Manastir Simonopetra Sveta Gora Atonska · Sveta Gora Atonska МИТРОПОЛИЈА...

64
· Црна Гора 1,20 € · Србија 120 Дин. · Република Српска 2,5 КМ · · за Европу 3,5 €; за Америку $6; за Аустралију 10 AUD · obraznik za vjeru Kulturu i vaspitawe МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XXVI ПЕТРОВДАН ЈУЛ 2017. БРОЈ 264 Manastir Simonopetra Sveta Gora Atonska

Transcript of Manastir Simonopetra Sveta Gora Atonska · Sveta Gora Atonska МИТРОПОЛИЈА...

Page 1: Manastir Simonopetra Sveta Gora Atonska · Sveta Gora Atonska МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XXVI ПЕТРОВДАН ЈУЛ 2017. БРОЈ 264 Manastir Simonopetra

· Црна

Гора

1,2

0 € · Ср

бија

120

Дин

. · Реп

убли

ка С

рпск

а 2,

5 КМ

·· за

Евр

опу

3,5

€; з

а А

мер

ику

$6; з

а Ау

стра

лију

10

AUD

·obraznik

za vjeruKulturu ivaspitawe

Manastir SimonopetraSveta Gora Atonska

МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XXVI ПЕТРОВДАН ЈУЛ 2017. БРОЈ 264

Manastir SimonopetraSveta Gora Atonska

Page 2: Manastir Simonopetra Sveta Gora Atonska · Sveta Gora Atonska МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XXVI ПЕТРОВДАН ЈУЛ 2017. БРОЈ 264 Manastir Simonopetra

Икона Св. Мардарија Либертивилско-љешанског рад је сестара манастира Жупа Никшићка.Ову икону Св. Мардарија је Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије донио на дар ректору Санкт-петер-

буршке духовне академије, Архиепископу петергофском г. Амвросију, приликом своје посјете овој високо-школској установи, 28. јуна 2017. године.

Свети Мардарије, први српски епископ Америке и Канаде, чије су нетрулежне мошти обретене прије неколи-ко мјесеци у манастиру Светог Саве у Либертивилу, завршио је Петроградску духовну академију 1916. године.

Page 3: Manastir Simonopetra Sveta Gora Atonska · Sveta Gora Atonska МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XXVI ПЕТРОВДАН ЈУЛ 2017. БРОЈ 264 Manastir Simonopetra

besjeda Митрополит АМФИЛОХИЈЕ

Излагање у манастиру Стањевићи на Тројичиндан 2017, на Духовној академији посвећеној годишњици Светог и Великог Сабора Православне Цркве на Криту

Сабор на Криту - свједочанство да јеЦрква Божија жива и данас

Црква је по својој природи саборна, она са-бира небо и земљу, Бога и људе и човје-

чанство, нарочито овим даном Тројичиним. Зато су Сабори кроз вјекове одржавани упра-во на Тројичиндан. (Онај који чита Горски ви-јенац видјеће да су и у вријеме владике Рада сабори били за Тројичиндан и на Ловћену. Ево и ми настављамо тај сабор у духу Тројичина-

-дне кроз вјекове.) Тако је прошле године, такође на Троји-

чиндан, на апостолском острву Криту, одр-жан Велики Сабор једне, свете, саборне и апо-столске Цркве Божије. Овакав сабор, Сабор свих помјесних Православних Цркава, какав је био на Криту претходне године није бивао дуги низ вјекова. Додуше, овога пута су све Цркве припремиле тај велики Сабор. На њему је учествовало преко 400 патријараха, архие-пископа, митрополита и епископа из читаве васељене православне. Иако, због одређених искушења, непосредно на Сабору нијесу уче-ствовале Московска, Антиохијска, Грузијска и Бугарска Патријаршија, оне су свакако мо-литвено биле присутне. Ја сам увјерен да ће велике одлуке које су донијете на том сабору добити и свеправославни значај, који оне већ и имају по значају тема о којима је на Сабору разговарано, и по одлукама које су донијете.

На првом мјесту, ту је Окружна посланица Великога сабора, у којој је исповјеђена вјера Цркве Божије, вјера православна, она вјера

коју смо и ми данас исповиједили у Символу вјере. Дакле та вјера, Божија вјера, тврда вјера, вјера која је „основ свега чему се нада-мо и провјера ствари невидљивих “ (Јевр. 11, 1), она је и на овом сабору потврђена, исто онако како је утврђена и потврђена на седам Васељенских сабора, а потом и на другим саборима од свеправославног значаја, које је овај Велики и Свети сабор сада као такве прихватио: Велики сабор патријарха Фотија (нашега словенскога кума, који нам је послао Ћирила и Мето-дија, које су наследили њихови први ученици: Климент, Наум, Сава, Евангеларије и Горазд, од којих је после примио ту све-ту науку и вјеру Свети отац наш Сава, који такође има своје исповиједање вјере, које је опет само наставак исповиједа-ња вјере вјековима прије њега); свети сабори XIV вијека великога просветитеља, богозналца, мудраца и тај-нозналца Светог Григорија Паламе; Цариградски сабор из 1484. године, који је поништио одлу-ке и учења лажног Флорентинског сабора (1439); Антипротестантски сабори из XVII вијека, као и Сабор из 1872. го-дине, који је био против такозва-ног етнофилетизма. То је једна болест у Цркви гдје се Црква поистовјећује са неком наци-јом. То су прво Јевреји хтјели

– да са својом нацијом пои-стовјете Цркву Божију. Тај се проблем потом појавио у XIX вијеку код Бугара, и због тога је сазван сабор из 1872, који је етнофилетизам прогласио за „змијски отров“ који разара 3

јул / 2017 / svetigora

godi[w

ica Svetog i velikog sabora na kritu

Page 4: Manastir Simonopetra Sveta Gora Atonska · Sveta Gora Atonska МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XXVI ПЕТРОВДАН ЈУЛ 2017. БРОЈ 264 Manastir Simonopetra

јединство саборне Цркве Христове, Божије, ра-зара јединство Цркве поистовјећујући Цркву са једном нацијом и са једном државом, а Црква је она која призива све земаљске народе да се кр-сте у име Оца и Сина и Духа Светога, да сви буду обасјани и испуњени љубављу божанском и да сви загрле једни друге, сви народи земаљски колико их има. То је она Црква у коју се кршта-вамо, у коју вјерујемо. И у наше вријеме постоји искушење етнофилетизма, рецимо у Украјини. Нажалост се та болест појавила први пут у исто-рији код нас у Црној Гори – једна група секташа која је прогласила себе за „црногорску цркву“, који очевидно у Бога и Христа и не вјерују; они вјерују у некакву своју нацију, у државу. Нарав-но, сви поштујемо државу, сви поштујемо народ коме припадамо, али прије свега и изнад свега ми смо припадници народа Божијега који се са-бира кроз вјекове од свих земаљских народа. Као што каже један светитељ: као што се пше-нично зрно сабира са разних њива па се онда самеље у брашно па се од тога направи хљеб, па се са тим хљебом хране сви људи, тако је и Црква Божија сабрана од свих народа од свих времена у једну живу заједницу обасјану свје-тлошћу Бога љубави, Оца и Сина и Духа Свето-га. Признајући тај сабор из 1872. године, овај је Велики и Свети сабор потврдио осуду тог ла-жног учења и поистовјећивања Цркве Божије са било којом нацијом или државом, или било каквом вриједношћу у овом свијету, зато овај сабор и јесте велики.

Сабор на Криту је разматрао још неколика битна питања. Једно од њих је о мисији Цркве у савременом свијету, а мисија је да се Јеванђеље

Христово проповједа свакоме створењу и да се сви људи крштавају у име Оца и Сина и Духа Светога, и то је оно на шта призива овај наш сабор.

Онда ту је и питање устројства тзв. аутокефалних Цркава, како оне постоје у свијету данас, да би могле да што боље обављају своју миси-ју у разним народима на разним просторима.

Ту је и питање поста, које је веома значајно за Цркву Православ-ну. Наша Црква је посна и васкрсна Црква, и пост је веома значајан за хришћански живот и за унапређење врлине у људском срцу и за при-премање човјеково да приступи живоме Богу, да се са Њим сретне.

Велики сабор је расправљао и о односу наше Цркве према свијету, према другим религијама и према другим хришћанским заједницма које су се одвојиле од једне, свете, саборне и апостолске Цркве Хри-стове – како њима помоћи да и они задобију пуноћу вјере и Јеванђе-ља. Све су то теме које је решавао овај велики Сабор, настављајући на тај начин предање претходних сабора, почевши од онога првог, Апо-столског сабора из 51. године.

Али, прије свега и изнад свега, овај је Сабор посвједочио да је Цр-ква Божија заиста жива и данас, када се раширила на свих пет конти-нената – Нема мјеста на земаљском шару гдје се не служи ова Света литургија коју смо ми данас служили, на свим земаљским језицима: и на кинеском, јапанском, афричким дијалектима; од Сјеверног до Ју-жног пола, од Сјеверне и Јужне Америке до Европе, гдје год има чо-вјека; људи и народи и сва творевина Божија се сабирају око те Цр-кве Божије, јер стварање свијета је стварање Цркве Божије. Зато је овај Свети и Велики сабор Цркве Православне од изузетног значаја не само за саму Цркву него за све народе земаљске. Он призива све људе и све државе на онај једини пут који води вјечноме Царству не-бескоме а у исто вријеме који низводи Бога међу људе, Духа Светога Животворнога, и помаже људима – са свим њиховим разликама, раз-ноликостима и временима у којима живе – да буду једно и заједно, ис-пуњени том божанском љубављу, љубављу према свом вјечном на-значењу бесмртном; помаже им да заволе своју вјечну отаџбину (јер ова земаљска је од данас до сјутра), а да у исто вријеме освештају и своју земаљску отаџбину, свој земаљски живот.

Манастир Стањевићи код Будве прославио је своју храмовну славу у недјељу 4. јуна 2017. године на

рођендан Цркве Христове – празник Силаска Светог Духа на Апостоле.

Свету литургију служили су Митрополит црногор-ско-приморски Амфилохије и Архиепископ катарски Макарије из Јерусалимске Патријаршије, уз саслуже-ње свештенства и уз молитвено учешће многоброј-них вјерника сабраних у овој Светињи да на овај ве-лики празник прославе Свету Тројицу, Бога љубави.

У току Свете литургије обављено је саборно кр-штење, а на крају Литургије благосиљан је славски ко-лач манастира Стањевићи и Центра за дјецу и особе са интелектуалним сметњама и аутизмом  „1. јун“ из Подгорице, чији су ученици присуствовали овој вели-кој свечаности.

Након Литургије одржана је Духовна академија у част годишњице одржавања Светог и Великог Сабора на Криту о коме су говорили митрополит Амфилохи-је и архиепископ Макарије. У културно-умјетничком програму учествовали су Хор Светог апостола и је-ванђелиста Марка из Подгорице и АНИП „Ђурђевдан-ско коло“. За све присутне уприличена је трпеза хри-шћанске љубави.

Тројичиндан у Стањевићима

4

svetigora /

2017

/ ј

ул

Page 5: Manastir Simonopetra Sveta Gora Atonska · Sveta Gora Atonska МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XXVI ПЕТРОВДАН ЈУЛ 2017. БРОЈ 264 Manastir Simonopetra

протојереј–ставрофор ГОЈКО Перовић

Издаје: SVETIGORA, Издавачко-информативна установаМитрополије црногорско-приморске

Директор: протојереј–ставрофор Радомир Никчевић

Савјет часописа: протојереј–ставрофор Момчило Кривокапић, архимандрит Димитрије (Лакић), академик Матија Бећковић,

Милутин Мићовић, Матеј Арсенијевић,др Ксенија Кончаревић, мр Славко Крстајић

Главни и одговорни уредник:Eпископ диоклијски мр Кирило (Бојовић)

Оперативни уредник: Рајо ВојиновићДизајн часописа: мр Мирко Тољић, Владимир Јакшић

Секретар редакције и уредник фотографије:Татјана Марјановић

Редакција: Епископ славонски мр Јован (Ћулибрк), протојереј–ставрофор Гојко Перовић, протојереј–ставрофор др Велибор

Џомић, протојереј др Саво Денда, протојереј мр Никола Гачевић, протојереј Јован Пламенац, монах др Павле (Кондић),

Весна Никчевић, Предраг Вукић, Весна Тодоровић, Јован Маркуш, Лека Вујисић

Сарадници: презвитер Игор Балабан, јеромонах Јустин (Мреновић), монахиња Амфилохија (Драгојевић), Оливера Балабан, Милена Тејлор, Марија Живковић, Милана Бабић, Милутин Вековић, Ивана Кнежевић, Спиридон Булатовић,

Драгана Керкез, Јелена Петровић , Eлза Бибић,Смиља Влаовић

Лектура и коректура: Ивана Јовановић

Фотографије: монах Игнатије (Алексејев), Јован Радовић, Жељко Шапурић, Зоран Тричковић, Иван Рашовић, ђакон

Драган С. Танасијевић, †Живота Ћирић.

INTERMIDIARY INSTITUTION:COMMERZBANK AG FRANKFURT/MAIN SWIFT:COBADEFF/400876825101 EUR/400876825100 Other CurrenciesNLB Montenegrobanka AD PodgoricaSWIFT CODE: MNBAMEPG/ME25530005120005043078"MITROPOLIJA CRNOGOR. PRIMOR. SVETIGORA CASOPIS"81250 CETINJEMONTENEGRO

Уредништво: Његошева 73, 81250 Цетиње, тел: 041/234-222, 230-375; Косте Главинића бр 1/А, 11000 Београд,

тел: 011/369-0757,369-0705e-mail: [email protected]Штампа: , Суботица

· Црна

Гора

1,2

0 € · Ср

бија

120

Дин

. · Реп

убли

ка С

рпск

а 2,

5 КМ

·· за

Евр

опу

3,5

€; з

а А

мер

ику

$6; з

а Ау

стра

лију

10

AUD

·

obraznikza vjeru

Kulturu ivaspitawe

Manastir SimonopetraSveta Gora Atonska

МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XXVI ПЕТРОВДАН ЈУЛ 2017. БРОЈ 264

Manastir SimonopetraSveta Gora Atonska

јул 2017 / број 264

Поезија 33Бесједа 36Из архиве 39Из наше Цркве 42Саопштења 51Хронике 56

из садржаја:

Храм који је слетио с Ловћена

Сабор на Криту - свједочанствода је Црква Божија жива и данас

Свети и Велики Сабор -глас целокупног Православља

О Светом Апостолу Павлуи његовим посланицама

„Савезничко“ бомбардовање 1944.

Дистрибутери Светигориних издања за Републику Српску и БиХ су „АБ КАРД“ д.о.о, Бања Лука и „АД КАРД“ д.о.о, Сарајево

3

6

14

20

26

Митрополит АМФИЛОХИЈЕ

Архиепископ катарски МАКАРИЈЕ

РАЈО Војиновић

Page 6: Manastir Simonopetra Sveta Gora Atonska · Sveta Gora Atonska МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XXVI ПЕТРОВДАН ЈУЛ 2017. БРОЈ 264 Manastir Simonopetra

Ваше Високопреосвештенство, драги игумане и оци, драга децо, браћо и сестре.Славим Тројичног Бога и радујем се што сам се на-

шао овде са вама на овај велики празник Педесетни-це. Долазим из Сионске Цркве, из онога светога места на коме се налази брдо где се догодила Тајна вечера и где је Апостол Тома опипао ране Господње и места на којем су се налазили свети Апостоли када је на њих си-шао Дух Свети. На том светом простору имао сам бла-гослов да живим као ученик и радим као наставник па-тријаршијске Богословије Свете Тројице на Сиону. Мој данашњи долазак се остварио на позив Високопре-освећеног Митрополита црногорског и мога драгог професора г. Амфилохија. Захваљујем се веома на ча-сти да будем позван да заједничарим у богослужењу са вама у овом светом манастиру Свете Тројице и да гово-рим о историјском догађају – Светом и Великом Сабо-ру Православне Цркве, који се догодио у просторијама православне академије на Криту под председништвом Његове Светости васељенског Патријарха г. Вартоло-меја, а уз учешће великога броја поглавара помесних Цркава, великог броја епископа, свештеника и лаика (по први пут), од 18. до 29. јуна 2016. године.

Заједница личности је идентитет Цркве. Значајно је дакле да учествујемо у заједници личности, што је рај, док је супротност томе, разбијање заједнице – пакао, по речима аве Макарија. Сама реч „синодос“ на грчком долази од две речи: син (= са) и одос (= пут), и значи у ствари „сапутовати“, „ићи заједно“; значи у ствари за-једнички ход Цркве. Прототип свих сабора Цркве је Апостолски сабор одржан у Јерусалиму 51. године, а

потом следе Васељенски сабори и помесни сабори. Природ-ни наставак тих сабора представља Сабор Православља који се догодио прошле године на празник Педесетнице.

Шта се то десило прошле године у јуну на Криту? Шта је Свети и Велики Сабор Православне Цркве и који су ње-гови резултати и одлуке?

Пре свега, историјски значај и вредност има само сазива-ње Сабора Православља. Дакле све аутокефалне Православ-не Цркве желеле су да се сазивањем овог сабора настави и примени синодално устројство и да се сазове један свепра-вославни Сабор који ће имати утицај на читаво Православље. Сличан сабор није сазван од IX века, од времена великога Фо-тија (879–880), који је био последњи заједнички сабор Истока и Запада, и који би могао да се призна од обеју цркава за осми васељенски сабор. Наравно, у међувремену остварени су и други велики значајни сабори. То приказују и одлуке подси-нодских седница представника помесних Православних Цр-кава у последњих скоро више од педесет година, и свеправо-славне одлуке скупова поглавара.

Теме, текстови и одлукеСветог и Великог сабора

Прва тема је била Мисија Православне Цркве у савре-меном свету, допринос Православне Цркве ширењу и овла-давању мира, правде, слободе, братства, љубави међу људи-ма и превладавање расних и других дискриминација. Друга тема је била Православна дијаспора; трећа тема: Аутоно-мија и начин њенога проглашења; четврта тема: Света тај-на брака и сметње за брак; пета тема: Значај институције поста и његово остваривање данас; и шеста тема: однос Православне Цркве према осталом хришћанском свету.

predavawe Архиепископ катарски МАКАРИЈЕ

Излагање на духовној академији у манастиру Стањевићи одржаној поводом славе овог ма-настира – Тројичиндана. Овогодишња академија била је посвећена годишњици Светог и Ве-ликог сабора на Криту.

Свети и Велики Сабор -глас целокупног Православља

6

svetigora /

2017

/ ј

ул

Page 7: Manastir Simonopetra Sveta Gora Atonska · Sveta Gora Atonska МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XXVI ПЕТРОВДАН ЈУЛ 2017. БРОЈ 264 Manastir Simonopetra

Осим званичних текстова ових шест тема, Сабор је издао још два врло важна текста, која су једнако вредна са еклисиолошког и бого-словског аспекта. Први је Окружна посланица Светог и Великог сабора Православне Цркве и други је Порука Светог и Великог сабора Пра-вославне Цркве православном народу и сваком човеку добре воље. Ови званични текстови из-ражавају еклисиолошку самосвест, неизмење-ну православну веру предања наше Цркве и не баве се само прошлошћу Цркве него се тичу живота верника и устројства Православне Цр-кве данас. Подршка породи-ци, мисија Цркве у савреме-ном свету као и друга горућа питања сведоче о савреме-ности и осетљивости Право-славне Цркве, али захтевају и директну њихову примену у суочавању хришћана са са-временим искушењима и њи-ховим последицима у будућ-ности. Управо је то и нагласио атински архиепископ госпо-дин Јероним у свом поздрав-ном говору: Овај Сабор није једна копија старих сабора, него Сабор који покушава да одговори на проблеме савре-меног хришћанина и да се ис-товремено не отуђује од пре-дања.

Каталог саборских тема би могао наравно да буде другачији, као што би и за-вршни текстови одлука могли да обухватају и друге детаље или друге аспекте проблема, са другачијом формулацијом. Ипак – тако је Са-бор одлучио, тако је Црква одлучила у том конкретном тренутку и у том одређеном про-стору; то су текстови које је Сабор издао, и то прихватам и поштујем. Надамо се ипак да ће уследити нови сабори Православља као што је већ најављено за време расправе других тема-тика, које нису уврштене у каталоге тема овог Великога сабора. Свети Велики сабор на Криту отворио је пут и положио је темељ свесабор-ског и синодалног хода Православља.

Еклисиолошка самосвест Православне цркве и допринос хришћанском миру и је-динству. Свети и Велики сабор у својој пору-ци говори сходно овој теми: Верни једногласно апостолском предању и светоотачком иску-ству, исповедамо да Православна Црква сачи-њава аутентични наставак једне, свете, сабор-не и апостолске Цркве, као што се исповеда у Символу вере и утврђује се учењем Светих ота-ца. Такође се потврђује да аутокефалне Право-славне Цркве не сачињавају конференцију Цр-кава него једну, свету, саборну и апостолску Цркву. У тексту Односи Православне Цркве

према осталом хришћанском свету наглашава се православна еклисиолошка самосвест и православно веровање. Православна Црква, то је једна, света, саборна и апостолска Црква. Она, засно-вана на својој дубокој црквеној самосвести снажно вјерује да за-узима централну позицију по питању развијања хришћанског је-динства у савременом свету. Текст Односи Православне Цркве према осталом хришћанском свету претрпео је најснажније критике из различитих разлога. У тексту се наглашава да Право-славна Црква утемељује своје јединство на томе што је основана од Господа нашег Исуса Христа и у заједници у Светој Тројици и у Тајнама. Јединство Цркве се не ствара нити утврђује само на упра-витељским и законским основама, него у самом њеном Оснивачу,

Исусу Христу, у јединству лично-сти Свете Тројице и у Тајнама. Ме-ђутим, Православна Црква при-хвата историјски назив других инославних хришћанских цркава и заједница које нису у заједници са њом. Прихватање историјског назива инославних цркава је био предлог Његове Светости Па-тријарха јерусалимског Теофи-ла III. Кроз историјско постојање Цркве појављују се проблеми и супростављени табори и по-деле са којима се свакодневно сусрећемо. Да би се ипак ус-поставила црквена заједница, сви ти проблеми треба обаве-зно да се превазиђу. Поделе и ове постојеће схизме унутар Цркве осуђује и Свети Мар-ко Евгеник (митрополит ефе-ски) говорећи: Не трпи глава, Христос Бог, постојање оде-

љено од тела. Међутим он такође назива Западну, дакле Римокатоличку цркву црквом, исто као што је и патријарх Јосиф II називао папу Евгенија братом. Сергеј Булгаков го-вори: Јединство Цркве је дар али је истовремено и обаве-за која треба да се испуни. Јединство Цркве је стварност али и захтев.

У тексту Однос Православне Цркве према оста-лом хришћанском свету наглашава се: Православна Црква, непрестано се молећи за јединство свих, увек је развијала дијалог са онима који су оти-шли од ње, и оних близу и оних далеко. Пред-њачила је у савременом откривању путе-ва и начина успостављања јединства оних који верују у Христа. Учество-вала је у екуменском покрету од његовог појављивања и помагала је у његовом уо-бличавању и даљем разви-јању. С друге стране, Пра-вославна Црква се увек борила за успостављање хришћанског јединства благодарећи свом еку-менском и човекољуби-вом духу који се истиче и који, по речима Господњим,

Један од кључних елемена-та Светог и Великог сабора Православне Цркве на Криту био је редовни и свакоднев-ни литургијско-богослужбе-ни живот, који показује да синодски процес нема самоу-правни карактер правне или судске власти, него да је то вишестрани духовни догађај целога Православља и сведо-чанство јединства и зајед-ничарења Православних Цр-кава који се огледа учешћем у Тајни Свете евхаристије.

7

јул / 2017 / svetigora

godi[w

ica Svetog i velikog sabora na kritu

Page 8: Manastir Simonopetra Sveta Gora Atonska · Sveta Gora Atonska МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XXVI ПЕТРОВДАН ЈУЛ 2017. БРОЈ 264 Manastir Simonopetra

жели да се сви људи спасу и дођу у познање истине. Савремени би-латерални богословски дијалози Православне Цркве, као и њено учествовање у екуменском по-крету заснивају се на тој особини Православља и на његовом еку-менском путу, с циљем пронала-жења јединства свих хришћана на основу вере, предања старе Цркве и седам васељенских сабора. Ово је исповедање Сабора, убеђење и целовитост вере православне, то је њен покушај да делима а не само речима успостави јединство. Због тога Велики и Свети сабор сматра да су богословски дијалози са осталим црквама неопходни, као што су то чиниле Цркве и Свети оци већ од првих векова а тако се наставља кроз време до данас. Наравно, Свети Максим Исповедник говори да не треба да се дозвољава лажним веровањима да тријумфују сво-јим лажима и наглашава да се јединство не може успоста-вити изван истине вере. Свети Марко Евгеник наглашава: Потребно је с љубављу разговарати, пошто је реч о миру који је од Господа предат нама. По речима Светог Некта-рија Егинског, који је називао Римокатоличку цркву цр-квом: повученост у себе уништава екуменски карактер хришћанске поруке, утврђује фанатизам, ствара неразу-ман живот и проповеднике мржње. Тако имамо јеванђел-ску верност и верност супротну: расколничку, секташку, верност (и ревност) не по разуму. Као закључак морам поновити и нагласити да смо потпуно уверени, и о томе се јасно пише и у саборском тексту, да припадамо једној, светој, саборној и апостолској Цркви, са свим еклисио-лошким последицама, о чему не може да се преговора. Ипак, не смемо да игноришемо постојање инославних цркава.

Питање мешовитих брако-ва је веома значајно. То је питање егзистенцијалне потребе. Начела икономије и акривије која се при-мењују сагласно нашем предању откривају нам динамику светоотач-ке мисли и шире – динамику саме Цркве. Основна одлука Светога са-бора да свака аутокефална Црква може примењивати начело иконо-мије за своје конкретне пастирске потребе је веома позитивна.

Свети и Велики сабор Право-славне Цркве потврдио је своју ја-сну и неизмењену веру у Тројичног Бога; обновио је чврсте и стабилне

темеље своје вере и предања као изворно православно веровање. Међутим, опонашајући и пратећи пример ве-ликих Отаца Цркве, Сабор је ставио прст у ране од клина у овим тешким и кризним временима савременог друштва где се човек мучи, а Божија творевина болује бивајући ис-коришћена. Сабор чистим гласом вапије и тражи преузи-мање неопходне одговорности и извршавање свих ду-жности, тако да једним устима и једним срцем упућујемо реч нашег надања не само деци свете Цркве него и сваком човеку, и оном који је далеко и оном који је близу. Надање је наше: Спаситељ света открио се као Бог са нама који је као Бог за све нас. Динамично доживљавање наде и радо-сти Васкрсења разбија ланце самоизолације и даје крила за шире и нове хоризонте. Свети и Велики Сабор, након ве-кова созерцања, као један пророчки, препун наде глас це-локупног Православља објављује да Црква не живи ради себе, већ да се она даје ради целог човечанства, ради об-нављања света у новим небесима и новој земљи. На тај на-чин она сведочи Јеванђеље и дели Божије дарове: Његову љубав, мир, правду, помирење, наду на васкрсење и оче-кивање вечности.

Свети и Велики сабор Пра-вославне Цркве је био за-хтев времена и пут ка њему био је једносмеран. Отуда је он, без обзира на одсуство четири Патријаршије, био несумњиво најзначајнији догађај Православне Цр-кве последњих година, јер је допринео јачању њенога је-динства и саборности.

Саборност је у самој природи Цркве Христове, као пуноће начина постојања свеукупне божанске тво-

ревине, настале и прожете светотројичним силама и енергијама Оца и Сина и Духа Светога. Све што посто-ји „постаде“ кроз Бога Логоса: „Све кроз Њега постаде и без Њега ништа не постаде што је постало. У Њему бје-ше живот, и живот бјеше свјетлост људима. И свјетлост свијетли у тами, и тама је не обузе” (Јн. 1, 1-5). По Св. Гри-горију Нисијском – „стварање свијета је стварање Цр-кве“.

Чудесна је тајна уграђена Божијом руком у праду-бине свега постојећег: све је од искони јединствено и разнолико, свејединствено и саборно. Све створено и сва бића настају и узрастају, заквашена вјечном си-

лом Божјом, сваки састојак природе и свако створење постоји и расте по својој мјери, од простог постојања ка све саврше-нијем и сложенијем начину постојања до човјека, у времену и простору – за безвремено и вјечно постојање. Пуноћа тога раста остварила се кад је „дошла пуноћа времена“, кад је Бог Отац послао Бога Логоса, Сина свог Јединородног, који се сво-јом богочовјечанском љубављу жртвује за живот свијета. Око Њега и око Његовог Имена, које је изнад сваког имена, све се сабира, да би задобило вјечни живот: „А ово је вјечни жи-вот да познају Тебе једнога истинитога Бога и кога си послао Исуса Христа… Да сви једно буду, као Ти, Оче, што си у мени и ја у Теби, да и они у нама једно буду, да свијет вјерује да си ме Ти послао“ (Јн. 17, 3.21). По васкрсењу, Господ се јавља сабра-ним ученицима, показавши им руке и ребра своја, с поздравом

Свети Велики Сабор ПравославнеЦркве - текстови одлука

Митрополит АМФИЛОХИЈЕ

8

svetigora /

2017

/ ј

ул

Page 9: Manastir Simonopetra Sveta Gora Atonska · Sveta Gora Atonska МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XXVI ПЕТРОВДАН ЈУЛ 2017. БРОЈ 264 Manastir Simonopetra

Као што је то било у дви-јехиљадугодишњој прак-си Цркве, то важи и данас: мјерило карактера једног Сабора и важности њего-вих одлука није никада био број учесника на њему или заступљеност свих мјесних Цркава, па ни свих древних апостолских Цркава. Мје-рило саборâ, било васељен-ских, било мјесних, увијек је била истина, надахнута Духом Светим, било дог-матских, било канонско--пастирских одлукâ сваког, па и овог савременог Вели-ког сабора Цркве Божије.

и заповијешћу: „Мир вам. Као што је Отац по-слао мене и ја шаљем вас. И ово рекавши, дуну и рече им: Примите Духа Светога!“ (Јн. 20, 20-22). Та сила Духа Светога је на Тројичиндан сишла у виду огњених језика на свакога од апостола и

„испунише се Духа Светога…“ (ДАп. 2, 3-4). Сабра-ним апостолима, односно Цркви својој, око Тр-пезе Господње, на свадби Јагњета Божјег закла-ног за живот свијета, Господ заповиједа: „Идите по свему свијету, и проповиједајте Еванђеље сваком створењу…“ (Мк. 16, 15). Исус Христос „Свједок вјерни и истинити, Зачетник твореви-не Божје“, „Првенац из мртвих и Господар над царевима зе-маљским“ (Откр. 1, 5; 3, 14), чини своје ученике својим „свједо-цима“ (ср. Лк. 24, 48), до краја свијета и вијека, са циљем како би све било уграђено у „Свети град, Јерусалим нови, који си-лази са неба од Бога“ (Откр. 21, 2) чији „храм је Господ Бог Сведр-житељ и Јагње“, „Град који не потребује сунца ни мјесеца да му свијетле, јер га слава Божија освијетли, и свјетлост је њего-ва Јагње“ (Откр. 21, 22-23).

Саборност је, дакле, у на-чину постојања Цркве, као и у начину њеног пројављивања и свједочења. Духом Светим сабирана и сабрана вјером и истином, истинитим животом по вјери, Црква својим сабо-рима свједочи своју вјеру и своје саборно светотројично живљење у Христу Исусу. То потврђују сви њени сабори, почев од оног пр-вог апостолског у Јерусалиму (51. г) па, ево, све до овог Светог и Великог Сабора одржаног на апостолском острву Криту на дан Педесетни-це од 19. до 26. јуна 2016. љета Господњег. Кроз вијекове одржавани су бројни, како помјесни, тако и васељенски сабори, међу којима су нај-значајнији оних седам сабора који су посвје-дочили и потврдили Символ вјере једне, све-те, саборне (католичанске) и апостолске Цркве Божије. Ти сабори су сазивани не само до осмог вијека, него кроз сву историју Цркве до дана да-нашњега. Они међу њима који су у духу саборâ првог тисућљећа, наставили да свједоче вјеру православну и исконску нарав Цркве до наших времена, посједују исто значење и ауторитет као њихов органски продужетак.

Један такав Сабор одржан је, ево, и у наше вријеме. Послије дуге припреме, условљене историјским збивањима и голготским распе-ћем Цркава Божијих, нарочито у XX вијеку, све-православно започете у Светој Гори 1930. г. (Ма-настиру Ватопеду), настављене заједничким конференцијама и комисијама помјесних Црка-

ва (1961) на острву Родосу, потом у Шамбезију (Женева) и Констан-тинопољу, овај Свети и Велики Сабор одржан је, сагласно коначној одлуци свих предстојатеља помјесних Цркава (донијетој у Шамбе-зију 27. јануара 2016. године, не случајно на празник равноапостол-ног Светог Саве Српског), у Православној академији у Колимварију на Криту, од 18. до 26. јуна 2016. године. Од бројних тема које су пре-длагане за овај Сабор (првобитно од неких називан и Васељенским), коначно су обрађене и одабране њих шест, канонско-пастирског садржаја. На сабрању предстојатеља помјесних Цркава у Шамбези-ју предвиђен је и број чланова представника сваке Цркве (највише

25) учесника Сабора, као и правил-ник самог рада Сабора. Одређен је и свеправославни секретаријат Сабо-ра као и Свеправославна комисија за припрему текста Поруке и Окру-жне посланице (Енциклике) Сабора, од сваке Цркве по један члан. Све-ти Архијерејски Сабор СПЦ на свом мајском засједању 2017. г. одабрао је чланство (25) наше делегације. За члана Секретаријата Сабора иза-бран је Епископ бачки Иринеј, а за члана Комисије за писање нацрта Поруке Сабора и Окружне посла-нице Сабора Митрополит црно-горско-приморски Амфилохије.

