vodjla. Od vremena tjh p o s t j g u c a , Mati s svojoj fjzj

kalnoj obradj sljke dodao

domjsljatu

hemjju poteza

cetkjce

, koja

pojacava

s a v r s e o s t

j e g o v o g

k a s j j e g

dela.

Mata

(Matta)

slikar

1943)

Nekoliko

g o d j a pre drugog svetskog rata, Mata zapoceo

svoju karijerLI kao arhitekta, alj se ubrzo sasvim

o k r e u o

sljkar

stvo i

a d r e a l i s t j c k i m

teorijama, koje su, jako stare dvadeset

godjna,

i l e

sveze zahvaljujuG-j

s t a l o m

j d o l a z e j u o v i h

mla

djh

t a l e a t a .

Mata m e l u

p o s l e d j j m

novajli jama.

prosao kroz u o b l c a j e o s k o l o v a j e , vec odmah n a m e t u o

svoje ljcno v f Njegov prvj a j v a z i j i prjlog sljkarstvu i l o

otkrjce novih, do tada u o a s t j u m e t o s t j nejstrazen-ih pod

rucja. Mata u trazenju o v o g prostora sledio m o d e r e fiz -

care, koJi, iako taj

prostor,

p r i k a z a na p l a t u , i mogao da

se pobrka sa

e k o m

drugom

t r o d i m e n z i o a l o m

iluzijom. Njegov

prvi period karakterise obazrvo

i z o s e n j e

i s t r a Z . i v a j a , borba

27


15/25

sa svi m teskocama u l j a e slike, samim mediumom, koji do

pustao vekovima stara

t n . K a s i j e

uspeo da u svoj

prostor uvede d e s k r i p t i v e i figurative e l e m e t e , koji su do

p r i e J i d o v r s e j u

j e g o v o g

z g

p o s t i g u c a .

lako jos mlad,

Mata

a j d u i j i

slikar svoje

g e e r a c i j e .

Zan ecinger

M e t z j g e r )

slikar, pisac

1946)

Dve odvojene grupe sJjkara su 1911. godine dale o i i k novoj

teorjjj

kublzma, kojj se u to vreme pothranjjvao u jnkubacjonom

perjodu. Pjkaso Brak, na jednoj, Mecjnger, Glez Leze, na

drugoj stranj. Mecjnger u to vreme najmastovjtijj teoretj

car k L 1 i z m a u veJ.ikoj meri zasluzan za krjtjckj stalno ra-

stuc jnteres koji sjroka javnost pokazivala za ovu novu formu

j.zraza. U svojjm clancjma u knjjzj Du Cublsme, pjsanoj u sa-

radnjj sa Glezom, uspeo da da supstancjjalnj expose glav

njm j.ntencjjama novjh sJjkara i pomagao u razjasnjenju ujstjnu

nejasnjh rezultata kojj su do tada postjgnutj. Njegove sljke jz

prvog perjoda obelezava J j s t a v a tehnjcka djscjpJjna, spoje11a sa

dubokjm uvidom, kojj naginje intelektualnom. Takve delatnostj

su od Mecjngera nacjnile jednjm od vodecih p i o j r a kublzma.

Kasnjje njegov polet oslablo on vjse nije ponovjo svoja rana

postjgnuca.

Huan iro (Joan Mjro

slikar

1943)

Mjro kao umetnik sazreo bas pred kraj drugog svetskog rata.

Sa

kraje-in rata dosao i kraj sv,h novih predratnih umetnjckih

koncepcjja. Mlad sJjkar o e mogao da pocne kao kublsta iH fu

turjsta, Dada .e blla pojava crenutka.

Mi1o slikajuci seoske predele iz okoHne Barselone,

svog rodnog kraja. lako pojavj reaJjsf.icke, ove prve slike su

blle obelezene

o d r e d e i m

o s e c a j e m nestvarnog jntenziteta .

Nekolko godina kasnjje, dosao u Pariz i nasao se medu da-

djstima, koji su se u to vreme preobrazavali u nadrealiste. Upr

kos ovom dodiru, Miro se drzao podalje od bllo kakvog nepo

srednog uticaja, jzJozio

nj Z

platana, na kojima forma, pod

vrgnuta zvom obojenju, jzrazavala novu dvodimenzjonalnu ko-

smogon-i ju, ko ja n ije nj u kakvom odnosu prema apstrakcjjj.

Takode napravjo neke konstrukcjje, koje stoje u neposrednoj

ve:zj

sa

nadreaJ.izmom, ali njegova vlastitost najbolje opred

mecella u medusobnoj igrj obojenih elemenata .

1946)

28

Emil Nikol (Emile Nicolle), 1830 1894

slikar, graver

R o d e u Parizu, gde posle skolovanja u liceju studirao

u m e t o s t l d Beraa (Berat). Do 1874. i e radio u R u a u

kao courtier maritime, kada dao ostavku i zivot posve

Ho sJ.ikarstvu i g r a v i r a j u . Od 1884. godine, jzJagao u Salonu

u Parizu. Bio u g l a v o m sJi.kar pejsaza, s voleo sli

k a j e sumskog sprazja u s1ilu A r p j - j j j a H a r p j g i e s ) . Njegove

studije

o r m a d i j s k i h

seoskih

i m a j a ,

kao i

j e g o v e

m a r j e

i

Jjtica St. Valerija

pokazuoju

e k u

s r o d o s t

sa B u d e o v o m (Bou

d j ) skolom. Takode blo

s t r a s t v e i

bakropisac. C r o b e J . i

ba-

kropisj starh crkava, starih kuca i ulica u R u a u su majstorski

u r a d e i , jako se mogu uoC.iti k veze sa M e r i o o v i m

r ) pariskm u l i c pri,zorima, Emil Nikol u bakropis

u

upadljiv slikarski duh. Njegov cuveni vel:iki bakropis Notre Dame

de Paris moze se upored.iN sa bllo koj-jm remek-delom toga pe-

rioda. U d e r t i j s t v u smo blli o k r u z e j s t o t i a m a j e g o v i h slika

