1

1. UVODPoslovanje malih i srednjih preduzea potencira znaaj ovih preduzea kao faktora razvoja i proizvodnog prestrukturiranja u intenziviranja razvoja seoskih podruja. U malim i srednjim preduzeima struktura moe biti horizontalna ili vertikalna. Povezivanje sa poznatim kupcima je poeljno ako se radi o malim i srednjim preduzeima nastalim organizacionom transformacijom i prestrukturiranjem velikih preduzea. Takoe, transfer znanja i tehnologije u okviru poslovne mree doprinosi poveanju produktivnosti rada. Horizontalno povezivanje malih i srednjih preduzea doprinosi poveanju njihove efikasnosti jer poveanje dohotka i broja zaposlenih na bazi porasta tranje u jednom sektoru utie na rast i nove investicije u drugim sektorima seoske ekonomije.

To se odnosi i na efekte povezivanja preduzea iz istog sektora proizvodnje. Ova mogunost prenoenja dodatne vrednosti jednog preduzea na druga preduzea nije u dovoljnoj meri iskoriena na seoskim podrujima. Zbog povezivanja preduzea sa ruralnih i urbanih podruja i lakeg pristupa finansijskim sredstvima unapreuje se i ruralni razvoj konkretnih podruja.

Mala i srednja preduzea obino ne mogu poslovati bez pozajmljenih sredstava, a obim sredstava banaka je ogranien.

Odrivi razvoj malih i srednjih organizacija se najee se zasniva na nekom od proverenih modela koji su ve razvijeni od strane uspenih kompanija. Takodje, moe biti zasnovan i na inovativnim modelima koje svaka mala ili srednja organizacij moe samostalno da ispituje i razvija. Sektor malih i srednjih preduzea (MSP) i preduzetnika predstavlja sve znaajniji segment srpske privrede. Ve nekoliko godina unazad ovi privredni subjekti su najefikasniji deo privrede Republike Srbije i predstavljaju nosioce privrednog rasta i zapoljavanja. Uz strane direktne investicije, ovaj sektor bi i u budunosti mogao biti znaajna poluga ekonomskog razvoja i osnovni kreator novih radnih mesta.Negativne posledice svetske ekonomske krize odrazile su se i na poslovanje MSP u Srbiji. Mala i srednja preduzea, koja su najosetljivija na promene u poslovnoj okolini, suoila su se sa padom tranje, oteanom naplatom potraivanja, smanjenim investicijama, smanjenom kreditnom sposobnou i smanjenom likvidnou, to je rezultiralo njihovim slabijim poloajem na tritu. Ova preduzea karakterie i odsustvo horizontalnih i vertikalnih veza, odnosno ona nisu dovoljno povezana izmeu sebe u razliite oblike poslovnog udruivanja, kao to su na primer klasteri, niti su dovoljno povezana sa velikim preduzeima i multinacionalnim kompanijama u lance dobavljaa. Saradnja i povezivanje preduzea u klastere, ali i institucionalna podrka klasterima bi, svakako, doprinela unapreenju konkurentnosti ovog sektora i ukupnom razvoju privrede.Mala preduzea su esto izvor inovacija i kao takva doprinose ubrzanom razvoju privrede, poseduju izraenu preduzetniku inicijativu, profitabinost pri ulaganju kapitala, inovativnost i kreativnost . Znaaj malih preduzea se ogleda u brzini tehnolokog razvoja, imaju znaajnu ulogu u regionalnom i lokalnom razvoju jedne zemlje i predstavljaju glavni izvor nove zaposlenosti. Srednja preduzea se nalaze na prelazu izmeu malih i velikih preduzea.

2. VELIINA PREDUZEA

Znaajna odrednica ekonomije svakog preduzea je i njegova veliina. U ekonomici i praksi preduzea koriste se razliiti kriterijumi i metode za rangiranje preduzea. Rangiranje preduzea po veliini je znaajno sa stanovita ekonomskih mera drave u voenju selektivne ekonomske politike i kontrole, kao i mera podsticaja razliitih vrsta delatnosti i poslova u okviru preduzea.

Veliina preduzea ima znaaj i sa stanovita uticaja i dejstava trinih mehanizama. Kao kriterijum veliine preduzea obino se uzimaju: broj zaposlenih, vrednost uloenog kapitala, obim proizvodnje i prodaje i sl.