Свеправославни секретаријат Сабора је имао своје прво засје-дање за организовање Сабора у Шамбезију, а Свеправославна Ко-мисија за израду нацрта Окружне посланице (Ороса), најзначајни-јег акта овог Сабора, почела је свој рад 10. јуна у Православној академији на Криту. Веома је значајно да је на иницијативу нашег члана ова Комисија при-хватила предлог нашег Светог

Архијерејског Сабора и Синода да основни садржај ове По-сланице буду питања православне вјере на начин како су она дефинисана саборима Цркве, послије седам признатих Васељенских сабора и тиме питање односа апостолске и светоотачке Цркве Христове према главним јересима и расколима насталим послије XI вијека. Наш СА Сабор је био предложио да Велики сабор Светог Фоти-ја, Патријарха цариградског (879/80) и исиха-стички сабори Светог Григорија Паламе (1341, 1351, 1368) буду потврђени као васељен-ски. На предлог ове Свеправославне комисије Свети и Велики сабор на Криту је потврдио васељенски (свецрквени догматски зна-чај) одлука, како ових сабора, тако и Цариградског сабора (1484) поништившег одлуке и учења лажног Флорен-тинског сабора (1439), ан-типротестантских сабора 1638, 1642, 1672 и 1691, као и антиетнофилетистичког сабора (1872) којим је осуђен етнофилетизам као еклисио-

godi[w

ica Svetog i velikog sabora na kritu

Page 10: Manastir Simonopetra Sveta Gora Atonska · Sveta Gora Atonska МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XXVI ПЕТРОВДАН ЈУЛ 2017. БРОЈ 264 Manastir Simonopetra

лошка јерес и „змијински отров“ за јединство Цркве.Тиме је овај Велики сабор заиста наставио дјело

Васељенских сабора: следујући Светим Оцима угра-дио је у своју Посланицу (Орос), на првом мјесту, са-борно исповједање истина православне вјере, као и односа једне, свете, саборне и апостолске Цркве према хришћанским заједницама, иступившим из ње лажним учењима и етосом и одвојившим се од ње (римокатолицизам, протестантизам, новији етно-филетистички расколи унутар Православља). Тако су ови Сабори (нарочито Фотијев и паламитски сабори)

– од раније сматрани за VIII и IX Васељенски сабор) задобили догматски општеважећи карактер. Овим је, на првом мјесту, римокатоличко учење о ипоста-сном исхођењу Духа Светог од Оца и Сина (Filioque) саборним умом Цркве, заједно са ипертрофијом „не-погрешивог“ првјенства папског (Петровог) примата

– дефинитивно одбачено.Од прворазредног догматског значаја је потврда

и прихватање Окружном посланицом (Оросом) овог Великог сабора и одлука Исихастичких сабора. Оне су засноване Светим Григоријем Паламом на еван-ђелском учењу о исхођењу Духа Светога од Оца и на учењу IV и VI Васељенског сабора о ипостасном јединству двије природе, двије воље, божанске и чо-вјечанске, у личности Богочовјека Христа и на исиха-стичко-светоотачком разликовању три врсте једин-ства у Богу и односу Божијем према творевини. По овом учењу, прво, јединство по природи, својстве-но је само лицима Свете Тројице Оцу и Сину и Све-томе Духу; јединство по ипостаси својствено је ис-кључиво Богочовјеку Христу, док је Светотројично јединство по божанским енергијама својствено и Божјој творевини. Овдје се посвједочује надумно разликовање у Богу божанске суштине, неизрециве, недоступне и божанских енергија којима Тројични Бог ствара, открива, јавља себе својој творевини, од Оца кроз Сина у Духу Светоме. Јединство по сушти-ни својствено је само лицима Свете Тројице; једин-ство са Богом по божанској сили и енергији, по бла-годатном дару својствено је творевини и створеним бићима, сагласно богоданој мјери (по бићетварним, животворним и вјечно животодавним божанским силама). Западно философско-теолошко учење (од времена Блаженог Августина) о истовјетности у Богу

суштине и енергије, унутарњег божанског бића и божанског дјеј-ства (ad extra) управо је породило Filioque (исхођење Духа Свето-га „и од Сина“), као и римокатоличко учење о створеној благо-дати (gratia creata), којом, по том учењу Бог једино премошћује провалију између нетварног и тварног бића. Тиме се пориче мо-гућност стварног општења између Бога и човјека, заснованог на нествореној вјечној божанској благодати, тј. на божанској свје-тлости, засијалој са Христовог лица на Гори Таворској, благода-рећи ипостасном јединству божанске и човјечанске природе у Богочовјеку. Дакле, непричасни Бог по суштини причастан је тва-ри и човјеку по вјечној светотројичној енергији и свјетлости. Та могућност стварног благодатног општења Бога и човјека, пред-ставља по Светим Оцима ових Сабора, „једину наду“ човјекову и даровану му могућност вјечног „напредовања ка бољем“, мо-гућност човјековог раста „у мјеру раста висине Христове“, тј. без-мјерну мјеру „богочовјечанског стања“ Сина Божијег Јединород-ног. Порицање вјере у могућност стварног општења између Бога и човјека, одвело је и одводи западно Хришћанство у разова-плоћење Бога Логоса, потискивање из историје, у агностицизам, у ипертрофију голог хуманизма, пројављеног најприје у непогре-шивом папском примату, а онда и у све дубљој атеизацији и се-куларизацији евроамеричке цивилизације. Као такво оно пред-ставља суштинску разлику између учења Цркве Божије Истока и Западног Хришћанства.

Зато је ова потврда Светог и Великог сабора на Криту и ње-гово свједочење учења Светог Григорија Паламе и исконског цр-квеног опита од немјерљивог значаја за савременог све богооту-ђенијег човјека и са тог разлога све дубље погруженог у безнађа смрти, пролазности и ништавила.

У истом овом духу треба разумијети и саборску потврду Са-бора (1484) који поништава лажно учење Флорентинске уније, ан-типротестантских сабора и Сабора (1872) прогласившег етнофи-летизам као „змијски отров“ за Цркву – за јеретичко учење.

Са еклисиолошке тачке гледишта од изузетног значаја је и овом Окружном посланицом Светог и Великог сабора свеправо-славна потврда четрнаест помјесних аутокефалних Цркава. До сада су Васељенским саборима биле признате и посвједочене само четири древне патријаршије (Цариградска, Александриј-ска, Антиохијска и Јерусалимска), као и Кипарска архиепископија. Од сада па убудуће свеправославну васељенску потврду су сте-кле и осталих девет помјесних Цркава, задобивших у своје ври-јеме самосталност томосом мајке Цркве Константинопољске. Од сада па убудуће надлежност над њима има само Свеправослав-ни сабор а никако само мајка Црква. Овим се припрема за убу-дуће да коначно додјељивање аутокефалије спада у надлежност

10

svetigora /

2017

/ ј

ул

Page 11: Manastir Simonopetra Sveta Gora Atonska · Sveta Gora Atonska МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XXVI ПЕТРОВДАН ЈУЛ 2017. БРОЈ 264 Manastir Simonopetra

свеправославне пуноће, на иницијативу и пре-длог мајке Цркве, како је одлучено на Свепра-вославној конференцији у Шамбезију (2009). Нажалост, овог пута, припремљена тема о ау-токефалији, и поред настојања наше и других помјесних Цркава, није изнијета на овај Сабор, одлуком Цариградске Цркве, очевидно због њене жеље да настави досадашњу праксу да-вања аутокефалије и издавање Томоса о ауто-кефалији са стране Првопрестолне Цркве.

Ово саборско исповједање православне вјере, на начин како је то Црква чинила од апо-столских времена даје овом Сабору истински карактер Великог Сабора васељенског значаја. Он је прво дефинисао питања вјере и односа према јеретичким учењима, а онда, на осно-ву тога решавао канонско-пастирска питања, битна за црквени поредак и савремену миси-ју Цркве. У свјетлости овог и оваквог исповије-дања вјере у овом Саборском оросу једино ће морати бити преиспитана на неком од будућих Сабора, предвиђених да буду „стална установа“ у Цркви, шеста тема овог Сабора „Однос Пра-вославне Цркве са осталим хришћанским сви-јетом“. Није нимало случајно што је ова тема како прије Сабора, тако и од стране помјесних Цркава, које нису учествовале на Сабору (њих четири), као и на самом Сабору, изазвала нај-више недоумица и распри. Једино она од свих шест тема није потписана ни од значајног бро-ја на Сабору присутних епископа (само из де-легације наше Цркве њу није потписало дваде-сет епископа).

Но, није само питање аутокефалије и ове теме што је остало неријешено на овом Сабо-ру. Сама чињеница да на Сабору нису узеле учешћа, свака са својих разлога, четири помје-сне Цркве: Антиохијска, Московска, Грузијска и Бугарска, не мало умањује свеправославни значај овог Великог сабора. Антиохијска Па-тријаршија отказала је учешће због неријеше-ног канонског питања Катара између ње и Је-русалимске Патријаршије. Грузијска Црква је прихватила у Шамбезију сазивање Сабора, а онда је отказала учешће због неслагања око икономијског решења питања „Брачних смет-њи” (заступајући акривију по питању мјешови-тих бракова). Бугарска Црква је такође прихва-тила сазивање Сабора али је одбила учешће на њему због неслагања око тема „Мисија Пра-вославне Цркве” и „Однос Православне Цркве са осталим хришћанским свијетом”, због недо-статка материјалних могућности и др. Москов-ска Патријаршија је све до почетка јуна при-премала боравак своје делегације на Криту да би због недостатка „консенсуса” за Сабор, због одсуства три Патријаршије, захтијевала хитну предсаборску конференцију по том питању. Пошто је Цариградска предсједавајућа Црква била у немогућности да то прихвати (заиста из оправданих разлога) и Руска Црква је отказа-

ла своје учешће на Сабору. У Протоколу за Сабор заиста се предвиђа консенсус при доношењу одлука, само у њему није јасно дефиниса-но да ли се ради о консенсусу свих помјесних Цркава или само оних које учествују на Сабору? Било како било ово одсуство четири зна-чајне помјесне Цркве, посебно велике Московске Патријаршије, са двотрећинским бројем православних вјерника у свијету (због чијег страдања и распећа је доведено под знак питања и одложено сазива-ње Свеправославног сабора на Предсаборској конференцији 1930. г), производи озбиљно питање о свеправославном карактеру овог Са-бора и његових одлука, без обзира на оправданост или неоправда-ност одсуства ове четири Патријаршије.

Но, као што је то било у двијехиљадугодишњој пракси Цркве, то важи и данас: мјерило карактера једног Сабора и важности његових одлука није никада био број учесника на њему или заступљеност свих мјесних Цркава, па ни свих древних апостолских Цркава. Мје-рило саборâ, било васељенских, било мјесних, увијек је била истина, надахнута Духом Светим, било догматских, било канонско-пастир-ских одлукâ сваког, па и овог савременог Великог сабора Цркве Бо-жије. Увјерени смо да ће у скоријој будућности, што прије то боље за остваривање савремене мисије и свједочење једне, свете, са-борне и апостолске Цркве Христове, помјесни сабори ових Цр-кава размотрити и прихватити одлуке овог Сабора, као што се то догађало и у древним временима (нпр. случај Трећег васељенског сабора, чије одлуке је Антиохијска Патријаршија на свом Сабору поништила, а потом прихватила и потврдила, чиме је овај Сабор задобио васељенски карактер). То утолико прије што су скоро све Цркве начелно прихватиле у Шамбезију текст шест тема припре-мљених за Сабор. За ту могућност премошћавања неспоразума овог Сабора са ове четири Патријаршије од изузетног је значаја посљедња ријеч Његове Светости Патријарха српског Иринеја пред саборским оцима којом наш Патријарх указује на озбиљ-ност одсуства четири помјесне Цркве на Сабору и потребу будућег наставка Сабора, уз решавање и на Сабору изоста-вљених, а тако битних питања (првјенствено питање начина задобијања аутокефалије). Могуће да је управо овај трезвени глас нашег Патријарха допринио да овај Сабор донесе одлу-ку да овакви сабори постају у будућности „стална установа” Православне Католичанске Цркве Божије.

Овим завршним наступом и доприносом Сабору Њего-ве Светости нашег Патријарха, као и постојаним учешћем наше Цркве у припреми Сабора (већ на Предсаборској конференцији у Ватопеду 1930. г. учешће тадашњег Епи-скопа жичког Николаја је одиграло изузетно важну улогу, али ништа мању и мање отрежњујућу улогу одигра-ло је седамдесетих година прошлог вијека писмо Преп. Јустина Ћелијског везано за опасности са-зивања Сабора у оно вријеме, с обзиром на ондашње стање у православном свије-ту), као и у раду самог Сабора – наша Светосавска Црква је пројавила свијест о својој апостолској од-говорности за васељенско Православље и сотириоло-шку саборну и јединствену мисију Цркве Божије у са-временом свијету.

Предговор зборника „Свети и Велики Сабор. Учешће и сведоче-ње Српске Православне Цркве на Критском сабору о Педесетници

2016“, „Светигора“, Цетиње–Бео-град, 2017.

11

јул / 2017 / svetigora

godi[w

ica Svetog i velikog sabora na kritu

Page 12: Manastir Simonopetra Sveta Gora Atonska · Sveta Gora Atonska МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XXVI ПЕТРОВДАН ЈУЛ 2017. БРОЈ 264 Manastir Simonopetra

Свети и Велики Сабор једне, свете, католичанске и апостолске Цр-кве Божје, одржан о Педесетници на Апостолском острву Криту

јуна мјесеца љета Господњег 2016. наставивши дјело Васељенских Сабора Цркве Божје, следујући Светим Оцима, донио је, на првом мјесту, у својој Окружној посланици Саборно исповједање Право-славне вјере, потврдивши васељенски значај догматских одлука Сабора равноапостолног Фотија патријарха цариградског (879/80), Исихастичког Сабора Светог Григорија Паламе, од раније сматраних Осмим и Деветим Васељенским саборима, Сабора који је поништио учење лажне Флорентинске уније (1484), Сабора поништивших про-тестантска (калвинистичка) учења, као и Цариградског сабора (1872) осудившег етнофилетизам као еклисиолошку јерес и „змијски отров“, који угрожава евхаристијско саборно јединство Цркве Христове. Тиме је Саборним умом Цркве поново осуђено и одбачено римока-толичко учење о ипостасном исхођењу Духа Светога од Оца и Сина (Filioque), непогрешиви папски примат у Цркви и посвједочено над-умно разликовање у Богу неизрециве Божанске суштине и вјечних Божанских енергија којима Тројични Бог ствара, открива, јавља Себе Својој творевини, од Оца, кроз Сина у Духу Светоме. Западњачко по-истовјећивање у Богу неизрециве и недоступне Божанске суштине и богојавне енергије, које је и породило Filioque (учење о исхођењу Духа Светога и од Сина), породило је исто тако и римокатоличко уче-ње о „створеној благодати“ (gratia creata) којим се пориче могућност стварног општења између Бога и човјека, заснована на нествореној Божанској вјечној благодати, тј. на вјечним Светотројичним Божан-ским енергијама и Божанској свјетлости, засијалој са Христовог лица на гори Таворској. Та могућност стварног благодатног општења Бога

и човјека, представља по Светим Оцима свих цр-квених Сабора, сагласно одлуци и овог Светог и Великог Сабора „једину наду“ човјекову и даро-вану му благодатну моћ вјечног „напредовања ка бољем“, могућност човјековог раста „у безмјерну мјеру раста висине Христове“. Поред ових одлука догматског и еклисиолошког значаја овај Свети и Велики Сабор донио је и важне одлуке канонско-

-пастирског садржаја као и поруке и упуте свједо-чења Еванђеља Христовог и остваривања мисије Православне Цркве у савременом свијету.

Са еклисиолошке тачке гледишта је од изузет-ног значаја и саборна потврда Светог Великог Са-бора четрнаест помјесних аутокефалних Цркава, којом од сада па у будуће надлежност над њима има само Свеправославни Сабор.

Овим се припрема за убудуће да коначно до-дијељивање аутокефалије спада у надлежност Свеправославне пуноће, на иницијативу и пре-длог Мајке Цркве, сагласно одлуци Свеправослав-не Конференције у Шамбезију из 2009. године.

Темељећи се на саборско исповедање исти-на православне вјере и решавање канонско-па-стирских питања, важних за црквени поредак и савремену мисију Цркве, наш Архијерејски Сабор, својим прихватањем његовог сазивања и учество-вањем на њему, придаје овом Сабору истински ка-

Митрополит АМФИЛОХИЈЕ

Предлог за одлуку Св. архијерејском сабору СПЦ, 19. маја 2017. године

О Великом Сабору 2016. године

12

svetigora /

2017

/ ј

ул

Page 13: Manastir Simonopetra Sveta Gora Atonska · Sveta Gora Atonska МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XXVI ПЕТРОВДАН ЈУЛ 2017. БРОЈ 264 Manastir Simonopetra

рактер Великог Сабора васељенског значаја. С обзиром, међутим, да на овом Сабору нису узели учешћа, свака са својих разлога, че-тири помјесне Цркве: Антиохијска, Москов-ска, Грузијска и Бугарска, наша помјесна Цр-ква изражава своју увјереност и наду да ће у скорој будућности, ради благодатног свје-дочења јединства Цркве и остваривања са-времене мисије једне, свете, саборне и апо-столске Цркве Христове, помјесни Сабори и ових Цркава размотрити и прихватити одлу-ке овог Великог Сабора, са својим доприно-сом коначном дефинисању неких од тема Сабора на чији садржај су одраније ставље-на од неких Цркава примедбе а и на самом Сабору нису од свих консензусом прихва-ћене. То посебно важи за тему „Односи Пра-вославних Цркава са осталим хришћанским светом“. С обзиром на краткоћу времена трајања Светог и Великог на Криту ова тема и њен садржај није усаглашен са најзначај-нијим документом овог Сабора, Окружном посланицом његовом, и њоме потврђе-ним исповиједањима вјере црквених Сабо-ра који следе Седмом васељенском сабору, којима се савршено јасно дефинише однос једне, свете, саборне и апостолске Цркве Христове према хришћанским заједницама, иступившим из ње погрешним учењима и етосом и одвојивших се од ње, нарочито од XI вијека до данас (римокатолицизам, проте-стантизам, новији етнофилетистички раско-ли унутар Православља). Будући да и већина чланова наше помјесне Цркве, учесника Ве-ликог Сабора није потписала текст ове теме, предлаже се да она достави преко Првопре-столне Цариградске Цркве свим Црквама свој текст коначног садржаја теме „Односи Православних Цркава са осталим хришћан-ским светом“.

Овакав однос наше Цркве према одлу-кама Светог Великог Сабора утемељен и на

завршној ријечи Његове Светости нашег Патријарха Иринеја на Ве-ликом Сабору, у потпуној је сагласности са Посланицом источних патријараха (1848) по којој је црквени народ и његово усвајање (ре-цепција) одлука њеног Сабора коначни критериј истинитости тих одлука. Свеправославним усвајањем одлука овог Великог Сабора, Сабор ће стећи истински свеправославни општеобавезујући карак-тер и умирити узнемирене савјести свештенства, монаштва и вје-рујућег народа у појединим Црквама. Овим ће бити обрадовани и утјешени сви прави ревнитељи апостолске вјере Светих Отаца истинске Цркве Божје и откривени „ревнитељи не по разуму“, који су како данас тако и кроз сву историју Цркве од апостолских вре-мена стварали расколе у Цркви који се „ни мученичком крвљу“ не могу опрати.

На крају, митрополит Амфилохије је такође предложио да наш Архијерејски Сабор задужи Свети Архијерејски Синод да овај став о Великом Сабору достави Првопрестолној Цариград-ској Цркви и свим помјесним Црквама заједно са благословом Његове Светости Патријарха Иринеја објављеним Зборником одлука Великог Сабора у који су укључене одлуке, Исповеда-ња вере Сабора одржаних после VII Васељенског Сабора, од овог Сабора у његовој Окружној посланици потврђених.

С обзиром да је одлуком овог Светог и Великог Сабора предвиђено да Сабори овакве врсте буду у будуће „стална установа“ Православне Цркве, такође је предлогом траже-но обраћање наше Цркве Првопрестолној Васељен-ској Патријаршији и осталим помјесним Црквама како би после проучења одлука овог Великог Сабора, и заузимања свога става о њима (нарочито од Архијерејских Сабора че-тири Цркве које нису на Сабору узе-ле учешћа), била сазвана Свепра-вославна конференција или још боље Сабор као наставак Вели-ког Сабора одржаног на Криту о Педесетници 2016. године Господње, на коме ће се јед-ним срцем и једном душом по-свједочити и исповиједити је-динствена вјера у Оца и Сина и Духа Светога и јединство једне, свете, саборне и апостолске Цр-кве Христове. 13

јул / 2017 / svetigora

godi[w

ica Svetog i velikog sabora na kritu

Page 14: Manastir Simonopetra Sveta Gora Atonska · Sveta Gora Atonska МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XXVI ПЕТРОВДАН ЈУЛ 2017. БРОЈ 264 Manastir Simonopetra

У Бару је 21. маја 2017, на празник Светог Јована Богослова, уз молитвено учешће мноштва

православних вјерника, освештана прва цр-ква посвећена Светом Петру II Ловћенском Тај-новидцу. Чинодејствовали су Архиепископ це-тињски и Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, Митрополит михаловско-кошицки Православне Цркве Чешке и словачких зема-ља Георгије и господа епископи: будимљанско-

-никшићки Јоаникије, источноамерички Иринеј, пакрачко-славонски Јован и диоклијски Кирило, уз саслужење многобројног свештенства.

Након освећења новосаграђене цр-кве, која се налази у порти Храма Светог Јована Владимира, у на-ставку је у барском сабор-ном храму служена Света архијерејска литургија.

У литургијској бесједи, Епископ пакрачко-славонски Јован је ре-као да је тај дан празник Тајновидца Ловћенског у коме се зрцали ве-лики претходни Тајновидац, Свети Јован Богослов. „Као онај слијепи који је говорио: ‘Господе, вјерујем, помози моме невјерју’, тако је и Ловћенски Тајновидац говорио: ‘Мало руках, малена и снага, једна сламка међу вихорове’. Он је вапио из своје таме, на своме крсту, као Христос кад је говорио: ‘Господе мој, Господе мој, зашто си ме оста-вио’. И он из своје таме, пред потпуним брисањем свога народа, на-рода који је наслиједио јеврејско познање истинитога Бога, вапи на своме крсту, али и њему спасење опет долази из таме. Јер, не решава нико ту загонетку Горскога вијенца и тајновидства Његошева. Онај тихи, благи Учитељ проговара кроз човјека, кроз игумана Стефана,

који се са Јованом Богословом у ту таму погружава. И није реше-ње Горскога вијенца то што су истражили Турке са Цетиња,

него у ономе што каже игуман Стефан послије тим људи-ма: ‘Ајте, браћо, те се причешћујте, а ја мичем све на

моју душу’. Причешћујте се тим преблагим, тихим Учитељем, који се оваплотио, који је васкрсао,

који се вазнио, који нам је послао Духа свога Утјешитеља да нас бодри, да нас

чини дијелом Његовим, примају-ћи Крв и Тијело Његово, да би-

смо постали заиста браћа Његова“, казао је вла-

дика Јован.

У Бару освећена прва црква Светог Петра II Ловћенског Тајновидца

Храм који је слетио с Ловћена

14

svetigora /

2017

/ ј

ул

Page 15: Manastir Simonopetra Sveta Gora Atonska · Sveta Gora Atonska МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XXVI ПЕТРОВДАН ЈУЛ 2017. БРОЈ 264 Manastir Simonopetra

reporta`a

Након причешћа вјерних благосиљан је славски колач.Поздрављајући архијереје, свештенство и вјерни народ, ми-

трополит Амфилохије је рекао да је први храм посвећен Ловћен-ском Тајновидцу слетио са Ловћена.

„То се десило када је оскрнављен његов гроб, његове мошти утамничене, када је обурдана његова црква коју је сам пројекто-вао и саградио и посветио је своме стрицу. Онда је из тог каме-ња подигнуто, ево, четрнаест или петнаест ловћенских цркава. И сада, не случајно, и овдје у Бару, поред овога величанственога храма посвећенога првом нашем светитељу, краљу и мученику, и свједоку саможртвене љубави према Богу и према ближњима“, рекао је он, нагласивши да су се тако спојили Ловћенски Тајнови-дац и, како га је назвао Свети Владика Николај – великомученик, и наш први великомученик – Св. Јован Владимир.

„И тако је поново обновљен тај свети темељ на коме се гради људска судбина, на коме се гради Божанска творевина, на коме

је саграђено све оно што је свето и честито широм васељене и у судбини свих земаљских народа, по-готово нашега хришћанскога српскога народа. Ако Бог да, тим сједињењем Јована Владимира и Петра Ловћенског Тајновидца кроз ова два храма поста-вљени су темељи обнове онога оскрнављенога, разоренога храма на Ловћену“, рекао је Владика.

Додао је да се нада у Бога да ће наше покоље-ње и сва Црна Гора бити испунитељ тога Светите-љевог завјештања и позвао вјерне да се и сами по-моле Богу за то. „Да се врати златни крст на Ловћен и да се поново Ловћенски Тајновидац ослободи из тамнице. Да би се кроз њега, кроз његове свете мо-шти, кроз његово богословље, његов ум, његову мудрост и његово знање подигла и обновила душа Црне Горе“, рекао је митрополит Амфилохије.

У Бару освећена прва црква Светог Петра II Ловћенског Тајновидца РАЈО Војиновић

15

јул / 2017 / svetigora

Page 16: Manastir Simonopetra Sveta Gora Atonska · Sveta Gora Atonska МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XXVI ПЕТРОВДАН ЈУЛ 2017. БРОЈ 264 Manastir Simonopetra

Митрополит Амфилохије је Златним ликом Светог Пе-тра II Ловћенског Тајновидца постхумно одликовао

Иса Махмутовића, који је приликом рушења цркве Светог Петра Цетињског на Ловћену почетком седамдесетих го-дина прошлог вијека одбио да учествује у том непочин-ству и због тога остао без посла.

„Постхумно одликујемо Златним ликом Петра II Тајно-видца Ловћенског Иса Махмутовића зато што је, вјеран Богу и судњем дану, одбио да руши цркву Светог Петра Цетињског на Ловћену, сачувавши тиме свој образ и об-раз Црне Горе“, рекао је владика Амфилохије.

Одликовање је, уз бурно одобравање и аплаузе при-сутног вјерног народа, примио Исов син Ћазим, који је из Париза специјално допутовао на освећење цркве Светог Петра Ловћенског Тајновидца.

Владика је истим признањем одликовао добротворе цркве: Риста Дрекаловића, протомајстора Момчила Ста-нојевића и Милисава Миша Остојића, а архијерејском похвалницом Милоша Бата Вукадиновића и Младена Га-јевића.

Потом је приређена трпеза хришћанске љубави са празничним културно-умјетничким програмом.

Митрополит Амфилохије постхумно одликовао Иса Махмутовића

16

svetigora /

2017

/ ј

ул

Page 17: Manastir Simonopetra Sveta Gora Atonska · Sveta Gora Atonska МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XXVI ПЕТРОВДАН ЈУЛ 2017. БРОЈ 264 Manastir Simonopetra

besj eda МАТИЈА Бећковић

Свој трећи век Његош почиње као Свети Петар II Ловћен-ски Тајновидац, чију прву цркву освећујемо у порти Са-

борног храма у Бару. Она је двојница оне коју је сам подигао на Ловћену и аманетом наменио за своју вечну кућу. Та кућа је обурдана са крова наше отаџбине, али није нестала већ је освитала на другим местима као у она доба „кад су цркве ле-теле“. За сад их има десет-петнаест, више него Влашића, као да се рађају из сваког каменчића збурданог са Ловћена. Као да су се четири домаћа свеца, чијим ликовима је била украшена, разлетели на све четири стране и устали да је бране. Прву је стриц Свети Петар Цетињски обновио синовцу у Прчању, дру-гу је Свети Василије Острошки озидао у Долима у Пиви, трећу је Свети Стефан Пиперски изнео на Таворски Кључ код Кола-шина, а четврта је – прва коју у Бару подиже светац – свецу, Свети Јован Владимир – Ловћенском Тајновидцу.

А тамо где су Свети Петровићи ту је и Свети Лука и капе-ле у Вишњића долу и код манастира Косијерева. Ловћенска прогнаница нашла је уточиште и на Багдали код Крушевца и у Богоштици код Крупња и у Ђурђевом граду код Зворника и у селу Петровићи код Шековића. Није чудо што неуки народ не престаје да верује како их све подиже Ловћенски Тајновидац откад је постао погорелац. И да се ово сазвежђе креће ка врху Ловћена. И да ћемо кад се сјате изнад оног заробљеног гроба, поново запевати: „Сад пропојте Високи Дечани / И лијепа ла-вро Студенице / Земљи српској ново лице дајте!“

Сто седамдесет и две године је прошло откад је котор-ски поглавар Габријел Иванић известио претпостављене да је Његош „под утицајем ноћних визија“ почео да зида цркву на врху Ловћена да би „привукао пажњу удаљених народа – како би се они још боље уверили у његова религиозна осећа-ња“. Шездесет и три године касније, 1913. године, Аустрија је тражила да јој се Ловћен уступи милом, а већ 1916. га освоји-ла силом. Њена гласила су тријумфално јавила „да ни проби-јање руског фронта ни пад свију руских тврђава ни потпуно уништење владавине Петра Карађорђевића, није нас тако за-довољило као пад Ловћена“. Вебер је наредио Митрополиту Митрофану Бану да Његошеве кости уклони с Ловћена – и то ноћу. Капелу ће заменити већ готов споменик „који предста-вља генија победе који ће се на Ловћен осовити за вечна вре-мена, прекрстивши руке на мачу на чијем је врху монограм цара Фрање Јосифа, а на другој страни датум 11. 1. 1916. годи-не – дан освајања Ловћена“.

Немогуће је не доводити у везу и не поредити аустроу-гарско и социјалистичко рушење Капеле на Ловћену. Не само зато што је војник оне војске која га је рушила 1916. у међувре-мену постао Врховни командант оне друге која је докрајчила 1971. године. Разлог више за тај чин био је што је срушену ка-пелу обновио Карађорђев и Његошев праунук, Србијанац по крви, а Црногорац по млеку, витешки краљ Александар Кара-ђорђевић, с којим се аустоугарски каплар у Првом рату борио на Церу и Сувобору, а после Другог рата се, као маршал, усе-лио у његову кућу. Није било силе која га је могла зауставити

у осветничком гневу, камоли Митрополит црногорски Данило и Свети архијерејски сабор Српске православ-не цркве, уз незапамћени јавни отпор најзначајнијих мислећих људи Југославије. Тај који је иза свега стајао, смртне казне није никад потписивао већ само наређи-вао. Тако је било и овога пута. За разлику од оног који је капелу обновио и у њој клечао, на Ловћену никада нису били ни онај који је срушио ни аутор који је мау-золеј створио.

Рушење Капеле на Ловћену равно је рушењу Хра-ма Христа Спаситеља у Москви. Ни у духовном живо-ту бесудне земље варварскијег чина није било. Нити од Капеле има мањег храма ни веће симбологије ни веро-достојнијег сведока трагичне и распамећене историје. Петар Лубарда насликао је ту неман и овековечио тај злочин, сликом коју је назвао Сумрак Ловћена.

Кад су Владику Петра II сахрањивали испратили су га књаз и кнегиња, два архимандрита, два ђакона и два-десет свештеника. Пуцало се, кажу, из хиљаду пушака. Кад је пресахрањиван, испраћен је без крста и свеће, без свештеника и сродника. Било их је сваке феле, вере и невере, само није било његове Цркве. А како би се и

Ловћенски ТајновидацСлово на Духовној академији поводом освећења цркве Светог Петра II Ловћенског Тајновидца у Бару, 21. маја 2017. године.

17

јул / 2017 / svetigora

Page 18: Manastir Simonopetra Sveta Gora Atonska · Sveta Gora Atonska МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XXVI ПЕТРОВДАН ЈУЛ 2017. БРОЈ 264 Manastir Simonopetra

помешала та Црква с онима који су тврдили да Владика није Вла-дика, да капела није црква, а и да је црква не би припадала Цркви. Лако су се одлучили између мале капелице и грдосије маузолеја до којег су пробили тунел да, уместо оног грудоболног Његоша уне-су „Његоша“ од 28.000 кила. Није се ни могло друкчије завршити време у којем је Његош исписиван из хришћанства уопште, из Пра-вославне цркве посебно, из Српске поготово. Нудили су му више богова место једног, место крста – нова знамења, место камилав-ке – орла, а место црне мантије више модела у више боја. И како је написао Душан Радовић, подмићивали га нудећи му „Нову смрт и већи гроб / И да није мислио оно што је мислио /И да није написао оно што је написао / И да је одувек мислио оно што они мисле“.

Истина, готово сви митрополити у његовој столици понели су трнове венце и држани што под паском, што у тамници. Од дахау-ског Гаврила до безгробног Јоаникија, од утамниченог Арсенија до каштиганог Данила Дајковића.

Садашњи Митрополит, ако тако смем рећи, није имао куће, ако кућом не зовемо ону с каменим кровом и земљаним подом у којој се као Ристо родио, али је као Амфилохије направио куће за све људе, какве Црна Гора никад није видела, попут Саборног храма у Подгорици и овог у Бару, па је, ево, озидао и прву кућу Светом Пе-тру Ловћенском Тајновидцу.

„Најоригиналнији и најдаровитији човек кога је Српство дало“, како је Његоша назвала Исидора, „представља велики празник у животу српског народа“, како га је оценио Владика Николај. Али тај празник траје до данашњег дана и трајаће док је српскога рода и језика. И није било ни једног дана да није био на уснама свог на-рода, док је постао црвено слово, не само он него је поцрвенело и свако слово које је написао. Било би нечувено чудо да је свето све његово, а он није. Не зна се шта га је више прославило: оно што је учинио за живота или оно што су му други чинили после смр-

ти. Можда се само тако и постаје свет у свету којем ништа није свето. И кости су му губљене и налажене. Једино му није иструлела десна рука, она којом је писао, крстио се и крштавао. Његов народ живи од његових речи које су га посветиле а за које се испоставило да су medut neter илити Божје речи.

Они који су га прогонили, седам пута сахра-њивали, клеветали и преводили у друге вере, нације и језике – нису ни знали да исписују ње-гово житије. И да није био свет постао би, и да није велики песник био би први песник – вели-комученик и „жрец олтара свесветија“. Откад је променио светом није било дана да се није појављивао на овом. Рођен пре два века, избо-рио се да живи у свим вековима. Био је један, а постао сви људи. Није било веће борбе за бесмртност ни славније победе над смрћу. Та борба и та победа одигравале су се и у наше дане и на наше очи. Први који је осетио његову величину био је странац, Италијан Никола То-мазео, који није пропустио да каже да у животу није видео лепшега човека.

Време је имало времена да његово мај-сторско решето све пречисти и постави на сво-је место. Као што ћивот његовог стрица мири завађену браћу, тако ни један камен његове разурене гробнице неће бити камен раздора. Светост синовца само је продужетак светости стрица. Кад се стриц вратио са школовања у Русији имао је 19 година, а кад га је наследио,

18

svetigora /

2017

/ ј

ул

Page 19: Manastir Simonopetra Sveta Gora Atonska · Sveta Gora Atonska МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XXVI ПЕТРОВДАН ЈУЛ 2017. БРОЈ 264 Manastir Simonopetra

синовац је напунио 17 година. Стриц је читао Волтера, а синовац Милтона. Свенародни култ уздигао је обојицу до култа црквенога. Смрт Његошева била је највећи српски пораз од Ко-сова али и ново рађење у бесмртности.

Херој хришћанства и грађанин неба „винуо се у вечност међу краљеве – без земље и пе-снике светитеље – без народности. “

„Мртав, он зове да се пењемо!“ Да славимо духовну истину, веру у вечност и више облике постојања.

Његовом ореолу радују се понајвише но-вопросијани српски светитељи којима је био свети и док су били на земљи. Свети Владика Николај, који га је први и назвао светим и Све-ти Јустин и свештеномученици црногорско--приморски на челу са Светим Јоаникијем. Че-кају га и Свете Владике: Петар Зимоњић и Сава Трлајић и Доситеј и Платон Јовановић. Колико вапије небо још више вапија српски народ на земљи, јер нема друге личности око које би се сав саденуо ни другог светитеља чије псалме зна напамет, а његову слику одавно целива као икону. Они који не верују ни у Бога ни у Цркву још не одустају да одлучују ко је свет а ко није.