koje su visile z i d o v m a a s e g doma, ovaj detalj s pra

vom mogao

da

bude dodat ll i podst jcaj

za atavri

stjcke

i s p o r e d e

karijere 2aka V i l o a , D i s a a - V i l o a , S i z a D i s a (Su

a e Duchamp) i Marsela D i s a a , j e g o v e u u k e . Neke od j e

govih slika bakropisi

a l a z e

se u Muzeju u R u a u . O d e l j e j e

bakropisa u Luvru cuva sve

j e g o v e b a k a r e

ploce. Graficko

o d e l j e j e u B i / i o t h e q u e Nationale, u Parizu, ima j e d u seriju

bakropsa iz j e g o v r o g a i u m a Vieux Rouen.

Antoan Pevzner (Antojne Pevsner)

skulptor, slikar, umetnik graficar, pisac

1949)

Pevzner kao

s k a r

da radj u Rusijj, mnogo godina pre

Revolucije; njegove sJjke jz 1913. godine, raaene voskom, prjka

zuju budenje njegovog zanimanja za tehnjku p r o z r a c r s t i i vec

najavljuju njegove kasni je eksperjmente sa providnm materija

lima. Medutjm,

trompe / oeil

sljkarstvo blo odvec ogranicen

med,jjum

za

Pevznera, koji se, razumljivo, okrenuo

skulptur

.

Skulptura konstrukcjje, il i k o s t r u k t i v i z a m , jeste estetickj stav

prema zivotu koji su dva brata, Gabo (Gabo) Pevzner, zamj slili

i izrazilj u svom Manifestu, iz 1920. godine.

Pevznerovi umetnicki z.ah ev njsu mogli

z a d o v o l j j

volumen

skom skulpturom, vec su vodjJj stvaranju novog postavljanja,

nekoj vrstj kamerne arhjtekture, koja jzrazava svoju prostor

Vreme stvarnost. U anaJ.izama povrsine, svojim novjjim de-

29


16/25

lima, Pevzner korist: r o n z umesto

p r o v i d i h

materiJala.

Po-

vrsina, izrazena samo svojim g e e r a t i v i m elementima, tananim,

zbljenim

l i i j a m a

postaje oneprirodena

p o v r ~ n a

jos jedno

z otkrice konstruktivizma. Povrsina se nagovestava l i i -

jama, ali se ne vidi i

i

vidljiva kao stvarna povrsina.

Fransis Pikablja (Franois Picabla)

slikar pisac

(1949)

Pikabij'ina karijera kaleidoskopsk niz umetnickh iskustava. U

svojoj spoljasnjoj pojavnosti ona su jedva p o v e z a a , ali ih sa-

svim jasno obelezava jaka licnost.

Tokom svojih pedeset godina sHkanja k a i j a stalno izbega

vao da pristane na formulu i nosenje znacke. On se mogao

nazvati najve6im eksponentom slobode u umetnosti, ne samo

protiv robovanja a k a d e i z m u , vec i protiv robovanja i l o kojoj

datoj d o g i .

cetrnaestogodisnJi mladic pl1isao i p r e S i O n i z m u i pokazao

veli'ki talenat, kao mladi s l e d b e i k vec starog pokreta. Negde

oko 1912. godine, njegov prvi c n i prilog kao umetn'ika

temeljio

na m o g u n o s t i m a ne-figurativne u e t n o s t i . Uz Mondrijana

(Mondnian), Kupku (Kupka) i Kandinskog,

blo

pionir

u ovoj

o i a s t i . lzmedu 1917. i 1924. godine, dadaisticki pokret, s e i

metaNzicki pokusaj ka iracionalnom, u d i o malo prostora

za

sli'karsvo. Pikablja na svojim slikama iz tog perioda ipak po

kazao veliku srodnost sa duhom

Dade.

Posle toga, godinama

sHkao akvarele u s rogo akademskom stilu prikazujuc Spanjol

ke u narodnm nosnjama.

Kasnije Pika'blja s veHkim i m a j e m da izucava pro

~ i r n o s t u sHkarstvu. Naporedn,m stavljanjem prozirnih formi i

platno, takoreci, izrazava osecanje trece dimeneije bez po

moc'i perspekt'ive.

Sa

svoje

i z u z e t e

plodnosti

a i j a

pripada onom Npu slikara

koji poseduju s a v : r s e o sredstvo: neumornu uo'brazilju.