Za efikasnost svake nacionalne privrede je bitno da u njenoj strukturi postoji uravnoteen odnos izmeu broja velikih, srednjih i malih preduzea. Preduzea razliite veliine se svojim ulogama i karakteristikama meusobno dopunjavaju. Privreda u kojoj postoji optimalna struktura preduzea razliite veliine, poseduje neophodnu fleksibilnost i adaptibilnost to su bitne predpostavke njene uspenosti u uslovima turbulentnosti okruenja. Velika preduzea su nosioci i glavni inioci tehnolokog razvoja i ekonomskog rasta privrede. S druge strane, mala preduzea predstavljaju sinonim preduzetnitva i njima se u savremenoj privredi poklanja posebna panja, iako nisu strateki nosioci ekonomskog razvoja. Posebno izuavanje i praenje malih, srednjih i velikih preduzea obezbeuje efikasno upravljanje njihovim poslovanjem, kao i stvaranje odgovarajueg poslovnog i drutvenog ambijenta za njihovo poslovanje.

Tabela 1: Razvrstavanje preduzea prema definiciji Evropske komisije od 01.01.2005. god.

Kategorija

preduzeaBroj zaposlenihUkupan prihodUkupan bilans

(ukupna sredstva aktiva)

Mikro

preduzea< 10( 2 miliona EUR

(pre nije bilo definisano)( 2 miliona EUR

(prije ne bilo definisano)

Mala

preduzea< 50( 10 miliona EUR

(1996. godine je bilo 7 miliona EUR)( 10 miliona EUR

(1996. godine je bilo 5 miliona EUR)

Srednja

preduzea< 250( 50 miliona EUR

(1996. godine je bilo 40 miliona EUR)( 43 miliona EUR

(1996. godine je bilo 27 miliona EUR)

3. KARAKTERISTIKE MALIH PREDUZEA

Mala preduzea (engl. small business enterprises) postoje u skoro svim privrednim oblastima i delatnostima. Shodno utvrenim ekonomskim parametrima, ova preduzea imaju mali obim poslovanja, mali uloeni kapital i mali broj zaposlenih radnika. Mala preduzea se definiu kao firme koje zapoljavaju od 10 do 49 radnika i iji ukupni prihod ili ukupni bilans ne prelazi 10 miliona eura.Ona se strukturno uklapaju u privredni prostor koji nisu pokrila velika i srednja preduzea i obavljaju i poslove za koje nisu zainteresovana, ili koji nisu profitabilni za veapreduzea. Preduzea male privrede poveavaju stepen i obim korienja novih resursa jedne privrede, uz visok stepen fleksibilnosti i adaptivnosti novim trinim i drugim uslovima.Tendencije razvoja malog biznisa danas imaju univerzalni, svetski karakter.

Broj malih preduzea u SAD devedesetih godina dostigao je broj od oko 20 miliona. Mali i krupni biznis se u savremenim uslovima svevie dopunjuju, a sve manje iskljuuju. Mala preduzea po pravilu, osniva pojedinac, preduzetnik, koji je istovremeno vlasnik i menader preduzea. On samostalno donosi sve odluke koje se odnose na poslovanje i snosi rizik poslovanja svoga preduzea. Malo preduzee karakterie relativno nizak stepen specijalizacije poslova, upravljakih i poslovnih funkcija.

Poslovi malog preduzea su,po pravilu, lokalnog karaktera sa stanovita trita i zaposlenosti. Broj zaposlenih u malom preduzeu varira od jedne oblasti do druge. Npr. u svetu se smatra malim preduzeem ono koje zapoljava do 200 radnika u industriji, dok je npr. u trgovini njegova veliina izraena godinjim prometom.U Velikoj Britaniji u mala preduzea se ubrajaju sva industrijskapreduzea do 200 zaposlenih, u Francuskoj od 6-50 zaposlenih, u Nemakoj do 50 zaposlenih. U Holandiji se preduzea do 10 zaposlenih smatraju zanatskim, a mala preduzea su ona sa 11-49, odnosno 50-500 zaposlenih.

Najvei broj malih preduzea osniva se i posluje u oblasti maloprodaje,velikoprodaje i u sektoru usluga. Danas oko jedne treine malih firmi posluje u sferi usluga, a oko jedne etvrtine radi u trgovini na malo.U oblasti proizvodnje, to su uglavnom stanogradnja, kooperacije sa srednjim i velikim preduzeima u oblastima proizvodnje koje zahtevaju brzaprilagoavanja ili su sezonskog karaktera (npr. modna odea i obua i sl.).

Visok stepen trine fleksibilnosti i niski fiksni trokovi predstavljaju znaajnu odrednicu i komparativnu prednost malih preduzea. Ona su esto i izvor inovacija i kao takva doprinose ubrzanijem razvoju privrede. U ovim preduzeima dolazi do izraaja preduzetnika inicijativa, profitabilnost ulaganja kapitala, inovativnost i kreativnost.