Онај који је на земљи „прогрмео хулом страховитом“ на рода отпаднике – са Неба по-зива на помирење и праштање свима и свако-ме, а највише онима који „нису знали шта раде“.

Написана је служба, житије, акатист, тро-пар, молитва Светом Ловћенском Тајновидцу. Усудио бих се да предложим да се усвоји и ње-гова молитва коју бисмо у његово име пона-вљали у свим храмовима. А она гласи:

Боже драги, који све управљаш,Који сједиш на престол небесниТе могућним зажижеш погледомСва свијетла кола у простору;Ти, који си развија прашинуИспод твога трона свијетлога И назва је твојим мировимаТе си прашак сваки оживио,Насија га умнијем сјеменом;Ти, те књигу држиш миробитнуУ коју су судбе уписатеМировима и умним тварима,Који си се милосно склониоДјејателне оживит членовеМалом мраву ка великом лафу, –Проведри ми изнад Горе Црне,Уклон’ од ње муње и громовеИ смућени облак градоносни!

А не изоставити ни последња три стиха:

Да, нијесу ни криви толико;Премами их невјера на вјеруУхвати их у мрежу ђавољу!

Догодине на Ловћену!

Академија у частловћенског Пророка и Тајновидца

У навечерје освећења новоподигнуте цркве, у порти Са-борног храма Светог Јована Владимира у Бару, одржана

је свечана духовна академија посвећена првом храму Светог Петра II Тајновидца Ловћенског.

Отварајући скуп, митрополит Амфилохије је рекао да је рушење цркве на Ловћену почетком седамдесетих година XX вијека вапијући гријех против Светог Петра Ловћенског Тајновидца и против Светог Петра Цетињског. „То је вапијући гријех против Ловћена, свете планине, вапијући гријех пре-ма тврдој Божјој вјери, према Црној Гори, према свеукупној нашој духовној и историјској вертикали“, казао је он, посебно позрављајући Ћазима Махмутовића из Париза, сина покојног Иса Махмутовића, који је својевремено једини од радника одбио да руши ловћенску цркву Светог Петра Цетињског и због тога изгубио посао. Казао је да је Исо Махмутовић тим поступком тада сачувао образ Црне Горе.

Свечану бесједу изговорио је академик Матија Бековић, а у умјетничком дијелу програма учествовали су: КУД и Хор

„Свети Јован Владимир“ из Бара, Љиљана Поповић и етно састав „Жива вода“ из Београда, СПД „Јединство“ из Котора, барска етно група „Дарови Светог Јована Владимира“, Дани-ца Црногорчевић и народни гуслар Славко Алексић.

Академији су присуствовали Митрополит михаловско--кошицки Чешке Православне Цркве Георгије и Епископи: бу-димљанско-никшићки Јоаникије, источноамерички Иринеј, пакрачко-славонски Јован и диоклијски Кирило, као и дирек-тор канцеларије за вере Владе Србије Милета Радојевић, гра-доначелник Бара Зоран Срзентић и друге угледне званице. 19

јул / 2017 / svetigora

Page 20: Manastir Simonopetra Sveta Gora Atonska · Sveta Gora Atonska МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XXVI ПЕТРОВДАН ЈУЛ 2017. БРОЈ 264 Manastir Simonopetra

У једној великој монографији историје јевреј-ског народа, коју су радили најпознатији је-

врејски историчари, у дијелу који обрађује пе-риод јеврејске историје везан за доба Цркве Христове, стоји интригантна реченица, али веома истинита из перспективе некога ко није хришћа-нин: Да није било Апостола Павла, хришћанство би остало само једна јеврејска секта у оквиру ју-даизма, која би се од осталих разликовала по томе што они вјерују да је Месија Исус из Назаре-та а не неко други. Наравно, из наше перспекти-ве та реченица не може да стоји, самим тим што није Апостол Павле учинио Хришћанство Хри-шћанством, него Господ. То Апостол Павле у сва-кој својој Посланици наглашава: да Хришћанство није његова идеологија. Али, ако покушате да се ставите у памет некога ко не вјерује у Господа, а ко истовремено посматра и тумачи историју, јасно вам је да тај види Апостола Павла као ону кључ-ну спону која је једну унутар-јеврејску тему, какво је било дотадашње Хришћанство, учинила европ-ском темом. Хришћанство су до тада као унутар--јеврејску тему доживљавали, на примјер, и рим-ски цареви првих деценија. Познато је да је цар Клаудије извршио прогон Јевреја (не хришћана, него Јевреја) из Рима због неког покрета „кристо“ који се јавио међу Јеврејима и који је међу њима изазивао велике немире (то је било негдје око 50. године после Христа). Дакле, за њега није посто-јала „Црква Христова“, него Јевреји који су имали некакав унутрашњи проблем.

Апостол Павле је онај хришћанин – за кога знамо, који је оставио писани траг – који је сво-јом ногом крочио на тло Европе, у току другог свог мисионарског путовања, и тиме напра-вио један цивилизацијски искорак. Спојио је свјетове, једну унутар-јудејску причу учинио европском причом, и направио оно што да-нас и нехришћани зову јудеохришћанска ци-вилизација. Значи, Апостол Павле је тај, а он је је-дан Јеврејин који се звао Савле, из Венијаминовог племена, који је одрастао у јеврејској традицији, који је добро знао јеврејску философију. Знао је он и јелинско пјесништво, види се то из његових Посланица, види се то и из његових дијалога са незнабошцима који су записани у Светом Писму, али је прије свега био зналац јеврејског Закона. Изучио је Закон од чувеног учитеља Гамалила, и био је прави ревнитељ против хришћана, бране-ћи Закон. У хришћанина се преобратио након чу-десног сусрета са Господом на путу за Дамаск, а Господ је потом сам другим Апостолима у виђењу објаснио да је Павла обратио да би он био сасуд за проповијед незнабошцима. Апостол Павле се првих година склонио од свих – и од хришћана и

од законика, да не би изазивао забуну, и то казује у Посланици Галатима: да се једно вријеме био склонио, јер су се збуњивали хришћани кад га виде да проповиједа Христа а до јуче их је го-нио, а збуњивали су се и они који су знали да је, кад су га видјели задњи пут, отишао са првосвештениковом дозволом у Дамаск, да открије тамошње хришћне и да их „свезане доведе у Јеруса-лим“, како се каже у Делима Апостолским (9, 2). Дакле, он је из тог разлога из Јерусалима кренуо за Дамаск, али – више га никад нико није видио као јеврејског законика него као проповједни-ка Васкрслог Христа.

Кроз ово кратко подсјећање на личност Апостола Па-вла и кроз својеврсну промоцију његових Посланица, по-кушаћу да покажем, колико дозвољавају прилике, како говори један човјек који је пун вјере, пун љубави, а с дру-ге стране, врло свјестан својих ограничења и што се тиче сопствених ораторских способности и што се тиче свјести о сопственој грешности.

Апостол Павле је био актер првих сукоба унутар Цркве који су се појавили у вези питања: Да ли треба незнабошце, да-кле оне који нијесу Јевреји, прво обрезати и увести у јеврејски закон па их онда крстити, или одмах могу да се крсте. Нама та тема може изгледати бесмислено, јер ми живимо на таласу јед-нога цивилизацијског памћења које је формирало наш иденти-тет: да је крштење све, а да је јеврејски закон за нас превазиђен. Али тада, са аспекта Aпостола, то није билa ни мало једностав-на ствар, јер су они готово сви били рођени Јевреји. Сам Господ Исус Христос кад проповиједа, кад обраћа Aпостоле, казује да неће да укине ниједно слово Закона. Господ ни једном не каже: Не ваља Закон, само каже: Ево, дошло је нешто ново, нешто што је Закон најављивао. Дакле, у том смислу и Апостоли су схва-тали да је проповиједати Христа на прави начин значило, при-је свега, држати се Закона – да нико не упре прстом на тебе да нијеси Јевреј, јер ако неко каже да нијеси прави Јевреј, одмах си дисквалификован, неће нико да те слуша. Апостол Павле, у који год град да је дошао, прво је одлазио у синагогу окупљају-ћи прво Јевреје и причајући им о Богу Отаца њихових Који је на-јавио да треба да дође Избавитељ, и да он тог Избавитеља про-повиједа. Апостол Павле прати тај историјски ток и траг заједно са осталим Апостолима. Међутим, у једном моменту поставља се питање: треба ли многобошце обрезивати, треба ли много-бошце прво правити Јеврејима па онда хришћанима? Та дилема се испољавала на много начина, између осталог и кроз однос према храни: треба ли јести нечисту храну, или може да се једе само чиста храна? Ако бираш коју храну ћеш јести, то значи да стриктно поштујеш старозавјетни Закон, а ако те баш брига коју храну једеш, то значи да не хајеш за старозавјетни Закон. Па се онда десило чак и то, што опет у Посланици Галатима свједочи Апостол Павле, да су се свађали он и Апостол Петар око тога, и да је Павле Петру рекао да је лицјемер зато што пред Јеврејима бира коју ће храну јести а кад су дошли незнабошци, не гледа коју храну једе.

Дакле, из Дјела Апостолских и Посланица очигледно је да су Апостоли живи људи који показују оно што се и нама данас дешава – да од материјала који није Бог зна какав, а то су наше природе, наши карактери, наше навике, Господ

pred

avaw

eпр

отој

ереј

–ст

авро

фор

ГО

ЈКО

Пер

овић

О Светом Апостолу Павлуи његовим посланицама

20

svetigora /

2017

/ ј

ул

Page 21: Manastir Simonopetra Sveta Gora Atonska · Sveta Gora Atonska МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XXVI ПЕТРОВДАН ЈУЛ 2017. БРОЈ 264 Manastir Simonopetra

прави дивну грађевину Царства небеског још овдје на земљи – Цркву своју.

Први Сабор у историји Цркве, Апостолски сабор, сазван је ради те теме (неки кажу 49, неки кажу 50. године): Како про-повиједати Јеванђеље изван јеврејског народа? Тада су се са-брали Апостоли и помолили се Господу. Сабором је предсје-давао Апостол Јаков. Пуно је говорио Апостол Петар, као што му даје и Господња препорука и његов карактер, његов тем-перамент. Говорио је и Апостол Павле, говорили су и други, и сагласили су се да не треба многобошце обрезивати, да их не треба прво правити Јеврејима па онда хришћанима, него да их само треба опоменути да се чувају оних елементарних ствари које крше људску етику, дакле, да не живе развратно и блудно, и да се чувају идолских жртава. Тако се завршио Апо-столски сабор и Апостол Павле креће поново на своја мисио-нарска путовања, која су забиљежена у Дјелима Апостолским и у његовим Посланицама.

Прво путовање Апостола Павла, на које је ишао прије Апо-столскога сабора, било је из Обећане земље до Кипра и до југа Мале Азије и назад. На другом путовању, на које је кренуо послије Сабора, такође је намјеравао да не иде нигдје даље од Мале Азије, али онда му се у виђењу јавио човјек из Маке-доније и рекао му: „Дођи да нам помогнеш“ (Дап. 16, 9). Разу-мјевши да је у питању призив Господњи, Апостол је прешао из Мале Азије у Европу и то је тај крупни цивилизацијски корак, како воле историографи да кажу, кад тежиште историјских збивања из Азије или Блиског истока или са Леванта, зависи како ко назива то подручје, прелази у Европу. Један од првих догађаја Апостола Павла у Европи је његов боравак у Атини

међу философима. Јеванђелист Лука, који пише Дјела Апостолска, каже да њих ништа није занимало осим да чују има ли ко нешто ново да им исприча (Дап. 17, 21). Е, у тој атмосфери, Апостол Павле треба да проповиједа Васкрслог Христа. Упркос томе што је видио њихов то-тални разврат и многобоштво, он каже: „Људи Атиња-ни, видим да сте по свему побожни“ (Дап. 17, 22). Ми би-смо данас одмах рекли: немам шта с вама да причам, ви сте незнабошци, идем даље. Е, то је разлика између јеванђељске перспективе и неке ускогруде перспекти-ве, гдје се ми затварамо у себе и не желимо да чујемо никог другог. Апостол Павле је имао један сасвим други приступ: „Видим да сте по свему побожни, и да имате олтар непознатом Богу. Е, сад ћу да вам причам о овом непознатом Богу…“

Иначе, и у Посланицама Апостола Павла и у Дјели-ма Апостолским постоје два основна типа проповије-

ди. Први је кад прича Јеврејима, тад одмах почиње о пророштвима старозавјетних Пророка, о Богу Ота-ца…; а други је кад прича незнабошцима, тада не по-миње Оце, не помиње старозавјетна пророштва него помиње Бога који је створио све на свијету. Значи, по-чиње са неком философском терминологијом, цитира античке пјеснике, понекад цитира понешто из античке философије. Не либи се да помене да је римски грађа-нин. Не либи се, на једном суђењу, да посвађа садукеје и фарисеје кад је видио да су присутни и једни и дру-ги, не би ли се извукао из те ситуације. Користи све што може да би проповиједао Христа. Не лаже, није лицје- 21

јул / 2017 / svetigora

Page 22: Manastir Simonopetra Sveta Gora Atonska · Sveta Gora Atonska МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XXVI ПЕТРОВДАН ЈУЛ 2017. БРОЈ 264 Manastir Simonopetra

мер, не штеди себе нити себи угађа, него користи сваку ситуацију, хоће свуда да стане с обје ноге на зе-мљу да би објавио да је Христос васкрсао из мртвих. Зато нам је добро да се сјетимо Апостола Павла, да освјежимо наш мисионарски потенцијал, и да нам не буде тешко, ни гадно, ни прљаво да проповиједамо Христа свима.

Основна темаПосланица Апостола Павла

Основна тема Посланица Апостола Павла је: Како се спасавати? Да ли поштовати Закон или вјеровати у Васкрслога Христа? Апостол Павле поставља диле-му: Да ли Закон или вјера? Да ли спољашњи обред или унутрашње стање вјере? Та дилема, која се онда односила буквално и само на однос према Закону, данас се врло лако може довести у везу са неким на-шим унутрашњим црквеним дилемама. Како се ми спасавамо? Шта је оно што нас спасава? У Послани-ци Галатима Апостол Павле каже: „Не живим више ја, него живи Христос у мени“ (2, 20). Овако изведена из контекста ова реченица може звучати философски и апстрактно, али Апостол Павле је ту реченицу ре-као у контексту: Не спасава ме Закон. А то значи: мој духовни кредибилитет, моју везу са Богом, не чини то што сам ја урадио. Јер Закон каже: једи ово, не једи оно, иди тамо, не иди овамо, суботом ово, пет-ком оно, толико пара дај као прилог у цркви, толико не дај, тако с непријатељима, тако с пријатељима… Апостол Павле Закон тумачи као нашег педагога за Христа, оно што нас је припремало да дођемо до зрелости духовне (в. Гал. 3, 2). Закон је ограда. У По-сланици Римљанима он каже: „Људи, будимо искре-ни, нико од наших предака није могао да испоштује прописе Закона. Ево ја први оно што нећу, то чиним, оно што хоћу не чиним, јер, два закона у мени посто-је: закон мога тијела и закон духа“ (Рим. 7, 19-23). Закон тијела је да буде сито, да буде чисто, да лежи, да од-мара, по могућности да се што мање умара. Закон духа је: тражи Бога; не занима га тјелесно ограниче-ње. Апостол Павле каже: „Увијек падам у законе тије-ла иако бих хтио да радим по законима духа“. Закон прописује нешто толико тешко и захтјевно да увијек мораш да се оклизнеш. Отуда он казује: „Не живим више ја“, односно: спасење ми више не доносе моји поступци. Јер не дај Боже да ми спасење доносе моји поступци – нико се не би спасио. Поступци су наши грешни, то зна сваки онај ко је успио да сагледа ду-бину својих поступака. Апостол Павле каже: Спасава нас Божија благодат. Зато каже: Више не живим ја – више се не спасавам ја по својим поступцима, него ме спасава Христос у мени. Али онда одмах каже, и ту у Посланици Римљанима, и у Посланици Галатима, и у Посланици Коринћанима, јер је свјестан до какве би забуне могла да доведе ова реченица истргнута из контекста: „Хоћемо ли рећи да онда треба да гри-јешимо зато што не можемо ништа?“ Не, Боже сачу-вај, каже Апостол Павле, него управо супротно, али ћу да се трудим да не гријешим зато што сам призван у нови живот, зато што исповиједам да живим са Ва-скрслим Христом. То су крупне констатације за наш

дух. Ја вјерујем да је Христос васкрсао и ја хоћу да то има везе и са мном. Ја хоћу да се крстим јер је Христос васкрсао. Ја се крштавам у Христову смрт, то је оно погружење у воду. Ја се крштавам у Христово Васкрсење, то је онај излазак из воде. Ја живим са Васкрслим Христом, и то је основа мог моралног живота. Не такмичење у оном етичко-моралистичком смислу, ја сам хришћанином онолико колико се уздржавам, колико сам намрштен, колико окрећем бројанице; него ја сам хри-шћанин по томе што је Господ пун љубави према мени. А мо-тив мог моралног живота је да непрестано благодарим на том избављењу, да живим чисто и да живим васкрсло.

Апостол Павле је непрекидно у својим Посланицама изме-ђу двије крајности. Прво каже: „Не помаже Закон ништа, наша дјела су грешна“, а онда: „Али немојте више да гријешите него живите морално“. Па онда опет: „Али немојте да мислите да вас ваши поступци спасавају“. Стално између те двије хриди плови свака хришћанска душа. Преведено на наш савремени језик црквени – ми се стално питамо. Увијек смо између не-ког протестантизма и неког пијетизма, ми православни. Ко се год бавио теологијом може да закључи да протестанти ја-сно кажу нешто о нечему; католици кажу скроз супротно од протестаната а православни често немају један јединствен став. Зашто? Зато што је Православље живот, а живот не мо-жеш ставити под конац, чак ни под конац неке бесједе. Оно што може да стане под конац то је да је Христос васкрсао и да ја хоћу да живим са Васкрслим Христом. То и јесу Посланице Апостола Павла.22

svetigora /

2017

/ ј

ул

Page 23: Manastir Simonopetra Sveta Gora Atonska · Sveta Gora Atonska МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XXVI ПЕТРОВДАН ЈУЛ 2017. БРОЈ 264 Manastir Simonopetra

Постоје и друга питања везано за Павлове Посла-нице. Рецимо, питање ауторства. Многи критичари, поготово нововјековна, рационална теолошка проте-стантска критика, одмах је закључила да није све Посла-нице написао Апостол Павле, јер се разликују књижевни правци, манири, језик се разликује, изрази који се кори-сте и тако даље. Али постоји и једна друга чињеница – да је у маниру оног времена Апостол Павле диктирао по-сланице својим писарима. Тако се из неких Посланица ја-сно види да је диктирао Тимотеју, из других да је дикти-рао Луки. Не диктирао у смислу да су они били као неке писаће машине његове, него им је отприлике набацивао своје тезе а они су то изражавали својим ријечима. Ту је наравно и чињеница да има неких Посланица, као што је рецимо Посланица Јеврејима, за коју влада општена-учни консензус да се не зна ко ју је написао, иако спада у ред Посланица Апостола Павла. Истовре-мено, то што се не зна ко ју је написао, не значи да и њу није написао Апостол Па-вле. Али, просто, наука не може да доба-ци до неких ствари, које су за нас на крају и небитне кад је ствар питања вјере. Раци-онална анализа и сецирање Светог Писма, које је опет на неки начин више проте-стантско, занимљиво је и може да послу-жи понекад као јаки аргумент, али – ја не вјерујем у Бога због тога што је неко фи-лолошки изанализирао текст Светог Пи-сма. Нити вјерујем због тога што је неко пронашао остатке Нојеве барке на Арара-ту. Ја се радујем ако је неко нашао остатке Нојеве барке. Али и да нема тих остатака, моја је вјера иста јер ја имам духовно искуство са Богом, један ду-ховни сусрет који потврђујем у свом духовном животу, у свом непосредном живљењу са другим људима. То је оно што је најбитније и оно гдје се одвија наша вјера: што ми имамо то живо, непосредно искуство са Богом, које су протестанти у свом бијегу, опет – не од Православља, него од католицизма и његовог лажног морала (тамо не-гдје ХVI, XVII вијека) изгубили.

Кратко подсјећање нанеке Посланице Апостола Павла

Посланице Солуњанима. Двије посланице Солу-њанима спадају у најраније хришћанско штиво, напи-сано прије Јеванђеља. Сваке суботе на заупокојеној Ли-тургији се чита Апостол из Посланице Солуњанима, гдје се говори о васкрсењу мртвих и о Другом Христовом до-ласку. Ту се износе двије наизглед опречне тезе. У једном моменту Апостол Павле говори да Други Христов дола-зак само што није стигао, чак каже: „Ми који будемо живи о доласку Господњем“ (1 Сол. 4, 15). Дакле, он је убијеђен да Христов долазак само што није. Онда опет на другом мјесту каже: „Дан Господњи ће доћи изненада, као лопов ноћу“ (1 Сол. 5, 2). Нико не зна кад ће доћи. А опет на дру-гом мјесту, у Другој Посланици Солуњанима, каже да ће се прије Христовог доласка појавити Антихрист, и да ће он да буде такав и такав, да ће да ради то и то… И наме-ће нам се питање: да ли ће дан Господњи доћи изненада или ће доћи са јасним најавама? Шта је сад истина?, може да се запита неко ко чита ове посланице. На истину опет

нам указује Апостол Павле у тим Посланицама. Каже: „За оне који живе у тами, Господњи долазак ће бити као лопов ноћу; а ви, Солуњани, немојте да будете као у тами; будите као дје-ца свјетлости. Стално будите будни и пазите на знаке време-на. За вас неће онда доћи Господ као лопов ноћу, него ћете све знаке препознати“ (1 Сол. 5, 1-8).

Посланица Галатима. Мартин Лутер је ову Посланицу назвао „повељом хришћанске слободе“. На овај начин, из-двојена из контекста цијелог Светог Писма, Посланица Гала-тима постала је основа протестантске догматике. Оно што чини протестантизам у односу на римокатолицизам, то је то – не спасавају нас спољашња дјела, спасава ме моја унутра-шња вјера. Али зато је исти тај Мартин Лутер Јаковљеву по-сланицу назвао „празном сламом“. Зашто? Зато што Апостол Јаков у својој Посланици каже: „Узалуд ти вјера ако се она не манифестује кроз добра дјела“ (Јак. 2, 17). Али, Лутер је по-

чео Свето Писмо да мјери по својој идеологији и зато су му се неке По-сланице јако свидјеле, па их је про-гласио „повељом хришћанске сло-боде“, а неке су биле „празна слама“ јер нису биле по његовој филосо-фији. Дакле, то је тај протестантски правац, ако ћемо тако да гледамо ствари, из ове наше перспективе, за који можемо да кажемо да је ин-систирање да нас спасава вјера и Божија благодат и да ми на ту Божи-ју благодат само треба да кажемо:

„Боже, хвала Ти!“, и крај. То је једна крајност. Друга крајност, коју бисмо

могли да назовемо морализмом, пијетизмом, јесте став да ме неће спасити Божија благодат док се ја не удостојим сво-јим врлинама да јој приђем. И онда то удостојавање врли-нама траје у недоглед, и често зна да буде лицјемерно и да пукне на неком страшно ниском нивоу.

Наша је истина негдје између, не због тога што је нама тако најбоље – да се не изјашњавамо, него зато што је живот такав. Заиста нас спасава Божија благодат а не наша дјела, и заиста смо због Божије благодати призвани не да статирамо просто пјевајући „Алилуја“, него да се подвизавамо због наи-ласка Божије благодати, због сусретања са Богом.

Осим те основне теме односа Закона и вјере, Послани-ца Галатима нам предочава још једну занимљиву тему. Ту је чувена реченица на почетку четврте главе, да када дође пуноћа времена, посла Господ Сина Свога Јединороднога. Шта значи пуноћа времена? Ко не посматра цјелокупни ток историје, може му то и не бити јасно. Такав може да каже: Па ето, Божија воља је била да се Господ роди баш тада. Али, по-сматрајте само античку историју на подручју Блиског истока. Једно четири, пет вијекова прије Христа имали сте јеврејски народ као једну изоловану секту, цивилизацијску и духов-ну, у односу на читав свијет. Можемо чак рећи да је јевреј-ски народ био једина група (духовна, културна) која је имала представу о једном Богу. На неки начин тај монотеизам мо-гао би да се препозна и код Египћана, али врло условно; јер то је измјешани монотеизам са врло експлицитним полите-измом, који Апостол Павле критикује у Посланици Римља-нима, када каже да је стари свијет огрезао у гријеху, јер је славу Небеског Бога понизио обличјем човјека (мислећи на античку паганску религију која је све богове приказивала у

Апостол Павле је она кључна спона која је једну уну-тар-јеврејску тему, какво је било дота-дашње Хришћан-ство, учинила европском темом.

23

јул / 2017 / svetigora

Page 24: Manastir Simonopetra Sveta Gora Atonska · Sveta Gora Atonska МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XXVI ПЕТРОВДАН ЈУЛ 2017. БРОЈ 264 Manastir Simonopetra

човјечијем облику) и животиња (мислећи на египат-ску религију).

Дакле, прије појаве грчке философије и прије по-јаве грчких полиса, прије појаве грчке политике и старогрчке историје, имате Јевреје као једну монаду ничим дотакнуту споља, једну монаду која нема по-требу да се манифестује ка другима, да врши миси-ју међу другим народима. Онда долази један читав низ историјских догађаја, од којих је најважнији долазак Александра Македонског (то је Библија препо-знала у књигама Макавејским). Он ће, како кажу историчари, позор-ницу свјетских збивања са плодног полумјесеца (то је територија Ти-гра, Еуфрата, Јордана и Нила) пре-мјестити западно, на европско тло. Односно, Александар Македонски осваја цијелу ту територију и све нивелише једном културом и јед-ним језиком. Он чак и не спроводи насиље, него је та култура сама по себи била доминантна. И у новим библијским књигама се препозна-је та опасност које су се Јевреји бо-јали кад је у питању додир са грчком културом. Она је била толико сама по себи јака и доминантна да су све друге културе пред њом падале. Александар Ма-кедонски није никог силом тјерао да преузима грчку културу, него се она – кроз своју поезију, философи-ју, митологију, спорт и језик – сама наметала. И онда се појавио проблем којем пишу Јосиф Флавије и дру-ги јеврејски историчари: јеврејски младићи иду на атлетска такмичења у арене и стиде се свог обреза-ња (јер су се момци тада такмичили скроз голи), сти-де се онога што их чини Јеврејима (чак покушавају да врше неке хируршке захвате да се не би видјело то обрезање); јеврејски свештеници напуштају храмове и иду да гледају утакмице, олимпијска такмичења и предолимпијска; грчка поезија је много занимљиви-ја јеврејском момчету од Давидових Псалама... Ми-слим да нам је ова ситуација доста препознатљива. Наизглед, нема никаквог насиља, а у ствари на делу је један велики тоталитаризам. Дакле: Александар Македонски је окупирао Јудеју, Јевреји су почели да говоре грчки, Библија се превела на грчки, синагоге су основане у свим медитеранским градовима, тако да један грчки историчар каже: Јевреји су народ који насељава сваку стопу земље и нема града гдје нема припадника овог племена. И кад се све то тако изде-шавало, када су се помјешала грчка и јеврејска кул-тура, и кад је у сваком граду у Медитерану постојала синагога, и када је сваки Грк знао за јеврејског Бога; тада је дошао Апостол Павле да проповиједа Христа. Дакле, све се намјестило како треба. Ништа није ис-пало случајно, нема никаквог хаоса, све иде у своје вријеме. Два вијека прије тога, да будем слободан да философирам на ту тему, да је кренула хришћанска проповијед, комуникација би била немогућа, и је-зичка и културна и било каква. Али, у ово вријеме – када је дошла пуноћа времена, сви су мислили слич-

но или исто. И колико је тај тоталитаризам јелински (грчки) са једне стране био негативан, толико је он био плодно тло за мисију.

И ми смо данас у сличној позицији, а углавном умијемо да кажемо како нас Американци уништавају. Мало коме пада на памет да бисмо могли да користимо тај један језик за бољу проповијед наше вјере. Јер, наша вјера је најјача. Наша вјера је јача од америчке политичке идеологије. Али, ми који каже-

мо да смо Православни, ми се нечега бојимо у односу на ту скоројевићку по-литичку идеологију; и склањамо се по неким ћошковима и запећцима свијета, умјесто да као Апостол Павле отворе-но устанемо и кажемо: „Људи, па ја знам највећу истину. Слушајте мене шта имам да кажем“.

Посланице Коринћанима. У њима Апостол Павле проповиједа распетог Христа и каже: „Ја проповиједам распе-тог Христа који је Јеврејима саблазан а Јелинима лудост“ (1 Кор. 1, 23). Зашто тако каже? Зато што до појаве проповиједи о распетом Христу Јевреји Бога дожи-вљавају као неког неприступног Зако-нодавца који је дао Таблице Закона, Који

станује негдје горе на Небесима, далеко, чије се Име не сми-је изговорити. Име „Јахве“ нису смјели да напишу масорети, него су га замијењивали за име Елохим и Адонај, нису смјели да га напишу из страхопоштовања. У богослужбеном смислу Бог је боравио у Светињи над светињама, у коју је смио да уђе само једном годишње првосвештеник и нико други. И сад, тај и такав Бог, замислите, разапет на Крсту. Дакле, оно што Павле каже, то је Јудејима саблазан. А зашто је Јелинима лудост? И из перспективе јелинске поезије и философије, Бог је неко наче-ло. Платон каже: врховно добро, врховно лијепо; а Аристотел каже: први покретач, први принцип. Е сад, замислите тај први покретач разапет на Крсту, лудост! Е, зато апостол Павле каже: Јудејима саблазан, Јелинима лудост. Оно што је таквом погле-ду на свијет неразумљиво, јесте да она сила која управља ва-сионом, да та сила демонстрира љубав. Да Бог, који је велика сила, силази међу људе, бива шамаран, понижен, ругају Му се, пљују Га и разапињу на Крст. Дакле, љубав је категорија која допушта да Бог буде разапет на Крсту, иако никаква логика то не допушта. Јер логика каже: Бог је изнад нас. Не можеш ни да мислиш о Њему а камоли да Га разапињеш на Крсту. Апостол Павле каже: Ја проповиједам Бога љубави, разапетог на Крсту, Јелинима лудост, Јудејима саблазан. И онда каже да хришћа-ни који живе хришћанским животом, који вјерују у Васкрслог Христа, не треба да живе као што су живјели прије него што су крштени. А прије него што су крштени, баш ови у Коринту ко-јима пише, живјели су у многобожачким религијама, одавали су се разврату, одавали су се пићу, неумјерености по сваком питању. А он каже: „Ваша су тијела сасуд Духа Светога“ (1 Кор. 6, 19). Не мисли он само у смислу да је тијела људска створио Бог, него: ваша тијела се причешћују Живим Богом. Зато, не може-те да у ваша тијела, која су сасуд Духа Светога, сипате шта вам се прохтје и кад год то ви хоћете. И зато каже да смо позвани на непорочан живот, на живот који не дозвољава блуд. И онда долази она чувена седма глава код које смо сви ми у живо-ту стали па смо се замислили. Каже он: „Пошто су наша тијела призвана да не живе блудно, онда кажем да је најбоље да се

Добро је да се сје-тимо Апостола Павла, да освјежи-мо наш мисионар-ски потенцијал, и да нам не буде тешко, ни гадно, да проповиједамо Христа свима.

24

svetigora /

2017

/ ј

ул

Page 25: Manastir Simonopetra Sveta Gora Atonska · Sveta Gora Atonska МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XXVI ПЕТРОВДАН ЈУЛ 2017. БРОЈ 264 Manastir Simonopetra

човјек не жени уопште“ (1 Кор. 7, 1). На сву срећу, не завршава се на том стиху, јер, и сам Апостол то каже: не могу сви то да носе – има неких људи који су рођени да то носе, и неких који нијесу. Већ каже: „Али, ради блуда нека сваки има једну жену и жена нека има једнога мужа и то двоје нека живе у молитви и у међусобној љубави (1 Кор. 7, 2-3). А о тој међусобној љубави у браку говори и у Посланици Ефесцима у петој глави.

У осмој глави Прве Посланице Коринћанима Апостол Па-вле говори о још једној важној теми – употреби идолских жр-тава, мада то нама може да изгледа као да више није актуелно, јер се односи на тему од прије двије хиљаде година. Наиме, тада су многобошци износили на пијацу месо које су претход-но стављали на многобожачке жртвенике, па су хришћани били у недоумици како да се понашају на пијаци, да ли да пи-тају, да ли да пробирају... Апостол Павле им каже: „Једите што год вам изнесу пред вас. Ништа не испитујте “. Пазите, каква је то духовна храброст. „Али, ако вам кажу: Е, ово смо управо си-ноћ принијели нашем омиљеном Зевсу, изволи, послужи се – Е, онда немој да једете„ (в. 1 Кор. 10, 25-28). Јер, онда те отворено позива да учествујеш у многобожачком култу, али, ако то нису рекли, ништа не испитуј... По чему је то и данас актуелна тема? Ми данас наш пост често сводимо на то да, што кажу, циједи-мо комарца, а прождиремо камилу: свађамо се, свашта ми-слимо, свашта причамо, а онда кад нам неко донесе бајадеру, почиње она чувена анализа... Па се зову фабрике: „Опростите, а шта вам значи ово ‘млијеко у праху’, јел то право млијеко или је обрано?...“ А овамо смо пуни мржње, не причамо са најбли-жима. Дакле, преведено на наш савремени језик, Апостол Па-вле каже: Кад дођете негдје, једите и ништа не питајте. А ако вам кажу: „Ово је мрсно“, онда реците: „Не хвала, ја постим“.

О посланицама Апостола Павла имало би пуно тога да се прича. Рецимо, сјајна је Посланица Фили-мону у којој он свог пријатеља Филимона убјеђује да роба Онисима, који му је побјегао, врати назад јер је и он крштен као и његов господар, па да живе као браћа у Христу, а да овај притом и даље остане роб а овај господар. Ми данас не можемо да замислимо то. Ми бисмо данас примјенили неку социјалну револу-цију па бисмо тражили за Онисима неки додатак или неку плату, да буде раван свом господару Филимону, јер – оба су у Цркви. А Апостол Павле каже: „У Христу нема ни роба ни слободњака, ни мушког ни женског, ни Грка ни Јелина“ (Гал. 3, 28). А то не каже као неки ре-волуционар који хоће да укине законе, и не каже као неко ко хоће да укине разлике међу класама и међу народима, него говори у контексту спасења: Баш ме брига јеси ли Грк или Јелин, јеси ли мушко или женско, јеси ли роб или слободњак, јеси ли тајкун или немаш хљеба да једеш, јер за спасење то није битно. И та теза да да су Хришћани били први комунисти уопште не стоји. Они нису били први комунисти у савременом смислу, јер их то уопште није занимало. Иако су жи-вјели у једној заједници у којој се све дијелило, нијесу хтјели да спроведу социјалну револуцију у друштву; него је, замислите, у једном граду чак роб био епи-скоп а да није укинуо свој социјални статус, колико год то нама данас изгледало као нестварна бајка.