/

Pikaso

(Pablo Pjcasso)

slikar skulptor graficar pisac

( 1949)

Rj

kasovo jme predstavlja Z,jvi jzraz novog m'islenja u o i a s t j

estetike. lzmedu 1905. 1910. g o d n e , nadahnut primjtjvnom cr

a k o m skulpturom, koja predstavljena Evropj, on

i

spo

s o b a da odbaci naslede impresjon,

st

cke fovistjcke skole i da

30

se oslobodi svakog neposrednog utjc-aja.

i t i

Pikasov

glavnj

prjlog

umetnostj. Sposobnost da pocne od novog izvora

i da odrzi ovu svez+nu spram svakog novog izraza, obeezava

razl'ic'ite epohe u njegovoj kari

jer

. Sam k u i z a m i umetnick

pokret, u kojem Pikaso

i

samo p j o n r . Njkada se

ose

cao obavezn;jm da sledj teo11iju k u i z m a , iako mogao i t i za-

sluzan za njenu razradu. U svakoj od svojih faceta, Pikaso

s

pokazao svoju nameou da o s t a e slobodan od prethodnjh

p o s t i g u c a . Jedna od

n a j v e j h

a z k a jzmedu Pjkasa vecjne

njegovjh savremenika

jes

.e sto on u

r e ~ i d n o j

projzvodnjj

svojjh remek-dela do danas njje pokazao njjedan znak slabost-i

ponavljanja. Jedini stalnj tok kaji protice kroz njegovo delo

jeste snazn'j lirizam, kojj vremenom postao strog'j ljrizam. S

vremena na vreme, svet trazij indvdualca

na

kojeg se moze

slepo oslonit i - takvo p o s t o v a j e se moze uporediti sa religij

skim obracanjem i nalaz se s one st rane rasudivana. U potraz.i

za

natprirodnom estetskom emocijom, h ljade l

ud

se okrece

Pikasu, koj ih

n+kada

nije izneverio.

orz Ribemon-Desenj

(Georges

H i e m o n t - D e s s a i g n e s

slikar pisac

( 1943)

Moderan sHkar od samog pocetka, R i e m o n - D e s e n j izmedu

1908 . i 1912. godine redovno izlagao kod Jndependants . Savre

menik kublsa i njihov

p11i:jatelj,

nikada n je

i

pod ut'icajem

po-

kreta. Oko 1911. godne, naprotiv, bo vise zauzet z c a v a n j e m

stiN:zovanog cveta, dok njegov zivi duh lutao vatren+m ras

pravam sa teoreNcarima kublzma. lz ovoih rasprava

potpuna promena u njegovom sl Z j k e

metatilzike su

velikjm

delom blle prjlog

H j b e m o n - D e s e j a .

Posle

d a d j z m a , ovaj prilog se jskrjstal:isao u nadreaHstickjm pricama

ogledjma punjm humora

l a g o g

pesjm,zma.

(1949)

31


17/25

Jino Severini ( G

Severj11j)

slikar pisac

S e v e r j j

d od a j d a t " o v j t j j j h sBkara jz futurjstjcke grupe,

j e g o v a p l a t a su v e r j prevodj c u v e o g futurjstjckog m a j -

fesa. Njegovj

a s l o v j ,

j e g o v a

t u m a c e j a

formom bojom, sve

u

j e g o v o j t e h j c j i l o u p r a v l j e o p r j k a z j v a j e

sveta bu

d u 6 o s t j

u

j e g o v o j v

strukturj U vreme kada su

s l j k a e ,

S e v e r j j j e v e

slke su jzgledale

kao p r o r o c a s t v a ,

jako

i k a d a

j s u

poprjmljle

o i j k

i l . u s t r a t i ' v i h

a t i c

j p a c j j a " .

v e c j u

futurjsta, prjvlacjo

ga p r o m k r e t a j a .

Napustjvsj statjcko

p r e d s t a v l j a j e ,

p r o a s a o t e h j k u

u kojoj se , forma

l

u p o t r e i j a v a j u kao

e l e m e t s a g e

b r z j e , posmatracu pre

o s j utjsak fjgure u pokretu u svetu koj


18/25

posebno. Moze medu ,m, da me m prjvlacjJa Lafar

gova poez.jja, vjse njegovj naslovj.

Comice agricole

kada

to

napjse Laforg, postaje poezja. Le soir piano u njegovo

vreme to mogao da naP'jse k drugj.

Na

crtezu Encore cet astre fjgura se, naravno, penje stepen-

cama. Alj dok sam radjo na njemu, pala mj na pamet jdeja

za

Akt i l i naslov -

ne secam se sta. KonaC.no sam skjco dao

F. S. Torjju (F. Torrey)

jz

San Franojska, kojj od 1913 Ar-

mory Show kupjo Akt koji silazi niz stepenice.

Ne, j s l ' i > m da n'jje

bllo

njkakve veze j:zmedu Akta koji sizali niz

stepenice futurjzma. F u t j s t j su svoju jzlozbu odrzalj u januaru

1912. godjne, u

Galerie

Bernheim Jeune. Akt sam sHkao u to

vreme. Skjca u ulju, medotjm, bjla gotova vec 1911. godjne.

lsNna da sam p o z a v a o

S e v e r j j j a

(Severjnlj). AN, u to vreme

sam radjo potpuno s am jJi bole, sa svojom bracom. u cafe

njsam odlaz+o cesto. U to vreme u mod1

i l a

hrono-fotografjja,

kao iz

Mejbri

dzovih (Muybrjdge) a i u m a .

z a n i m a j e za slj

kanje Akta

i l o

z m a n j u k u b l s ~ a za razaranje form nego

zanimanju futurjsta

za

nagovestaj kretanja, jJi, pak za Delone

jeve (Delaunay) simultaneist nagoves.taje k r e t a j a . oilj

s

aticko

pri kazjvanje kretanja -

statjcki

sklop naznaka raz

liCi Nh

polozaja koje forma poprjma u kretanju - bez pokusaja

da se kroz sNku daju Nlmskj

efekti.

