MALI KORAK ZA SF, ALI VELIKI ZA RENIK?

DEJAN O G NJ A N O V I

Nedavno je iz tampe izaao Renik knjievnih termina, autora drTanje Popovi, profesora Filolokog fakulteta u Beogradu. Vieod dve decenije prolo je od prvog izdanja prethodnog takvogpoduhvata (priredio dr Dragoljub ivkovi), pa se u prvimnajavama moglo proitati da su u novi renik ukljuene"mnogobrojne novine" vezane za savremene tendencije knjievnekritike i teorije knjievnosti. "Mi ivimo u sajberepohi," rekla jePopovieva. "Zato je vano to prvi put u jednom ovakvomreniku imamo termine sa interneta, jer nam je upravo internet biojedan od najvanijih izvora tokom istraivanja." Ako je ve tako,ima li bolje odrednice da proverimo ove tvrdnje od one koja govorio naunoj fantastici?

Na prvi pogled, reklo bi se da novi renik donosi krupankorak napred u odnosu na zadugo zapostavljeni termin. Naunafantastika je u domaim teorijama knjievnosti po pravilu bilaotpisivana kao "trivijalna knjievnost", a odrednica uivkovievom reniku, iako ne bez marginalne upotrebljivosti,imala je niz problematinih tvrdnji (npr. proglaavanje Lukijana izSamosate, iz 2. veka nove ere, za prvog pisca naune fantastike).Pored toga, napis u starom reniku beznadeno je zastareo, jer seokonava pominjanjem autora koji su bili "najaktuelniji" u vremedetinjstva sastavljaa renika, odnosno ila Verna i H. D.Velsa. Da je sredinom osamdesetih postojao internet, autoriodrednice bi moda i doznali da su neki ljudi ak i u XX vekupisali neke vrlo znaajne i uticajne SF romane; no, sajberspejs jetada postojao samo u SF romanima, pa od dvadesetovekovnihautora (od apeka i Lema preko brae Strugacki i Kurta Vonegatado Ursule Legvin i Vilijema Gibsona) kod dr ivkovia nipomena. Ako je odrednica iz 1985. zvuala kao da je napisana1905., pogledajmo da li i koliki napredak donosi nova, iz 2007.

Problemi poinju ve od same definicije. U prvoj reenici se,na strani 465, tvrdi da je "NAUNA FANTASTIKA, pojamdoslovno preveden sa engleskog (science fiction, SF)..." Dovoljnoje elementarno poznavanje engleskog, makar i ono koje danassvako pokupi surfujui internetom, da se vidi netanost ovetvrdnje. Floskula "science fiction" doslovno znai "nauna proza",ili slobodnije, proza koja se bavi naukom i njenim (moguim inemoguim) otkriima. Ima indicija (videti ALEF br. 9, str. 3) daje taj izraz u srpski doao iz ruskog, a ne iz engleskog jezika; usvakom sluaju, oigledno je da srpski termin nije prevod, a jomanje doslovni, ve samo na ekvivalent izraza "science fiction".

Problemi tu ne prestaju, jer se u nastavku reenice tvrdi danauna fantastika "oznaava hibridan anr koji kroz spoj nauke ifikcije razrauje uzbudljivu fabulu." Zaboga, koji to anrovisainjavaju ovaj "hibrid"? anr nauke i anr fikcije? Ako takvianrovi negde i postoje, oni se ne pominju u turoj i uoptenojodrednici o terminu "anr" (str. 794), u kojoj se govori o odi,lamentu, rondu i kanconi, ali se ni slovom ne pominju popularnianrovi (krimi, SF, horor, vestern), a kamo li "anrovi" nauke ifikcije!

"Visok nauni nivo, velika koliina obraene grae, kao istilska i jezika preciznost" koji su nam obeani u najavama ovogizdanja dovode se u pitanje i tokom ostatka ovog teksta: o kakvojto "stilskoj i jezikoj preciznosti" govorimo kada proitamo da "un.f. vreme dogaanja je budunost ili neko drugo ne-sadanjevreme"? Koliko li tih struno nazvanih "ne-sadanjih" vremena,pored budueg, jo uopte ima? Da i ne govorimo o obilju SFromana koji se deavaju u sadanjem vremenu, odnosno u vremenukoje je saobrazno vremenu nastanka!

Precizan ili ne, ali Renik nam ne objanjava kako je "nazivsajberpank (cyber-punk), nastao spajanjem kibernetike i panka".Zar plod tog spoja ne bi trebalo da se zove kiberpank?

Moderni itaoci, a posebno mlai zaljubljenici ukompjuterske video igre, hvatae se za kosu kada vide da dr Tanja

Petrovi njihovu omiljenu pasiju ak dva puta u ovom tekstupejorativno naziva "video igricama".