4. IVOTNI CIKLUS MALIH PREDUZEAFaze rasta malih preduzea su sledee:

Nastanak, u ovoj fazi poslovanje tek poinje, vlasnik preduzea obavlja i veinu zadataka i moda nekolicina zaposlenih; glavni problemi su privlaenje kupaca i isporuka proizvoda i usluga.

Opstanak, u ovoj fazi organizacija je jo relativno prosta, sa ogranienim brojem zaposlenih vlasnik i dalje donosi veinu odluka.

Uspeh, u ovoj fazi ve se javlja mogunost da se povea profitabilnost i da se pospei rast preduzea.

Dezangaovanje, preduzee je ekonomski stabilno i zarauje prosean ili nadprosean profit, otvara se mogunost za zaposlenjem funkcionalnih rukovodioca koji preuzimaju odreene aktivnosti koje je ranije obavlajo vlasnik; ako se peduzee ne prilagodi promenama moe da propadne ili da se ponovo vrati u fazu opstanka.

Rast, u ovoj fazi vlasnik ulae gotovinu i pozajmljena sredstva da investira u dalji rast preduzea.Strategijski menadment postaje kritian i vlasnik je ukljuen u svim fazama. Svaki neuspeh u ovoj fazi moe vratiti organizaciju u fazu dezangaovanja ili opstanka pa i dotle da bude prodata.

Preuzimanje, kao kljuni problem se javlja kako finansirati rast i da li je vlasnik spreman da delegira odgovornosti drugima. Ako su napori u ovoj fazi neuspeni preduzee ili propada ili se vraa u neku od prethodnih faza.

Zrelost, u ovoj fazi preduzee mora da kontrolie dobitak nastao iz rapidnog rasta, ova faza moe dovesti i do nedostatka inovativnosti i izbegavanje rizika poslovanja te preduzee upravo iz tih razloga mora da bude agresivno u inovacijama

5. PLANOVI RAZVOJA MALIH PREDUZEAKoliko je razvoj malih preduzea vaan zemljama u tranziciji pokazuju izmeu ostalog i strategije razvoja, kojima vlade promoviu ciljeve i daju odrednice kako bi stvari trebalo da se odvijaju u nekom duem ili kraem periodu. Jedan primer za to je i dokument Vlade Srbije (Strategija razvoja malih i srednjih preduzea i preduzetnitva u Republici Srbiji 2003 2008.g.) iz 2003Godine. Njen cilj je promocija preduzetnitva i kreiranje okvira za stvaranje odrivog, meunarodno konkurentnog i izvozno orjentisanog sektora malih i srednjih preduzea i preduzetnitva (dalje u tekstu: sektor MSP) u narednom periodu od pet godina i na taj nain obezbedi ekonomski i drutveni boljitak za Republiku Srbiju koji se ogleda u: Poveanju ivotnog standarda i smanjenju razlika izmeu prosenih primanja u Republici Srbiji i zemljama Evropske Unije

Znaajnom porastu zaposlenosti

Snanijem i ravnomernijem regionalnom razvoju

Jaanju meunarodnih trgovinskih veza, pogotovo sa zemljama Evropske Unije, i

Poveanju raspoloivih sredstava za ostale drutvene sektore, pre svega obrazovanje, zdravstvo i penzione fondove.

6. SPECIFINOST MENADERSKE FUNKCIJE U MALIM PREDUZEIMA

Menadment u malim i srednjim preduzeima, za razliku od velikih preduzea, ima svoje specifinosti. U prvoj fazi rada i poslovanja malih preduzea panja je najveim delom usmerena na sam proizvod i njegov plasman. To je faza u kojoj dominiraju znanja, vetine i iskustvo samog preduzetnika vlasnika preduzea, koji na sebe preuzima veliki deo kljunih menaderskih funkcija: od organizovanja proizvodnje, nabavke, prodaje, obezbeenja finansijskih sredstava, do unutranje organizacije preduzea i slino. To se u ovoj fazi preduzea smatra prirodnim, pa ak i poeljnim, a najee kao posledica ogranienih sredstava i resursa.

Problem nastaje kada preduzee iri svoju delatnost, raste i razvija se, a model upravljanja aktivnostima i funkcijama ostaje isti. Preduzetnik to najee opravdava time da je firma jo uvek mala, da nema finansijskih mogunosti za angaovanje profesionalnih menadera, kao i da najvie poverenja ima u sebe za preuzimanje poslovne odgovornosti i preduzetnikog rizika. U prvom ciklusu rasta i razvoja preduzea, menadment se uglavnom zasniva na znanjima i iskustvima preduzetnika steenim pre ulaska u biznis. Umesto primene naunih metoda i tehnika efikasnosti i efektivnosti, vie se koristi intuicija i tzv. esto ulo. Ubrzan rast i razvoj preduzea ne prati odgovarajui rast i razvoj menaderskih znanja i vetina. Takav pristup razvoju menadmenta u praksi moe da potraje i dui vremenski period. Preduzetnik, koji je istovremeno i direktor preduzea, i dalje sam odluuje o svim pitanjima, radi po ceo dan, nema vremena, i, to je najvanije, zbog sve veeg broja i obima operativnih aktivnosti zanemaruje strateka pitanja rasta i razvoja preduzea. Posledica takvog pristupa moe izazvati stagnaciju poslovnih aktivnosti i samog preduzea.