l.zgledalo mi da opravdano svodenje glave u pokretu na

p k u

Jjniju. Forma koja prolazj kroz prostor pre616e Jjniju; kako

forma pokretala linj'jo koju prelazila, ovu zameniti jos

j e d n

Nnija, jos jedna, druga. Otuda sam

mislio da

svo

denje fjgure u pokretu na l i i j u opravdanjje nego

na

skelet.

m s a o blla: svestj, svestj, svestj; ali u isto vreme moj cilj

i o k r e t a j e unutra, ne spolja. Kasnjje, sledeci ovo glediste,

sam

da

verujem

da

umetnik moze

da

upotrebl bllo sta -

tacku, Hniju, n a j u o i c a j e j J j najneuoblcajenjj.j sjmbol, da

saopstio ono sto zeleo. Na taj nacin Akt nepos,redan

korak ka velikom stakl>u

Nevesta

okruiena

neienjama sama.

Ni

na sHoi

Kralj

i kraljica koju sam naslikao neposredno posle Akta

nema ljudskih

formj

ili

naznaka anatomije.

Ali

na njoj se moze

vjdeti koja mesta zauz:jmaJu forme; i s obzrom na sva ta svo

d e j a ,

ni'kada ne i h nazvao aps raktnom sHkom . . .

Futurizam impresjoni:zam mehanckog sveta.

St

rogo uzev,

to nastavak

i m p r e s i o n s

t i c k o g poketa. Mene to nlije z a i -

malo. Hteo sam

da

se o d v o j od k a l o g vjda sl'ikarstva. Me

ne mnogo vise zan

jmalo ponovno s t v a r a j e ideje na slike.

Mislim

34

da Kurbe (Courbet) zametnuo naglasak

na

Nzikalnom, u 19.

veku. Mene su z a j m a l e ideje - ne samo vizueJnj proizvodj.

Hteo sam da

sliku

ponovo vratjm u sluzbu uma.

1

naravno, moje

slikarstvo jsprva bllo smatrano za jntelektualno, uceno

k a r s t v o . lstjna

da

sam nastojao da se smestjm sto mo

gucno dalje od

..

prijatnjh " _ P r i v l a c n i ~ : ' f i ~ j ~ a l _ n i h s_

_ika.

Na

k r a j o s t g l e d a o kao na

u c e u .

MOJ'I Kra/1 1 kra JJCa su b1l1

sahovskj kralj kraljjca.

U stvarj, do pre sto godjna svekoliko sHkarstvo i l o uceno iJj

rel,jgijsko: ono svo i l o u sluzbl uma. Ova odljka se u pro

sJom

veku malo malo

g u i l a .

Ukoliko sljka dostavljala sen

zualniju prjvlacnos t - uko lj ko postajala a'njmalnija - utoljko

vise bila n . Bilo dobro jmati Matjsovo (Matjsse) delo

zbog lepote koju dostavljalo. Ono

,

pak,

stvorjlo

novi talas

j 2 j k a l o g sl:ikarstva u ovom veku, ili bar pothranjivalo trad

-

cjju koju smo nasledili od majstora

jz 19.

veka.

Dadaizam blo krajnja pobuna protiv fjzjkalne s t r a e sJjkarstva.

to

metafizjckj stav. lntjmno i svesno obuhvatao Jjte

raturu. neka vrsta nihjJjzma prema kojem jos uvek ose

cam a k l o o s t . On bo nacin

da

se jzade jz stanja razuma -

da se jzbegne utjcaj neposredne okoli'ne, proslostj: da se

pobegne od

k l jsea

da se

p o s t a e

slobodan.

P r a . z n ~ "

sjla_

~ a d e

i l a veoma zdrava. Ona govorila: ne zaborav1 da n1s1 to

Jjko

prazan koJ.iko N se to

n i .

SHkar najcesce prjznaje

da

jma

svoja obelezja. On jde od obelezja do obelezja. U stvari,

rob obelezja - cak i savremen,h.

Dada blla veoma korjsno sredstvo za cjscenj_e: 1 _verujem

sam u ono vreme

i

potpuno s v e s t a toga, kao 1 zelje

da

u

jzvrsim ciscenje. Secam se nekih razgovora sa Pjkabljom (Pjca

bla) tome. On i inteljgentnjji od vecjne nasjh savreme

njka. OstaJj su blJj za jJi protiv Sezana (Cezanne). Nje se ni po

mjsljalo na nesto s strane Nzikalnog u slikarstvu. N i j e . ~ b l o

misljen pojam slobode. Nije se uvodi'lo

filozofijsko

stanov1ste.

Kublstj

su

svakako u to vreme dosta novotarjli. U to vreme

m

su

p ~ e v j s e p o ~ l a

da brinuJ.i

filozofjjskom

stanovjstu;

kublzam m dao mnoge jdeje za razaranje forme. sam, me

duNm, umetnostj r a ~ m j s l j a o u sirjm razmerama. U to vreme

se mnogo raspravljalo cetv


19/25

Brjse (Brj,sset) Rusel (Houssel) su blfj dva coveka kojjma sam

se d'jvjo zbog defjrjjuma j h o v e uobrazjfje.