Problematina je i transkripcija nekih od kljunih imena usvetu SF-a, pa tako uveni urednik i tvorac kovanice "sciencefiction", Hjugo Gernsbek, ovde postade "H. Dernsbek" a jednogod najveih (i najpoznatijih!) amerikih pisaca fantastike, RejaBredberija, u novom Reniku prekrstie u "Bredburi". Nikaduli!

Odrednica o SF-u se moe pohvaliti i ozbiljnijim, teoretskimproblemima. Na primer, Petrovieva se odrie sumnjive tvrdnje izstarog renika o roenju SF anra pre osamnaest vekova, ali to inijednako neubedljivim "argumentom": "tematska definicija n. f.krije jednu zamku ako bismo se slepo oslanjali na predloenoodreenje, onda bi i Hiljadu i jednu no, potom delo satiriaraLukijana Istinita istorija, u kome se opisuje putovanje na Mesec,ili ekspirova Bura spadali u anr n. f. Zbog toga se u teoriji iistoriji n. f. primenjuje iskljuivo na dela nastala u XX veku i naponeka ostvarenja iz XIX veka (npr. . Verna ili H. D. Velsa)"U jednom ozbiljnom reniku ovo bi moralo biti daleko boljeobrazloeno. Zbog ega navedena dela nisu naunofantastina, aVernova i Velsova jesu? Koja je uopte differentia specifica ovoganra? Na to kljuno pitanje nam se ne prua ak ni nagovetajodgovora. Ako definisanje SF-a preko njegove tematike i motivakrije zamke, pa ga se ne smemo slepo drati, gde su onda jasnijeograde i putokazi za zbunjenog teoretiara koji e uzeti ovaj renikkao svoj vodi? Dr Petrovi ova pitanja krije ispod tepiha u nadi daih, zasenjeni njenim korienjem Vikipedije, neemo zapaziti.

Navedenih dubioza ne bi bilo da su autori preciznijedefinisali pojam anra, a naroito da su u svojoj tenji da nainemoderan renik za XXI vek- preciznije odredili anrovsku(popularnu) knjievnost, kao jedan od kljunih fenomena drugepolovine XX veka. Ima li ikakve razlike izmeu kancone, ronda inaune fantastike? Na ta, zapravo, mislimo kada kaemo 'anr'?Koje vrste anrova postoje? ta su hibridni anrovi? ta su meta-anrovi? Postoje li jo neke kategorije podele? ta je sa vrstama,

modusima, pod-anrovima? Odrednica o GENOLOGIJI (str. 237-39) papagajski ponavlja davno poznate stvari o Platonu iAristotelu, ali za nju XX vek i popularni anrovi kao da se nisudesili.

A ta je sa srodnim anrovima? U novom reniku ne postojiodrednica o hororu, anru koji je iznedrio jednog od najitanijihpisaca XX veka, Stivena Kinga. To je tim apsurdnije jer se hororpominje u odrednici o SF-u kao srodan anr, ali se nikakavnagovetaj distinkcije anrova ne uspostavlja, niti se objanjavakako i zato je jedan gotski horor roman (Frankentajn), zajednosa Stokerovim Drakulom, svrstan u pretee SF-a. U tom pogleduje ovo izdanje veliki korak nazad u odnosu na ivkoviev renik, ukome je postojala odrednica "roman strave". Dragia ivkovi jeispravno "roman strave" (ono to bi se modernije nazvalo"hororom") odredio kao iru kategoriju u okviru koje je "gotskiroman" samo manji podskup. Kod Petrovieve je "roman strave"samo sinonim za "gotski roman" (str. 244-45), prema emu ispadada nakon XIX veka vie nije ni postojao. Ovaj znaajan teoretskizaokret niim nije obrazloen, ve je kao i veina drugih problemau tretmanu fantastinog pisma proet nenaunomproizvoljnou.

lag na torti od neutemeljenih tvrdnji je i ta da je na"najpoznatiji savremeni pisac u ovom anru Zoran ivkovi".Autorka je nesvesna toga da se na nagraivani pisac uporno uintervjuima (s razlogom!) brani od etikete SF-a, jer njegova vrstafantastike zaista nema nimalo slinosti sa naunom fantastikom.Koja ga to konkretna dela ine piscem "u ovom anru" ne navodise, niti se moe navesti, jer SF-a tamo nema!

Nije lako odrediti korene ovakvih greaka jer, za razliku odprethodne verzije renika, ova nova nema odabranu bibliografijuispod svake odrednice, to joj dodatno oduzima na naunoj teini.Budui da je dr Petrovi "upravo internet bio jedan od najvanijihizvora tokom istraivanja", moda je najuputnije ne drati se sleponjenih konfuznih odreenja, nego zaroniti u sajberpejs(kiberspejs?) u potrazi za suvislijim odgovorima. Uprkos glazuri

"modernosti" u vidu polu-svarenih imena i termina pokupljenih sainterneta, odrednice novog renika vezane za gotik, fantastiku i SFkasne za svetom najmanje 30 godina.