Kad se govori o preduzetnitvu i ekonomskom rastu, vrlo je znaajno razlikovati tradicionalno mala preduzea u oblasti trgovine od malih preduzea u oblasti visoke tehnologije. Takoe je vano razlikovati preduzetniko od nepreduzetnikog preduzea. Preduzetniko preduzee se razlikuje od bilo kojeg malog i srednjeg preduzea po tome to je stalno fokusirano na nove anse i stalno se inovira i menja. Preduzee, meutim, moe da postane i ostane preduzetniko samo ako je njegov menadment konzistentno preduzetniki.

Prava preduzetnika privreda zasniva se na inovacijama, i to kako na onim koje spadaju u kategoriju sjajne ideje, tako i onih koje predstavljaju rezultat sistemskog rada preduzetnika svrsishodna inovacija.

Da bi mala i srednja preduzea dobro poslovala u ovoj vrsti biznisa, neophodno je da se angauju eksperti i da se prenese znaajan obim odluivanja na njih. Preduzea sa grupom nevlasnika u menaderskoj ulozi bolje e se snalaziti u kompleksnom okruenju, ali iskustvo je pokazalo da ak i u takvim organizacijama vlasnici svojim menaderima samo povremeno daju slobodu u donoenju odluka, dobro uvajui autoritet svoje vlasnike funkcije. injenica da najvei broj vlasnika preduzea nije sklon da delegira vane odluke na zaposlene menadere nesumnjivo predstavlja znaajan ograniavajui faktor njihovom uspenijem razvoju.

Menaderi u MSP sutinski su ukljueni u stvaranje strategije, a poto su preduzetnici vlasnici istih, strategija mora uvek da reflektuje line ciljeve. Karakter i kultura MSP oslikava karakter njegovog menadmenta. Izazov upravljanja MSP predstavlja planiranje i tenju da se sauva preduzetniki napor u razvijanju preduzetnitva unutar MSP, tako to jednom inicirani preduzetniki potencijal postaje samostalna snaga koja vodi MSP putem promena i razvoja. U pogledu primene sistema menadmenta u malim i srednjim preduzeima pokazuje se da su ona vrlo nezadovoljna odnosom cena/efekti primene. Jedan od razloga moe biti i to to ni konsultanti ni organizacije za sertifikaciju nemaju razraen pristup koji bi uvaio specifinosti takvih preduzea.

Primena integrisanih sistema menadmenta svih relevantnih standarda jednovremeno

osloncem na grupni rad, mogao bi biti jedan od odgovora. Re je o situaciji u kojoj konsultant istovremeno i sinhronizovano radi sa nekoliko preduzea, pripremajui ih za sertifikaciju. Najbolji rezultati postiu se ako preduzea imaju srodan glavni proces, bez obzira na to da li je u pitanju proizvodnja ili pruanje usluga.

7. MESTO MALIH PREDUZEA U STRUKTURI SAVREMENE PRIVREDEBrojna istraivanja u svetu trine ekonomije pokazuju da se udeo malih i srednjih preduzea u odnosu prema velikim stalno poveava. Pritom se svakako ne umanjuje znaaj ni velikih preduzea, ali je zavisnost jednih od drugih sve vea. One nacionalne ekonomije koje uspevaju da pronau optimalnu kombinaciju izmeu malih, srednjih i velikih preduzea redovno su uspenije od drugih. Upravljanje malim i srednjim preduzeima (MSP) se ne razlikuje u odnosu na proces upravljanja velikim, u koncepcijskom smislu. Da bi neka organizacija mogla da funkcionie, sa njom se mora upravljati, to pravilo vai i za mala i srednja preduzea.