Z a - P j e r

Brjsea

otkrjo

z

R o m e

(Jules

R o m a j s ) ,

preko

k j j g e

koju uzeo

sa

tezge quaisu. Brjseov rad blla

d

fjloloska a a f j z a je

zj

,ka - a a f j z a koju a p r a v j o uz pomoc e v e r o v a t e mreze

dosetkj. k vrsta C a r j j k a Rusoa D o u a j e r Rous

seau) fjfologjje

o m e

ga predstavjo svojjm prjjatefjjma.

su, A p o f j e r ( A p o l f . i a j r e ) j e g o v a bratjja, odrzaH z v a j c u

proslavu,

da

mu odalj pocast, jspred R o d e o v o g j ) Mi -

slioca,

pred

t m ,

gde

p o z d r a v l j e

kao

kraljevic

mi-

slilaca.

B11jse , medutjm, d od pravjh l j d kojj zjveo kojj

bltj z a b o r a v l j e . Rusel moj drugj z a o s

jz

mladjh d

Obozavao sam

ga

zbog toga sto stvorjo

e s t o

sto j k a d a

sarn vjdeo. d stvar koja u mom

a j u u t r a s j j j e m

blcu

jzazjva

o b o z a v a j e

- e s t o sasvjm e z a v j s o - sto m

njkakve veze

sa

veljkjm j m e j m a u cajjma. Rusel verovao

da fjlolog, fj l.ozof metafjzjcar. , medutjm, ostaje vefjkj

p e s j k .

P r v e s t v e o Rusel taj kojj o d g o v o r a za moje staklo,

Nevesta

okruzena

nezenjama, sama. lz j e g o v o g dela lmpres-

sions d A f r i q e dosao sam do opsteg prjstupa. Ova j e g o v a jgra,

koju sam vjdeo sa

A p o l j e r o m ,

p r j l i c o

mj pomogla

za

j e d u

s t r a u mog jzraza. O d j e d o m sam shvatio

da

Rusela mogao

da

korjstjm kao utjcaj. Verovao sam

da

bolje

da

kao sljkar

budem pod utjcajem pjsca g k o g drugog sHkara. Rusel

mj ukazao put .

jdeal11a

b l i j o t e k a

sadrzavala sve Ruselove spjse -

Brjsea, mozda l . : o t r e a m o a IVIalarmea. Malarme blo veljka

ljcnost. pravac k o j e

L r m e t o s t

treba da se o k r e e : j t e -

l e k t u a l o m

jzrazu, j m a l o m jzrazu.

Sjt

sam jzraza bete

comme peintre - glup kao sljkar.

6

) ) O i a s t i kojima ne vladaju

vr m

i prostor 1956)

Dzejms

Dzonson Svini

James

Johnson

Sweeney):

Dakle, Marsel, ste,

posmatrate svoje

Veljko staklo.

Marse/ Disan Marcel Duchamp}:

Da sto ga vjse gledam sve vjse mj se dopada. Dopadaju mj

se

r s ,

kojj padaju. Secate lj se, kako se

to

do-

godHo, u B r u k l j u ,

1926

g o d j e Dve ploce su

s t a v j j e d u

pre

ko

druge u k a m j o , p o l o z e e , z a j u c j sta prevoze, truckalj

jh sezdeset mjlja do

t e k t j k a t a , to

re'zultat Alj sto ga

vjse gledam, a p r s l j e m1 se sve vjse dopadaju; jzgledaju

kao razbljeno staklo. lmaju o b l k . U a p r s i a m a jma s j m e t r j j ~ :

dve r s

su

s j m e t r j c o u r e d e e , i vjse, gotovo da p o s t o r

t , dodatak - c u d a j t e n c j j a za koju j s a m o d g o v o r a ,

ready-made

t

drugjm recjma, t koju postujem

vof.i,m.

Ovo jedan od Vasih najamblcioznijih p o k s a j a , zar ne?

Daleko a j a m b l c j o z j j j . Na j e m u sam radjo osam i a , uop

ste

i

z a v r s e o .

k

i

1 1

z a m

da fj

jkada

blti z a v r s e o ;

rneauNm, k

od

ovih su z a v r s e a .

/

Drobllica

z

c o k o l a d

(Chocolate Grider)

Da

d od dve koju sam a p r a v j o ; treca

samom Ve

l ikom s t a k l .

Takoae

ste

napravili neko/iko verzija Akta kojj sjlazj z stepe

j c e , zar ?

Da

trj; ovaj meautjm, kojj j z l o z e u Armory Show

1913.

Onaj koji jedan

novinar

nazvao eksplozijom

fabrici

sindre?

Da.

to stvarno veljki redak, ko}i objavio. Evo, ovo

Boks-mec B o x j g - M a t c h ) .

vidite, crtez p o t p u o geo

metl'ljjskj, jlj m e h a j o k j , jer to perjod u kojem sam se

p o t p u o promenio -

sa

v p l a t o , apso

l u t o o d r e a e j

k o o r d j a t i

crtez, kojj m veze

sa

lukavstvom

r u k o t v o r e v

j e .

7


20/25

d od e/emenata Stakla koji i p r i p o j e ?

Da, tako , trebalo da bude j e m u . Nikada i pripo

j e .

Trebalo da bude tu e g d e , ali

i k a d

i bio z a v r s e . Mi

s o sam da to

i

bas sto sam zeleo.

Marsel ovo i s Vasi n a j r a i j i radovi?

Ne,

, N a j r a i j i

ovaj ovde, u uglu, crkva. Napravio sam

ga

u mome selu,

1912

g o d i e .

Tada

sam imao

p e t a e s t

g o d i a .

Nastavio sar

m,

a p r a v i o sam dosta slika, ali nisu ovde.

P r i / i c o

i m p r e s i o i s t i c k a , zar ? d bllo modi.