Предавање одржано 17. октобра 2012. г.у Духовном центру Црквене општине Подгорица.

25

јул / 2017 / svetigora

Page 26: Manastir Simonopetra Sveta Gora Atonska · Sveta Gora Atonska МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XXVI ПЕТРОВДАН ЈУЛ 2017. БРОЈ 264 Manastir Simonopetra

Христос васкрсе!„Нову заповијест вам дајем, да љубите једни друге“

(Јн. 13, 34), то је ријеч Христова, којом је Он позвао сво-је ученике прије свога страдања, прије свога распећа и прије своје Голготе, додавши: „Ако мене омрзоше и вас ће омрзнути; ако мене гонише и прогонише и вас ће гонити и прогонити“ (уп. Јн. 15, 20) и „Не може ученик бити бољи од учитеља свога“ (уп. Мт. 10, 24). Ове Христо-ве ријечи се остварују вјековима на онима који су Ње-гови, на хришћанима, од апостолских до наших вре-мена. Као што је Он разапет, жртвујући себе за живот свијета, тако су они који су Његови разапињани кроз вјекове и жртвовани за интересе себичности, гордо-сти и властољубља овога свијета.

Овај је древни град кроз вјекове мијењао своје господаре, али у њему се није угасила та свијећа вјере Христове, Цркве Божије, запаљена нарочито од трећега, четвртога вијека, ви-јека великога цара Константина Равноапостолнога па преко цара Јустинијана до Светога Симеона Мироточивог, рођеног овдје на Немањином граду, и све до наших дана. Овај је град у XV вијеку доживио страшно страдање и разарање од Мехме-да Фатиха 1474. г. Послије овога разарања трајало је вјековно страдање Цркве Божије овдје све до ослобођења овога града за вријеме краља и господара Црне Горе Николе I Петрови-ћа. Многе светиње су у то вријеме пострадале: и светиње на древној Диоклији и светиње на Златици и светиња саборне обитељи овога града, манастир Светога Марка, и многе дру-ге...

Али, највише је овај град пострадао у XX вијеку, који је био проглашен за вијек људскога напретка и прогреса, вијек про-свећености европских и свеукупних земаљских народа. У том вијеку, ХХ, безбожна, антибожна сила, демонска сила, сила властољубља и гордости, отимања и гажења Божје и људске правде, угрозила је и овај град, који је зеница био и остао ово-га народа и ове земље. Пострадао је и 1915 – бомбардован од стране Аустроугарске, и онда су побијене жене и дјеца и разорене светиње; пострадао је и 1941. и 1943. године – бом-бардован од фашиста и нациста. А онда је 1944. било бомбар-довање које је, нажалост, дошло од савезника. Али, да не осу-ђујемо њих, то је било бомбардовање засновано на нашем ондашњем домаћем братоубилаштву, јер је дошло по налогу Јосипа Броза, који је 1941. године повео крваво братоубилач-ко коло, које је овдје дошло, могли бисмо да кажемо, до сво-га врхунца. Искористио је тај безбожник, и његови сарадници, витешки дух овога народа, борбу за слободу, антифашистич-ки покрет који је овдје покренут 13. јула, у који су се укључи-ли сви ондашњи Црногорци. Искористио је да у исто врије-ме покрене и братоубилачко коло да би задобио власт, што је и успио 1945, потирући тиме то што се борио против наци-зма и фашизма – за шта треба да буде запамћен и он и њего-ви за свагда. Али, нажалост, истовремено је повео и то крва-во братоубилачко коло и залио светиње крвљу побијених од братске руке. Међу првима заливен је ћивот Светог Василија Острошкога, кад су код њега побијени они који нијесу били за бољшевичко-титоистичку идеологију, али су били, нема ника-кве сумње, заједно са свеукупним овдашњим народом, у от-пору против наци-фашизма.

Бомбардован је овај града без милости тобоже против нациста који су се повлачили у то вријеме, а у суштини бом-бардован је зато што су Јосип Броз и његова компанија безбо-жна хтјели да униште своје идеолошке противнике, оне који су на други начин такође били у покрету отпора против на-цизма и фашизма. Он је искористио прилику, искористио је

Митрополит АМФИЛОХИЈЕ

Овдје су озваничилибратоубилаштвоБесједа изговорена 7. маја 2017. године у цркви Светог Ђорђа под Горицом у Подгорици, на парастосу жртвама савезничког бомбардовања Подгорице 5. маја 1944. године.

Под „савезничким“ бомбама

На Ускрс 1944. године, „савезнички“ бом-бардери су се устремили и на црногорску

престоницу Цетиње. Истог дана страдали су и Никшић, Пљевља, Жабљак, Шавник, Колашин, Андријевица, Гацко, Билећа…

Само два дана касније, 19. априла 1944. го-дине, маршал Тито се обраћа Пеку Дапчевићу и Митру Бакићу, својим изасланицима у Штабу 2. Корпуса НОВЈ:

„Јавите нам која мјеста треба бомбардовати.“Дапчевић и Бакић радио везом одговарају:

„Нека бомбардују Сјеницу, Бијело Поље и Под-горицу. Молимо хитан одговор на ове предлоге. Пеко, Митар.”

Титов одговор је стигао из ваздуха.У рану зору 5. маја 1944. на Подгорицу је кре-

нуло 120 тешких четворомоторних бомбарде-ра. Настао је прави пакао. Пола Подгорице је разорено до темеља. Енглеске и америчке бом-бе убијају сваког шестог житеља Подгорице. Од 15.000 људи, теже и лакше је рањено готово 4.500 деце, жена, стараца. У кући Мила Беговића изгинула је цела породица, он, његова супруга и четворица синова. Иста судбина задесила је и Андрију Ђурашевића и десетине других подго-ричких породица. Немачке жртве биле су гото-во 200 пута мање од губитака невиног цивилног становништва Подгорице. Нацистички окупатор је имао 15 мртвих.

Извор: „Вечерње новости“, електронско издање, 16. јанур 2015; дио текста „Подгорица разорена до темеља“ ауто-

ра Ивана Миладиновића26

svetigora /

2017

/ ј

ул

Page 27: Manastir Simonopetra Sveta Gora Atonska · Sveta Gora Atonska МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XXVI ПЕТРОВДАН ЈУЛ 2017. БРОЈ 264 Manastir Simonopetra

<Savezni^ko> Bombardovawe 1944.савезнике ондашње да овај град претворе у прах и пе-пео. Осамдест посто града је уништено, најмање 2000 људи је убијено. Јесте, заиста, убијено и десетак оку-паторских војника. Колико чујем, у овом граду, сада слободном, подигнут је споменик тим непријатељима њемачким. Добро је што је подигнут, јер мртав човјек није непријатељ, он је на суду Божијем. Свако људско биће има право на гроб. Оно што није до-бро, што је жалосно и тужно, то је да је гробље оних који су пострадалих од нацифашизма и од тзв. савезника ондашњих, као што видите, у оваквом стању и до данас. И не само то, него су овдје гдје се ми налазимо били гробо-ви и крстови, који су 1958. г. разорени булдожерима. Зашто?! То се пита и Бог и свеци и витезови Црне Горе. Зна се зашто! Онај који је наложио да се бом-бардује Подгорица и да се сравни са земљом ‘44. г, онај је овдје уништа-вао посљедње остатке другог покре-та отпора против наци-фашизма, због побједе своје револуције и због оти-мања власти, а послије због утврђива-ња у тој, тако стеченој власти. То јесте очевидно и разлог што и дан и данас у овом граду нема спомена онима који су овдје побјени. Има додуше неки споменик онима који су бомбардова-ни, и неки троугао на коме је нека од тих бомби која је пала. Али, нема пра-вога споменика, попут онога дивнога споменика мајке са закланом дјецом у Долима. Овај град је то заслужио, већ

седамдесет и три године очекује ово мјесто такав споменик.Бомбардовањем 1944. ондашњи савезници су издали

свога савезника и његову владу, а устоличили су богоубицу и братоубицу. Братоубилаштво су овдје озваничили, као што га и данас озваничавају. Оно што се догађа са нама овдје то

није ништа друго него је наставак тог братоубилаштва и тих диоба које су владале нарочито у Другом свјетском рату. Само онда када се у овом граду и овој држави нађе снаге и моћи да се, са оне стране свих диоба и онога што се догађа-ло, пружи братска рука, рука опро-штаја, рука покајања својој покла-ној браћи; тек онда када се на овом мјесту подигне један достојан спо-меник свима онима који су уграђе-ни у биће овога града, тек онда ће бити могуће и да овај град и да ова Црна Гора и да овај народ који ов-дје живи крене једним истинским правим Божијим путем, ослоба-ђајући се и лијечећи се се од бо-гоборства, које стоји иза свих тих идеологија које су у црно завијале овај град. Невина крв дјеце само у овом граду побијене и поклане ради нечијих интереса и нечије иделогије вапије пред Богом. Чули смо ми вапај те дјеце и зато и др-жимо овај помен и сјећање на њих. Имена која смо досад прикупили помињемо, и помињаће оци сваке године за Ђурђевдан овдје, држе-ћи помен и парастос свима постра-

Само онда када се у овом граду и овој држа-ви нађе снаге и моћи да се, са оне стране свих диоба и онога што се до-гађало, пружи братска рука, рука опроштаја, рука покајања својој по-кланој браћи; тек онда када се на овом мјесту подигне један достојан споменик свима онима који су уграђени у биће овога града, тек онда ће бити могуће и да овај град и да ова Црна Гора и да овај народ који ов-дје живи крене једним истинским правим Бо-жијим путем.

фото: w

ww

.znaci.net

Подгорица након бомбардовања 1944. 27

јул / 2017 / svetigora

Page 28: Manastir Simonopetra Sveta Gora Atonska · Sveta Gora Atonska МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XXVI ПЕТРОВДАН ЈУЛ 2017. БРОЈ 264 Manastir Simonopetra

<Savezni^ko> Bombardovawe 1944.далима од безбожних Аустроугара, нациста, фашиста и тито-иста-бољшевика.

Онима који су пострадали нека Господ подари мира на небу и нека их уврсти међу изабранике своје, као што их је и уврстио, нарочито дјецу пострадалу. У цркви у Толошима већ је једна породица насликана са ореолима – бака и че-творо дјеце, и с пуним правом они су већ прибројани лику Светих мученика. Као она витлејемска дјеца, 14.000 њих по-страдалих од ондашњега Ирода и Пилата, тако су и ова дје-ца пострадала од савремених Ирода и Пилата европских и следбеника Јуде Искариотскога који је продао Христа за тридесет сребреника. И данас Га продају, прибројавајући себе Јудиним сватовима намјесто да се прибројимо, сви ко-лико нас има и овдје и у Европи, Тајној вечери Христовој, свадби Јагњета закланога за живот свијета. На то је призван овај свијет, творевина Божија и сви земаљски народи. То је оно што Црква Христова свједочи ево већ 2000 година. И ова служба Божија је управо свједочење те свадбе Јагњета Бо-жијег и јединог истинског пута за сваког човјека и за сваки народ и за сво човјечанство. То је пут жртвовања христоли-ког себе за друге, а не жртвовања других за себе. Савремена Европа је прихватила тај овај други, а ево нажалост и ми за-једно са њом поново прихватамо то начело жртвовања дру-гих себи и својим интересима, својој саможивости а не жр-твовања себе другима.

Не треба заборавити да је први градоначелник овога града послије ослобођења био Марко Миљанов, што значи да је Подгорица ослобођена управо тим духом јунаштва и чојства, и на том духу јунаштва и чојства Марко Миљанов је утемељио овај град, а кроз овај град и сву Црну Гору. Марко Миљанов нас подсјећа на двије јеванђељске суштинске вр-лине, прва је јунаштво а друга је чојство. Јунаштво је брани-

ти себе од других, што је ипак нижи степен истинског људског достојанства; а чојство је оно Христово: брани-ти друге од себе, жртвовати себе за ближње своје, као што су ови овдје жртвовали себе за овај град, бранећи његову душу и његово достојанство.

Нажалост ови безбожници које смо овде поменули, од Аустроугара до нацифашиста, и до титоиста–бољше-вика, трудили су се скоро једно цијело стољеће, и поку-шавају и данас, да униште дух Марка Миљанова, уни-штавајући јунаштво а о чојству и да не говоримо. Али се надамо да у томе неће успјети, јер је жив Господ Бог, и жива је и душа наша, и жив је и Марко Миљанов заједно са Светим Петром Цетињским и Петром Ловћенским. Они су ти који трасирају пут Црне Горе до нашег вре-мена, а ја сам увјерен да је на том путу једини истински напредак Црне Горе, и не само Црне Горе него и Европе и цијелога свијета. Марко Миљанов нека нам помогне да се сви колико нас има отријезнимо, и да се они који нас воде врате Светом Јовану Владимиру, Светом Петру Цетињском и Петру Ловћенском, да се врате Марку Ми-љанову. У то име нека је благословен овај свети дан и овај свети спомен, и нама да буде на спасење.

Молитвама Светих новомученика подгоричких, за-једно са Светим великомучеником Георгијем и муче-ницима које данас прослављамо, Савом Стратилатом и Савом такође нашим изданком који је мученички по-страдао, и новим Свештеномучеником Бранком, по-страдалим у НДХ, и молитвама подгоричке мученичке дјеце нека би нас Бог прибројао своме стаду, своме јату, нека бисмо и ми постали сватови Јагњета Божијег за-кланог за живот свијета. Амин, Боже дај.

Христос васкрсе!

Подгорица након бомбардовања 1944.

фот

о: w

ww

.in4s

.net

28

svetigora /

2017

/ ј

ул

Page 29: Manastir Simonopetra Sveta Gora Atonska · Sveta Gora Atonska МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XXVI ПЕТРОВДАН ЈУЛ 2017. БРОЈ 264 Manastir Simonopetra

„Ваше Високопреосвештенство,Чули сте за велику несрећу која је задесила Подгорицу 5.

ов. мј. бомбардовањем. Ужас је! Г. г. Вуксановић, С. Радовић и други, који су тамо послије несреће ишли, згражавају се тим страшним призором. Њихов је закључак: ‘Подгорице /мисле на нову варош/ нема’. Нијесу имали специјалних мета, јер чо-вјек стиче утисак као да су све просторно, из реда, рушили. Ето, тако, жалосније од Никшића прође Подгорица, а изгледа, како нам је суђено томе неће бити крај. Говори се да у читавој Новој вароши Подгорице нема куће за становање /изузев оне улице Патријарха Гаврила, а то је она на улазу попречна, која је најмање страдала/ и нема ниједне здраве цигле на кућама у томе дијелу вароши. Мислило се у почетку да ће мртвих и ра-њених бити око 800. Међутим, јучер ми рече једна чиновница из нашег Ресора, која је пјешице ишла у Подгорицу, да се ин-тересује за судбину сестре, да је до прекјуче у подне, по пода-цима пароха подгоричких на варошком гробљу опојано 800. Ни то није све. Још их има под рушевинама. Има их које је род-бина однијела на села ради сахране, а очекује се да ће бити и тешких рањеника који ће подлећи. Тановић, који је ишао у Подгорицу да види шта му је са оцем, говори да је варош про-сто пуста и таква језа подузима човјека, па нема мира да се у томе унесрећеном граду ни часа задржи. Он је пошао увече, а вратио се сјутрадан по подне, не успијевајући да оца нађе или сазна гдје је, сем то да је виђен послије бомбардовања. Може-те мислити шта је са свијетом и гдје је. Разбјежао се у околину.

Од наших свештеника није ниједан погинуо. Настрадао је свештеник Радоје Божовић којем је читава породица погину-ла, а он остао једини жив. Да је несрећа грознија, погинула је и породица брата му /Петра Дмитровића, полициј. писара/, коме су дјеца погинула, жена остала, а он остао без ногу и јед-не руке. Црна судбина ове породице. Свештеник Радоња Ју-кић је рањен, истина лакше. Остали су, колико сазнајемо, живи.

Црква није страдала. Једна бомба великог калибра пала је у гробље и ту је направила рупу широку 27 метара у пречнику. Говоре да је тако било и код цркве на Чепурцима.

Мајор Лашић је погинуо са официром Гогићем и пратио-цем Владом Милошевићем, студентом медицине.

Остале појединости причаће Вам Миливоје Шошкић.Шошкић долази код Вас, Високопреосвећени, по једној

својој невољи, ради које Вам се обраћа за отсуство. Он, си-ромах, данима нема мира због неизвјесности о случају свога брата, па је потегао да дође код Вас да Вас моли да му одобри-те отсуство и благословите пут. Ја Вас најтоплије молим и пре-поручујем његову молбу па ћемо у његовом отсуству гледати да и оно што би њему на терет пало сами свршавамо.

Овдје новије ништа. Сви смо добро. Кућа у најбољем реду. Отац Лука се вратио с Његуша. Миливоје Митровић дошао је јуче.

У служби ништа новије. Једино, Плац команда је забранила звоњење звона а да би се избјегла по-метња и забуна код нашег сада врло узнемиреног свијета, јер многи страха ради тешко би за први мо-менат разликовали обична звона од Табље. Скла-њамо се у главице, бојећи се несреће какву је Под-горица доживјела.

Од В. Павла (мисли на Војводу Павла Ђуриши-ћа – прим. В. Џ) није било вијести. Тек сада је дошао ађутант официр Томовић. Није лоше. Из Берана је дошао адвокат Масловарић. Интересовао се за Вас. Рекао сам му да нијесте овдје и он ме замолио да Вам упутим његове поздраве. Из Берана је кренуо на Ђурђевдан, службеним послом.

Проси Вам архипастирски благослов, уз по-здраве госпођи Маји, Момчилу и свима Вашима,

одани ВамСвештеник Петар Ускоковић“

Свештеномученик Петар Ускоковићо бомбардовању ПодгорицеПрепис извјештаја који је протојереј Петар Ускоковић, тадашњи секретар ЕУО, упутио Ми-трополиту Јоаникију 12. маја 1944. године поводом жртава англоамеричког бомбардовања и уништења Подгорице. Ријеч је о првом званичном документу који се тиче овог незапамћеног злочина, а објављен је први пут у трећем тому књиге јереја Велибора В. Џомића „Страдање Србске Цркве од комуниста“ („Светигора“, Цетиње, 2003, стр. 318-321), из које је овдје и преу-зет.

фото: w

ww

.sedmica.m

e

29

јул / 2017 / svetigora

Page 30: Manastir Simonopetra Sveta Gora Atonska · Sveta Gora Atonska МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XXVI ПЕТРОВДАН ЈУЛ 2017. БРОЈ 264 Manastir Simonopetra

О овој великој ваздушној операцији, која је прогутала животе хиљада невиних људи, чак и тек рођених, за

Титовог живота нико се није усуђивао да каже ни једну једину реч. Нико то није озбиљније покушао да уради ни после његове смрти, па чак ни после распада Тито-ве Југославије. Мистерија којом је ова акција Енглеза и Американаца обавијена истрајава тако и до данашњих дана. Кључне карике те велике енигме потпуно су зама-гљене. Још се поуздано не зна ни ко је ту операцију за-хтевао, а ко одобравао. Све је то нормално чињено под фирмом истеривања Немаца из Србије и Црне Горе, а ни данас се не зна ни шта је био прави циљ ове инвазије, ни какви су били њени прави ефекти.

Тек у последње време развејане су неке од ових енигми. У Лесковцу, вероватно највећој жртви ове „по-моћи“ англо-америчких „савезника и ослободилаца“, организован је научни скуп, где је та табу тема формал-но начета, али прави смисао и циљ ове операције још није откривен. Велики допринос историјском помаку ка откривању позадине овог трагичног чина за српски на-род дао је др Момчило Павловић, директор Института за савремену историју у Београду. Његовом раду може-мо да додамо и понеки новински текст, али све то ствара утисак да се та мистерија и не може до краја расветлити.

Едвард Кардељ, човек од великог Титовог повере-ња, у писму Централном комитету Комунистичке пар-тије Словеније, 29. јула 1944. године, подсећајући своје сараднике да је Главни штаб у Словенији тих дана „пре-длагао да се бомбардује Љубљана“, љутито каже:

„Не разумем које вас потребе терају на то и у чију корист би било то бомбардовање. Нема сумње да би у Љубљани било на хиљаде наших мртвих људи, а непри-јатељ не би претрпео готово никакве губитке. У томе имамо искуство из целе Југославије.“

На крају овог писма, Кардељ је руком дописао неко-лико реченица, уз молбу да се преда његовој супрузи Пепци Кардељ, у којима тврди: „Бомбардовање гра-дова и уопште већа бомбардовања одобрава само Врховни штаб“.

Енглези и Американци, према одлуци Титовог Врховног штаба, поред Ниша, који су разарали чак 15 пута, и Београда, на који су се обрушили 11 пута, истраумирали су и масакрирали практично све веће градове и насеља по Србији и Црној Гори. Кра-љево су гађали шест пута, Подгорицу, Земун и Али-бунар четири пута, Нови Сад три пута, Смедерево, Никшић, Ћуприју и Поповац код Параћина по два пута.

На њиховој мети нашли су се и беспомоћни ци-вили Сремске Митровице, Руме, Великог Бечкерека, Крушевца, Пећи, Крагујевца, Ковина, Панчева, Ве-лике Плане, Бијелог Поља, Пријепоља, Куршумли-

је, Прокупља, Вучја, Лебана, Грделице, Подујева, Ра-шке, Сталаћа, Митровице, Приштине, Новог Пазара, Подгорице, Никшића...

Све је почело у среду, 20. октобра 1943. Часовници показују 13 часова и 3 минута. Небо је прокључало. У ни-ском лету, са заглушујућим моторима, Нишу се прибли-жава неколико десетина бомбардера. С помешаним осе-ћањима, лебдећи између страха и наде, Нишлије упиру погледе ка плавом своду изнад града. Само који секунд касније неверица прераста у шок. Заглушујући хук ави-онских мотора меша се са потмулим експлозијама, које се чују са свих страна. Из густе прашине, која је прекрила цео град, чују се само вапаји. Ниш ће готово истоветну слику доживети још 14 пута... На уцвељени Ниш бачено је неколико хиљада бомби, а 21. августа 1944. године други по величини град Србије потпуно је докусурен.

И Београд је био обогаљен, немачки објекти остали су тамо где су и били. Немачки губици у Београду били су сто пута мањи од жртава невиног цивилног становни-штва. У једанаест налета на Београд болнице су претво-рене у рушевине. Разорено је и прво београдско поро-дилиште и прекраћени животи неколико породиља са тек рођеним бебама. Срушене су Теразије, Српско народ-но позориште, оштећени сви мостови на Сави и Дунаву, прах и пепео прекрио је десетине београдских улица. Ра-зорне „савезничке“ бомбе погодиле су Главну железнич-ку станицу, Палату „Албанија“, Пошту број 2, Технички факултет, Вајфертову пивару, Студентски дом... Само у ус-кршњем бомбардовању 16. априла 1944. живот је изгуби-ло око 2.000 људи, жена и деце, теже и лакше је рањено око 5.000 Београђана.

Београђани су били пренеражени када су на једној великој бомби, која случајно није експлодирала, открили поруку коју им шаљу Енглези и Американци и они који су одобрили њихово сулудо масакрирање. На бомби је крупним ћириличким словима била порука: „Срећан Ус-крс“.

Западни „савезници и ослободиоци“ по поруџбини Коче Поповића и маршала Тита, кренуће и на Лесковац, који је разорен више него било који град на Балкану. Дан пакла освануо је 6. септембра 1944. године: „Цео Леско-вац као да се дигао у вихору прашине, дима и рушевина...“

Пеко Дапчевић се шифрованом поруком јавио свом врховном команданту 30. марта 1944. Он је маршалу при-јавио своју жељу: „Треба тражити да савезници што прије бомбардују Никшић!“ Недељу дана касније, 7. и 8. априла, Никшић је сравњен са земљом! У овом граду, који је тада имао 5.000 становника и око 10.000 избеглица, наступио је прави пакао.

У четири налета, енглеске и америчке бомбе убиле су сваког шестог житеља данашњег главног града Црне Горе. Немачке жртве биле су готово 200 пута мање од гу-битака невиног цивилног становништва Подгорице.

На бомбама -„Срећан Ускрс“ ћирилицом!Бесомучно англо-америчко разарање десетина српских и црногорских градова, вароши и села, започето 20. октобра 1943. а окончано 18. септембра 1944. године, уочи Стаљинове ин-вазије на Србију, једна је од највећих мистерија наше новије историје.

30

svetigora /

2017

/ ј

ул

Page 31: Manastir Simonopetra Sveta Gora Atonska · Sveta Gora Atonska МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XXVI ПЕТРОВДАН ЈУЛ 2017. БРОЈ 264 Manastir Simonopetra

Биланс вишемесечног англо-америчког разарања великих градова Србије никад нико није ни по-кушао да сачини, а камоли да достојно обележи стратишта десетина хиљада невиних жртава. Ме-ђутим, једна депеша Јосипа Броза Тита, упућена 5. фебруара 1944. године Главном штабу НОВ и ПО Србије, пронађена у Архиву Србије, полако развејава историјску маглу о томе ко је наређивао бомбардовања српских и црногорских градова:

Констатин Коча Поповић 21. јула предлаже Вр-ховном штабу на Вису шта све англо-америчким бомбама треба гађати у Београду, Нишу, Нишкој Бањи, Бору, Врању, Владичином Хану, Лесковцу, Вуч-ју, Лебану и Грделици...

После систематске ваздушне инвазије западних „савезника“, која је трајала од пролећа до јесени 1944.

године, убрзо је уследила и класична копнена инвазија на Србију. Стаљин и Тито су на Србију упутили неколико стоти-на хиљада совјетских војника.

Тако је Србија пала на колена...

Извор: „Вечерње новости“,електронско издање, 9. април 2017; аутор: Иван Миладиновић

Овдје доносимо, под истим насловом, дјелимично скраћен изворни текст.

<Savezni^ko> Bombardovawe 1944.

31

јул / 2017 / svetigora

Page 32: Manastir Simonopetra Sveta Gora Atonska · Sveta Gora Atonska МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XXVI ПЕТРОВДАН ЈУЛ 2017. БРОЈ 264 Manastir Simonopetra

Свети Архијерејски Сабор СПЦ је прибројао лику Све-тих Новомученика српских жртве нацистичког терора

из Велике и Горње Ржанице пострадале 28. јула 1944. годи-не, придружујући им и 28 дјеце уморене глађу у плавском затвору 1941. године.

Нацистичка „Принц Еуген“ дивизија је, на празник Све-тих мученика Кирика и Јулите, за само два сата у овим се-лима (према непотпуном списку) звјерски поклала или живе у ватру бацила 427 нејачи – дјеце, жена, стараца и осталог ненаоружаног становништва. Само дјеце и омла-дине до 20 година је 171 на правди Бога побијено.

Велика, као најстрадалније село у Горњем полимљу, постала је мјестом саборног помињања свих горњепо-лимских жртава пострадалих од наци-фашиста током Дру-гог свјетског рата.

Дан спомена Светих новомученика величких и горње-полимских биће, као и до сада, 28. јул – на Дан светих Ки-рика и Јулите.

У сјећање на њихово Мучеништво градњу цркве Све-тих Кирика и Јулите започели су потомци. Његово Висо-копреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Амфилохије освештао је темеље 28. јула 1994. Цркву су 28. јула 2001. освештали митрополит Амфилохије и епископ Јоаникије.

Свети Архијерејски Сабор СПЦ канонизовао је и жртве злочина у Пиви, у чијим селима је од 6. до 12. јуна 1943. иста

„Принц Еуген“ дивизија побила 1290 недужних душа, међу којима 549 дјеце и омладине до 20 година. Само у Долима 7. јуна страдало је 522 нејачи, од којих 109 дјеце млађе од 15 година. Дола су, као највеће стратиште у овом крају, по-стала мјесто саборног спомена свих пивских новомучени-ка. Дан њиховог спомена биће и даље 7. јун.

У саставу њемачке „Принц Еуген“ дивизије, која је из-вршила злочин у Пиви, био је велики број фолксдојчера

и босанско-херцеговачких усташа, а у покољу у Велици су, осим Њемаца, учествовали и бали-сти и вулнетари (тзв. муслиманска милиција) из Плава, Гусиња, Бихора и са Косова и Метохије, од којих су многи послије рата, чак, уживали повластице.

Сразмјерно броју становника Велике и Пиве, и по монструозности и року извршења, ови нацистичко-фашистички злочини се сма-трају међу најтежим у Европи. То страдање је збратимило Величане и Пивљане, тако да се по-следњих година заједнички сјећају жртава у Доли-ма 7. јуна и Велици 28. јула.

У већ постојећем спомен комплексу у Долима, сродници и потомци потомака пострадалих, сложна браћа Пивљани су са великом љубављу саградили спо-мен цркву Трећег обретења главе Светог Јована Крсти-теља, а за покој душа пивских мученика побијених на правди Бога. Цркву је 7. јуна 2006. освештао епископ Јоаникије.

Ове, 2017. године на исти дан, 7. јуна, на празник Трећег обретења главе Светог Јована Крститеља и празник новопросијавших Новомученика пивских, величких и горњеполимских, епископ Јоаники-је служио је Свету литургију у спомен-храму у Долима у Пиви. Владици је саслуживало бројно свештенство и свештеномонаштво Епархије бу-димљанско-никшићке, уз молитвено учешће бројног вјерног народа. Током Литургије извр-шен је чин проглашења Светих Пивских ново-мученика, које је Свети Архијерејски Сабор СПЦ на овогодишњем прољећном засједа-њу уврстио у диптих Светих. 

Извор: www.spc.rs

Лику Светих прибројани НовомученициПивски, Велички и ГорњеполимскиСвети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве је на свом редовном засиједању у Београду 24. маја 2017. године, а на предлог Епархије будимљанско-никшићке на челу са Његовим Преосве-штенством Епископом будимљанско-никшићким Јоаникијем, у диптих Светих уврстио Свете Пив-ске, Величке и Горњеполимске мученике.

32

svetigora /

2017

/ ј

ул

Page 33: Manastir Simonopetra Sveta Gora Atonska · Sveta Gora Atonska МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XXVI ПЕТРОВДАН ЈУЛ 2017. БРОЈ 264 Manastir Simonopetra

(У мјесту Гојковића До, надомак Плужина, усташе су 6. јуна 1943, у једној колиби спалиле 46 становни-ка тога села, углавном жена, дјеце и стараца, међу њима и седамнаестогодишњу дјевојку Јаглику Аџић, коју су били издвојили, с намјером да је обешчасте. Међутим, она се отргла из њихових рука, ускочила у огањ и сагорела, заједно са својом браћом Милира-

дом (8), Момчилом (4) и Душаном (2), као и роди-тељима Стојом и Крстом. Јагликин светачки лик насликан је у Храму Христа Спаситеља у Подгори-ци, као и у новоподигнутом храму у мјесту Сељане

у Пиви.)

1.Још заклана Пива се лијечи.

Још пастирске јецају двојнице,Пивска звона и пивске пјевнице

Светотајне свједоче ријечи,Свету кажу Огњене Дјевице,

Што се у том стравноме временуС Христом вјенча, чедна, у пламену.

Видјеле су свевидеће очиГдје зaдрхтa планина Жагрица

кад спокојно, са светачким миромУ огњени колвитлац укрочиЗлатокоса пивска пастирица.

Сад храм свети краси њено лице,Просијало у нашем времену.

Жарко сунце свадбени јој веоИспод њега златне плетеницеСјенче чело Свете Пастирице.

Та икона све пивске нејачи,Што је огњу предаше безјаци, -

Гујин пород, Сотонини ђаци,Та жагрена слика на камену,

На спас да је Пивскоме племену!

2.(У вријеме усташког погрома у Пиви, злочинци су бацили у провалију дубоку неколико стоти-

на метара коћету са двогодишњом дјевојчи-цом. Коћета се закачила за неки чапор у стије-ни, па је дијете, послије вишедневних мука ту и пијенуло. Прича се да је, у мукама, само себи

прстиће прегризло.)

Још се стреса Пива од јаукаМајке Христа што га у коћетиНиз литице баци људска рука.

Још се из сна трза престрављенаПиском чеда на крст остављена,

На чапору врлетне стијене,Да послије вишедневних мука, Гризућ свеле прстиће – пијене.

Кад се Пивана Небо селила

ВЕСЕЛИН Матовић

Света мученица Јаглика Пивска

33

јул / 2017 / svetigora

Page 34: Manastir Simonopetra Sveta Gora Atonska · Sveta Gora Atonska МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XXVI ПЕТРОВДАН ЈУЛ 2017. БРОЈ 264 Manastir Simonopetra

Од те писке тића у литици,Кад се Пива на небо селила,

Усред љета, на јунској припеци,Ријека се Пива заледила.

Од тад више Пива и не течеСамо сузи кроз мратињски кланац.

То од цвиле чеда са крстаче, Просузио и сам камен станац.

Усахнуло давно Пивско окоБистро око Пивске Пастирице,Што се суза из њега пролило

Мјесто Пиве, планинске брзице,Језеро се мртво зајазило.

3.(Једна мајка из Стабана, којој су усташе, на Тројчин дан

1943, у колиби надомак Стабанског језера, спалиле че-творо дјеце, нацртала је, у ђачкој свесци, њихове ликове,

и онда даноноћно над њима нарицала. Ликови су, иако руком неписмене жене, били тако увјерљиво насликани

да су их сви могли познати.)

Прича се у Пиви, и то није бајка(Мада приче знају да прегоне)

Да је једна из Стабана мајкаНасликала у ђачкој свешчици (како – знају само тајновици)

Исусове четири иконе.Била, кажу, то четири лика

Њених чеда, пивских мученика.Никад нико запамтио није,

Да је мајка, прије ни послије,Чеда својих иконе сликала,Људска рука није записала.

Зато и сад мудраци се спореДа л то биле слике самотворе.

Људски разум не може да схватиДа их тако нарисала мати,

Тако вјешто да су сви олако,Било јутро или ноћна тама,

У прекрасним Христовим сликама,Могли познат малишане њенеУ буктиње живе претворене.

Оног јутра у скритом катунуНа домаку Стабанског језера.

Кад букнуле трошне огњарицеИспод плећа планине Кручице.

Други, опет, гатају мудраци,Те иконе нијесу сликали

Живописци пивскијех светиња,Нит је људска рука до њих такла.

Та четири образа дјетињаШто су огњу пакленом измакла,

Анђели су донијели мајци, –Вијест с неба да су чеда њена

Руком Мајке Божје закриљена.

То су биле, тврде очевици,Са највишег мјеста признанице

Да су и сви пивски мученициПод окриљем Христове деснице.

4.(У селу Милошевићи, у Пиви, усташе су 1943, спалиле и

старог протојереја Јока Сочицу, заједно са цијелом њего-вом породицом, женом, сином, снахом и троје унучади.)

Залуд књиге, залуду читање,Одговора нема на питање:

Је ли стари протопоп Сочица,Док је Богу душу предавао.У пламену, с унучића троје,Је ли вјеру, старац, сачувао,

На ломачи од лучевих штица,Је л’ заклетве држао се своје?

Гледајући муке троје птића,Док их жегли ватрени језици,Док им срца пуцала и плућа.