Zemlje u tranziciji kreu od planirane i centralizovane ka trino orjentisanoj ekonomiji.Tokom perioda centralne i planirane ekonomije veina dravnih firmi funkcionie u vetaki i odbrambeno orjentisanom ekonomskom ambijentu koji im nije dao priliku da naue da se ponaaju trino. Transformacija dravnih firmi u privatne automatski ne vodi nuno ka stvaranju profitablinih kompanija jer preduzetnitvo pre svega podrazumeva spremnost da se preuzme rizik, a onda treba posedovati i iskustvo i izotren oseaj za posao. Sa druge strane veoma je vano stvaranje pozitivnog politikog i ekonomskog ambijenta pogodnog za stvaranje jakog MSP sektora. To je jedan od glavnih zadataka vlada zemalja u tranziciji. Razlozi za strateku vanost MSP su: MSP doprinose porastu zaposlenosti mnogo vie nego velike firme i mogu na dui rok, da obezbede veoma znaajan udeo svih zaposlenih, MSP mogu da pomognu u restruktuiranju tako to apsorbuju suvine radnike;poveavaju konkurenciju na tritu. Grupa najrazvijenijih zemalja ima pravni sistem postavljen tako da podrava sektor MSP. U posebnim sluajevima postoji potreba za ispravkama i dopunama nakon prelaska iz rane faze tranzicionog procesa na vii nivo. Druga grupa zemalja ima ve pripremljen pravni sistem i predstoji jo da se izvri implementacija kroz prikladne programe podrke i promocije malih i srednjih preduzea, dok se trea grupa zemalja nalazi na samom poetku, njihovi parlamenti tek treba da donesu zakone, a vlade strategije kojima e promovisati razvoj MSP.

Uporedne analize MSP u zemljama u tranziciji rade ECE i EBRD. Postoji potreba za jasnim definisanjem, statistikom i poreenjem, razlike u definicijama MSP u tranzicionim ekonomijama i u EU, to govori da MSP u zemljama u tranziciji su jo uvek na niskoj fazi razvoja. Velika veina MSP su mikro preduzea koja zapoljavaju lanove porodice ili bliske srodnike. U najveem broju zemalja u tranziciji MSP su uglavnom orjentisana na trgovinu i samo mali deo njih proizvodi dobra namenjena prodaji ili pruanjem usluga. Karakteristika MSP je da zapoljavaju relativno visoko obuene radnike. U zemljama u tranziciji, fokus treba da bude na stvaranju MSP i treba im pomoi da rade efikasno u uslovima trine ekonomije.

Tabela 6: Broj preduzea u Jugoistonoj i Srednjoj Evropi u 2002. godini

Broj MSP(ukljuujui i mikro preduzea)BrojmikropreduzeaBrojvelikihpreduzeaBroj MSPna 1.000stanovnikaPodaci iz

JUGOISTONA EVROPA

Albanija56.23754.14525318,12002.

Bosna i Hercegovina30.00025.6002007,02001.

Bugarska224.211207.64374127,62000.

Hrvatska63.13541.98842613,72002.

Makedonija27.93825.98519414,02000.

Moldavija22.13817.7602.5476,12001.

Rumunija612.862311.2601.95527,42000.

SCG66.96864.0027427,82001.

CENTRALNA EVROPA

eka Republika876.990830.6011.67185,12002.

Maarska858.981827.8061.04185,92002.

Poljska3.368.3673.206.4526.58987,02001.

Slovaka Republika365.783354.37316067,72001.

Slovenija26.91522.28530813,52001.

Evropa-19 +Lihtentajn, Norveka, vajcarska20.415.00019.040.00040.00052,82000.

Izvor: EBRD i Evropska Komisija (2002.)

Tabela 7: Struktura MSP-a po delatnostima u Jugoistonoj i Srednjoj Evropi u 2002. godini

TrgovinaUslugeProizvodnjaOstalo

JUGOISTONA EVROPA%%%%

Albanija52,117,812,517,6

Bosna i Hercegovina45,012,027,016,0

Bugarska50,828,918,02,3

Hrvatska35,07,028,030,0

Moldavija48,628,519,03,9

Ruminija63,016,014,96,1

SCG47,55,325,821,4

SREDNJEEVROPSKE ZEMLJE

eka Republika35,019,923,921,2

Maarska26,050,219,93,9

Poljska35,825,634,24,4

Slovaka Republika43,929,820,65,7

Izvor: UN/ECE (2003.)

8. UZROCI NERAVNOTEE I PUT KA RAVNOTEI U NAOJ PRIVREDI

Vanost malih i srednjih preduzea u Srbiji ilustruju osnovni pokazatelji ova preduzea ine 99,8% ukupnog broja preduzea nefinansijskog sektora. U MSP, prema poslednjim zvaninim izvetajima, zaposleno je 940.000 radnika, to je 67,2% ukupno zaposlenih u nefinansijskom sektoru i 43,2% od ukupnog broja zaposlenih. Da je ovaj sektor odigrao vanu ulogu u otvaranju novih radnih mesta, pokazuje i injenica da je u periodu 20042008. godine, usled restruktuiranja privrede, broj radnih mesta smanjen za 163.620, ali je u istom periodu u MSP zaposleno 187.419 radnika. Posredstvom malih i srednjih preduzea ostvaruje se 50% izvoza Srbije, to je u 2007. godini donelo 226 milijardi dinara.