Da.

, i to blla samo moda, blla to j e d i a stvar kojoj smo

razgovarali. U

vreme

i l a

malo

a p r e d i j a ,

ali ako pogle

date ove

k a s i i j e ,

videcete da impresionizam vec

i

stvar

proslost>i.

vise

s t r k t r i s a e

Vise

s u s t r u k t u r i s a e .

S e z a

z )

u

vreme i velirki

covek. Ovo su moja dva brata, kako igraju sah u vrtu, ovo

moj otac. Lako se uocava

S e z a o v

uticaj .

Vasoj porodici

svi blli

slikari Vasa sestra i Vasa braca.

Da, moja sestra slika, ali

s

moj brat L:ak

V

(Jacq-ues

V ) .

a

/i

Vas

i podstica/i ovaj sezanovski i m p r e s i o i z a m ?

Ne, . Svako od s jsao svojjm o d v o j e i m putem. moj

otac

i d i v a .

U stvar, u ono vreme, kao sada,

i l o

ve

oma tesko postafi

s a m o s t a l

slikar. Kako mozes ocekjvaN da

z.jvjs od toga?

i

dobar covek.

lzg/eda

strpljiv kako se

p o k a z j e

p o r t r e t

S v i a

m

davao malo j z d r z a v a j e , o o l i r k o koHko

po

t r e b o

za zjvot. Uvek imao u r a z u m e v a j a , p o m a g r

u e v o l j a m a cak i kada smo vec i l i poodrasli. lmao

i

jdeje,

vrlo f r a c u s k e .

Govorjo

:

Dobro, dacu vam

sto zelrte,

zapamtite, jma vas sestoro. Sve sto vam dam

38

za

svoga zivota oduzecu vam

od a s l e d s t v a .

Tako

u r e d o

vo

d i-o

r a c u e ,

posle smri i, s vote su i l e oduzete od a s e g

sledstva. Nije i l a tako glupa, ta ideJa: pomogla m da

uspemo.

Dobro izgleda da postoji bas veliki pomak od tog p o r o d i c o g

portreta

do Akta koji sila:zi stepenrice.

Da, Akt a s t a o posle dve g o d i e

H i l j a d d e v e t s t o d v a a e s t e .

Da, upravo posle toga sam odlucio da se otarasim svih uNcaja

pod kojima sam Hteo sam

da

zivim u

s a d a s j o s t i ,

s a d a s j o s t

i l a

kublzam. Vrdite,

1910 1911

i

1912 g o d + e

ku

i z a m v ; pr istup toliko r a z J . i c , razlkovao

se od pristupa

p r e t h o d i h

pokreta,

da

me

i z u z e t o

privlacio

Postao sam kublsta i

p o s t e p e o

dosao do Akta.

Akt,

m e d t i m ,

sadrzi sebl kretanje

c i i

se da k b l s t e kre-

tanje nije posebno z a i m a l o

Da

.

AJ.i,

zaboravj1:e da

u

vreme postojao futurjzam.

l t a J j j a s k j f u t j z a m ,

jako za

g

j s a m z . Bo sam u M j -

l l e Cak 11jsam z da f - u t j s t j postoje. C u v e a

futur

stjcka

jzJozba u Parjz stjgJa j a u a r a , 1912 i e , upravo u vreme

kada sam

sJ

kao ovaj Akt.

Da to i l a s l u c a j o s t

jJi

i l o

u

vazduhu? Ne

z a m .

sam, medutjm,

sl


21/25

, razfjka z d Vaseg

g/edista

ovde bllo

koje

mrtve

prirode droblfjce

za c o k o l a d ? Da to j t e r e s za

e h a n j k da

to posredj?

Da. Tada delovao njen h k aspekt, bar

polazjste za novj o i j k tehnjke. Hteo

s

da se

v r a t j

potpu

no

s v

crtezu, s v o j koncepcjjj u m e t o s t j

N j s a g

da prj

s t u p j n a s u j c n

crtanju sJjkanju, nanosenju

.

s da vrednost tacnostj, o d r e f e n o s t vaznost slucaja.

Rezultat

i

da

rad njje vjse

f u t -

r . cak f u n kojj su volelj r s z kubl

zam.

h k

crtez za

o i i k

za tu suvu

koncepciju u e t o s t j .

dakle stvarnj pocetak Veljkog stakla. Da ste to

vreme kada ste to radili f j a s n d

sto dolazj?

Vec s da p r a v j o d r e f e j l , otjsak

za

Veliko staklo.

Droblfjca

za c o k o l a d i l a d polaz:jste, z a N usput

dosla

K l i z a j c a a s i n a

(Sijdjng Machine). Sve bllo z a s o -

vano p e r s p e k t i v i s t i c k o stanovjstu, sto znacj potpuno pozna

vanje

u r e f e n j a

delova. Njsta se nije

o g l o

uradjtj

a s u m j c e

sa

n a k n a d j z n .

Sve moralo

da

se uradj planu,

da tako

k a z e .

, p r e t p o s t a v l j a da

mislite

da

Dro blJjca za cokoladu

najavjfa

nesto

Vasem

r a d , nesto od onog

/

k ste

cesto govorifj.

Da

to

zaista veoma vazan trenutak u

zjvotu.

Tada

s r

da

d o n o s j

veHke odluke. Najteza bila ona kada

s sebl rekao: a r s e l vjse slikanja , n a f j posao. Tra

zjo s takav posao koji omogucio dovoljno v r e e n a da

s l i k a za sebe. D . s posao blbliotekara u Parjzu, u B i / i o

t h e q e St. Genevjeve. to

divan posao,

jer

sam jmao

n o -

go

v r e e n a

za sebe.