Док се задњи отимали крициИ вапаји из пламена дјеце,Је ли старац зазивао свеце,

Је ли клео и је ли хулио?Прије но је душу испустио

Је ли старац вјеру изгубио?

Ил’ је, можда, и у томе трену,Реко: Боже, хвала ти на свему!?

34

svetigora /

2017

/ ј

ул

Page 35: Manastir Simonopetra Sveta Gora Atonska · Sveta Gora Atonska МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XXVI ПЕТРОВДАН ЈУЛ 2017. БРОЈ 264 Manastir Simonopetra

Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски Ам-филохије и Преосвећена господа Епископи умировљени за-

хумско-херцеговачки Атанасије и пакрачко-славонски Јован, уз молитвено присуство Епископа будимљанско-никшићког Јоани-кија и саслужење свештенства и свештеномонаштва служили су у петак 9. јуна 2017. године Свету архијерејску литургију у спомен-

-цркви у Долима у Пиви. Молитвено је учествовао велики број вјерника из Пиве и других крајева Црне Горе. Повод сабрању Епи-скопа је била сједница Одбора за Јасеновац Светог Архијерејског Сабора СПЦ, која је, по одслуженој Литургији, одржана у Долима.

Након читања Светог Јеванђеља ријечима литургијске про-повиједи окупљенима се обратио епископ Атанасије, који је цити-рао ријечи Светог ловћенског Тајновидца Петра Другог да ,,васкр-сења не бива без смрти“, подсјетивши да је Крст знак Васкрсења.

,,Ми смо народ Васкрсења. Господе распети и васкрсли за нас, молитвама Светих новомученика Пивских, Величких, Косовско-

-метохијских, Јасеновачких, Јадовинских и осталих помилуј, спа-си и заштити ово мало стадо Твоје“, помолио се владика Атанасије Господу на овом мјесту Крста и Васкрсења.

У бесједи на крају Литургије митрополит Амфилохије је нагла-сио да је посебно у XX вијеку мученички пострадао велики број дјеце. Само у Јадовну и Јасеновцу, Млаки и другим мјестима, по-именице, 80.000 дјеце страдало је за Христа – ,,Црква је на рас-пећу била и остала, а њена христоликост је потврђена тим при-носом дјеце Божије на жртву попут Јагњета Божијег које је Себе принијело на жртву за живот свијета. Ево нас у Пиви мученичкој и страдалној, у Долима убијељеним мученичком, дјетињом крвљу. Оно што је Божије је непобједиво, неуништиво. Дјеца која су ов-дје похрањена, заклана за име Христово, на распећу су сараспета Христу да би саваскрсла у дан Страшног суда Њему и посвједочи-ли да ће Јагње Божије, заклано за живот свијета, коначно судити

овоме свијету и да је у имену Божијем суд и правда“, рекао је он.

Владика Јоаникије је казао да су иста мржња и исти злочинци убијали дјецу у Јасеновцу, у Пиви, у Велици и плавском затвору и широм српских зема-ља – ,,Сви они заједно стоје пред Престолом Божјим окупљајући нас и сабирајући. Дола ће бити велико саборно мјесто Пиве и околине и свих православ-них хришћана који ће долазити да се поклоне овој Светињи и Светим Пивским новомученицима“, ре-као је он.

Предсједник Одбора за Јасеновац, Епископ па-крачко-славонски Јован, казао је да су Срби право-славни који су овдје страдали равни древним му-ченицима који су страдали за своју вјеру. Велики гријех и дуг социјалистичке Југославије је тај што се о овом мјесту дуго ћутало, рекао је он, додавши да ,,никада није касно да се дуг испуни. Седамдесет и четири године након њиховог страдања, окупли смо се овдје да прославимо Пивске мученике, да им принесемо бескрвну жртву и одржимо сједни-цу Одбора за Јасеновац који је врховно тијело СПЦ када је у питању страдање у Другом свјетском рату. Пивски мученици се сада враћају кући, враћају се у велику заједницу са Јасеновцем, Јадовном, Крагу-јевцем, Краљевом и осталим страдалним мјестима из тог времена“.

Проф. др Јован Делић је казао да је канонизаци-ја Пивских мученика један од највећих духовних до-гађаја у историји Пиве, „који Пиви враћа светород-ност и крунише жртвени потенцијал овог мјеста“.

Никада није касно да се дуг испуниСвета архијерејска литургија и сједница Одбора за Јасеновац СПЦ у Долима пивским 9. јуна 2017.

Извор: www.spc.rs

35

јул / 2017 / svetigora

Page 36: Manastir Simonopetra Sveta Gora Atonska · Sveta Gora Atonska МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XXVI ПЕТРОВДАН ЈУЛ 2017. БРОЈ 264 Manastir Simonopetra

У име Оца и Сина и Светога Духа.Крај XVI почетак XVII вијека било је тешко врије-

ме за наш народ. Турци су спалили мошти Светог Саве и чинило се да ће лаж торжествовати над истином и да ће се у нашем народу угасити свијећа православна. Ме-ђутим, Бог, по молитвама Светих својих, по молитвама Свете Богомајке и наших Светитеља, није дао да наш на-род остане без светионика који ће му показивати пут. У то вријеме, у којем је било и других великих подвижника, у нашем наро-ду се рађају двојица за ово мјесто и овај дио нашег народа свакако нај-значајнији, двије изузетне личности међусобно повезане: као први глас, рекао бих, Свети Василије Осторшки, слава му и милост, и Преподобни Сте-фан Пиперски као исон. Овај визан-тијски напјев наших монахиња из ма-настира Светог Стефана код Прохора Пчињскога, који данас слушамо, са својим првим гласом и исоном под-сјећа нас да су Свети Василије и Свети Стефан сагласно на овим просторима пјевали пјесму Богу у том периоду XVII вијека, тешком времену турско-га ропства и терора и покушаја ла-тинске курије да наш народ заведе на друге путеве хришћанства. Међу-тим стаменост Цркве Божије, у цен-тру које су овдје била тада управо ова двојица Светаца, није дозволила да се брод наше Цркве разруши или да скрене према другим правцима, него смо остали на том истинитом путу праве православне вјере.

Свети Стефан Пиперски рођен је у малом мјесту Кути у Жупи Никшићкој од благочестивих родитеља. Како каже пјесма, он је из Жупске обитељи прешао у Морачку, и ту је рукоположен и за јерођакона, јеромо-наха, а затим и постао игуман свете немањићке Морач-ке лавре. Он је тиме јасно казао да остаје на путу не-мањићког светог предања, преко којег нам је дошло предање старе Цркве – од Јерусалима, Синаја и Свете Горе Атонске. Како што знамо, у вријеме цара Лазара био је велики прилив благочестивих монаха исихаста, који је оставио трага и у нашој светој Зетској земљи на Скадарском језеру. Свети Стефан представља наставак те живе воде молитве, поста, монашке аскезе коју је и овај дио Божије земље преузео са огња који се запалио у Палестини, Египту и Светој Гори.

Преподобни Стефан био је личност која није само тиховала, није само била исон, него је некад морао и да подигне глас и побуни се против турског зулума и про-тив латинске курије и унијаћења. Зато је био гоњен и,

како каже такође пјесма, склонио се на седам до десет го-дина у ровачке стране, у пећину гдје се подвизавао у посту и молитви. Затим је, кад је за то сазрело вријеме дошао у овај крај стијене Пиперске и одатле је утврђивао народ у вјери. Пипери су били племе које се стално бунило против турскога ропства; нису никада били потпуно покорени и увијек су вољели да сарађују са Петровићком Старом Цр-ном Гором. Као што знамо, касније ће се и Бјелопавлићи и

Пипери присајединити међу првима Пе-тровићкој Црној Гори. Једна од тих лично-сти која је у многоме утицала на то осло-бођење, првенствено духовно а затим и физичко нашег народа од отоманског ропства, јесте Свети Стефан Пиперски.

Историчари су подијељени у томе да ли је личност Игумана Стефана из Горског вијенца баш личност Преподобног оца нашег Стефана Пиперског. Међутим, ми

– не историјским путевима него више из-учавајући његово житије а и проничући у лик Игумана Стефана како га је описао Ловћенски Тајновидац Петар II – мисли-мо да можемо да са сигурношћу кажемо да је у питању истинити лик историјски, и да је Петар II управо мислио на Препо-добнога Стефана Пиперскога када је ства-рао лик Игумана Стефана. Има ту неких умјетничких слобода, јер је тамо Игуман Стефан приказан као слијеп и тако даље,

али то већ спада у домен поезије. Оно што је најважније је-сте да је Игуман Стефан приказан као подвижник Исусове молитве, да се он стално молио на бројнице, иако му тамо један од кнезова каже: „Што вртиш стално те куглице, игу-мане? Мене би рађе било једну гривну ораха да избројим него те бројанице“. Тај прости кнез из народа није схватао дубину тог духовног подвига који је дошао и до наших гора из тих непрекинутих источника исихастичког аскетског по-двига. Како видимо у Горском вијенцу, Игуман Стефан није само погружен у молитву него га и те како интересују дру-штвене, политичке и религиозне прилике његовог народа. То видимо из његових поука, из подстрека који он даје Вла-дици Данилу и другим кнезовима да истрају на путу Пра-вославља. Не само да уложе труд у томе да истрају у Пра-вослављу, него од сваког човјека а и од народа очекује и лични труд на томе, чак подвиг до крви. „Дај крв и прими Дух“, како се каже у подвижничкој литератури... Све те ње-гове карактеристике из Горског вијенца одмах, свакога ко је год читао житије преподобног Стефана Пиперског, без обзира на то што је оно доста кратко, асоцирају на лик и особине Преподобног Стефана.

Преподобни Стефан Пиперски нам даје примјер како треба истрајавати у вјери, који је то подвиг који Бог од нас

besj

eda

Епис

коп

диок

лијс

ки К

ИРИ

ЛО

320 година од блаженог престављењаПреподобног Стефана Пиперског (1697–2017)

Преподобни Стефан -истински чувар вјере и предањаБесједа на Св. архијерејској литургији у манастиру Ћелија Пиперска на празник Преп. Стефана

Свети Василије и Свети Стефан са-гласно су на овим просторима пје-вали пјесму Богу у тешком времену турскога ропства и покушаја латин-ске курије да наш народ заведе на друге путеве хри-шћанства.

36

svetigora /

2017

/ ј

ул

Page 37: Manastir Simonopetra Sveta Gora Atonska · Sveta Gora Atonska МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XXVI ПЕТРОВДАН ЈУЛ 2017. БРОЈ 264 Manastir Simonopetra

тражи на личном плану, а то је при-је свега истинита вјера, коју је Свети Стефан чувао и на личном плану и на колективном као зјеницу ока. Знамо да је чак изобличавао неке црквене посланике који су били склони да се преласте латинском пропагандом и унијом. Након истрајавања у вјери православној, ту су и молитва и пост и наравно све друге јеванђелске и хришћанске добродјетељи.

Вратићу се опет на то окретање куглица на бројаници, драга браћо и сестре, пошто се у данашње вријеме често помињу медитација и јога као некакво средство да се човјек одмо-ри, да се релаксира, да се концентри-ше. Нажалост, чак су и неке личности из јавног живота кренуле тим путем, показујући лош примјер нашој омла-дини. (Морам поменути нашега дра-гога и прослављенога тенисера Но-вака Ђоковића, који је такође једно вријеме покушавао да то покаже као примјер концетрације, и нечега што помаже у духовном а и у спортском животу. То је наравно негативан при-мјер, и Новак као добар хришћанин ће се постарати то да исправи код себе.) То казујем јер често слушам у Подгорици како се иде на третмане јоге и медитације. Наша православ-на медитација, која ће нас и одмори-ти, која ће нас релаксирати, и која ће – што је најважније, наш ум сконцен-трисати на праве ствари јесте Исусо-ва молитва, драга браћо и сестре. Ми немамо за циљ ништавило, немамо

Централна прослава празника Пре-подобног Стефана Пиперског, ве-

ликог угодника Божијег просијавшег на нашим просторима, одржана је у ма-настиру Ћелија Пиперска крај његовог кивота 2. јуна 2017.

Свету архијерејску литургију слу-жио је Митрополит црногорско-при-морски Амфилохије уз саслужење Епископа диоклијског Кирила, све-штенства и свештеномонаштва.

У Светом богослужењу учествова-ло је више стотина вјерника, од којих је велики број приступио Чаши приче-шћа, а на крају Литургије пререзан је и славски колач, када се бесједом вјерни-цима обратио и митрополит Амфило-хије. Ријечи које се говоре при резању колача „Христос је међу нама“, објаснио је митрополит Амфилохије, наставак су

Свете литургије која је заједничарење Цркве са Богочовјеком али и са свим Светима. Међу онима који су се подви-завали у Ћелији Пиперској се истиче име Свештеномученика Боривоја, који је мученички окончао свој живот на крају Другог свјетског рата у Словенији.

Он се није трудио да га запамте историчари и хроничари овог свијета, већ да га упамти и прими Господ Исус Христос чијим је ликом остао незабо-раван, истакао је Високопреосвећени Митрополит.

Владика је говорио и о значајним личностима које су чувале ову светињу и у времену када ју је народ заборавио. Међу њима посебно мјесто заузима игуман Лазар, о коме су сестре пипер-ске светиње припремиле књигу „Поло-жи наду на Господа“.

Празник Св. Стефана у Пиперима

37

јул / 2017 / svetigora

Page 38: Manastir Simonopetra Sveta Gora Atonska · Sveta Gora Atonska МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XXVI ПЕТРОВДАН ЈУЛ 2017. БРОЈ 264 Manastir Simonopetra

за циљ нирвану и заборављање овога свијета, која је крајњи циљ јоге и медитације, него имамо за циљ Хри-ста Бога нашега, и зато у центру те наше исихије, у цен-тру молитвеног тиховања мора да буде име Исусово: „Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме“. То је та молитва коју није скидао са својих усана и из свога срца Преподобни Стефан Пиперски. Дакле Он је циљ, Он треба да нас окупља и не треба наш ум да буде пра-зан, да буде у нирвани, него без других мисли, без ика-квих слика или привиђења, треба да понављамо то Име и да оно одзвања у нашем уму и срцу, и оно ће са-чувати нашу душу од свакога искушења. То је наша ме-дитација, то је православно опуштање, то је релаксаци-ја, али и много више од тога, јер циљ нашег духовног живота није некакво бездејство. Како видимо, Игуман Стефан у Горском вијенцу се из тог највећег погруже-ња у молитву Исусову, из тог да кажемо највећег од-ласка из овог свијета, враћа као активан члан друштва који размишља о свим његовим проблемима и актив-но учествује у њиховом решавању. То је управо отуда што наша православна медитација не води у нирвану, не сједињује нас са ништавилом. Напротив, сјединују-ћи се са Христом подвижници добијају нову силу и они ту силу враћају онима који их слушају, који слушају њи-хове поуке.

То је на неки начин на нашем личном плану по-ука Преподобног оца нашег Стефана Пиперског. Наравно да он зрачи поукама, као што сам рекао, и друштвеног карактера, црквено-дипломатског и другога, иако се не би очекивало да једно чобан-че из Жупе Никшићке, из сиромашног краја, може да постане човјек од васељенског значаја. Али ви-димо да и чобанче из Поповог поља – Василије Острошки, и чобанче из Жупе Никшићке – Стефан Пиперски, када се кроз молитву, пост, кроз исти-ниту вјеру задоје енергијама Духа Светог, постају личности од васељенског значаја.

Преподобни Стефан је примио ту науку Христову о којој нам говоре два пра-

зника на чијој граници се данас налазимо – празник Вазнесе-ња Господњега и празник Свете Тројице. На празник Вазнесе-ња Господњег Христос нас подсјећа одакле смо пали, одакле смо дошли на ову земљу – из њедара Очевих; истргли смо се својим сагрешењем, али нам Христос својим побједним архи-јерејским ходом од Оца према нама, све до ада, и затим опет у њедра Очева, показује пут. И не само да нам показује пут, него нам даје и силу да се и ми вратимо у њедра свога Оца. То је Преподобни Стефан схватио: треба се вратити Оцу. Наравно, не може то човјек сам да уради. Средства да то остваримо су Свете тајне Цркве и Дух Свети који нам даје силу. Али, то не значи да ми треба да сједимо бездејствени, него се од нас за-хтјева подвиг до крви – подвиг молитвене аскезе, подвиг до-брих дјела, молитве, поста, истрајавања у правој вјери без об-зира на сва искушења овога свијета, и тада нас Господ неће заборавити, неће нас заборавити Дух Свети Утјешитељ који свуда обитава, неће нас заборавити Христос који је увијек са нама кроз Свете тајне своје свете Цркве. Добивши ту силу Хри-стову, која је и премудрост, ми ћемо знати пут, али ћемо имати и силу и средство да тај циљ повратка у њедра нашега Небе-скога Оца и остваримо.

Нека је нашем Господу, Оцу и Сину и Светоме Духу, који је диван у Светима својим, диван у Светом Василију Острошком и Светом Стефану Пиперском, слава вавијек. Амин.

38

svetigora /

2017

/ ј

ул

Page 39: Manastir Simonopetra Sveta Gora Atonska · Sveta Gora Atonska МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XXVI ПЕТРОВДАН ЈУЛ 2017. БРОЈ 264 Manastir Simonopetra

iz arhive

Почетак животописа преподобног оца нашега Стефана, који је у Пиперима. Овај преподобни отац Стефан бјеше

од Српске земље, из предјела Херцеговине, племена Никши-ћа, села званог Кути. Родио се је од благочестивих родитеља: оца и матере, племенитих, Радоја и Марије. Они бјеху богоу-годни, праведни, чисти душом и тијелом пред Богом и људима и сваким врлинама испуњени и украшени, као што Бог воли. Бог праведни хоћаше да се дијете роди од праведних роди-теља, да би се припремио и васпитао и да од њега произведе угодника. Када је блажени отрок Стефан дошао до довољног узраста дадоше га родитељи да се учи божанским ријечима у царску и свету обитељ, храм пресвете Богородице код рије-ке Морачe, гдје се добро научи и прими монашки чин, затим би и рукоположен за ђакона и свештеника. Он у овој светињи добро и богоугодно поживље, служећи свету обитељ, у свакој послушности и смирењу, подвизавајући своје тијело постом и молитвом, док је дошао близу старости.

Али, стари непријатељ људског рода не трпљаше врлине Светог старца, него учини да му досађује сурови народ турски. Бјеше пак близу манастира Мораче град звани Колашин, уда-љен три сата, у коме живљаше сурово племе арнаутско (род), који му тешко досађиваху као и свима који служаху у манана-стиру. Свети се уклони од њих, жељаше тишину, коју и нађе, удаљи се пет часова од манастира, у ненасељено мјесто звано Трмања, које завоље као мјесто тишине, радујући се духовно, и ту сагради малу колибу, колико је потребно једном човјеку да се насамо моли Богу, и поживље у њој побожно постом и мо-литвом, док сазнаше варвари колашински за њега. Устремише се да га убију, јер мишљаху среброљупци да ће нешто узети од њега. И дођоше близу колибе светог старца, гледајући га и ње-

гову колибу и дим који из ње излажаше. По-кушаше да га убију. Али, милостиви Бог не допусти да се ђаволска воља испуни. Учини те пастири ровачки по цио дан са овцама својима излажаху, пасући стадо до сунче-вог заласка. Турци дању не смејаху ударити на светог старца, док пастири пођу са ста-дом својим. Али проклетници не одустају-ћи, смишљаху да га ноћу убију. Бог и тако не остави светог праведника и не шћаше га предати у руке грешника, већ ноћу посла помоћ свише. Прије сунчаног заласка па-даше око светог велика тама и стајаше до изласка сунца, док дођу пастири са својим овцама. Турци по цијелу ноћ тражаху стар-ца, али га не налажаху. Тако га тражаху и

шћаху убити четири дана и четири ноћи, али им би узалудна нада. По цио дан гледаху га у колиби. Бог га штићаше од сваке напасти, као што штити сваког човјека који га се боји и твори вољу његову.

Потом старац [сазна] намјеру невјерника и оту-да пође у предио Скендеријски, у племе Пипере, близу села звано Црнци (једно поприште далеко) и ту нађе обично мјесто и извор живе текуће воде, назван Госпођина вода и ту сагради малу црквицу, на стијени више ње, у име Рождества Пресвете Бо-городице и храм свети освети и ћелију сагради и грађевину зидовима добро огради. Манастир укра-си добро, колико је то било могуће једном сирома-шном старцу, у каменитом и врло сиромашном мје-сту стијешњеном од проклетих турских чада. Он купи мало земље за манастирске потребе, а скупи и неколико инока, својих ученика, који су добро служили Богу и народу. У манастиру, који подиже пребиваше преподобни старац тринаест година, у свакој врлини, у посту и молитви, чиме Богу веома угоди. Људи тога племена, гледајући мужа правед-на и света, поштоваху га као оца и учитеља свога. Достигавши дубоку старост, предаде Богу дух, го-дине од спасења свијета 7224 (управо 1716 г)1. Њега часно сахранише и опјеваше са свијећама и кадио-ницама, часно тијело предаше гробу.

Одмах после три године би чудесни знак. Гле-даху сви да на гроб светог спадају свијеће с неба и свијетле чудно, које у чуђење довођаху све, који то гледаху. Кратко вријеме иза тога, јави се свети једном побожном јереју да извади његово тијело из мрачног гроба, „и поставит јего в свјет познани-ја да прославитсја Бог у свјатими својими: јакоже и збитсја“ (то се и учини). Овај побожни јереј одмах уставши радоваше се душом, објави браћи и наро-ду ово јављање његово од светога и пођоше зајед-но, радујући се, сваштеници обучени са свијећама и кадионицама гробу светога. Дошавши с народом отворише раку светог и нађоше тијело његово – ци-јело и нерушимо „јакоже шипок благоуханиј“. Тада би велика радост по свој српској земљи, говораху

„Слава Богу свемогућем који чини дивна и славна

Кратко житије СветогСтефана ПиперскогОвај животопис Светог Стефана Пиперскога препис је документа који се чува у Архиву Ми-трополије црногорско-приморске. На оригиналу стоји да је житије записано на основу кази-вања јеромонаха Боривоја. Ријеч је о Свештеномученику Боривоју Томовићу, настојатељу манастира Ћелија Пиперска, који је мученички пострадао 1945. године у Словенији.

1. Св. ава Јустин у житију Св. Стефана као датум његовог упокојења наводи 20. мај 1697; види: др Јустин Поповић, Житија Светих за месец мај. Прим. ред. 39

јул / 2017 / svetigora

Page 40: Manastir Simonopetra Sveta Gora Atonska · Sveta Gora Atonska МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XXVI ПЕТРОВДАН ЈУЛ 2017. БРОЈ 264 Manastir Simonopetra

чуда у светима својима“ и поставише га у ћивот у цркви коју је он саградио. У њој и до сад стоји не-рушимо његово свето тијело „творја знаменија и чудеса велија в људех исцјељаја сваки недуг и бо-љезни не токмо благочестивого рода христијан-ского; но и агарјанского“. После не много време-на (пошто мину мало времена), по престављењу светитеља, дође неки јеромонах Јов, из ровачког племена, који би насљедник тог манастира. Остав-ши неко вријеме у том манастиру, имајући нарав змије и лукаво срце, скупи своје племенике зле и лукаве људе сличне себи и скупи све имање мана-стира светитељева: овце, волове, пчеле и посуђе, и све што још имаше и побјеже у своје племе. Али, Бог по молитвама светог Стефана учини дивно и брзо чудо. Пусти силни вјетар звани сјевер са сни-јегом и хладноћом у пустом мјесто звано Трмање, гдје окајани јеромонах Јов зло испусти своју душу, док његови племеници осташе, подневши многе ране. После тога пак све покрадено вратише ма-настиру. У то вријеме бјеше у мананистиру Морач-ком неки блажени муж и духовни отац Филотеј, по имену, који је био испуњен сваким добрим дјелом. Он виде бездјелна окајана Јова у сну црна као фу-руна и рече му блажени Филотеј: „О Јове!“ Он му рече: „Оче Филотеје, сви смо црни и окајани и ја и моја дружина, која је са мном лукавила свети ма-настир, који га покрадосмо, тешко мени!“

Потом после дуго времена из далеке земље дође неки ђакон у манастир Светог Стефана и оста у њему мало времена /дана/. Искушан би ђа-волом и својом злом природом да украде светите-ља. Једне ноћи сам уђе у свету цркву и узе свети-теља из ћивота. Нико пак није видио, нити знао, и он постави светитеља на земљу. Обавијена поња-

вом, изнесе га из цркве. Свети се даде ђакону један час носити, а после га овај не мога подићи са земље, али се трудио за то не из побожности, већ среброљубља ради безумник. Много пута покушаваше подићи га са земље, али се узалуд труђаше и оста-вив га шћаше у своје отечество да бјежи, али Божја сила и чу-деса светитеља не допустише му ни једне стопе даље крочити. Гле чудеса светог старца, богоугодног Стефана, који и невољнa принуди ђакона да чува свето његово тијело и тако оста стоје-ћи на ногама од поноћи до подне. У то пак вријеме бјеше насто-јатељ светог манастира игуман, неки Стефан звани Стаматовић, блежени муж који уставши рано да по обичају чита манастир-ску јутарњу молитву, и позва ђакона као страна дошљака али га не нађе. Уђе у свету Цркву и нађе ћивот, али светитеља не нађе. Тада сазва сво братство и убрзо потече у село ближње Црнце звано и каза свима људима што се десило. Тада сви они, жало-сна срца и пламенорастућим гњевом испуњени, одмах се упу-тише потећи у сва околна мјеста облијећући до подне „као кри-лате птице“, који га скоро и нађоше и обрадоваше се великом радошћу. Једна је радост била због тога што су нашли светите-ља а друга због његових чудеса, који је крадљивца светиње и невољна свезао да га чува. Тада пак игуман са свима људима гњевом и јарошћу испуњеним дође и хоћаху да убију лупежа. Али, о чуда светитељева!, премилостиви Бог молитвама светог Стефана који не допусти ђакону да бјежи, сада умилостиви игу-мана и сву братију и људе да му ни једне хулне ријечи не реку. Вратише се сви заједно у манастир светог Стефана, радујући се и славећи Бога и светог Стефана, таквог свога угодника и чудо-творца, који чини дивна и славна чуда. Ђакон пак покајавши се добро за свој гријех оста мало времена /дана/ па отиде натраг. Светитељ пак би часно положен у ћивоту своме, гдје се и до сад гледа чинећи многа чудеса. „Исцјељаја всјакују немошч в људех и до сего дње непрестано точит исцјељенија мошчи јего свјатија: всјакому вјероју и љубовију приходјашчему”.

Молитвами свјатаго чудотворца Стефана, угодника твојего: Господи Исусе Христе, Боже наш, помилуј и спаси нас. Амин.

40

svetigora /

2017

/ ј

ул

Page 41: Manastir Simonopetra Sveta Gora Atonska · Sveta Gora Atonska МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XXVI ПЕТРОВДАН ЈУЛ 2017. БРОЈ 264 Manastir Simonopetra

besjeda

Мит

рополит АМ

ФИ

ЛОХИ

ЈЕ

Нова рана на тијелуСветосавске ЦрквеБесједа на празник Преподобног аве Јустина Ћелијског у манастиру Ћелије, 14. јуна 2017.

Јутрос сам први пут чуо један благослов Авин, донесе ми га мати Гликерија, и хвала јој на томе. Морам да признам су ме

ријечи Авине дирнуле. Упутио је тај благослов наш отац Јустин 1971. г. нама који смо онда били у Атини. Каже: Упућујем благо-слов мојим чедима Атанасију, Амфилохију и Артемију. Послао га је по двије живе посланице – мати Јустини блаженог споме-на и мати Гликерији. Тим благословом он нас призива да буде-мо свједоци Богочовјека Христа, који у себи сабира све знане и незнане свјетове, да свједочимо Христа, савршеног Бога и са-вршеног човјека заједно са свима Светима.

Дивни благослов, и ја га изговарам овдје са радошћу, и преносим и вама као његов благослов, али га изговарам и са дубоком тугом, јер међу чедима својим отац Јустин помиње Атанасија, Амфилохија и Артемија. И јесте наш брат Артемије у то вријеме, и дуго времена после тога, носио благослов оца Јустина на себи. Али на жалост, то изговарам са тугом и са бо-лом у име и ове обитељи и у име нас – духовне дјеце оца Јусти-на, наш брат Артемије се погордио у једном тренутку и учинио оно што су нама хтјели да припишу многи називајући нас „ју-стиновцима“, што Јустин никада није хтио, нити тражио ни од кога. Он је тражио да будемо вјерни Христу Богу, христоносци, богоносци, а не јустиновци... Нажалост, рече ми мати Гликерија, овдје долазе духовна дјеца нашег брата Артемија, па кад она пита: „Који сте?“, они одговарају: „Ми смо артемијевци“.

Кукала му мајка! Кукала му мајка ако ствара „артемијев-це“ – први пут у историји Српске Цркве секту, проглашавају-ћи себе за светитеља. Јер ево чујем, та његова духовна дјеца, прелашћена, већ му иконе сликају, а он овдје горе подиже себи дворе; и цркве тамо подиже, скрнавећи гроб и мошти Светога владике Николаја, а и оца Јустина спомен. Јер Владика Николај, који је био прогнан, који је био у затвору цијело вријеме рата, који је крај рата дочекао у Дахау и који је био прогнан у Амери-ку, није тако чинио, никада није стварао своју, „николајевску“, цркву, него је носио крст свога народа и своје Цркве, и зато га је Господ и удостојио оним чиме га је удостојио. Тако и отац Ју-стин – био је прогоњен и гоњен, и прије рата а нарочито посли-је рата; прогнан са Универзитета, поскитао се по манастирима, затворен ‘45. године, Свети Николај га је, као што је говорио, ослободио из затвора те године. Послије се усудио владика Си-меон шабачко-ваљевски да га прими, када многи нису смјели да га приме. Примиле су га овдје наше сестре монахиње и као мироносице служиле му. Међу њима и мати Антонина, Бог да је благослови – сва ова Житија Светих и ове књиге, све је она то прекуцала на својој писаћој машини. Кад је било опако вријеме онога раскола у Америци, отац Јустин је плакао читавог љета и постио и молио се Богу, и није се он одрекао патријарха Герма-на, али је само рекао: „Ја не могу са њим да се сретам докле се не замири та рана“. А кад је тражио патријарх Герман да дође, он је рекао – примиће га са свим поштовањем као патријарха, али се не може срести са њим. И његово писмо, његове моли-тве, његов труд уродили су плодом, и та је рана замирена.

Али, ко ће замирити ову нову рану на тијелу Светосавске Цркве?! Ко ће замирити ову нову рану на моштима Светог владике Николаја и Светог оца Јустина?! Ко ће исцјелити душе те незнавене дјеце, да се врате Цркви Божијој, да се врате овој свети-њи?! Ја се Господу молим, а вјерујем и сви заједно

– да Бог подари покајања нашем брату Марку, јер он више није Артемије. Молили смо га и преклиња-ли ових година, и цио Сабор и Патријарх, да само напише једно писмо: Опростите, браћо, људи смо, погријешили смо..., и било би му већ прошле годи-не враћени и чин и сва та дјеца враћена у Цркву Божију. Не! „Ја сам правовјеран. Дођите ви да се по-кајете“, каже он мени. Пред њим цио Сабор да се покаје! То само људи који су изгубили савјест могу тако нешто да чине. Сада је овај Сабор донио, са великом тугом и болом, одлуку да бивши епископ рашко-призренски Артемије, садашњи Марко Ра-досављевић, заједно са том својом групом „арте-мијеваца“ не припада једној светој, саборној и апо-столској светосавској Цркви; да њихово причешће није причешће, да њихово крштење није крштење, да њихово опијело није опијело, њихово вјенча-ње није вјенчање. Први пут у историји наше Цркве секта се појавила!

Не може, морам да вам кажем, опростите ми, да од новца који је добио за народ поклани на Ко-сову и Метохији, гради себи виле у Лелићу. Нема то Божијег благослова, нити може имати.

Помолимо се Господу и помолимо се нашему Светоме Ави да он са небеса помогне. Јер све што смо могли ми смо урадили, једино он може помо-ћи и вратити покајањем нама нашега брата Арте-мија, овој светињи вратити га, и ту дјецу вратити на прави Божији, светосавски пут. Да заједно носимо Крст Христов; да свједочимо живога Христа Бого-човјека, да заједно носимо крст овога народа, како нам је поручио, и са нама заједно Артемију, наш Ава блаженог спомена.

И нама нека Бог подари покајања, али њему нека Бог подари покајања и тој дјеци да се врате Христу Богу, да се врате ћивоту светосавском, да се врате светом кивоту Светога оца Јустина. Он би требао данас да буде заједно са нама. Гдје си Арте-мије?! Гдје си брате?! Дођи! Ава те зове, ћивот ње-гов те зове да служимо Христу Богу и Њему једи-номе да се клањамо, да будемо христоносци а не ни „амфилохијевци“, ни „артемијевци“, ни „јусти-новци“... Бога љубави да цјеливамо и у љубави Бо-жијој да се цјеливамо; сами себи и једни друге Хри-сту Богу предајући. Амин, Боже дај. 41

јул / 2017 / svetigora

Page 42: Manastir Simonopetra Sveta Gora Atonska · Sveta Gora Atonska МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XXVI ПЕТРОВДАН ЈУЛ 2017. БРОЈ 264 Manastir Simonopetra

iz n

a[e

crk

ve Видовдан у манастируГрачаници и на ГазиместануЊегова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио

је 28. јуна 2017. године, на Видовдан, Свету архи-јерејску литургију у манастиру Грачаници.

Саслуживали су Преосвећена господа Епископи рашко--призренски Теодосије и умировљени захумско-херцего-вачки Атанасије са свештенством и монаштвом Епархије рашко-призренске. Поред великог броја вјерника присти-глих из свих крајева Србије, Републике Српске и Црне Горе, Светој литургији су присуствовали престолонасљеднник Александар Карађорђевић и принцеза Катарина, директор Канцеларије за Косово и Метохију г. Марко Ђурић, пред-ставници Управе за сарадњу са црквама и верским зајед-ницама и бројни представници Срба са Косова и Метохије.

Патријарх српски Иринеј позвао је Србе који живе на Косову и Метохији да не напуштају огњишта и не прода-ју земљу која је, како је рекао, натопљена крвљу њихових предака. Након Видовданске Литургије у порти манастира Грачанице, Патријарх је рекао да сваки грумен косовске зе-мље говори о страдању, додајући да где је страдање ту је и васкрсење.

„Данас смо се сабрали на овом светом месту, нема нас много, слични смо оној птици којој разо-ре гнездо. Мало нас је остало на овој светој српској земљи. Ми се дивимо онима који су овде остали. Дивимо се њиховој храбрости. Дошли смо да охра-бримо вас који живите на овим просторима да ту и останете. Немојте продавати земљу, јер је то земља натопљена крвљу предака“, рекао је Патријарх срп-ски Иринеј.

„Видовдан говори да су Срби народ Божји, на-род призван, који Бога носи у себи. Ако има дана када сви заједнички мислимо и нешто што нас испу-њава то је дан – Видовдан. Велики дан када је срп-ски народ доживео свој Велики петак, своје распе-ће. То распеће траје и дан данас. Као народ морамо носити крст који је и наш Господ носио. Оно што нам даје вредност то је душа у нама, бесмртна душа. Али након Великог петка долази Васкрсење. Ми смо народ који живи на земљи али гледа на небо“, казао је патријарх Иринеј.