Prema istraivanjima Republike agencije za razvoj malih i srednjih preduzea i preduzetnitva, u 2008. godini preduzetnici su najvie otvarali zanatske radnje, dok su pravna lica investirala u prehrambenu proizvodnju. Ostali su investirali u oblast prerade drveta, turizam, obrazovanje, proizvodnju maina i metalne galanterije. Istraivanja ukazuju i na izrazitu regionalnu neravnomernost po pitanju nivoa razvijenosti MSP u Srbiji. Oko 40% od ukupnog broja registrovanih MSP locirano je u Beogradu i Junobakom okrugu, dok je u Toplikom okrugu samo 1%. Ovu neravnomernost Vlada Republike Srbije pokuava da ublai kreditnim linijama za razvoj MSP u nerazvijenim optinama.

Tabela 11: Broj malih i srednjih preduzea prema broju zaposlenih (u 2006.god.)svojinado 10 zap.1030 zap.30150preko 150ukupno

drutvena44317823564920

privatna44.7695.7381.80213252.441

zadruna1.1972108721.46

meovita50771538639

dravna6425521.0032912.488

nerasporeeno7723603821091.623

Tabela 12: Broj zaposlenih prema veliini preduzea (u 2006. god.)malasrednjavelikaukupno

drutvena svojina14.69722.49017.63254.819

privatna svojina278.26471.87957.694407.837

zadruina svojina9.1223.455-12.567

meovita svojina4.5353.3064.66712.508

dravna svojina45.008106.234248.108399.350

nerasporeeno27.20241.015135.212203.429

UKUPNO366.516256.890514.4061.137.812

8.1. Finansijska podrka razvoju MSP u Srbiji

Prema tradicionalnom pristupu, finansijska podrka drave MSP sektoru, zasnivala se na direktnom obezbeivanju kreditnog potencijala koji se plasira kroz privatne banke ili kroz banke dravnog, odnosno drutvenog sektora.esto korieni instrumenti u tradicionalnom pristupu su subvencionisane kamatne stope i garancijske eme. Svi ovi instrumenti jo uvek su prisutni, u manjem ili veem obimu, u velikom broju zemalja, a est je sluaj da drava svim ovim instrumentima upravlja centralizovano, preko jedne razvojne banke u javnom sektoru. Zajedniki nedostatak ovakvog pristupa je da ne postiu dugorono odrive rezultate, jer ne doprinose reavanju osnovnih problema koji poskupljuju kredite i smanjuju interes za odobravanje bankarskih kredita ovom sektoru, a to su visoki rizici i transakcioni trokovi (realni ili fiktivni) vezani za komercijalno kreditiranje malih preduzea.Direktne subvencije drave u ovoj oblasti se negativno odraavaju na razvoj odrivih, privatnih fi nansijskih institucija namenjenih MSP.

Trino orijentisan koncept unapreivanja pristupa MSP kapitalu usmeren je na smanjivanje rizika i trokova transakcija, izgradnju kapaciteta finansijskih institucija da opsluuju manje klijente, kao i na poveanje konkurencije na finansijskim tritima. Cilj ovakvog pristupa je da se uvea broj odrivih finansijskih institucija koje se opredeljuju za kreditiranje malih i srednjih preduzea kao i u drugim zemljama, preduzetnici kod nas uvek istiu nedostatak kredita i nepovoljne uslove kreditiranja kao najvei problem koji koi razvoj malih i srednjih preduzea. Meutim, za razliku od razvijenih zemalja, u naoj zemlji postoje dodatni oteavajui uslovi koji utiu na malu raspoloivost i nepovoljne uslovi finansiranja koji optereuju MSP sektor. Duniko finansiranje, putem kredita, jo uvek je jedini nain finansiranja razvoja MSP sektora, jer u Srbiji jo nisu prisutni investicioni fondovi, fondovi rizinog kapitala i poslovni aneli, koji bi ulagali kapital u pojedina mala i srednja preduzea. Pored ostalog problem je i nedovrena zakonska regulativa u ovoj oblasti.Krediti za mala i srednja preduzea u 2008. godini ostvareni su uz saradnju sa Evropskom agencijom za rekonstrukciju. Iznos pojedinanih kredita iznosio je od 20.000 do 200.000 evra, sa rokom otplate na pet godina i grejs periodom od jedne godine. Sredstva donacija i Fonda za razvoj, do juna 2008. godine koristilo je 403 MSP, u ukupnom iznosu od 40,3 miliona evra. Pruena je podrka i razvoju i konkurentnosti MSP, tako da je 306 firmi dobilo ukupno milion evra, najvie za uvoenje sistema kvaliteta i sertifikaciju.