Mjsfjte da s/ikate za sebe ne s da zadovoljavate d r g e

l j d e ?

Upravo to, 1 to navelo na zakljucak da sj profesjonalnj

slikar, ilj to njsi. Postoje dve vrste umetnjka: u e t j k kojj se

bav drustvom jnrt:egrjsan

,

drugj kojj potpuno sa-

o s t a l a n bez jkakvjh obave:

za.

4

Mjsfjte da covek da

pravj

jzvesne s t p k e d r s t v , da

ga zadovo/jjo?

, tacno, s zeleo da zjvot zavisj

od

g sJjkar

stva.

/ Marsel kada govorjte

n e v a z a v a n j

od strane jroke jav

nostj kazete da sfjkate za sebe zar to ne

prjhvatate

kao sfjkanje

za j d e a l n

/ i k ,

za / k koja Vas v a z a v a l a ,

s

ako

se

p o t r d j f a ?

Da

zai sta. U pitanju samo n a c i koj se s p o s t a v l j a

u pravj polozaj

za

tu i d e a l u p u i j k u

O p a s o s t

se

a l a z j

u

za-

d o v o l j e j u e p o s r e d e

p u i j k e , koja oko vas,

r

vas,

pr-ihvata o o g u c u j e v uspeh sve ostalo. Umesto toga, valja

cekatj pedeset, sto

g o d j a

svoju pravu,

j s N s k u p u i j k u .

publjka koja

z

prjfjcno

estetsko

g/edjste.

V r

da j k a d a j s t e j s f j f j

da p r a v osoba koja zjvj

k f j od slonovace

ne v a z a v a

i n t e / i g e n t n n a k l o n j e n / i k .

Ne, ne, j k a k v a kula od

s l o o v a c e

jdeja.

S

se

jednog

e s t a

d e l Anri-Pjera Rosa H e r j - P j e r r e

Roche),

koje k a z j e da ste rekli kako

se

v e k

t r d i t e

da n a d e t ~ .

naCin da protivrecite s sebl. P r e t p o s t a v l j a da to znac

das te p o k s a v a f j da izbegnete s a o p o n a v l j a n j e . Da li to

tacno?

Vidjte, opasnost u t da dovedete sebe u

k k s ,

cak i ukusa Drobllice

za c o k o l a d .

Za Vas dak/e u k s znacj ponavljanje

g

sto prihvaceno

da

li

i s l i t e to?

Tacno, to navika. Ponavljajte jstu stvar dovoljno dugo, ona

postatj ukus. Ako prekjnete svoj rad, m j s l i posto

ga

uradae,

onda post.aje ostaje stva r

za

sebe.

AJ.i

ako se ponovj neko

liko puta, postaje ukus.

kako ste s v o

/ i c n o i z r a z

pronasli nacin da izbegnete

dobar ili los

k s ?

Tako sto sam korjstjo t e h j k e mehanike. MehanjcoJ


22/25

Zato sto odvojen od konvenciona/nih izraza s l i k a r s t v ?

Upravo tako, bar sam u to

vreme

tako mjsljo, tako mjsljm

sada .

Da

li

onda

to

odvajanje od svake

l j d s k e intervencije c r t e z

i s l i k a n j srodno Vasem z a n i m a n j z

ready-made?

Posto sam pokusao da jzvucem zakljucak jlj posledjcu

jz

dehu

manjzacjje ume-tnjckog dela,

i l o

prjrodno

da

d o l e m

do jdeje

ready-made-u. naZJjv

kojj sam, kao

sto

znate , dao onj:m

deHma koja su u

stvarj

vec potpuno zavrsena . Da Vam pokazem :

ovo

ready-made

kavez za ptjcu sa, ako me

vjdjte,

njje mj nj

malo lako, jer ovo njje secer, to

mermer

tez.ak cjtavu

tonu , i jedan od

e l e m e a t a

kojj me zanjmao dok sam

ga pravjo.

ready-made

u kojem secer zamenjen merme

rom. neka

vrsta

mjtoloskog

dejstva

. Ovo

ready-made

koj 'j potjce

jz 1916. g o d n e k l p k o

upredenog konca

i z m e l u

dve bakarne, mesjngane ploce. Pre nego sto sam

ga

zavrso,

Arensberg

Arensberg)

stavjo nesto u klupko od kanapa, nj

kada njje rekao sta, njsam nj hteo da znam . Bjla to neka

taj>oa m e l u nama; klupko pravj buku,

tako

da smo

ga

nazvalj

ready-made

sa skrjvenom bukom. Cujte ga . Ne z a m njkada

necu

s a z a t j

da lj

to djjamant

jlj novcjc.

Da

li

ste Arensberga poznavali pre nego

sto

ste dos/i Sjedi

njene Drzave?

Ne. U Njujork sam doS.ao 1915.

g o d j e .

Arensbergov dom blla

moja prva usputna luka ovo1n k o n t j e t u ; to i pocetak

ve'iljkog prjjateljstva. s moj'jm prj:ateljjma objavjo dva mala

casoP'jsa, kojj su dozjvelj samo jedan ilj dva broja,

Rongwrong

8/indman .

Casopjsj su

l r i

ako

ne

dadajstjckj ,

a d a h u t j

dada-pokretom.