42

svetigora /

2017

/ ј

ул

Page 43: Manastir Simonopetra Sveta Gora Atonska · Sveta Gora Atonska МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XXVI ПЕТРОВДАН ЈУЛ 2017. БРОЈ 264 Manastir Simonopetra

У име Оца и Сина и Светога Духа,Свети Kосовски Kнеже, Великомучениче Лазаре и

Свети Великомученици и Мученици и најновији Ново-мученици од Косова до Јадовна, вама Вечан Спомен и Царство Небеско, а осталим Србима спасење, умудре-ње и ослобођење! Долазимо, браћо и сестре и драга децо, из Грачанице, где је служена Света Литургија и где је говорио, онако како и треба да говори, Патри-јарх Српски. Чули смо такође у Грачаници кад је Вла-дика Косовско-метохијски и Рашко-призренски Теодо-сије поделио награде седамдесет мајки Српкиња са четворо или више деце – то су мајке Југовића и то су Српкиње. Нажалост, у исто време у Београдском паша-луку промовишу не само нероткиње, него антиротки-ње, оне које су против српске деце. To није „понос“, него срамота Српском и Светосавком и Светолазаревском Народу!

Хтео сам овде, на овом Светом месту, пре свега да представим оно што је урадила Епархија Рашко-при-зренска и Косовско-метохијска. То је Књига-документ, то је писани Споменик попут онога Каменог Споме-ника, који је подигао на Косову Пољу син Светога Кнеза Лазара Великомученика, Свети деспот Стефан Српски, Високи, онај који је продужио пола века Српско цар-ство и Српску слободу, па га је онда предао у наслеђе своме сестрићу Ђурђу Бранковићу, следећем великом диву српском. У овој књизи је сарађивао и Душан Бата-ковић, из Српске академије наука, који се јуче упокојио у Господу –нека му је Вечан Спомен! – заједно са сјајним сарадницима, четрдесет њих, на челу са Патријархом Павлом, и академицима Радованом Самарџићем, Жи-ком Стојковићем и бројним српским историчарима, пи-сцима и песницима, умним Српским патриотским гла-вама.

У овој Спомен-књизи пред нама oбјављен је, између осталих, и текст са Мраморног стуба Kосовског, који је подигао 1403/4. године, кадa је дошао на Косово, Деспот

Стефан Високи, јунак без премца и витез, честит човек, песник чувеног Слова љубве. Шта је он у тој надахнутој песми певао и проповедао? Не да будемо пустахије као Турци, не да будемо као неки, иначе малобројни садa, a врло агресивни у унесрећеној под комунистима Земљи Србији, кад нас је захватила западњачка, евро-атлант-ска река, него да будемо честита образа и карактера, како Свети Стефан Деспот каже:

Младићи и девојке за љубав прикладни,узљубите љубав, али часнo и целомудрено,да сачувате чедну девственосткојом се наша природа Богу уподобљaва.То је песник, владар и теолог, Свети Деспот Стефан

рекао, написао и Србима поручио.А ево Деспотовог НАТПИСA НА КОСОВСКОМ МРА-

МОРНОМ СТУБУ:Ове речи написане бише на мраморном стубу на Ко-

сову„Човече, који Српском земљом ступаш,било да си дошљак или овдашњи,ма ко да си и ма шта да си,када дођеш на Поље овокоје се зове Косово,по свему ћеш угледати пуно костију мртвих,те са њима и камену природу,мене Крстозначног и као стегвидећеш како посред Поља усправно стојим.Да не проминеш и да не превидишкао нешто залудно и ништавно,но молим те, приђи и приближи се мени, о вољени,и размотри речи које ти приносим,и из тога ћеш разумети због кога узрокаи како и зашто стојим ја овде,јер Истину ти говорим,ништа мање од живога,да ћу вам изнети у суштини све што се збило.

Након Литургије и Патријархове бесједе додијељено је висо-ко одликовање Српске Православне Цркве – орден Светог краља Милутина директору Површинских копова „Обилић“ г. Срђи Кова-чевићу за хуманитарни рад и помагање фрескописа у храмовима на Косову и Метохији. Мајкама са четворо или више дјеце Епархија рашко-призреска уручила је орден Мајке девет Југовића, а Канце-ларија за Косово и Метохију за њих је обезбиједила новчану по-моћ. Њихова Краљевска Височанства престолонасљедник Алек-сандар и принцеза Катарина поделили су хуманитарну помоћ у виду хране и играчака дјеци и корисницима народне кухиње „Мај-ка девет Југовића” окупљенима у порти манастира Грачанице.

Услиједио је традиционални молитвени скуп код спомен обе-лежја на Газиместану, где је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, уз саслужење архијереја Теодосија и Атанасија, свештен-

ства и монаштва Епархије рашко-призренске, служио парастос страдалим српским јунацима у Косовском боју 1389. године.

Престолонасљедник Александар је пору-чио на Газиместану да је Видовдан „празник вере и наде у боље сутра“. „Не славимо ми Ви-довдан као дан пораза. Овај празник предста-вља симбол духа и нације, али и вере, наде у боље сутра. Док смо поносни на нашу истори-ју, наша будућност је светла“, истакао је он.

Окупљенима на Газиместану се обратио и Владика умировљени захумско-херцеговачки Атанасије.

Извор: spc.rs

besjeda Владика АТАНАСИЈЕ Херцеговачки

Косово је Истина, а не митБесједа на Газиместану на Видовдан 2017.

43

јул / 2017 / svetigora

Page 44: Manastir Simonopetra Sveta Gora Atonska · Sveta Gora Atonska МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XXVI ПЕТРОВДАН ЈУЛ 2017. БРОЈ 264 Manastir Simonopetra

Овде негда [бејаше] Велики Самодржац,чудо земаљско и рига /=Цар/ Српски,звани Лазар, Кнез Велики,побожности непоколебими стуб,богопознања пучина и мудрости дубина,огњени ум и заштитник странаца,хранитељ гладних и смиловање ништих,тужних смиловање и утешитељ,који вöле све што Христос хоће.Уз овога је сaм по својој вољии са свима својима, безбројним мноштвом,колико је под руком његовом.Мужеви добри, мужеви храбри,мужеви, ваистину, у речи и у делукоји се блистају као звезде светле,као земља цветовима шареним,одевени у злато и камењем драгим украшени;многи коњи изабрани и златоседлани,сведивни и красни коњаници њихови.Свеплеменитих и славнихкао какав Добри Пастир и Вођа,мудро приводи духовне јагањцеда у Христу лепо скончајуи [приме] мучења венац[и] Вишње славе учесници буду.И тако сложно велико безбројно мноштвозаједно с Добрим и Великим Господином,добром душом и вером најтврђом,као на дворану красну и многомирисну хрануна непријатеља се устремишеи правог змаја згазишеи умртвише дивљу звери великог противникаи неситог ада свепрождрљивца,велим Амурата и сина његова,аспидин и гујин пород,штене лавово и василисково,па са њима и не мало других.О, чуда Божијих судова,ухваћен би храбри Страдалацбезаконим агаренским рукамаи крај страдању лепо сaм примаи Мученик Христов постајеВелики Кнез Лазар.Не посече га нико други, о вољени,до сама рука тога убице, сина Амуратова.И све ово речено сврши се лета 6897 /=1389/,индикта 12, месеца јуна 15. дан, у уторак,а час је био шести или седми,не знам, Бог зна.“(1403–1404)Ово је, Оци и Браћо и Господо, пуна Косово Исти-

на, Истина и стварност Српског Косовског Завета и опредељења за Царство Небеско!

– To je Истинa, а не митологијa, како нам говоре у Београдском пашалуку они који проповедају митоло-гију евроамеричких интеграција, ониh који нас неду-жне бомбардују, и који нас само заводе, a никуда не воде! Они и њихови трабанти из београдског пашалу-ка!

Само антисрбин и издајник српски може рећи да је „Косово митологија“!

– То је, браћо моја, још једном понављам на овом Светом и Крсном Месту, Косовска Истина и Косовски Завет српски, а не „митологијa“ оних митомана, и не-знавених псевдовођа, који и не знају, од незнавености своје, шта је то истински мит. Мит је велика идеја. Пла-тон је од грчких митова створио велику философију, која је заједно са јудео-хришћанском философијом, са библијском јеврејско-хришћанском Истином Откриве-ња Бога Живога и Истинога, легла у основе праве људ-ске цивилизације, не ове евроатланске, која је дубоко нехумана и тоталитаристичка псевдоцивилизација, не-људска и нечовечна.

То нам је данас порука Деспотовог Kосовског Стуба, који би требало овде обновити – на мермерном Венчач-ком камену, или макар на дрвету оног столетног Храста у Савинцу код Такова, који је „европска лењирска му-дрост“, што рекао Свети Владика Николај, посекла, иако је под њим подигнут Српски слободарски устанак. Даће Бог, да у слободарској Србији и опет буде устанака – и биће их, против домаћих и страних тирана!

(Узгред да подсетим на познати Архимедов закон у савременој варијанти: Сваки је тиранин тежак онолико, колико је тежак тим тираном истиснути народ!“)

Tо је, понављам опет, истина српска о Косову. И та-кође понављам: само незналице и скоројевићи могу го-ворити о „митологији“ Српског Крсноваскрсног Косова. Никад нико од Срба, кроз историју до данас, није тако говорио о тоj нашој заветној Истини, него само неки од ових скоројевића и примитиваца неокомуниста.

Нека је Косовским Витезовима и Мученицима Веч-на Слава и Вечан Спомен! A и овој нашој браћи овде, Косовско-Метохијским Србима (а не „Косоварима“, како их називају окупатори. Јер Срби су овде били и заувек ће остати Срби КОСОВЦИ, као Српски чувени јунак Јо-ван Косовац), како им је данас Српски Патријарх гово-рио у Светој Грачаници, нека њима и свима нама буде охрабрење да издржимо. Знате која је српска древна пословица, тако свестрана и тако дубока! – „Кадар бити стићи, (a само некада) кадар бити и утећи, али најважни-ји je завршетак пословице: Kадар бити на страшноме месту постојати! Taj завршетак пословице за нас је да-нас најважнији.

Ми смо овде на овоме страшноме месту: „Oј, Косово, страшно судилиште“! – Aкo Бог да, издржаћемо, као што смо досад издржали.

Још да додам и ову истину, и чињеницу:Године 1912, кадa је Србија кренула у ослобађање

свога Косова и својих Јужних крајева, онда је главна Српска војска отишла на главну Tурску војску на Кума-ново, а овде је генерал Јанковић са једним делом војскe прошао и ослободио Косово и Метохију. Jеднa српска четa стигла je овде на Газиместан. Командир чете по-стројио је на Газиместану своје борце, Србе добровољ-це (а не плаћену војску, какву нам несрећни НАТО наме-ће), и рекао: „Зна ли неко да каже песму Милана Ракића На Газиместану?“ А један војник му приђе па каже: „Ка-петане, овде је као војник сам песник, писац те Песме“. Oнда је из строја иступио Милан Ракић, и казао своју за нас заветну песму: 44

svetigora /

2017

/ ј

ул

Page 45: Manastir Simonopetra Sveta Gora Atonska · Sveta Gora Atonska МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XXVI ПЕТРОВДАН ЈУЛ 2017. БРОЈ 264 Manastir Simonopetra

На Газиместану

Силни оклопници, без мане и страха,Хладни ко ваш оклоп и погледа мрка,Ви јурнусте тада у облаку праха,И настаде тресак и крвава трка.

Заљуљано царство сурвало се с вама... И кад олуја прође врх Косова равна,Косово постаде непрегледна јама,Костурница страшна али и поразом славна.

Косовски јунаци заслуга је вашаШто последњи бесте у крвавој страви,Када труло царство оружја се маша,Сваки леш је свесна жртва, јунак прави.

Данас нама кажу, деци овог века, Да смо недостојни историје наше,Да нас захватила западњачка (ја додајем: евроатланска) река,И да нам се душе опасности плаше.

Добра земљо моја, лажу! Ко те воли Данас, тај те воли јер зна да си мати,Јер пре нас ни поља ни кршеви голи, Не могаше ником свесну љубав дати!И данас кад дође до последњег боја, Неозарен старог ореола сјајем,Ја ћу дати живот, отаџбино моја,Знајући шта дајем и зашто га дајем.

Царство Небеско свима Mученицима и Новомученицима – од Косова до данашњег дана. И од Косова до Јадовна!

Не допустимо да Србију захвати дефети-зам, како је то у Београдском пашалуку! Пла-ше се не знам чега. Чему само учe децу!? Oно мало деце што имамо? Још хоће да нам пуста-хије одузму право на рађање деце.

Овде је пред нама Владика Теодосије, који је јуначки храбро, с вером у Бога Живога, об-новио Призренску богословију. Знате шта ми се нарочито допало код тих Призренских ђака (има их бар 70). Kад су недавно били ови Евро-пејци, кад је завршено освећење обновљене школе, где су Норвежани највише дали, и сва-ка им част.

(Онај Норвежанин Каи Еиде, који je био по-слан од Европе да види „има ли стандарда на Косову“, да би добили статус, рекао je свом извештају: Нема стандарда! А европска госпо-да је то игнорисала. Десило нам се оно што се десило од лукаве Европе, оне која нас је бом-бардовала).

Владика, дакле, Теодосије и Епархија Ко-совско-Метохијска, отвориlи су поново Бого-словију у Призрену. И та деца данас тамо уче, певају по црквама и манастирима, и још игра-ју. Компоновали су чак и ново коло: Антиде-пресивно коло српско! Живела та деца!

Царство Небеско свима! Амин.

45

јул / 2017 / svetigora

Page 46: Manastir Simonopetra Sveta Gora Atonska · Sveta Gora Atonska МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XXVI ПЕТРОВДАН ЈУЛ 2017. БРОЈ 264 Manastir Simonopetra

Митрополит Амфилохије освештао обновљену цркву Вазнесења на Ублима

Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско--приморски Амфилохије освештао је 18. јуна, на

празник преподобног Петра Коришког обновљену са-борну цркву Вазнесења Господњег на Ублима у Кучи-ма и у њој са свештенством служио Свету архијерејску литургију.

У току Литургије, митрополит Амфилохије је доса-дашњег пароха кучко-братоножићког, однедавно па-штровићко-тудоровићког, презвитера Драгослава Ра-кића произвео у протопрезвитера. Владика је рекао да се отац Драгослав за вријеме од пет година, коли-ко је био парох кучко-братоножићки, потрудио и са страхом Божјим и са љубављу према светињи и наро-ду Божјем. „Нарочито пазећи вјеронауку, која је најва-жнија наша одговорност за дјецу, а онда у исто врије-ме служећи службе Божије. А то није једноставно. У ова два племена некад је било и по десет и више свеште-ника, а сада имамо само једнога. А ево, између осталих храмова и овај храм је у ово његово вријеме, заједно са народом Божјим овдашњим, обновљен, да бисмо се ми у њему обнављали. Засијао је својом изворном ље-потом. Ти си, оче, по службеној дужности сад призван да пређеш у Паштровиће и да тамо наставиш своје све-штеничко служење, али завршавајући своју службу, не завршаваш и молитву за овај народ који ти је Бог повје-

рио. Господ те због свега, ево, преко нас награђује и овим чи-ном протопрезвитера“, рекао је митрополит Амфилохије.

Отац Драгослав је казао да овај чин схвата и прихвата у име свих присутних у храму. „Благодарим нашем Владици на указаном повјерењу и на постављењу на нову парохију у којој ћу да служим. Такође молим Господа и благодарим, и надам се да ће ми дати снаге и воље да, како то каже наш Владика, с ис-тим жаром и пламеном небеским, огњеним дјелам и у будућ-ности, и да ће управити моје стопе и дјела у новој парохији“, казао је он.

Након причешћа вјерних, митрополит Амфилохије се ар-хипастирском бесједом обратио многобројном вјерном на-роду рекавши да Христос није само обични човјек рођен од Дјеве него и Бог рођен од Оца прије свих вјекова. „У Њему је сједињена неизрецива тајна Божја, која нам се јавља и дарује преко Њега. И ко види Њега, види Оца. И у исто вријеме, ко види Њега, тај види правог и истинскога човјека. Зато је наш мудри Свети владика Николај рекао да се обје заповијести, и о љубави према Богу и о љубави према ближњима, испуњавају у Христу Господу“, рекао је Митрополит.

Он је објаснио да ко љуби Христа, тај љуби истинитога Бога, и истовремено „ко љуби Њега, тај љуби и истинског и правог ближњега свога. Љуби истинског и правог човјека, не било ка-квог човјека. И не на било какав начин, него на прави начин, на Божји начин љуби свакога човјека. И та љубав је она истинска

Да бисмо се и ми обнављали

46

svetigora /

2017

/ ј

ул

Page 47: Manastir Simonopetra Sveta Gora Atonska · Sveta Gora Atonska МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XXVI ПЕТРОВДАН ЈУЛ 2017. БРОЈ 264 Manastir Simonopetra

reporta`aРАЈО Војиновић

Ваше Високопреосвештенство, поштовани часни оци и сестре монахиње, поштована браћо и сестре!Добродошли на Убли, на данашњу велику свечаност

која се одржава поводом освештавања новообновљеног Саборног храма Вазнесења Господњег. Обнављање ово-га храма одвија се већ пуних стотину година. Били су то већином различити грађевински радови, али и умјетнич-ки, чији је циљ био да се ова дивна грађевина најприје сачува, а затим и да се украси новим елементима који ће допринијети њеној љепоти којом данас зрачи.

Посебни значај овоме данашњем историјском дога-ђају доноси то што је Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије овај узвишени чин освештавања обнављеног Храма Вазнесе-ња Господњег учинио тачно након стотину двадесет го-дина од првог његовог освјештавања од стране Митро-полита црногорског Митрофана Бана од 1897. године. О том светом чину Митрополит Митрофан Бан је у свом жи-вотопису оставио диван запис:

„На сам Спасовдан 1897. године освештао сам, у славу Вознесења Господњег, цркву на Ублима у Кучима.

Црква је величанствена, са сјајним иконостасом, ког је израдио познати иконописац Василије Ђиновски.

При овом освећењу, били су присутни сви главари кучки, а међу њима – познати јунак војвода Марко Ми-љанов и велики кучки народ. Овом приликом посјетио сам господски дом војводе Марка Миљанова и чувену фортицу Медун коју су Црногорци, потоњег рата, јуначки Турцима отели.

У цијеломе племену кучкоме, овом приликом учинио сам каноничку посјету и свуда сам био праћен великијем народом, а од народа који се у великим гомилама ради мог доласка свуда окупљаше, најљубезније био сам до-чекиван. Главари су ми казивали сва мјеста по Кучима гдје су крваве мегдане Црногорци с Турцима дијелили, а особито Медун, Фундину и Какарицку гору. Диван је куч-ки народ и, у сваком погледу, заслужује сваку похвалу.“

Историјат овога храма почиње његовом изградњом 1895. године, а његова обнова траје до данашњих дана.

Ову цркву су изградили Убљани, што је записано на кти-торској плочи над улазом: „...подиже овај С. храм правосл. оп-штина Убаљска 1895.“.

Грађевински материјал је прибављен тако што је сваки Убљанин – домаћин куће имао обавезу да донесе одређени број каменова отесаних по тачној димензији, затим да доне-се одређени број дасака, биле су то лучеве даске из Жијева које су коришћене за шаловање свода и отвора као и за ске-лу, па ко није имао у резерви или ко није могао да купи, било је случајева да их је тај вадио из кућног патоса. Дрвена гра-ђа за кровну конструкцију убрана је у нашој племенској шуми Скробатуша испод Кома. Црква је покривена тиглом (цријеп) коритачом која се пекла (произведена) на Косору у Церја. За градњу су били ангажовани чувени мајстори из приморја. Иконостас је израдио познати фрескописац тога времена Ва-силије К. Ђиновски Старосрбијанац, како се сам потписао у лијевом доњем дијелу иконостаса.

Својим доприносом уређењу цркве истакао се тада наро-чито Шћепан Нелевић који је платио претежни удио за ико-ностас, и купио велики лустер у Цариграду.

Кад је завршен звоник и постављен крст, Радивоје Радо-ванов Прелевић стао је на сами његов врх, прекрстио се и пу-цао из пушке у знак прослављања завршетка градње овога храма.

Свети чин освештања услиједио је након двије године, када је митрополит Митрофан Бан ову цркву именовао за Са-борни храм, након чега је свечану трпезу у свом дому прире-дио Радоња Станишин Павићевић, и тим примјером поучио своје праунуке да и данас, након пуних сто и двадесет година, поступе на исти начин.

Прво обнављање ове светиње било је у прољеће 1958. године. Тада су Убљани извршили прекривање цркве, а ту активност је покренуо и водио Стојан Вујадинов Прелевић, потоњи монах Симеон у манастиру Дајбабе. Наиме, она ти-гла коритача постављена 1895. године била је сасвим пропа-ла, па је купљена „талијанка“ марке „Високо – Босна“. Дрвена конструкција крова није мијењана већ само појачана. Главни мајстор био је Милош Миловић, а помагала је Убалска омла-дина. Убљани су ове радове финансирали давањем одређене

и права, вјечна и непролазна љубав, љубав коју нам дару-је сам Бог“.

Најзаслужнијима за обнову ове светиње господин Митрополит је потом уручио архијерејске похвалнице, а Црквени одбор за ову прилику специјално урађене спо-менице обнове храма.

Митрополиту Амфилохију је поклоњен портрет куч-ког војводе Марка Миљанова, а одлазећем пароху оцу Драгославу умјетничка слика храма на Ублима. Оцу Дра-гославу су пожељели да га у даљем раду на њиви Господ-њој прати „кучка срећа“, а новом пароху јереју Милошу Лучићу добродошлицу.

Затим је митрополита Амфилохија, свештенство и вјерни народ у име Црквеног одбора поздравио и о историјату ове светиње говорио др Радомир Рајо Прелевић.

Подмладак АНИП-а „Ђурђевданско коло“ из Подгорице је на платоу испред храма извео сплет народних кола, а онда је у мјесном Задружном дому приређена богата трпеза хри-шћанске љубави са културно-умјетничким програмом у ко-јем су учествовали Хор „Свети Козма Етолски“ из Подгорице, етно појци и народни гуслари.

Црква Вазнесења Господњег на Ублима подигнута је при-је 120 година, 1897. године, у вријеме митрополита Митрофа-на Бана.

besjedaДр РАДОМИР Прелевић

Црква Вазнесења Господњег на УблимаБесједа на свечаности поводом освештавања новообновљеног Храма Вазнесења Господњег на Ублима 18. јуна 2017. године

47

јул / 2017 / svetigora

Page 48: Manastir Simonopetra Sveta Gora Atonska · Sveta Gora Atonska МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XXVI ПЕТРОВДАН ЈУЛ 2017. БРОЈ 264 Manastir Simonopetra

количине ракије, коју им је откупио хотел „Црна Гора“, чији је директор у то вријеме био Нико Ивановић са Златице.

Кроз седамнаест година, тј. 1975. године, изграђена је изнова ограда око цркве и гробља, затим врата на обје цркве, клупе испред цркве, сто за испраћај упокојених и посађено је близу стотину чемпреса дуж ограде. Све то је финансирала за душу свога рода Зорка Радунова Вујоше-вић из средстава стечених продајом наследства које је као кћер Божа Павићева Прелевића добила на Ублима, и још је поклонила цркви кандило и златни крст. Вођење комплет-ног посла баба Зорка повјерила је Душану Новову Преле-вићу, а грађевинске радове је извео Раде Ђоков Милић.

Следеће обнављање било је 1988. године. Светислав Ђоков Нелевић, тада генерални директор Комбината алу-минијума и Михаило Стојанов Прелевић, организовали су обимну активност која је донијела ове плодове: постављен је алуминијумски кров на обје цркве; потпуно је замијење-на дрвена конструкција; замијењене су дрвене затеге ме-талним – укупно их је шест; замијењени су дотадашњи др-вени прозори новим металним – укупно пет и постављени су олуци.

Ова двојица прегалаца обезбиједили су тада да алу-минијумски лим за кров донира Ваљаоница алуминијума

„Севојно“ код Ужица, а да прозоре, олуке и металне затеге донира „Хидромонтажа“ из Марибора – градилиште у Под-горици.

За скидање старих и постављање нових кровова били су ангажовани Миљан Ђуров Радоњић, Божо Мушикин Па-вићевић и Љубо Богданов Рајковић, који су све радове за-вршили за двије седмице у јесен те 1988. године.

Радови су финансирани доприносом Убљана – благај-ник је био Миодраг–Цано Радованов Павићевић.

Коначно, у претходних пет година овај храм ће да за-блиста новим сјајем захваљујући труду дародаваца и до-бротвора. Најприје су изведени сложени радови на прези-ђивању звоника на коме је подигнуто и једно ново звоно, затим је посебном технологијом обновљена цјелокупна фасада, а потом је изграђен велики тротоар око цркве и поплочан плато са мозаиком у класичном стилу, уграђе-ни су нови прозори и врата, изграђена нова електроин-сталација и монтирани уређаји који омогућавају удобнији боравак у цркви, извршено је опремање потребним на-мјештајем и неопходним црквеним прибором и стварима, рестаурисан је иконостас који представља вриједно кул-турно благо... Овдје ћу застати, јер набрајању свих осталих корисних доприноса готово да нема краја.

Поносимо се обновитељима овога храма и прославља-мо их, једнако оне из прошлих времена као и ове данашње. Њихов племенити труд, рад и жртва никада неће бити за-борављени у народу кучкоме. О нашим обновитељима Апостол Павле још прије два миленијума рече: „Ако језике човјечије и анђеоске говорим, а љубави немам, онда сам као звоно које јечи, или кимвал који звечи. И ако имам дар пророштва и знам све тајне и све знање, и ако имам сву вје-ру да и горе премјештам, а љубави немам, ништа сам. И ако раздам све имање своје, и ако предам тијело своје да се са-жежем, а љубави немам, ништа ми не користи“.

И заиста, видимо и сами да ове ријечи Апостола Павла савршено пристају нашим обновитељима, као саливене.

Прилика је ово да се, у част ове велике свечаности, сје-тимо и свештеника који су служили у овоме храму. Наш

млади писац, Миљан Живковић, кад пише о историјату овога храма, као првог свештеника у њему помиње Дми-тра Павићевића. А остале ми старији можемо још и да памтимо. Тако памтимо попа Зарију Чејовића за којега ми-трополит Митрофан Бан у свом животопису записује да га је 1902. године рукоположио прво за ђакона, а онда за презвитера и поставио за пароха Убалског у Кучима. По-слије попа Зарије, парох у овом храму био је готово пола вијека прота Милан Савовић, затим Драган Видаков Ми-тровић, послије њега наш парох је био Драган Томић, па Бранко Тапушковић, а од прије пет година до сада парох у овом храму је Драгослав Ракић. Морам истаћи да је па-рох Ракић управо ових дана примио нову дужност, па му овом приликом благодаримо на ревносној служби у Кучи-ма и посебно на личном незамјењивом учешћу у потоњој обнови овога храма око које смо окупљени данас. Упоре-до са ангажовањем на обнови овога храма, парох Ракић је одлучујуће допринио обнављању бројних храмова у парохији кучко-братоношко-љеворечкој, што је за понос свима и заслужује да данас буде овдје поменуто.

У овом периоду обновљени су следећи храмови:У Кучима: црква Св. прор. Илије у селу Раћи (комплет-

но обновљена и освештана 2013); црква Св. Николе у селу Лијешта (комплетно обновљена и освештана 2015); црква Вазнесења Господњег – Кржања (комплетно обновљена и освештана 2015); црква Св. архиђакона Стефана – Фуднина (дјелимично санирана 2016); црква Вазнесења Господњег

– Стравче (обнова је у току); црква Св. Јована Крститеља – Косор (обновљена и освештана са подизањем споменика војводи Радоњи 2014);

У Братоножићима: црква Св. Јована Крститеља – Кло-пот (обнова при завршетку); црква Св. архангела Михаи-ла – Лутово (настављена обнова 2014); црква Св. Николаја

– Сеоштица (настављена обнова 2014, при завршетку)У Лијевој Ријеци: црква Вазнесења Господњег у Лијевој

Ријеци (дјелимично санирана од 2013. уз набавку нових звона, а црква биће освештана 24. јуна 2017).

Такође, враћањем сједишта парохије у Саборни храм на Ублима формиране су школе вјеронауке при Саборном храму и на Биочу које су своје плодове показале добија-њем двију диплома за прво мјесто у такмичењу на Дјечи-јем сабору свих школа вјеронауке у Црној Гори 2015. годи-не.

Ето какве је богате дарове донио и оставио за собом наш парох Драгослав Ракић, па му овом приликом изра-жавамо достојну захвалност са жељом да га кучка срећа свуда прати и убудуће. При томе морам истаћи основни, почетни и најважнији допринос Његовог Високопреосве-штенства господина Амфилохија свему реченом, јер сам и сам свједок његових залагања, поука и помоћи у обнови овог храма и свих осталих поменутих.

Наследник пароха Ракића на дужности новог пароха код нас јесте Милош Лучић из славног пивског племена и постојбине војводе Лазара Сочице, милог побратима вој-воде Марка Миљанова; желимо му срдачну добродошли-цу.

Сва славна имена наших свештеника трајно су уткана у духовност генерација Куча, јер су они својом преданом службом заслужили вјечно памћење.

Нека буде срећно данашње освештавање Саборног храма Вазнесења Господњег на Ублима!48

svetigora /

2017

/ ј

ул

Page 49: Manastir Simonopetra Sveta Gora Atonska · Sveta Gora Atonska МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XXVI ПЕТРОВДАН ЈУЛ 2017. БРОЈ 264 Manastir Simonopetra

reporta`a

АЛЕКСАНД

АР Вујовић

Нова генерација свршенихбогослова Цетињске богословије

Свечани чин благодарења у Цетињском манастиру слу-жио је Епископ диоклијски г. Кирило, уз саслужење ректора протојереја–ставрофора Гојка Перовића и професора Бого-словије протојереја Немање Кривокапића, те ђакона Нико-ле Перковића. Чтецирали су и појали свршени матуранти. Певницу је водио професор појања и канонског права ђа-кон Павле Љешковић. Благодарењу је присуствовао и иза-сланик Светог Архијерејског Синода СПЦ на матурском ис-питу Епископ новоизабрани милешевски г. Атанасије, као и професори Богословије, монаси Цетињског манастира, род-бина ученика и гости и пријатељи Богословије.

Богословцима и свима присутнима обратио се владика Кирило, који је принио благодарење Богу за многа добро-чинства која чини, и за данашњи дан у којем из Богословије излазе нови матуранти. Он је подсјетио на ријечи: „Кад све знате, благо вама кад то и извршујете“, нагласивши да те ри-јечи треба увијек памтити и са животом повезати, и поручио је ђацима да својим примјером увијек треба да буду свје-тлост свијету и примјер другима на путу спасења.

Потом је у згради Цетињске богословије приређена про-зивка матураната и додјела диплома и књига. Mатурантима се обратио епископ Атанасије, честитавши им успјешни за-вршетак матуре и истакавши да је то дан у ком Црква Хри-стова има велики повод за радост, особито наша Српска

Црква и Митрополија црногорско-приморска и Цетињска богословија, јер изводи још једну гене-рацију својих богослова.

На свечаном ручку присутне и ученике поздра-вио је ректор о. Гојко Перовић, поручивши им да понесу са собом убјеђење да никад не треба пре-стати служити другима, него показати примјер роду своме угледајући се на Христа који је цијелим својим бићем служио другима. Он је истакао да је у овој генерацији завршило школовање 15 канди-дата, и од којих су тројица завршила са одличним, седморица са врло добрим, а петорица са добрим успјехом. Разредни старешина ове генерације, професор Драган Радоман, дирљивим ријечима се обратио свом разреду и између осталог рекао:

„Драги моји ђаци, нови богословци стигли смо до новог поздрава, поздрава када вас испраћамо на животну пучину. Хвала вам, господо моја драга, за то што смо се радовали вашим школским успје-сима, а највише успињању на духовној љествици богољубља и врлина. Богољубље Светог Јована Богослова, нашег заједничког небеског покрови-теља и чистоћа духа и ума цетињског пустињака и тајновидца Његоша, били су узори нама професо-

Ученици XXI генерације обновљене Богословије Светог Петра Цетињског (2012–2017) завршили су матуру и богословски испит зрелости 8. јуна 2017. године.

49

јул / 2017 / svetigora

Page 50: Manastir Simonopetra Sveta Gora Atonska · Sveta Gora Atonska МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XXVI ПЕТРОВДАН ЈУЛ 2017. БРОЈ 264 Manastir Simonopetra

Митрополит кијевски и цијеле УкрајинеОнуфрије

7. 3. 2017. No. 194

Његовом ВисокопреосвештенствуВисокопреосвећеном АмфилохијуАрхиепископу цетињскомМитрополиту црногорско-приморском

Ваше Високопреосвештенство, драги владико!Дозволите ми да се Вама и повјереној Вам Митрополији црногорско-

-приморској захвалим у име Украјинске Православне Цркве Московске Па-тријаршије, за финансијску помоћ, намијењену потребама Свето-Успенске Светогогорске лавре, коју смо већ предали намјеснику Лавре – Преосвеће-ном Митрополиту Светогорском Арсенију.

Како Вам је познато, већ неколико година непрекидно траје оружани конфликт на истоку Украјине. За то вријеме тамо су погинули и настављају да гину мирни грађани. Многи су остали без крова над главом и средста-ва за живот. У ово тешко вријеме Украјинска Православна Црква наставља своју спасоносну мисију и максимално се труди да духовно и материјално помогне свим пострадалима. Велику улогу у помагању страдалима играју манастири Украјинске Православне Цркве, у којима је уточиште и помоћ нашао велики број избјеглица. Посебно мјесто у том служењу има Свето-

-Успенска Светогорска лавра, која је од самог почетка оружаног конфлик-та на истоку Украјине постала центар милосрђа и мјесто сабирања помоћи за велики број страдалих цивила Донбаса. Имајући у виду такву улогу Лавре, и велики број избје-глица које живе при овој Светој обитељи, Лаври је увјек добро-дошла свака финансијска и мате-ријална помоћ.

Ваше Високопреосвештен-ство! Од срца Вам благодаримо за молитве и за то што не забора-вљате нашу Украјинску Право-славну Цркву и многострадални народ Украјине. Молимо Вас да нас и у будућности не заборави-те у својим светим молитвама.

Нека Вам Свемилостиви Го-спод врати стоструко за Вашу милост и молитвени спомен.

С љубављу у Христу,ОНУФРИЈЕ

Митрополит кијевски и Цијеле Украјине, Предстојатељ

Украјинске Православне Цркве

Превео и приредиојереј Анђелко Боричић

Благодарствено писмоМитрополита кијевског ОнуфријаПревод писма Блажењејшег Онуфрија, Митрополита кијев-ског и цијеле Украјине (Руске Православне Цркве) упућеног Митрополиту црногорско-приморском Амфилохију у знак за-хвалности за помоћ у износу од 5000 евра, коју је наша Митро-полија приложила Свето-Успенској Светогорској лаври.