Jedan od ciljeva Vlade Republike Srbije jeste da sektor MSP postigne medjunarodnu konkurentnost. U tom smislu, neophodno je postii predhodnu konkurentnost sektora MSP na domaem tritu i to u ambijentu otvorene trine privrede. Sektor MSP u svim zemljama znaajno je prisutan na domaem tritu i koristi lokalne trine mogunosti.

Postoje tri glavne oblasti delovanja koje treba da omogue bolji pristup MSP domaem tritu.

Kooperantsko povezivanje MSP sa velikim preduzeima. Medjunarodni trend ve nekoliko decenija je da se velika industrijska preduzea koncentriu na kljune aktivnosti, a da za mnogobrojne druge aktivnosti, kao koperante, angauju specijalizovana MSP. Uspostavljanje ovakvih odnosa smatra se da ima presudan znaaj za konkurentnost u sektoru industrije. Osim toga, razgranata mrea MSP kao kooperanata predstavlja pozitivan faktor za podsticaj direktnih stranih investicija.

Procesi privatizacije i restrukturiranja velikih drutvenih preduzea treba da ukljue i razvoj ovakvih poslovnih odnosa sa sektorom MSP.

Ukljuivanje sektora MSP u javne nabavke proizvoda kao to su uniforme, kolski nametaj, oprema za bolnice, graevinski materijal i sl. Velika preduzea obino imaju konkurentsku prednost u pogledu zadovoljavanja zahteva i propisa sistema tenderske nabavke, ali su vlade mnogih zemalja preduzele mere da obezbede ravnopravniji poloaj sektora MSP kroz bolje informisanje i jednostavnije tenderske procedure.Narodna skuptina Republike Srbije usvojila je novi Zakon o javnim nabavkama (Sl. Glasnik RS broj 39/2002) u julu 2002.g., a Agencija za javne nabavke je u procesu osnivanja. Vea penetracija roba iroke potronje sektora MSP na domaem tritu, u maloprodaji, nalazi se veliki broj artikala poreklom iz razliitih drava. I ako je domae trite ogranieno po veliini, znaajan spoljnotrgovinski deficit ukazuje na potrebu za veim ueem domaeg sektora MSP na domaem tritu. Republika agencija za razvoj malih i srednjih preduzea i preduzetnitva pripremie predloge za podsticanje boljeg poslovanja sektora MSP na domaem tritu.Koliko je razvoj malih i srednjih preduzea vaan zemljama u tranziciji pokazuju izmedju ostalog i strategije razvoja kojima vlade promoviu ciljeve i daju odrednice kako bi stvari trebalo da se odvijaju u nekom duem ili kraem periodu. Jedan primer za to je i dokument Vlade Srbije (Strategija razvoja malih i srednjih preduzea i preduzetnitva u Republici Srbiji 2003 2008.g.) iz 2003. godine. Njen cilj je promocija preduzetnitva i kreiranje okvira za stvaranje odrivog, medjunarodno konkurentnog i izvozno orjentisanog sektora malih i srednjih preduzea i preduzetnitva (dalje u tekstu: sektor MSP) u narednom periodu od pet godina i na taj nain obezbedi ekonomski i drutveni boljitak za Republiku Srbiju koji se ogleda u:

Poveanju ivotnog standarda i smanjenju razlika izmedju prosenih primanja u Republici Srbiji i zemljama Evropske Unije

Znaajnom porastu zaposlenosti

Snanijem i ravnomernijem regionalnom razvoju

Jaanju meunarodnih trgovinskih veza, pogotovo sa zemljama Evropske Unije, Poveanju raspoloivih sredstava za ostale drutvene sektore, pre svega obrazovanje, zdravstvo i penzione fondove.

U tom smislu Vlada Republike Srbije odredila je dva ambiciozna strateka cilja razvoja sektora MSP do kraja 2007.g. A to su:

- porast ukupnog broja malih i srednjih preduzea i privatnih preduzetnika sa oko 270.000 (2002. g.) na oko 400.000 i

- otvaranje preko milion novih radnih mesta u sektoru MSP.