Dadu vjse

za 1jmale plastjcke

umetnost

,

da pravo kazemo, njsu jh vjse zanjmala t t e h

j k e

jlj pokre

ta pre Vjse jh zan

r

mala

literatura

. U stvarj ,

Dada

blla

e g a t j v a p o t p u o o d b a c j v a j e

Arensbergova g r p a

blla vezi sa

mnogim d r g i m g r p a m a

zar ?

Da, tu

i l a

K a t e r j

Drejer

(Katherjne Drejer), koja

t a k o l e

blla zastjtnjk umetll'Ostj, o s o v a l a muzej pod j m e o m So-

ciete . Cjlj tog muzeja da se jz inost1anstva do

nesu sHke kako se

ostvarjla k

vrsta saobracaja

z m e l u

4

dveju strana moderne umetnosti, sasvjm USpesan. Upra

vo od tada

Amerjka stekla

modernu

umetn

'jcku svest, sto nj

kada

r njje

mogla.

R a z m e m .

No Katerin

Drejer

takoae pripada/o Vase

Veliko

staklo

koje smo

ma/ocas videli.

Da, al se nalazjlo u Arensbergovoj zblrcj jz 1920. godjne , u

vreme

pre nego

sto

z a v r s e o . Kada su 1921. godjne,

jz

Nju

jorka k r e u l j

za

K a i o r i j u , j s u

zelelri da ga

p o e s u jer

pre

vjse osetljjvo za prevoz, s obzjrom na veljcjnu.

Marsel iz onoga

sto

rekoste

sledi

da

Staklo stvari nije z -

vrseno.

Ne, . P o s l e d j j put na j e m u sam radjo 1923. god'ine .

Onda ono

ostaje

neka vrsta nezavrsenog

. Meni

se takoae

cini

d

k z to

da nikada

niste blli stvarno predani

konvencionalnom

s l i k a r s t v o b l c a j e n o m s m i s f

reci. Pretpo

stav/jam da Vasem p o i m a n j

m e t n o s t i postoji

nesto

sire

od

p k o g sl karstva.

Da .

Sljkarstvo

smatram

sredstvom j z r a z a v a j a

cjljem

za

sebe.

J e d i m

sredstvom jzrazavanja

m e l u

drug ma, ne potpu

j m

z j v o t j m cjljem; jsto tako, boju smatram samo

sredstvom

jzraza u slrikarstvu, ne ciljem . DrL1g>m recjma, sljkarstvo

sme i t j iskljucjvo

r e t j n a l o

jlj vizuelno; mora jmatj k

veze

sa

s'jvom

materjjom,

sa nasjm g o n o m

za

razumevanjem .

uglavno111 sto voljm. Njsam hteo da se uhvatjm za

d mal.i k11ug , pokusao sam da budem k r z a l a n ko

ljko

sa:m

mogao. Zato sam da jgram sah .

Sah s e i

h jgra, svako moze da jgra sah. sam ga,

m e l u t j m

uzeo

v1lo

z

uzjvao,

jer

sam s k z a j e d j c k e tacke jz-

m e l u saha sHkarstva. U

stvarj,

kada jgrate sah, to kao da

p11avjte

plan

za

nesto ilj

j z g r a l u j e t e e k u vrstu m e h a j z m a

po

mocu kojeg dobljate jlj

g u t e .

Takmljcarska

s t r a a

nema znacaja,

cjtava stvar veoma, veoma p l a s t j k a , to v e r o v a t o

sro

1 1 1 prjvuklo

'

tO

jgrj .

Da

li

pod

time mislite

zadovoljstvo

p n i j i

naCin zivljenja?

to

reci

d r g i o / i k

izraza?

Da, bar d11uga strana jste vrste

d u s e v o g

jzraza, jntelektualnog

jzraza, jedna mala

st

rana, ako hocete, ali

d o v o l j o

razHcjta

da

postane s dopunj moj Z,jvot.

4


23/25

Marsel,

k a s i m tridesetim

i ranim

cetrdesetim

godinama dosta

vremena ste posvecivali Vasem Valjse. a

li

to smatrate poseb-

nim izrazom Vase licnosti

Da. Apsolutno. Za mene to

i o i j k

jzraza. ldeja blla da,

umesto da sljkam, u

m t

reprodukujem sl'ike koje sam to

Hko

voleo. Njsam znao kako da to urad:jm. Pomjs.l'jao sam na

knjgu. aN m1 se jdeja

dopala. Zatjm sam razm'jsljao dejj

male

kutjje

u kojoj blla smestena sva moja dela, kao u malom

muzeju, muzeju kojj se moze o s j t j , da tako kazem, evo ga u

ovoj

torbl

.

neka vrsta r e a d y ~ m a d e - k a t a l o g a zar ? Mislim da su

tu

sva Vasa dela.

Gotovo sva . Ovo su roto-reljefj, serjja od dvanaest crteza po

stavl'jenjh

na

ovoj spjralj,

za

upotrebu fonografa, ako jh okre

cete prj o d r e l e n o j b r z . j j , reoj mo trjdesetjtrj obrtaja u j u t j ,

dob'jcete efekat rastuce forme t kupe jl:j vadrcepa. Crtezj

su, m e l u t i m , razloicjtj. Ovaj na prjmer, casa. UopSte ne izgleda

kao casa, ali kada se okrece, ovo se razvjja kao u trecoj

d i m e

zjji. Zati-m jmamo ovaj ovde, i

Marcel Duchamp - Izbor tekstova

Documents

Transcript of Marcel Duchamp - Izbor tekstova