На истоку Украјине од 2014. го-дине трају жестоки оружани сукоби (грађански рат) између оних грађа-на Украјине који говоре руским јези-ком и који припадају руском нацио-налном корпусу, а који су се послије демонстрација на Мајдану у Кијеву – када је легитимна власт Украјине зба-чена државним ударом (новембра 2013), одлучили на отцепљење од Украјине, и нове прозападне украјин-ске власти, а због њене русофобне политике коју је отворено почела да спроводи. Ова власт већ више од три године спроводи тзв. антитерори-стичку операцију у којој свакоднев-но страдају мирни житељи Донбаса и Луганска (покрајина које су 2014. прогласиле отцепљење од Украјине).

У збрињавању избјеглица и оста-лих страдалника ових сукоба велику улогу има Украјинска Православна Црква Московске Патријаршије.

рима које смо слиједили у вашем образовању и васпитавању. Ду-боко вјерујем да смо све од себе дали... Гледајте на дане пред вама са храброшћу, подигнута чела, а са Цетиња понесите само оно што је најбоље, душеспасоносно и најкорисније Богу, Цркви, наро-ду Божијем и вама самима. Знај-те да вас на животним путањама светиње уз које сте узрастали не-престано прате – благослов де-снице Светог Јована Крститеља, потпора Часног Крста Господњег, благи поглед Пресвете Богоро-дице Филеримске и Цетињске и милостиви поглед Светог Петра Цетињског. Живи, здрави и весе-ли ми били, на многаја и благаја љета!“

У име разреда присутнима се обратио матурант Ненад Мијано-вић. Свршени богословци су по-том свом разредном старешини поклонили фудбалску лопту са својим потписима, и дрес у знак сјећања на године које су прове-ли заједно.

У току ручка матурантима су честитали и поздравили их и про-фесорица Весна Кривчевић, у сво-је лично име и у име Радио Свети-горе, начелник Општине Чајниче г. Горан Караџић, у име васпитача богословије протојереј мр Арсе-није Радовић, испред Милосрд-ног кола сестара „Краљица Ми-лена“ са Цетиња г-ђа Његосава Перовић, протојереј–ставрофор Момир Васиљевић парох чајнич-ки, који је поклонио Богословији копију иконе Чајничке Богоро-дице, Слободанка Павићевић из Подгорице и представници клуба

„Ноћних вукова“ Вукоман Булато-вић и Жељко Вукчевић.

На крају свечаности све при-сутне поздравио је још једном владика Атанасије.

Матуранти XXI генерације об-новљене Богословије Светог Пе-тра Цетињског су: Никола Жунић, Александар Калајџић, Дамјан Ка-раџић, Миломир Крсмановић, Лазар Крстић, Игор Малиновић, Ненад Мијановић, Петар Милу-тиновић, јерођакон Јаков Нинко-вић, Александар Нововић, Илија Павићевић, Саво Перић, Петар Радибратовић, Недељко Томић и Стефан Шинжар.50

svetigora /

2017

/ ј

ул

Page 51: Manastir Simonopetra Sveta Gora Atonska · Sveta Gora Atonska МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XXVI ПЕТРОВДАН ЈУЛ 2017. БРОЈ 264 Manastir Simonopetra

saop[tewe

Саопштење за јавностСв. Aрхијерејског Сабора СПЦРедовно заседање Св. Арх. Сабора СПЦ запо-

чето је у манастиру Пећкој патријаршији са-борним служењем Свете архијерејске литургије и призивом Светога Духа, а настављено у Патри-јаршији српској у Београду, под председништвом Његове Светости Патријарха српског г. Ирине-ја. На заседању су учествовали сви епархијски архијереји СПЦ осим Епископа осечкопољског и барањског г. Лукијана, одсутног из здравстве-них разлога. На почетку прве саборске седнице Патријарх је као председник Сабора, у уводном обраћању сабраним архијерејима, указао на ви-тална питања црквеног живота данас, у времену великих духовних и егзистенцијалних изазова, с једне стране, и великих могућности за мисију Цркве и духовну обнову народа, са друге стране. Најважнија саборска одлука јесте одлука о уста-новљавању нових празника у календару Српске Цркве, односно Православне Цркве уопште. Са-бор је, наиме, једногласно одлучио да вечном Са-бору светих приброји или канонизује:

1. Патријарха пећког Пајсија Јањевца, чији ће се спомен славити 2/15. октобра;

2. архимандрита Стефана Јовановића, чији ће се лик, под називом преподобни Стефан Троно-шки, славити 4/17. септембра;

3. митрополита скопског Викентија (Крџића) и игумана Владимира (Протића) као свештено-мученике и пострадале од бугарских окупатора у Сурдулици као мученике, који ће се празновати 16/29. маја;

4. зверски побијене страдалнике пивске као мученике, чији ће годишњи спомен бити сваког 25. маја/7. јуна, и страдалнике величке и горњепо-лимске, такође као мученике, чији ће се празник славити 15/28. јула, и

5. монаха Јакова (световно име: др Радоје Ар-совић), под називом преподобни Јаков Нови Ту-мански, који ће се празновати 8/21. августа.

Сабор је прихватио извештај о раду Критског сабора, односно Светог и Великог Сабора, одржа-ног у јуну прошле године.

Сабор је, такође, упутио писмо подршке и мо-литвене солидарности Патријарху московском и све Русије г. Кирилу поводом дискриминације и обесправљености којој су изложени епископи, свештенство, монаштво и верници највеће и једи-не канонске Цркве у Украјини, аутономне Укра-јинске Православне Цркве у саставу Руске Право-славне Цркве.

Као и сваке године, Сабор је посветио дужну пажњу црквеној просвети и школству. Донете су одлуке које имају за циљ побољ-шање духовних и материјалних услова живота и рада у Богосло-вијама, а посебно на Богословском факултету Српске Православне Цркве у Либертивилу код Чикага.

Анализиране су и опште прилике у епархијама СПЦ у Западној Европи, Америци и Аустралији. У том контексту донета је и одлука о премештању седишта Епархије источноамеричке из Ворена (Њу Џерси) у Парк Хилс (Јонкерс, Њујорк).

Донета је одлука да се при Светом Синоду оснују Одељење за бригу о светињи брака и породице, Одељење за биоетику и Оде-љење за праћење разбијачке делатности јеретичких организација, секти и неканонских групација.

Сабор подржава изградњу Меморијалног центра на Старом Сајмишту као трајног спомен-обележја српским жртвама у 20. веку, као и жртвама Јевреја, Рома и свих осталих народа који су са срп-ским народом поделили његову горку судбину у томе трагичном столећу.

Сабор се позабавио и питањем црквеноправног (канонског) статуса православних војних свештеника у Војсци Србије.

Одобрено је Епархији рашко-призренској да, поред свог исто-ријског седишта у Призрену, може установити, из практичних ра-злога, и административно седиште у древноме Расу (Новом Паза-ру).

Сабор сматра, као што је и раније сматрао, да земним остацима српског и светског великана Николе Тесле никако није место међу музејским експонатима – ова чињеница представља јединствен преседан и васељенску срамоту – него у гробници, и то у Храму Светог Саве на Врачару или, алтернативно, на платоу испред њега.

Саслушан је, са благодарношћу Богу и са молитвеним страхо-поштовањем, извештај о недавном обретењу (проналажењу, от-кривању) моштију Светога владике Мардарија (Ускоковића) Ли-бертивилског у стању потпуне очуваности и нетрулежности, што је знак да га је Господ прославио на изузетан начин. С тим у вези, при-хваћен је предлог да 14. и 15. јула ове године у Либертивилу буде свечано обележена стота годишњица његовог доласка у Америку.

Са задовољством је прихваћен и извештај о току обнове Храма Светога Саве у Њујорку.

Сабор је констатовао да су свештеници и верници Српске Пра-вославне Цркве у току овог извештајног периода уложили велики труд на сакупљању средстава у добротворне сврхе и за ублажава-ње тегоба пострадалог народа.

Сабор је пажљиво саслушао више важних извештаја, у првом реду извештај Светог Синода о његовом раду у протеклом перио-ду, са посебним нагласком на успешном раду Музеја и Архива СПЦ, као и патријаршијске Библиотеке. Следили су извештаји Комисије за ревизију Устава СПЦ, Патријаршијског управног одбора, добро-творне Фондације Човекољубље, поклоничке агенције Доброчин-ство и других црквених тела и установа.

Сабор је, такође, размотрио питање антиканонског и цркво-

Са редовног заседања одржаног у Пећкој патријаршији и Београду од 14. до 24. маја 2017. године

51

јул / 2017 / svetigora

Page 52: Manastir Simonopetra Sveta Gora Atonska · Sveta Gora Atonska МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XXVI ПЕТРОВДАН ЈУЛ 2017. БРОЈ 264 Manastir Simonopetra

Обраћање верном народуса заседања Св. Архијерејског Сабора СПЦ маја 2017. године

рушилачког деловања расколничке групе познате под именом арте-мијевци, по некадашњем имену г. Марка Радосављевића, формалног вође групе. Тим поводом је Сабор упутио и посебно обраћање вер-ном народу у којем позива вернике на духовну будност, трезвеност, расуђивање и истинску, јеванђелску верност и ревност, насупрот рас-колничкој, секташкој ,,ревности не по разуму”, а расколнике на покаја-ње, једино спасоносно, и на повратак у крило Мајке Цркве. Притом је одлучио да Горана Мирковића, такозваног хорепископа хвостанског и барајевског, уствари свргнутог јеромонаха Наума, трајно искључи из црквене заједнице, с тим да ово изопштење или екскомуникација престаје да важи једино у случају искреног и делатног покајања.

Сабор је са великом жалошћу констатовао да Румунска Право-славна Црква не само што наставља са својим антиканонским упа-дима у јурисдикцију Српске Православне Цркве него их још и инте-зивира и проширује на читаву српску канонску територију. Уколико она са том крајње небратољубивом и етнофилетистичком праксом не престане у најскоријој будућности, Свети Синод ће, по овлашћењу са овог заседања Сабора, бити приморан да начини мучан, али једини могући корак – да прекине литургијско и канонско општење са овом Црквом све до њеног повратка ,,к познанију права”.

Сабор је размотрио и један излишан и у суштини бесмислен про-блем. Реч је о уплитању групе наставникâ и асистената Православног богословског факултета у Београду у јавну расправу о Дарвиновој те-орији еволуције, у међувремену ,,догматизованој” у мање-више ате-истичком смислу, што је у медијима хорски проглашено за подршку дарвинизму у његовом најгорем издању и за посредно оспоравање богооткривене истине о Богу као Творцу света и библијске повести о стварању. Потписници тога текста су се обратили Сабору са испо-ведањем аутентичне хришћанске вере у Бога Творца (здрави и прави креационизам). Сабор је то прихватио, али са напоменом да нам чи-

И ове године, сабрани на редовном заседању Светог Архијерејског Сабора у овим радо-

сним данима свете Педесетнице, подсећамо наше свештенство, монаштво и верни народ колико је важно да чувамо јединство наше свете Цркве. Цр-ква, Тело Христово, које нас у благодатној зајед-ници Духа Светога сабира и сједињује у Христу и уводи нас у вечни живот Бога, у Светој Тројици слављенога, једина је нада нашега спасења. Без за-једничарења у благодатним даровима Духа Све-тога, Који је на Педесетницу у виду огњених јези-ка сишао на Господње ученике, нема заједнице у Христу и нема наде да, изишавши из сенке смрти и пропадљивости, постанемо баштиници обећања која нам је Господ дао.

Од најранијих времена, у Цркви су се појављи-вале разне поделе, расколи и јереси; и колико год они били различити по свом садржају, заједничко им је било да су они који су у њима учествовали

тава та распра, без обзира на њихове намере и замисли, уопште није била потребна.

Сабор је одликовао Патријарха српског г. Иринеја орденом Светог Јована Владимира, а Епископа шабачког г. Лаврентија, поводом 50-годишњице његове архијерејске службе, орденом Светог Саве првога степена.

Попуњене су скоро све упражњене епар-хије СПЦ. За митрополита дабробосанског изабран је досадашњи епископ зворничко-ту-злански г. Хризостом, за епископа зворничко--тузланског досадашњи епископ далматински г. Фотије, за епископа далматинског архиман-дрит г. Никодим (Косовић), досадашњи насто-јатељ манастира Крке, за епископа милешев-ског досадашњи епископ бихаћко-петровачки г. Атанасије, за епископа бихаћко-петровачког досадашњи епископ франкфуртски и све Не-мачке г. Сергије и за епископа нишког досада-шњи викарни епископ топлички г. Арсеније, док је за администратора епархије франкфурт-ске и све Немачке изабран епископ аустријско--швајцарски г. Андреј.

У Светом Синоду престао је мандат еписко-пима бачком г. Иринеју и рашко-призренском г. Теодосију, који остају чланови заменици, а за нове чланове Светог Синода изабрани су, на предлог Патријарха српског г. Иринеја, митро-полит загребачко-љубљански г. Порфирије и епископ ваљевски г. Милутин.

градили заједницу не по Христу већ по човеку. Неки расколи су трајали дуже, неки краће, али су сви редом удаљавали своје следбенике од пута спасења, од једне и једине Православне Ка-толичанске Цркве, чији континуитет исповедања вере и устрој-ства чувамо до данашњих дана, саборно истинујући у љубави Христовој, у светој Евхаристији и свим светим Тајнама које из ње извиру. Они који су се удаљавали од истине Христове најчешће су то чинили у име сведочења своје „истине“, коју су сматрали за истину Цркве. Али, како Сâм Господ каже: „По делима њиховим познаћете их“, – тако је и Црква Христова препознавала оне који су Христа замењивали ревновањем без разума, гордим умова-њем и следовањем својим заблуделим учитељима. 

Црква Божја, која је просијала на подручјима где живи срп-ски народ и коју с правом зовемо Светосавска, по првом архие-пископу српском, Светом Сави, вековима је чувала и чува исти-ну Христову и јединство нашег верног народа. И у најтежим временима, они који су је покушали поделити, или чак искоре-нити, суочавали су се са „силом Божјом која се у слабости про-јављује“, са храбрим пастирима, исповедницима, мученицима и 52

svetigora /

2017

/ ј

ул

Page 53: Manastir Simonopetra Sveta Gora Atonska · Sveta Gora Atonska МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XXVI ПЕТРОВДАН ЈУЛ 2017. БРОЈ 264 Manastir Simonopetra

подвижницима, који су, свако на свој начин, животом посведочили Христа. 

Један од најтрагичнијих примера покушаја це-пања јединства наше Цркве у новије време пред-ставља случај неканонског и незаконитог зборишта (парасинагоге) бившег епископа Артемија, Марка Ра-досављевића. Некада угледни монах и јерарх, који је на Светом Архијерејском Сабору 2010. године, због доказаних црквено-канонских и административно-

-пословних преступа, пристао да се повуче са епи-скопске катедре, обећавајући послушност Цркви која му је доделила место пребивања у манастиру Шишатовцу, кренуо је путем подстицања подела и црквеног беспоретка. Не само да је подстицао један део свог монаштва да неканонски и самовољно на-пусти своје манастире на мученичком и страдалном Косову и Метохији већ је и сâм „повукао свој потпис о повлачењу“ у септембру 2010. године, а само два месеца касније неканонски упао на територију Епар-хије рашко-призренске, заузимајући манастир Ду-боки Поток и обављајући свештенодејства и поред привремене забране Светог Архијерејског Синода. Наши архијереји, тада окупљени на ванредном засе-дању Светог Архијерејског Сабора, са великом тугом, али подстакнути одговорношћу и бригом о Цркви, били су принуђени да га саборно лише епископског чина и врате у ред монахâ. Нажалост, и поред тога, монах Артемије се није вратио црквеном јединству већ је у наредним годинама наставио да шири клеве-те против своје Цркве, која му је у животу све дала, и тако отворено формирао први овакав раскол на телу Српске Православне Цркве од времена Светог Саве до данас. 

Свети Оци нас уче да се грех раскола не може опрати ни мученичком крвљу, јер представља цепа-ње ризе Христове, Самог Тела Христовог. Жалосно је да је онај који је сâм годинама ревновао за исти-ну Православља и стекао поштовање широм пра-вославнога света, посебно носећи крст страдања на Косову и Метохији, сада кренуо путем оних који су кроз историју Цркве цепали Христову ризу, газећи тиме светолазаревски завет који сав почива на жр-твовању Христовом, на јединству Цркве Христове.

Борећи се, наводно, за себе, за друге и за право-верје, против папизма и екуменизма, своје схватање епископске службе заснива на римокатоличком уче-њу о неизбрисивости свештенства. Зато пориче да орган – Свети Архијерејски Сабор – који му је доде-лио службу епископа има право и да га лиши те слу-жбе. При томе, лишен епископског чина, сâм руко-полаже такозваног хорепископа, без иједног другог епископа, супротно свеукупном канонском Преда-њу Православне Цркве. Он и њему слични „ревните-љи не по разуму“ позивају се лажно на црквене ка-ноне, „ограђујући“ се од свог Епископа. А канони су кристално јасни: такво „ограђивање“ и непомињање епископа допуштено је само у случају када Сабор Цр-кве неког епископа осуди због лажног учења.

Одлуком да не стане само на подривању једин-ства Цркве већ и да поставља лажне епископе и све-штенике и тако ствара својеврсну паралелну јерар-

хију у својој парасинагоги, јер се таква заједница не може назвати Црквом, монах Артемије је себе довео у ситуацију да је на редовном заседању Светог Архијерејског Сабора, 2015. године, саборном одлуком свих епископа наше Цркве, одлучен, то јест искључен из заједнице Цркве. Због њего-вог безумног деловања проглашен је непријатељем Цркве и нашао се у истој ситуацији као неки од савремених му рас-колника, попут Мираша Дедеића у Црној Гори или лажног патријарха украјинског Филарета. Као и ова двојица, и не-кадашњи епископ Артемије кренуо је, тобож у име борбе за очување истине Православља, у формирање сопствене ква-зицркве, свог „синода“ такозваних хорепископа, навлачећи

– не само на себе већ и на све оне који му следују – вечну осуду Божју, уколико се не покају и не врате Цркви Христо-вој. Чак су неки који су до сада, и поред његовог рашчиње-ња, имали одређене наде и очекивања да се он неће одва-жити на такав преступ, увидели да безакоње рађа само ново безакоње и да онај ко је опхрван духом прелести и гордости још више срља у заблуду. Марко Радосављевић, како му је световно име, по црквеној пракси се не ословљава његовим монашким именом зато што је, погазивши многе каноне Цр-кве, погазио и завет Богу да преко свога духовног оца који је, у најтежа времена безбожничке власти, сведочио истину Христову и чистоту православне вере, увек остајући верни син Светога Саве. Многобројни су и многи други исповед-ници наше вере – како у прошлости тако и у новије време

– који, и у најтежа времена, никада нису остајали ван цркве-ног евхаристијског јединства са правоверним епископима Цркве Христове.

Случај Марка Радосављевића је трагичан утолико што је ово и једини пример у новијој историји да њега ниједан епископ у васцелом православном свету не признаје за епи-скопа. Нико са њим не саслужује нити он икога помиње и признаје нити служи са било ким. У својој трагичној заблуди, овај некадашњи епископ прогласио је самог себе за истину Цркве иако је она увек била и биће саборна. Стога у овој за-једници, парасинагоги, нема ни Евхаристије, ни крштења, ни миропомазања, ни свештенства, ни монаштва, ни било које друге свете Тајне. Све су то само тужна обличја иза којих нема силе и благодати Божје. Учествујући у њима, они који му следују не задобијају благодат Божју већ још дубље тону у блато сопствене заблуде, мржње према Цркви Христовој и сопствене изолације. 

У својој пастирској бризи за верни народ, изложен овим вуковима у јагњећој кожи, који преко својих интернет-сај-това, својом речју и делом, одвлаче верне од јединства у Христу, осећамо потребу да још једном упозоримо на опа-сности које долазе од било какве заједнице са сектом ар-темијеваца. Многи у свом незнању верују да могу да иду у своје парохијске цркве, а истовремено и на „нечастиве ску-пове“ ове секте: Не знају да тиме навлаче на себе и на сво-је породице вечну осуду. Свако општење са онима који не само што живе у својој заблуди већ, противзаконито кори-стећи име Српске Православне Цркве и непостојеће „Епар-хије рашко-призренске у егзилу“, удаљује од Христа и уво-ди у свет нездравог ревновања, што подстиче на мржњу и нетрпељивост према свима који нису са њима. Подсећамо и представнике општинских самоуправа у којима делује ова секташка заједница да треба добро да знају да је реч о групи која нема никакве правне и канонске заједнице са Српском Православном Црквом, а самим тим са Једном, Светом, Са- 53

јул / 2017 / svetigora

Page 54: Manastir Simonopetra Sveta Gora Atonska · Sveta Gora Atonska МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XXVI ПЕТРОВДАН ЈУЛ 2017. БРОЈ 264 Manastir Simonopetra

борном и Апостолском Црквом Христовом. Ова секта није ни регистрована као верска заједница и делује безаконо – како црквено тако и правно. 

Са очинском љубављу позивамо овом приликом и следбенике ове парасинагоге да се врате јединству Цр-кве у којој су сабрани њени канонски пастири, да се врате у евхаристијску заједницу православних који од Синаја до Јерусалима, од Свете Горе до Русије, далеке Северне и Ју-

жне Америке, у јединству Христовом живе као деца Божја. Нема православне вере која није посведочена евхаристијски, јер је Христос живо и целовито при-сутан у свакој Литургији коју савршава канонски епи-скоп са својим верним народом. А у Цркви епископ никада није сâм већ увек у заједници са другима, што се и преноси кроз апостолско наследство до дана-шњих дана.

У поступку за утврђивање права власништва над цр-квом, држава Црна Гора и Центар савремене умјет-

ности поднијели су тужбу против МЦП ради предаје не-покретности и утврђења права својине, након чега је Митрополија поднијела противтужбу.

– Противтужбени захтјев се усваја па се утврђује да је тужени – противтужилац власник непокретности (Цркве Светог Димитрија), што су тужиоци – противтужени (др-жава и Центар) дужни признати и трпјети промјену упи-са права својине у катастру непокрености на основу ове пресуде – наводи се у пресуди трочланог вијећа бјело-пољског суда.

У пресуди се наводи да се основаном жалбом Митро-полије указује да је првостепена пресуда заснована на битним повредама одредаба парничног поступка, јер је њена изрека неразумљива, а дати разлози нејасни и про-тиврјечни.

– Међутим, по даљем налажењу првостепеног суда спорна црква представља бившу Дворску капелу као са-ставни дио Дворског комплекса и предметни вјерски објекат је припадао имовини Ц.Д.П. и исти је конфискаци-јом постао друштвена својина. Наведени закључак прво-степени суд темељи на налазу и мишљењу вјештака гео-детске струке и рјешењима од 27. новембра 1957. године, 4. септембра 1961. године и рјешењу о упису у централни регистар споменика културе од 5. августа 1993, као и ис-казима свједока да је тужени самоиницијативно преузео државину над овим објектом током 1992. године – пише у пресуди.

Судије Вишег суда су констатовале да се такав закљу-чак првостепене пресуде не може прихватити јер нема ослонца у налазу вјештака геодетске струке. Не може се прихватити ни закључак ожалбене пресуде да се пред-метни вјерски објекат налази у државини туженог–про-тивтужиоца почев од 7. новембра 1992. године, када је тужени самоиницијативно преузео државину над пред-метним вјерским објектом, констатовано је у одлуци. У одлуци се каже да је „побијана пресуда заснована на не-потпуно утврђеном чињеничном стању, јер није на поу-

aktuelno

Црква на Крушевцу враћена МитрополијиЦрква Светог Димитрија на Крушевцу, поред Дворца краља Николе, припада Митрополији црногорско-

-приморској (МЦП), одлучио је бјелопољски Виши суд, тиме укидајући пресуду Основног суда у Подгори-ци, који је досудио да је она власништво државе.

здан начин разјашњено да ли је предметни вјерски објекат био својина династије Петровића и да ли је као такав конфискован и постао друштвена својина, или је био црквена својина и у посједу цркве Светог Дими-трија. У присуству ових разлога ожалбена пресуда је морала бити укинута“.

Протојереј–створофор Велибор Џомић, координа-тор Правног савјета МЦП, казао је да је пресуда Вишег суда у Бијелом Пољу потврдила да су православне цр-кве – црквене, а не државне, без обзира што се налазе на територији неке државе. 

– Исти је случај и са римокатоличким црквама и исламским џамијама. Од вајкада, а посебно у модерној државности Црне Горе или, прецизније, од доношења Општег имовинског законика 1888. године, па све до данас и данас, вјерски објекти са осталим непокрет-ним и покретним стварима које им припадају предста-вљају својину конкретне цркве или вјерске заједнице која има свој духовни и правни субјективитет. Ово није прва пресуда или прва правоснажно пресуђена ствар такве врсте у Црној Гори којом је Цркви – православ-ној Митрополији црногорско-приморској признато право својине над православним светињама као вјер-ским објектима. Сваком правнику је то јасно ако хоће да буде правник. Шта би, уосталом, једна секуларна држава радила са вјерским, сакралним објектом – пи-тао је он. 

Судија Основног суда у Подгорици Данило Јегдић је за пет година донио три пресуде и све три су пони-штене као незаконите по жалбама Митрополије.

– Жалосно је, али истинито да један судија попут Данила Јегдића у овом случају пет година незаконито поступа, игнорише доказе, искључује здрав разум из поступка, пренебрегава укидне налоге другостепеног суда, доноси незаконите пресуде и навијачки се пона-ша, а све са циљем да својим атаком на Цркву оства-рује или своје амбиције или да служи некоме. Мислим да се у овом случају треба испитати и његова судијска одговорност. Неодговорни покретачи поступка, али и 54

svetigora /

2017

/ ј

ул

Page 55: Manastir Simonopetra Sveta Gora Atonska · Sveta Gora Atonska МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XXVI ПЕТРОВДАН ЈУЛ 2017. БРОЈ 264 Manastir Simonopetra

Незаконито и нетранспарентно поступање Министарства економијеИницијативни одбор за заштиту природних, културних

и духовних вриједности слива ријеке Мораче је током претходних мјесеци предузео више мјера и активности у по-гледу прибављања документације која се тиче досадашњих активности Владе Црне Горе и Министарства економије у вези изградње хидроелектрана у сливу ријеке Мораче.

Посебно забрињава што је Министарство економије, про-тивно Закону о слободном приступу информацијама, одбило захтјев пуномоћника Иницијативног одбора да достави сву тражену документацију. Иако су били испуњени сви законски услови, Министарство није доставило Техничку понуду кине-ске компаније НОРИНКО за изградњу хидроелектрана на Мо-рачи, Евалуацију понуде компаније НОРИНКО, Коментар Радне групе и Комисије на понуду компаније НОРИНКО, Комерцијал-ну понуду компаније НОРИНКО, Нацрт техничке понуде турске компаније Берекет енерџи за изградњу хидроелектрана на Морачи из априла 2016. године и Уговор о гранту од 18. маја 2009. године. Захтјев је одбијен са образложењем да би се до-стављањем тих докумената „угрозила ауторска права” без об-зира што се ауторска права не угрожавају читањем!!!

У децембру 2016. године је благоворемено уложена жал-ба Агенцији за заштиту података о личности и приступ инфор-мацијама по којој још увијек није одлучено, јер Министарство економије наставља да крши Закон о слободном приступу ин-формацијама и одбија да достави документацију која није сте-пенована степеном тајности.

Напријед наведено довољно указује да се читав по-ступак одвија на незаконит и нетранспарентан начин и оправдано уноси сумњу да су одређени дјелови власти у спрези са крупним капиталом на штету грађана двије Мо-раче, Роваца, Подгорице и Црне Горе. Посебно забриња-ва што се припремају и достављају понуде за изградњу великих брана и хидроелектрана у сливу ријеке Мора-

че, а да још увијек није усвојен плански документ чиме се крше бројни важећи прописи. Имајући све ово у виду основано се сумња да ће плански доку-мент бити припремљем према интересима стра-них компанија, а не према интересима Црне Горе и њених грађана.

Недавно су управу манастира Мораче у име Владе Црне Горе посјетила одређена лица са предлогом да манастирска управа затражи геолошка истраживања морачког платоа. Захтијевали су да манастир предло-жи да истраживања обави Завод за геолошка истра-живања. Одбор је једногласно заузео став, управо има-јући у виду нетранспарентност досадашњег поступка, да истраживања може да врши једино међународни тим признатих експерата геолошке и других сродних струка у који ће бити укључени и стручна лица по пре-длогу Митрополије црногорско-приморске и управе манастира Мораче.

Од посебног значаја је што су сједници присуство-вали и представници Скупштине општине Колашин, а на сједници је поново отворено питање да се активи-ра раније започети поступак за упис Мораче на листу УНЕСКО-а, који је обустављен управо ради потопа мо-рачког кањона који обилује непоновљивим природ-ним, културним и духовним љепотама и вриједности-ма.

У наредним данима и мјесецима, Одбор ће преду-зети бројне активности како би представницима стра-них држава у Црној Гори, широј јавности и мјештани-ма било указано на све проблеме и поступке који се спроводе без извршених истраживања и широке јавне расправе.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Саопштење за јавност Иницијативног одбора за заштиту природних, културних и духов-них вриједности слива ријеке Мораче дато 26. јуна 2017.

судија Јегдић са три незаконите пресуде су коштали државни буџет скоро осам хиљада еура – истакао је о. Велибор.

Он наводи да су пуномоћници Митрополије, адвокати Војислав М. Ђуришић и Југослав Крповић, уз помоћ Правног савјета и Јована Маркуша, једног од, како је рекао, најбољих познавалаца лика и дје-ла краља Николе у Црној Гори, у поступку, на осно-ву аутентичне документације, непобитно доказали, а Виши суд и потврдио, да црква Светог Димитри-ја на Крушевцу никада није била у својини краља Николе и династије Петровића, те отуда и не може бити у државној својини по важећим прописима

– „Краљ Никола је ктитор, а не власник цркве и она није представљала његову приватну својину, јер у православној вјери и традицији не постоје приват-

не цркве. Заступник тужбе Ристо Фемић, замјеник Заштит-ника имовинско-правних интереса Црне Горе, покушао је да нас увјери да он данас боље зна шта је било у својини краља Николе него што је то блаженопочивши краљ знао кад је састављао и остављао на извршење свој тестамент“

– казао је о. Велибор.Отац Велибор истиче да су „ђавољи адвокати“ у овом

поступку били рашчињени бивши православни свеште-ник Мираш Дедеић „и неки чланови његове организације који су се више пута оглашавали да је ‘црква на Крушевцу у својини државе Црне Горе’“ – „Нијесу то радили без ра-злога: паклени план је био да се ова светиња отме од Ми-трополије и да се преда на коришћење Дедеићу и лицима која уопште нијесу православни свештеници. Ипак, суд је пресудио друкчије“ – истакао је он.

Извор: Дневни лист ДАН, 14. 6. 2017.

saop[tewe

55

јул / 2017 / svetigora

Page 56: Manastir Simonopetra Sveta Gora Atonska · Sveta Gora Atonska МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XXVI ПЕТРОВДАН ЈУЛ 2017. БРОЈ 264 Manastir Simonopetra

Опијело и сахрана епископа Лукијана

ВладуловаДана 29. маја 2017. молитвено је

испраћен Владика који је послед-њих 26 година био мудри и брижни архијереј Епархије осечкопољске и барањске. Светом заупокојеном ли-тургијом началствовао је Епископ сремски Василије, уз саслужење Епископа: бачког Иринеја, шумадиј-ског Јована, изабраног милешев-ског Атанасија, крушевачког Давида и изабраног бихаћко-петровачког Сергија. На опијелу епископу Луки-јану началствовао је Митрополит загребачко-љубљански Порфирије, а чинодејствовали су и Епископи: будимски Лукијан, браничевски Иг-њатије, изабрани нишки Арсеније, умировљени зворничко-тузлански Василије и умировљени средњое-вропски Константин. На опијелу је учествовало бројно свештенство и монаштва из више епархија СПЦ.

Владика Лукијан је био постри-женик манастира Ковиља у Бачкој. Прије тога је живио од дјетињства у Банату. Затим је био дугогодишњи старешина манастира Бођани. Кру-на његовог служења јесте избор за епископа Епархије осечкопољске и барањске. Тијело блаженоупокоје-ног епископа Лукијана, по његовој жељи, похрањено је у крипти Са-борног храма у Даљу.

Слава Епархије и Саборног храма у

МостаруПразник Силаска Светог Духа

на Апостоле окупио је мноштво вјерних у мостарском храму у из-градњи. Светом архијерејском Ли-тургијом началствовао је Епископ захумско-херцеговачки, приморски

Мошти свете царице Јелене у Грчкој

Хиљаде вјерника у Атини до-чекало је у недјељу 14. маја мошти Свете равноапостолне царице Је-лене, мајке Светог Константина Ве-ликог, које су први пут донешене у Грчку из Венеције. На Атинском аеродрому мошти са свим почасти-ма дочекали су јерарси Грчке Пра-вославне Цркве и министар нацио-налне одбране Панос Каменос.

Света Јелена Константинопољ-ска позната је по својој дјелатности на ширењу хришћанства. Свету Је-лену зову заштитницом хришћана. Упокојила се 328. године у осамде-сетој години. Мошти Свете Јелене пренијете су и из Константинопо-ља у Венецију 1211. године. Њен син император Константин одрекао се паганства и пренио престони-цу империје из Рима у град Визант, који је преименован у Константи-нопољ. До 15. јуна мошти Свете Јелене боравиле су у цркви Свете Варваре у области Егалео.

Видовдан у РусијиПоводом празника Светог ве-

ликомученика Лазара Српског – Видовдана служена је Света архи-јерејска литургија у Кингисепу, на мјесту будућег храма посвећеног Светом цару Лазару Српском и Све-том цару Николају II Руском. Литур-гију су служили Епископ будимљан-ско-никшићки Јоаникије и Епископ гатчински и лужски Митрофан уз саслужење бројног свештенста и свештеномонаштва и уз присуство вјерног народа из Русије, Срби-је, Републике Српске и Црне Горе. Послије Литургије преломљен је славски колач у част Светог вели-комученика цара Лазара Српског. Претходно, 26. и 27. јуна 2017. годи-не, организовани су Дани српске културе у Лењинградској области у Петрограду, Гатчини и Кингисепу, у оквиру којих је одржан и међуна-родни научни скуп „Заједно кроз вјекове“. Отворена је и поставка ек-споната Архива Српске Православ-не Цркве чији је аутор г. Радован Пилиповић, директор Архива.