Veliki broj pokazatelja dobijenih na osnovu uporednih iskustava govore u prilog mogunosti ostvarivanja definisanih stratekih ciljeva. Ostvarivanjem ovih ciljeva odnos broja malih i srednjih preduzea i privatnih preduzetnika prema ukupnom broju stanovnika i prosean broj zaposlenih po preduzeu u Republici Srbiji znaajno e se pribliiti proseku Evropske Unije. Sledei vaan faktor odrivog razvoja je prevazilaenje najeih problema sa kojima se male i srednje organizacije suoavaju u Srbiji.Problem naplate obavljenog posla, jedan je od najeih uzroka propasti malih i srednjih preduzea. U najboljem sluaju, poslovni partneri daju avans, odnosno manji deo novca unapred, a ostatak bi trebalo da isplate po obavljenom poslu. esto se posao odradi bez ikakve isplate unapred. Masovna pojava, u praksi, je da nakon isporuke, preduzee sa kojim je ostvarena saradnja, nema sredstava ili ne eli da isplati ugovorenu sumu.Oteeno preduzee time gubi obrtna sredstva za dalje poslovanje, ne moe da podmiri svoje obaveze prema dobavljaima, zaposlenima i dravnom aparatu i moe doi u opasnost da bankrotira. Meutim, menadment MSP ukazuje da u Srbiji jo uvek nedostaju povoljni izvori finansiranja, da postoji oteana naplata potraivanja, nedovoljna usklaenost poslovanja sa standardima kvaliteta, nedostatak radnika odgovarajuih strunih kvalifikacija, kao i nezadovoljstvo poreskim propisima i procedurama kod izdavanja graevinskih dozvola.

Korist za mala i srednja preduzea bi bila i u tome da dobiju neophodne informacije za razvoj preduzetnitva, kao i o nastupu na evropskom tritu, saradnji sa evropskim partnerima i novim pristupima u poslovanju. Naa MSP nemaju iskustva u inovativnom razvoju poslovanja, jer kada se kae inovacija oni misle na novu tehnologiju, a inovativnost znai unapreenje organizacione strukture, naina poslovanja, kreiranja novih proizvoda, novih usluga i nastupanje na novim tritima.

ZAKLJUAKPosmatramo li razvoj svetske ekonomije i dogaaje koji prate proces globalizacije svetskog trita, naroito krajem prolog i poetkom ovog veka, uoavamo da su mala i srednja preduzea (MSP) uspela da se izbore za poziciju neophodnog elementa u razvoju nacionalne ekonomije. Zahvaljujui svojim karakteristikama, kao to su: fleksibilnost, laka primena novih menadment trendova, bolja komunikacija unutar preduzea i slino, omoguilo je da razvoj sektora malih i srednjih preduzea predstavlja imperativ za sve zemlje koje ele da svoju ekonomiju prilagode novim trinim uslovima. U elji da opstanu na tritu, MSP moraju stalno da rade na unapreivanju svojih proizvodnih procesa, stvarajui na taj nain jo bolji proizvod, odnosno uslugu. Mala i srednja preduzea predstavljaju stub evropske ekonomije, stvaraju najvie radnih mjesta i pospeuju razvoj evropske ekonomije. Jedan od bitnih faktora, koji obezbeuje opstanak na tritu jeste postizanje poslovne izuzetnosti, koje MSP-u omoguuje da svoje poslovanje prilagodi zahtevima savremenog poslovanja. Postizanje poslovne izvrsnosti, za MSP je vrlo dug i teak proces, koji zahteva dosta ulaganja samog vlasnika, ali i svih zaposlenih. Meutim, samo na taj nain naa mala i srednja preduzea e biti sposobna da odgovore zahtevima trita, koje svakim danom postaje sve zahtjevnije, zahvaljujui sve veoj konkurenciji, kako na domaem, tako i na stranom tritu.

Male firme i velike kompanije imaju razliitu ulogu u inovativnom procesu. MSP su, generalno posmatrano, vie trino i manje istraivaki orijentisana, bra su u iskoriavanju novih mogunosti ekonomskog i tehnolokog razvoja i vie orijentisana na male inkrementalne inovacije.Na kraju, moemo rei da je potrebno vie koordinacije izmeu svih institucija i projekata da bi se poveala efikasnost institucija u budunosti, i da bi se maksimizirala saradnja u raznim oblastima u kojima se intervenie ili se pokreu nove inicijative.LITERATURA

1. Strategijski menadment Dr Jovan Todorovi, Dr Dragan uriin, Dr Stevo Janoevi; Institut za trina istraivanja - Beograd 2000. godina2. Ekonomija preduzetnistva Dr Radmila Grozdanovic, Dr Miroslav Radojicic, Dr Jasmina Vesic, aak, 2006.3. Pavlovi, N., Bugar, D., (2008) Koegzistencija malih i velikih preduzea u savremenoj privredi, Naunostruni asopis Menadment, inovacije i razvoj, br. 6, str. 1013.

4. Privredna komora Republike Srbije, (2006) Izvetaj o MSP sektoru za 2006. godinu presek stanja, Beograd.

5. https://cdn.fbsbx.com/hphotos-xap1/v/t59.2708-21/10739417_10203358938560414_763240117_n.pdf?oh=0e7eaa6df7532b6fb97b42eec17fea05&oe=54A0E55CPAGE 9