Свеправославна Литургија у Лондону

На Духовски понедjељак у Ка-тедралном храму Светог Саве у

Лондону служена је свеправо-славна Света литургија. Евхари-стијским сабрањем началствовао је Aрхиепископ тиатирски и ве-ликобритански г. Григорије из Ца-риградске Патријаршије. Саслу-живали су Aрхиепископ сурошки г. Јелисеј из Руске Цркве, Eпископ британско-скандинавски г. Доси-теј из Српске Цркве, Aрхиепископ дманиски и британски и ирски г. Зенон из Грузијске Цркве, викар-ни Епископ Игњатије из Румунске Цркве и Епископ Атанасије, викар Архиепископа тиатирског. Овом великом догађају свеправославног јединства присуствовао је и ми-трополит Калист (Вер), професор Оксфордског универзитета. Слу-жењем Свете литургије посвједо-чено је јединство Христове Цркве на Британским острвима, а послије свечаног ручка одржана је редовна сjедница Епископске конференције на којој су разматрана текућа пита-ња важна за православне вjернике у Великој Британији. Архиепископ Јелисеј је донио у цркву Светог Саве на поклоњење вјернима мо-шти Светог Теофана Затворника. Са овог сабрања православни ар-хијереји, у име Православне Цркве и вјерника, послали су поруку сау-чешћа британском премијеру гђи Терези Меј и Архиепископу кен-терберијском г. Јустину поводом погибије невиних људи у терори-стичким нападима који су потреса-ли Уједињено Краљевство послед-њих мјесеци.

Мошти СветогНиколе у Русији

Од 21. маја до 28. јула 2017. у Ру-ској Цркви борави дио моштију Светог чудотворца Николе, које се чувају у папској базилици града Ба-рија (Италија). То је јединствен до-гађај за читавих 930 година борав-ка часних моштију у Барију, у току којих оне никада нијесу напушта-ле тај град. Договор о том догађају без преседана, постигнут је прили-ком историјског сусрета Патријар-ха московског и све Русије Кирила с Папом римским Франциском 12. фебруара 2016.

До сада се моштима поклонило преко пола милиона руских вјер-ника, међу којима и предсједник Путин.

IZ pomjesnih crkava Приредила: Марија Живковић

56

svetigora /

2017

/ ј

ул

Page 57: Manastir Simonopetra Sveta Gora Atonska · Sveta Gora Atonska МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XXVI ПЕТРОВДАН ЈУЛ 2017. БРОЈ 264 Manastir Simonopetra

iz ota~astvene crkveПриредила: Марија ЖивковићПриредила: Марија Живковић

и мостарски Григорије, уз саслужење умировљеног Епископа захумско-херце-говачког Атанасија, бројног

свештенства, монаштва и вјер-ног народа Божјег. Пошто тога дана представници Исламске заједнице због рамазанског поста нису прису-ствовали слави Саборне цркве, Вла-дика и мостарско свештенство су, поштујући њихова вјерска правила и желећи да их угосте, организова-ли посебну вечеру у Владичанском двору у Мостару.

Ваљево прославилосвоју крсну славу

Прије двадесет двије године, Град Ваљево обновио је просла-вљање своје крсне славе, другог дана празника Силаска Светог Духа на Апостоле, рођендана Цркве Бож-је. У част празника, Свету литургију у храму Васкрсења Христовог слу-жили су Епископ ваљевски Милу-тин и Епископ аустралијско-ново-зеландски Силуан, уз саслуживање епархијског свештенства и свеште-номонаштва, као и драгог госта је-ромонаха Игнатија (Шестакова), са-брата Сретењског манастира из Москве. По богослужењу, услије-дила је литија улицама града. Уз ар-хијереје и свештенство, ове године литију су предводиле мошти и ми-тра Светог Владике Николаја у рука-ма игумана Георгија, чувара кивота Лелићког Златоуста, што је доније-ло нарочиту радост поворци у којој су корачали чланови градског руко-водства, припадници Војске Србије и Полицијске управе, представници јавних установа, чланови спортских клубова и бројни грађани Ваљева.

Крај споменика проти Мате-ји Ненадовићу одслужен је помен овом устаничком вођи и знаменитој личности српске историје, од чијег се рођења ове 2017. навршило 240 година.

Храмовна слава манастира Сопоћани

У манастиру Сопоћани свечано је прослављен празник Педесет-нице, храмовна слава манастира. Свету Литургију је служио Епископ рашко-призренски Теодосије уз са-служење десет свештенослужите-ља и у молитвеном присуству мона-штва из више манастира Епархије и

вјерног народа. На Светој литургији владика Теодосије је рукоположио протођакона Зорана Гођевца у чин презвитера.

Литија града КрагујевцаЛитија Града Крагујевца је одр-

жана на други дан Духова, 5. јуна, након вечерње службе. По благо-слову Епископа шумадијског Јова-на, литијска поворка је кренула из порте Старе Милошеве цркве. У Ли-тији је учествовао и предсједник Скупштине града Крагујевца г. Ми-рослав Петрашиновић са представ-ницима градских власти, припадни-ци Ватрогасно-спасилачке бригаде МУП-а, јединица Цивилне заштите, Војске Србије и Полиције, ученици Основне школе „Ђура Јакшић“ са својим вјероучитељем г. Миодрагом Крстићем, представници више кул-турно-умјетничких друштава.

Цар Константин и царица Јелена – слава

Града НишаЕпископ рашко-призренски Те-

одосије, администратор Епархије нишке, служио је 2. јуна, у навечер-је славе Града Ниша, празнично ве-черње у храму Светих цара Кон-стантина и царице Јелене у Нишу. Након богослужења приређена је литија дуж оближњих градских ули-ца, послије чега је у порти храма одржана традиционална свечаност предаје лабарума градоначелнику Ниша. У наставку вечери приређен је концерт учесника Међународног фестивала духовне хорске музике „Музички едикт“.

На дан Светих Константина и Јелене, 3. јуна, епископ Теодосије је служио Свету литургију у храму њима посвећеном у Нишу. Саслужи-вало му је свештенство и монаштво Епархије нишке.

Саопштење за јавност

Мјешовите комисије СПЦ и Хрватске

бискупске конференцијеУ сриједу 7. и четвртак 8. jуна

2017. године, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгори-ци, одржан је пети састанак Мјешо-вите комисије Српске Православне Цркве и Хрватске бискупске кон-ференције чији је задатак да зајед-нички размотри улогу надбискупа Алојзија Степинца пре, за вријеме и послије Другог свјетског рата.

Тема састанка је била „Надби-скуп и кардинал Степинац и кому-нистички прогон од 1945. до 1960.“

У име Свете Столице, састанку је предсједавао председник Папског одбора за историјске науке отац Бернард Ардура. Као представници Српске Цркве у раду Комисије уче-ствовали су: Митрополит загребач-ко-љубљански др Порфирије, Ми-трополит црногорско-приморски др Амфилохије, Епископ бачки др Иринеј, Епископ славонски Јован, проф. др Дарко Танасковић, амба-садор и стални представник Репу-блике Србије при УНЕСКО-у, и за ову прилику позвани стручњаци, проф. др Љубодраг Димић, професор на Философском факултету у Београ-ду, др Милан Кољанин, виши научни сарадник на Институту за савреме-ну историју у Београду, и проф. др Радмила Радић, научни саветник на Институту за новију историју Ср-бије у Београду. Као представници Хрватске бискупске конференције у реченој Комисији учествовали су: загребачки надбискуп кардинал Јо-сип Бозанић, бискуп мостарско-ду-вањски монсињор др Ратко Перић, као и др Јуре Кришто и др Марио Ја-реб, научни саветници са Хрватског института за повијест. Члан комиси-је бискуп пожешки др Антун Шкор-чевић био је оправдано одсутан.

Предвиђено је да последњи са-станак Комисије буде одржан у Риму 12. и 13. јула 2017. године, на коме ће се сумирати досадашњи рад Коми-сије. 57

јул / 2017 / svetigora

Page 58: Manastir Simonopetra Sveta Gora Atonska · Sveta Gora Atonska МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XXVI ПЕТРОВДАН ЈУЛ 2017. БРОЈ 264 Manastir Simonopetra

iz ota~astvene crkve

Дан преподобногoца Јустина

За земаљског живота, вољом безбожних прогонитеља, постао је затворник, исповједник за вјеру Христову. Из манастира Ћелије, пуне три деценије, ријетко гдје је одлазио. Ипак, његова мудра и љубављу ис-пуњена ријеч стизала је до боготра-житеља далеко ван светиње са оба-ле Градца. Данас, стиже још даље. Да му молитве принесе, вјерни народ предвођен својим пастирима, у Ће-лије се сабира из цијеле православ-не васељене. Љета Господњег 2017, на празник Преподобног Јустина Ћелијског, Свету литургију служили су Епископ ваљевски Милутин, Ми-трополит црногорско-приморски Амфилохије, Архиепископ михалов-ско-кошички Георгије и Епископи: будимљанско-никшићки Јоаники-је, рашко-призренски Теодосије, ау-стралијско-новозеландски Силуан и умировљени захумско-херцеговач-ки Атанасије, уз саслуживање архи-мандрита Методија, проигумана ма-настира Хиландара, архимандрита Доротеја, старешине Светотројичног манастира у Бредареду (Шведска), као и бројног свештенства и свеште-номонаштва из више епархија. Ово-годишњи дан Преподобног Оца Ју-стина био је, како је рекао епископ Милутин, „мали сабор“ у ћелијској долини.

Слава Епархије врањскеУочи славе Епархије врањске,

Преподобног Јустина Ћелијског и Врањског, у кући оца Јустина служе-но је празнично бденије којим је на-

чалствовао Преосвећени епископ Филарет. Након тога је у Дому Војске Србије одржана свечана академи-ја. На дан славе Света архијерејска литургија служена је у Саборном храму Свете Тројице. Светом Ли-тургијом је началствовао Епископ полошко-кумановски Јоаким, а са-служивали су му Епископи: умиро-вљени милешевски Филарет, сто-бијски Давид и врањски Пахомије.

Након тога од саборног храма Свете Тројице кренула је литија до куће Св. оца Јустина где је прело-мљен славски колач.

Јубилеј архијерејске службе владике

стобијског ДавидаЊегово Преосвештенство Епи-

скоп стобијски и мјестобљуститељ струмички г. Давид прославио је 18. јуна 2017. године десетогодишњицу хиротоније.

Тим поводом Светом литургијом у манастиру Успења Пресвете Бо-городице у близини Скопља начал-ствовао је Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован, уз са-служење Епископа брегалничког и мјестобљуститеља битољског Мар-ка и стобијског и мјестобљуститеља струмичког Давида, као и више све-штенослужитеља.

На крају Литургије, архиепископ Јован је даровао епископу Давиду енколпио. Пригодно слово поводом годишњице хиротоније изрекао је и епископ Давид благодарећи архие-пископу и свима присутнима који су дошли да му честитају јубилеј.

Мошти Светог Нектарија у Никшићу

Са благословом Епископа буди-мљанско-никшићког Јоаникија, у Никшић су од 25. до 27. јуна 2017. го-дине на поклоњење вјерном наро-ду стигле мошти Светог Нектарија Егинског. Дио моштију великог све-титеља, чији долазак је организо-ван поводом изградње цркве Све-тог Нектарија у Никшићу, свечано и молитвено је дочекало бројно све-штенство са великим бројем вјер-ника, пристиглих на поклоњење из разних крајева Црне Горе.

Након свенародног и срдачног дочека, светитељеве мошти су уни-јете у Саборни храм на поклоње-ње вјерницима, а затим је служена вечерња служба и акатист Светом Нектарију. У богослужењу је моли-твено учествовало бројно свештен-ство и монаштво из Митрополије црногорско-приморске и епархија Будимљанско-никшићке и Захум-ско-херцеговачке. Током два дана моштима се поклонило хиљаде вјерника, потом су свечано су и мо-литвено из Никшића испраћене.

Слава војскеРепублике Српске

Трећи пjешадијски пук, који ње-гује наслеђе и идентитет Војске Ре-публике Српске, прославио је сво-ју крсну славу – Видовдан. Слава је свечано прослављена у манастиру Светог великомученика Георгија на Равној Романији, општина Соколац, гдје је, са благословом Епископа г. Григорија, администратора Митро-полије дабробосанске, Свету архи-јерејску литургију и парастос свим пострадалим српским војсковођа-ма и војницима прије Косова и од Косова до дана данашњег служио Епископ бихаћко-петровачки г. Ата-насије, представник Српске Право-славне Цркве при Министарству од-бране и Оружаним снагама БиХ.

Page 59: Manastir Simonopetra Sveta Gora Atonska · Sveta Gora Atonska МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XXVI ПЕТРОВДАН ЈУЛ 2017. БРОЈ 264 Manastir Simonopetra

Hronika mitropolije

Спасовдан у Цетињском манастируСветом заупокојеном литургијом са поменом књазу

Данилу Петровићу, војводи Мирку Петровићу и њихо-вим војницима, у Цетињском манастиру 25. маја је оби-љежена годишњица битке на Граховцу, која се одиграла на Спасовдан 1858. године.

Уз присуство и молитвено учешће Архиепископа це-тињског и Митрополита црногорско-приморског г. Ам-филохија, Светом службом је началствовао ректор Бого-словије Светог Петра Цетињског протојереј–ставрофор Гојко Перовић, коме је саслуживало цетињско свештен-ство.

Након причешћа вјерних и помена учесницима битке на Граховцу, благосиљани су и славски колачи свечара којима је Спасован Крсна слава.

Митрополит Амфилохије служио Литургију у Барама Радовића

Митрополит Амфилохије служио је 27. маја, поводом 40 дана од упокојења Ђурађа Мијајловог Радовића са свештенством заупокојену архијерејску Литургију са па-растосом у цркви Светог Пантелејмона и Светог Климен-та Охридског у Барама Радовића у Доњој Морачи.

Потом је на гробу Ђурађа Радовића митрополит Ам-филохије са свештенством служио парастос. Након пара-стоса о Ђурађевом лику и његовом земном животу гово-рио је Анастасије Радовић.

По завршетку богослужења владика Амфилохије је отворио Завичајни музеј потомства војводе Богића Мо-рачанина, задужбину Ђурађа Мијајловог Радовића. На-кон трпезе хришћанске љубави митрополит Амфи-лохије је на гробљу Пачетина освештао споменик кнезу морачком Рашку Ђуровом Радовићу.

Митрополит Амфилохије служио Литургију на Пелевом бријегу

Митрополит Амфилохије служио је 28. маја, на пра-зник Светих отаца Првог васељенског сабора, уз саслу-жење свештенства, Свету службу Божију у манастиру Светог Николе на Пелевом бријегу у Братоножићима. Владика је Литургију служио у спомен Преноса моштију Светог Николаја Мирликијског, празника који се слави 22. маја, али је због Митрополитовог учешћа у раду Светог архијерејског сабора СПЦ, прослава манастирске славе помјерена за 28. мај.

Након причешћа вјерних, манастирски храм је три пута опходила литија. Потом је владика Амфилохије од-служио помен на гробу братоножићког војводе Пеја Ста-нојева и благосиљао славски колач.

На крају сабора на Пелевом бријегу је приређена славска трпеза са пригодним културно-умјетничким програмом.

Архијерејска Литургија у УлцињуПоводом одласка у пензију пароха улцињског прото-

јереја–ставрофора Радојице Божовића, који је 45 година активно вршио свештеничку дужност, Епископ диоклиј-ски Кирило одслужио је 28. маја Свету службу Божију у цркви Светог Николе у Улцињу. Владици је саслуживало свештенство барског, цетињског и подгоричког архије-рејског протопрезвитеријата.

По завршетку Литургије, Владика је оцу Радојици че-ститао одлазак у пензију. Одлазак у пензију оцу Радоји-ци је честитао и секретар Митрополије црногорско-при-морске протојереј–ставрофор Обрен Јовановић, који је по благослову митрополита Амфилохија проти Радојици уручио јубиларни крст Светог Јована Владимира а про-тиници Јевросими икону Пресвете Богородице са Све-те Горе Атонске. Проти Радојици обратили су се и протојереј–ставрофор Милун Фемић и, у име барског архијерејског протопрезви-теријата, протојереј Слободан Зеко-вић, који му је уручио поклон

– икону Светог Николаја Мирликијског.

Приредио: Рајо Војиновић

Page 60: Manastir Simonopetra Sveta Gora Atonska · Sveta Gora Atonska МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XXVI ПЕТРОВДАН ЈУЛ 2017. БРОЈ 264 Manastir Simonopetra

У слову благодарења присутнима, отац Радојица је казао да је Господ свему одредио мјесто под сунцем и мјесто и вријеме када се рађа, живи и умире, када се сије и када се жање посијано. „За три дана ће бити пуних 45 година од када сам први пут служио у овом светом хра-му“, казао је отац Радојица.

У Подгорици представљенакњига о Критском сабору

У Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгори-ци је 28. маја представљено треће издање књиге „Свети и Велики Сабор – учешће и сведочење СПЦ на Критском сабору“.

О књизи су говорили: Митрополит црногорско-при-морски Амфилохије, протојереј–ставрофор Гајо Гајић, приређивач, протојереј–ставрофор Гојко Перовић, рек-тор Цетињске богословије, те протојереј–ставрофор Ар-сеније Радовић, професор Цетињске богословије.

Орден Светог Саве Николи МиротићуНа свечаности у Саборном храму у Подгорици 28.

маја, митрополит Амфилохије је кошаркашком асу Нико-ли Миротићу уручио орден Светог Саве првог степена,

„за дјелатну љубав према Светој мајци Цркви, нарочито показаној његовим давањем несебичне помоћи Сабор-ном храму Христовог Васкрсења у Подгорици и другим храмовима и манастирима Епархије црногорско-при-морске, као и за његову хуманитарну и харитативну дје-латност у отаџбини и расијању“.

Одлуку да се Миротићу додијели највеће одликова-ње СПЦ донио је Свети архијерејски синод СПЦ, а на пре-длог митрополита Амфилохија. На уручењу одликовања митрополит Амфилохије је рекао да Миротић посједу-је ријетку јеванђелску особину да помаже ближње по принципу да не зна љевица шта чини десница и пожелио

му да ту особину своје личности сачува у све дане свога живота.

„Ово је дан који ћу чувати у свом срцу док сам жив“, изјавио је Миро-

тић након уручења ордена. „Веома сам срећан и ово

је посебан дан за мене и моју породицу. Орден

Светог Саве је нешто посебно и Богу хвала на свему. Хва-ла митрополиту Амфилохију на овом дивном програму и свим људима који су овдје“, казао је Миротић.

Барска литија у частСветог Јована Владимира

Уочи празника Светог Јована Владимира, 2. јуна у вечерњим сатима, улицама Бара прошла је свечана ли-тија. Предводили су је господа Митрополити црногор-ско-приморски Амфилохије и катарски Макарије (Јеру-салимска Патријаршија) и Епископ диоклијски Кирило.

Улице града под Румијом испунило је свештенство, монаштво, вјерни народ Бара и околине, а посебну кра-соту литији су дала многобројна дјеца. По устаљеном обичају, литија је застала на барском триконхосу, на То-полици, гдје је прочитано Свето Јеванђеље и гдје се оку-пљенима обратио владика Кирило.

По повратку литије у Саборни храм Светог Јована Владимира још једном је прочитано Свето јеванђеље, а сабранима се обратио митрополит Амфилохије.

Слава барског храмаСветог Јована Владимира

Митрополит Амфилохије, уз саслужење свештен-ства и уз молитвено учешће многобројних вјерника, служио је 3. јуна Свету литургију у Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару.

Након прочитаног зачала из Светог јеванђеља, миро-полит Амфилохије се вјерницима обратио бесједом у ко-јој је између осталог подсјетио на велику мржњу према црквици Свете Тројице на Румији од 2005. године на ова-мо и непрекидно настојање да се она сруши.

,,Чујем да се ових дана једна група обезбожених Ал-банаца, не оних правих, истинских, попела на Румију и поставила, са мржњом, албанску заставу на онај символ љубави. Храм Свете Тројице није подигнут на Румију у

Page 61: Manastir Simonopetra Sveta Gora Atonska · Sveta Gora Atonska МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XXVI ПЕТРОВДАН ЈУЛ 2017. БРОЈ 264 Manastir Simonopetra

Hronika mitropolije

име ни овога ни онога народа него у име Бога љубави. Света Тројица грли све земаљске народе Својом љуба-вљу и зрачи са Свете планине Румије призивајући свако људско биће, сваки народ не на мржњу него на љубав, не на лаж него на истину. Зато није добро да се овај символ љубави на Румији претвара у символ било каквог раздо-ра“, казао је Високопреосвећени Митрополит.

Митрополит Амфилохије уручио је орден Светог Јо-вана Владимира официру Дражену Влаховићу за учиње-но добро дјело безбједног преношења цркве Свете Тро-јице на врх Румије 2005. године.

Слава манастира Светог Јована Владимира у зетском селу Курило

Епископ диоклијски Кирило началствовао је 3. јуна Светом литургијом у манастиру Светог Јована Владими-ра у зетском селу Курило.

Саслуживало је свештенство и свештеномонаштво из околних манастира и парохија, а Владика се обратио сабраним вјерницима наком прочитаног Јеванђеља. Он је истакао основне податке из житија Светог Јована Вла-димира, а посебно је похвалио ктитора овог манастира Ратка Станковића који је такође молитвено учествовао у Литургији. „Добро је да се враћамо нашим изворним вриједностима као што је задужбинарство“, рекао је епископ Кирило, који је потом присуствовао културно--умјетничком програму за трпезом братске љубави.

Духовске задушнице у БајицамаНа празник Светих равноапостолних царева Кон-

стантина и Јелене и Духовских задушница, служена је за-упокојена Литургија са парастосом у цркви Светог Јова-на Крститеља у Бајицама код Цетиња.

Литургију су служили пароси цетињски протојереј–ставрофор Гојко Перовић и протојереј–ставрофор Об-рен Јовановић, архијерејски намјесник цетињски.

На крају Литургије одслужен је и парастос свим до-бротворима храма Светог Јована Крститеља у Бајицама, међу којима краљу и господару Црне Горе Николи, па-тријарху Арсенију Чарнојевићу, митрополиту Висариону Бориловићу Бајици, и онима који почивају на бајичком гробљу, као и свима онима који почивају на све четири стране свијета. После парастоса у цркви свештеници су прелили гробове вином.

На бајичком гробљу о. Гојко и о. Обрен одслужили су и парастос поводом годишњице од упокојења Илоне Раткове Мартиновић.

Тројичиндан у Цетињском манастируЕпископ диоклијски Кирило служио је у Цетињском

манастиру Свету литургију 4. јуна, на празник Силаска Светог Духа на Апостоле. Саслуживали су му свештени-ци и свештеномонаси цетињског протопрезвитеријата, а поред манастирске пјевнице за вријеме причешћа поја-ли су и полазници најмлађе групе школе вјеронауке са Цетиња.

Тројичиндан у БудвиСилазак Светог Духа на Апостоле је слава, како хра-

ма Свете Тројице у Старом граду, тако и будванског Кола српских сестара, и вјеронауке, али и самог града Будве.

Као и сваке године, Будвани су започели прославу овог великог празника Светом литургијом, коју је саборно служило свештенство Будванског протопрезвитеријата.

Прослава је настављена поподне свечаним дочеком гостију на будванској риви, који су, као и сваке године, дошли бродићима, а затим се, уз звуке Градске музике, упутили до храма. Празничну литију су предводили Ар-хиепископ катарски Јерусалимске Патријаршије Мака-рије и Епископ диоклијски Кирило. Након литије је усли-једила духовна академија са темом „Боже драги који све управљаш… Проведри ми више Горе Црне“, а говорио је проф. др. Синиша Јелушић. Госте је поздравио архијереј-ски намјесник будвански протојереј Борис Радовић.

Наког предавања је услиједио драмски приказ – „Бла-го оном кога срце служи“, у ком су приказани одломци из „Горског вијенца“ у комбинацији са стиховима Милице Бакрач. Приказ су извели полазници вјеронауке при хра-му Свете Тројице, а приредила га је Радмила Кнежевић. Затим су се народним играма представила дјеца из Кул-турног центра „Стара Будва“. У програму је учествовао гуслар Голуб Биговић, који је пјевао одломак из „Горског вијенца“, док је пјесник Радинко Крулановић читао сво-ју пјесму „Митрополит и Вожд црногорски Амфилохије“. Наступили су и хорови „Свети Василије Острошки и Твр-дошки“ из Требиња и „Свети Јевстатије Превлачки“ из Бу-две. Својим учешћем академију су увеличали и „Србски православни појци“ из Београда.

Духовски понедјељаку манастиру Режевићи

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије и Архиепископ катарски Макарије, служили су 5. јуна, на Духовски понедјељак са свештенством Свету службу Бо-жију у манастиру Режевићи у Паштровићима.

Након причешћа вјерних, благосиљан је у славу Све-те Тројице, којој је посвећен главни манастирски храм, славски колач. Митрополит Амфилохије је потом по-здравио владику Макарија, свога студента, који је Бого-словски факултет завршио у Београду. Он је рекао да је владика Макарије донио благослов и поздрав Патријар-ха јерусалимског Теофила, који је прошле године начал-ствовао службом освећења Саборног храма Светог Јова-на Владимира у Бару.

Владика Макарије је у обраћању вјернима говорио о страдању хришћана у Светој земљи, у Катару и у Египту. 61

јул / 2017 / svetigora

Page 62: Manastir Simonopetra Sveta Gora Atonska · Sveta Gora Atonska МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XXVI ПЕТРОВДАН ЈУЛ 2017. БРОЈ 264 Manastir Simonopetra

Hronika mitropolije

На крају је манастирска братија на челу с игуманом ар-химандритом Хризостомом за архијереје, свештенство и вјерни народ приредила трпезу љубави.

Архијерејска Литургијау манастиру Ждребаонику

Епископ диоклијски Кирило служио је Свету литурги-ју другог дана празника Силаска Светог Духа у манастиру Жребаонику код Даниловграда.

Владика се у бесједи дотакао многих тема говорећи о празнику Педесетнице, о Светом Арсенију чије мошти по-чивају у овом манастиру, али и на бројне духовне теме које се налазе у центру интересовања савремених хришћана.

Духовски уторак у ОстрогуМитрополит црногорско-приморски и игуман остро-

шки Амфилохије служио је на Духовски уторак, 6. јуна, са свештенством, Свету литургију у цркви Свете Тројице у Доњем острошком манастиру.

У литургијској проповиједи, митрополит Амфилохи-је је казао да нема данас на земаљском шару мјеста гдје се не служи ова служба Божија и гдје се не призива Дух Свети да сиђе на нас и на Дарове – „То се догађа и са нама овдје у острошкој светињи и широм свијета на свим зе-маљским језицима и то јесте Црква Христова. Као што су били једнодушни они први ученици, онда њима просве-ћених 3.000 који су се крстили после Силаска Духа Све-тога на проповијед Апостола Петра и тако кроз вјекове слуша се наука Божија и свједочи се у свим временима и тако се сабира Црква Христова непрекидно.“

Владика пакрачко-славонски Јован служио Литургију у Храму Христовог

Васкрсења у ПодгорициЕпископ пакрачко-славонски г. Јован служио је 7. јуна

Свету литургију у Саборном храму у Подгорици. Моли-твено су учествовали и господа Митрополити црногор-ско-приморски Амфилохије и загребачко-љубљански Порфирије, а пјевала је мјешовита пјевница Храма Хри-стовог Васкрсења.

Повод овом сабрању епископа била је пета сједни-ца Мјешовите комисије за дијалог о кардиналу Алојзију Степинцу, који се налазио на челу Римокатоличке цркве у усташкој НДХ, за вријеме геноцида над Србима у Дру-гом свјетском рату.

Архијерејска литургијау Горњем Острогу

Епископи аустралијски Силуан и диоклијски Кири-ло служили су Свету литургију на платоу испред Горњег острошког манастира 10. јуна, на празник Преподобног Никите Исповједника.

Владика Кирило је ријечима добродошлице поздра-вио епископа Силуана, који је, како је казао чадо Митро-полије, јер је завршио Цетињску богословију.

Владика Силуан захвалио је епископу Кирилу и казао да је у острошку светињу дошао из далеког свијета као некада, као млади богослов, да се поклони великом чуду Божијем овог краја свијета, великом испуњењу благо-датних ријечи, великом литургу, који привлачи мноштво људи благодаћу Божијом – Св. Василију Острошком.

На Цетињу одржан Сабор Кола српских сестара Црне Горе

У Цетињском манастиру и у Богословији Светог Пе-тра Цетињског 10. јуна је одржан Сабор Кола српских се-стара Црне Горе. Сабрање је почело у Цетињском мана-стиру Светом службом Божијом коју је са свештенством служио митрополит Амфилохије.

У току Литургије примањем Свете тајне крштења Цр-кви Божијој су прибројани Марко, Вук и Ивана Милачић.

Након Литургије, Сабор је настављен трпезом љуба-ви у трпезарији Цетињске богословије, гдје је митропо-лит Амфилохије поздравио учеснице сабрања и госте манифестације. Изведен је и пригодан културно-умјет-нички програм, а историчар Предраг Вукић и публици-ста Јован Маркуш говорили су о хуманитарном раду на Цетињу у доба Књажевине и Краљевине Црне Горе и Краљевине Југославије, као и о хуманитарном раду кра-љице Милене Петровић.

Литургија на ВеликомПијеску код Бара

Митрополит Амфилохије служио је 11. јуна са све-штенством Свету службу Божију на темељима ранохри-шћанске цркве Свих Светих на Великом Пијеску код Бара. Владика је Литургију служио поводом храмовске славе ове древне светиње.

У литургијској проповиједи он је рекао да Господ зна коме је овај храм био посвећен. „Али ми, знајући да су у њега уграђени безбројни хришћани од древних времена, и да се овдје прослављало име Божје кроз вјекове, на-именовали смо овај храм у храм Свих Светих“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.

Након причешћа вјерних, митрополит Амфилохије је служио помен  новопрестављеној слушкињи Божјој До-брили Пламенац, а потом је благосиљао славски колач. На крају се поново обратио сабраним вјерницима и дао им благослов да се обнова ове светиње и градња новог храма на њеним остацима доврши 2020. године, када би, у склопу прославе осам вјекова аутокефалности наше помјесне Српске Цркве, требало да се изврши његово освећење.62

svetigora /

2017

/ ј

ул

Page 63: Manastir Simonopetra Sveta Gora Atonska · Sveta Gora Atonska МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XXVI ПЕТРОВДАН ЈУЛ 2017. БРОЈ 264 Manastir Simonopetra

Светковина на Великом Пијеску завршена је слав-ском трпезом, за којом је Митрополита, свештенство и вјернике поздравио предсједник одбора за обнову овог храма Никола Смоловић.

Прослава празника Свештеномученика

Јоаникија на ПрчањуМитрополит Амфилохије служио је 17. јуна, на пра-

зник Светог свештеномученика Јоаникија Бокешког, Ми-трополита црногорско-приморског, са свештенством Свету службу Божију у цркви Светог Петра Цетињског на Прчању код Котора. У току Литургије, Владика је у чин ђа-кона рукоположио Зорана Миљанића, теолога из Херцег Новог.

Након причешћа вјерних благосиљан је у славу Бо-жију и у част Свештеномученика Јоаникија славски ко-лач. На крају је владика Амфилохије уручио орден Све-тог Саве Владимиру Липовцу, синовцу Светог Јоаникија, дугогодишњем потпредсједнику Епархијског савјета Ми-трополије црногорско-приморске и доживотном поча-сном предсједнику ЦО Котор, којим га је на Митрополи-тов предлог одликовао Свети архијерејски синод СПЦ.

Захваљујући на части, господин Липовац је казао да ће одликовање носити са поносом. „Ово одликовање не припада само мени. Оно припада свима који су заједно са мном свих ових година радили, сарађивали на послу обнове и унапређења црквеног живота“, рекао је, изме-ђу осталог, господин Липовац.

Литургијском сабрању у Прчању присуствовао је и протојереј–ставрофор Милојко Топаловић из Митропо-лије дабробосанске, коме је Свети Јоаникије у одступни-ци према Словенији у зиму 1944/45. године, као малом дјетету дао благослов да упише Богословију.

Митрополит Амфилохијеслужио Литургију у Лијевој Ријеци

Митрополит Амфилохије служио је 24. јуна са све-штенством Свету службу Божију у цркви Светог Вазнесе-ња Христовог у Лијевој Ријеци.

Владика Амфилохије је архијерејском похвалницом одликовао добротворе храма Вујицу и Душицу Којић, који су цркви приложили звона за душу свога покојног сина Душка. Осталим приложницима који су помогли об-нову храма су уручене захвалнице.

Митрополита Амфилохија, свештенство и вјерни на-род поздравио је предсједник Удружења Васојевића

„Васо“ Мишо Зечевић, а у име приложника храма члан Црквеног одбора Слободан Ђукић.

Литургија на Михољској ПревлациМитрополит Амфилохије служио је 25. јуна са све-

штенством Свету службу Божију у манастиру Светих ар-хангела на Михољској Превлаци код Тивта.

Литургија на Превлаци била је увод у прославу осам стотина година прве Зетске епископије. Митрополит Ам-филохије је позвао вјерне да се помоле да та просла-ва буде крунисана обновом храма Светих архангела до 2020. године.

Прослава Видовданау манастиру Подластва грбаљска

Митрополит Амфилохије служио је 28. јуна, на Ви-довдан, са свештенством Свету службу Божију са пара-стосом пострадалима за Крст часни и Отечество до Ко-сова, на Косову и до наших дана у манастиру Подластва грбаљска. Након парастоса сахрањени су и земни оста-ци монаха који су пронађени у манастирској порти при-ликом недавних санационих радова. Владика је затим са свештенством благосиљао славски колач.

У архипастирској бесједи на крају богослужења Ми-трополит Амфилохије је рекао да није случајно што се видовдански сабор одржава у Грбљу, у коме је вјековима присутан култ Светог пророка Амоса, Светог ранохри-шћанског мученика Вида, у постојбини Светог цара Лаза-ра, Косовскога великомученика.

Овогодишњи видовдански сабор у манастиру Подла-ства обиљежило је прво до сада званично полагање ви-јенаца од стране Скупштина општина Будва и Котор на заједничку костурницу побијених Грбљана, Бокеља, Ма-ина, Побора, Паштровића, Кртољана и Будвана од брат-ске руке у Другом свјетском рату.

Азилант из Еритреје

у Спужу примио Свето крштењеНа Видовдан, 28. јуна у храму Светог Петра Цетињ-

ског у Спужу, Свету тајну крштења примио је Есром Фис-хаје из Еритреје. Есром је рођен у Подгорици 17. маја ове године, а тренутно борави са мајком Хелен, братом и се-стром у Центру за азиланте у Спужу.

Породица Фисхаје су иначе православни Копти из Еритреје. Отац малог Есрома, Данијел, тренутно је зато-чен у Катару, и у немогућности је да се придружи својој породици.

Крштење је обавио старешина храма и надлежни па-рох протојереј Станислав Татић.

Page 64: Manastir Simonopetra Sveta Gora Atonska · Sveta Gora Atonska МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XXVI ПЕТРОВДАН ЈУЛ 2017. БРОЈ 264 Manastir Simonopetra

У издању Светигоре11 нових наслова за најмлађе:

1. Јеванђеље за најмлађе2. Молитвеник за најмлађе3. Бог је створио све4. Господ је пастир мој5. Поучне приче старца

Пајсија6. Од пастира до светитеља

(Приче за дјецу о Светом Василију Острошком)

7. Чудесна пријатељства8. Волим да бојим Божић 9. Волим да бојим Васкрс10. Волим да бојим јеванђељске

приче11. Волим да бојим Свету

литургију

SVETIGORAЦетиње:+382 (0)41 234-222Београд:+381 (0)11 369-07-57

369-07-05

НОВО